prošli broj - arhiva - sledeći broj

SADRŽAJ

1. STRIP CORE U CELJU - Strip Core
2. STRIPOVI U ROKOVNIKU - larmadžije
3. ZLATKO KRSTEVSKI, RAZGOVOR - Goran Visinski
4. LJUBAV, CRNO-BIJELA ALI TOPLA - Rajko Radovanović
5. DOBRI I ZLI U SRCU DŽUNGLE - Ilija Bakić
6. PARISKI SPLEEN (25) - Franc
7. JUŽNJAČKA UTEHA No 54. - Marko Stojanović
8. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (114) - Darko Macan
9. MOJ POGLED (1) - zmcomics
10. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -HUMANOIDS PUBLISHING
    -BD U QUEBEC-u
11. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
12. LINKOVI - Strip Vesti
13. DATUMI - Strip Vesti

1.

STRIP CORE U CELJU

Strip Core

STRIP CORE U LIKOVNOM SALONU CELJE

Nakon prošlogodišnjih gostovanja u Bruslju, Beogradu i ljubljanskoj Modernoj galeriji, članovi Strip Corea opet nastupaju sa zajedničkom akcijom. Ovog puta je mesto dešavanja Likovni salon u Celju. Strip Core u Celju gostuje prvenstveno kao autorska grupa, na selekcijskim izložbama smo ranije videli dela Damjana Kocjančiča i Stripburgera, samostalno je tu gostova i Rok Sieberer - Kuri.

Od 28. marta do kraja aprila moći će da se pogledju fotografije Damjana Kocjančiča, projekt Rastafarisafari s kolažima i kinetičnim lučmi Ilije Terraha, nova instalacija "Luč in ideologija" sa video filmom "Media Teror Chroma Quart Mix" Medie Teror, slike, crteži i kipovi Andreja Štulara, plakati Strip Corea, u čitaonici će posetioci moći da pogledaju Strip Coreove izdavačke projekte (Stripburger, Damjan Kocjančič: Lice, Terrah: Triptih, Rok Sieberer - Kuri: Jessijeve zgodbe, Andrej Štular: Lustri) i pogledati "dokumentarnu" video Beleška Roka Siebererja - Kurija. Video prikazuje delovanje Strip Corea u prvom desetleću.

Ekipa Stripburgera će predstaviti svoj "vrući", 32. broj, te će 12. i 13. marta (aprila??) voditi strip radionicu.

Posetioci će u toku izložbe moći da kupe sva navedena izdanja.

Na kraju, krajem aprila će svoj kratkie eksperimentalne filmove predviti Andrej Štular. Premijerno će predstaviti svoj najnoviji film Dr. Fig, koji je sufinansirao Sklad za ljubiteljsko dejavnost.

Info: Likovni salon Celje, Trg celjskih knezov 9, 3000 Celje, 03 4265162

p.s. Deo produkcije Strip Core je trenutno predstavljen na bienalu u Sao Paolu u Brazilu, u okviru predstavljanja nezavisnog kulturnog centra Metelkova Mesto.

sadržaj

2.

STRIPOVI U ROKOVNIKU

larmadžije

U Novembru 2001. godine Organizacija za sigurnost i saradnju u Evropi (OSCE) je u okviru svoje misije u Bosni i Hercegovini pokrenula kampanju za mlade OEBS Misije za BiH. U okviru te kampanje je pod sloganom "Mi to možemo" a na temu "Moj svijet, moja BiH" pokrenut konkurs na polju fotografije, pjesme, priče i stripa. U svakoj kategoriji predviđene su i nagrade, a nagrada za najbolji strip bila je odlazak na strip festival u Angulemu. Uslovi su bili da ste mladi državljani BiH i da imate više od 16, a manje od 25 godina. Nakon završenog konkursa i dodjeljenih nagrada OSCE je odštampao reklamne rokovnike pod istim sloganom gdje su pored praznih listova, kalendara, adresara i sl. svoje mjesto zauzeli i najbolje plasirani stripovi na pomenutom konkursu. Eto kad nemaju svoju strip reviju mladi u BiH mogu objavljivati stripove u rokovnicima OSCE-a i to jednom u sto godina. Objavljeni su sljedeci stripovi:

1. "Putnik", autor Vanesa Prodanović, 20 godina, Sarajevo
2. bez naslova, autor Goran Lizdek, 19 godina, Sarajevo
3. "Moj svijet, moja BiH", autor Nermina Čorbadžić, 19 godina, Sarajevo
4. "Moj svijet, moja Bih", autor Dejan Slavuljica, 25 godina, Tuzla
5. strip-spot "Poleti golube bijeli",autori Aleksandar Petrić, Vlastimir Pantić i Predrag Ikonić (godine su ih zeznule za nagradu), Srpsko Sarajevo

Ukoliko neko od čitalaca "strip vesti" zna još ponešto o ovom konkursu i o odlasku u Angulem nek se javi!

"larmadzije"

sadržaj

3.

ZLATKO KRSTEVSKI, RAZGOVOR

Goran Visinski

Razgovor sa makedonskim strip autorom: Zlatko Krstevski

Koliko vremena se bavis stripom?
Pa crtam od malena, od tri godine kada su mi roditelji kupili olovku, poceo sam da skrabam i po zidovima zbog čega sam imao neprijatne probleme... Ali prvi put sam se upoznao kasnije kada mi je otac kupio tadasnji Tip-top crtani humor, Politikin zabavnik, pa Eks ... Kasnije sam naucio crtati od bake, baka nas je cuvala dok su roditelji isli na posao, s vremena na vreme moj otac, koji sada nije ziv, me je obasipao sa puno stripova, knjiga i razno raznih casopisa, tada sam poceo da radim i neke rucno crtane stripove, ne secam se junaka. Posto sam bio kod bake dok su roditelji isli na posao tamo sam nauci crtati one osnovne stvari i naravno dosla je umjetnicka skola i angazmani.

Na kakve angazmane mislis?
Huh! kao prvo sam isao u studentski zbor i Omladinskog borca, legendarne omladinske revije trulog komunizma, tamo sam upoznao u studentskom zboru poznatog naivca, karikaturistu i animatora g-dina Mice Jankulovski, covek mi je davao pouke u vezi crtanja bio je ljubitel claire ligne ciste linije, a ja naravno tadasne 1986 godine radio sam stripove miksajuci apstraktni crtez, fotografiju, crne povrsine, nikako uradim one njegove geg crteze. Posto sam bio zarazen i slikarstvom, ne samo u skoli u Skoplju, tako reci sam bio drogiran posecujuci redovno izlozbe likovne umetnosti, a Skoplje je balkanski centar likovnih zbivanja hteli ili ne priznati. Posecivao sam galopom, ili trceci, muzej Savremene umetnosti Kale, tamo sam buljio u sliku originala Picasso, original koji je bio poklonjen nakon zemjotresa, medjutim meni se vise svidjao crnogorski maestro Dado Dzuric i Vladimir Velickovic. Kasnije su makedonski slikari kopirali i furali trendove misleci da su originalni, u muzeju sam upoznao i Roj Lihtenstajna, pop art...

Koliko si puta izlagao stripove?
...kasnije sam objavljivao u Mladom borcu tamo sam se sreo sa Tomislavom Osmanlijom koji je poceo da mi objavljuje stripovske apstrakcije, kasnije na izlozbama 1987 i 1988 sam dobio nagrade za stripa, jedna mi je bila dodeljena od filmske omladine, a konkurencija je bila zestoka, bili su tu Josip Generalic, Lasko Djurovski i dr., Od dosad devetnaeset samostalnih, sedam puta sam samostalno izlagao stripove, jednom u Novom Sadu u kafe Ulus-vojvodine za vreme vojske1988 ili 89.... Na grupnim izlozbama sam izlagao osim stripova, umjetnicke karikature, slike, oko 250 internacionalnih izlozbi, imam puno kataloga, antologija, od japan-muzej omija, portugal-porto, canada-sunburn, the best cartoons of nipon opet iz japana, angle-francuska, slao sam nekoliko puta u Angulemu,ali nisu uradili kataloge, naravno to je sajam komercijalnog stripa, u brazil porto alegre, muzej plavi dvorac u cetinju 24 salon ju likovne umjetnosti 1990 g. gde su izlagali poznati slikara juge, francuski salon stripa le saint-just-martel gde su izlagali moebijus-Giraud, barbe, cabu, topor, petilon, wilem, izlagao sam u muzej sportske karikature bordigera-italiju, muzej ankara turska, vise radova mi se nalaze u njihove kolekcije, u australiji, new zeland, muzej poste i komunikacije-berlin 1997g, Uporedo sam radio i meil arta cime sam usao u nekoliko cd-room antologija, jedan muzej tilburg-holand 1998g, future world-arezzo italy-98-99, gutenberg 2ooo godine, fotografiju sam radio jako malo, naravno radio sam umjetnicke fotke slao sam ih u new york-art 95 u galeriju soho, zbog finansijskih razloga sam prestao i zapostavio, takodje i u muzej modrne umjetnosti u teheran u bienale 1988g. u iranu. Baviti se bilo kojim medijem je skupi sport, bez obzira kojeg vizuelnog medija, ovo kazem posto saljem isklucivo na internacionalne salone, izlozbe, festivale... Naravno obljavljivao sam i kod nas u Stripbureku 1, 2, Klik, Makstrip, Mak strip arta, Lavirinta, Lifta, i drugih.

Sta mislis o fanzinskoj revoluciju balkana?
Kao prvo citaoci znaju da objavljujem pored satire i aforizme i poneki esej stripa, strip fanzini su katapult mladih autora, ima jako dobrih autora u Srbiji i drugde, finansije su im problem. Sta ces, niko ne radi za kestenje, svako radi za saku dolara, kao na primeru makedonskih strip izdavaca. Sta ces na balkana preovladuje vise potera za materijalnim blagom, nego truli entuzijam i volonterstvo, na primer ja pisem satiricne tekstove nekoliko godina bez prebijenih novaca, objavljujem redovito u magazinu Osten, ali sta ces magazin mora da izlazi kaze urednik Nikola Angelkovski. Satiricari su bez kruha kao i karikaturisti, ali ko je kriv kada kritikuje sve i svasta. Da ne duzim mnogo, stvar je sto danas i nekad najtirazni komunisticki magazini su postali hteli ili ne ...fanzini.

Bavis se drugim stvarima osim stripa, art karikature, slikarstvo, satira, meil arta, od cega zivis, moze li se ziveti, uopste od umjetnosti kod nas u balkanu?
Huh! Umjetnici su socijalni slucajevi, definitivno, drzava ih ne obozava kao fudbalere, ali sta ces radim koju sliku, sada sprema Kul strp festival 2, strpite se ljudi crtaci, osnovao sam centar za vizuelne umjetnosti Vizant, cucete o tome. Dosta vremena gubim u Fitness dvorani.

sadržaj

4.

LJUBAV, CRNO-BIJELA ALI TOPLA

Rajko Radovanović

Strip

LJUBAV, CRNO-BIJELA ALI TOPLA

Danijel Žeželj: Rinzol, Petikat, Zagreb, 2001.

Jedan od najrasnijih tvoraca stripa u ex-Jugoslaviji, Danijel Žeželj je naoko "razapet autor". Njegovo shvatanje stripa, njegovi duboko lični radovi po kome ga znaju evropski čitaoci, zaista tako malo sličnog imaju sa poimanjem istog medija od strane dviju najvećih američkih strip-izdavača, DC-a i Marvela, za koje Žeželj u posljednje vrijeme radi.

I dok će ljudi poput Barta Beatyja u Comics Jurnalu (jun 2001) tu tražiti "prodaju" - iako to Beaty nije ekspicitno rekao u svom, inače, vrlo pohvalnom tekstu o Žeželju - smatramo da su ove saradnje, iz perspektive Žeželja, prije novi eksperimenti. Riječ je o pokušaju da dvije naoko nespojive stvari, Žeželjeva istinska individualnost, krajnja poetičnost priča i radikalna ekspresija crteža, te "industrijska" proizvodnja u DC-ju i Marvelu, direktnim suočavanjem, traženjem kompromisa, daju novi kvalitet.

Po onome što smo vidjeli u Congo Billu, El Diablu i Cornhtian: Death in Venice (tri sveske iz Sandmanovog svijeta, pisao Darko Macan, izašle posljednja tri mjeseca 2001), te onome što ćemo vjerovatno vidjeti u Marvelovom Kapetanu Americi: Deam Man Running (Macan opet scenarista), strogi okviri velikih američkih kompanija promijenili su nešto kod Žeželja u smislu da je njegov crtež - iako ništa manje izražajan - postao pregledniji, te da je dosljedno pratio, u odnosu na njegove autorska ostvarenja, znatno konvencionalniji scenario.

Kakvi će Žeželjevi autorski radovi da izgledaju nakon saradnje sa DC-jem i Marvelom, tek ćemo da vidimo, a do tada je pred nama Rinzol (ko ne zna, rinzol je ivičnjak), nedavno izašla zbirka njegovih stripova premijerno objavljenih u Italiji. U Rinzolu su objavljena tri crno-bijela stripa: El Sud, Ljubav i Devet života.

Prvo što primijetite kod Danijela Žeželja jeste taj moćni crno-bijeli crtež, crtež koji ne želi da vam se dopadne. Ali, svejedno na moguću predrasudu prema njemu, ne možete da ne osjetite njegov silinu, i uprkos povremenim, rijetkim ali postojećim, nejasnoćama, njegovu izražajnost i efikasnost.

Nakon toga, primijetite njegove priče, koje su jedinstvena kombinacija ličnog/poetičnog (definitivno je Žeželju bliža poezija nego proza) i spoljnjeg/proznog. Njegovi stripovi su nekada zasnovani na pričama o drugim i tada su više proza (Sophia, Rex), nekada više na ličnim introspekcijama - iako je lično vrlo pažljivo skriveno - i tada su više poezija (Ritam srca, Sun City). Nekada su, pak, kombinacija (Kuga, Osmijeh Majakovskog). Žeželj, međutim, strip ima u venama i nema teme koja bi u njegovoj izvedbi bila i sasvim hermetična, jer se na svakoj tabli negdje u podtekstu smiješi dječak koji voli strip i koji to želi da podijeli sa svojim čitaocima.

El Sud (22 table) je tako odlično prenošenje nečega što možemo da nazovemo svijetom Gabriela Garcie Marqueza, svijetom ljubavi i politike, poezije i proze Južne Amerike, u strip. Odavno nismo na jednom mjestu, na tako malo strana vidjeli toliko surovosti, ljubavi i poezije. Znatno poetičniji je Devet života (20 tabli), u kojem se govori o moći mašte, pomoću koje i u najcrnjoj pustinji možete da budete svjetski moreplovac ili šta već hoćete.

Najduži rad ovdje, u Italiji 1999. godine objavljen u posebnom albumu, Ljubav (54 table) se, naslov kaže, bavi omiljenom Žeželjevom temom. To je uvrnut ali poetičan strip, egzotičan ali inspirativan, crno-bijel ali topao. Baš kako to sa ljubavlju i biva.

Kao da je ovo malo, zagrebačka izdavačka kuća Petikat je objavila još jedan Žeželjev strip, Osmijeh Majakovskog (70 tabli). Ali, o njemu nekom drugom prilikom.


Objavljeno u sarajevskom dvonedjeljniku Walter, broj 47. od 20. marta 2002.

sadržaj

5.

DOBRI I ZLI U SRCU DŽUNGLE

Ilija Bakić

STRIP

DOBRI I ZLI U SRCU DŽUNGLE

"Marti Misterija, detektiv nemogućeg" br. 4: Deca belih oČiju; Bonelli Comics/Edicije Vannini, Beograd 2001.

Troje dece u NJujorku naprasno umire, da bi se pred ukop probudila, na radost roditelja. Samo, to više nisu ista deca. Martijeva večita verenica Dajana videće kako jedno od njih ujeda za uvo starijeg čoveka i obara ga na tlo. Policija, međutim, ne nalazi žrtvu, niti bilo šta sumnjivo. Dajana ne odustaje i sa Martijem posećuje dečaka i uspeva da se posvađa sa njom. Marti pokušava da umiri svoju draganu i uspeva da se posvađa sa njom. Sutradan policija nalazi leš kome je mozak isisan kroz uvo. Detektiv povezuje kockice i žuri do Dajane, no stan je prazan a trag vodi do ostrva Bali, luksuznog letovališta i domoroca učitelja meditacije a dalje u srce džungle ka kome marširaju, goneći bez milosti sopstvene roditelje, vaskrsla deca. NJihove oči su bele a pogled odsutan, obuzet nepoznatom, zlom silom. Čopor majmuna pokušaće da ih spreči da stignu do cilja jer ih na to obavezuje prastari zavet...

Do kraja Marti će saznati tajnu legendu kako je Rama Dobri pobedio zlog Ravanu a koja nije opisana u epu "Ramajana", da bi potom učestvovao u astralnom dvoboju pomenutih bogova. Principi će se spajanjem poništiti, deci će se povratiti pogled, zlo biti pobeđeno (bar do sledeće epizode) tako da Dajana, Marti i Java mogu da uživaju u blagodatima sunca i peščanih plaža.

"Deca belih očiju" jedna je od retkih Martijevih avantura koja traje samo jednu svesku. Ipak, u njoj nalazimo čak dva opširna objašnjenja, prvo o epu "Ramajana" a zatim i ono o istini koju znaju samo odabrani; pre i posle njih priča se razvija sasvim korektno, bez nasilnih skraćenja ili ubrzavanja, tekst ne opterećuje crteže više nego što je uobičajeno. U scenama objašnjenja - tumačenja vidljiv je napor da se izmenom slika postigne dinamika koja nedostaje, što potvrđuje umešnost Moralesa koji dosta spretno barata stilizovanim-primenjenim "belim crtežom" kome pariraju izuzetno crne scene noći. Moralesu je puno pomogao secenarista La Nive spremnošću da kad god je moguće situaciju postavi tako da se što manje govori, a što više vidi. Nive je Martija predstavio kao tek zainteresovanog pojedinca koji u zapletu i raspletu učestvuje voljom drugih likova i sila, što baš nije uobičajena raspodela uloga. Ova mala subverzija dokazuje da se pomak može načiniti čak i u precizno definisanim serijalima, naravno pod uslovom da se poslu pristupi s voljom i inventivnošću.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad

sadržaj

6.

PARISKI SPLEEN (25)

Franc
bvlazic@EUnet.yu

REC I SLIKA

Na pocetku bese Rec. Logos. Glas Boziji : on je oblikovao svet.
Svet vidljivog, sadrzan, u svetu reci.

U srcu likovnog krije se rec.
Poezija, najsrodnija slici.
Kao sto srz pesme, svake, srz svake prave pesme, sadrzi slike : svaki stih jedne pesme evocira predmete ili, pak, pojmove koje, kao takve, nasa masta - kroz bezbrojne oblike - konkretizuje.

Te tvari opredmecujemo, pri svakom citanju pesme.
Vizualizujemo, svaki, na svoj nacin, knjige.
Bilo da je rec o stihovima ili rec o prozi : svet vidimo u slikama i nasa misao se krece putem likovnih asocijacija.

Nadno duse bdiju slike.

Pri svakom citanju stvaramo ih ; one neopazeno iskrsavaju, one nastaju upravo u trenutku dok ih citamo, zabalezene, u nasim kulturama, putem azbuke ili alfabeta.

Medjutim, postojale su kulture, u povesti - za koje znamo da se u njima misao, u pismenom obliku, izrazavala, samo, putem slika.
Hijeroglifi drevnog Egipta, majansko, astecko pismo reciti su primeri pismenosti koja se nije odricala konkretne vizuelizacije nutarnjih slika i tako ih otkrivala.

Stari Japanci su verovali da jedna sugestivna slika vredi vise no tisucu reci.

Slika, koje bdiju, nadno dusâ.

Sto je najlepse - mozda, najpotresnije -
To je kada pesnik, knez Nesaualkojotl - na ciju sam prevedenu pesmu naisao, u svojim rukopisima, prilikom povratka u Beograd - peva o Gospodu, o Bogu Darovatelju zivota i sviju tvari i veli, kako Bog crta, po svojoj beleznici -, zivote svakog od nas.

Bog nas ispisuje, pise nase zivote - to su slike nas samih - po svojoj svesci - da bi nas potom, ubrzo, brisao
Crnom tintom
Kako bi se nase jastvo svelo na prah, kako bi se svelo na prah i sen i Nepostojanje.

Slike smo : na Bozijoj svesci.
On se nama igra onako kako se astecki pesnik igra stvaranja stihova, stvaranja misli o zivotu i nestajanju svakoga od nas, belezeci, crtezima/slovima, svoje pesme;
Igra se, zar ne, onako, kako se savremeni crtac zabavlja dok stvara svoje stripove.

Zamislite : poeziju pisanu tako, da se skoro pise, cita i oseca kao strip !
Zamislite, Njegosa, Bodlera, Kisa (koji je - o svetogrdja ! - prezirao strip), koji bi se pisali, i citali, u slikama !

Ne mogu se oteti pomisli kako je veliki knez Ogladneli Kojot svoje potresne, umne, metafizicke pesme, u svome dvoru u Anauaku - oslikavao, crtao, kao da je stvarao slike i slikovni vez?!
Sjajna je i samo pomisao na to da su stari - dok su crtali - tim crtezima stvarali, utiskivali na plohe ili pergamente - pesme, misli.

Evo pocetnih stanci cuvene pesme "Sa cvecem pises":

"Sa cvecem pises,
Darovatelju zivota!
S pesmama bojadises
One koji ce ziveti na zemlji!
Potom ces slomiti
Srcanost Orlova,
Junastvo Jaguara.
Zivimo samo u tvojoj Knjizici slika,
Ovde, na zemlji!

Potom ces crnim mastilom da izbrises…
Sabor knezova!
Ti bojis
One koji ce ziveti na zemlji !.."

Sad, zamislite: dok je on stvarao ovu pesmu - koja u nama smesta evocira najkonkretnije slike, odnosno - sliku pisca, pisca-umetnika, nagnutog nad radnim stolom, dok "pise" -, on je, zapravo - to, sto je stvarao, taj svoj stih - on ga je zapravo crtao, slikao.

tako sta se dogadja samo u snovima?
ne, tako je bilo svojstveno starim kulturama, u kojima nije bilo jasnog razgranicenja izmedju sna i jave, intuitivne spoznaje i apstraktnog misljenja. Kulture u kojima umetnost i tehnicka umeca jos nisu bila razdvojena. Nesto, poput evropskih kultura, sa zakljuckom renesanse i Leonarda da Vincija.

Ideogrami, piktogrami su, jasno, konvencije: no, ko moze tvrditi da ondasnji pisar ili svaki pismeni covek nije ovakvim smbolima utiskivao i svoj, osobeni, likovni pecat? i da, dok je astecki knez pevao/crtao svoje himne, tada nije nastavljao razvijati i bogatiti astecku (likovnu) pismenost?

To - necemo znati - sve su spalili fratri.

U svetu umnog (umetnosti) nista nije strano, niti slucajno:
Tekst, kada se cita, on se i cuje, slusa. Tekst je, pored slikovnog niza, i muzika.
Reci, koje se citaju, oslikavaju i te reci se, nekoc, i pevahu. One odredjuju konkretne culne realije. Satvaraju oblike.

U tom smislu, strip je, uistinu, deveta umetnost;
Umetnost, kazem, ne samo ersac savremene kulture, ne samo slatki, ironicni, groteskni komentar na svet ili petoparacki oblik likovne kreacije pogodan za raspaljivanje adolescentske maste.
Strip ume sve da izrazi:
I da treperi, i sja, na onoj nejasnoj, plahoj razmedji izmedju ciste estetske upitanosti crteza i grca i plesa naracije.
Ima tu i umeca i slozenosti, i muzike, arhitektonike i - pesme.

I velike tajne (ponavljam li klise) kako, pored svega, ostati dete.
Kao, kada biste slusali - Mocarta.

sadržaj

7.

JUŽNJAČKA UTEHA No 54.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

MIKE'S WAY

Majk Karej vrlo brzo postaje poznato ime na Americkoj scenaristickoj sceni. U DC-ijevoj ediciji Vertigo on sa uspehom pise Lucifer-a, strip koji se smatra za prvog pravog i od citalaca i od kritike prihvacenog potomka Sandman-a (oni koji to pricaju trebalo bi da procitaju Corinthin-a Darka Macana i Danijela Zezelja, ali o tome vise uskoro), marketinskog cuda osamdesetih. Cetrdeset-jednogodisnji Englez od juna takodje preuzima scenaristicku stafetnu palicu od Brajana Azarela na Hellblazer-u, sto svakako predstavlja veliki zaokret u avanturama omiljenog Londonskog gada i carobnjaka. Evo sta je Karej savetovao mladim scenaristima na zvanicnom sajtu posvecenom Lucifer-u:

"Pisite sto vise, i gledajte da dobijete sto vise reakcija na vase pisanje . Koristite manje izdavace kao prvu precagu na lestvici uspona, i pomirite se s tim da ce vas zavrtati za novac i eksploatisati u tom procesu. Kad tek pocinjete, honorar je tek povremeni i neocekivani bonus - ono na sta zaista ciljate je da ljudi vide vas rad. Ako vam se bilo sta objavi, posaljite to sto vecem broju ljudi - ponovo, pitajte za misljenje i obratite paznju na to sta vam se kaze.

Naucite sto vise o trzistu za koje pisete, i upoznajte ljude koji ce biti vasa publika. Takodje upoznajte izdavace i urednike, da biste bili u stanju da saljete svoje ponude za posao i uzorke ljudima koje to zaista moze da zainteresuje. Pre osam ili devet godina, slao sam ponude za posao za stripove o superherojima Keren Berger (Glavna urednica Vertiga, najveceg nesuperherojskog ogranka DC-ija, prim. prevod.). Nemam dobar izgovor za to, jednostavno nisam razmisljao niti bio bar priblizno profesionalan.

Ispunjavajte postavljene rokove kao da su propisani Biblijom, i budite po svaku cenu pristojni. Pravo vreme za nadmeno ponasanje je kad postanete toliko veliki da se bez vas naprosto ne moze, a za vecinu nas taj trenutak nikada nece doci. U medjuvremenu, mozete biti stvarno, stvarno talentovani i opet ne raditi ako ste toliko "teski" za saradnju da ljudi pomisle da niste vredni truda. Cak iako vas urednik tretira na uvredljiv ili povrsan nacin, treba da se zapitate "Da li zelim to nestalno zadovoljstvo koje dobijam ako ovom idiotu kazem da se $@# sa svojom babom i da je #@% dok joj ne iskoce %@$#, ili bih vise voleo da od njega dobijem neki posao kroz sest meseci?" Vas moguci odgovor moze biti pod a) u kom slucaju samo navalite, ali necete imati prilke da kasnije promenite misljenje.

Citao sam na sajtu koji objavljuje savete piscima da su tri greske koje mozete da napravite kad pocinjete da ciljate suvise visoko, da ciljate suvise nisko, i da uopste ne ciljate. Ciljati suvise visoko je slati svoj prvi scenario Stivenu Spilbergu sa porukom koja kaze "Ej, Stivi, 'ajde neka se tvoji ljudi jave mojima." Ciljati suvise nisko je poceti sa fotokopiranim stripom koji cete pokusati da prodati na nekom cosku ili kakvoj lokalnoj prodavnici stripova, mozda izvuci strasno mnogo zadovoljstva iz toga, i pritom nikada ne napraviti sledeci korak. Ne ciljati uopste je spaljivati sve sto napisete ili ga skladistiti u nekoj fioci i nikada ga ne pokazivati nikome. Sto se mene tice, ja jedno deset godina nisam uopste ciljao, i kad sam konacno poceo da podnosim stvar ljudima na uvid toliko sam oklevao da me boli kad se samo toga setim.

Iznad svega, ako zaista zelite da uspete, istrajte. Traje dugo, za vecinu ljudi, i ima svakakvih poteskoca na putu. Ali nista nije bolje od trenutka kad vidite svoje reci kako postaju slike na strani koje ce kasnije postati slike u necijem umu. Barem nista legalno…"

sadržaj

8.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (114)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

KUHANJE SCENARIJA - uvod

Puno teorije zadnjih tjedana, a malo prakse. Evo zato konkretnog primjera na kojem se vidi sve o čemu se pričalo: moja Jedi vs Sith serija za Dark Horse.

Stvar je zakotrljao urednik. "Trebam nekih šest svezaka, 'oš radit'?", pitao me Dave Land. "Pa, daj!", odgovorio sam i dobio list papira iz Star Wars Enciklopedije na kojem je bio po LucasFilmu odobren siže serije.

Ruke gore svi koji su sad pomislili "U, pa lako je tako!" Hajde, hajde, da vas vidim! E, sad svi lijepo do enciklopedije pročitati natuknicu o ofenzivi na Neretvi (ako te enciklopedije niste spalili) pa onda pogledati Bulajićevu Neretvu i tri dana razmišljati o razlikama pročitanog i viđenog. Tako, fino. Sad možemo nastaviti.

Pročitavši siže - sedam titanskih bitaka Armije Svjetla i Bratstva Tame (jadna imena, znam) na planeti Ruusan, plus finale i posljedice - i ono nešto malo poslanih mi referenci, zavalio sam se, zagledao u strop i postavio ključna pitanja:

"Što sve to meni znači? Where is my fun?"

Znao sam što urednik hoće - scenarije na vrijeme. Bilo mi je jasno i što fanovi očekuju - grandiozne sukobe armija, film na papiru. A bio sam svjestan i da će neki teoretičari svrsishodnosti stripa (Dule Gačić, na primjer) a priori odbaciti mogućnost da se Star Wars stripom može reći išta vrijedno čitanja. No, dok ležite zavaljeni i studirate strop, u tom trenutku kad se strip rađa, sve to je tako malo bitno. Urednik, publika, kritika ... sve blijedi pred stvaranjem.

"Što meni znači sedam titanskih bitaka, Armije i Bratstva?" Ne mnogo.

"Što meni, onda, znači Jedi vs Sith?" E, ....

Ako mi strategija sukoba, dakle, nije u prvome planu, što onda jest? Može li se Jedi vs Sith pomaknuti od zamisli planetarnog klanja bijelih i crnih vitezova na neku intimniju bojišnicu? Možemo li se vratiti korak natrag, na izvorni Star Wars motiv svačijeg kolebanja između svijetle i tamne strane? Možemo li, dakle, borbu Jedija i Sitha - ne odbacujući pritom utrobnu privlačnost pirotehnike - premjestiti u naše junake, doživjeti njihove odluke, pokazati da stvari nisu crne i bijele?

Osmjehnuo sam se stropu.

"Now we are cooking", rekao sam.

(Nastavlja se ...)

sadržaj

9.

MOJ POGLED (1)

zmcomics

MILINA JEDNA...

U svetu vole ljudi da dele istoriju neke umetnost ili medija, u ovom slučaju reč je o stripu, na zlatna, srebrna, bronzana... doba.

Koje je bilo zlatno doba stripa kod nas?

Neki će odmah reći, između dva rata. Tada su autori lepo živeli od stripa, pojedinci su od mesečnih plata i kuće mogli da kupuju. No, strip tada nije imao zadovoljavajući tretman u društvu. Neki će reći da je to vreme Plavog Vijesnika. Autori su odrasli na stripu i kao takvi ga voleli. Živeli su od njega sasvim pristojno, družili se i imali velike tiraže. Međutim, onda je strip tretiran kao najniži oblik ljudskog izražavanja.

Zatim je došlo neko doba Yu stripa i ponovne ekspanzije. Toga se i sam sećam. Kao klinac. Počinju licencni poslovi, veliki broj magazina i... počinju priče da je strip umetnost.

Za mene su osamdesete bile zlatno strip doba. Nisam nikada imao mogućnosti da dolazim do strane štampe tako da je tadašnja ekspanzija izdavaštva meni delovala kao priča iz bajke. Doba kad smo svi mogli sanjati da ćemo lepo živeti od stripa, kad smo bili klinci, i kad je planeta zemlja delovala samo kao odskočna daska za negde dalje.

Uzeo sam u ruke, pre par dana, prvi broj, strip magazina za mlade, SPUNK-a. I, milina jedna...

Proradila je ona klinačka toplina u stomaku koja se javlja kod prvog otvaranja magazina koji dugo očekuješ, koji deluje vanzemaljski i neprirodno. Osetio sam onu draž otvaranja stranica koji su, u mojim očima, zablistale kao najsjajnije zvezde. Setio sam se svih stripova, rubrika, boja, čak i mirisa, iako ga je ovaj, dvadesetdve godine star, primerak izgubio... kao da sam otvorio davno zaključani kutak u mozgu, sve se vratilo, kao da mi je jedanaest, koliko sam imao tog decembra '79.

Čudno je da sam pre par nedelja, preko sajta, prodavao originale pojedinih stripova iz Spunk-a, čudno je da danas, kad gledam impresum, vidim imena kolega sa posla koji su mi onda bili skoro kao bogovi. Vremena se menjaju i to je normalno, ali... kada ću imati ponovo priliku da uzmem u ruke neki magazin koji će tako zablistati i koji će učiniti da mi svet izgleda okupan u sreći. Video sam, u međuvremenu, mnogo sjajnih magazina i biće teško da neko prevaziđe taj stari osećaj.

Da li je i ocenjivanje nekog strip doba subjektivna stvar? Da li neko može da me ubedi da je neko doba bilo bolje od osamdesetih?!

Sigurno će neko imati puno pravo da mi kaže kako grešim. Možda su i devedesete nekom bile divne. Možda jer nije poznavao osamdesete, jer se u sveukupnoj muci mogao iskrenije i toplije družiti sa svojim istomišljenicima, jer je mogao sanjati kako će ga jedan fotokopirani fanzin vinuti u zvezde... ili jednostavno, jer je bio mlad i mislio da mu je ceo svet na dohvat ruke.

Baš zato, svako ima neko svoje zlatno doba, neku svoju najblistaviju zvezdu.


PS. Mada, kad se setim,... utorak Stripoteka, četvrtak Eks, Svake nedelje dva Bonelija, petkom (beše???) Strip '81 (82, 83,...), Svake druge nedelje Alan Ford, svakog meseca Yu strip, Naš Strip, Gigant, Super, Spunk,... i još mnogo čega...
Možda i ne grešim...:)

sadržaj

10.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-HUMANOIDS PUBLISHING
Američki ogranak poznatog evropskog strip izdavača, "Les Humanoides Associes", je postavio i svoju web stranicu koja je vrlo atraktivna, pregledna i ovog puta na engleskom jeziku. Donosi novosti o izdavačkom programu kompanije kao i mogućnost da ta izdanja, putem interneta, kupite. Možete takođe pregledati i američko izdanje Inkala (Zoran Janjetov) koji ide kompletno u mesečnim strip sveskama USA formata. Odlična strana, odličan potez ove kompanije.
http://www.humanoids-publishing.com/
Tu se nalazi i još jedna adresa, koja će vam možda pojasniti šta se to sve dešava oko Humanoida...
http://www.humanoidsgroup.com/
Eto ljudi, imate teme za nove tekstove...:)



-BD U QUEBEC-u
Festival stripa u Kvebeku, Kanada, se ove godine održava po petnaesti put. Festival će ove godine svoja vrata za publiku držati otvorena od 4. do 7. aprila u velikom komercijalnom centru Place Laurier. Dok će zvanična internet kapija festivala biti konstantno otvorena na sledećoj adresi:
http://www.bdquebec.qc.ca/festival/

sadržaj

11.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

From: Strip Core <core@kud-fp.si>
Subject: [Stripburger] CALL FOR PARTICIPATION IN MADBURGER


Hello boyz and girlz,

After surviving 10 "mad" years in publishing, Stripburger invites you to participate in another special, all-English edition of Stripburger. This time the topic is "Madness," and we're requesting fresh, radical, non-moralizing and even humorous submissions that will shatter this taboo.

Whether it be stories about living with madness, it's effect on history, or madness as a blind belief system (i.e., religion, the state, etc.), we want you to think openly about the topic and submit your best work using the widest definition of the term possible.

For this project, we've joined forces with the Altra, the Association for Innovation in Mental Health, whose background you will find in the attachment. Together we will select the 7 best stories, whose authors will receive symbolic awards of 100 euros each.

The deadline is June 15th, 2002.

Please send A4 (21 x 29.7 cm) format black-white photocopies (no originals!), or .tif files on a CD (600 pixels/inch for black and white line-art comics or 300 pixels/inch for grayscale comics). No MAC CDs, please. You can also e-mail your comics to burger@kud-fp.si.

Yours,

Kuku Stripburger


Strip Core c/o Forum Ljubljana,
Metelkova 6/I, SI - 1000 Ljubljana, Slovenia
tel.: +386 1 2319662, fax: +386 1 4338074
http://www.ljudmila.org/stripcore

sadržaj

12.

LINKOVI

Strip Vesti

Arhiva svih brojeva Borderline-a magazina za teoriju stripa. Osim svih redovnih brojeva ovde možete "skinuti" i specijal "The Manhattan Projects" za koji do sada nije bilo linka u SVestima...
http://borderline.printf.net/

sadržaj

13.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 30. marta do 5. aprila

30. marta 2001. Otvorena je izložba strip autora i animatora Antonina Križanića u Yu-Fest kafeu u Subotici.

4. aprila 2001. U okviru projekta, firme GSA, "Promocija", otvorena je izložba crteža Aleksandra Gajića, kao prvi segment ovog projekta, u galeriji kluba "Andergraund".

31. marta 2001. Preminula je kreatorka Diabolik-a, Luciana Giussani (Lućiana Điusani), u Milanu u 72. godini života. Njena sestra Angela (Anđela) Giussani je umrla još 1987. Njih dve su Diabolika kreirali još davne 1962.godine (1. novembar) zajedno sa crtačima: Enco Faćiola, Glauko Koreti i Flavio Bacola.


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad