ARHIVA VESTI ZA MART - OŽUJAK - MARCH , 2008. GODINE
Godina izlaženja: X • Uređuje: Zlatko Milenković • Gagarinova 10/4, Novi Sad • email: zmcomics@neobee.net
prethodni mesec - arhiva - sledeći mesec
 SALON STRIPA U LAKTAŠIMA |
31.03.2008.
|
Piše: Predrag Ikonić |
|||
|
|||||
| STRIP: MONTENEGRINI |
31.03.2008.
|
Autor: Simon Vučković |
| KORDEJ ONLINE |
30.09.2008.
|
Piše: Strip vesti |
||
|
||||
| MARKO AJDARIĆ NEWS |
29.03.2008.
|
Uređuje: Marko Ajdarić |
||||
|
||||||
| STRIP: QRETEN |
28.03.2008.
|
Autor: Darko Macan |
|
| BLUBERI KOREKCIJE |
28.03.2008.
|
Piše: Dušan Dangubić |
U jučerašnjim Strip vestima pojavio se prilog V.Fumetija pod naslovom "Usamljeni konjanik", povodom početka novog izdavanja Bluberija od strane Marketprinta. Tekstu se nema šta zamjeriti osim jedne greške: Prvi put se Bluberi pojavio u Kekecu, štampanom u Forumu. Da podsjetim, Kekec je do 250. broja štampan u Forumu u tada jedinstvenoj kolor štampi. Nakon toga je došlo do katastrofalne odluke da se pređe na novinski format i roto-štampu. Nakon nekog vremena išlo se još dalje u pogrešnom pravcu: došlo je do fuzije sa Pionirima i list je krenuo od broja 1 pod imenom Pionir Kekec. Godinu ili dvije kasnije izdavač se pokušao vratiti na stare staze: Ponovo Kekec od broja 1, ponovo stari format i Forumova ofset štampa. Od tog prvog broja obnovljeni Kekec počeo je da objavljuje Bluberija, epizoda "Tvrđava Navajo", na dvije kolor stranice. Na žalost, u proteklom ratu sam ostao bez dobrog dijela moje strip kolekcije, pa i bez tog prvog uzdanja Bluberija. Ali mislim da neće biti problema da to nađete negdje i uvjerite se. Drugi put se Bluberi pojavio u Strip Artu, epizoda "Gvozdeni konj". Treći put se Bluberi pojavio u Panorami, epizoda "Usamljeni orao". |
||
| VELIKANI FRANCUSKOG STRIPA |
27.03.2008.
|
Piše: Strip vesti |
||
|
||||
| ZEMLJA I SLOBODA |
27.03.2008.
|
Press: Veseli četvrtak |
||
|
||||
| USAMLJENI KONJANIK |
27.03.2008.
|
Piše: V. Fumeti |
|
Jugoslovenska karijera poručnika Bluberija otpočela je na stranicama legendarne Panorame, te je, logično, ovaj francuski vestern heroj potom našao mesta u Stripoteci. Ali njegova brza i konstatna popularnost uticala je da se pojavljuje i u Caku, Strip artu (velikom!), Spunku, Biseru, Superu, Politikinom zabavniku... Sedam prvih epizoda pronašle su svoje mesto i u albumskoj produkciji nekadašnjih Dečjih novina, sa tvrdim koricama i kolornim otiskom. Od poslednjeg Sajma knjiga u Beogradu Bluberi se ponovo javlja u albumskom obliku, ali sada je izdavač matični Marketprint, a u skladu sa "integralnim" medijskim kretanjima, u jednom tomu se štampaju tri prve epizode. Reč je o Fort Navahou, Grmljavini na zapadu i Usamljenom orlu (od kojeg je, što se nas tiče, rekosmo, sve i počelo). Tri prve epizode, a tako će verovatno biti i sa narednih 26, otiskuju se kao crno-bele, što će neki čitaoci pozdraviti a drugi kritikovati. Većina će, ipak, verujem u to, ponovo kupovati stripove o Bluberiju i uživati u Šarlijeovim pričama i Žiroovom crtežu. Ove tri storije su, naime, povezane, a na njih se nadovezuju i priče Izgubljeni konjanik i Tragom Navahosa. Na neki način se kao posledična javlja i potonja, šesta priča, Čovek sa srebrnom zvezdom. Prva knjiga nas podseća da je Šarlijeov mit o pravdoljubivom i pustopašnom Bluberiju od početka sasvim sigurno plovio epskim vodama, oslonjen o mitologiju Divljeg zapada i imaginaciju velikog scenariste, ali istovremeno pokazuje iz koje je najneposrednije blizine Žižeovog grafizma krenuo Žan Žiro, pozajmljujući od čoveka kojem je asistirao na Džeriju Springu: pejzaže i konje, kao i svest da je detalj uniforme, enterijera, kostima, flore itd ono što će priči o heroju gubitniku dati pečat autentičnosti. Povremena Žiroova nesnalaženja ili krutost u tretmanu figura, pokreta ili likova (uključujući i lik samog Majkla S. Bluberija) danas deluju kao neka vrsta simpatičnog pečata umetnika u mladosti. A njegov crtački rast i autorska individualizacija, već potpuno vidljivi kad se uporede prva i treća epizoda, svedoče da je rad stvorio umetnika (što je još Engelsu bilo jasno, samo u malo manje elastičnoj formulaciji!). Takođe, suprotstavivši svoja bazična četiri kajiša na tabli Žižeovim trima iz Springa, Žiro je najavio daleku budućnost kada će svaku tablu pretvarati u asimetrični mozaik sličica, sledeći vlastite pričljive scenarije. I u ranoj i u poznoj varijanti, kada je Bluberi od poručnika postao maršal a od maršala mister, ovaj francuski vestern je, međutim, svejednako, bio popularan i kvalitetan, uspevajući da oslonjen o život istorijskih prototipova (Kočiz, Kaster, Dok Holidej...) napravi jednako uverljive (anti)heroje stripa od Mek Lura i Red Neka, Stilfingera ili zanosnog Bisera Čihuahue. Vazda poštujući globalne žanrovske karakteristike tvrdog vesterna, rabeći stereotipe kao kopče svojih epopeja, Šarlije a potom sam Žiro, su strip o Bluberiju izgradili kao nekakav novi mit o Divljem zapadu, u kojem je surovo-sirovi vestern oplemenjen evropskim senziblitetom. Šta je u toj statici bilo pretežnije, a da bismo voleli Bluberija, nikada mi neće biti jasno. Da li sam Bluberi koji jaše kroz pustinju i preriju, ili njegovo izneveravanje (samog sebe) kada radi u korist svoje štete. Da li to što u kritičnom momentu poteže trubu sačuvanu od vremena Getisburga, ili to što preko četiri decenije vara na kartama? Ove tri prve priče nisu najbolje koje postoje, ali one su osnova iz koje se saguaro kaktus Bluberijeve popularnost razrastao u moćne grane kakve su Gvozdeni konj, Rudnik ludog Nemca, Duh sa zlatnim mecima, Biser Čihuahue, Anđeosko lice Poslednja karta itd. itd. sve do najnovijih epizoda gde je Žiro često prkosio zakonima žanra, u kojem je, polovinom svoje impresivne karijere proveo najveći i najbolji deo života. [Objavljeno: Bestseler br. 51 , Beograd, 22.02.2008] |
|||
| STRIP: DO GLAVE |
26.03.2008.
|
Autor: Mladen Oljača |
| ČAJ U BANJI |
25.03.2008.
|
Press: ČAJ...Odličan |
||
|
||||
| STRIP IZ PARISKE BIBLIOTEKE (36) |
25.03.2008.
|
Piše: Aleksandar Manić |
|
Taras Boulba T1 |
|||
| POZIVI NA SARADNJU |
25.03.2008.
|
Priredio: Mazos |
||
|
||||
| STRIPBLE |
24.03.2008.
|
Piše: Strip Core |
||
|
||||
| IZBOR IZ ŠTAMPE |
24.03.2008.
|
Priredio: Zoran Đukanović |
|
INTERVJU: Dobrosav - Bob Živković, jedan od naših najuspešnijih ilustratora ILUSTRACIJA JE KAO DOBACIVANJE NA ČASU Uvek kada pročitam knjigu, još neko vreme posle toga mi se u glavi vrte slike "koje sam video", još neko vreme zamišljam i pokušavam da osmislim šta sam "video" dok sam čitao. Jednostavno, bio sam dovoljno napadan da "dobacujem" - docrtavam-dosmišljavam-izmaštam delove priče koji fale Dobrosav-Bob Živković, jedan je od naših najboljih i najuspešnijih ilustratora na ovim prostorima. NJegovo ime postalo je sinonim za briljantnu, maštovitu ilustraciju, koja neretko po snazi nadmaši samu priču, sam tekst, temu koju treba da dočara. Ilustracije ovog vrsnog umetnika našle su se i "oživele" preko stotinak knjiga iz oblasti dečje literature i naučne fantastike, dok su listovi za decu poput "Politikinog zabavnika", "Velikog dvorišta", kao i brojna izdanja Kreativnog centra iz Beograda prepoznatljiva po njegovim crtežima. Za svoj rad, Dobrosav Bob Živković dobio je više uglednih nagrada i priznanja. Šta je presudilo da se opredelite za ilustraciju, kao formu, način iskaza? - Mislim da je odgovor na to pitanje jedini "mistični" deo mog posla. Sve ostalo je rad i još rada i kada sam počinjao, a i još uvek ilustracija je nešto kao "dobacivanje" u društvu, nešto kao šaptač na času. Kao osoba koja uvek ima neku dosetku ili nešto da doda na tuđu priču. To je potreba da se nešto doda priči, da se dopuni knjiga. Uvek kada pročitam knjigu, još neko vreme nakon toga mi se u glavi vrte slike "koje sam video", još neko vreme zamišljam i pokušavam da osmislim šta sam "video" dok sam čitao. Jednostavno, bio sam dovoljno napadan da "dobacujem" - docrtavam - dosmišljavam - izmaštam delove priče koji fale.
- Jednostavno sam razmažen. Stvari koje mogu da vidim u vestima, gledam u vestima. Mrzi me da čitam o takvim stvarima, a još i više me mrzi da crtam takve stvari. To ja doživljavam i imam ih i više no što želim. Kada čitam ili kada stvaram, onda želim da odem što dalje, doživim što neverovatnije (i to naravno dokumentujem-nacrtam). A ako pričamo o maštovitim pričama između fantastike i dečje književnosti (za mene) nema neke velike razlike. Obe vrste priča vas vode daleko od dosadnog i već viđenog. Da li to znači da ćete ostati u ovom domenu ili možda već imate zamisao, želju da stvarate na jednom drugom polju? - Nisam ja ni siguran da znam šta bi drugo probao. Crtanje je deo mog života, knjige čitam zbog sopstvenog uživanja. Na njih odgovaram ilustracijom iz uživanja (jedino što mi za čitanje niko ništa ne plaća, a crtanje mi je postala profesija). Ako razmišljam šta bih drugo radio a to bi moglo da bude slično, da zameni to što radim, ne razmišljam o drugom zanimanju. Crtanju je veći konkurent, na primer, neki dobar film ili kompjuterska igrica, jedino što i film i igrice sadrže i priču i sliku, pa čak i meni zapuše usta. U vašim ilustracijama ogledaju se dva lica Boba Živkovića: lice deteta i lice odraslog čoveka, umetnika koji oči u oči sa životom jasno sagledava sva njegova lica. Kako čuvate to dete u sebi? Da li je to lakše jednom umetniku nego recimo jednom kardiologu, pilotu, novinaru, menadžeru... - Ne verujem u priču o "detetu u nama". Mi samo naučimo za života da "stisnemo zube", pa nas je sramota da "pokazujemo prstom", pa nas je blam da se glasno smejemo, suzdržimo se da ne zaplačemo kad nam se plače, sakrijemo suzu. Samo sam malo lošiji učenik i odbijam da to sve naučim. Uvek sam najglasniji u društvu. Smejem se preglasno, umem da zaplačem. Mi smo isti kakvi smo bili kao deca, samo nas život uči da se sakrijemo da se foliramo. To je, otprilike, potpuno suprotno ilustraciji. Tu morate da crtate baš ono što piše, da reagujete što iskrenije na tekst ili niste "promašili temu". Nažalost, nikada nisam bio kardiolog da bih birao koje je lakše zanimanje, ali ima vremena. Kako se opredeljujete, odlučujete, te pristajete da ilustrujete jedno delo, tekst, temu? Šta, na primer, mora da poseduje jedna knjiga da bi je Dobrosav-Bob Živković ilustrovao? Kakvu knjigu ne biste nipošto odabrali za rad? - Uhh, radim toliko da nisam siguran da postoji ikakva selekcija. To je kao razgovor. Kao tema razgovora. Nema te teme o kojoj nemate svoj stav, uvek ima šta bih ja rekao. Mogu se oduševiti vašom pričom, mogu vam se smejati ili se sa vama smejati, ali mogu se i zapitati da li vam je priča tačna. Mogu se i te kako posvađati i raspravljati sa pričom. Ilustracija je razgovor, dijalog sa tekstom, razgovor nije uvek samo potpuna sloga. Čak je pomalo dosadno kad vi nešto kažete, a ja da samo oduševljeno ponovim to (ilustracijom). Posebno su zanimljive knjige sa pričom koja me je nervirala i sa kojom sam se "svađao" ilustracijama. Rekli ste da "ružne stvari zaslužuju podsmeh". Malo je reći koliko ti to uspeva. Šta je sa onim lepim stvarima? Gde je vaša motivacija najsnažnija? Posle kojih kroz crtež odaslanih poruka ste najispunjeniji, najzadovoljniji, srećniji? - Svaki crtež je jedna malecka poruka. Ne umem i nije mi namera da popujem i podučavam, čak ni da kudim ni zagovaram ništa. Ali, verujem da kad se svi crteži skupe. Sve kockice slože. Dobije se jedna veća slika o dobru i lepoti. Borbu protiv zla ostavljam hrabrijima, većima i jačima. Ja bi se borio ne "protiv" već "za". Iza vas je više od sto ilustrovanih knjiga iz oblasti dečje, edukativne literature, naučne fantastike. Da li imate ideju o jednoj izložbi svih vaših radova na ovu temu? - Svaka knjiga je jedna mala izložba. Mislim da su klasične izložbe za slikare. Umetnike koji svoju sliku urade u jednom primerku. Tada izložba služi da se prikaže neko delo, koje bi inače bilo na zidu i sasvim malo ljudi bi uživalo u njemu. Tu vrstu problema nemam. Svaki moj crtež izlazi u hiljadama primeraka. Mila Milosavljević [Objavljeno: Glas javnosti, Beograd, 09.04.2007.] |
|||
| STRIP: MONTENEGRINI |
24.03.2008.
|
Autor: Simon Vučković |
| MARKO AJDARIĆ NEWS |
22.03.2008.
|
Uređuje: Marko Ajdarić |
||||
|
||||||
| TREĆA ZABAVA!!! |
21.03.2008.
|
Press: Lavirint |
|
Novo! Tri dana pre roka! Novi broj Zabave za celu porodicu je u striparnici kraj vas! (ako živite blizu Darkwooda, Omena i Alana Forda u Beogradu, ili Kluba ljubitelja stripova u Novom Sadu) Elem, ukoliko niste znali, Zabava za celu porodicu (ZZCP od milja) je strip o familiji Smit koja umesto da igra monopol lovi monstrume - uz sve peripetije, zgode i nezgode koje uz to idu. ZZCP #0 vas je upoznao sa likovima, u ZZCP #1 Smitovi su se susreli sa demonima koji samom svojom pojavom raznose ljudima glave, a sada je u broju dva vreme da saznamo nešto više o toj paklenoj sorti, kao i šta to muči Džona Smita? Vidite o čemu je reč u "Glavi porodice", deo 2 od 3, by Vladimir Tadić & Mladen Oljača. Plus, jedan dan (i noć! i noć!) u životu Jenny Smith! "Naša mala Jenny" by Vladimir Tadič & Vlada Kuzmanov! I naravno, na zadnjoj korici, Džefrijeve zabavne činjenice o demonima, by Vladimir Tadić & Denis Dupanović! Special thanx goes to čika Frano Petruša čija neverovatna naslovnica krasi ovaj broj, kao i čikama Plavom, Zlaji, Peđi Slavnom, Igoru i Miši. Dakle, ZZCP #2 u Darkwoodu, Alan Fordu, Omenu i KLJUSetu sada, a uskoro i u Zagrebu! |
|||
| STRIP: QRETEN |
21.03.2008.
|
Autor: Darko Macan |
|
| PLEME NOĆI |
20.03.2008.
|
Press: Veseli četvrtak |
||
|
||||
| REZULTATI KONKURSA |
20.03.2008.
|
Press: CK13 |
|
|
|||
| IZ HEROJSKIH VREMENA |
20.03.2008.
|
Piše: V. Fumeti |
|
- Uz monografiju Studio za novi strip - Kao još neke knjige koje se ovih dana pojavljuju kod nas, monografija Studio za novi strip Milenka Pajića i Vladimira Dunjića (Academica, Užice, 2007) bavi se katalogizacijom dostignuća jedne generacije, iz vremena koje iako u istorijskom smislu nije predaleko, nama, njegovim učesnicima, deluje kao da je bilo najmanje pre stotinu godina! A pitam se kako je tek daleko mlađim ljudima? Ma to ne mogu ni da zamislim!! Naime, ova izuzetno lepo odštampana knjiga, čiji su priređivači Bojan Jovanović i Danko Stojić, kombinuje reprintovane mladalačke istraživačke stripove tandema iz Lučana sa produkcijom današnjih strip autora, na izvestan način njihovih nastavljača. Kako se vidi iz esejističko autobiografskih tekstova Milenka Pajića, Studio za novi strip, čija su jedina dva člana bili on i Vladimir Dunjić, okupljeni u stanu Pajićevih roditelja, nastao je pre svega iz Pajićevog nezadovoljstva klasičnim, narativnim, podrazumeva se to i komercijalnim stripom. Trivijalni primeri se, takođe, podrazumevaju. Kao i onda i danas, reklo bi se, Milenko Pajić nema mnogo naklonosti ni razumevanja za taj tip stripske produkcije, što treba dovesti u vezu i sa njegovom potonjom i aktuelnom književnom poetikom. A posredno i s odlukom da se autorski strip studio posle nepunih šest godina (radio je u periodu 1975-1980) ugasi – te da Pajić krene u književnu a njegov kolega u slikarsku avanturu. Svaki se u tom poslu, jedan pre a drugi docnije, nametnuo kulturnoj javnosti, ali su i njihove karijere divergirale u dva sasvim suprotna smera. Pajić je u prozi (i poeziji) menjao lica i žanrove, a Dunjić uspostavio jednu vrstu prepoznatljivo očaravajuće fantastičke figuracije na svojim slikama.
Pajićevi i Dunjićevi stripovi su primeri minimalističke strip poetike, poetike koja istražuje mogućnosti stripskog jezika i pokušava da oživi uštogljeni, stereotipni jezik devete umetnosti. Negde u to vreme i nešto potom, u vlastitim varijantama, to su pokušavali da čine, naravno u drugom ključu, Nedeljko Dragić u Zagrebu, pa potom i Ninoslav Kunc u istom gradu, a pre njih i paralelno s njima Lazar Stanojević sa Svemironima. Navedeni autori su uvek u svom podtekstu imali izraženiju sklonost ka naraciji, ka humoru, povremeno groteski, a Pajić i Dunjić su, manje ili više, nastojali da budu ozbiljni, da strip podupru nekom vrstom uskopoetičkog utvrđivanja relacija i oblika (mogućnosti) da se jedan jezik revolucioniše i osposobi za neke više sadržaje. Otuda i ono što je potom došlo u umetnosti Pajića i Dunjića, posebice. A meni se, recimo, u skladu s mojim pasijama, table na kojima su se bavili fotografijama ili geografskim kartama, grafikom u užem i širem smislu, čine reprezentativnijim i povezanijim s intervencijama iz perioda 1996-2007. kojom se tandemski deo monografije lepo poentira. U tzv. nadoknadnom delu ove važne knjige, za koji odštampani sadržaj ne nudi precizne putokaze, posebno se nameću ilustracija Đileta Markovića, jer me sećaju njegovih odličnih postpopartističkih crteža i slika, kao i dve zajedničke table Wostoka i Zografa, koje su svojevrsna kritika stripa protiv kojeg je Milenko Pajić krenuo u roditeljskom sobičku, slušajući staru dobru rok muziku. Učini se, skoro pre jednog veka! Dakle, knjiga čiju je omažnu koricu odlično osmislio Saša Mihajlović, jedan od naših najinventivnijih mlađih crtača, dobrodošao je prilog uspomeni na nestali svet i mladalačku energiju, koja se, u različitim projektima Studija za novi strip, preko tzv. raspisa, prelivala diljem izgubljene zemlje, po kojoj i danas gazimo obično bez ovakvih osvrtanja i bez mnogo milosti. [Objavljeno: Bestseler br. 50 , Beograd, 05.02.2008] |
|||
| GLISTA U STRIPARNICI |
19.03.2008.
|
Press: Strip.art.nica Buch |
||
|
||||
| POZIV NA SARADNJU |
19.03.2008.
|
Priredio: Matjaž Bertoncelj |
Revija Apokalipsa HAIKU STRIP 5 >Haiku je trivrstična japonska pesniška oblika, ki obsega sedemnajst zlogov. Prvi in tretji verz imata po pet zlogov, drugi sedem. Skrajno zgoščeno prikazuje trenutek iz narave, ki se povezuje z dogajanji v človekovi notranjosti. Prvi verz idealnega haikuja ponazarja osnovno podobo, ozračje, naznačitev čustva oziroma misli; ta podoba se včasih logično, včasih presenetljivo dopolni z zadnjim verzom, v osrednjem verzu pa je izraženo tisto, kar sproži, privede do take dopolnitve.< (vir wikipedia) Naj zgornjo definicijo dopolnimo z besedami, da gre za definicijo tradicionalnega haikuja, pri sodobnem motiv narave ni nujen, prav tako število zlogov. Skratka: trenutni vtis, bežen vsakdanji trenutek, ki povezan z notranjim dogajanjem v človeku tvori podlago haiku doživljaju in ga izpove. V svoji humorni naravnanosti je kot sanryu tudi neusmiljena kritika družbene stvarnosti. Pošljite stripe, skice, ilustracije. Najraje v elektronski obliki (600 dpi ČB, 300 dpi grayscale), ali fotokopije. Izbrani avtorji dobite objavo v posebnem zvezku revije Apokalipsa in avtorski izvod. Rok prijave/Deadline: 15/05/08 E-mail: bajabak@gmail.com Naslov: Društvo Apokalipsa, Lili Novy 25, 1000 Ljubljana (haiku strip 5) |
||
| STRIP: DO GLAVE |
19.03.2008.
|
Autor: Mladen Oljača |
| HARD BOILED #2 |
18.03.2008.
|
Press: System Comics |
||
|
||||
| STRIP IZ PARISKE BIBLIOTEKE (35) |
18.03.2008.
|
Piše: Aleksandar Manić |
|
T1,T2,T3 Scenario i crtež : Regis Loisel i Jean-Louis Tripp Kolor: François Lapierre Casterman, 2006-2007 Po muževljevoj smrti, dvadesetih godina prošlog veka, Marie, inače učiteljica, preuzima u ruke radnju mešovite robe. Stidljiva i neuka trgovini, ona se lagano navikava na novo zanimanje. Jednoga dana, u Notre-Dame-des-Lacs, malo selo izgubmljeno u Kvebeku, dolazi Serge, čovek prepun entuzijazma. On se privremeno nastanjuje kod Marie, otvara restoran i učmalost seoceta time biva poremećena. Saradnja na ovom serijalu je započeta sasvim slučajno kada su Loisel i Tripp u Montrealu delili isti atelje. Radeći i ćaskajući svakoga dana, oni su začeli zajednički projekat. Pisan i crtan u četiri ruke, "Magasin général" nam opisuje izmaštani idilični život jednog seoceta i njegovih stanovnika. Zamišljen kao simpatična i zabavna priča, serijal ni u jednom trenutku ne opterećuje čitaoca. Svi protagonisti su dobri, svi karakteri su stereotipni, zaplet je lak i prepun klišea, svaka akcija je u potpunosti predvidljiva. Medjutim, posle čitanja albuma, čitalac se ne seća ni jednog lika, niti njegovih osobina, a još manje radnje u kojoj su oni bili učestvovali. Užasavajuće loš scenario je ispraćen izuzetno lepim grafizmom. Loisel i Tripp su veliki majstori, a njihova saradnja je dala vrlo lep vizuelni rezultat. Kompozicija table i kadrova, kao i crtanje olovkom pripalo je Loiselu, dok je tuširanje uradio Tripp. Grafička fuzija stilova dvojice majstora izuzetno je uspešna. Protagonisti imaju siluete i likove tipične za Loiselov rad, dok je način tuširanja sasvim u Trippovom maniru. Odlične kompozicije, dobro kadriranje, besprekorna figurativna naracija i neverovatna briga o detaljima, čini ovaj serijal praznikom za oči. Medjutim, posle čitanja tri nastavka, a biće ih još oho-ho (prvo je najavljeno tri, potom šest, a po zadnjim vestima, nastaviće se sve dok narod bude vadio pare iz džepa), postavlja se pitanje koja je svrha ovog, za oko prijatnog serijala. Vidivši da serijal nema nikakav scenario, da čitanje ne vodi ničemu, osim gubljenju vremena, pretpostavljam da je svrha da učesnici na ovom projektu zarade novac. Ako je to svrha, onda je cilj dostignut, je se serijal prodaje u ogromnim tiražima. Zato će se i nastaviti u nedogled. |
|||
| TORGAL IZAŠAO IZ ŠTAMPE |
17.03.2008.
|
Press: Beli put |
||
|
||||
| STRIP: MONTENEGRINI |
17.03.2008.
|
Autor: Simon Vučković |
| BIBLIJSKI STRIPOVI U MAKEDONIJI |
16.03.2008.
|
Piše: Vane Trajkov |
||
|
||||
| USPEH ŽELJKA SRDIĆA |
16.03.2008.
|
Piše: Strip vesti |
||
|
||||
| MARKO AJDARIĆ NEWS |
15.03.2008.
|
Uređuje: Marko Ajdarić |
||||
|
||||||
| SERGEJ PONOVO SA NAMA... |
14.03.2008.
|
Piše: Strip vesti |
||
|
||||
| STRIP: QRETEN |
14.03.2008.
|
Autor: Darko Macan |
|
| BELI PUT U NOVOM SADU |
13.03.2008.
|
Press: Beli put |
|
Poštovani prijatelji, Izdavačka kuća Beli Put Vas poziva na promociju biblioteke „Vrelo“ koja će se održati u petak, 14. marta od 16 časova u Novom Sadu, u kongresnom centru „Master“ na Sajmu. Biće to prilika da vama i svim posetiocima novosadskog Salona knjiga predstavimo prestižnu biblioteku Belog Puta, u kojoj su objavljene bogato ilustrovane i originalno dizajnirane knjige „Andersenove bajke“, „Basne od Ezopa do naših dana“, „Pinokio“, „Goblini bauci i duhovi“ i „Uzgrednik“. Takođe vas pozivamo da posetite naš štand na Salonu knjiga, gde vas očekuju sva naša izdanja sa sajamskim popustom! Vaš, Beli Put |
|||
| KUĆA DUHOVA |
13.03.2008.
|
Press: Veseli četvrtak |
||
|
||||
| STRIPBLE |
12.03.2008.
|
Piše: Strip Core |
|
PRENOSNI VEČNAMENSKI NAMIZNI STRIPOVSKI FABULATOR V ŽIVO OTVORITEV: torek, 25. MAREC ob 20.00, Galerija Kapsula (podhod Ajdovščina 1/Metalka), Ljubljana Novi pripomoček iz zakladnice Stripburgerjevih didaktično-relaksacijskih izdelkov, prenosni večnamenski namizni stripovski fabulator Stripble, bo na različnih lokacijah na voljo za brezplačni preizkus.
Zamisel, scenarij in režijo so priskrbeli Matej de Cecco, Saša Kerkoš, Jakob Klemenčič, Marko Kociper, Matej Lavrenčič, Andrej Štular; oblikovala je Saša Kerkoš, natisnil pa Mednarodni grafični in likovni center Ljubljana. V Galeriji Kapsula bo Stripble dan na preizkus od pon. do pet. 11.00-19.00 in ob sob. 10.00-13.00, vse do 5. aprila. V Steklenem atriju Mestne hiše v Ljubljani bo posebna predstavitev v pon., 31. marca ob 18. uri, Stripble pa boste lahko tam preizkušali vsak dan 9.00-20.00, vse do 18. aprila. Za ljubitelje kavarniškega užitka bodo avtorji njegovo uporabo demonstirali v torek, 8. aprila 2008, ob 20.00 v Drugi pomoči (tik ob prvi pomoči), kjer ga boste preizkušali vsaj 14 sledečih dni in večerov. Vizualni material za novinarje je na voljo na www.ljudmila.org/stripcore/stripble/press |
|||
| STRIP: DO GLAVE |
12.03.2008.
|
Autor: Mladen Oljača |
| SEKIRA V MEDU V SPANIJI |
11.03.2008.
|
Piše: Strip Core |
|
www.ljudmila.org/stripcore/panjske/ Honey Talks oz. Sekira v medu, stripi po motivih poslikanih panjskih koncnic, se iz Lizbone seli v spanski Castellon de la Plana na Comics 08, cetrti mednarodni stripovski festival, ki ga organizira vec tamkajsnjih stripovskih organizacij in univerza, v prostorih katere se festival tudi odvija. Festival se bo pricel 14. marca s predstavitvijo revije Stripburger in dejavnosti njenega urednistva ter projekta Honey Talks. Maria Lorenzo, dr. animiranega filma, se bo pogovarjala z Matejem Lavrencicem, avtorjem animiranih filmov, ki so del razstave Sekira v medu, s Katerino Mirovic, clanico urednistva revije Stripburger in Matthiasom Lehmannnom, francoskim avtorjem, ki je ustavaril eno od stripovskih zgodb po motivu poslikane panjske koncnice. Sledila bo otvoritev razstave Honey Talks ... Razstava bo na ogled do 6. aprila. Na festivalu bo na ogled se razstava "12+1 leto fanzinov iz podrocja Valencie", potekale bodo se razlicne diskusije, seminar stripa in projekcija animiranega filma "Persepolis" po istoimenskem stripu Marjane Satrapi. Vizualni material za novinarje: www.ljudmila.org/stripcore/panjske/press |
|||
| STRIP IZ PARISKE BIBLIOTEKE (34) |
11.03.2008.
|
Piše: Aleksandar Manić |
|
Eldoradores Scenario: Philippe Thirault Crtež: Siniša Radović Dupuis, 2007 Boni se nalazi pred svojom budućnošću. Rodjena u snežnim bespućima kanadskog severa, odrasla medju kopačima zlata i starosedocima, zaljubljuje se u Indijanca Taimu. Pokušavajući da mu pomogne u njegovim plemenskim obavezama, ona će prvo poći za njim u planine, a kasnije i u belgijske rovove I svetskog rata. Treći i poslednji album belog vesterna, nastavlja priču dve decenije po dogadjanjima iz prethodnog nastavka. Za razliku od prošlih, ovaj album nema pravog heroja, nego više nalikuje na epopeje gde je glavni junak priroda koja okružuje protagoniste. "Istinski junak vesterna je zemlja - tvrdio je američki reditelj Džon Ford. U osnovi ideje Filipa Tiroa nalazi se prostor, bespuće, zemlja u kojoj je sve moguće i dozvoljeno. Borba za sticanje zemaljskih dobara u sebi nosi nadu u bolji život, ali i prokletstvo gubitka duše. U prva dva nastavka, klima i konfiguracija zemlje odredile su zaplet i akciju, a Tiro je tome dodao klasične elemente prisutne u osvajanju netaknute prirode - pionire, kopače, avanturiste, beznadežnike, kriminalce... Prva dva albuma tako su imali protagoniste, dok je poslednji nastavak napustio razvijani pravac i stvorio nezavisnu epizodu, koja je na veštački način zatvorila puteve začete u prethodnim albumima. Akademizam grafizma Siniše Radovića odlično se uklapa u opštu klasičnost ovog vesterna. Krajolici, inače srž priče, i dalje su besprekorni, dok su likovi postali življi i manje statični. Nedostatak je nedovoljna vizuelna karakterizacija, te se povremeno stvara zabuna prilikom prepoznavanja protagonista. Melodramatična priča i moralizacija jukonske epopeju, odvela je autore na ivicu nadvesterna, jedne od podvarijanti žanra. Čuvajući tradicionalnu retoriku i dramatiku, oni su pokušali da dodaju još jedno opravdanje postojanju čitave priče. "Srameći se da bude samo ono što jeste, nadvestern je tražio opravdanja za svoje postojanje u (...) vanžanrovskim vrednostima koje bi trebale da ga obogate - pisao je pre pola veka francuski filmski teoretičar Andre Bazen. Uprkos tvrdnjama da vestern ne zanima publiku i da se žanr gasi, ovaj serijal pokazuje da klasičan vestern u sebi sadrži element koji zanimaju sve ljude - čovek spram nedostupnog i nepoznatog. |
|||
| MARKETPRINT NEWS |
10.03.2008.
|
Press: Marketprint |
||
|
||||
| STRIP: MONTENEGRINI |
10.03.2008.
|
Autor: Simon Vučković |
| BOOKGLOBE INTEGRALI |
09.03.2008.
|
Press: Bookglobe |
||
|
||||
| BH RADIO 1, O STRIPU... |
09.03.2008.
|
Piše: Emir Pašanović |
Sjajna inicijativa Omladinskog programa BH Radija 1 ne smije proći nezapaženo ni među našim posjetiocima. Prošle sedmice je novinar Omladinskog programa Zvonko Komšić započeo serijal priloga o stripu u Bosni i Hercegovini koji ćete sa zadovoljstvom moći poslušati i kod nas na www.stripopeka.com u već dobro poznatom BoX.net sidebaru. Kako prilozi budu pripremani tako ćemo ih i mi postavljati, a za početak poslušajte kratki razgovor samnom o našim planiranim aktivnostima, te prolaznicima i polaznicima Likovne akademije o tome šta njima strip predstavlja. Zvonko-Strip 1 dio-FINAL.mp3 |
||
| MARKO AJDARIĆ NEWS |
08.03.2008.
|
Uređuje: Marko Ajdarić |
||||
|
||||||
| DELCOURT PLANETE #42 |
07.03.2008.
|
Piše: Strip vesti |
||
|
||||
| STRIP: QRETEN |
07.03.2008.
|
Autor: Darko Macan |
|
| ALMANAH U SKC-u |
05.03.2008.
|
Piše: SKC |
|
STUDENTSKI KULTURNI CENTAR BEOGRAD Srećna Galerija / Happy Gallery 05.03 - 17.03. 2008. "ZRENJANINSKI STRIP ALMANAH", promocija izdanja / izložba 05.03. 2008.19h , Srećna Galerija SKC-a – Otvaranje izložbe 05.03.2008.20h, DNK SKC-a – Promocija časopisa, razgovor, projekcija dokumentarnog filma o zrenjaninskom stripu Ova publikacija donosi radove zrenjaninskih strip autora i u njoj su zastupljeni: Aleksandar Babić, Mišo Živanov, Dejan Uzelac,Vladimir Kuzmanov, Nikola Stiklica, Zoran Selena, Branko Đukić, Aleksandar Pavković i Vladan Nikolić. Obuhvaćene su različite generacije crtača i scenarista (u rasponu od 25 godina) koji su se bavili ili se bave stripom, pa je i njihov pristup ovoj umetnosti sasvim različit. Jasno se može primetiti ko je odrastao pod uticajem Alexa Raymonda, Moeibiusa, Marvela,Underground - stripa... Ta žanrovska i likovna različitost jedna je od glavnih kvaliteta ove publikacije. Nijedan od ovih stripova nije objavljen na našem tržištu. Pored stripova, svaki Almanah donosi i biografije autora kao i kratak istorijat zrenjaninskog stripa. Almanah je odstampan na 70 stranica od kojih su 4 u boji formata B-4. Promocija sa izložbama originalnih radova počela je u Zrenjaninu 23.11.2007. nastavila se u Novom Sadu 18.12.2007. Pokrovitelj i izdavač ovog projekta je Kulturni centar iz Zrenjanina. Almanah se moze naručiti preko maila: kczr@localnet.co.yu ili Tel/Fax: ++ 23 562 931 Više detalja na web-u: zrenjaninskistripalmanah.blogspot.com |
|||
| TEROR U MUZEJU |
05.03.2008.
|
Press: Veseli četvrtak |
||
|
||||
| ALTERNATIVAC NA KUNSTDRUKU |
05.03.2008.
|
Piše: Ilija Bakić |
|
O Wostokovom strip albumu "Podzemne vode"
izdavač: SKC, Novi Sad, 2007. Ljuti strip alternativac Wostok zapao je (ne svojom krivicom) u paradoksalnu situaciju: posle decenije i po intenzivnog delovanja po bezbrojnim fanzinima u ovoj zemlji (kako god se ona trenutno zvala), prostorima EX Jugoslavije i šire, dočekao je da objavi par strip albuma u 'legalnom' luksuznom izdanju (u širokom, belom svetu i, konačno, 'kod nas') odnosno da uđe u istorije stripa na ovim prostorima (najsvežija je ona Zdravka Zupana pod naslovom 'Vek stripa u Srbiji'). Tako je ono što je početkom 1990-tih, kao andergraund-alternativni-autorski strip (nazovite ga kako vam drago), niklo na zgarištu državne propasti, ratova, sankcija i inflacije, donoseći novi senzibilitet i bunt prema ustaljenim društvenim i strip vrednostima, dostiglo do akademskog priznanja i proučavanja. Iz današnje perspektive očito je da je alterantivni strip bio možda i prvi znak promena dotadašnjih kvalitativnih sistema i otvaranja novih horizonata za stvaralačka istraživanja i ekperimente. Otpori na koje je ovaj način strip prakse nailazio tokom tih godina, danas se pokazuju kao pokušaj izbegavanja neminovne promene odnosno kao nedostatak 'širokih vidika' (kako inače tumačiti oštre zamerke da alternativce diskvalifikuje to što ne umeju da crtaju, da ne poznaju perspektivu i ostala pravila crtačke veštine; kontraargumenat alternativaca po kome nisu svi koji 'znaju da crtaju' stvarali dobre stripove nikada nije bio opovrgnut). Kako god bilo da bilo, Wostok je došao i opstao na strip sceni, stekao zasluženi ugled i počeo da se publici (onoj koja ga već poznaje ali i novopridošloj) predstavlja u izdanjima koja zadovoljavaju čak i tehničke standarde kojih nije bilo u fotokopiranim svešćicama fanzina. Tako je i u "Podzemnim vodama" njegov crtež 'bljesnuo' u punom sjaju: crne površine zaista su crne baš kao što su i beli prostori stvarno beli, linije su precizne, bez 'duhova'. Sada je lakše zapaziti da Wostok uopšte ne koristi stripovska pomoćna sredstva tzv. linije kretanja koje trebaju da dočaraju pokret i tako dinamizuju crtež. On, pak, insistira na zamrznutim prizorima i kjaroskuro efektu, što će reći na potpunom odsustvu senki i polutonova. Zahvaljujući tome Wostokove strip sličice podsećaju na kvadrate nekog starog nitritnog filma, čas pre, čas pod eksponiranog ali svakako vizuelno vrlo zavodljivog. U ovom albumu sakupljeni segmenti (nastali su tokom 1990-tih) otkrivaju i dva Wostokova crtačka manira: jedan sklon gomilanju tanušnih linija i drugi koji teži pročišćavanju i svođenju likova i predmeta na osnovne konture. Zasićeni crtež upotrebljen je u stripovima rađenim prema literarnim predlošcima starijih pisaca (sa izuzetkom Rista Vrteva) a pročišćenim manirom nacrtana je epizoda "Najduži dan" (naravno, ovaj strip je i najduži u albumu) nastala po priči Nabora Devolca, redovnog Wostokovog saradnika na strip poslovima (ali i u filmovima i performans-svirkama). Oba grafizma imaju svoje prednosti koje autor vešto koristi pa se stiče utisak (čak i ako, jedan pored drugog, stoje različiti stilovi) da su stripovi mogli biti nacrtani samo tako i nikako drugačije. Ova uverljivost svakako je potvrda autorovog suverenog vladanja umetničkim materijalom. "Podzemne vode" svojevrsna su čitanka literature koja je formirala Wostokov svetonazor. Literarni predlošci došli su iz pera klasika Žana Lorana, Embrouza Birsa, Horhe Luisa Borhesa ali i Vaska Pope i Šandora Minika. Stripovi prema njihovim pričama (Popa je ovde izuzetak zato što je pesnik ali i zato što je crtan drugim manirom) rađeni su zasićenim crtežom koji sadrži ukočene lutke, maske, somnambulne prostore i prizore, rečju fantazmagorijske atmosfere u kojima vladaju duboki mrak ili bele noći. Opšti utisak tekstova, njihova bizarnost, groteskni likovi i situacije našli su sjajnog tumača u liku Wostoka a slobodno se može reći da je njegov crtež dao i neke nove vizure toj prozi. U ovom tematskom krugu kreće se i nekoliko strip epizoda od jedne table kojima je Wostok scenarista; i u njima se odmotavaju čudnovata i teško objašnjiva dešavanja na ivici košmara. Devolčev i Wostokov "Najduži dan" uvod je, kroz urnebesnu priču, u vivisekciju ovdašnjih naravi i socijalističko-turbo foklornog mentalita. Autori ne ostaju dužni nikome jer ni jednoj od ovdašnjih nacionalno-romantičarskih mitema ne 'opraštaju' niti im se klanjaju. Karikaturalno-rudimentarni crtež savršeno se uklopio u okruženje priče. Posebni 'slučajevi' u ovom albumu jesu dva stripa rađena prema pesmama Vaska Pope ("Hromi vuk") i Rista Vrteva ("Arhangel"). Reč je o predlošcima koji nose neobične izazove i stavljaju na probu autorovu stripovsku domišljatost. Wostok se opredelio da za svaki stih nacrta sliku. Ovakav postupak bio bi, da je u pitanju proza, vrlo blizak pukom ilustrovanju što u ovom slučaju nije izvodivo jer dobra poezija nudi višesmislenost u svakom svom iskazu. Stoga je autor morao da proširi svoj doživljaj konkretnog stiha sa doslovnog značenje samih reči na širi doživljaj čitave pesme. Rezultat ovog rada intrigantan je i na nivou grafičarskih mapa inspirisanih poezijom koje su radili etablirani slikari. Tako je Wostok pokazao da se njegovo umetničko traganje prostire od svakovrsnih kalambura do onoga što je neprikosnovena akademska grafika. U konačnom svođenju utisaka album "Podzemne vode" reprezentativan je isečak iz Wostokovog stvaralaštva, isečak koji ga potvrđuje kao jednog od najznačajnih autora svoje strip generacije. |
|||
| STRIP: DO GLAVE |
05.03.2008.
|
Autor: Mladen Oljača |
| CALVINCIBLE & BOBBES ONLINE... |
04.03.2008.
|
Piše: Renky |
||
|
||||
| KIKS #15 |
04.03.2008.
|
Piše: Zoran Matić |
||
Elektronski mesečni časopis KIKS + IKAR KIKS (Karikatura i Kratki Strip) IKAR (Izdavačko Kreativna Artistička Radionica) www.ARTiJA.net & SATIR & KIKS, Od nedavno KIKS u dve verzije, manjoj za brzo skidanje i gledanje u pretraživaču i veći,
pdf upakovan, sa kvalitetnijom rezolucijom i time većim užitkom pri pregledavanju priloga !!! Na isti način će biti postavljeni i prethodni brojevi. www.artija.net/satir/91-100.html Elektronski mesečni časopis KIKS + IKAR
www.artija.net/kiks/kiks2008.html
|
||||
| POZIVI NA SARADNJU |
04.03.2008.
|
Priredio: Strip Core |
From: "Note fatte a mano" <info@notefatteamano.org> Subject: festival due sponde un mare Dear Artist I am the artistic dirctor of the festival Due Sponde un Mare. The organization of "Due Sponde un Mare" Festival is looking for artists in order to present Adri/Art, a collective and interdisciplinary exhibition (painting, sculpture, comics, video-art, photography, installations) that will be held in Termoli (Italy), inside the beautiful Svevo Castle, from April 25 to Maj 4 2008, during the festival śDue Sponde n Mareť. The theme of the exhibition Adri/Art is the contemporary vision of the sea, that get closer/further different cultures and traditions. We are therefore searching for artists, sensitive to the theme, that are coming from the countries facing the Adriatic sea (Italy, Croatia, Albania, Slovenia, Bosnia- Herzegovina, Serbia, Montenegro), from the Balkan region, and from the countries that historically have influenced the cultural evolution of the Adriatic region (Greece, Turkey, ect.). We encourage to get in touch with us by email by march 1st, at the following address: info@notefatteamano.org. For more information, check the festivalTMs web site, www.duesponde-unmare.net. Sincerely Luca Ciarla Artistic Director |
||
| PROMOCIJA ZR ALMANAHA |
03.03.2008.
|
Piše: Branko Đukić |
||
|
||||
| STRIP: MONTENEGRINI |
03.03.2008.
|
Autor: Simon Vučković |
| MARKO AJDARIĆ NEWS |
01.03.2008.
|
Uređuje: Marko Ajdarić |
|||
|
|||||
