naslovna  |  arhiva  |  strip  |  autori  |  istorija  |  online stripovi  |  striparnice  |  izdavači  |  škole stripa  |  festivali  |  linkovi  |  youtube  |  kontakt  |  impresum


Novi strip webzine #60...      Press: Komikaze
  ...komikaze.hr/issue/60/.

NOVI STRIP WEBZINE / NEW COMIC WEBZINE #60

click click: > https://komikaze.hr/issue/60/ >/< info: https://komikaze.hr/comic-strip-webzine-60/<

hvala svima na sudjelovanju! / thanks to all for the participation!album #21 & webzine #61 izlaze krajem godine. / album #21 & webzine #61 will be published at the end of the year.

click click – 14 strip autori_ca / 14 comic authors: raysa fontana / lara usainović / oleg morović / pika terpin / ferraglia / nikša janković / apolonija lučić / damir stojnić / jan škrinjar / fidelia schlegl / kamil pisze & angelika zajdlic / tz / ivana armanini

program komikaze 2022. je podržan od ministarstva kulture i medija republike hrvatske i grada zagreba. / komikaze programme 2022 is supported by the ministry of culture and media of the republic croatia and city zagreb.

komikaze #60 – strip webzine okuplja 14 autori_ca; 8 premijerno u komikaze galeriji! dolaze iz: hrvatske, brazila, poljske, italije, njemačke i slovenije. webzine #60 uključuje čak 9 autori_ca i 4 (od 11!) zina nastalih na nedavnoj radionici printzine2022: harms, nebuloza/ neuroza, samo gledam & zine nula. / comic webzine presents 14 authors; 8 for the first time in the komikaze gallery! they came from: croatia, brasil, poland, germany, italy and slovenia. webzine #60 includes even 9 female authors and 4 (of 11!) zines made on the last workshop printzine2022: harms, nebulosis/ neurosis, just looking & zero zine.

info & comix:

click clicklara usainović
lara usainović (15g) živi u fažani i ide u školu primijenjene umjetnosti i dizajna u puli. svira u bendu “pokvarena konzerva inčuna”, skejta i često sudjeluje u programima kasarne fažana. fanzin nebuloza/nervoza nastao je nedavno na radionici printzine2022. / lara usainović (15y) lives at fažana and studies at the school of applied arts and design at pula. she plays in the band “the spoiled can of anchovies”, skates and often participates in the programs of the fažana barracks. the nebuloza/neuroza fanzine has been recently created on the workshop printzine2022.

click click oleg morović
oleg morović (1987.) živi i radi u fažani. završio je školu primijenjene umjetnosti i dizajna, pula. voditelj je udruge prostor urbane kulture u fažani u sklopu koje organizira edukativne i kreativne radionice te brojne kulturno-umjetničke programe i projekte kao što su print zine, mini zine, fanzinoteka – arhiv samostalnih publikacija etc. predstavljen je fanzin nastao nedavno na radionici printzine2022. / oleg morović (1987) lives and works in fažana. he studied at the school of applied arts and design, pula. he is the head of the urban culture space fažana association, within the framework of which he organises educational and creative workshops and various cultural and artistic programs and projects; print zine, mini zini, fanzinoteka – an archive of independent publications, etc. his work is a fanzine recently created on the workshop printzine2022._link: http://www.nakonjusmo.net

click clicktz
tz je novinar i publicist, organizator i promotor brojnih kulturno-umjetničkih programa i projekata. zadnju dekadu je i desna ruka komikaze tima. “samo gledam…” je njegov prvi fanzin nastao nedavno na radionici printzine2022. / tz is a journalist and publicist, organizer and promoter of numerous cultural and artistic projects. last decade tz is the right hand of the komikaze team. his first fanzine “just looking…” has been recently created on the workshop printzine2022.

click clickivana armanini
završila školu za primijenjenu umjetnost i dizajn i akademiju likovnih umjetnosti u zagrebu, hrvatska. fokus: strip, mikroizdavaštvo. vodi komikaze od 2002. “zero zine” je fanzin nastao nedavno na radionici printzine2022. / graduated at school of applied arts and design and academy of fine arts in zagreb, croatia. focus: comics, micro-publishing. leads komikaze since 2002. “zero zine” has been recently created on the workshop printzine2022._link: https://ivanaarmanini.net

click click – raysa fontana
raysa fontana je autorica iz brazila. / author form brasil._link: https://www.raysafontana.com

click click – fidelia schlegl
fidelia schlegl (1988.) je strip autorica uz njemačke. studirala je strip u hanoveru, londonu i  kasselu, ilustraciju u minhenu i dizajn komunikacije u stutgartu. organizira rezidencije i nezavisne publikacije. / fidelia schlegl (1988) is a comic author from germany. she´s been studying comics in hanover, london and kassel, illustration in münster and communication design in stuttgart. she is organizer of residencies and independent publication._link: https://www.instagram.com/fideliaschlegl/

click click –  ferraglia
federica ferraro – ferraglia (1996.) iz napulja, italija. pohađala je akademiju likovnih umjetnosti u napulju, sada je na alu u bologni. fokus: grafika, ilustracija, deformacija. / (1996) from naples. she has attended on the academy of fine arts in naples and now is on academy of fine arts in bologna. focus: graphic art, illustration, deformation._link: www.facebook.com/soloferraglia

click click – jan škrinjar
(1998.) živi u zaprešiću, hrvatska. utapa jade u mračnim kutevima starih saloona. / (1998) lives in zaprešić, croatia. he drowns his sorrows in dark corners of old saloons._link: https://www.instagram.com/jan_skrinjar/

click click – damir stojnić
(1972.) živi i radi u rijeci kao profesor na akademiji primijenjenih umjetnosti. završio je umjetničku akademiju u zagrebu. stripove crta od 1990. ali ih do komikaze albuma 2019. nije objavljivao. izlagao je na preko 100 grupnih i samostalnih izložbi u hrvatskoj i šire. fokus: strip, ilustracija, konceptualna umjetnost, kuriranje / (1972) lives and works as the professor at academy of applied art university in rijeka, croatia. graduated painting on academy of fine arts in zagreb. he is making comics from 1990 but hasn’t published them before komikaze album 2019. exhibited his work in more than 100 group and solo exhibitions in croatia and abroad. focus: comic, illustration, conceptual art, curating._link: https://www.facebook.com/damir.stojnic.79

click clickpika terpin
pika terpin (23g) je studentica ilustracije na akademiji za likovnu umjetnost i dizajn u ljubljani, slovenija. / pika terpin is (23y) a student of illustration at the academy of fine arts and design in ljubljana, slovenia._link: https://pika.terpin-it.eu

click clickapolonija lučić
apolonija lučić (1995.) živi u zagrebu. završila umjetničku akademiju u zagrebu. fokus: crtanje, ilustracija, slikanje / (1995) lives in zagreb. graduated painting at academy of fine arts in zagreb. focus: drawing, illustration, painting_link: https://www.behance.net/apolonija_l

click clicknikša janković
(1997.) živi u zagrebu, hrvatska. studira na fakultetu filozofije i religijskih znanosti u zagrebu. fokus: strip, ilustracija, filozofija o stripu. / (1997) lives in zagreb, croatia. currently studying the faculty of philosophy and religious studies in zagreb. focus: illustration, comics, philosophy about comic_link: https://www.instagram.com/jankovicniksa/

click clickangelika_zajdlic & kamil_wrzeszcz
naslov: ovako žive slonovi…; ilustracija i font: angelika zajdlic; priča i scenarij: tamil wrzeszcz; prijevod: maciej raczek; autori_ce dolaze iz poljske.
/ title: this is how elephants live…; illustrations and typography: angelika zajdlic; text and script: kamil wrzeszcz; translation: maciej raczek; authors came from poland_link: angelika& kamil

Objavljeno: 17.08.2022.
Propast stvarnog...      Autor: Ilija Bakić
  ...i pobeda virtuelnog sveta – „Karbon
  i Silicijum“ Matje Bable;

  izdavač: Čarobna knjiga, 2022.

   U izdanju „Čarobne knjige“ upravo se pojavio vanredno zanimljiv naučnofantastički album iz najnovije frankofonske strip produkcije (originalno objavljen 2020. g.). Reč je stripu – preciznije o obimnoj (270 strana) grafičkoj noveli - „Karbon i Silicijum“ mladog autora Matjea Bablea (1987). Delo je nesporno iz domena naučne fantastike ali nije instantno-konfekcijski jednoobrazno već ambiciozno kombinuje iskustva više podžanrova i „funkcioniše“ na različitim nivoima značenja koji su čitljivi zavisno od ambicija i verziranosti znatiželjnih čitalaca. Nominalno, priča smeštena u budućnost započinje stvaranjem i stavljanjem u probnu funkciju para androida – Karbona sa ženskim i Silicijuma sa muškim telom. Njihova svest i intelektualne sposobnosti razvijaju se zahvaljujući neprestanoj priključenosti na internet mrežu. Osnovni zadatak zbog koga su androidi stvoreni jeste da čuvaju ostarele ljude za koje njihovi potomci nemaju vremena niti imaju volje da na starce „troše“ svoje živote jureći za ispunjenjem sopstvenih hedonističkih prohteva; starci se, pak, grčevito drže svojih preostalih dana zahtevajući negu i pažnju. U takvoj situaciji kvazi-humanosti masovna proizvodnja androida-dadilja za stare je izuzetno profitabilna pa se kompanije međusobno takmiče za osvajanje tršišta. Ipak, odgajanje androida je ozbiljan i dugotrajan proces (što iritira biznismene). Dok traje odrastanje androida dešava se i porođaj doktorke Noriko koja je vođa čitavog projekta. I kao što u životu svakog ljudskog bića dođe trenutak kada mora da lično upozna spoljni svet tako to vreme dolazi i za androide. A oni, kao i svi tinejdžeri kojima mudri saveti i preporuke odraslih samo „prolaze kroz uši“, odlučuju da usred ekskurzije – pobegnu. No, Karbon će biti uhvaćena a Silicijum će se izgubiti u ljudskoj masi i nestati sa interneta...

   U nastavku se pripovedne linije dele i pretežno prate opstanak Karbon koja mora da se, kada joj istekne 15 godina životnog veka, pomognuta od Noriko, preko interneta seli u druga veštačka tela i tako, tokom bezmalo tri veka (tačnije 271 godine), upoznaje mene ljudske planetarne civilizacije u neumitnom raspadanju ekološke ravnoteže, uništavanju društvenih institucija, gubljenju ljudske fizičke interakcije uzrokovanom stalnom priključenošću na virtuelne svetove, u gacanju ljudi otpadnika i nevoljnika kroz sveprisutni otpad sve do propasti kapitalizma i kompanija koje su ga gradile i koristile (neke neće nestatiti već će regresirati i postati sekte) i haotičnog stanja u kome se preostali androidi i roboti okupljaju radi kolektivnog odlaska u virtuelnu realnost. Tokom kratkih poglavlja smeštenih na različitim kotama Zemlje, Karbon će ponovo sresti Silicijuma koji je odabrao sasvim drugi princip življenja u kome je stalno prisutan u fizičkoj stvarnosti. Tako su imena androida postala njihov usud jer su ugljenik i silicijum temelji dva vida/oblika postojanja. U poslednjem poglavlju Silicijum se, potpuno preobraženog tela jer se početno tokom vekova raspalo, pojavljuje na okupljalištu ali odbija da se prikljući svojoj sabraći pošto je do tada uspeo da obiđe 87,2% Zemlje i ne namerava da prestane sa svojim nomadskim putešestvom bez obzira na nagovore od Karbon. Čini se da je početno jedinstvo dva androida došlo do svog neumitnog kraja...

   Bableova priča ima epski zamah i slika previranja u tkivu ljudske civilizacije koja nezaustavljivo srlja u propast vođena povlađivanju telesnim zadovoljstvima uz zanemarivanje saveta razuma i nauke. Empatija na nivou vrste ne postoji i niko ne mari za svoje savremenike kao ni za svoje potomke. Ta bahatost, naravno, mora biti kažnjena brisanjem čitave vrste sa lica planete. No, to je bolan i mučan proces koji pogađa sve klase (mada one bogate kasnije). Pitanje odnosa ljudi prema robotima i androidima potvrđuje nedoraslost ljudske vrste: oni se posmatraju kao korisne mašine a njihova svest se generalno ne uvažava i ne poštuje. Na drugoj strani, ljudi vrlo lako žrtvuju svoju fizičku stvarnost zarad uranjanja u virtuelno okruženje koje donosi sasvim nove vidove komunikacije između jedinki, bez granica koje nameću društvene konvencije. Međutim, ljudi su i dalje telesni iako telo doživljavaju kao nepotrebni balast. Konačno, postoje pojedinci i grupe koji odbijaju ulazak u virtuelno i zadovoljavaju se „prirodnim“ formama postojanja i komunikacije.

   Mada je sebi postavi vrlo ozbiljan zadatak i poduhvatio se globalnih problema budućih vremena Bable nije kopirao komercijalne naučnofantastičke šeme već je seriozno promišljao moguće puteve i stramputice čovečanstva. Svu lepezu pitanja i dilema on je predstavio tako da ne opterećuju samu priču, pokazavši zavidnu sposobnost za razvijanje i održavanje tenzija kao i za epizode potpuno lišene dijaloga i utemeljene na čistom vizuelnom pripovedanju. Umereno stilizovana karikaturalnost ljudskih likova dobrodošlo je oneobičavanje prepoznatljivih formi dok su prizori iz internet-virtuelne realnosti svojim vrtoglavim perspektivama i specifičnim kolorom adekvatan uvod u atraktivne svetove u dubokom kontrastu prema prljavoj, ruiniranoj, zagađenoj Zemlji.

   Rečju, „Karbon i Silicijum“ Matjea Bablea valjano su delo mladog autora koje se, potvrđujući njegov vanserijski talent, intrigantno i provokativno bavi krucijalnim pitanjima postojanja i opstanka ljudske vrste u okruženju nastalom zahvaljući bahatosti i neumerenosti uspravnog dvonožnog samozvanog „gospodara Prirode“.

(„Dnevnik“, 2022)
Objavljeno: 14.08.2022.
Strip: Noćni sud (219)      Autor: Franja Straka - Ladislav Kun
Objavljeno: 14.08.2022.
Strip: Cane (462)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 14.08.2022.
Kadrovi komunikacije: Vrtoglavica (1)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 14.08.2022.
Zatamnjenje...      Autor: Dušan Pavlović
  ...Holivud polovinom 20. stoleća.

   Ed Brubejker i Šon Filips: Zatamnjenje. Beograd, Čarobna knjiga, 2021. Prevod: Draško Roganović.

   Zatamnjenje (eng. The Fade Out) još je jedno remek delo američkog tandema Brubejker/Filips. Kod nas ga je objavila novosadska Čarobna knjiga kao de luks izdanje u boji, sa tvrdim koricama na 400 strana, uz obilje dodatnog materijala. Izdanje sadrži svih 12 svezaka, koje su u Americi izlazile u periodu 2014-2016. godine.

   Zatamnjenje spada u strip-noir, jedan od nekoliko žanrova koji dominiraju u američkom stripu od sredine osamdesetih godina kada su se u pisanje scenarija uključili Nil Gejmen (Sendmen) i Alan Mor (Čudovište iz močvare; V kao vendeta; Nadzirači). U poslednjih par decenija ovaj žanr uspeo je da „kolonizuje“ i neke super heroje (Betmen).

   Brubejker/Filips su se već ranije specijalizovali za ovakvu vrstu kriminalističkih stripova (Sleeper, Criminal), koji radnju ovoga puta vraćaju tamo gde je, vizualno gledano, ovaj žanr i nastao – Holivud polovinom 20. veka. Autori poštuju glavne standarde noir žanra u kome je zaplet posledica mešavine seksa i nasilja. Glavni protagonisti, rastrzani su unutrašnjim sukobima (ni totalni pozitivci, ni totalni i negativci), umešani su u zločin, ali istovremeno žele da isteraju pravdu, dok je jedna od glavnih motivacija koja pokreće radnju femme fatale. (U ovom slučaju, glavni lik, filmski scenarista koji pati od post-traumatskog sindroma, istražuje smrt holivudske starlete.)

   Opus tandema Brubejker/Filips, koji zajedno rade od 2000. godine, sada prevazilazi nekoliko hiljada stranica. „Čarobna knjiga“ je 2021. godine već objavila dva novija izdanja ovog tandema – Ubij ili budi ubijen i Palp. Nadajmo se da će barem pratiti njihove novije serijale (Reckless) ili objaviti još neke prethodne, koji su proslavili kako žanr, tako i autore (Criminal).

[Objavljeno: Danas, 16.6.2022. vikend izdanje.
https://www.danas.rs/nedelja/holivud-polovinom-20-stoleca/]
Objavljeno: 12.08.2022.
Rezultati strip konkursa...      Press: Tome Trajkov
  ..."Za naše komšije i prijatelje".

OBJAVLJENI NAGRAĐENI RADOVI UČENIKA U SKLOPU
STRIP KONKURSA "ZA NAŠE KOMŠIJE I PRIJATELJE"

Strip centar Makedonije - Velesu objavio je rezultate tematskog strip konkursa "ZA NAŠE KOMŠIJE I PRIJATELJE"

KATEGORIJA  SREDNJE ŠKOLE:
1 mesto:
Angela Petruševska, Skoplje  za strip „Integrisana zajednica je naša budućnost“.
2 mesto:
Tamara Mišovska, Skoplje  za strip "Nada"
3. mesto:
Anastasija Nedeljkovska, Kumanovo  za strip "Vjeruj u sebe"

NAJBOLJI CRTEŽ:
Emran Arifov, Radoviš  za strip "Jedan dan u romskoj mahali"
NAJBOLJI SCENARIO:
Elena Apostolovska, Skoplje  za strip "LOOK -POGLEDI".
SPECIJALNA NAGRADA Strip centra Makedonije:
Hasina Abduli, Gostivar za strip „Svakodnevni život i problemi romske populacije“ (strip ima više stranica nego što je propisano, ali autorica  ima vidljiv talenat)

KATEGORIJA OSNOVNIH SKOLA:

1 mesto:
Vilma Damnjanovska, opština Petrovec, Skoplje  za strip „Kako se izvući iz blata?“.
2 mesto:
Andova Melanija, Veles
za strip „Težak život Roma“.
3. mesto:
Za strip "NE SUDI" autora: Anastasija Petrovska - crtež, Hristina Zdravkovska - crtež i Bojana Georgieva - tekst

NAJBOLJI CRTEŽ:
Matej Bogatinovski, Veles za strip"LIFE"

NAJBOLJI SCENARIO:
Kristina Miškova, Veles  za strip"Romi su diskriminisani gotovo svuda u svetu"

Na konkursu je učestvovalo ukupno 79 mladih autora iz nekoliko gradova, što je uspeh ako se uzme u obzir kratak rok za prijavu neposredno pre letnjeg raspusta, obaveštava Tome Trajkov – koordinator granta.

Ovaj grant kroz kreativnu kampanju povećava vidljivost potreba i problema koji utiču na romsku zajednicu i podstiče mlade da kreativno razmišljaju o uzrocima i rešenjima.
U okviru granta biće objavljen katalog u PDF i štampanoj verziji, a sledećeg meseca biće organizovana i specijalna izložba na kojoj će najboljima biti dodeljene diplome i nagrade.

Ovaj konkurs je deo granta „ZA NAŠE KOMŠIJE I PRIJATELJE”, deo „PROJEKTA USAID ZA INKLUZIJU ROMA” koji sprovodi Institut za istraživanje i analizu politike – Romalitico - Skopje, a finansira američki narod preko Agencije Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj. (USAID).

Objavljeno: 12.08.2022.
Najava: ...      Press: Darko Macan
  ...Strop #4.

Tko radi kampanju financiranja u kolovozu? Onaj tko je nije napravio prije kolovoza.

Al' da ne duljim, pred izlaskom je četvrti broj zina od kojeg svi zinu:
Otvara ga "Veltšmerc in Montenegro" majestozne Maje Duvnjak, kojeg kako znaju i umiju slijede nove epizode "Zagrebljuja" Krešimira Biuka i Dalibora Talajića,"Hajduk živi vječno" Stipe Kalajžića te "Stripa o stripu" Darka Macana.

Želite li podržati tiskanje i ovoga broja, uplatite 35 kuna na HR0324840083230716245 (RBA, Darko Macan, Zagreb, model 99). Za prvih pedesetak podržavatelja naći ćemo i neki poklon, a ako vam ljetni mozak vapi za dodatnim štivom, nude se još:
- komplet prva tri broja (prvi i drugi su drugo izdanje) po 100 kn, dok zalihe traju
- te ostatak fan-zanatstva u Hrvata, to jest četvrti OHOHO! (180 stranica space opere, među kojima i epizoda "Stripa o stripu" koju nećete vidjeti u STROPU) za 70 kn, pretposljednji ENDEM (za razliku od nekoliko posljednjih koji su bili posljednji) za 40 kn i novorođena KOLONOSKOPIJA (s najboljim intervjuom s domaćim autorom - skandaloznim Franom Petrušom - barem u ovom stoljeću) za 20 kn. Sve cijene uključuju poštarinu, ali zalihe su ograničene, pa reagirajte neograničeno!

Uplata na isti račun. Oni koji su mijenjali poštansku adresu, koji bi, recimo, STROP radije osobno ili kioskom preuzeli te možda nešto pitali, neka se jave na thedarkomacan@gmail.com

 

Objavljeno: 11.08.2022.
19. MEĐUNARODNI KONKURS STRIPA...      Press: Tome Trajkov
  VELES 2022...

Comic center of Macedonia –Veles
/ Стрип центар на Македонија-Велес
Adres:" Vasil Gjorgov"street no 78
/ Адреса: "Васил Ѓоргов " бр. 78,
Veles 1400, Macedonia
/ 1400 Велес, Македонија
Tel ++389 75 666979
www.comicscenter.mk
E-mail: comicmk2@gmail.com

RASPISUJE SE 19. MEĐUNARODNI KONKURS STRIPA - VELES 2022.

Strip centar Makedonije sa sedištem u Velesu raspisao je tradicionalnI, 19. po redu MEĐUNARODNI KONKURS  STRIPA.

Propozicije:

- Pravo učešća imaju svi autori iz celog sveta, bez obzira na pol i godine;

- Dužina stripa treba da bude od 1 do 6 strani , i to u A4 formatu (min. 300 dpi ako se šalje elektronskim putem). Ako je strip na jednoj strani, treba da ima najmanje 5 slika.
NAPOMENA: Ukoliko je strip u boji, preporučljivo je da se pošalje poštom ili dostavi lično.

- Stripovi neće biti vraćeni. Samim slanjem organizator stiče pravo da ih objavi i predstavi zajedno sa autorima u okviru promocije Strip centra Makedonije

- Tema stripa je slobodna. Svaki autor (bilo crtač, umetnik, kolorista) može učestvovati samo sa jednim stripom. Postoji izuzetak za scenariste gde je jednoj osobi dozvoljeno da napiše scenario za više stripova.

- Na jednom stripu može raditi više autora (dok piše ko je šta radio: scenario, olovka, tuš...)

- Uz strip treba poslati i ličnu biografiju (ime i prezime sa fotografijom, datum rođenja, adresa i država odakle je autor, e-mail, kao i godina kada je strip nastao. Takođe, na svi stripovi treba da budu navedeni autori kao i naziv stripa. Stripovi poslati bez ovih podataka neće se uzeti u obzir za nagrade.

- Svi pristigli stripovi biće uzeti na konkurs za izlaganje na izložbi u sklopu  Salona stripa sa realnom mogućnošću za dodatne  promocije.

- Pristigle stripove će pregledati tročlana međunarodna komisija koja će izvršiti selekciju i predložiti sledeće nagrade:
• Prva nagrada, 300 EUR - "Zlatni strip", i diploma za prvo mesto.
• Druga nagrada, 200 EUR - "Srebrni strip" i diploma za drugo mesto.
• Treća nagrada, 100 EUR – „Bronzani strip “ i diploma za treće mesto.
• Nagrada za najbolji scenario, diploma.
• Nagrada za najboljeg mladog autora do 18 godina, diploma.
• Druge specijalne nagrade.

Rok za slanje je 10. septembar 2022. godine.

Mogu se poslati na
a) Adresa: Strip centar Makedonije - Veles (za konkurs)
Ul. Vasil Gjorgov, br.78, 1400 Veles, Republika Makedonija

b) Ili putem e-pošte: vanecomic@yiahoo.com

Za više informacija možete pozvati +389 75 666 979.
Objavljeno: 11.08.2022.
Najava...      Press: Komikaze
  XXKOMIKAZE @ DALMACIJALAND,
  JELSA – OTOK HVAR..
.

LINK:
komikaze.hr/xxkomikaze-dalmacijaland-otok-hvar/

xxkomikaze strip izložba se otvara 12.8.2022, u petak u 20h, povodom 20 godina komikaze programa. predstavit’ će se naslovnice objavljenih strip albuma a prate ju radionica beđeva i info pult. navratite!

> link na facebook događanje <

galerija dalmacijaland je, nakon jednogodišnje pauze,ponovno otvorena! s galerijom surađujemo od 2007. a u njoj su dostupna i komikaze izdanja! pogledajte fotoreportaže prethodnih zajedničkih događanja i kratak info o galeriji i njezinim junacima! (izvor: visit jelsa)

naša draga galerija dalmacijaland je, nakon jednogodišnje pauze, proširila vodstvo i hrabro ide dalje! dosadašnjem umjetničkom direktoru tonija bobanovića – faveru priključili su se njegovi rođaci mislav matečić i marko šikić. dalmacijaland galerija je otvorena u jelsi 1999. godine i ima veliki izbor originalnih razglednica, majica, magneta i plakata iz vlastite proizvodnje. galerija je također i dom lavandermana, hvarskog superheroja pa u njoj možete nabaviti stripove i igrani film na dvd-u s lavandermenovim avanturama. osim vlastitih proizvoda u ponudi ima veliki izbor slika, grafika i skulptura suvremenih hrvatskih umjetnika_ica, a svako ljeto se izmjenjuju izložbe.

lavanderman, hvarski superheroj je rođen je kao boris bartolomej bunčuga 24.8.1950. boris postaje lavanderman nakon što je upao u kotao lavande (pitve, 1984.). od tada se vozi u ljubičastom kostimu na vespi i osuđen je na doživotni ostanak na otoku. nadnaravne moći superjunaka koje je pridobio podsjećaju na vremena kad je lavanda rasla posvuda, a gotovo svako selo imalo lambik (kotao) za kuhanje lavandina ulja, na kojem su se obogatile mnoge obitelji.

lik lavandermana sadrži i nostalgiju za vremenima galebova i galebarenja. kad je turizam tek krenuo bilo je manje gostiju i odnos prema njima je bio puno neposredniji. domaći momci, tzv. galebovi, oblijetali su oko svake strankinje i osvajali ju šarmom, vozili na kupanje i u disko. kako je turizam sve više postajao biznis, nestajali su i galebovi.

lavandermanova slava raste 2008. godine kada je njegove pustolovine u strip album pretočio autorski tandem vančo rebac –  toni faver.

2010. godine u kina stiže film „lavanderman: istina ili mit?”. boris je damir markovina, partnerica anja alavanja a režiju potpisuje zvonimir rumboldt.

originalnim autorima lavandermana u stripu priključuju se i brojni drugi: vinko barić, štef bartolić, damir ercegović, alem ćurin, dubravko mataković, igor kordej, damir stainfl, marko marković, stipan tadić, miro župa, esad tomislav ribić, igor hofbauer, nikolina ivezić, ana kolega, ana schaub, helena ohnjec, tea jurišić, lea vukelić, marija kondres, suzana bernat… objavljeno je 10 regularnih izdanja i integral s prva dva broja u eng. prijevodu.

program su financijski podržali grad zagreb i ministarstvo kulture i medija republike hrvatske.

Objavljeno: 10.08.2022.
Leteći start...      Press: Čarobna knjiga
  ...Oštrica besmrtnika 4...

Najteže breme besmrtnosti je naći cilj za koji se vredi boriti.

„OŠTRICA BESMRTNIKA“ 4 na LETEĆEM STARTU po ceni od 299 dinara!

Format 13 x 19 cm • Povez Mek • Broj strana 240 • Štampa Crno bela
Prelistajte ovo izdanjePORUČITE ODMAH


Oštrica besmrtnika je remek-delo Hiroakija Samure, perfektno osmišljena priča koja govori o periodu šogunata Tokugava i vremenu kada je Japan bio na razmeđu feudalnog sistema i modernog doba. Scene borbe Hiroakija Samure spadaju među najlepše oslikane sekvence u istoriji japanskog stripa.

Susret sa Anocuom uzdrmao je Rin do srži. Da bi je oraspoložio, Manđi je vodi na festival. Međutim, susret sa prodavcem maski Arajom Kavakamijem vratiće joj sećanja na noć kada je izgubila roditelje.

Manđi je ronin nad kojim se nadvija prokletstvo. Odgovoran je za smrt stotinu čestitih ljudi i može da se iskupi samo ako ubije hiljadu zlikovaca. Dotad je osuđen na život besmrtnika. Opremljen arsenalom oružja i besmrtnim telom, Manđi otkriva da je najteže breme prokletstva naći cilj za koji se vredi boriti.

„OŠTRICA BESMRTNIKA“ 4 na Letećem je startu od srede, 10. avgusta, do nedelje, 14. avgusta 2022. u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 299 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 350 dinara, a u ostalim knjižarama 450 dinara.

Objavljeno: 10.08.2022.
Komemorativni skup i predstavlјanje...      Press: USUS
  ...IV toma edicije „Lobačev: Sabrana dela“ i
  tematskog broja Politikinog Zabavnika
...

Centar za umetnost stripa Udruženja stripskih umetnika Srbije
i partneri
IK „Makondo“, Ministarstvo kulture i informisanja republike Srbije,  
Dečji kulturni centar Beograda, Škola „Đorđe Lobačev“, Politikin
Zabavnik, Ruski naučni institut u Beogradu i drugi

pozivaju vas na program

Porodica Lobačev u srpskoj, slovenskoj i evropskoj kulturi
Komemorativni skup i predstavlјanje 4. toma edicije
„Lobačev: Sabrana dela“ i tematskog broja Politikinog
Zabavnika

Povodom 20 godina od smrti rusko-srpskog umetnika Đorđa Lobačeva (1909-2002) i 100 godina od prerane smrti njegovih roditelјa: oca, diplomate i zaštitnika Srba u Otomanskoj imperiji Pavela Lobačeva (1874-1921) i majke Zinaide Lobačeve (dev. Vlasenko, 1879-1922)

Dečji kulturni centar Beograd, Takovska ulica br. 8 (mala sala), petak, 29. jul 2022, u 12 časova

Govore
• Prof. dr Irina Antanasijević, Filološki fakultet
  Beogradskog univerziteta
• Kristijan Relić, IK „Makondo"
• Nemanja Baćković, „Politikin Zabavnik"
• Zoran Stefanović, Centar za umetnost stripa USUS

Izdavački projekat se sprovodi uz podršku Ministarstva kulture i informisanja republike Srbije za program kapitalnih izdanja (2018-2022)

Objavljeno: 10.08.2022.
Reč urednika...      Press: Zlatko Milenković
  ... kratko i jasno!!!

Na odmoru sam od danas pa do 3.8. dakle nema Strip vesti narednih par nedelja... Zato imate danas puno materijala za čitanje. S poštovanjem... zm...

Objavljeno: 14.07.2022.
Promocija...      Press: Saša Paprić
  Janzina!...

U subotu, 16. srpnja 2022., u Zagrebu, u strip-knjižari Torpedo Comics (Prolaz Sestara Baković 1), s početkom u 18 sati, predstavljamo peti strip-album proizašao iz produkcije Hrvatski autorski strip - "Janzin - umiranje i druge razonode".

Ovaj strip-album ujedno je i direktan produkt postojanja facebook grupe Hrvatski autorski strip, ali i prvjenac mladog, no već vrlo profiliranog strip-autora - Jana Škrinjara.

Jan je dosada objavljivao stripove u OHOHO-zinu, Strip-Prefiksu i Komikazama te na internetu, pa je slijedeći logičan korak za ovog vrlo produktivnog autora bilo i izdavanje strip-albuma.

"Janzin - umiranje i druge razonode" predstavlja niz od devet priča okupljenih u jedinstveno izdanje, koje se proteglo na 126 tvrdo ukoričenih stranica u boji, modificiranog a4 formata (18.9x26.74 cm), a dostupno je po cijeni od 150,00 kuna.

U uvodniku, kojeg potpisuje Matija Pisačić, između ostalog, Pisačić odvažno zaključuje:
"Kada u domaćim okvirima pomislimo na underground strip, vjerojatno se prvo sjetimo genijalnog Dubravka Matakovića. Jan mu je donekle srodan po toj „estetici ružnoga“ u portretiranju većine svojih likova, iako bez naglašenog apsurda i humora za široku publiku. Ipak, u korištenju stripovskog jezika, Jan ispada kompleksniji, s puno širom paletom režijskih i dizajnerskih postupaka. Po svom senzibilitetu, bliži je kolegama poput Vinka Barića i Igora Hofbauera, možda ga se po svom izričaju može i smjestiti na korak između te dvojice alternativnih autora. To bih i učinio da mi netko zaprijeti pištoljem da moram."

Stoga, svi ljubitelji domaćeg, beskompromisnog, underground stripa, ukoliko ste u subotu u Zagrebu, dođite navečer na promociju u Torpedu gdje će Jan Škrinjar, Matija Pisačić i urednik Saša Paprić predstaviti naš novi stripoizdavački pothvat uz nezaobilazno crtanje za publiku.

Što vas čeka u Janzinu možete saznati i putem ove promotivne mini-galerije...
Objavljeno: 14.07.2022.
Promocija strip albuma "Ægri Somnia"...      Press: Darko Bogdanov
  ПРОМОЦИЈА НА СТРИП АЛБУМОТ „ÆGRI SOMNIA“ БУКВА...

На 9 јули во кафе книжарницата Буква во Скопје, со почеток во 20 часот ќе биде промовиран  стрип албумот „Ægri Somnia“ на докажаните и едни од најактивните стрип автори во државата Дарко Богданов (цртеж) и Александар Стеванов (сценарио).

Станува збор за антологиско збирно издание составено од кратки стрипови со кое се заокружува досегашната соработка на авторите која е започната во 2012 година, и претставува нивни прв заеднички стрип албум, иако и двајцата автори досега веќе имаат реализирано поголем број стрип публикации.

„Како што кажува и самиот наслов на изданието кое во превод значи „сон на болниот човек“ алката која ги поврзува стриповите во албумот е преклопувањето на две димензии. Во овие седум кратки приказни се поместуваат границите помеѓу реалноста и сонот, свесното и несвесното, сето тоа претставено на еден по малку надреалистички и симболичен начин, создавајќи една целина“ – изјави Дарко Богданов.

Стрип албумот е самостојно издание на авторите и е финансиски поддржан од Министерството за култура како дел од годишната програма од национален интерес за 2020 година.

Objavljeno: 14.07.2022.
Gospodar snova u košmarnoj sadašnjosti...      Autor: Ilija Bakić
  ...„Sendmen knjiga prva – preludijumi
  i nokturna“ scenariste Nila Gejmena i
  crtača Sema Kita, Majka Dringenberga
  i Malkolma Džounsa III;

  izdavač: Čarobna knjiga, 2021.

   Davne 1987.g. nazvala je Karen Berger, urednica u američkom strip gigantu „DC“ i lovac na talente u Engleskoj, Nila Gejmena, mladog strip scenaristu i pisca, i upitala ga da li je zainteresovan da piše mesečni strip serijal za „DC“. Gejmen je bio početnik sa tek jednim objavljenim stripom („Crna orhideja“) i sa mnoštvom ideja baziranih na recikliranju starih strip heroja. Sve te ideje propale su tokom prvog razgovora Karen i Nila u Londonu ali je pisac dobio zadatak sa stvori serijal o junaku koji će se zvati Sendmen (kako se zvao i jedan zaboravljeni strip lik sa kojim Gejmenov heroj nije imao nikakve veze). Mada je pristao Gejmen, kako sam kaže u pogovoru prve knjige sabranih Sendmenovih avantura (sa prvih osam epizoda), objavljenih u reprezentativnom izdanju „Čarobne knjige“, on jedva da je znao šta će se njegovom junaku dešavati i kuda će ga priča voditi. Labavo je osmislio prvi ciklus avantura od osam epizoda i sinopsis poslao Karen koja je dala „zeleno svetlo“ i rad na serijalu je počeo: najpre su traženi i nađeni crtači Sem Kit i Majk Dringenberg; prvi tušer je bio Malkolm Džounsa III (1959-1996). Sve ostalo je, kako se to kaže – istorija.

   Sendmen, poznat i kao Morfej ili Oniromant, bog je sna i jedan od sedam Svevremenih. Zbog rituala moćnih okultista on biva izvučen iz svog sveta i zatvoren u stakleni kavez. Njegovi tamničari u stvari su želeli da zarobe samu Smrt ali im se plan izjalovio tako da isprva ne znaju šta će sa Sendmenom. Tokom 70 godina zatočeništva Sendmen živi bez hrane i vode ali ne stari dok njegovog prvog tamničara zamenjuje njegov sin, manje energičan i spretan. Koristeći se nepažnjom čuvara Sendmen uspeva da pobegne. Kako bi obnovio svoje snage potrebno mu je da u posed vrati instrumente svoje moći (vrećicu praha, masku, rubin). Zato, nakon što se osveti svojim tamničarima on kreće u potragu za ovim predmetima kroz savremenu Ameriku ali će morati da siđe i u Pakao i sretne se sa samim Luciferom. Ipak, najviše problema zadaće mu Doktor Di (ili Doktor Sudbina), begunac iz ludnice u Arkamu, koji je potčinio rubin svojim namerama da osvoji svet i otera ga u kolektivno ludilo. Sendmen uspeva u nameri da ponovo postane snažan bog, usput spasavajući svet i odlazi u Pariz da se sretne sa mlađanom sestrom koja je - Smrt. Porodični susret ne prolazi bez trzavica ali i uvažavanja pa Sendmen polako odlazi u nove avanture...

   Gejmen nije stvorio strip o besprekornom junaku sa supermoćima. Njegov Sendmen ima svoje slabosti, dileme i mane baš kao što ni svet sadašnjice nije crno-beo; isto takvi su i svetovi izvan naše realnosti kojim se kreću Svevremeni te svakovrsni demoni i druga bića. Ovakvo relativizovanje okruženja dozvoljava da ga čitaoci različito doživljavaju što pojačava uverljivost priča. Gejmen realan svet naseljava i svakovrsnim ikonografski prepoznatljivom elementima – od pop kulture i muzike (Sendmen i Smrt liče na raščupane klince ljubitelje gotik roka) do već postojećih likova iz drugih DC stripova (Džon Konstantin, Liga Pravde Amerike, Betmen...). Autor, dakle, gradi novu, sopstvenu, vrlo specifičnu „stvarnost“ koja je zavodljiva mešavina originalnih ideja ali i svakovrsnih pačvork elemenata uzetih iz realnosti, mitologije, umetnosti. I vizuelni lik stripa je adekvatno „neurotičan“, sa neobičnim rakursima, izobličenim kvadratima i psihodelično-haotično konstruisanim tablama. U svakom slučaju, Gejmenov „recept“ naišao je na široko odobravanje mnoštva čitalaca kao i kritičara i stručne javnosti i preporučio ga kao visprenog strip scenaristu (što je on potom više puta potvrdio). „Sendmen“ je postao primer za ugled drugim strip stvaraocima, posebno onima sa manje talenta koji su pokušavali da ga kopiraju, naravno bezuspešno. I dok su se drugi ugledali na njega Gejmen je svakom novom epizodom širio svoje vizije gradeći sve čudesnije priče. Zahvaljujući nespornoj izuzetnosti i popularnosti ovom serijalu je dopušteno da se slobodno razvija u inače rigidnim okvirima korporacijskog stripa kome je, kako bi se širio i uvećavao profit, potrebna „sveža krv“ koja donosi nove ideje i obnavlja posustale, vulgarizovane šablone.

   Rečju, prvi tom „Sendmena“ uvod je u strip serijal koji je utirao nove puteve u razvoju stripa i zaslužio status savremenog strip klasika, što ga svakako preporučuje pažnji stripoljubaca svih generacija.

(„Dnevnik“, 2022)
Objavljeno: 14.07.2022.
Letter from London #43...      Autor: Žika Strip
Oscar Zarate - portret.jpg
  ...Oskar Sarate: Stopama Prata i Frojda.

   Oskar Sarate (Oscar Zarate, 1942) je poznat našoj publici po stripovima iz serijala Za početnike... i Uvod u... Nјegova knjiga Frojd za početnike, izdata prvi put kod nas još 80-ih godina prošlog veka u Beogradu, još uvek  je u sećanju mnogih.

   Sarate je stripski umetnik iz Argentine, koji već 50 godina živi u Londonu. Poznajemo se već desetak godina i ovaj krepki i šarmantni doajen je uvek raspoložen za razgovor o stripovima, sa čašom crnog vina u ruci. Sarate ne vodi evidenciju o svojim objavlјenim stripovima, tako da sam iz parčića naših razgovora i tražeći po katalozima izdavača sastavio priču o ovom značajnom umetniku.

   Mladost u Argentini

   Prezime Sarate je španskog, odnosno baskijskog porekla, ali su njegovi preci davno došli u Argentinu. Rođen je 1942. godine u Buenos Airesu, gde je porodica teško živela, ali on nije oskudevao i redovno je išao u školu.

   Negde sredinom srednje škole naišao je na stripove crtača Huga Prata (Pratt) i scenariste Hektora Osterhelda (Hector Oesterheld). Naročito se seća stripa Poručnik Kirk (St. Kirk) iz magazina Misteriks (Misterx): „Kadrovi su bili jednostavni, a priča je tekla ubedlјivo. Imao sam osećaj kao da se nalazim u sred tih događaja. Tada sam shvatio da jedino što želim u životu je da postanem strip crtač.“

   I zaista, nagovorio je oca da ga upiše u dopisnu školu crtanja koju su vodili Hugo Prat, kasnije čuveni autor Korta Maltezea (Corto Maltese), i Alberto Breća (Breccia), kod nas veoma cenjen zbog stripa Mort Sinder (Cinder). Na kraju školske godine priređena je završna proslova, pa je Sarate konačno upoznao Prata, svog umetničkog idola, ali i još jednog polaznika škole, Hozea Munjoza (Jose Munoz), kasnije poznatog crtača stripova (Alack Sinner) sa kojim je ostao prijatelј do današnjih dana.

   Po završetku srednje škole zaposlio se u jednoj izdavačkoj kući gde je radio različite poslove, uklјučujući pozadine i detalјe na stripovima, kao i crteže za oglase. Život mu je bio ispunjen razvojem, usavršavanjem i sazrevanjem. Upoznaje Karlosa Sampaja (Carlos Sampayo), političkog aktivistu, koji kasnije postaje poznati stripski scenarista. Čita knjige Marksa i Lenjina, uklјučuje se u politički život. Međutim, još uvek nema uspeha sa stripovima, neki bliski drugovi iz njegove političke grupe nestaju bez traga i Sarate gubi samopouzdanje i viziju budućnosti i pokušava samoubistvo. Posle oporavka u bolnici i svestan opasnosti od vladajuće vojne hunte, napušta Argentinu i dolazi u Englesku 1971. godine.

   Rano doba u Engleskoj

   U Londonu radi za „Flitvej“ („Fleetway Publications“), veoma značajnog izdavača stripova, koji je okuplјao autore iz celog sveta a koji su uglavnom radili na vestern i ratnim stripovima. Sarate tada otkriva i američku andergraund scenu (Crumb, Sheldon), a nešto kasnije i francuski magazin Urlajući metal (Metal Hurlant) sa autorima (Moebius, Caza, Corben, Bilal) koji mu otkrivaju da stripovi mogu biti nešto više od avanture i humora i da se mogu baviti svim književnim i filmskim tematikama.

   Tako počinje da objavlјuje nešto novo u stripu, edukativno i ilustrativno, što možda i nije pravi strip, ali potpuno zaokuplјa njegovo interesovanje. To su knjige u serijalima Za početnike... i Uvod u..., od 1976. godine, gde je ukupno objavio oko 17 naslova.

   Prva knjiga je bila Frojd za početnike, ali je otac psihoanalize privlačio njegovu pažnju i u kasnijim knjigama (Psychoanalysis, Hysteria). Sarate je čak stanovao u blizini kuće gde je Frojd kratko živeo. Naime, Frojd je napustio fašističku Nemačku 1938. godine i došao u London, gde je nastavio da se bavi svojom lekarskom praksom, ali i preminuo sledeće godine. Nјegova ćerka Ana ja nastavila naučnim putem svoga oca i u toj kući živela do 1982. godine, da bi kuća kasnije postala muzej (Freud Museum).

   Sarate je zaista pronašao sebe u serijalu Za početnike... Odgovarao mu je zadatak da se neke složene ideje i oblasti lјudskog delovanja približe publici kroz kombinaciju teksta i grafičke prezentacije. Tu je najviše sarađivao sa kanadskim piscem i izdavačem italijanskog porekla, Ričardom Apinjanezijem (Richard Appignanesi): „ Uvek smo odlično sarađivali. On je bio pun znanja a ja sam dodavao humor i crtež, što se njemu jako dopadalo.“

Sarate se kasnije upoznao sa već slavnim scenaristom Alanom Murom (Moore – V for Vendeta, Watchmen), kome su se dopadale Sarateove knjige, pa mu je ovaj predložio saradnju na dramskom grafičkom romanu. Mur se do tada bavio super-junacima, ali je prihvatio predlog, pa je nastala knjiga Malo ubistvo (A Small Killing). Knjiga je izašla 1991. godine i ostala je zapamćena kao remek delo majstora pripovedanja i izuzetnog Sarateovog grafičkog pristupa. Izdata je kod nas 2020. godine („Modesty stripovi“, Beograd).

   U ovoj emotivnoj priči, glavni junak, stručnjak za marketing iz Šefilda, gonjen je krivicom zbog lјudi koje je povredio tokom svog poslovnog uspinjanja. Sarate je to dočarao tablama nadahnute kompozicije, psihodeličnim bojama i atmosferom. U narativnom pogledu, Sarate se psihološkom složenošću priče udalјava od avanturističko-dramskih stripova svoga idila Huga Prata, mada napeto i uverlјivo pripovedanje odaje Pratov uticaj. Ipak, učenik je ovde pokazao da je dostigao učitelјa i da je našao sopstveni umetnički izraz.

Malo ubistvo (insert) - psihološka tenzija

   Pitao sam Saratea kakva je bila saradnja sa Murom, koji je poznat kao vrlo ekscentrična osoba: „Odlično smo sarađivali, obično sedeći u nekom pabu u Londonu ili Northemptonu (gde Mur živi), jedino što smo mnogo vina pili.“ Sarate je očigledno jedno vema socijalno biće i saradnja sa drugima mu ne predstavlјa problem.

   Zrelo doba u Engleskoj

   Početkom ovog veka, Sarate objavlјuje knjigu sa kompilaciojm kratkih priča (Zero Zero, „Fantagraphics Books“), a onda tri knjige sa Karlosom Sampajom za francuskog izdavača („Futuropolis“ – Trois Artists a Paris, 2006, Fly Blues, 2008, La Faille, 2010). Kao urednik, objavlјuje zbirku priča o Londonu sa tada najznačajnijim scenaristima i crtačima u Engleskoj (It's Dark in London,2012). Tu je Sarate izborom priča pojasnio i svoj odnos prema Londonu, gradu gde se skrasio, ali koji ga je i dalјe intrigirao svojom kosmopolitskom i nedokučivom prirodom.

Prezentacija knjige Hysteria - povod za susret prijatelja

   Prva knjiga po sopstvenom scenariju bila je Park (The Park, „Self Made Hero“, 2013). Sve se dešava u jednom danu, u jednom londonskom parku, gde pratimo nekoliko lјudi i njihove intimne priče, neke duhovite, a neke tužne ili čak potresne. Knjiga se završava sa otvorenim krajem, tako da smo u jednom danu upoznali lјude koji su onda otišli za svojim sudbinama, bez mogućnosti da mi išta učinimo. Pitam se šta bi Prat rekao za ovu knjigu? Da li bi pohvalio učenika što je u pripovedanju otišao korak dalјe, ili bi mu zamerio što bar neke sudbine nije pojasnio do kraja?

   Naročito uspešna kod publike i kritike bila je sledeća knjiga, Histerija (Hysteria, „Self Made Hero“, 2015), koja je posvećena jednom od najznačajnijih kliničkih slučajeva Sigmunda Frojda. Radi se o drami jedne napaćene žene i Frojdovoj frustraciji da ne može da joj pomogne, a što je dovelo do otvaranja naučnog polјa psihoanalize. Očigledno su Sarateovo poznavanje Frojdovog rada i umetnička zrelost koju je dostigao, doprineli da priča bude efektna kombinacija pripovedanja i ilustracije.

   Sarate sada već nekoliko godina radi na grafičkom romanu o slikaru Tomasu Gertinu (Thomas Girtin, 1775-1802), slikaru akvarela i poštovaocu prirode. On je bio savremenik Vilјema Tarnera (William Turner), koji se proslavio svojim uzbudlјivim slikama sa pučine i iz prirode. Nјih dvojica su bili rivali, a mnogi smatraju da je Gertin čak bio talentovaniji, ali je mlad preminuo i pao u zaborav. Sarateova knjiga nije samo o ovom umetniku već i o tri prijatelјa koji razgovaraju o Gertina, tako da priča postaje traktat o njima samima, njihovim životnim stavovima i traumama.

   Pitao sam Oskara da li je u kontaktu sa starim prijatelјem Munjozom, koji sada živi u Italiji, i kako bi bilo dobro da jednom možda zajedno posete stripski festival u Beogradu. „Kako da ne, rado bismo došli u Beograd, a čujemo se često preko WatsAppa. Pričamo o mnogo čemu, ali uvek i o Pratu. Od njega je sve počelo i njemu dugujemo za sve, zar ne?“

Živojin Tamburić
Beograd/London, juni 2022.

[Tekst je objavljen u Politikinom Kulturnom dodatku u subotu, 18 juna 2022. Originalna imena ljudi, magazina i stripova, stavljena u zagrade, uglavnom nisu data, ali to postoji u ovoj, ovde objavljenoj, originalnoj verziji teksta, jer mislim da naši čitaoci treba da znaju, osim transkribovanih imena i kako se ta imena zaista pišu]
Objavljeno: 14.07.2022.
Razgovori o stripu... (43)      Autor: Predrag Đurić
Milorad Žarić je rođen 1962. godine u u selu Kloka kod Topole. Tu je završio prva četiri razreda osnovne škole, a sledeća četiri u Natalincima. Pohađao je Školu za grafički dizajn u Beogradu. Posle završetka školovanja od njih sam dobio ponudu Dečjih novina za posao ilustratora, što je tada bila ponuda koja se ne odbija. Nakon propasti Dečjih novina nastavio je da živi i radi u selu Klatičevo između Takova i Gornjeg Milanovca.
Prvi strip je objavio 1986. godine u YU stripu. U Eks almanahu je objavio tridesetak tabli stripa Šušumige (scenario Nikola Maslovara, Dragan R. Filipović i Milorad Žarić). Crta dve epizode stripa Veliki Blek prema scenariju Miodraga Milanovića, a radi i na stripu Mali Ninđa za Dečje novine, kao i jednu epizodu stripa Eliot Najs prema scenariju Dragana Perića. Prema Maslovarinim scenarijima radi na stripu Mačak Feliks za nemačkog izdavača, radi i na stripu Nindža kornjače, kao i fudbalske stripove za britanskog izdavača.
Bavi se ilustracijom i dizajnom .
  Intervju: Milorad Žarić

Ko je Milorad Žarić?
Čovek koji živi okružen dobrim ljudima, prirodom, mirom i zdravim životom baveći se onim što najviše voli.

Čega se najradije sećate iz detinjstva?
Najradije se prisećam boravka u prirodi i igranja najrazličitijih igara koje su sada uglavnom zaboravljene. Posebna navika mi je bila čitanje stripova za vreme jela. Bilo ju tu i pecanja na špenadlu, pravljenja luka i strela za lov na žabe vodenice na reci, igranje u prašini, pravljenje skija, vožnje biciklom itd.

Kada ste se prvi put susreli sa stripom i koje stripove ste voleli kao mladi?
Sa deset godina, što je za tadašnje uslove na selu, gde sam odrastao, vrlo rano. Na sreću imao sam u komšiluku starijeg brata iz familije koji je voleo da čita stripove, uglavnom je čitao tada popularan strip Mirko i Slavko, tako da je tu ljubav prema stripu preneo i na mene. Tako da sam i ja tada počeo sa Mirkom i Slavkom, kasnije dolazi Lunov magnus strip i Zlatna serija.
U selu i nisam imao neki veliki izbor, uglavnom sam uzimao od njega ono što je on kupovao i čitao. Kada sam kasnije mogao da biram šta mi se sviđa, definitivno je to bila francusko - belgijska škola stripa.

Kada ste i kako počeli da se bavite stripom?
Vrlo rano sam počeo, sa desetak godina, da pravim prve kadrove stripa i to crtajući za vreme časa na školskoj klupi, da bih na kraju časa morao sve to da obrišem. Ta zanesenost i crtanje na klupi je toliko uzelo maha da sam čak i iz likovnog jedno vreme imao jedinicu. To je u stvari bilo prinudno rešenje za ljubav prema crtanju, jer mi tada nisu bile na raspolaganju knjižare za kupovinu papira. Grad je bio udaljen i retko dostupan.
Sećam se da su mi prvi pokušaji crtanja stripa upravo bili pod jakim uticajem francuskog stripa. Mislim da moji crteži i danas podsećaju upravo na tu školu stripa, ostao sam veran klasičnom načinu rada.

Da li ste u to vreme poznavali još nekoga ko se bavio stripom?
Ne, sve do treće godine srednje škole nisam poznavao ni jednog crtača stripa. Upravo u trećoj godini srednje škole desio se susret sa Draganom Lazarevićem. Pošto je i on bio veliki obožavalac francuskog stripa odmah su nam se popalile lampice. To prijateljstvo traje do danas. Tada je na sledećem polugodištu iz škole u Novom Sadu stigao i treći ljubitelj i crtač stripa Mišo Mićić. To je bio taj trio u dizajnerskoj koji se intenzivno bavio učenjem I stvaranjem stripova.
Zahvaljujući Draganu, u Beogradu sam upoznao dosta autora stripa, pre svega bih pomenuo Lazara Odanovića, sa kojim sam i sarađivao, Zorana Kovačevića, Dragana Perića i mnoge druge autore. U to vreme smo se družili povremeno i sa beogradskim krugom koji su subotom imali druženje u Mažestiku.
Moram da pomenem još i Branislava Perkovića crtača stripova i ilustratora. Naime kada sam posle škole otišao na služenje vojnog roka u Šibenik, on je već tamo obezbedio sebi atelje za crtanje tako da sam se ubrzo i ja našao tamo, tako da sam služenje vojnog roka uglavnom provodio u ateljeu radeći na stripovima i ilustracijama vezanim za vojsku.

Kada i gde ste objavili prvi strip? Da li je to bio rad u Prvom startu YU stripa?
Baš tako, prvi strip sam upravo tamo objavio. Bilo je to još dok sam bio u dizajnerskoj, mislim da je bio po scenariju Dragana Lazarevića. Tada je urednik bio Moma Rajin. Zahvaljujući njemu uradio sam i prve ilustracije koje su objavljene u Džuboksu. Nekako u to vreme sam počeo i da radim ilustracije za Tik-tak i Eureku, da bi kasnije na red došli i stripovi.

Kako je došlo do saradnje sa Draganom Lazarevićem?
Kao što sam rekao upoznali smo se u dizajnerskoj, i odmah je zahvaljujući zajedničkom interesovanju za strip počelo intenzivno druženje, naravno tome je još više doprinela zajednička ljubav prema francuskom stripu. Provodili smo dane i noći kod mene u selu i kod njega u stanu maštajući o budućim projektima na kojima ćemo da radimo. Naravno, bilo je tu i dosta crtanja. Mislim da smo tada dobro ispekli zanat. Saradnja sa Draganom i dalje traje, pogotovo kad je potrebna neka pomoć. Kod mene se trenutno nalazi njegov scenario za jedan projekat koji bi trebalo da realizujemo. Čeka se samo da ja dobijem vremena.

Jedan od stripova po kojima ste najpoznatiji su Šušumige. Kako je došlo do saradnje sa Dečjim novinama?
Saradnja sa Dečjim novinama počela je sasvim slučajno. U poseti nam je bio jedan prijatelj iz Gornjeg Milanovca, kada je slučajno video moje crteže rekao mi je da dođem u Milanovac i da će me on uputiti kod njegovog prijatelja, inače urednika stripa. I eto tako je počela saradnja sa novinama. Prvo sam morao da prođem obuku kud tadašnjeg urednika stripa Slaviše Ćirovića. Od tehnike crtanja do načina tuširanja. Bilo je tu i dosta crtanja ne pausu preko originalnog crteža, da bih potom počeo polako sa ilustracijama koje su štampane u svim izdanjima Dečjih novina.
Kada sam se vratio iz vojske mislio sam da su me, možda, zaboravili, ali je ubrzo usledio poziv za dalju saradnju i stalno zaposlenje. Tada je u Dečjim Novinama već radio Nikola Maslovara, Masli. Njemu dugujem veliku zahvalnost za podršku koju mi je pružio. Naravno on je već tada bio iskusan crtač i imao sam dosta od njega da naučim o tajnama crtačkog zanata.

Kako je tekla saradnja sa Maslijem i Filipovićem kao scenaristima Šušumiga?
U saradnji sa Nikolom je i stvorena ideja za strip Šušumige. Sećam se sa koliko entuzijazma je rađen taj strip, imao sam mnogo ideja sa tim likovima ali ih nisam to sproveo do kraja. Uradio sam samo oko pedesetak geg tabli. U saradnji sa Nikolom Maslovarom sam planirao neke duže epizode i da malo bolje definišemo likove, ali eto od toga nije bilo, nažalost, ništa. U planu mi je da sve te geg table skeniram, obojim na računaru, neke stvari ispravim, i onda im nekom ponudim.
U tom periodu se u novinama kao saradnik pojavio i Filipović -Fipa, uradio je nekoliko scenarija, čak sam i ja uradio nekoliko gegova. Kažem imali smo nekih većih planova sa tim stripom ali eto, sve je ostalo na gegovima.

Sa Draganom Perićem kreirate strip Eliot Najs. Kako je došlo do poznanstva sa Perićem i kako je tekao rad na ovom stripu?
Poznanstvo sa Draganom Perićem je došlo preko Dragana Lazarevića. Sa Perićem sam uradio samo jednu epizodu, dopadala mi se njegova vrsta humora, sviđalo mi se kako je vodio dijaloge. Nažalost, urađena je samo ta jedna epizoda, postoji scenario za još dve, ali nisu realizovane, što ne znači da jednog dana neće. Ne znam, videćemo. Perić i ja smo stvarno imali izuzetno dobru saradnju, žao mi je što nismo tada uradili više stvari.

Kako je došlo do saradnje sa Dnevnikom?
Saradnju sa Dnevnikom sam ostvarena preko Nikole Maslovare. On je u to vreme dosta radio sa njima. Posle nekoliko kontakata uradio sam probne table. Dobio sam posao.

Nacrtali ste dve epizode Velikog Bleka. Kakva su sećanja na rad na ovom stripu?
Uradio sam, sa zadovoljstvom, dve epizode Velikog Bleka. Bilo je to posebno iskustvo. To je bio junak koga sam dosta čitao u mladosti. Posebno sam se trudio da to bas bude u stilu italijanskih majstora u to vreme. Nadam sa da sam uspeo, jer su tadašnji urednici bili vrlo zadovoljni. U to vreme, bez računara, nije bilo baš jednostavno. Morao sam na razne načine da se snalazim da bih sve završio u roku. Sada, sa dobrom grafičkom tablom za crtanje i računarom, mislim da bi to išlo dosta brže.

Sem ove dve epizode, da li ste nacrtali još neke, koje su ostale neobjavljene?
Posle ove dve epizode nismo nastavili dalju saradnju, mislim da mi je u to vreme bilo dovoljno ovakvog posla. Imao sam dosta ideja koje su čekale da se realizuju. Trebalo mi je oko dva meseca za jednu epizodu.

Čime ste se još bavili tokom saradnje sa Dnevnikom?
Tokom saradnje sa Dnevnikom na Velikom Bleku i dalje sam bio zaposlen u Dečjim novinama. Uglavnom sam dosta radio na izradi naslovnih stranica za razna izdanja. Za pisane romane Ninđa uradio sam preko pedeset naslovnih strana. Tu su bili i raznorazni posteri štampani kao posebna izdanja. Radio sam i jedan veliki poster u tehnici ulje na kartonu sa temom Brus Lija, koji je poklonjen u nagradnoj igri časopisa Crni pojas, koji su izdavale Dečje novine. Uradio sam i puno naslovnih strana za mnogobrojna izdanja Dečjih novina. Od stripova sam još radio i humoristički strip Mali ninđa, koji je objavljivan u EKS almanahu. Bilo je mnogo započetih stripova koji na žalost nisu završeni, kao na primer Mačak Feliks za nemačkog izdavača, koji sam radio sa Nikolom Maslovarom. Taj izdavač je, dok smo mi završili strip, na žalost propao. Zatim Nindža kornjače, a tu su bili i neki stripovi za englesko trzište na temu fudbala.

Šta se desilo sa Vašom karijerom nakon raspada Jugoslavije? Čime ste se bavili tokom devedesetih godina prošlog veka, a čime tokom poslednje dve decenije?
Kada sam napustio Dečje novine strip je nekako ostao po strani. Sve sam manje sretao ljude posvećene stripu, pa je možda i to uticalo. A od nečega se moralo živeti, okrenuo sam se ilustraciji i dizajnu. Naravno, internet dozvoljava da radite sa bilo kog mesta na planeti što mi je u tom trenutku bilo odlično rešenje. Povukao sam se u jedno selo blizu Milanovca gde su uslovi za moj posao bili idealni.

Da li ste tokom poslednje dve decenije pokušali da se vratite stripu?
Strip nije zaboravljen. Pratim šta se dešava na našoj i stranoj sceni, naravno putem interneta. Za sada je u planu jedan projekat sa Draganom Lazarevićem, a i on čeka malo više slobodnog vremena.

Da li pratite strip-dešavanja u zemlji i inostranstvu?
Naravno, zadivljen sam koliko ima talentovanih, mladih crtača. Tome je dosta doprineo i razvoj tehnologije i interneta. Žao mi je, recimo, što je sve manje klasičnog stripa, onakvog kako smo ga mi radili. Sećam se samo koliko je bilo muke sakupiti dokumentaciju za neki projekat, a sada je to dostupno sa nekoliko klikova.

Kako danas gledate na svoju karijeru strip-crtača?
Drago mi je da sam stvarao u vremenu kad je počeo intenzivno da se razvija domaći strip, i da sam dao makar i mali doprinos. Naravno, žao mi je što nisam uradilo dosta više. Moralo je od nečega i da se živi, pa sam se više okrenuo ilustraciji.

Ko su bili Vaši najvažniji uzori u stripu?
Na prvom mestu je francusko-belgijska škola stripa. A tu se izdvajaju: Franken, Žan Žiro,
Alberto Uderzo i Herman, pa posle svi ostali.

Da li i danas čitate stripove i koje?
Moram da priznam - slabo. Uglavnom čitam stripove iz moje zbirke koji su ostali nepročitani. Tu se pročita i po neki stari klasik čisto za podsećanje. Što se tiče novih, oni me nešto ne privlače. Obično počnem da čitam da vidim scenario ali uglavnom odustanem pre kraja. Sve se manje više svodi na prelistavanje. Ne kažem da neki ne pročitam i do kraja.

Da li ste u kontaktu sa nekim strip-autorom?
Naravno čujem se najviše i dalje sa Draganom Lazarevićem i ostalim kolegama iz sveta stripa. Zatim tu su kolege iz Milanovca: Nikola Maslovara, Mijat Mijatovć i Goran Ugarčina.

Objavljeno: 14.07.2022.
Izveštaj sa Fumeti! ...      Press: USUS
  — prvi Balkanski festival italijanskog stripa (Novi Sad, 23-26 jun 2022)!...

Održan Fumeti! — prvi Balkanski festival italijanskog stripa

Novi Sad, 26. jun 2022.

U Arhivu Vojvodine održan "Fumeti! — Balkanski festival italijanskog stripa" • Prvi specijalizovani festival ove vrste van Italije • Prisustvovali su ugledni umetnici iz Italije i Srbije, diplomate i istaknuti delatnici srpske kulture



POTPIS GRUPNE SLIKE: Fumeti! — Prvi Balkanski festival italijanskog stripa: umetnička, kulturna i diplomatska elita u Novom Sadu. Na sceni stoje sleva na desno: Mikol Vjanelo, Ana Lacarini, Nebojša Kuzmanović, Roberto Činkoti, Selena Danilović, Nenad Savin i Zoran Vasić. Ispred scene: Sibin Slavković, Srđan Savić, Srđan Stamenković, Radič Mijatović, Đampjero Kazertano, Paskvale Del Vekio, Branislav Kerac, Zoran Nikolić, Zoran Stefanović, Predrag Đurić, Mladen Olјača i Svetozar Anđel.

U Novom Sadu je u petak 24. juna, u klasičnom ambijentu zgrade i dvorišta Arhiva Vojvodine, počeo novi regionalni festival od značaja za popularnu kulturu i kulturnu diplomatiju. Reč je o Fumeti! — Balkanskom festivalu italijanskog stripa (Fumetti! — Festival balcanico del fumetto italiano), možda i prvoj specijalizovanoj manifestaciji te vrste van Italije.

Organizator je Udruženje građana „Obnovlјena zajednica“ iz Novog Sada, projekt menadžeri su Nenad Savin i Selena Danilović, Savin je i selektor izložbi, a Danilovićeva organizator međunarodnog protokola. Umetnik Đula Šanta je autor primećene ilustracije za plakate koji evociraju značaj italijanske vrste vesterna u stripu, filmu i književnosti.

Pokrovitelјi festivala su Grad Novi Sad preko Uprave za kulturu i Republika Italija preko Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu. Arhiv Vojvodine je dao svoju razvijenu prostornu, kadrovsku i tehničku infrastrukturu, ali je pružio posetiocima i svoje druge kulturne delatnosti, izložbe i izdanja.

Stručni i diplomatski partneri festivala su Udruženje stripskih umetnika Srbije / Centar za umetnost stripa i „Projekat Rastko — Italija“. Festival su podržale izdavačke kuće Niški kulturni centar, Udruženje „Branko Plavšić“, Veseli četvrtak, Sistem Komiks, Golkonda, Makondo, Komiko, Forma B i druge...

Članovi stručnog saveta festivala su autori i stručnjaci Zoran Tucić, Vladimir Topolovački, Zoran Stefanović i Kristijan Relić.

Prvi dan

Festival je početo tematskim blokom „Italijanski strip i njegova važnost za Balkan“ gde su pozdravne reči održali menadžer festivala Nenad Savin, predsednik saveta festivala Zoran Tucić (poslao govor) i Zoran Stefanović, upravnik Centra za umetnost stripa, koji je naglasio: „Italijanski strip je nacionalna škola koja za nas nosi notu veličanstvenosti — smešu estetskog, duhovnog i lјudskog u savršenoj ravnoteži. (...) Fumeti! – Balkanski festival italijanskog stripa dolazi nam u pravom trenutku da spoji sve razdvojene deliće i da pokaže srce prave Italije u srpskoj i balkanskoj kulturi. (...) Sa istočne strane Jadrana mi smatramo da italijanska kultura može biti ponosna na fenomen svog stripa i može mu se duhovno obratiti u vremenima svake krize, pa i globalne.“

Održana je zatim promocija dve divot monografija italijanske serije „Veliki Blek“ 1 i 2 u izvođenju novosadskih umetnika Branka Plavšića, Marinka Lebovića, Svetozara Obradovića i Petra Aladžića. Govorili su izdavači i urednici izdanja: Zoran Nikolić, predsednik Udruženja „Branko Plavšić“, Niš, koji je izneo pregled sa aspekta istorije srpskog i jugoslovenskog stripa, kao i Srđan Savić, direktor Niškog kulturnog centra, ugledni istraživač kulture i umetnosti, koji je dao tumačenje serije „Veliki Blek“, dečjeg i avanturističkog štiva, sa aspekta teorije umetnosti, što je premijerna analiza ove vrste, ne samo u našoj kulturi.

Svečano otvaranje festivala je počelo u 19 časova, a program je vodila klasični filolog – arhivista Sanja Demirović. U ime uprave festivala je govorio Nenad Savin koji je naglasio: „Pored snažne moralne pa i pedagoške crte koju italijanska škola stripa, osobito Bonelijeva neguje, ona je omogućila i direktnu saradnju srpskih crtača različitih generacija i italijanskih scenarista. Smatramo da tako plodnu i uspešnu saradnju, kao i sam fenomen popularnosti italijanske škole stripa u Srbiji treba predstaviti i pojasniti na odgovarajući način.“

U ime Republike Italije i italijanske kulture govorio je Roberto Činkoti (Roberto Cincotti), direktor Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu (Istituto Italiano di Cultura, Belgrado) koji je istakao posebnost ove prilike i ovakvog koncepta manifestacije, dao svoje mišlјenje o važnosti umetnosti stripa u kulturi, ali i značaju festivala za kulturnu diplomatiju i recepciju italijanske kulture u Jugoistočnoj Evropi, u svetlu sve bolјih kulturnih odnosa dve zemlјe.

U ime domaćina, ali i srpske kulture i nauke, govorio je direktor Arhiva Nebojša Kuzmanović, istoričar, teoretičar, pisac i međunarodni kulturni delatnik. On je izrazio zadovolјstvo saradnjom sa ovim festivalom u dobu kada Arhiv, osim svojom užom funkcijom, doprinosi svojom infrastrukturom i stručnjacima kulturi Novog Sada i elitnim kulturnim programima.

Otvorena je zatim međunarodna grupna izložbe na kojoj učestvuju stvaraoci sa obe strane Jadrana, dobro poznati čitaocima na više kontinenata: Paskvale del Vekjo (Pasquale del Vecchio), Ana Lacarini (Anna Lazzarini) i Đampjero Kazertano (Giampiero Casertano) iz Italije, kao i Branislav Kerac, Darko Perović i Stevan Subić iz Srbije. U prirodnom ambijentu dvorišta Arhiva iskorišćen je amfiteatar za događaje, ali i izložbeni prostor na otvorenom gde je prikazan projekat „Mausart“ međunarodno proslavlјenog novosadskog umetnika Gradimira Smuđe.

Osim svečanih gostiju, prisutni su kao posetioci bili i ugledni autori italijanskih i drugih serija Sibin Slavković, Radič Mijatović i Mladen Olјača, kao i istraživači i izdavači Vuk Marković, Predrag Đurić, Svetozar Anđel i drugi.

Paralelno se održava tržnica stripova italijanskih i srpskih stripova uglednih izdavača, sa popustima za porodičnu publiku. Poštovaoci stripa i svi lјubitelјi umetnosti mogli su dobiti originalne crteže gostujućih umetnika.

Drugi dan

Svog drugog dana, u subotu 25. juna, festival Fumeti! je na par sati bio ugrožen, čak i prekinut: kišna oluja svuda u Srbiji, a posebno snažna i bujična u Novom Sadu, omela je programe na otvorenom i sprečila Novosađane da dođu.

Stotine izloženih knjiga i skupa elektronska oprema su spasene, ali je trebalo vremena dok posetioci nisu počeli da pristižu, ali je u kasno poslepodne program obnovlјen. I drugog dana posetioci su mogli da vide dve analogne izložbe i jednu digitalnu.

Festival stripa je poslužio da lјubitelјi umetnosti upoznaju i druge izložbe u Arhivu: o Srbima na prostoru Ruskog carstva u 18. i 19. veku; „Rewomen - Evropsko žensko sećanje“; o Meksiku u srpskoj štampi 19. i 20. veka itd.

Izvanredno dokumentovano predavanje „Italijanski strip u srpskoj i jugoslovenskoj kulturi: Albumi“ održao je beogradski istraživač i kolekcionar Vladimir Topolovački, autor glavne regionalne edicije „Beskonačni itinerer kroz svet strip albuma“. On je predstavio istorijski razvoj italijanskog stripa, njegove početke u periodici Srbije i Jugoslavije, kao i pregled današnjih edicija. U publici je bilo više istaknutih urednika, izdavača i drugih stručnjaka, koji su zaklјučili da su mnoge podatke prvi put čuli ovom prilikom. Voditelј je bio Z. Stefanović.

Izdavačka kuća Forma B iz Beograda je, kroz gostovanje urednika Ilije Mirovića, predstavila svoja izdanja koja su u poslednje vreme privukla veliku pažnju širom regiona, naročito grafički romani po remek-delima srpske kulture u izvođenju Geze Šeteta: „Gorski vijenac“ i „Luča mikrokozma“ Petra II Petrovića Nјegoša i „Hajduci“ Branislava Nušića. Tu su i monografije najpoznatijih novosadskih serija za decu iz 1980-ih, pre svega „Lijanko“ Radiča Mijatovića i Dušana Vukojeva, kao i „Šrafko“ Vukojeva. Uz to, ovaj izdavač već godinama objavlјuje popularne italijanske serije kao što su „Brendon“, „Morgan Lost“ i „Dečak sa Divlјeg Zapada“ („Tim i Dasti“), pa je publika čula i neke interne detalјe o izdavačkom partnerstvu Italije i Srbije. Voditelј je bio Z. Stefanović.

Od posebnog kulturnog i emotivnog značaja za sve Novosađane bila je promocija izdanja Lunov Magnus strip br. 999, „Veliki Blek: Kavez“, crtača Marinka Lebovića i scenariste Svetozara Obradovića. Novosadsku Dnevnikovu ediciju, kultnu na prostorima bivše Jugoslavije, sada nastavlјa IK Golkonda iz Beograda, koju su predstavili Bojan Zrnić i Ivan Katanić. Publika je čula mnogo podataka o mladoj izdavačkoj kući, koja je za manje od četiri godine objavila skoro stotinak knjiga. Osvetlјena je i neizvesna sudbina stripa "Kavez", koji je dobio čak tri izdanja: osim italijanskog u broširanom povezu, u Srbiji je 2021. izašla monografija Lebovića i Obradovića u Nišu, a sada je priča objavlјena i kao broširano izdanje za srpske kioske. Ovim se obnavlјa sećanje na značajnog evropskog scenaristu Obradovića, koji je preminuo 2020, ali se u žižu stavlјa i izvanredni crtač Lebović, koji je odavno zaslužio ova priznanja i visoko vrednovanje. Voditelј je bio Z. Stefanović.

Mladi likovni umetnik iz Novog Sada Zoran Jovičić predstavio je italijansko izdanje stripa „Mojsije — dan u Raju“ po scenariju Maura Kanavezea, koji je i sineasta (Mauro Canavese, „Moses — Un altro giorno in Paradiso“, Ferrogallico, 2021). Posetioci su provedeni kroz virtuelnu izložbu, ali su i dobro upoznati sa fabulom ovog dela, koje je već privuklo pažnju u Italiji jer se bavi najkontroverznijim sociološkim, etičkim i (trans)humanističkim pitanjima našeg doba. U predgovoru Karlomano Adinolfi piše: „Glavni junak Mojsije vidi ono o čemu sanjaju veliki lutkari, fanatici utopije, glasnici onog o čemu navodno Gospod sanja. Nјihovi najskriveniji, najintimniji snovi nisu ništa drugo do arhetipske želјe svakog lјudskog bića: lјubav, porodica, zajednica sa kojom se deli sudbina. Odnosno, upravo sve ono što su oni prineli da bude uništeno u ime njihovog Raja”. U izgledu je i dugometražni film koji će sigurno izazvati burne reakcije. Može se očekivati i srpsko izdanje stripa, jer su na festivalu knjigu zapazili srpski izdavači. Voditelј je bio N. Savin.

Veliku pažnju prisutnih privukla je promocija srpskog prevoda izdanja „Jedna priča: Treći dan“ crtača Stevana Subića i scenarista Marka Nučija i Isaka Fridla (Marco Nucci, Isaak Friedl: Le Storie 65 — Il terzo giorno, Sergio Bonelli Editore), čiji je izdavač u srpskom prevodu Veseli četvrtak, Beograd. Subić je zrenjaninski umetnik, strasno posvećen svom radu i već međunarodno primećen, naročito radom za najveće svetske izdavače — francuske, italijanske i američke — na klјučnim serijama kao što su Konan, Tarzan i Adam Vajld. Ovaj rad je omaž Lavkraftu i klasičnom obliku strave, a ima posebno mesto u crtačevom opusu i italijanskoj karijeri. U Srbiji je objavlјen, ekskluzivno, kao monografsko izdanje za knjižare. Gost je bio i urednik Dušan Mladenović, a program su vodili Dušan Majkić i Petar Klaić, dvojac emisije „Stripovedač“, poznate regionalnim lјubitelјima popularne kulture.

Vrhunac festivala je bio u subotu uveče na zajedničkoj tribina „Pogled autora na strip umetnost“, gde su učestvovali Paskvale del Vekjo, Ana Lacarini, Đampjero Kazertano, Branislav Kerac, Darko Perović i Stevan Subić. Program su vodili Nenad Savin i Zoran Stefanović, a vrlo nijansiranu raspravu uspešno je prevodila Mikol Vjanelo. Autori su odgovarali na pitanja koja su delovala jednostavno, ali su pripremana sa namerom da umetnici daju ispovesti na način na koji to nisu do sada radili: „Koji vam je bio najdraži italijanski strip u detinjstvu? Koji je danas? Kojeg biste italijanskog autora preporučili balkanskoj i svetskoj publici? Da li je strip važan koliko i druge umetnosti i može li da da remek-dela? U čemu je posebnost italijanske škole stripa?...ׅ“ Ovako postavlјena pitanja su dovela do detalјne i retko otvorene razmene mišlјenja, na veliko zadovolјstvo publike koja je prisustvovala posebnom kulturnom događaju.

Zaklјučak tribine — od velikog značaja za istoričare i teoretičare umetnosti — bio je da posebnost italijanskog stripa leži u dve glavne činjenice. Prva je u tome što italijanski strip stimuliše stvaranje slobodnih autorskih ličnosti, a ne epigona. Takođe, za razliku od drugih škola, italijanska teži eleganciji i u svojim najbolјim delima gaji ravnotežu svih elemenata: pripovednih, likovnih, zabavnih, idejnih, etičkih, kulturnih, ekoloških...

Treći dan

Trećeg dana, u nedelјu 26. juna, nastavlјeno je crtanje za posetioce, kao i tržnica stripova italijanskih i srpskih stripova.

Festival je završen predstavlјanjem izložbe Gradimira Smuđe „Mausart u Veneciji“ i promocijom najnovijeg izdanja ovog svetski poznatog autora, inače Novosađanina koji je dugo živeo i u Italiji: „Vinsent i Van Gog; Tri lune“ (Lokomotiva, Beograd 2022).

Posetioci su naročito ostali impresionirani stripom po scenariju Tjerija Žora o mišu Mausartu, jednom od vizuelno najlјupkijih radova u istoriji srpskog a možda i evropskog stripa, ovako najavlјenog: „Ne tako davno, Mausart i čitava njegova porodica živela je u klaviru zvaničnog dvorskog muzičara kralјa Austrije. Ali nedavni događaji i slava koju je stekao, promenili su mišu njegov svakodnevni život i sada putuje po celoj Evropi, daleko od sigurnih, jednostavnih klavirskih dirki. Koncertnu turneju završava u Italiji, u Veneciji za vreme karnevala…"

Kao prateći programi festivala Fumeti! sva tri dana bile su projekcije ekranizovanih stripova Vidžeja Vasketa i muzički program Didžej Strit vajz, što je obojilo atmosferu u pogodnom ambijentu Arhiva u centru Novog Sada, sa lepom prirodom u dvorištu i prostranom zgradom. Svi događaji su video i fotografski profesionalno snimani, pa će biti dostupni i onima koji nisu bili fizički prisutni.

Rezultati prve godine festivala Fumeti!

Uprkos mnogim vanrednim okolnostima, ali i određenim organizacionim problemima koji prate svaki novi poduhvat, Fumeti! je ispunio veći deo plana i skoro ceo najavlјeni program.

Nije održano predavanje „Pesme istarskog i ligurskog vetra: Sergej Solovjev među Italijanima 1941–1975.“ Zorana Stefanovića. Takođe, otkazan je pregled najnovije izdavačke produkcije albuma italijanskih autora na srpskom, jer je konstatovano da jedan deo bitnih izdavača nije blagovremeno dobilo pozive za promociju. Za oba događaja je organizator najavio skoro održavanje.

Može se oceniti da je nova regionalna manifestacija uspešno rođena i da je ostvariv plan da bude redovna godišnja. Dalјi razvoj će biti u profesionalizaciji poduhvata i, naročito, u omasovlјenju publike.

Svojom specijalizacijom Fumeti! — Balkanski festival italijanskog stripa je osvežio kulturno-umetničku ponudu šireg regiona, koliko elitnu toliko i popularnu, namenjenu posetiocima svih generacija i vrsta iz Novog Sada, Srbije i Jugoistočne Evrope.

Objavljeno: 14.07.2022.
Strip vesti news...      Press: Strip vesti
  ...583. broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovaj broj donosi 32 strane stripa po scenariju Ilije BakićaSamoniklI korov strip, broj 583:
www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/583

Objavljeno: 14.07.2022.
Stripburger news...      Press: Stripburger
  ...Stripburger u Kasslu, novi broj Stripburgera i stripski Plečnik osvaja Evropu!

Revija Stripburger se predstavlja na documenti 15 v Kasslu

Lumbung založnikov: izmenjava praks, strategij, orodij in publikacij
documenta 15 // 8.–10. julij 2022

ruruHaus, Kassel, Nemčija
documenta-fifteen.de

Revija Stripburger se predstavlja na documenti 15, eni največjih in najpomembnejših mednarodnih razstav in predstavitev sodobne umetnosti v svetu, ki vsakih pet let poteka v nemškem mestu Kassel.

Stripburger sodeluje v projektu lumbung založnikov, ki združuje več kot 20 neodvisnih založnikov, umetnikov in kolektivov iz različnih koncev sveta.

Od marca 2022 so se srečevali na seriji spletnih zborovanj z namenom kreiranja mednarodne mreže neodvisnih založnikov za izmenjavo praks, strategij in orodij. Skupaj so razmišljali o različnih organizacijskih modelih in izzivih produkcije, distribucije in predstavljanja neodvisnih založniških projektov.

Sodelovali so tudi pri oblikovanju javnega programa predstavitev, delavnic, debat, branj, razstav, pop-up knjižnega sejma in drugih dogodkov, ki se bo odvil med 8. in 10. julijem 2022 v ruruHaus, enem od prizorišč letošnje documente v središču Kassla.  Stripburger bosta na documenti 15 predstavljala urednica revije Tanja Skale ter vizualni umetnik in stripar Andrej Štular. Več →

Lumbung založnikov poteka s podporo švicarskega kulturnega sklada Pro Helvetia. Predstavitev Stripburgerja je del programa mednarodnega sodelovanja, ki ga sofinancira Javna agencija za knjigo Republike Slovenije.
Ilustracija: Janosch Feiertag



POLETNO SVEŽE!

Izšla je nova številka revije Stripburger #79

Brskali smo, vohljali, firbčno špegali vse naokrog ter z bližnjih koncev in bolj oddaljenih krajev izbezali najboljšo bero svežih stripov, kar smo jo lahko našli. Odkrili smo kar nekaj mladih upov iz Slovenije, Hrvaške in Črne gore, zaradi katerih se nam za stripovsko prihodnost nikakor ni treba bati.

Seveda nismo pozabili tudi na prekaljene avtorje, kot sta denimo tudi tokratna intervjuvanca, Igor Hofbauer – Hof in Boris Stanić, ki nas s svojo samosvojo estetiko, specifičnim fokusom in nevsakdanjimi temami, ki jih obdelujeta v svojih stripih, popeljeta na divje popotovanje po širjavah neodvisne balkanske stripovske scene.

Uvodnik Katje Štesl skorajda manifestno podaja navodila za pisanje stripovskih kritik, v prilogi Stripburgerjeva čitanka pa tudi tokrat najdete svežo bero recenzij in refleksij o stripu. Več →

Stripburger #79: pristni okusi mednarodne alter stripovske kuhinje - že 30 let!

junij 2022, A4-, 120 str.: 96 revija + 24 priloga, naslovnica: Boris Stanić, cena: 5 €

 


STRIPOVSKI PLEČNIK OSVAJA EVROPO!

Stripovska biografija Plečnik (in pika)Blaža Vurnika in Zorana Smiljanića, ki je izšla v sodelovanju Muzeja in galerij mesta Ljubljane in Foruma Ljubljana oz. revije Stripburger ob 150-letnici rojstva Jožeta Plečnika, še naprej žanje uspehe in navdušenje tako med bralci kot strokovno javnostjo.

Knjiga je doživela že drugi ponatis, junija pa sta izšla tudi prva prevoda – v češkem jeziku je strip izšel pri založbi GRADA v prevodu Petra Mainuša, v nemščini pa pri dunajski založbi bahoe books v prevodu Erwina Köstlerja.



Izdaje revije Stripburger lahko kupite v naši spletni striparni, v vseh stripu prijaznih  knjigarnah po Sloveniji ter pri našem distributerju Buča.
Več o letošnjem založniškem programu in naročniških paketih si lahko preberete tukaj  →

Za izbrane stripovske sladokusce s prefinjenim okusom!


Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program, program bralne kulture in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

Objavljeno: 05.07.2022.
Meteor...      Autor: Dušan Pavlović
  ...kao metafora čovečanstva.

   Prva sveska stripa Dilan Dog pojavila se u Italiji 1986. godine. Manje od godinu dana kasnije serijal je počeo redovno da izlazi u bivšoj Jugoslaviji u specijalnom izdanju Zlatne serije. Serijal je bio neuobičajen za Bonelija, izdavačku kuću koja je reputaciju sagradila na vestern junacima (Teks Viler, Zagor, Mali rendžer), borcima za pravdu, koji nisu imali slabosti i nikada nisu imali dileme oko toga da li je ono što rade ispravno. Dilan Dog je više bio anti-junak: imao je slabosti, bio je ženskaroš (zakleti neženja) i bavio se problemima savremenog urbanog pojedinca, koji su veoma retko zalazili u društvena, ekonomska i politička pitanja.

   Neformalno, Dilanov naziv je bio istraživač noćnih mora. Bavio se mračnom ljudskom stranom – zlom, ubijanjem, mučenjem, strahovima, paranojama itd. Dilan je dakle bio prvi Bonelijev urbani strip-noir. Privlačnost ovog stripa ogledala se ne samo u njegovom mračnom karakteru, već i u otvorenim završecima. Dilan se nekako uvek izvuče iz noćne more u koju zapada zajedno sa glavnim akterom, ali na kraju nije uvek jasno da li je noćna mora rešena samo privremeno ili će se opet pojaviti u nekoj budućoj epizodi.

   Ovo je bilo toliko drugačije od tada najpopularnijih Bonelijevih vestern junaka, koji su živeli u ruralnom okruženju (19. vek u Americi) sa jedinim ciljem da dele pravdu na globalnom nivou. Ipak, popularnost Dilana je rasla i doživela kreativni vrhunac, pod rukovodstvom Dilanovog tvorca Ticijana Sklavija (1953), tokom devedesetih godina. U jednom trenutku, Dilan je čak pretekao Teksa po prodaji u Italiji (iako se kasnije Teks ponovo vratio na prvo mesto najtiražnijih Bonelijevih stripova gde se i danas nalazi.) Nažalost, taj najproduktivniji period u Jugoslaviji i Srbiji nismo ispratili, jer se raspadom bivše Jugoslavije raspalo i tržište stripova. Poslednja objavljena 59. epizoda Safara izašla je u bivšoj Jugoslaviji sredinom 1992. godine. Dilan Dog se redovno ponovo objavljuje u Srbiji tek od 2008. godine, kada je počeo da ga objavljuje Veseli četvrtak (VČ). Međutim, VČ kreće tek od 210. epizode, koja je premijerno u Italiji izašla 2004. god, što znači da je među domaćim čitaocima napravljen vakuum od čak 150 epizoda.

   Kako je vreme prolazilo, Sklavijev potencijal se trošio. Serijal je počeo da se ponavlja i zapada u šablon. Na mesto glavnog urednika doveden je 2013. godine novi čovek – scenarista Roberto Rekioni (1974). Iako je Sklavi nastavio da piše scenarije, Rekioni je počeo da menja karakter serijala. Umesto tipične noir tematike, počeo je da unosi društvene i političke teme, nove crtače i nove likove. Iako su promene bile postepene, deo hard-core fanova počeo je da se buni protiv ovih promena. Kako se Sklavi povlačio, pritisak na Rekionija da Dilan vrati u okvire definisane osamdesetih godina postaje još jači. Rekioni nije hteo da popusti. Uvodio je nove junake, izbacivao stare (Blok je otišao u penziju, a čini se i Ksabaras, a umesto njih su došli Džon Goust i inspektor Karpenter), davao angažman novim crtačima i konačno – u najsmelijem od svih poteza odlučio da potpuno uništi Dilanov svet i započne serijal iz početka, ali u paralelnom univerzumu. (Pre Dilana, donekle sličan ali mnogo manje ambiciozan novi početak serijala već je doživeo Mister No 2019. godine.)

   Tako smo došli došlo do uvođenja Meteora u glavnu priču. Ključna prekretnica nastaje kada se 2015. godine u serijal uvodi novi Dilanov arhi-neprijatelj – Džon Goust. Nasuprot Ksabarasu (prvobitnom arhi-neprijatelju), koji je imao nadnaravne moći, Goust je deo iz političkog i ekonomskog establišmenta. Zvanično, on je direktor korporacije koja ima cilj da kontroliše haos u društvu. Smanji ga kad je prevelik, ali i napravi ga kada ga nema kako bi vlastodršcima omogućio opstanak. Nezvanično, Goust je prvi podanik engleske kraljice, koja ima cilj održi britansku dominaciju nad celim svetom. Ovakav politički karakter serijala dodatno je isfrustrirao die-hard obožavaoce Dilana. Sa ovakvom promenom postaje jasno da Dilanov fokus više nisu isključivo noćne more, već i društveni, kulturni, ekonomski i politički problemi koji čovečanstvu stvaraju kolektivnu noćnu moru.

   A onda je došao najveći udar na originalnog Dilan Doga. Rekioni je zamislio da u jubilarnom #400 u Zemlju udari jedan ogroman meteor i potpuno je uništi. Dramaturška uloga Meteora jeste da naglasi mračne strane ljudskog društva. Njegova razorna moć je sinteza moći četiri jahača Apokalipse. Kako se Meteor približava zemlji (čitavih 12 epizoda), ljudska destrukcija i ostale negativne osobine se intenziviraju. Međutim, Meteor neće uništiti samo Zemlju već i kompletan Dilanov svet – likove, okruženje i atmosferu koju su generacije crtača pod Sklavijevim vođstvom gradili 35 godina. Posle #400, serijal kreće iz početka, ali kao reboot. Kako bi još više pokazao svoju sposobnost kreativne destrukcije, u prvih šest epizoda posle udara Meteora su tematski slične kao i prvih originalnih šest epizoda koje su izašle 1986. godine u Italiji. (Radi se o epizodama Noć živih mrtvaca, Džek Trbosek, Noć punog meseca, Priviđenje Ane Never, Ubice i Demonska lepota. VČ će ih uskoro objaviti u dva luksuzna kolekcionarska toma velikog formata.) Ove epizode doživljavaju svoj remake – ponovo su nacrtane poštujući načelno originalne verzije iz 1986. godine, ali ovoga puta iz paralelnog, Dilanovog univerzuma 666, koji liči, ali je ipak drugačiji od originalnog. Dilan je sada mračniji, sumorniji, ciničniji, sebičniji, egoističniji i okrutniji. I dalje je zaposlen u Skotland Jardu. Poručnica Ranija je udata za inspektora Karpentera, a umesto Gruča (da, Gručo se ne pojavljuje posle udara Meteora) pomoćnik mu je sada mutavi Njagi, legendarni pratilac drugog Sklavijevog junaka iz prošlog univerzuma – Frančeska Delamortea, koji nema nikakav smisao za humor.

Ljubitelji Dilana Doga treba dobro da se pripreme. Meteor koji se približava zemlji neće samo simbolički uništiti planetu na kojoj živimo. On će bukvalno i okrutno uništiti svet Dilana Doga onakvim kakvim ga znamo 35 godina. Nakon toga serijal počinje iz početka, ali kao reboot. Privikavanje na novog Dilana i njegovo okruženje će za mnoge biti bolno.

   Zašto se Rekioni odlučio na ovako radikalnu promenu? Po svemu sudeći, godine pritisaka i kritike na račun modifikacije serijala navele su ga na to da publici pokaže da serijal može da opstane uprkos promenama. Ili možda da serijal jedino tako može da opstane – ako se neprekidno menja.

   Prvih šest epizoda, koje su ponovo napravljene, šalju još jasniju poruku: „Pogledajte, i ja mogu da napravim ono što je Sklavi napravio, ali na moj način. Može da bude isto onako dobro kao i pre“. Izgleda da za sada stvari funkcionišu. Sa oko 120.000 prodatih primeraka po epizodi regularne edicije, Dilan Dog u Italiji, posle Teks Vilera, ostaje drugi najprodavaniji Bonelijev strip-junak.

[Objavljeno: Danas, 26.6.2022. vikend izdanje.
https://www.danas.rs/nedelja/meteor-kao-metafora-covecanstva/]
Objavljeno: 03.07.2022.
Strip: Noćni sud (218)      Autor: Franja Straka - Ladislav Kun
Objavljeno: 03.07.2022.
Strip: Cane (461)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 02.07.2022.
Sloboda! ...      Press: CCSERBIE
  Jednakost! strip!...

Petak, 1. jul 2022. u 19:30 časova - Tribina sa pratećom izložbom „Sloboda! Jednakost! Strip!

Tribina „Sloboda! Jednakost! Strip! : Srpsko-francuski odnosi u umetnosti vizuelnog pripovedanja”, sa pratećom izložbom

Promocija knjige u Kulturnom centru Srbije u Parizu biće održana u obliku tribine Sloboda! Jednakost! Strip!: Srpsko-francuski odnosi u umetnosti vizuelnog pripovedanja (Izdavač: Zavod za proučavanje kulturnog razvitka) posvećene srpsko-francuskim vezama na polјu stripa, kao i sagledavanju sadašnjeg položaja stripa u svetu i njegovog kulturnog značaja. Na tribini će učestvovati stripski umetnici i stručnjaci iz Srbije i Francuske, a razgovor će biti praćen vizuelnim materijalom, kao i izložbom posvećenim srpsko-francuskim vezama u umetnosti stripa. Tribina bi ukazala na veliki značaj stripa u kulturnoj politici obe zemlјe kao i u međusobnoj kulturnoj saradnji.

Po ugledu na fudbalsku reprezentaciju izložba predstavlјa reprezentaciju Srbije u oblasti stripa i prikazuje ono najbolјe što srpski strip nudi u poslednjih 30 godina – 11 strip autora sa svojim najvažnijim delima u Francuskoj i Srbiji: Aleksa Gajić, Gradimir Smuđa, Rajko Milošević Gera, Milan Jovanović, Nina Bunjevac, Jana Adamović Kordej – Yana, Milorad Vicanović Maza, Saša Rakezić alias Aleksandar Zograf, Branislav Bane Kerac, Jovan Ukropina, Stevan Subić i kao „selektora” reprezentacije Vladimira Vesovića.

Iz knjige Sloboda! Jednakost! Strip!: Srpsko-francuski odnosi u umetnosti vizuelnog pripovedanja se vidi da je po svom uticaju umetnost stripa jedno od najvažnijih polјa u francusko-srpskim kulturnim odnosima. Takođe se vidi da je transmedijalnost klјuč svake kulture i kohezije svake zajednice, prvenstveno kroz vizuelno pripovedanje i dramske umetnosti.

Sa premijerom na francuskom jeziku, knjiga Sloboda! Jednakost! Strip! : Srpsko-francuski odnosi u umetnosti vizuelnog pripovedanja posvećena je fenomenu kulturne i umetničke simbioze dve zemlјe.

Autori izložbe: Aleksa Gajić, Igor Marković i autorski tim Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.

Učesnici tribine: Marko Krstić, direktor Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka; strip autorka iz Srbije – Jana Adamović i autor knjige – Zoran Stefanović.

Izložba traje tokom jula 2022. godine.
Objavljeno: 01.07.2022.
Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo vas da se obratite autorima priloga.
U slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.