prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. KOSMOPLOVCI-STUDIOSTRIP - Kosmoplovci
2. IZLOŽBA - Strip Vesti
3. MARKO KOCIPER - Strip Core
4. STRIPBURGER 32 - Stripburger
5. MARKETPRINT NEWS - Marketprint
6. ENIGMA IZGUBLJENOG IDENTITETA - Aleksandar Manić
7. ROBOTI SA ĐUBRIŠTA - Ilija Bakić
8. MELODRAMA - Srđan Aćimović
9. JUŽNJAČKA UTEHA No 53. - Marko Stojanović
10. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (113) - Darko Macan
11. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -The 2001 HARVEY AWARDS
    
12. LINKOVI - Strip Vesti
13. DATUMI - Strip Vesti

1.

KOSMOPLOVCI-STUDIOSTRIP

Kosmoplovci

KOSMOPLOVCI SLECU U VRSAC, SRBIJA

22.og marta 2002. godine u 20h, po zemaljskom vremenu, kosmoplovci ce u domu omladine vrsac predstaviti svoj rad zainteresovanim pojedincima i grupama. na istom mestu posetioci ce imati prilike da se upoznaju sa strip izdanjima, audiovizuelnim experimentima, kompjuterskim animacijama kao i sa prvom serijom originalnih strip/design plakata kosmoplovaca.

----------------

KONTROVERZNO! SKANDALOZNO! SOKANTNO!
NEPONOVLJIVO! NAJNOVIJE IZDANJE STUDIOSTRIPA!
PATRIJARH PROTIV SAVESTI
citajte o paji na sajtu studiostripa
www.crsn.com/studiostrip
distribucija: studiostrip@hotpop.com

studiostrip/kosmoplovci
22-MAR-5002

sadržaj

2.

IZLOŽBA

Strip Vesti

cafe GHETTO, Sinđelićeva 129, Čačak, Srbija

Milan Pavlović ( Mr.Stocca )
izložba ilustracija, crteža i stripova

otvaranje izložbe:
24. mart 2002 u 20 h

http://www.cafeghetto.co.yu/

sadržaj

3.

MARKO KOCIPER

Strip Core

Marko Kociper je samorasli strip stvaralac iz Železnikov-a, koji je u svojim poznim dvadesetim godinama odlučio, da napusti svoj redovi posao i posveti se stripu.

Poseban pečat Kociperovim stripovima daje njegov groteskni i satirični pristup. U svojim najboljim delima autor obrađuje pre svega lokalne društvene tematike, u većini radova je sam pisac tekstova, u kasnijim delima sarađuje sa različitimi slovenačkim scenaristima (D. Mraz, Vinko Moderndorfer, Iztok Krkoč...).

Zadnjih stripovsko aktivnih godina smo autorova dela mogli videti u Mladini, Dnevnim izdanjima, na Mobitelovem internet portalu www.pinkponk.si, u Stripburgeru, Apokalipsi, Primorskih novicah, Gorenjskem glasu, Playboyu i u nekoliko stranih izdanja (Mutate & Survive, Portugalska; Burp, Jugoslavija). Kociper je bio aktivan takođe i na izložbenom planu. Samostalno je izlagao u različitim galerijama u Sloveniji, u koperskom MKCju je 1999 i 2000 redovno crtao i izlagao Strip zide, njegova dela su bila uvršćena na trienalu Aritas, Festival karikature (Istambul, Turska), Comics festival (Praga, Češka)...

Prvi samostalni album Svinjsko dobrih 8 let je Kociper izdao godine 2000.

Otvaranje izložbe Marka Kocipra pod naslovom "Ne prezrite!" biće u galeriji KUD France Prešeren u utorak, 26. marta 2002 u 21.00. Izložba će biti otvorena do 15. aprila 2002. Galerija je otvorena svakog dana od 11. do 1. sata.

Na otvaranju će biti predstavljen 32. broj revije Stripburger.

Pozvani ste!

* * *

PRIIMEK IN IME: KOCIPER MARKO

DATUM ROJSTVA: 11.3.1969. Rodila ga je mati.

TEŽKA MLADOST (bil je pretežak za svoja leta) - Preživlja in preživi jo v Železnikih, približno 1500 km severovzhodno od Madrida.

PRVI STRIP nariše pri enajstih letih. Strip pa nima nobene veze s Španci. Naslov je namreč Skodelica kave. Diši pa nekako po Cankarju.

PUBERTETA: To so leta, ko Kociper ne riše nič! Uspe pa se mu razviti iz dečka v fanta. Seveda ob pomoči športa (fuzbal) in piva, ki je tu prisoten zgolj enološko!

ZRELA LETA: V tem obdobju Kocipru končno izginejo vsi mozolji s ksihta. Nasuje si popra v rit in ujame zadnji vlak za Stripland. Riše! Se matra (samouk), švica in mu rata.

ZRELEJŠA LETA: Za risanje stripov uporablja material: papir za likovno vzgojo, svinčnik, črnilo, pero, čopič in predvsem veliko radirke.

ZGODI SE: To je trenutek, ko se uredniki časopisov ali revij odločijo, da bodo Kociprov strip objavili. Ti časopisi in reviji pa so: tednik Mladina, Mobitelov internet portal www.pinkponk.com, Dnevnik, Moj dom in Svet nepremičnin.

RES JE: Da je otvoritev razstave Marka Kocipra z naslovom "Ne prezrite!" v KUD France Prešeren v torek, 26. marca 2002 ob 21.00. Pridimo, da ne bomo prezrti.

Marko Kociper: Slovenska savna
http://www.pinkponk.com/03_strip.asp

Marko Kociper: Milošević - Zbrana dela http://www.mladina.si/tednik/200209/clanek/strip/

sadržaj

4.

STRIPBURGER 32

Stripburger

Dobrodošli u desetu godinu Stripburgerove izdavačke pustolovine. Kad u toj jubilarnoj godini pogledamo unazad, primećujemo, da se stripovska kultura u državi na sunčanoj strani Alpa očigledno popravila. Sve više je mladih autora, koji su strip izabrali za svoj medij, srazmerno raste i broj čitalaca stripova, Stripburger sve bolje i bolje predstavlja svoje autore na međunarodnim forumima… Za strip je svakako važan podatak, da je prošle godine kod nas izašlo samo tri strip albuma slovenačkih autora. Žalosno je, da Stripburger sa sredstvima Ministrstva i Studentske organizacije ne može izdavati više od tri broja godišnje!

I pored svega, u ovom 32. redovnom broju ćete ponovo naći klasičnu Stripburgerovu ponudu. Međunarodno i grafički raznoliko društvo autora i autorki, koji sa svojim stripovima šire granice medija. Ponovo su napred domaći - Matej Lavrenčič, Žiga Aljaž, Andreja Kladnik, Tomaž Lavrič, Olmo Omerzu i David Krančan, za njima sledi raznolika belgijska družina - Rayman, Bart Schoofs, Anne Françoise Quoitin, te veća družina iz Istočne evrope - Hrvati/ice Ivana Guljašević, Miroslav Nemeth i Emil Jurcan, Mađar Grof Balazs i Jugosloveni/enke Maja Veselinović i Saša Mihajlović sa nacrtanom naslovnom stranicom, s profilom, na zadnjoj kolornoj korici i dalje priča Mr. Stocca, jednog od najboljih redovnih srpskih autora, rad Helene Brousseau iz Montreala, koja je promašila rok za prošli broj, simpatični Francuz Philippe Duarte, dugo očekivan nastavak sage o bosanskom spljoštenom psu berlinsko švedskog tandema Andersson & Sjunnesson i prvi put na Stripburgerovim stranama međunarodno priznanti autor iz Hamburga Martin Tom Dieck, koji je zajedno s našim starim znancem Atakom radikalno stripovsko eksperimentisao. Uz bogati recenzentski blok (recenzija je prispelo najviše do sada!), slovenske brazde (u kojim redovno predstavljamo aktualna događanja na SLO strip sceni), i kolumne iz Jugoslavije i Hrvatske (na ovom mestu se posebno zahvaljujemo Darku Macanu, koji se oprostio zadnjim esejem), u tekstu i crtežu predstavljamo stripovski jam session kao eksperiment u igri...

U novo desetljeće, novim stripovskim snagama napred!

Prvo predstavljanje Stripburgera će biti na otvaranju izložbe Marka Kocipera, u utorak, 26. marta od 21. sata u KUD France Prešeren, Ljubljana. Stripburger će se od 28. marca čitaocima predstaviti na izložbi Strip Corea u celjskom Likovnom salonu. Izložba će biti otvorena do kraja aprila.

Vaš Stripburger

sadržaj

5.

MARKETPRINT NEWS

Marketprint

-PETAR PAN #3
Krajem meseca marta je, kao što smo i najavili, izašao iz štampe, dugo očekivani treći kolor album iz serijala "Petar Pan" čiji je autor Režis Loazel a koji nosi naziv "Oluja". Album je istog obima kao i prethodni i može se već ovih dana kupiti u novosadskim i beogradskim knjižarama ili, ako ste član stripotekinog kluba, ga možete dobiti putem pošte, te tom prilikom ga i platiti. Ne moramo napominjati da je za članove niža, povlašćena, cena.


-KOMANČA #9
Početkom marta je iz štampe izašao deveti album iz serijala Komanča. Naziv epizode je "Pakleni plan". Scenario je uradio Greg, dok je za crtež zadužen Hermann Hupen. Kao i svi prethodni albumi i ovaj se može naći u sledećim knjižarama:

-STRIPOTEKA #967
Novi, martovski, broj Stripoteke je čitaocima, osim najave za novu ediciju (Akira) doneo i premijerno kompletnu epizodu stripa, iz SAFove produkcije, "Psi kiše" koga crta Colin Wilson po scenariju Gordon Rennie-a. Zatim sledi, krataka priča, "Legenda o lovcu" čiji je autor Rafa Negrete. Broj završavaju geg table Hogar Strašni (Dik Browne) i Džoe Bar Tim (Christian Debarre).


-IZDAVAČKI PLAN...
Posle dva "sušna" meseca, kada iz razumljivih razloga nismo izdali ni jedan album, ispunjavamo obećane najavljeno u decembru, što znači da će na vaše adrese prvo stići Komanča 9, a nešto kasnije i Petar Pan 3. U programu za prvih šest meseci ove godine predvideli smo izdavanje još tri albuma i to sledećim redom: sredinom aprila izlazi prvi tom serijala Tornjevi Boa-Morija (u istoj opremi kao "Asunta" i "Rodrigo"); do 20. maja Bernard Prins 4 i sredinom juna Tornjevi Boa-Morija 2. Cena za albume u tvrdom povezu (Tornjevi Boa-Morija) iznosi 450 dinara, dok je cena za Bernarda Prinsa 230 dinara.

Kao što ste već mogli da vidite u najnovijem broju Stripoteke, najavili smo početak izlaženja serijala Akira, slavnog japanskog autora Katsuhira Otoma, čiji će se prvi broj pojaviti na kioscima sredinom maja ove godine. Za kolekcionare je posebno važna činjenica da će ovo izdanje biti štampano na kvalitetnom bezdrvnom papiru, što znači da će se veoma dobro videti sve fine rasterske nijanse karakteristične za ovaj strip.

sadržaj

6.

ENIGMA IZGUBLJENOG IDENTITETA

Aleksandar Manić

Nadahnut atmosferom Roberta Ladlama, strip serijal XIII zapoccinje 1984. godine, stavljajuchi na scenu ccoveka koji posle potpune amnezije traga za svojim identitetom. Akcija se messa sa politikom, a razliccite tajne policije i vojne sluzzbe u neprekidnoj su poteri za ovim bivssim agentom. Brza i precizna, ova saga radjena je kinematografskim postupkom u najboljem maniru sspijunskih filmova.

"Pustite pse", petnaesti album serijala XIII, pojavio se u francuskim knjizzarama u subotu 16. marta, donevvsi ccitaocima novu avanturu heroja sa mnosstvom imena: Stiv Rouland, Dzzejson Flaj, Dzzon Fleming, Keli Brajan. Optuzzen da mu je pravi identitet Simus O'Nil, terorista IRA-e prikriven u Americi, XIII je trazzen po ccitavoj teritoriji. Agenti NSA, americcke drzzavne bezbednosti, skoro uspevaju da ga eliminissu. Medjutim, pojavljuju se cclanovi kriminalisticcke organizacije Egzekutor na ccijem ccelu se nalazi surova Irina Svetlanova, i progonjenog odvode sa sobom. Za obe strane zakona, XIII je ccovek koga treba ubiti.

Poccetni tirazz novog albuma je 550.000 primeraka, a reklamna kampanja duga ssest meseci kosstala je visse od 1,5 miliona evra. Ni bolji, ni gori nego prethodni nastavak, 15. epizoda ukazuje da izdavacci i autori imaju nameru da produzze serijal sve dokle postoji komercijalni uspeh. Nazzalost, Van Amov scenario nema britkost i nadahnutost prvih epizoda, nego je postao obiccna sspijunska pricca, bez prave iskre. Inacce, Zzan Van Am, je najtrazzeniji evropski strip scenarista, koji u ovom trenutku pisse velike komercijalne uspehe "Blejka i Mortimera" i "Torgala". On je takodje "otac" Largo Vincca, junaka njegovih romana, a potom jednog od najpoznatijih strip heroja. Belgijski strip crtacc Vans, izbrusio je svoj stil kroz 3.500 tabli tokom ccetiri decenije stvaranja. Precizan, dinamiccan i ukrassen crtezz, ccine od Vansa jednog od zanimljivijih autora realisticckog stripa.

Klod de Sen-Vensan, direktor izdavaccke kuche Dargo, izjavio je povodom izlaska albuma "Pustite pse" da se vech snima televizijska serija po stripu XIII, a da su u toku i pregovori za igrani filma. Albumi sa junakom nepoznatog identiteta i tetoviranim brojem XIII na levoj lopatici, do sada su se prodali u visse od 10 miliona primeraka, i sudechi po novim investicijama, pred izdavaccima i autorima se otvara nova buduchnost.


antrfile
MILIONSKI TIRAZZI
Poccetni tirazz od 550.000 primeraka epizode "Pustite pse" serijala XIII, predvidjen je za obaranje rekorda. Tokom 2001. godine samo jedan strip pressao granicu od pola miliona primeraka - epizoda "Asteriks i Latravijata" prodata je u tirazzu od 3 miliona albuma. Na granici od pola miliona zaustavili su se "Blejk i Mortimer" Benoa i Van Ama, kao i "Bul i Bil" Robe. Za njima su sledili "Lanfest sa zvezda" Tarkena i Arlestona (360.000), "Taliccni Tom" Morisa i Grota (320.000), "Maccak" Gelika (320.000) i "Torgal" Rosinskog i Van Ama (300.000).

sadržaj

7.

ROBOTI SA ĐUBRIŠTA

Ilija Bakić

STRIP

ROBOTI SA ĐUBRIŠTA

Strip album "Badi kukavica i druge priče" Željka Paheka u izdanju System Comics, Beograd 2001.

Željko Pahek (1954) jedan je od prvoboraca JU strip buma osamdesetih (počeo je da objavljuje 1979. godine). Domaći čitaoci imali su sreću da njegove stripove prate punu deceniju u mnoštvu izdanja, od "Politikinog zabavnika" preko "JU stripa", "Našeg stripa" do "Stripoteke" i "Strip manije" a Amerikanci su ga sretali u "Heavy Metal", Nemci u svom izdanju-parnjaku "Schnjer Metal", Španci u "Zoni 84", Belgijci u "Tin Tinu", Grci u "Eleftherotipa", Francuzi u "Fluid Glacial", Italijani u "Etnernaute". Objavio je albume "Astro-iđani" 1986. i "Legija nepromočivih" 1997. i "Once upon atime in the future" u SAD, Holandiji i Nemačkoj, te zbirku karikatura "Depilacija mozga" 1997. godine.


Pogubne posledice

Pahek je na strip scenu stupio kao sasvim profilisan autor kako likovno tako i tematski, ostajući prepoznatljiv po modifikovano karikaturalnom crtežu i konstantnom interesovanju za Science Fiction teme u kojima je crnohumorna nota vrlo česta. Ove relacije prisutne su i u albumu "Badi kukavica i druge priče" koga čini pet segmenata. Naslovna priča govori o moćnom robotu ubici prerušenom u baštovana, koji je posle objavljenog posla "penzionisan", pa postaje najbolji prijatelj sinovca svog gazde kome se ovakvo stanje ne dopada; no, savršenoj mašini nije moguće nauditi a, kako se to kaže, jednom ubica uvek (ostaje) ubica... U "Gvozdenom točku" saznajemo koliko su pogubne posledice poezije, tajnog oružja u ratu budućnosti. "Zečija šapa" prati suđenje i streljanje robota R-7999-H, što će se pretvoriti u opštezabavni pokolj. "The Time-Zuck company" vozi turiste u prošlost a najnoviji zadatak joj je da u praistoriju vrati trojicu dobrovoljaca, braću Hudini, kako bi potvrdili ili opovrgli Darvinovu teoriju. Završna priča "Biti čovek" prati bezimenog robota u koga je usađena greška, što ga čini suviše nalik čoveku, te mora biti eliminisan.


Nevoljena tašta daleko u prošlosti

U svim stripovima nalazimo prepoznatljivu Pahekovu ikonografiju, od monstruoznih mašina-gradova, sveprisutnih đubrišta prepunih svakojakih odbačenih delova, robota nalik na nezgrapne konzerve, iskeženih ljudi svakovrsnih njuški, debelih, ružnih, prljavih i zlih do vojnika koji kao da su iz prvog svetskog rata prebačeni u budućnost, ni po čemu blistavu, sterilnu, hromiranu ili bogatu (a baš takva nam nije obećavana, ili jeste?). Prepoznatljivost ponekog objekta i njegova namerna arhaičnost uvećavaju grotesknost situacija dovodeći ih do apsurda (tako će najbolji način za eliminisanje robota ubice biti zabijanje koca u njegovo metalno telo a opštu istoriju čovečanstva rešiće jedna nevoljena tašta poslata u duboku prošlost, gde je, umesto da posluži kao doručak dinosaurusu, osnovala svoju nemilosrdnu hordu; o sumanutim idejama streljanja robota ili vojnika, koji, pošto je došao u kontak sa poezijom, lebdi uokolo, nije potrebno trošiti reči). Preovlađujući humor (koga jedino nema u stripu "Biti čovek", zbog čega odstupa od prethodnih i pojačava gorki ukus albuma) lako klizi u ironiju i sarkazam, te ono što na početku možda i liči na parodiju konfekcijskih SF šablona do kraja postaje kategorija za sebe, priča specifične osećajnosti, višeznačna i višesmislena. Zahvaljujući "System Comicsu" čitaoci imaju priliku da dodatno uživaju u jednom nedovoljno poznatom elementu Pahekovog rada - u boji koja pojačava atmosferu začudnosti drugih prostora i vremena, posebno u opštim planovima, ali i potcrtava psihološke finese i obrte.

Zatvarajući album zaključujemo da je Pahek potvrdio svoj nesvakidašnji talenat, darujući nam jedinstvene stripove za zabavu, ali i razmišljanje.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 25. februara 2002.godine.

sadržaj

8.

MELODRAMA

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net

Jedna tema koju sam ranije pominjao učinila mi se dovoljno bitnom da zavredi ceo članak. Radi se o odbijanju strip-autora da se u svoje priče unose elemente melodrame, čime izbegavaju moguće negativne efekte koje ovaj žanr donosi neveštim autorima, ali s druge strane, to ih često sprečava da portretišu svoje likove dublje od stereotipa, kao i da unesu iskrene, ili bar ubedljive emocije u tkivo stripa. Ranije sam pomenuo da u tome vidim razlog smatranja "stripskih junaka" sinonimom površne karakterizacije - radi se o frazi koju često koriste komentatori drugih umetničkih medija (filma, književnosti...)

Druga posledica ovog odbijanja je ta da je ljubav kao tema veoma škrto obrađena kroz celu istoriju stripa. Ova tema, zloupotrebljena preko svake mere u modernoj muzici i filmovima, relevantna je i nikako manje važna i stvarna od drugih - socijalnih, filozofskih, istorijskih, avanturističkih, fantastičnih - tema koje se u stripovima obrađuju. A ipak, iritirajuće preterano korišćenje, zloupotreba do devijacije u industrijskoj produkciji zabave - u TV-serijama, holivudskim filmovima, pop-muzici - doveli su do ozloglašenosti pojmova kao što su: ljubav, romantika, intima, pa i same emocije. Ovo je svakako jedan od razloga što su se strip-autori odrekli tih tema, mada je nezanemarljiv, možda i bitniji razlog nasleđe stripa kao literature za decu. Treći razlog mogao bi biti: tako je lakše!

Sve u svemu, strip je ostao uskraćen za realno prikazivanje emocija, kao i za mogućnost da ih prenese čitaocu; magiju koja omogućava da osoba udobno zavaljena u svojoj sobi, saoseća sa imaginarnim likovima izgubljenim negde u afričkoj pustinji, apokaliptičnom velegradu ili srednjem veku. Ovaj, možda najplemenitiji element umetnosti, ostao je rezervisan za druge oblike izražavanja.

Istorija stripa beleži platonske, čedne, a i neubedljive veze Ripa Kirbija sa Hani, Fantoma sa Dajanom, čiju su formu kasnije preuzeli i autori "Torgala" i "Valerijana". Aseksualnost Asteriksa deluje da taj strip serijal, sa te strane deluje nedorečeno, a veštačka je i nedodirljivost Taličnog Toma, čija je jedina veza sa barskim plesačicama, lajt-motivom stripa, eventualno crvenjenje koje nestaje čim se potegnu pištolji. U "Trinaestici" i njegovom 'polubratu', "Largu Vinču", prihvaćena formula je mačizam glavnih junaka: veze dolaze i odlaze, osećanja su krajnje pojednostavljena. Pomenuću i kroz mnoge epizode detaljno izvajanu vezu Astera Blistika i Maski, no ova veza u sklopu priče deluje pre svega kao alegorije, i po prirodi te stilske figure, ona je distancirana od čitaoca. Pozerstvo u Manarinim stripovima (kao i većini drugih stripova erotske orijentacije, a radili su ih, između ostalog, mnogi autori) može delovati kao druga krajnost , ali konačni rezultat je isti: pretpostavljanje događaja, akcije, humora, čistoj, poetskoj, zapostavljenoj: lirici.

No, kako izuzetci uvek postoje, jake emocije poput osećaja slobode, mira, nostalgije koju oseća svetski putnik - za celim svetom, te koja ga tera da uvek dalje putuje, da se vraća na svako mesto na kome je ostavio uspomene, oseća se u "Kortu Maltezeu", te se sa ovim likom mogu identifikovati i čitaoci koji nisu daleko odmakli ni od svoje rodne kuće (poput autora ovog teksta).

Jedan od razloga moje fasciniranosti on-line stripovima, bila je i velika količina nesputanih, jakih emocija, koje se autori, iskreni u nameri da rade taj neplaćeni posao, nisu libili da prikažu. Ta iskrenost, ali pre svega namera autora da rade za svoju dušu, bez pritisaka, čak i bez potrebe da se strip dopada nekome sem njima, omogućila im je da svoje emocije prenesu na ekran čiste, neinhibirane.

Jedan od stripova koji se izgleda nije dopao čitaocima stripoteke, bio je "Frenk Kapa"; epizoda objavljena pre više od godinu dana bila je i jedino što sam ikad pročitao od ovog stripa. Međutim, ova epizoda bavila se jednostavnim ljudskim problemima, nosila gorku atmosferu protraćenog života i nostalgije za nečim čega odavno nema, ogorčenosti i umora. Nedostatak akcije, izražen američki stil u reviji koja nas je navikla na evropski strip, jednostavna priča, mogu biti razlozi što je ovaj strip izazvao prilično negativnu reakciju publike.

Bez obzira na broj navedenih primera, stripovi koji beže od emocija prosto mi naviru u glavu, dok ovih drugih jednostavno - ne mogu da se setim (tu sam morao pregledati svoju arhivu); nije li to samo po sebi indikativna činjenica?

sadržaj

9.

JUŽNJAČKA UTEHA No 53.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

SAFE AREA STRIP VESTI

Mrzim sto sam morao da prekinem svoju pricu u o intrigantnim Rekama Krvi. Mrzim price o politici, pa necu o njoj ni ovde ni sad, kako ne bih dovodio Zlatka u iskusenje da sankcionise moj eventualni ispad (jer sam siguran da bi to tako bilo okarakterisano), na sta bih ja bio prinudjen da reagujem na jedini meni preostao nacin... Mrzim cinjenicu da Bojan Djukic nece ubuduce biti saradnik Strip Vesti - najvise od svega ipak mrzim rastanke. Sad je vec postalo jasno da Bojan napusta Strip vesti (opravdano ili ne, prosudite sami!), i zato je ova kolumna rastanak Strip vesti sa njihovim vernim saradnikom, nesto sto mu ja (ako vec ne Strip vesti) dugujem.

Pre neki dan sam molio Bojana da ostane u Strip vestima. Bas tim recima, MOLIO. A molio sam ga iako sam ga potpuno razumeo, iako sam potpuno razmeo njegovo gnusanje necim sto se sasvim legitimo moze oceniti kao cenzura (uvijte ga u kakvu god oblandu hocete i nadjite mu hiljadu dobrih razloga, ostaje to sto jeste), iako sam pomenuto misljenje i sam delio toliko da sam bio u iskusenju da podjem njegovim koracima. Na vrata, pa niz put. Dalje od Strip vesti. Bez osvrtanja.

Molio sam Bojana da predje preko nekih stvari, zarad citalaca Strip vesti koji ga cene i uzivaju u njegovom pisanju (a takvih ima mnogo), zarad svih nas… Molio sam ga zbog sebe. Molio sam sam ga zato sto sam od detinjstva obozavao njegove tekstove, zato sto sam ih pratio redovno iako nikada nisam bio ljubitelj kostimiranih nadljudi sto se redovno prebijaju na mrtvo ime a o kojima je Bojan toliko voleo da prica. I sa takvim zarom! Njegovi su tekstovi uvek imali nesto, to nesto sto je vecini drugih nedostajalo. A mozda je to i stvar ukusa, tek svaki njegov tekst je za mene bio dozivljaj za sebe, narocito zato sto sam Bojanove clanke otkrivao retrospektivno, po rukama prevrcuci sve one prasnjave Yu stripove sa tudjih tavana, i po neku bolje ocuvanu Stripoteku (do kojih se uvek lakse dolazilo). Bojan je uvek znao da bude interesantan, informativan, zabavan i potpuno zurnalisticki kompetentan, a sve to u jednom paketu, priznacete, nije malo. Kad sam bojazljivo krenuo da ispisujem prve redove o strip kritici pre nekoliko godina, prve sam korake nacinio kao i sve druge bebe - nesvesno imitirajuci "odrasle". Svesno sam verovatno zeleo da postignem isti efekat kod citaoca koji su Bojanovi tekstovi postizali kod mene - da ih jednom zgrabim i da ih vise ne pustam!

Do dana danasnjeg, do ove (ne)zgode u kojoj sa bezmernim zaljenjem konstatujem da Bojan odlazi, u Strip vestima redovno citam samo tri priloga (bez uvrede svi ostali!). Svoj - cisto da vidim koliko gresaka u kucanju (i onih drugih) mogu da uocim kad je vec prekasno, Darkov i Bojanov. Izgleda da sam ostao bez jednog od ta tri, i to onog najobimnijeg i (verovatno) najzabavnijeg. Dakle, radujte se svi vi kojima je Bojan bio trn u oku, svi vi kojima je smetao njegov nacin pisanja, njegov diskurs, njegova beskomprosmisna licnost. Radujte se, jer su Strip vesti konacno sigurne od Bojana Djukica. Ja cu, medjutim, da zalim. I da pozovem Quma na jos neku casicu razgovora i pica, onako, s nogu.

Jer Qum, bar za mene, ipak nije dugme.

sadržaj

10.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (113)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

NOTA BENE ...

Došlo mi je do mozga da bi netko mogao pogrešno shvatiti prošlu kolumnu, uzeti je kao opravdanje da se gotove priče, scene i ideje kradu lijevo i desno. To mi nije bila namjera.

Ne da se od toga ne bi moglo dobro živjeti. Holivudska maksima kako je "uzimati s jednog izvora krađa, ali s dva je istraživanje" dovela je do kreativnog bankrota u kojem se razmišlja samo o high-concept hibridima prethodnih uspješnica. "Kao Aliens, samo pod morem/na snijegu/na stovarištu nuklearnog otpada/u Bihaću!" "Pinocchio križan s E.T.-em!" "Amadeus 2!" U stripu se to izrodilo u skidačinu filmova do te mjere da ljudi više ne vide razliku između Dylana Doga, u kojem se Sclavi koristi motivima filmova da bi govorio o svom junaku i svom svjetonazoru ili ih preispitivao, i Nathana Nevera koji bez pardona mrkne čitav (i uglavnom kilav) film. Razlika, međutim, itekako postoji jer je užitak u Sclavijevu Dylanu izvoran, dok je užitak u Nathanu samo podsjećanje na već proživljene užitke, recikliran užitak, gušt iz druge (treće?) ruke.

Sama po sebi, derivativnost nije grijeh. Tu i tamo se netko možda rodi genijem, ali ostali uče i baštine alate svojih učitelja. Stare alate za nove priče.

Što priču čini novom? Što je, naslijeđenim alatima i ukradenom materijalu uprkos, čini vrijednom čitanja i pričanja? Moj je odgovor kratak:

Srce.

Nije bitno je li priča smještena u sadašnjost, prošlost i budućnost, nije bitno je li fantazija ili kruta dokumentaristika, bitno je da ima iskreno srce. A priča može imati srce samo na jedan način - tako da iščupamo vlastito i poklonimo joj ga. Svi najbolji stripovi, oduvijek i bez iznimke, bili su slika svog autora, u njima je on rastočio proživljeno i ponudio nam da, na čas, vidimo svijet njegovim očima. U svijetu suprotstavljenih istina, jednoglasno vrijedi samo istina srca.

Tema se može ukrasti, od učitelja ili od života, ali srce imaš ili nemaš. Stil je zanat, racio je dobar za korekcije, ali ako u priči nema tebe onda je ona mrtvorođenče. Kad čitamo priču sa srcem i naše tuče u istom ritmu.

Kad srce piše, napisano traje.

sadržaj

11.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-The 2001 HARVEY AWARDS
Nagrada ustanovljena 1988. godine, od kada se dodeljuje svake godine, nosi ime jednog od genijalnih autora legendarnog MADa. Ove godine će biti dodeljene nagrade za radove i izdanja objavljena prošle, 2001., godine.
Nominacije su sledeće po kategorijama:

Najbolji scenarista:
Azzarello, Brian - 100 Bullets, DC Comics
Clowes, Dan - Eightball, Fantagraphics
Marz, Ron - Scion, CrossGen
Moore, Alan - Top 10, ABC
Waid, Mark - Ruse, CrossGen
Ware, Chris - Acme Novelty Library, Fantagraphics

Najbolji crtač:
Cheung, Jim - Scion, CrossGen
Cooper, Dave - Weasel, Fantagraphics
Guice, Butch - Ruse, CrossGen
Risso, Ed - 100 Bullets, DC Comics
Ware, Chris - Acme Novelty Library, Fantagraphics

Najbolji Cartoonist:
Cho, Frank
Clowes, Dan
Cooper, Dave
Smith, Jeff
Ware, Chris

Specijalna nagrada za humor u stripu:
Ivan Brunetti for Haw!
Evan Dorkin for Dork
Sam Henderson for Magic Whistle
Tony Millionaire for Sock Monkey
Johnny Ryan for Angry Youth Comix

Specijalna nagrada za kvalitet prezentacije:
Acme Novelty #15, Fantagraphics
Drawn & Quarterly, Vol. 4, Drawn& Quarterly
Jack Cole and Plastic Man, Chronicle Books
Peanuts: Art of Charles Schulz, Pantheon Books
Spirit Archives, DC Comics

Najbolji novi serijal:
Alias, Marvel
La Perdita, Fantagraphics
Legion, DC Comics
Negation, CrossGen
Ruse, CrossGen

Najbolja tekuća ili ograničena serija:
Acme Novelty Library, Fantagraphics
Eightball, Fantagraphics
Hellboy, Dark Horse Comics
100 Bullets, DC Comics
Scion, CrossGen

Najboji pojedinačni broj:
Acme Novelty Library No.15, Fantagraphics
Atlas No. 1, Drawn & Quarterly
Drawn & Quarterly Vol. 4, Drawn & Quarterly
Eightball No. 22, Fantagraphics
Ring of the Nibelung: "Sigfried," Dark Horse Comics
Ruse No. 1, CrossGen
Wonder Woman: Spirit of Truth, DC Comics

Najbolji album sa (novim) originalnim radom:
Golem's Mighty Swing, Drawn and Quarterly
Mail Order Bride, Fantagraphics
Name of the Game, DC Comics
Pistol Whipped, Top Shelf
Soap Lady Top, Shelf

Najbolji album sa (ranije) objavljivanim radom:
Akira, Dark Horse Comics
Alec: How to be an Artist, Eddie Campbell
Box Office Poison, Top Shelf
Berlin, Drawn and Quarterly
Lone Wolf and Cub, Dark Horse Comics
Palestine, Fantagraphics

Najbolja antologija:
Bizarro, DC Comics
Expo 2001, Small Press Expo
Drawn & Quarterly Vol. 4, Drawn& Quarterly
NON 5, red Ink
The Comics Journal Winter Special 2002, Fantagraphics

Najbolji tušer:
Burns, Charles-Black Hole
Dell, John-Mystic
Cooper, Dave-Weasel
Digital Chameleon-Violent Messiahs
Hennessey, Andrew-Sigil

Najbolji lettering:
Clowes, Dan -Eightball
Digital Chameleon -Akira
Lamphear, Dave -Ruse
Sim, Dave -Cerebus
Ware, Chris -Acme Novelty Library

Najbolji kolorist:
Clowes, Dan -Eightball
D'Armata, Frank -Crux
Depuy, Laura -Ruse
Kindzierski, Lovern -Ring of the Nibelung
Ponsar, Frank -Scion
Ware, Chris -Acme Novelty Library

Najbolji sindikalni strip (kais) ili panel:
For Better or for Worse
Liberty Meadows
Maakies
Mutts
Underworld

Najbolja biografska, istorijska ili novinarska prezentacija:
Comic Book Artist
Comics Journal
Jack Cole and Plastic Man
Jack Kirby Collection
Peanuts: Art of Charles Schulz

Najbolje američko izdanje stranog materijala:
Akira, Dark Horse Comics
Hey Wait, Fantagraphics
Lone Wolf and Cub, Dark Horse Comics
Nimrod, Fantagraphics
Super Manga Blast, Dark Horse Comics

Najbolji domaći reprint:
Complete Crumb, Fantagraphics
Grasshopper and the Ant, Denis Kitchen Publishing
Little Annie Fanny, Vol. 2, Dark Horse Comic
Plastic Man Archives, DC Comics
Spirit Archives, DC Comics

Najbolji novi talenat:
Annable, Graham -Grickle
Hall, Jason -Pistol Whipped
Jason -Hey Wait
McNiven, Steve -Meridian
Moline, Carl -Fray

Najbolji autor naslovnice:
Burns, Charles -Black Hole
Hughes, Adam -Wonder Woman
J ohnson, Dave -100 Bullets
Noto, Phil -Birds of Prey
Ware, Chris -Acme Novelty Library

Sve informacije o samoj nagradi, načinu glasanja (koje traje do 10. aprila) kao i istorijatu nagrade možete naći na oficielnom sajtu na sledecoj adresi:
http://members.tripod.com/harveyawards/

sadržaj

12.

LINKOVI

Strip Vesti

sadržaj

13.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 23. do 29. marta

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad