Dragi prijatelji,

prekosutra je poslednja subota u mesecu decembru, kao i poslednja subota ove godine – dakle, vreme je za drugo izdanje MUNZE STRIP FESTA!

Kao i prošli put, festival će se održati u OŠ „Gornja Varoš“, Dobanovačka 72 u Zemunu, od 10 do 16h.

Naravno, čekaju vas brojni domaći strip izdavači sa najnovijim i starijim naslovima po najboljim cenama, a specijalna gošća biće Nina Bunjevac!

Vidimo se!

www.facebook.com/muNZeSF

   Jure Ilić (1959) ovogodišnji je dobitnik nagrade “Andrija Maurović” za životno djelo na području hrvatskog stripa, dok je specijalno priznanje posmrtno pripalo Tomislavu Čegiru (1970. – 2024.).

   Obojici za njihovu kritičarsku i teoretsku ostavštinu na području stripa.

Na vinkovačkom Salonu 1985. Jure Ilić se družio s živućom legendom domaćeg stripa Đorđom Lobačevim

   Nagradu “Andrija Maurović” je 2009. godine utemeljila udruga “Art 9”, te se otad do danas u kontinuitetu dodjeljuje jednom godišnje.

   Podsjetimo se prethodnih dobitnika nagrade “Andrija Maurović”, to su bili: Mladen Bjažić, Julio Radilović, Borivoj Dovniković, Žarko Beker, Nedeljko Dragić, Oto Reisinger, Rudi Aljinović, Željko Lordanić, Krešimir Zimonić, Vjekoslav Đaniš, Ninoslav Kunc, Mirko Ilić, Joško Marušić, Pero Kvesić i Dušan Gačić.

   Specijalna priznanja dobili su, pak, Fadil Hadžić, Vladimir Pavlinić, Zvonimir Pliskovac i posmrtno Ivica Bednjanec.

   Kako se navodi u obrazloženju žirija za 2024. godinu, Iliću je nagrada pripala zbog njegovog pisanja o stripu, koje je započelo u prvoj polovici 80-ih godina prošlog stoljeća, ali i zbog Ilićevog doprinosa u uređivanju, odnosno u plasiranju premijernog domaćeg stripa u drugoj polovici istog tog desetljeća, na stranice najtiražnijeg hrvatskog dnevnika “Večernji list”. Neki od autora čiji su stripovi tada objavljivani u “Večernjaku” su: Radilović, Devlić, Zimonić, Gačić, Stanko Bešlić, Milan Trenc…

   Jure Ilić je o stripu znalački i kompetetivno pisao, prije svega promovirajući domaća ostvarenja i njegove autore, najviše u “Večernjem listu”, a zatim u “Vjesniku” i u drugim listovima i časopisima.

   Kao kustos Jure Ilić surađivao je na više izložbi stripa (među ostalima “Jules Radilović – s poštovanjem Titu”), a napisao je ili bio autor ideja za nekoliko stripova.

   Tomislavu Čegiru specijalno priznanje je dodjeljeno za kritičarski i teoretski rad na stripu, s kojim je započeo 90-ih godina i u kontinuitetu se njime bavio takorekuć do kraja života.

Tomislav Čegir (drugi slijeva) u društvu povjesničarki umjetnosti, ali i stripašicama Brankom Hlevnjak i Koraljkom Jurčec Kos, te Veljka Krulčića na otvaranju retrospektivne izložbe Žarka Bekera u Klovićevim dvorima 9. lipnja 2015.

   Tekstove o stripu, paralelno na domaću i na stranu tematiku, Čegir je objavljivao u “Heroini Novoj”, “Panorami”, “Hrvatskom slovu”, “Vijencu”, te u svojstvu predgovora ili pogovora u strip-izdanjima više izdavačkih kuća iz zemlje i inozemstva (Vedis, Modesty stripovi, Ogranak matice hrvatske Bizovac, Art 9).

   Čegir je autor knjiga “Otkrivanje stripa” i “Strip – umjetnost slaganja”, za koje predviđamo da će biti referentna literatura o stripu.

   Stručni žiri udruge “Art 9” radio je u sastavu: Dušan Gačić (predsjednik), David Ivić, Raul Švarc, Tihomir Mraović i Veljko Krulčić.

   Jedan iz niza romana o avanturama detektiva Ivora lune, „U potrazi za Wellesom“ napisao  sam u spomen na mojeg oca, koji je davnih dana u Zagrebu, jednom prilikom, uživo vidio proslavljenog američkog glumca i redatelja Orsona Wellesa na terasi hotela „Esplanade“.

   Roman „Majstor Omega osvaja Zagreb, isto iz tog serijala, napisao sam pak u spomen na moju majku.

   Naime, kao umjetnik koji svoj trag pokušavam ostaviti onime čime se bavim, pogotovo u književnosti, stripu, kazalištu, u suštini ja sam sinteza svega onoga što sam upijao kao dijete, Imao sam tu sreću da sam odrastao u porodici koja je bila duhovno znatiželjna, duhovno aktivna, a sve je to utjecalo i na moje formiranje. Moji roditelji čitali su knjige, dnevnu štampu, razne časopise, gledali su selektivno zanimljive programe na televiziji, onoj crno-bijeloj, jedan program, odlazili su u kino, slušali su glazbu.

   Sve to utjecalo je na mene da i sam sve to kroz svoje odrastanje počinjem činiti.

   Kada sam još bio dječak koji je tek naučio čitati, otkrio sam biblioteku moje majke u kojoj je ona imala knjige kao što su „Dvorac u Karpatima“ Julesa Vernea, te „Lijepi i prokleti“ F. S Ficdžeralda. Ubrzo nakon tog otkrića i saznanja koliko je Jules Verne dobar i maštovit pisac, on mi je postao najdraži pisac. Posudio sam i pročitao sve knjige koje su od njega imali u školskoj knjižnici. Čitao sam ih i po nekoliko puta. F. S. Fidžerald mi je pak otvorio vrata ozbiljnoj književnosti.

   Ono što me je kao dječaka svakako fasciniralo, u tom spoznavanju zanimljivih naslova iz biblioteke moje majke, bilo je otkriće kako u njoj postoji i jedan strip.

   Naime, u svojoj kolekciji knjiga majka je imala i strip „Trojica u mraku“, Andrije Maurovića, izdanje „Lykosa“ iz ranih 60-ih.

   Zahvaljujući stripu općenito i ljubavi prema njemu, ja sam  naučio čitati, a strip me je  spontano vodio ka književnosti.

   A saznanje da moja  majka u svojoj biblioteci ima i jedan strip, za mene  je bilo ravno čudu i nevjerojatnom otkriću.

   Kada sam pronašao „Trojicu u mraku“ sav iznenađen rekao sam majci: „Što si i ti čitala stripove kada si bila mlađa?“ Bio sam sav u nevjerici.  Ona se samo nasmijala i rekla: „Da“.

   Odmah mi je bila još bliža kao osoba. Shvatio sam u tom trenutku koliko sam toga lijepoga naslijedio od nje i koliko joj u suštini dugujem, naročito kada je u pitanju strast za čitanjem.

   A, istovremeno, strip „Trojica u mraku“, upoznao me je s domaćim stripom. Zapravo, svojom kvalitetom, svojom pričom, svojim junacima zainteresirao me je za domaći strip i domaće stripove.

   I da ne zaboravim: to je bio prvi strip nekog domaćeg autora kojeg sam u životu pročitao.

SVEŽE NA STRIPBURGERJEVIH KNJIŽNIH POLICAH!
Skozi čas in prostor naplavljena zbirka kratkih avtorskih stripov Gašperja Rusa ter sanjsko-nadrealistični svetovi legende ameriškega undergrounda Jima Woodringa in njegovega Franka v nemem stripu, ki glasno vpije do neba!

Gašper Rus: NAPLAVINE
Naplavine so zbirka kratkih avtorskih stripov, v katerih je Gašper Rus skrbno zbral dogodke iz preteklosti, otroške travmice in druge krasne peripetije svojega življenja, jih pedantno prečistil in jim dodal ščepec subtilne ironije ter iz njih ustvaril duhovite kratke zgodbe, ki pri bralstvu sprožijo ne le tiho hihitanje, ampak večkrat tudi glasen hehet.

Avtobiografskim stripom je pridal še druge sadove svojega stripovskega ustvarjanja preteklih let in dorisal še nekaj povezovalnih stripov, v katerih avtorjev alter ego komentira nastajanje zbirke in pri tem ugotavlja, da življenje striparja nikakor ni enostavno.

Več →
Zbirka Republika Strip #38, 2024, A4, 108 čb str., 17 €.
Hočem svoj izvod!

Jim Woodring: FRANK

Eden največjih stripovskih dosežkov 20. stoletja in izvrstno izrisana vizualna poslastica, v kateri so zbrane pustolovščine stripovskega lika, ki je že zdavnaj presegel slavo svojega stvaritelja. Če je Jim Woodring ime, ki ga več kot dobro poznajo stripovski navdušenci po vsem svetu, še dosti večji sloves uživa njegov Frank, eden najbolj prepoznavnih likov, ki so kadarkoli nastopali v stripih.
Frank ni niti maček niti medved, pa tudi katerakoli druga žival ne, ampak popolnoma samosvoje stripovsko bitje, ki skupaj z drugimi bolj ali manj čudaškimi liki živi v nadrealistični pokrajini nekje med sanjami, halucinacijami in podzavestjo.

Zgodbe o njem so bile do sedaj izdane v več knjigah. Pod naslovom Frank je ena od teh kompilacij sedaj na voljo tudi v slovenščini. Edinstvena stripovska klasika, ki jo je treba ne le prebrati, ampak doživeti!

Več →
Zbirka Ambasada Strip #30, 2024, 19,3 x 27 cm, mehka vezava, 204 čb str, 19 €.
Spremno besedo k slovenski izdaji je napisala Katja Štesl.
Hočem svoj izvod!

NATEČAJ!
ŽIVEL STRIP! ŽIVELA ANIMACIJA! 2025
mednarodni mladinski natečaj za strip in animacijo za osnovnošolce in srednješolce iz Furlanije - Julijske Krajine in Slovenije

www.zivelstrip.net
Rok za oddajo del je 13. marec 2025. Več →
BESEDILO NATEČAJA S PRIJAVNICO →

Produkcija: Stripburger/ Forum Ljubljana
Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK).

Objavljeno: 22.12.2024.

TRADICIONALNA NOVOGODIŠNJA STRIPOMANIJA I MANGAMANIJA održava se od petka, 20. do nedelje, 29. decembra u striparnicama i klubovima čitalaca Čarobne knjige, kao i na našem sajtu!

Ove godine pripremili smo za vas 13 noviteta, i to 8 stripova, jednu ilustrovanu knjigu i četiri tankobona mangi.

Kao i dosad, AKCIJE I POPUSTI čine nezaobilazan deo novogodišnje radosti na našoj Stripomaniji, pa tako možete očekivati stripove u nekoliko kategorija sniženih cena: 100, 500, 1.000 i 1.500 dinara. Najduže očekivana i mnogima najdraža novogodišnja akcija KOMPLETIRAJ KOLEKCIJU nudi vam bogat izbor izdanja, a kao što znate, kupovinom 5 ili više izdanja ostvarujete sjajan popust od 40% na punu maloprodajnu cenu.

Na MANGAMANIJI ČAROBNE KNJIGE svi manga naslovi biće dostupni po cenama Letećeg starta, odnosno cena će im biti snižena za 33%! Specijalna poslastica za sve ljubitelje japanskog stripa je mogućnost da završene serijale kupe u kompletu. Kao novogodišnji poklon svim ljubiteljima mangi, „Moja lutka za oblačenje” 5 stiže čak dve nedelje ranije!

U nastavku vam dajemo detaljan spisak noviteta i akcija.
carobnaknjiga.rs/pocela-je-tradicionalna-novogodisnja-stripomanija-i-mangamanija-carobne-knjige

   Oliver. Neki su ga znali kao prodavca, mnogi su ga znali iz viđenja ali kompleksnost njegove ličnosti je bila ogromna. Ćutljiv i nenametljiv radio je marljivo ne tražeći bilo kakvu glorifikaciju svog rada. Prema sopstvenom svedočenju stripu se vratio 1999. Kao osoba koja nije želela puno radno vreme i gazdu koji bi mu disao „za vratom“ živeo je radeći i koristeći svoje zlatne ruke. Kada je nastupao kao prodavac rukom obrađene police je vukao sa sobom i izlagao stripove. A u svojoj kući – sav nameštaj, police, vitrine nosile su njegov pečat. Voleo je drvo i rad sa njim - i drvo je volelo njega. A po kući složene knjige i stripovi. Svuda. 2017. hit na Salonu stripa u SKC-u su bile Zagorove sekire koje je ručno radio.

   Imao sam privilegiju da ga ne samo znam, već i poznajem. Nezaboravna druženja i dugački razgovori. A njegovo interesovanje za strip i knjige nisu jenjavali do samog kraja života. Za one koji ne znaju, Oliver je još 2010. osnovao „Klub kolekcionara S“, gde je na sajtu APR-a u oblasti ostva-rivanja ciljeva navedeno: „Kolekcionarstvo i popularizacija kolekcio-narstva pre svega među decom, invalidnim licima, osobama u trećem dobu, kao i mladima“. Ispred kluba 2018. izdejstvovao je termine za druženje kolekcionara u Plavoj sali Ferijalnog saveza Srbije na Beogradskom sajmu. Desetak godina njegov sajt kamioniavioni.com zamišljen za prodaju i razmenu ne samo stripova, već i drugih kolekcionarskih predmeta bio je aktivan. Moram opet da se vratim njegovoj ljubavi prema drvetu. Video sam police za stripove i knjige koje je drugima radio, drvene arhivatorske vitrine koje zauzimaju izrazito malo prostora... Bio sam polaskan njegovom dozvolom da „ulećem“ u njegovu kolekciju, preturam, pozajmljujem šta god mi je trebalo za rad na Itinererima. Da, Oliver mi je bio saradnik na knjigama.

   Za one koji su ga poznavali kao kolekcionara neće biti naodmet da ponovim da Oliver nije bio samo kolekcionar stripova, već i pasionirani sakupljač i čitalac knjiga, kolekcionar noževa, razglednica, novčića, značaka... artefakata iz istorije našeg naroda...a pošto je živeo u kući (i nju je sam izgradio) imao je prostora, za razliku od svih nas koji ne možemo „povećati“ svoje stanove.

   Pred kraj života uspeo je da ostvari svoj san. Objavio je jedan strip i jednu knjigu. Oba i u tvrdom i sa broširanim povezom. Strip „Kako je Stojadin poveo srpski strip u neizvesnu budućnost i crnu neizvesnost“ predstavlja po prvi put celoviti prikaz i objašnjenje svake sličice, svakog kaiša i svake stranice stripa dajući nam objašnjenja ko je sve nacrtan i koji je bio povod tih crteža 30-ih godina prošlog veka. Pravi vodič kroz istoriju. Na isti način napisao je i knjigu „Spomenica/Mihajlo M. Magdalenić, udžbenik novije srpske istorije i istorije srpskog jezika za polaznike i predavače osnovnih i srednjih škola fakulteta i akademskih ustanova“. Svedok sam napora koje je ulagao ne bi li od rukopisa generala Magdalenića (na koji je slučajno nabasao) prvo imao muku da rastumači rukopis, onda je shvatio da je ne samo Magdalenić skoro izbrisan iz istorije, već da i o događajima koje navodi u rukopisu nema nikakvih podataka. Za rad na knjizi je koristio ne samo podatke koji se nalaze u našim bibliotekama, već i u časopisima tog doba koje je dobijao kako iz privatnih kolekcija drugih kolekcionara, tako i podataka koje su mu slale druge biblioteke iz inostranstva. Robovski posao, tako da reč udžbenik u naslovu ima smisla. Za ostale započete poduhvate bolest mu nije dozvolila da nastavi.

   Olivere, neću staviti crno/belu sliku, već kolornu, jer si za sve nas još uvek u srcima živ. A svoj bistar i blagi pogled si zadržao sve do samog kraja. Počivaj u miru.

   Godine 2021. „Čarobna knjiga“ je, u okviru biblioteke „Stari kontinent“, započela gigantski projekat objavljivanja svih dogodovština Taličnog Toma, kauboja koji poteže revolver brže od svoje senke, što je podrazumevalo preko 80 albuma ovog serijala! Istini za volju, brojka nije prevelika ako se zna da je Talični star (ili mlad) već (ili tek) bezmalo 80 godina! Davne 1946. godine stvorio ga je Moris De Bever (1923-2001), belgijski karikaturista, strip crtač i ilustrator; Moris je kompletan autor stripa sve do 1957.g. kada ulogu scenariste preuzima Rene Gosini (1926-1977); posle Gosinijeve smrti scenarije za Taličnog je pisalo više autora a posle Morisove smrti angažovano je nekoliko crtača da nastave serijal koji izlazi i danas. „Čarobna knjiga“ objavljuje avanture Taličnog prema integralnom izdanju kuće „Laki Komiks“ koje važi za najtačnije i najpotpunije. „Talični Tom“ spada u najpopularnije komične stripove druge polovine XX veka u Evropi; doživeo je mnoštvo izdanja, prešao na male i velike ekrane a njegov lik i replike, posebno u perodu kada je ingeniozne scenarije pisao Gosini, postale su deo popularne kulture tog vremena. U bivšoj Jugoslaviji Talični je bio omiljen među stripoljubcima svih uzrasta a pojavljivao se u bezbrojnim publikacijama počev od „Crtanih romana“ (u kojima je kršten kao Srećko Munja), „Kekeca“, „Politikinog zabavnika“, „Caka“, „Biser stripa“... Kao kolor album je štampan u „Asteriksovom zabavniku“, edicijama „Dečijih novina“, „Politike, „Maverika“, „Veselog četvrtka“... Hronološko i tehnički kvalitetno objavljivanje celokupnog serijala svakako raduje kako osvedočene stripadžije tako i one koji ulaze u svet „priča u slikama“ osobito jer su, uprkos proteku vremena, avanture usamljenog kauboja i dalje vrcavo razgaljujuće i duhovite.

   Talični, koji je crtan po liku Garija Kupera, vremenom je menjao svoj lik, bio nepušač pa pušač pa je sada, opet, nepušač; menjao je garderobu: prvo je nosio žutu, kariranu košulju, nosio je različite modele šešira i čizama ali je marama oko vrata „iz prve“ bila i ostala crvena. Njegov najbolji prijatelj je konj Džoli Džamper koji ima svoju „ličnost“, preduzima inicijativu kad je potrebno, brine za gazdu pa se čak i bije sa konjem lošeg momka. Talični na kraju prve epizode odlazi u preriju i duva u usnu harmoniku; trebaće mu neko vreme dok se ne ustali odlazak prema zalazećem suncu uz tužbalicu o usamljenom kauboju koji je daleko od doma svog. Ikonografija serijala podrazumeva raznorazne heroje Divljeg zapada na čelu sa ključnim Tomovim protivnicima – braćom Dalton a tu su i prepoznatljive urnebesne table sa nazivima naselja, lešinari kojima curi kljun, kojoti, lutajući prodavci eliksira, zlokobni grobari, neotesani kauboji, ne mnogo bistri vojnici i Indijanci, prgave tračare, fatalne pevačice, prostitutke, kopači zlata...

   Knjiga 16 ovog serijala svojevrsna je prekretnica jer zaključuje Gosinijevo doba. Naime, Gosini je iznenada preminuo 1977. godine usred radova na visokobudžetnom celovečernjem crtanom filmu „Balada o Daltonima“ u kome su braća u prilici da naslede bogatstvo strica Henrija ako smaknu porotu koja ga je osudila a kao kontrolor ostvarenja njihovog zadatka je određen – Talični Tom, što će, naravno, rezultirati nizom urnebesnih situacija. Film je završen i lepo prihvaćen od publike (uz poneku zamerku da mu nedostaje Gosinijeve dohovitosti) a serijal je morao dalje pa su se pisanja scenarija prihvatili novi autori. Ipak, 1978. je pojavila strip priča „Balada o Daltonima“ kao „stripovani film“ a u ovom izdanju u tom albumu su još tri kraće priče „Jedna Džolijeva ljubav“ o, ni manje ni više, jadima neuzvraćene ljubavi Tomovog vernog konja, te „Gužva u Palačinkovcu“ i „Škola za šerife“. Album „Zakopano blago“, za koji je scenario napisao Vik, vodi lakome Daltone u potragu za navodnim blagom koje je zakopao poznati namćorasti falsifikator koji ne može da trpi bučne goste u svojoj ćeliji. Talični prati begunce sve do lažnog zatvora... Epizoda „Jednoruki bandit“ (scenarijo De Grut) priča o istorijskoj (ne)zgodi testiranja mašine za kockanje; naime, braća Kalj su 1888. godine smislili kockarski automat „Blek ket“, prepoznatljiv po ručki koja se povlačila i pokretala brojčanik sa zupčanicima koji je, kad se okrene određena kombinacija, donosio dobitak. U stripovskoj verziji, Talični dobija zadatak od svog prijatelja senatora (strastvenog kockara) da povede braću na Divlji zapad u cilju testiranja nove mašine na terenu, od poštenog Žutograda do opasne Poker palanke. Kao i sve novosti i automat će steći ljutog neprijatelja (koji je „pljunuti“ glumac Luj de Fines); na kraju manje-više uspešnog puta braća, iako Talični tvrdi da tamo ne mare za kocku, odlaze do malog naselja znanog kao Las Vegas. Sve ostalo je istorija, baš kao i Tomov odlazak u suton.

   Talični Tom nastavlja da jaše i posle Gosinijevog odlaska. Novim avanturama možda treba više vrcavih dijaloga ali je i dalje tu sjajni Morisov crtež da začini priču i izmami osmeh zadovoljstva starih i mladih stripoljubaca.

Objavljeno: 15.12.2024.

“Titogradsko stripovanje” u KIC-u “Budo Tomović”

Večeras u KIC-u Budo Tomović, sa početkom u 18 časova, biće upriličeno kulturno-umjetničko veče posvećeno trećem broju Titogradskog/Podgoričkog comic-stripa "Titogradsko stripovanje".

Autor, Slobodan Bobo Lalović, član je Udruženja strip autora Crne Gore, a prošle godine je objavio prvo izdanje svog "Titogradskog stripovanja".

Sada kaže kako u trećem Titogradskom stripu likovi dolaze onakvi baš kakvi i jesu bez potrebe da čitalac razmišlja što je pisac htio reći, odnosno da se pita na osnovu kojeg je našeg sugrađanina izgrađen neki karakter stripa.

“Trudio sam se da unesem, odnosno dam uloge osobama koje lično poznajem i s kojima sam se družio ili je još to slučaj. Dakle, da počnemo (ako koga izostavim sigurno je namjerno ali ne i zlonamjerno)”, objašnjava Lalović.

[Objavljeno: Antena M, Podgorica, 09.12.2024]

Treći broj „Titogradskog stripovanja“ Slobodana Boba Lalovića dostupan na kioscima

Heroji i antiheroji koji su nadmašili superjunake

Autorka: Adrijana Đorojević

Treći broj stripa „Titogradsko stripovanje Titogradsko stripovanje“ Slobodana Boba Lalovića, pod nazivom „Tajanstveni predmet“ promovisan je u KIC-u „Budo Tomović“. Strip je štampala „Nova Pobjeda“ i od juče je distribuiran na kioscima Tabacco Shop-a u Podgorici. Treći broj je klasičan comic-magazin na 104 strane što ga uz cijenu od 1.50 eura čini veoma konkurentim na trzištu.

Lalović je kazao da se mnogi Titograđani vjerovatno sjećaju neke priče iz grada koja je imala u sebi dozu mistike.

- Ruku na srce, još više je bilo naših sugrađana koji bi se mogli opisati na sličan način. Ovo je priča o likovima ovog trećeg „Titogradskog stripovanja“. Opisujem ih onako kako ih znam i kako sam ih upoznao. To su moje komšije, sugrađani, prijatelji. U stripu se pojavljuje Vuk Mišurović, Šećoni, Miki slikar, Mida, Boro Miranović Kralj, Brčko, Tesac... Svi ovi ljudi kao da su izašli iz stripa i po životnom stilu i po navikama. Mi imamo neke heroje i antiheroje koji su nadmašili i Betmena i Supermena i Spajdermena. U trećem „Titogradskom stripovanju“ likovi dolaze baš onakvi kakvi jesu, bez potrebe da čitalac razmišlja što je pisac htio reći, odnosno, da se pita na osnovu kojeg je našeg sugrađanina izgrađen neki karakter stripa - kazao je Lalović.

Karikaturista Goran Šćekić je istakao da Lalović u stripovima koristi stari način crtanja.

- On ne crta Diznijevim stilom da svaka crta ima svoje mjesto, on crta jednostavno. Prateći strane medije - CNN, Sky News... vidio sam da kada se komentariše neki događaj najviše se uzimaju strip crtači koji crtaju kao Bobo. Čitao sam Bobove stripove i mogu reći da on nema ni gram zle namjere - istakao je Šćekić.

Predsjednik Udruženja strip autora Crne Gore Simon Vučković kazao je da je Bobo najbolji predstavnik andregraund stripa u našoj zemlji.

- Bobo je likovna ikona ovog grada i Crne Gore, a vjerujem i šire. Prateći njegov dosadašnji rad mogu da kažem da su mu stripovi bolji i da je stil čistiji. Njegovi stripovi spadaju u milje klasičnog andregraunda. Naglasiću da andregraund strip baštini antijunake, ljude koji su na margini. To su prvi stripovi koji su počeli da pričaju o stvarnom životu. Ovdje imamo afirmaciju određenih likova, lokalnih ljudi koji su bili autoriteti u svoje vrijeme. Njegove stripove možemo okarakterisati i kao urbana naiva. To su stripovi koji izvlače poruke i ostaju otvoreni za nova čitanja - kazao je Vućković.

On je naglasio da Bobo posjeduje dječiju inteligenciju.

- Ljudi iz moje branše koji imaju jako izraženu dječiju inteligenciju su i Bobo i Goran Šćekič. To je jedan od uslova da bi se napravila dobra karikatura ili strip - istakao je Vučković.

Na to se nadovezao i Bobo Lalović koji je istakao da „kad čovjek ubije dijete u sebi već je počeo da umire“.

Izdanje „Titogradskog stripovanja“ je sufinansirao Skretarijat za kulturu i sport Glavnog grada.

[Objavljeno: Pobjeda, Podgorica, 10.12.2024]

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovaj broj donosi 32 strane stripa. Samonikli korov strip, broj 608:
www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/608

Naslovna stranica kataloga retrospektivne izložbe jugoslavenskog stripa u Parizu

   U Galeriji Jugoslavenskog kulturnog centra u Parizu 15. svibnja 1986. godine otvorena je izložba LA BANDE DESSINEE EN YOUGOSLAVIE 1866 – 1986. (u prijevodu STRIP U JUGOSLAVIJI 1866. – 1986.). Izložba je trebala trajati zaključno sa 7. lipnjem, ali je produžena za dva tjedna.

   Riječ je o prvom, a ujedno i posljednjem, odnosno jedinim, institucionalnom predstavljanju jugoslavenskog stripa izvan granica (tadašnje) države.

   Iza ovog projekta kao organizator je stajao Muzejski prostor iz Zagreba (u čijim je prostorima nekoliko mjeseci ranije održana izložba STRIP U HRVATSKOJ 1867. – 1985.) Autori (kustosi) izložbe bili su Veljko Krulčić i Darko Glavan.

   Izložbom se je htjelo - u zadanom (nažalost, ograničenom) okviru Galerije - kronološkim redom predstaviti stoljetni, povijesni razvoj stripa u Jugoslaviji, od prvih oblika stripa do tada aktualne, recentne produkcije (koja je, recimo, sadržavala i licencne stripove), najvažnije autore (scenariste i crtače) i same stripove; uopće propulzivnost i bogatstvo strip-scene; naznačiti vrijednosti koje su kustosi smatrali relevantnim i u međunarodnim razmjerima; naposlijetku istaknuti i postojanje “kulture stripa” u tadašnjoj državi…

   Zaseban dio izložbe, kao cjelina bio je posvećen Andriji Mauroviću, ponajprije stoga što smo kolega Glavan i moja malenkost bili uvjereni da njegovi strip-radovi imaju istaknuto mjesto u panteonu najviših estetskih i komunikacijskih vrijednosti “priča u slikama”.

   Ono što je možda najvažnije - Izložba nije ostala neprimijećena u francuskoj strip-javnosti.

   Claude Guillot, urednik specijalizirane revije za povijest i aktualne strip-trendove „Le Collectionneur de Bandes Desaines“, je u svom prikazu istaknuo kako je „zatečen najnovijim tendencijama u jugoslavenskom stripu, gdje autori pokazuju jasnu želju da slijede recentne trendove i modele modernog europskog stripa“, ali i „iznenađenost što se neki autori još nisu uspjeli probiti u Francusku, u njihove strip-revije“.

   Pritom je poimence naveo slijedeća imena: Branislav Kerac, Rajko Milošević, Igor Kordej,Mirko Ilić, Helena Klakočar i Dejan Nenadov.

   Gilles Ciment, strip-kritičar, je pak u tekstu za „Les Cahiers de la Bande Desinee“ (objavljen u broju 80, za kolovoz 1986.) izdvojio Zorana Janjetova, tvrdeći da se radi o sljedbeniku Girauda/Moebiusa i upitao – zašto se ne objavljuje?!

   Da li je to pitanje potaknulo Bruna Lecignea, iz pariške nakladničke kuće „Les Humanoides Associes“, ili nije, ali navedeni urednik – koji je dvaput razgledao retrospektivnu izložbu - je na adresu Muzejskog prostora iz Zagreba uskoro poslao dopis u kojem je naveo: „Gospodo, mi smo vrlo zainteresirani za dva vaša crtača – Zorana Janjetova i Boru Pavlovića!“

   Samu izložbu je “pratio” katalog (deplijan) – kojeg je oblikovao Ivan Picelj - neuobičajeno velikog formata 88 x 112 cm, na francuskom jeziku, koji je sadržavao proslov kustosa, popis svih eksponata na izložbi, povijesni prikaz Veljka Krulčića „B.D. yougoslave“, te tekst Darka Glavana „Andrija Maurović maitre de la mise en scene de la bande dessinee“. Tekstove je s hrvatskog na francuski prevela Tatjana Brodnjak.

   Likovno rješenje kataloga je bilo takvo da su na naslovnici (prvoj strani) bili zastupljeni „moderni” strip-umjetnici, Kostja Gatnik, Zoran Janjetov i Igor Kordej.

   Izložbi su doprinos dali i tada neki od vodećih nakladnika u Jugoslaviji “Dečje novine“ (Gornji Milanovac), „Forum“ (Novi Sad), „Vjesnik“ (Zagreb), te „Klub devete umetnosti“ (iz Ljubljane).

   Spominjem kako su na realizaciji izložbe surađivali i Zdravko Zupan, Slavko Draginčić, Zoran Đukanović i Momčilo Rajin.

Nakon što je izložba otvorena - Veljko Krulčić, Helena Klakočar i Darko Glavan

   Inače, na otvaranju izložbe 15. svibnja govorili su: Jakša Bučević, Ante Sorić, Darko Glavan, Veljko Krulčić i Ljuba Popović, poznati srpski slikar (i stripofil), tadašnji stanovnik francuske metropole.

   Na otvaranje su od autora stigli Jovan Stojanović (John Radley) i Gani Jakupi, te Helena Klakočar, te Aleksandar Manić.

   Iz kataloga izložbe LA BANDE DESSINEE EN YOUGOSLAVIE 1866 – 1986. prenosim spisak izloženih stripova i strip-publikacija (njihovi naslovi su “prevedeni” na francuski jezik; tu su i napomene o samim izloščima – da li je riječ o originalima, foto-preslikama ili novinskim isješcima), a koji su činili njezin postav.

   Naposlijetku, mislim da će ovaj spisak biti dragocjen za sve sadašnje, kao i za buduće istraživače povijesti stripa na prostorima bivše Jugoslavije, budući da se na prste jedne ruke mogu nabrojati javne institucije u kojima je ovaj katalog dostupan.

Liste des planches de bandes dessinees exposees
1. „L’oeuf de l’unite allemande“, auteur inconnu, Zmaj, 1866.
2. „La fin du pauvre cygne“, auteur inconnu, Neven, 1888.
3. „L’amant deshonore”, auteur inconnu, Zvekan, 1890.
4. „Tout n ’est pas pour tout le monde”, auteur inconnu, Zvekan, 1893.
5. “La fin du carnaval”, auteur inconnu, Koprive, 1908.
6. „Oh, ce marche aux puces…”, auteur inconnu, Koprive, 1908.
7. „Le petit frankiste“, auteur inconnu, Koprive, 1908.
8. Sergije Mironović „MAKS ET MAKSIĆ”, Koprive, 1925. (photographie)
9. Auteur inconnu „MAKS ET MAKSIĆ“, Koprive, 1931. (photographie)
10. Andrija Maurović – Krešimir Kovačić (d’apres Feval) „LA FIANCEE DE L’EPEE“, Novosti, 1935. (planches originales, coupures de journaux)
11. Andrija Maurović – Krešimir Kovačić (d’apres A. Tolsto’i) „LA MAITRESSE VENUE DE MARS“, Novosti, 1935. (photographie)
12. Andrija Maurović – Krešimir Kovačić (d’apres Brand) „TROIS HOMMES DANS LE NOIR“, Novosti, 1936. (photographie)
13. Andrija Maurović – Krešimir Kovačić (d’apres Brand) „LA SEPTIEME VICTIME“, Novosti, 1936. (photographie)
14. Andrija Maurović – Franjo Fuis „LE MAITRE DES COLLINES DOREES“, Novosti, 1937. (planches originales)
15. Đorđe Lobačev „LA PRINCESSE RU“, Mika Miš, 1938. (coupures de journaux)
16 . Walter Neugebauer – Norbert Neugebauer „JACK JACKSON ET BIMBO BAMBUS“, Mickey strip, 1938. (planche originale)
17. Walter Neugebauer – Norbert Neugebauer „LES JOYEUX VAGABONDS“, Veseli vandrokaš, 1939. (planches originales)
18. Nikola Navojev – Branko Vidić „ZIGOMAR“, Mikijevo carstvo, 1939. (planche originale)
19. Konstantin Kuznjecov (d’apres les „Mille et une nuits“) „ALI-BABA ET LES OUARANTE VOLEURS“, Mika Miš, 1939. (planche originale)
20. Walter Neugebauer – Norbert Neugebauer „ZIG ET ZAG“, Veseli vandrokaš, 1939. (planches originales)
21. Đorđe Lobačev „L’AVENTURIERE BLEUE“, Mika Miš, 1939. (planches originales)
22. Nikola Navojev – Branko Vidić „LE JEUNE BARTULO“, Mikijevo carstvo, 1939. (planche originale)
23. Sergej Solovjev – Branko Vidić “ROBIN DES BOIS“, Mika Miš, 1939. (planche originale)
24. Sergej Solovjev – Branko Vidić „BUFFALO BILL“, Mika Miš, 1939. (coupures de journaux)
25. Konstantin Kuznjecov „LA COMTESSE MARGO“, Mika Miš, 1939. (coupures de journaux)
26. Nikola Navojev – Branko Vidić „LES DEUX ORPHELINES“, Mikijevo carstvo, 1940. (planche originale)
27. Nikola Navojev – Branko Vidić „LA SOEUR BLANCHE“, Mikijevo carstvo, 1940. (planche originale)
28. Konstantin Kuznjecov „LE CONTE DU TZAR SALTAN“, Politikin zabavnik, 1940. (coupures de journaux)
29. Sergej Solovjev (d’apres Stivenson) „L’ILE AU TRESOR“, Politikin zabavnik, 1941. (planche originale)
30. Konstantin Kuznjecov „PIERRE LE GRAND“, Politikin zabavnik, 1941. (coupures de journaux)
31. Walter Neugebauer – Norbert Neugebauer (d’apres Hauf) „LE NAIN ATCHOUM“, Zabavnik, 1943. (photographie)
32. Andrija Maurović – Marcel Čukli „LA TOMBE DANS LA FORET-VIERGE“, Zabavnik, 1944. (planches originale)
33. Andrija Maurović – Marcel Čukli (d’apres Stivenson) „L’ILE AU TRESOR“, Zabavnik, 1944. (planches originales)
34. Konstantin Kaznjecov „LES INDES SE REVEILLENT“, Mali zabavnik, 1944. (coupures de journaux)
35. Ivan Kušanić „LE PIONIER ĆIRA ET MIRA“, Mi mladi, 1944. (photographie)
36. Walter Neugebauer – Norbert Neugebauer „DADO“, Zabavnik, 1944. (photographie)
37. Zdenko Venturini „LE PIONIER ŽIVKO ET L’ANE SIVKO“, Pionir, 1945, (photographie)
38. Albert Kinert – Norbert Neugebauer „LE RADIO DU KOMSOMOL“, Kerempuh, 1945. (coupure de journal)
39. Walter Neugebauer – Norbert Neugebauer „LE CITOYEN TOMO FUNTAŠ“, Kerempuh, 1947. (photographie)
40. Ismet Voljevica „GRGA PROTOKOL“, Kerempuh, 1950. (photographie)
41. Andrija Maurović – Krešo Novosel „LE SIEGE“, Horizont, 1951. (planche originale)
42. Dušan Vukotić – Božidar Stošić „ŠPILJO ET GOLJO, HOMMES PREHISTORIQUES“, Kerempuh, 1953. (planches originale)
43. Walter Neugebauer – Norbert Neugebauer (d’apress Wells) „LES PREMIERS HOMMES SUR LA LUNE“, Miki strip, 1954. (planches originale)
44. Andrija Maurović – Simo Dubajić „LE CHANT DES HAIDOUQUES“, Plavi vjesnik, 1955. (planche originale)
45. Miki Muster „LES AVENTURES DE ZVITOREPEC, TRDONJA ET LAKOTNIK“, Pavliha, 1958. (planche originale)
46. Jules Radilović – Zvonimir Furtinger „A TRAVERS LES SIECLES PASSES“, Plavi vjesnik, 1958. (planches originale)
47. Milorad Dobrić „LJUBA TRUBA“, Borba, 1960. (planches originales)
48. Andrija Maurović – Norbert Neugebauer (d’apres Wells) „L’ENIGME DE KIŠ“, Plavi vjesnik, 1960. (planches originales)
49. Andrija Maurović – Norbert Neugeraue (d’apres London) „LA PERLE DU MAL”, Plavi vjesnik, 1960. (planches originale)
50. Borivoj Dovniković – Rudi Aljinović „LA VOITURE ENRAGEE“, Plavi vjesnik, 1961. (planches originales)
51. Aleksandar Hecl (d’apress May) „WINNETOU“, Pioniri, 1961. (planches originales)
52. Andrija Maurović – Norbert Neugebauer (d’apress Hart) „LA JEUNE FILLE DE LA SlERRA” Plavi vjesnik, 1961. (planches originales)
53. Vladimir Delač – Nenad Brixy „SVEMIRKO“, Plavi vjesnik, 1962. (planches originales)
54. Žarko Beker – Zvonimir Furtinger „ZAVIŠA“, Plavi vjesnik, 1962. (planches originales)
55. Jules Radilović „BAĆA LE SCOUT“, Plavi vjesnik, 1962. (planches originales)
56. Borivoj Dovniković – Ljubomir Vukadinović „AU PAYS DU BEAU FOOTBALL“, Plavi vjesnik, 1962. (planches originales)
57. Andrija Maurović – Norbert Neugebaus (d’apres Šenoa) „MEFIEZ-VOUS DES USKOKS DE SENJ”, Plavi vjesnik, 1963. (planches originales)
58. Zdravko Sulić – Dušan Lončarević „LE MARCHE AUX ESCLAVES“, Mali jež, 1964. (planches originales)
59. Walter Neugebauer – Norbert Neugebauer (d’apres Beljajev) „LE DIABLE DES MERS“, Plavi vjesnik, 1963. (planches originales)
60. Vladimir Delač – Marcel Čukli „MARINA“, Plavi vjesnik, 1964. (planches originales)
61. Đorđe Lobačev „LE HAIDOUQUE VELJKO“, Politikin zabavnik, 1965. (coupures de journaux)
62. Žarko Beker – Rudi Aljinović „NEVEN, KORALJKA ET BOBO“, Plavi vjesnik, 1965. (coupures de journal)
63. Vladimir Delač „DAVOR“, Arena, 1966. (planches originales)
64. Zdravko Sulić – M. Nikodijević „BOŠKO BUHA“, Kekec, 1968. (planches originales)
65. Nedeljko Dragić „TUPKO“, Večernji list, 1970. (planches originales)
66. Jules Radilović – Zvonimir Furtinger „HERLOCK SHOLMES“, Strip art, 1972. (planches originales)
67. Magna Purga (pseudonyme de Kostja Gatnik) „WE WANT STONES“, Tribuna, 1972. (coupures de journal)
68. Magna Purga (pseudonyme de Kostja Gatnik) „FATA-MORGANA“, Tribuna, 1973. (coupures de journal)
69. Ivica Bednjanec „LE BARON TRENK“, ZOV, 1974. (planches originales)
70. Lazar Stanojević „SVEMIRONI“, Pegaz, 1975. (planches originales)
71. Mirko Ilić „SHAKTI“, Polet, 1977. (planches originales)
72. Radovan Devlić „LES PETITS VAURIENS“, Polet, 1977. (planches originale)
73. Mirko Ilić – Les Liley „SURVIVAL“, Spunk, 1979. (planches originales)
74. Mladen Đurović „SANS TITRE“, Yu strip, 1980. (planches originales)
75. Krešimir Skozret „LES HABITANTS DES CAVES“, Studio, 1981. (planches originale) 
76. Branislav Kerac – Svetozar Obradović „CAT CLAW“, Yu strip, 1982. (planches originales)
77. Jules Radilović – Đorde Lebović „LES PARTISANS“, Eppo, 1983. (planches originales)
78. Željko Pahek „ASTROIĐANI“, Yu strip, 1983. (planches originales)
79. Zoran Janjetov „BERNARD PANASONIK“, Yu strip, 1983. (planches originale)
80. Željko Pahek „LE BETON ORDINAIRE“, Naš strip, 1984. (planches originale)
81. Emir Mešić „MONA LISA“, Hrvatski poslijeratni strip“, 1984. (planches originale)
82. Goran Delić „SMOGY BOY“, Strip art, 1984. (planches originale)
83. Branislav Kerac – Svetozar Obradović „LE COBRA“, Yu strip magazin, 1984. (planches originale)
84. Rajko Milošević Gera – Dragan Savić „LES CAVALIERS DU TEXAS“, Spunk novosti, 1985. (planches originale)
85 Željko Zorica „L’HISTOIRE D’AMOUR DE FAHRIJA PEŠIĆ“, Vidici - Yu strip magazin, 1985. (planches originale)
86. Igor Kordej „VAM“, Stripoteka, 1985. (planches originale)
87. Dejan Nenadov „LE CHEVALIER BALLARD“, Stripoteka, 1986. (planches originale)
88. Helena Klakočar „LES OMBRES TENDRES“, Moment, 1986. (planches originale)
89. Boro Pavlović – Borivoj Gljivoje „L’ERE DES CHRONIQUES“, Večernji list, 1986. (planches originale)

La bande dessinee de licence
90. Branislav Kerac – Slavko Draginčić „TARZAN“, Tarzan, 1984. (planches originale)
91. Sibin Slavković – Svetozar Obradović „LE GRAND BLEK“, Strip zabavnik, 1984. (planches originale)
92. Zdravko Zupan – Lazar Odanović „TOM ET JERRY“, Tom i Jerry, 1985. (planches originale)
93. Ratomir Petrović – Georgij Petrović „TOM ET JERRY“, Tom i Jerry, 1986. (planches originale)

Liste des documents exposes
1. Pages de titres des revues yougoslaves de bande dessinee d’avant-guerre („Oko“, „Mika Miš“, „Mickey Strip“, „Veseli vandrokaš“, „Paja Patak“, „Politikin Zabavnik“, „Mikijevo carstvo“)
2. „Le monde merveilleux de Đorde Lobačev“ (livre de bande dessinee), Jugoslavija, Belgrade, 1976.
3. Catalogue de l’exposition de bande dessinee “Herman – Dobrić – Jules”, Strip Art Features, Sarajevo, 1976.
4. Magna Purga: „Aujourd’hui et jamais plus“ (album de bande dessinee), ŠKUC, Ljubljana, 1977.
5. Catalogue de l’exposition de bande dessinee de Mirko Ilić, Galerie du Centre universitaire, Zagreb, 1977.
6. „Pegaz“, revue de l’histoire et de la theorie de la bande dessinee (redacteurs: Žika Bogdanović, Svetozar Tomić), No 6, Forum, Novi Sad, 1978.
7. Ivica Bednjanec: „Le sport tendre“ (livre de bande dessinee), Mladost, Zagreb, 1980.
8. „Maurović“ (album de bande dessinee), Dečje novine, Gornji Milanovac, 1981.
9. Ciril Gale: „Periodigue amusant – Bande dessinee“ (livre), Obzorja, Maribor, 1981.
10. Jules Radilović – Đorđe Lebović: „Les Partisans“ (album de bande dessinee), Oberon, Amsterdam, 1982.
11. „Maurović“ (album de bande dessinee), Dečje novine, Gornji Milanovac, 1983.
12. Miki Muster: „Les aventures de Zvitorepec, Trdonja et Lakotnik“ (album de bande dessinee), Klub devete umetnosti, Ljubljana, 1983.
13. „Naš strip“ (revue de bande dessinee). No. 13, Vjesnik, Zagreb, 1984.
14. Catalogue du premier Salon de la bande dessinee yougoslave, Centre Culturel Nada Sremec, Vinkovci, 1984.
15. Veljko Krulčić: „La bande dessinee d’apres-guerre en Croatie“ (monographie), Istarska naklada, Pula, 1984.
16. „Spunk novosti“ (revue de bande dessinee), No. 2, Forum, Novi Sad, 1984.
17. Svetozar Obradović – Branko Plavšić „Le grand Blek“ (album de bande dessinee), Dnevnik, Novi Sad, 1984.
18. Goran Delić: „Smogy boy“ (album de bande dessinee), Arboris, Aerdenhout, 1984.
19. „Vidici“ – „Yu strip magazin“ (almanach de bande dessinee), Belgrade, 1985.
20. Svetozar Tomić: „La bande dessinee, origine et signification“ (livre), Forum, Novi Sad, 1985.
21. Jules Radilović – Đorđe Lebović: “Les Partisans“ (album de bande dessinee), Vjesnik, Zagreb, 1985.
22. Catalogue de l’exposition „La bande dessine de Zagreb 1935 - 1941“, Galerie NOVA, Zagreb, 1985.
23. Devlić – Kordej – Horvatić: „Cyrille et Methode“ (album de bande dessinee), Kršćanska sadašnjost, Zagreb, 1985.
24. Branislav Kerac – Svetozar Obradović: “Le Cobra“ (album de bande dessinee), Dečje novine, Gornji Milanovac, 1985.
25. „Yu strip magazin“ (revue de bande desinee), No. 76-78, Dečje novine, Gornji Milanovac, 1986.
26. Željko Pahek: „Astroiđani” (album de bande desinee), Dečje novine, Gornji Milanovac, 1986.
27. Slavko Draginčić – Zdravko Zupan “Histoire de la bande dessinee yougoslave” (livre), Forum, Novi Sad, 1986.

ZAJEDNIČKI KOSPLEJ MARIN I ĐUĐU POLAKO NAPREDUJE I KOSTIMI SU KONAČNO ZAVRŠENI.

Ipak, iza kulisa je skovan tajni plan koji će osvojiti srca svih prisutnih.

„MOJA LUTKA ZA OBLAČENJEˮ 4 na LETEĆEM STARTU po ceni od 370 dinara.

Novi broj možete poručiti putem sajta ili kupiti u klubovima čitalaca Čarobne knjige.

Prelistajte OVDE • PORUČITE ODMAH

PRAVI HEROJI RASTU UZ PRAVE PRIČE!

Uvedite vašeg malog superheroja u svet fantastičnih avantura uz 5-minutne Marvel priče.

Spremite se za uzbudljivih dvanaest priča u kojima Spajdi, Tkač i Sablasna Paučica udružuju snage kako bi se suočili s opasnim zlikovcima – od Nosoroga do Zelenog Goblina!

„5-MINUTNE MARVEL PRIČE: SPAJDI I NJEGOVI ČUDESNI DRUGARI“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.140 dinara!

Svaka priča donosi lekcije o hrabrosti, prijateljstvu i timskom duhu, dok vaš mališan razvija maštu i uči uz svoje omiljene junake.

Objavljeno: 08.12.2024.

Promocija istraživanja “Rod u savremenom stripu:
reprezentacija rodnih uloga u evropskim autorskim
stripovima objavljenim u Srbiji između 2021.
i 2023. godine” u KC Gradu

Poštovani/a,

Pozivamo vas da nam se, u petak 6. decembra u 18 časova u Kulturnom centru Grad, pridružite na promociji istraživanja “Rod u savremenom stripu: reprezentacija rodnih uloga u evropskim autorskim stripovima objavljenim u Srbiji između 2021. i 2023. godine” koje je sproveo Centar za ženske studije, u saradnji sa partnerskim organizacijama  KomunikArt, Stripotetke i MiniBookvica.

Na promociji će govoriti autorke istraživanja, Slađana Jeremić i Dajana Osmani iz Centra za ženske studije, kao i Irena Jovanović iz Mini Bookvice.

Ove autorke analizirale su 52 stripa oslanjajući se na feminističku teoriju i feminističku književnu kritiku u cilju prepoznavanja i izdvajanja rodnih i ostalih stereotipa, ali i odstupanja od njih. Namera je bila i pokazati da savremeni strip, kao specifična vizuelno-narativna forma koja je razvila kritičku oštricu prema društvu, ima potencijal da razbije uvrežena shvatanja vezana za rod i rodne uloge i da ukaže na strukturne nejednakosti.

Bez obzira na razmere popularnosti koju strip stiče u Srbiji, primetno je da ne postoji mnogo istraživanja koja se bave nekima od njegovih brojnih aspekata. Kako strip nosi etiketu „muške umetnosti”, a pitanje roda počinje da se izdvaja kao jedna od značajnijih društveno-političkih tema da nas, važno je bilo istražiti kako je u stripskim izdanjima dostupnim u Srbiji reprezentovan rod. S obzirom da je Srbija deo evropske strip-scene, cilj stavljen ispred ovog istraživanja je da utvrdi u kojoj meri su u i na koji način rodne uloge zastupljene originalnim domaćim izdanjima stripa.

Istraživanje je nastalo kao deo projekta Fem.Com(ics): reprezentacija rodnih uloga u savremenom autorskom stripu u Srbiji, podržanog od strane Vlade Švajcarske u okviru programa Kultura za demokratiju, koji sprovodi Hartefakt fond.

Cilj projekta je da se pitanje rodne i ostalih neravnopravnosti sagleda kroz položaj žena i ženskog stvaralaštva unutar domaće strip scene, kao i reprezentaciju rodnih uloga u savremenom stripu u Srbiji. U okviru radionice održane u Pančevu ranije tokom godine, uz mentorsku podršku strip-autorke Danice Jevđović, učesnice i učesnici su radili na dizajnu karaktera koji se oslobađaju rodnih i ostalih stereotipa, a radovi su bili izloženi na Nova Festivalu – festivalu savremenog stripa u Pančevu, tokom oktobra ove godine. Učesnicama/cima projekta, ali i pripadnicama/cima šire umetničke i kulturne zajednice, data je prilika da prošire polje umetničkog, kulturnog i društveno-političkog delovanja, što će doprineti razvoju i diverzitetu domaće kulturne scene.

Poštovani,

Srećna Galerija Studentskog kulturnog centra Beograd (SKC) ima čast da pozove Vas i Vaše prijatelje na otvaranje OSMEGODIŠNJE IZLOŽBE NAJBOLJIH RADOVA POLAZNIKA SKCOVE BESPLATNE ŠKOLE STRIPA I ILUSTRACIJE,  u četvrtak, 5. decembra 2024. u 19.00 časova.

Svi izlagači kao i ostali redovni polaznici Škole će, na otvaranju izložbe, biti nagrađeni poklon paketima strip izdanja Prijatelja Međunarodnog salona stripa 2024. (Edge Art, Čarobna knjiga, Darkwood, Laguna, 300 ČUDA Comics, Besna kobila, Makondo i Beli put, Golconda, System Comics, Lokomotiva, Komiko, Phoenix Press, Forma B komiks, Stalker, Umetnička radionica Predrag i Nenad, Ken stripovi, Najkula,Modesty stripovi).

Autor postavke:
msr Teodora Dobrosavljević, istoričar umetnosti

Moderator nastavnog progranma Škole:
prof. Miloje Mitrović

Saradnici na projektu:
Jovana Bulatović, Valentina Moravčević,
Simona Živanović, Ana Đurić

Izložba traje do 21. decembra 2024. godine.

RADNO VREME SREĆNE GALERIJE:
Radnim danima: 8.00 - 20.00; subotom: 8.00 -15.00

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR BEOGRAD – SREĆNA GALERIJA

5 – 21. DECEMBAR 2024.
CIKLUS IZLOŽBI: STRIP I ILUSTRACIJA

VIII GODIŠNJA IZLOŽBA NAJBOLJIH RADOVA SKC-OVE BESPLATNE ŠKOLE STRIPA I ILUSTRACIJE ZA POLAZNIKE UZRASTA DO 15 GODINA

Moderator nastavnog programa Škole: Profesor Miloje Mitrović

Autor postavke: msr Teodora Dobrosavljević, istoričar umetnosti

Saradnici na projektu: Jovana Bulatović, Valentina Moravčević, Simona Živanović, Ana Đurić

Sistemski okupljajući talentovane mlade polaznike uzrasta do 15 godina počev od 2015. godine, SKC-ova besplatna škola stripa i ilustracije je uspela da se nametne kao jedan od najozbiljnijih programa edukacije u oblasti devete umetnosti.

Srećne galerije SKC-a tradicionalno, kao svoj redovni redakcijski program, svakog decembra prezentuje najuspelije radove njenih redovnih polaznika, koji bivaju izlagani na završnoj izložbi Škole. Ova izlagačka aktivnost na kraju svake godine, između ostalog, ima za cilj i promovisanje mladih talenata u javnom prostoru domaće umetničke scene. Pružajući polaznicima Škole mogućnost da se besplatno usavršavaju već od prvih susreta sa ovom umetnošću, a potom i da svoje veštine predstave široj publici, Srećna galerija SKC-a ovim je preuzela ulogu značajnog i već prepoznatljivog programskog prostora za organizovanje delatnosti i projekata ove vrste edikacije mladih. Stoga, SKC-ova besplatna škola stripa i ilustracije i u 2024. godini beleži izuzetne uspehe. Na 23. međunarodnom literarno-likovnom konkursu „Ma šta mi reče, Andresen i Ršum na čarobnom ćilimu lete“, raspisanom u aprilu 2024. godine povodom Svetskog dana knjige za decu, prvu nagradu, u kategoriji likovnih radova, podelilo je dvoje polaznika naše Škole, Maša Stanić i Mihajlo Čabarkapa, dok je treću nagradu, u istoj kategoriji, osvojila Milena Milovanović, takođe iz SKC-ove škole stripa.

Polaznici naše škole učestvovali su i na međunarodnom konkursu SKC-ovog Salona stripa 2024. i osvojili sve nagrade u kategoriji takmičara do 15 godina starosti. Maša Stanić je dobitnica nagrade za najbolji rad u toj kategoriji, Kalina Vlašić za najbolju ideju, Stefan Pješčić za zreo i maštovit izraz dok su Mihajlo Čabarkapa i Marija Rodić dobitnici nagrada prijatelja Salona.

Takođe, povodom sedamdesetogodišnjice od osnivanja Centra za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine, našem pedagogu i moderatoru nastavnog programa Škole prof. Miloju Mitroviću dodedeljena je svečana diploma za saradnju i posvećenost u oblasti dečjeg likovnog stvaralaštva.

Postepenim razvijanjem likovnosti kod učenika i njihovog odnosa prema postavljenom literarnom predlošku, nastavne jedinice u moderiranju programa sa polaznicima bivaju podrobno pripremane pa pedagoški rad, u godišnjem obimu vežbi i predavanja, podrazumeva edukaciju i praktični rad u domenu osnovnih elemenata crteža i analitičkog crtanja (upoznavanje sa linijom, formom, kompozicijom, geometrijom, perspektivom...); osnovnih načela oblikovanja i građenja ilustrovane predstave (stripa); osnovnih oblikovnih sredstva stripa (izrada stripovskog kvadrata kao jediničnog elementa celine i montažni postupak tj. metod povezivanja elemenata u komunikacionu celinu); upoznavanja sa svim formama stripa kao književnog i likovnog dela kroz publikacije i javna vođenja na izložbama; sukcesivnih kurseva i predavanja, afirmisanih strip autora, na pojedine teme; učešća polaznika na konkursima festivala, domaćim i međunarodnim takmičenjima i revijalnim godišnjim izložbama Škole.

U kalendarskoj 2024. godini kroz Školu je prošlo više od 50 kandidata. Nakon selekcije radova za završnu godišnju izložbu u 2024. godini, odabrano je 65 najboljih ostvarenja 29 autora od ukupno 43 redovna polaznika i to: Jovane Krčadinac, Mihaila Čabarkape, Stribora Petrovića, Lava Georgieva, Maše Stanić, Save Tegeltije, Marije Rodić, Nikole Rodić, Tare Stošić, Nikoline Nedeljković, Milene Milovanović, Kaline Vlašić, Ivane Lukačić, Azre Jović, Ive Jovanović, Petra Nedića, Dunje Lazarević, Teodore Marčetić, Anđele Andrić, Minje Milovanović, Jane Urošević, Teodore Skerlić, Mirka Krkobabića, Maše Kokotović, Kristine Pandurović, Marka Nikolića, Andreja Skerlića, Mihaila Patuhe Stojakovića i Rastka Pavlovića.

Učesnici izložbe kao i svi redovni polaznici biće, ovom prilikom sad već i tradicionalno, nagrađeni poklon paketima Prijatelja Međunarodnog salona stripa 2024. godine (Edge Art, Čarobna knjiga, Darkwood,Laguna, 300 ČUDA Comics, Besna kobila, Makondo i Beli put, Golconda, System Comics, Lokomotiva, Komiko, Phoenix Press, Forma B komiks, Stalker, Umetnička radionica Predrag i Nenad, Ken stripovi, Najkula, Modesty stripovi).

Nadrealizam u stripu

Svi oni koji me dobro poznaju, znaju i za jednu od mojih glavnih karakternih osobina, a to je da uživam u tome da drugima detaljno objašnjavam sve ono što radim!?

Pre izvesnog vremena kada sam sav zajapuren, uz pivo i ćevape, svom prijatelju i saučesniku u nekoliko stripo-zločina, pokušavao da objasnim ideju  strip serijala koji sam upravo započeo, on me je prijateljskim, ali odlučnim dodirom ruke kulturno prekinuo i rekao: Izgleda nevjerojatno dobro, ali nemoj to više nikada i nikome objašnjavati…?!

Malo posle toga, sam isto prezentovao i svom starom drugaru (sa dugogodišnjim iskustvom u filmskoj industriji), do čijeg suda mi je oduvek bilo veoma stalo. On me je posle dubokog i studioznog razmišljanja udostojio svojim mišljenjem: “Ovo što mi sad pokazuješ i pričaš, me jako podseća na način na koji su nekada radili Andre Breton, Tristan Cara i ostali nadrealisti sa prve polovine prošloga veka”. Poređenje mi se moram priznati veoma dopalo, posebno kada je dodatno pokazao prstima nešto, što je ličilo na promer debljine oko tri cola, spustio drugu ruku na moju, pa dodao: “Strpaj sve ovo zajedno i odštampaj jednu, evo…ovoliko debelu knjigu”!!

Odštampani primerak knjige na mom stolu ipak ima samo 72 strane. Teško je i skupo raditi dugačak strip…

Kada je jedan od naših poznatih strip autora, inače veliki ljubitelj i poznavalac rok muzike, prvi put video epizodu ovog strip serijala, malo neočekivano je konstatovao da je sve jako interesantno, ali (uvek to ali…) me je zatim i upitao: “Zašto su glavni likovi samo crne konture, dok su svi ostali normalno crtani i obojeni?”. Rekoh mu da je to zato “jer su oni apsolutno nebitni i jer u stvarnosti mogu da budu bilo ko”. Shvatio sam da se njemu dopalo to što je u njima, tako crnim i nejasno iscrtanim, prepoznao svoju omiljenu grupu iz mladosti, mada moram priznati da to ni jednog trenutka nije bila namera autora ovoga stripa. Polako mi je postalo jasno da stvaramo nešto lično, nadrealno i puno simbolike, verovatno različito od svega što je u modernom stripu do sada viđeno. “Jeste malo nejasno, ali ima puno nekog čudnog šmeka”, kako to lepo reče jedan od fanova, koji je serijal redovno pratio na poznatom web portalu.

Šta je strip knjiga “The Bullshitters”?

O čemu se tu uopšte radi??

Idemo polako i ispočetka…

Čitajte kompletan tekst na linku:
pulse.rs/nadrealizam-u-stripu-ili-samo-saga-o-jednom-neosvetljenom-gradu/

Objavljeno: 01.12.2024.

NOVI / NEW KOMIKAZE ALBUM # 23

Link: https://komikaze.hr/novi-komikaze-album-23/

- Omot: Agata Lučić

Novi papirnati strip album Komikaze #23 predstavlja 31 strip autora_ica na 128 stranica (21 autorica). Album je kolekcija stripova suvremenog autorskog, art i alternativnog stripa, različitih stilova, nacija i generacija. Autori dolaze iz Hrvatske (14), Italije (4), Francuske (3), Slovenije (2), Srbije, Švicarske, Austrije, Ukrajine, Turske, Urugvaja, Japana & SAD.

... kao i do sada, stripovi novog albuma #23 su dostupni na Komikaze webu a uskoro i u: hrvatskim nacionalnim knjižnicama (na posudbu); knjižarama Što čitaš, Zagreb; Azil, Ljubljana; na festivalima: Sa(n)jam knjige u Puli, Animateka festivalu u Ljubljani, ...; a najbolje se javiti direktno na komikaze5001@gmail.com.

Naklada: 500 | Format: 128 Str. | Papir: Munken, High Point | Issn: 1845-8041 | Više: https://komikaze.hr/print_issue/album-komikaze-strip-album-broj-23/

31 AUTOR_ICA: - KOMIKAZE LINK / INSTAGRAM LINK: (ukr) bohdana zaiats / @my_pet_spider (usa) nicole_rodrigues / @lost.mirage (tr) ekin çifter / @ekincifter; (uy) arinović / @arin0vic; (jp) harukichi / #djcatgosshie; (at) marie vermont / @marievermont666; (fr) raniero / @raniero_droz; leo quievreux / @leoquievreux; nils bertho / @nilsbertho; (slo) borut cigale / @cholko_; petja kolenko / @pitja.x; (ch) könig lü. q / @lukas.mannhart; (it) ferraglia / @archiviodiferro; christina gardumi / @cristina_gardumi luca scandurra / @lucascan___; elena rapa / @elenarapa90210; (srb) tribef tribe / @tribeftribe; (hr) agata lučić / @lucic.agata apolonija lučić / @apolonija.lucic; iva bolfek/ @gingerka_art; kora rogina / @korakrugina; sonja pavin / @debulecaa/ ; janis beletić / @rotkvica___; ena jurov / @enajurov; matija meštrić / @le_meetje; goran pećanac / @traumaxglave; luka čačić / @luka_van_cacic; borna ivanuša / @borna_ivanusa; cella anita celić / @cellaanitacelic; marie solange – antonić / @cizibe; ivana armanini / @ivana_armanini

Komikaze časopis za autorski, art i alternativni strip je podržao Ured za kulturu, međugradsku i međunarodnu suradnju i civilno društvo grada Zagreba.

Strip serijali "Vekovnici" i "Do pakla i nazad" scenariste Marka Stojanovića i većeg broja crtača biće, na poziv organizatora, specijalni gosti na 22. festivalu Comic N`Play 29.11-1.12. u Solunu. Najstariji još uvek postojeći strip festival u Grčkoj koji okuplja preko 100 strip autora i izdavača iz čitave Grčke baciće fokus na srpski strip a za tu priliku odabrani su Stojanovićevi stripovi "Do pakla i nazad" i "Vekovnici".

Serijal "Do pakla i nazad" biće predstavljen na tribini koju će voditi vodeći grčki strip scenarista Tasos Zaferiadis, a "Vekovnici" na tribini koju će voditi poznati grčki strip autor Dimitris Kamenos. "Vekovnici", koji su imali i svoje grčko izdanje u izvedbi izdavača "Jemma Press" biće predstavljeni i izložbom "15 godina Vekovnika", koja će biti prema rečima organizatora i jedina izložba na festivalu. Ovo gostovanje je zbog procenjene važnosti poziva iz Soluna i činjenice da se srpski strip po prvi put predstavlja u Grčkoj na ovaj način pomoglo je Ministarstvo Kulture republike Srbije.

POČINJE EPSKA, POSLEDNJA BITKA ČELIČNOG ALHEMIČARA!

Dok homunkuli povlače poslednje poteze i aktiviraju transmutacijski krug oko celog Amestrisa, braća Elrik i njihovi saveznici pokreću svoj plan da ih osujete.

„ČELIČNI ALHEMIČAR” 26 na LETEĆEM STARTU po ceni od 370 dinara.

Novi broj „ČELIČNOG ALHEMIČARAˮ možete naručiti putem sajta ili kupiti u klubovima čitalaca Čarobne knjige.

Novi broj možete poručiti putem sajta ili kupiti u klubovima čitalaca Čarobne knjige.

Prelistajte OVDE • PORUČITE ODMAH

DOK SLUČAJ SERIJSKOG UBICE POSTAJE SVE MRAČNIJI I SLOŽENIJI, SAVAMURA SE SUOČAVA SA SVOJIM NAJDUBLJIM STRAHOVIMA...

Otkrijte mračnu misteriju koja će vas držati budnima do poslednje stranice.

„MUZEJ: SERIJSKI UBICA SE SMEJE NA KIŠI” 2 na LETEĆEM STARTU po ceni od 370 dinara!

„Muzej" je vrhunski detektivski triler sa elementima horora o potrazi za serijskim ubicom. Rjosuke Tomoe je elegantno i vešto nacrtao jedno od najjezivijih ostvarenja ovog žanra, u kome svako novo otkriće i preokret dodatno skreću pažnju na ponor koji vreba ispod svakog aktera.

Novi broj možete poručiti putem sajta ili kupiti u klubovima čitalaca Čarobne knjige.

Poštovani!

pozivamo Vas na 16. salon stripa u periodu od 12 do 20 časova.
Galerija: JU "Centar za kulturu i obrazovaanje" Laktaši

Ulaz slobodan

Strip radionice; Izložbe stripova; Berza stripa

Svečano otvaranje 29.11. 2024. godine u 19 časova

www.devetadimenzija.com/posts/16-salon-stripa-laktasi

Salon stripa u Laktašima u novom formatu i terminu, ali sa istom misijom: Druženje, crtanje i promocija stripa

Ovogodišnji Salon stripa u Laktašima, 16. po redu, biće održan u petak od 12 do 20 časova u Galeriji JU "Centar za kulturu i obrazovanje" u Laktašima.

Tradicionalni Salon stripa u Laktašima u prethodnih deceniju i po održavan je tokom proljeća, ali ove godine ljubitelji stripa nisu imali priliku da okupe na staroj lokaciji tokom aprila, kako je to bio slučaj posljednjih godina.

Razlog za to je rekonstrukcija Galerije JU "Centar za kulturu i obrazovanje" u Laktašima, prostora na kojem se pomenuti salon održava. Ipak, organizatori su odlučili da u 2024. godini ipak organizuju Salon stripa, i to 16. po redu, ali u nešto izmijenjenom formatu i terminu.

Ovogodišnji Salon stripa biće održan u petak, 29. novembra od 12 do 20 časova, dakle tokom samo jednog dana, a ne dva kako je to bilo ranije. Svečano otvaranje zakazano je za 19 časova, a na salonu će tradicionalno biti postavljene izložbe, zatim strip radionica, kao i berza stripa, na kojoj će zainteresovni moći da kupe stripove.

"Ovogodišnji Salon stripa biće održan u neobično vrijeme, u odnosu na prethodne godine, zbog rekonstrukcije Galerije gdje se salon održava, tako da je odlučeno da ove godine bude organizovana jednodnevna izložba i radionica, kako bi se održao kontinuitet samog salona. Ove godine ne očekujemo goste iz regiona, tu će biti autori iz okoline, koje smatramo domaćim, ali bez obzira na sve vjerujemo da će odziv ljubitelja stripa biti veliki. Nadamo se da će doći veliki broj djece i ostalih koji će pogledati izložbu, možda kupiti neki strip na berzi, pa da se družimo kao i svake godine", rekao je za MONDO Milorad Vicanović Maza, organizatorom Salona.

Već od naredne godine, u planu je da dvodnevni Salon bude ponovo održavan u aprilu, za gostima iz okoline i regiona.

"Misija Salona ostaje ista - druženje, crtanje i promocija stripa. Sve je prilagođeno našem okruženji i mislim da je to sasvim dovoljno", dodao je Maza.

A sad, nešto sasvim novo i drugačije u stripskom svetu!

U subotu, 30. novembra od 10 do 15h, u prostoru OŠ „Gornja Varoš“ u Zemunu, održava se PRVI MUNZE STRIP FEST!

Na ogromnom prostoru, uz obezbeđen parking, MUNZE STRIP FEST će okupiti gomilu domaćih strip izdavača, kao i druge relevantne činioce domaće strip scene. Naravno, računajte i na festivalske cene ponuđenih izdanja kao i druga iznenađenja!

MUNZE STRIP FEST je nastao iz želje da konačno i prestonica dobije pravu, veliku i REDOVNU strip manifestaciju, mesto za okupljanje i druženje svih domaćih stripofila. U organizaciji izdavačkih kuća FORMA B comics i  Golconda, 30. novembra 2024. je tek prvi u nizu datuma održavanja ovog festivala – MUNZE STRIP FEST će se ubuduće održavati REDOVNO, SVAKE POSLEDNJE SUBOTE U MESECU, svakog meseca osim septembra i oktobra!

Prva izdanja biće primarno bazirana na berzi stripova, ali očekujte da, kako MUNZE STRIP FEST bude rastao, budu dodavani i drugi sadržaji, tribine, gostovanja, promocije i još mnogo, mnogo zanimljivih stvari!

Sve u svemu, mnogo je razloga da poslednje novembarske subote svratite do Zemuna i OŠ „Gornja Varoš“ (Dobanovačka 72) – dođite da se družimo i zajedno stvaramo novo centralno mesto na stripovskoj mapi Srbije!

   Agilna „Čarobna knjiga“ u Biblioteci „Stari kontinent“ donosi dela 9. umetnosti stvarana u Evropi; koncepcija biblioteke podrazumeva da se objavljuju kako stripovi iz prethodnih decenija,  kojima je protok vremena „priznao“ kvalitet, tako i stripovi koji su aktuelni odnosno novoobjavljeni u zemljama izdavanja. Jedan od takvih stripova-grafičkih novela je i „Lovci na nektar“ crtača Ristorčelija i scenariste Ženfora; strip se u Francuskoj pojavio 2023. godine i u istoj godini je postao dostupan i domaćim stripoljubcima. Tako se, posle decenija kašnjenja, uzrokovanih sankcijama i ratovima u 1990-tim, ovdašnja strip scena vraća na stanje iz davnih 1980-tih kada je ubrzano „hvatan priključak“ na aktuelna evropska i svetska strip dešavanja na veliko zadovoljstvo čitalaca ali i domaćih strip crtača i scenarista.

   „Lovci na nektar“ nastali su po literarnom predlošku, istoimenom romanu (iz 1994) Lorana Ženfora (1968), zapaženog, produktivnog pisca naučne i epske fantastike, autora više od 50 romana od kojih je dobar broj svrstan u nekoliko ciklusa. Na početku „Lovaca na nektar“ mesto dešavanja se određuje kao planeta Jeisažar, planeta  tipa 3.92 m-s, u vlasništvu Akree&Co, na kojoj je u toku teraformiranje; planeta je pod tehnološkom restrikcijom a populaciju čine ljudi/postljudi i 0,7% regulatornih individua. Nakon ovako nedvosmisleno naučnofantastičnog početka do kraja albuma nema gotovo nikakvih za priču značajnih elemenata ovog žanra (osim neobjašnjenog pojavljivanja ogromnih natpisa na nepoznatom jeziku i na neočekivanim mestima). Radnja se sagledava i razvija iz vizure aktera za koje se njihov svet zove Arhea, drvosvet, na kome, na granama, žive različita plemena, okrenuta svakodnevnom opstanku, posvećana sopstvenim verovanjima u bogove... U toj organizaciji Pirg je, u svom plemenu, nalazač nektara, najvažnije materije koja teče kroz grane. Sa drugom, pisarom Mazirom, on pokušava da shvati šta to nije u redu sa tokovima nektara a na šta ih već neko vreme upozorava lišće. Vraćajući se iz istraživanja oni otkrivaju da je njihovo selo napadnuto i zapaljeno a napadači nemilosrdno ubijaju stanovnike. Videvši smrt voljene devojke Pirg uskače u borbu ali biva onesvešćen i zarobljen a Maziru odsecaju glavu. Umesto da i njega pogube, napadači, pleme Lovaca na nektar, mu nudi da se priključi ekspediciji koja treba da otkrije šta se dešava sa drvetom i da ga izleči. Pirg pristaje i bira da spase drvo a ne da se osveti zbog pokolja. Družinu predvodi ratnica Reve a sa njom su Askel i Žiza. Međusobno nepoverenje ustupa mesto toleranicji dok se probijaju kroz nepoznate predele, zone zaraženosti, sklanjaju od zveri, susreću druga plemena, ulaze u deblo... Posle niza egzotičnih i opasnih peripetija ali i pogibija, tragači otkrivaju da njihov drvosvet nije jedini, već tek jedan od mnogih, kao i da na površini tla takođe žive ljudi odnosno da njihovo drvo odumire pa moraju naći drugo. Pirg odlazi da ovu vest raširi ali mu niko ne veruje...

   Ženforova priča funkcioniše na više nivoa: kao uvek interesantna i uzbudljiva istraživačka storija u kojoj se otkrivaju novi svetovi, kao akciona, ljubavna odnosno antropološko-sociološka priča. Junaci romana-stripa su bića sazdana od uverenja, strahova i nada i nije im lako da se snađu u situacijama koje prevazilaze njihova iskustva. Ni odvažni Pirg nije lišen dilema i sumnji. Nad sve se nadvija slutnja a potom i izvesnost da je životu koji poznaju došao kraj, da im dolaze ogromne, nezamislive promene koje će iskušavati sve njihove snage i sposobnosti. Opstanak u promenjenim okolnostima prilagođavanjem i dovijanjem ispostavlja se kao krucijalna odlika ljudskih bića. Po ovim stavovima odnosno po ovakvim postavkama „Lovci na nektar“ direktno se oslanjaju na jedan od klasika naučne fantastike – na roman Džejmsa Bliša „Zvezdane spore“ iz 1958. godine u kome je pisac varirao ideju „pantropije“, genetske mutacije pomoću koje se ljudi prilagođavaju novim planetama ali zbog koje bivaju toliko izmenjeni da više i ne liče na svoje pretke. Ljudi odnosno postljudi na planeti Jeisažar su produkti tih mutacija tako da poneki više liče na čovekolike majmune neko na moderne ljude. Ipak, u suštini oni su i dalje bića čiji je predak Homo Sapiens sa jedne, ko zna koliko udaljene, male plave planete.

   Aleksandar Ristorčeli (1972) iskusni je ilustrator i strip crtač koji je svojim likovnim rešenjima dodatno potcrtao neobičnost sveta u krošnji ogromnog drveta, sa bizarnom florom i faunom, istovremeno prepoznatljivim fizionomijama, mimikom i telesnim pokretima „vezujući“ čitaoca/gledaoca za znani mu svet. S druge strane, izuzetno dinamična montaža tabli, sa slikama koje se preklapaju i prostiru do ivice stranica, potpomognuta sugestivnim kolorom, zaokružuje atmosferu, podržava brzinu priče i „tera“ odnosno „mami“ čitaoca da otkriva nove i nove avanture junaka.

   U konačnom sabiranju utisaka, „Lovci na nektar“ se predstavljaju kao valjano zamišljeno, zaokruženo i realizovano delo prepuno začudnih pejzaža i brze akcije kao i pomešanih emocija koje postavlja zanimljiva pitanja o granicama ljudskosti na nekim drugačijim, nepoznatim i egzotičnim svetovima.

Objavljeno: 24.11.2024.

Da li voliš da crtaš i interesuju te stripovi? Onda ne propusti jedinstvenu priliku da 24. novembra od 11 časova učestvuješ na strip radionici u Manga Caffe-u (Zmaj Jove Jovanovića 18)!

Časopis KUŠ! organizuje ovu radionicu za sve zaljubljenike u crtanje, bez obzira na pol, godine ili nivo iskustva, s ciljem da zajedno istražimo svet devete umetnosti i podstaknemo kreativnost lokalne zajednice. Projekat je podržan od strane Lokalne fondacije Pančevo kroz program "Naš kraj, naša ideja".

Kroz radionicu ćete, uz stručno vođenje ispraksovanog autora Borisa Stanića, naučiti kako se ideje pretvaraju u kadrove i kako nastaje strip. Kreativno okruženje potpomognuto pravim smernicama pomoći će vam da na najbolji način izrazite svoje ideje i stvorite nešto jedinstveno.

Osim crtanja, imaćete priliku da prisustvujete tribinama o strip kulturi i saznate više o razvoju devete umetnosti u Srbiji i inostranstvu. Na licu mesta, biće dostupno i letnje izdanje časopisa KUŠ! za sve ljubitelje stripa, filma, pozorišta i kulture uopšte.

Pridruži nam se u kreativnoj avanturi i postani deo strip zajednice! Vidimo se u nedelju, 24. novembra, u Manga Caffe-u!

TAJNA VRATA

“Zoranu,
kao predujam za istorijskog (ili: povijesnog) Korta,
prijateljski
Vava Petković”
Beograd, 30. mart 1988.

Neposredno pošto smo počeli da se družimo, Radoslav Petković (1953–2024) mi je poklonio primerak svog romana „Senke na zidu“ i u posveti pomenuo Korta Maltezea. Radoslav je potom napisao roman „Sudbina i komentari“, poetičkog brata ideje iz Pratove „Priče o Veneciji“ da, kada se umoriš od nečije vlasti, možeš otvoriti tajna vrata i otići u drugu priču. Primenio sam Pratov i Radoslavov savet u vlastitom životu.

Radoslav Petković (foto - Aleksandar Anđić)

Veliki romanopisac, briljantan esejista i prevodilac, Radoslav je osećao, razumeo i voleo strip, neke od najboljih stripova. Njegova dva eseja o Gilbertu Kidu Čestertonu, „Red i pustolovina“ i „Otac Braun i čudo“, objavljenih u Čestertonovim knjigama koje je i preveo („Čovek koji je bio Četvrtak“ i „Tajne oca Brauna“), smatram među najboljim u našoj esejistici. 12. oktobra 1990. objavio sam u NIN-u razgovor s Radoslavom, Vavom. Nije se previše razlikovao od razgovora koje smo inače tih godina vodili. Poslednji put smo se sreli pre nekoliko godina na beogradskom Sajmu knjiga. Nedavno je preminuo. Evo tih razgovornih razmišljanja u celini:

„Savremeni istorijski trenutak idealan je za kataklizmičnu literaturu...
Postoje obećanja jedne lepe lokalne apokalipse, a onima koji se nađu
u apokalipsi nije nikakva uteha što je ona lokalna“

Mnogi pisci dele se na vernike romana i vernike kratke forme. Mada nije uobičajeno da to čini laureat pripovetke, pozivam romanopisca u tebi: pokušaj, ako si raspoložen za tu vrstu igre, prvo da optužiš kratku formu, da bih ti u sledećem pitanju pružio priliku da je odbraniš!
— Ne mislim da treba bilo optuživati, bilo braniti jednu ili drugu formu. Verovatno je u pitanju varijanta posebnog talenta zašto se ljudi opredeljuju za kratku ili dugu formu, kao što u atletici postoje ljudi koji trče kratke staze i oni koji trče maraton. Niko još nije uspeo da ustanovi koja je disciplina zapravo teža. I jedna i druga zahtevaju sopstveni kvalitet. Kratka priča, dok se radi, traži veću preciznost. Prednost kratke forme nad romanom je da pisac može uraditi knjigu priča od kojih je jedna sjajna, nekoliko osrednjih, a poneka čak i loša i - ona sjajna priča ostaje. Ali, ako napišete roman u kojem ima dobrih delova, ali se u celini ne može oceniti kao takav, onda svi dobri delovi propadaju. Roman, kao negde i maraton, zahteva umeće taktiziranja, oprašta sitnije nepreciznosti koje kratka forma ne oprašta.

Izgleda, po tvojim dosadašnjim knjigama, da si privrženik šireg manevarskog prostora?
— Jesam i ostao sam. I dalje mislim da mi on više leži.

Ima li pisac isti onaj hendikep koji i majstor iz pripovetke ,,Graditelj vešala“? Piše u sobnoj tišini; čitan je u drugoj sobnoj tišini - odsutan je čas susreta majstora i posmatrača. Nije mu dato ono što imaju i najjeftiniji zabavljač i operski majstor.
— Meni lično kao piscu zapravo odgovara što nisam prinuđen da se preterano susrećem sa svojom publikom. Pretpostavljam da je dosadnije biti slikar bez galerista; dolaze ljudi da kupuju slike direktno kod tebe i čovek je primoran stalno nešto s njima da razgovara i da se nagađa. Ipak, tačno je da postoji apsolutni osećaj usamljenosti pri pisanju. Kada sam imao osamnaest godina, kolebao sam se da li bih nešto u životu pokušao sa filmskom režijom. Kasnije, ponekad nešto radeći za televiziju, prijao mi je dožialjaj rada sa drugima. Bez obzira na to da li je čovek glavna kreativna ličnost tog procesa, on umanjuje - možda je to privid, ali svakako umanjuje - osećaj usamljenosti koji pisac ima pred hartijom ili pred kompjuterom, svejedno.

Kad već pominjemo usamljenost, koliko veruješ u suvislu mogućnost razgovora između pisca i kritičara?
— Naravno, zavisi šta se podrazumeva pod suvislim razgovorom. Uvek su mogući nesporazumi i šumovi. Kad je književnost, i čini mi se kad je uopšte umetnost u pitanju, nije reč o direktnom razgovoru. Onaj koji stvara delo, daje nekakav prostor mogućnosti. Naravno, on sam ima jedno viđenje, jedno tumačenje tog prostora. Ako samo to delo išta vredi, vrlo je verovatno da tumač, bio kritičar ili čitalac, svejedno, pronalazi neke druge mogućnosti koje se piscu čak ne moraju dopadati, ali nisu manje legitimne od njegovih zamisli. Onog trenutka kada delo odlazi, kada je završeno, ono zapravo više ne pripada onom koji ga je napravio.

Pišeš, takođe, i eseje. Postoje tri opšta odgovora na pitanje o prirodi eseja. on je ,,parazitska forma“ u odnosu na literaturu; on je „druga božanska forma“, jednako vredna koliko i literatura i treći da je on „forma između“, ni teorija ni literatura. Kome od tih odgovora bi se privoleo?
— To zavisi od doživljaja onog koji piše esej. On nije ni teorija ni literatura; on je pokušaj kreativne interpretacije. Kritičarima se zamera da obično pišu pozitivne kritike. To uopšte nije slučajno, jer knjiga koja mu se dopadne, potiče čoveka na pisanje. Knjiga koja nam se ne sviđa, podstiče nas pre na podsmeh.

Već si izrekao deo svog ličnog redosleda prioriteta: prvenstveno si romanopisac, pa tek onda pisac pripovetki. Koliko ostaje „unutrašnjeg prostora“ za esej?
— Čini mi se da sam tek na trećem mestu esejist. Naravno da ne mislim da je to neki opšti vrednosni poredak. Trudim se da primenjujem elemente eseja u svom pisanju, ali uključene u neku literarnu funkciju. Nisam uvek siguran koliko čovek stoji iza svojih eseja. Mislim, koliko vernički stoji; koliko i to nije jedna igra trenutka dok čovek piše. U nekom kraćem vremenskom razmaku možemo napisati dva eseja sa dosta suprotnim stavovima. Upravo dok piše esej, čoveku se može desiti da oseti koliko je malo potrebno da promeni svoje tvrđenje.

I ljubav je igra trenutka, pa ipak se i prema njoj možemo vernički odnositi.
— Da. Ljubav je dobar primer. Ljubav je najklasičnija situacija u kojoj se to dešava, ti obrti. Neko od francuskih klasičnih pisaca reče da kad nekog jako volimo, to je dobar preduslov da ga kasnije mrzimo.

U pripovedačkom postupku, još od romana „Put u Dvigrad“, ponašao si se kao neka vrsta fikcionog istoričara. Fasciniranost istorijom možda je mogla da se učini kao tradicionalizam senzibilnosti i time priguši komponentu igre istorijskim ljušturama. Tek knjiga  priča ,,Izveštaj o kugi“ ogoljava postupak koji postoji još u romanima „Put u Dvigrad“ i „Senke na zidu“.
— On u „Dvigradu“, mada je to moja prva knjiga, postoji više nego u „Senkama na zidu“. Neke odrednice modernog istorijskog romana u „Senkama“ nisu bitnije narušene. To je priča koja se zbiva početkom stoleća, vezana za istoriju kinematografije. „Dvigrad“ ima više igre sa istorijom, preko centralne priče o spomeniku i njegovom autoru, da bi se ispostavilo kako je zapravo sve jedna fikcija. I ličnost kojoj je spomenik podignut, i lik na tom spomeniku, i da je sam autor spomenika problematičan. U tom smislu „Izveštaj o kugi“ je vraćanje motivu prvog romana. Nisam toga do sada bio previše svestan. To jeste igra, odnosno ima elemente igre. Zato i počinje prvom pričom koja je čista igra sa istorijom gde se zamišlja jedna istorija koja se mogla zbivati.

Nije li sadašnji jugoslovenski trenutak idealan za euhronijske poduhvate? Svi naveliko kuju planove od kojih će se mnogi, po prirodi stvari, pokazati euhronijskim, fiktivnim, paralelnim istorijama čije će mogućnosti moći da odživljava samo naučno-fantastnčna literatura.
— Savremeni istorijski trenutak pre me vodi pomisli da je idealan za kataklizmičnu literaturu, bremenitiji je kataklizmičnim obećanjima. Postoje obećanja jedne lepe lokalne apokalipse, a onima koji se nađu u apokalipsi, nije nikakva uteha što je ona lokalna.

Junak iz naslovne pripovetke u „Izveštaju o kugi“ govori o sećanju na strašne prizore kuge po gradovima. Onda, međutim, dodaje da jednako dobro pamti i sjaj pomorandže na stolu biblioteke. Šta za pisca znači taj sjaj?
— Znači smirenost, toplinu, opojne mirise. Oni stvaraju svet male, lične čulnosti koji se suprotstavlja nasilju sveta grube čulnosti u raspadu. Ova druga čulnost smrdi na trulež, bol i smrt.

Posveta u 'Senkama na zidu' - Odlomak razgovora iz NIN-a - Rok kritičar Žikica Simić sa kultnom knjigom 'Senke na zidu'

Ako je euhronija neka vrsta paralelne istorije u odnosu na ono što se stvarno desilo, pripovest ,,Prizori iz petstogodišnjeg rata“ zasejao si elementima masovne kulture kojim si poklonio stvarnosni status.
— Pa, zar Flaš Gordon nije deo istorije? Negde četrdeset treće-četvrte godine u Sjedinjenim Državama bila je prilična panika da je velik broj nemačkih špijuna infiltriran u američke vojne strukture. Tad je izrađen sistem komplikovanih testova za proveru. Jedan general je imao užasnih problema pošto na testu nije znao da odgovori ko je Flaš Gordon. Činilo im se neverovatno da neko u Americi ne zna ko je to.

Prevodio si Čestertona i Tolkina, pisao si eseje o Čestertonu i kriminalističkom žanru; pojavljuješ se kao pisac euhronije i naučne fantastike; koristiš junake iz stripa... Kakav je tvoj odnos prema onim žanrovima i medijima za koje neosnovano ili s razlogom vezuju reči zabavno, trivijalno, šablon...?
— Što se stripa tiče, njemu sam se vratio pre izvesnog broja godina. Bilo je to sasvim slučajno, kad sam naleteo na Hermanov strip „Komanča“. Fasciniran sam bio nekom vrstom precizne filmske montaže u crtežu, koju, naravno, čitajući stripove kao mnogo mlađi, nisam opažao. Drugi strip koji me je opčinio svojom bajkovitošću je Pratov „Korto Malteze“. Pisci koje volim iz roda naučne fantastike su Filip K. Dik, Ursula Legvin, Rej Bredberi... Dik je izuzetno umeo da ostvari složene igre sa vremenom, množinom i vremenskih tokova, sa svim onim što smatramo stvarnim i onim što smatramo fiktivnim. Žanr kakav je naučna fantastika krajnje neosnovano se svrstava u trivijalnu literaturu. Povremeno dosta rado čitam izvesne kriminalističke romane. Za njih bih se, međutim, složio da su žanrovski određeni kao trivijalna literatura. Kriminalistički roman mora da ima zaplet sa relativno jasnim rešenjem. Upravo taj odnos zaplet-rasplet čini ga ponešto trivijalnim, tu krši nešto što kvalitetna književnost traži: bogatstvo značenja, napor od čitaoca da sam učestvuje u raspletu. Kriminalistički roman ipak u osnovi mora da da ubicu na kraju. Onog trenutka kada to ne radi, on više nije kriminalistički roman. Čestertonova književnost, naročito roman „Čovek koji je bio četvrtak“, zapravo nije kriminalističkog žanra, svakako ne po raspletu.

Neki postmoderni tumači kulture vide gubljenje jasnih granica između elitne i masovne kulture, neku vrstu proširenja Vavilonske biblioteke u Vavilonsku kulu svekolike kulture.
— Te granice se stalno gube i uspostavljaju. Neke stvari koje su jednog momenta priznavane kao deo više kulture, kasnije „padaju“ u masovnu kulturu. Ništa ređe, proces je bivao i obrnut. Kriminalistički roman je, recimo, primer da se poetika grada pre javila u nekim trivijalnim žanrovima. Trebalo je da prođe izvesno vreme da „viša“ književnost otkrije poetiku u urbanom miljeu. Tome je u ovom slučaju, bar kad je Engleska u pitanju, verovatno vrlo jednostavan razlog – trebalo je da prođe vreme dok su pisci elite postali oni koji su pripadali i živeli u gradu.

Možda se uživanje u stripu, naučnoj fantastici i kriminalističkom žanru javlja i zbog toga što oni, svako na svoj način, nadoknađuju potrebu za pričom. Književnost je preterano zaboravila na priču, možda je suviše počela da se bavi sama sobom, a toga mi je malo preko glave, bez obzira koliko i ja sam bio krivac za to.

- - - - - -

Roman “Sudbina i komentari” (glava 26)

Maltežanin ga pogleda i osmehnu se: ne. Bar za sada. Ali sećam se jedne priče koja bi vas mogla zanimati. Čuo sam je u Veneciji; tamo tvrde da postoji jedan skriveni vrt – neugledan, obrastao u korov – i u dnu toga vrta su vrata. Kada nekom Venecijancu dosadi ona priča u kojoj je – u kojoj mu se život zbiva – on ode tamo, prođe kroz ta vrata i promeni priču. Pitam se samo da li su ta vrata uvek otvorena. I da li za njih treba imati ključ.

Da li ste pronašli taj vrt, upita Volkov.

Objavljeno: 17.11.2024.

Ima već par nedelja kako je ozvaničen kraj Strip revije, jedinog strip magazina na našim prostorima. Više od deset godina branila je i održavala jedan koncept koji je većinu nas uveo i održao u svetu stripa. Posebno je vredna bila Strip revija zato što se trudila da predstavi i domaće strip autore, kako radove starih majstora tako i najnoviju produkciju. Nadam se da će se neko ponuditi da nastavi ovu misiju, da ćemo dobiti nove doze stripova na kioscima. Informacije, kao i intervju sa urednikom, slede kao podsetnik na ovo izdanje i poslednji broj. Hvala Mladenu na uloženom trudu i zadovoljstvu koje nam je pružao svih ovih godina.

* * *

U ponedjeljak, 28. listopada, na kioscima ćete pronaći posljednji broj Strip revije Večernjeg lista. Nakon više od jednog desetljeća i 134 broja došao je trenutak prestanka.

Uredništvo zahvaljuje svim čitateljima, suradnicima, urednicima i Večernjem listu koji su doprinijeli da budemo dio stripske povijesti.

* * *

Strip revija Večernjeg lista br. 134, listopad 2024

Ovo je posljednji broj Strip revije Večernjeg lista

S današnjim brojem Strip revija Večernjeg lista prestaje izlaziti.

Nakon više od jednog desetljeća i  134 broja došao je trenutak prestanka.

Uredništvo zahvaljuje svim čitateljima, suradnicima, urednicima i Večernjem listu koji su doprinijeli da budemo dio stripske povijesti.
Za uredništvo

Strip revije Večernjeg lista
glavni urednik
Mladen Novaković

Intervju s Mladenom Novakovićem u emisiji Katapultura Hrvatskog radija
Mladen Novaković razgovarao je s Josipom Grozdanićem o Strip reviji Večernjeg lista na Prvom programu Hrvatskog radija u emisija Katapultura 1.11.2024.
www.stripforum.hr/strip-revija-vl/intervju-s-mladenom-novakovicem-u-emisiji-katapultura-hrvatskog-radija/

DESINIH 70

1955 + 30 = 1985 + 40 = 2025

Spoštovani,

Desa Muck je v svojem 70. letu in 40 letih pisateljevanja uspela pridelati 70 knjig, zato Vas vabimo na slavnostni dogodek DESINIH 70

s predstavitvijo izvirnega slovenskega stripa
DESOVILA – PRVI SLOVENSKI SUPERMAN ŽENSKA

avtorice Dese Muck in slikarja Marka Derganca – Dergija
v Strip.art.nico BUCH v MURGLE Center (Cesta v Mestni log 55) v Ljubljani v

TOREK 19. NOVEMBRA 2024 ob 18.30 uri

Dogodku bodo poleg slavljenke DESE MUCK prisostvovali ilustratorji njenih knjig MARKO DERGANC – DERGI (Desovila), ANA KOŠIR (serija Anica in serija Pavlina, Hči lune), IGOR RIBIČ (prva serija Blazno resno) , MATEJ DE CECCO (druga serija Blazno resno), ANA IZA SAJKO (Kokoš velikanka), GORAZD VAHEN (Miklova Zala), UROŠ HROVAT (Oli iz dežele vulkanov), , PETER ŠKERL (Ko se želva izgubi), MARTIN MEJAK (Kakšne barve je svet), ki bodo tudi podpisovali knjige.

Na kratko o stripu DESOVILA : Strip je izhajal v reviji PIL v šolskem letu 1985/86, ko sta Desa in Dergi začenjala svoji samostojni literarni poti. Desa je v tistem obdobju med drugim za TV Slovenija vodila oddajo VIDEOGODBA in prejela TV Viktorja, ki so ga takrat podelili šele

drugič. Marko je snemal legendarne reklame in je bil sijajen filmski komik. Zgodba o DESOVILI, hrabri a nerodni ženski supermanu, ki skrbi za planet Zemljo, za ljudi in živali, je namenjena otrokom od 10 do 15 let starosti ter vsem ljubiteljem stripa. Končno bo po 40 letih prvič izšel v samostojni knjigi. Strip je nastal na predlog Mance Košir kot stranski

produkt scenarija Dese Muck in Polone Sepe za prvi slovenski mladinski film, ki bi ga režirala ženska. Po tednu dni snemanja je Viba film ustavil snemanje.
Dogodek bomo izpeljali v sodelovanju s Strip.art.nico BUCH – specializirano trgovino s stripi in Založbo MUCK BLAŽINA.

Veselimo se snidenja!

Lep pozdrav,

Strip.art.nica Buch
www.stripi.si

U organizaciji Narodne biblioteke Budve, u kojoj se odvija Škola stripa i ilustracije posljednjih 7 godina, u utorak, 12. novembra će biti održan festival stripa- Stripovanje, a program će početi u 16 časova u prostorijama Biblioteke na Akademiji znanja.

U utorak, 12. novembra sa početkom u 16 časova gostujući strip autori će crtati i razgovarati sa polaznicima Škole stripa i ilustracije.

Na programu festivala Stripovanje u 17 časova je otvaranje godišnje izložbe Škole kao i izložbi gostujućih strip autora a govoriće predavači Škole stripa i ilustracije - Simon Vučković i Miloš Albijanić.

Zvaničan prijem mlade strip autorke Jane Vasiljević u stripovsku zajednicu biće ozvaničen u sklopu Festivala u 17.20 časova, nakon čega će u 17.30 biti održana promocija strip izdanja Sajber sa Sajberom u izdanju Agencije za audiovizuelne medijske usluge (AVU) na kojoj će govoriti Damir Nikočević i Milica Kašćelan.

Promocija izdanja Titogradsko stripovanje u izdanju Nove Pobjede i fanzina Proces - kraj, po istoimenom romanu Franca Kafke, na programu festivala Stripovanje je u 18 časova a o ovom izdanju govoriće strip autori Slobodan Lalović i Jana Vasiljević. Razgovor sa gostujućim strip autorima Goranom Šćekićem i Miodragom Spasojevićem povodom otvaranja njihovih izložbi biće upriličen u 18.30 časova, dok ćemo ovogodišnje Stripovanje okončati programom koji će početi u 19 časova i 15 minuta, a organizuje se u čast i povodom NJegoševog dana - promocijom stripovanog izdanja Lažni car Šćepan Mali po djelu P. II Petrovića NJegoša, u izdanju izdavačke kuće Forma B komiks iz Beograda, o kojem će govoriti urednik Ilija Mirović.

Podsjetićemo da se svakog četvrtka u terminu od 16 do 18 časova u prostorijama Narodne biblioteke Budve održava popularna radionica za djecu i mlade koja je pokrenuta 2017. godine - Škola stripa i ilustracije koju vodi strip majstori Simon Vučković i Miloš Albijanić.

Cilj ove radionice je edukacija o likovnim disciplinama ilustrovanja književnog teksta, časopisa, slikovnica, stripova, kao i upućivanje u ostale segmente dizajna kao što su: oblikovanje knjige, scenario (dramaturgija), kadriranje, montaža, studija i kreiranje likova, kostimografija, scenografija, anatomija, storibord, tehnike, materijali za rad, kao i teorija i istorija likovne umjetnosti s fokusom na dizajn.

Škola stripa i ilustracije za djecu i mlade se odvija u okviru partnerske saradnje sa NVU Udruženje afirmacije stripa.

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR BEOGRAD
– SREĆNA GALERIJA

SREĆNA GALERIJA Studentskog kulturnog centra Beograd (SKC) i DRUŠTVO LJUBITELJA STRIPA MAKSIM imaju čast da pozovu Vas i Vaše prijatelje na predavačko-prezentacioni i tribinski program na temu 90 GODINA STRIPA U IZDANJIMA „POLITIKE“, u četvrtak 14. novembra 2024. godine u 19.00 u Velikoj sali SKC Beograd.

Istoimena izložba u Srećnoj galeriji SKC-a biće na raspolaganju posetiocima do 23. novembra 2024.

Radno vreme Srećne galerije:
ponedeljak - petak 8.00 - 20.00 / subota 8.00 - 15.00

* * *

14. NOVEMBAR 2024. 19.00, Velika sala SKC Beograd
CIKLUS PREDAVANjA: STRIP I ILUSTRACIJA
DRUŠTVO LJUBITELJA STRIPA „MAKSIM”:
90 GODINA STRIPA U IZDANJIMA „POLITIKE“, tribina

90 godina stripa u POLITICI - Kratak osvrt na uticaj
izdavačke kuće Politika na razvoj stripa u Srbiji

Strip u Srbiji postoji duže od devedeset godina. Možemo pronaći njegove pretke u našem fresko-slikarstvu srednjeg veka, ili Vereščaginovim proto-stripovima u časopisu Nova Iskra iz XIX veka, a njegove početke u stripovima iz Nevena i sličnih časopisa tog doba. Ali svi se slažu da je datum kada je strip ušao na velika vrata u svest i srca srpskih čitalaca 21. Oktobar 1934. Kada je u dnevnim novinama Politika izašao prvi nastavak stripa Tajni agent X-9 Dešajela Hemeta i Aleksa Rejmonda. Da li su ljudi iz Politike znali šta će nastati nakon objavljivanja tih kaiševa, ili je to bio „utorak kao i svaki drugi“ za njih, nećemo nikad saznati, ali ono što sa sigurnošću možemo reći je da je taj događaj usmerio naše autore u pravcu koji do tada nisu uzimali u razmatranje, barem ne u tom obliku. Ono što zasigurno možemo reći je da sam naziv „strip“ koji danas koristimo kada govorimo o tom mediju dugujemo uredniku Dušanu Dudi Timotijeviću, koji je, ispravno shvativši koji deo američke kovanice Comic Strip treba da iskoristi, dao ime novom vidu likovnog (i literarnog) izražavanja.

Eksplozija koja je usledila na domaćoj sceni donela je neverovatnu produkciju stripova koji su, zahvaljujući svom kvalitetu, uskoro objavljivani u evropskim listovima, kao što je Princeza Ru Đorđa Lobačeva ili Grofica Margo Konstantina Kuznjecova. Đuka Janković crta Maksima, Nikola Navojev crta Tarcanetu, Zigomara, Sergej Solovjev Carevog štitonošu, Ajvanhoa, tu su Ivan Šenšin, Vsevolod Guljevič, Moma Marković sa scenaristkinjom Ljubinkom Bobić pravi Ristu sportistu, Vlasta Belkić parodira Tajnog agenta H-9 u stripu Šaljivi doživljaji detektiva Hari Vilksa... Spisak autora je podugačak, a stripova koje su uradili mnogo duži.

Politika je, u svojim izdanjima, od početka imala domaće autore. Od Brane Cvetkovića, Vladimira Žedrinskog i Đorđa Lobačeva u Politici za decu, preko predratnih i posleratnih autora u Politikinom zabavniku poput Novice Kruljevića, Bože Veselinovića, Ludviga Fišera, Brane Jovanovića, Laze Sredanovića, Dušana Dude Vukojeva, Miomira Tomića, do novijih vremena i autora kao što su Aleksa Gajić, Milan Jovanović ili Toni Radev. Izdanja poput časopisa Zdravo ili TV Revija su donosila radove Nenada Milićevića i TV Radojicu Dejana Nastića. U Ekspres politici svoje rane radove objavljuje Rajko Milošević – Gera. U vreme sankcija, Mikijev zabavnik postaje Mali zabavnik i donosi radove Nikole Mitrovića – Kokana, Bojane Dimitrovski i Bobana Savića Getoa. I tako je sve do danas, gde Politikin zabavnik donosi stripove domaćih autora, dobitnika nagrada na Salonu stripa u Studentskom kulturnom centru Beograd.

Borivoje Grbić

16-ti tom (#77-81,332strane) enciklopedijskog strip magazina Balon otvara epizoda serijala Veliki Blek iz pera Mikice Ivanovića. Na licencnom stripu Veliki Blek, za Dnevnik iz Novog Sada počinje da radi 1982. godine. Uradio je jedanaest epizoda, od kojih je devet objavljeno, a dve epizode su izgubljene. Paralelno na serijalu Veliki Blek, radi i kratke vestern priče, kao dodatni strip, u legendarnim edicijama Zlatna serija i Lunov Magnus Strip. Uradio je više od 100 naslovnica za ove dve edicije.

Balon premjerno kreće sa objavom serijala Crni Roko scenariste Ive Štivičića i crtača Jelka Peternelja. Serijal je rađen na osnovu popularne tv serije 80-ih godina prošlog veka Kuda idu divlje svinje I. Štivčića.

Vraća se serijal Larami, idejna kreacija Milana Miletića, akademskog slikara i vrsnog crtača. Pored čitalaca iz regiona (ovo je eufemizam za Jugu), Larami je objavlјivan u Nemačkoj, Skandinaviji i nekoliko epizoda u Francuskoj i Engleskoj. Scenarista je bio Miodrag Milanović. Jedna epizoda Laramija poslužila je kao inspiracija Kventinu Tarantinu da snimi vestern čija se radnja odvija u diližansa-postaji gde dolazi do obračuna sa fatalnim posledicama.

Dragan Pavasović, rok gitarista, furešt majstor, meštar od crnjaka i lozomicina je dokazani strip autor, nagrađen na festivalima u Skoplјu i Prizrenu (neka se spreme Laktaši) koji, uglavnom, sam piše scenarija za svoje izuzetne, rado čitane stripove. Balon objavljuje intrigantnu storiju Do kraja sveta.

Jedan čitalac 2005. piše u vezi serjala Smogi boj Gorana Delića sledeće: Meni je ovaj strip bio pravo otkrovenje,pesnica u glavu, vrh vrhova! Može li mi neko informisaniji reći šta je sve izašlo jedna, dve kompletne epizode? Šta je uopšte izašlo od ovog junaka i da li je Delić zaokružio priču ? Nemoguće ju je objavit...razlozi nisu za forum jer je tema previše osjetljiva za moderatore. Čovjek je otišao iz Hrvatske početkom devdesetih,živi i uspješno radi u Kanadi (mislim u Torontu), crta nešto za filmsku industriju. Povremeno navrati do rodnog kraja (Lika), i nema prava na svoj strip...vjerojatno je bio "nagao" u mladosti..."a kad si mlad,oće da jedeš,oće da ebeš,a to košta"!... uglavnom, žalosna štorija!....inače,priča iz tog stripa nikada nije zaokružena(barem ne objavljana)“. Nakon gotovo tri decenije Balon objavljuje prvu kompletnu epizodu nikad završenog serijala Smogi boj.

Rad Đorđa Lobačeva nije potrebno posebno predstavljati. U ovom petobroju zastupljen je sa stripom Čardak ni na nebu ni na zemlji.

Danijel Žeželj još početkom devedesetih počinje uklanjati kvačice sa svog prezimena, odlazeći nakratko u London te zatim u Italiju, skrasivši se u Montepulcianu kao redoviti autor mesečnika Il Grifo, u čijoj ediciji izdaje prvi album, Ritam srca (ujedno i njegov prvi domaći ukoričeni naslov, u izdanju Comicona), za koji predgovor piše Federico Fellini. Žeželjev šesti domaći strip-album Kuga, odlazi korak dalje, pričajući priču toliko čvrstu u svojoj razlomljenosti da prvo čitanje nije dostatno za postizanje njezine željene snage. Prodiranjem u samu bit te tragične strip bilješke, režirane u maniri art-noira, s primesom Antonina Artauda (koja ovde zasenjuje do sada često korištenu poetiku Toma Waitsa), jasno je da je reč o još jednom nenadmašno slojevitu i snažnu remek-delu.Ovu storiju objavljuje 16-ti tom enciklopedijskog strip magazina Balon.

Izgubljeni u svemiru, strip u jednom kaišu, jedan je od dugovečnijih u novinskom sazvežđu Srbije, izlazio je u Galaksiji od 1995 do 2002. i to je bio plodan početak saradnje crtača D. Pavasovića i scenariste M. Milanovića. Balon #77-81 objavljuje izbor kaiševa iz ovog stripa koji se odvija malo u vasioni malo u jednom srpskom selu.

Ko je Franja Straka? Ne znam da kažem – nije za štampu!... Čovek koji pokušava svoj život da stavi u strip. Svaki trenutak! Mene prvenstveno interesuje koliko malo je dovoljno da se ispriča priča, a da ona bude prihvatljiva. Samo minimum otvaranja, a posle ako neko hoće u tome da traži smisao… U prvom Korovu kaže: „Imam toliko stripova i dajem ih vama, pa se vi mučite da shvatite neshvatljivo“. Balon #77-81 (332 strane, 1.000 din) objavljuje nešto duži strip ovog samostojnog autora. Enciklopedijski strip magazin Balon, čuvar je stogodišnje tradicije domaćeg stripa, borac protiv zaborava i, rezervišite vaš primerak na vreme.

NA VAKANINIM VRATIMA POJAVLJUJE SE ČUVENA KOSPLEJERKA KOJOJ SE MARIN DIVI! IMA POSEBAN ZAHTEV ZA VAKANU, ALI PITANJE JE – HOĆE LI PRISTATI NA ZAJEDNIČKI KOSPLEJ I NAPRAVITI USTUPAK?

„MOJA LUTKA ZA OBLAČENJEˮ 3 na LETEĆEM STARTU po ceni od 370 dinara.

„Moja lutka za oblačenjeˮ je šarmantna tinejdžerska romantična komedija. Duhovit i provokativan odnos dvoje tinejdžera razvija se u ljubavnu igru, dok nas autorka vodi kroz detaljno proučen svet supkulture kospleja.

Novi broj možete poručiti putem sajta ili kupiti u klubovima čitalaca Čarobne knjige.

Prelistajte OVDE • PORUČITE ODMAH

VELIKO FINALE U POSLEDNJEM TANKOBONU JEDNOG OD NAJPOPULARNIJIH MANGA SERIJALA U SVETU!

Sve Takemićijeve patnje, borbe, krv i suze vodili su ka ovom trenutku – poslednjoj borbi, gde će konačno saznati kako je stekao moć da skače kroz vreme!

POSLEDNJI BROJ vaših omiljenih „TOKIJSKIH OSVETNIKAˮ na LETEĆEM STARTU po ceni od 370 dinara.

Novi broj možete poručiti putem sajta ili kupiti u klubovima čitalaca Čarobne knjige.

ŽIVEL STRIP! ŽIVELA ANIMACIJA! 2025
mednarodni mladinski natečaj za strip in animacijo za osnovnošolce in srednješolce iz Furlanije - Julijske Krajine in Slovenije
www.zivelstrip.net

Revija Stripburger in združenje Viva Comix tudi letos v okviru projekta ŽIVEL STRIP! ŽIVELA ANIMACIJA! razpisujeta nagradni mladinski natečaj za strip in animacijo.

Vsako leto za natečaj izberemo dela predstavnikov slovenskega in italijanskega stripa, ki lahko služijo tudi kot navdih mladim ustvarjalcem. Tokrat sta to lik iz stripa Smrt in čevljar slovenskega stripavtorja Jureta Engelsbergerja ter Kintara, deček z nadčloveško močjo in glavni junak stripa italijanske avtorice Elise Menini.

Rok za oddajo del je 13. marec 2025. Več →

BESEDILO NATEČAJA S PRIJAVNICO →

U petak, 1. novembra 2024. godine, sa početkom u 13 časova, u Evropskom domu u Velesu otvorena je samostalna izložba umetnice Slavice Kupenkove. Na otvaranju i narednih desetak dana posetiocima je izložena dela iz sfere tradicionalne i digitalne umetnosti, kao i strip, po kojem je Kupenkova poznata poslednjih godina.

Prema rečima same umetnice, njen rad je ukorenjen u jednostavnosti, fokusirajući se na male, ali moćne trenutke. Njene slike hvataju emocije koje često ostaju neprimećene, omogućavajući svakom delu da ispriča tihu, ali ubedljivu priču. Kroz svoj rad, Kupenkova istražuje teme lepote, snage i izdržljivosti, posebno u svojim portretima žena.

Inače, Slavica Kupenkova je crtačica, autorka i ilustratorka dečijih knjiga i časopisa. Crtež i ilustracija su uvek bili prisutni u njenom životu. Počela je da se bavi ilustrovanjem 2020. godine i odlučila je da se bavi svojom novopronađenom strašću kao karijerom od 2021. godine – kada objavljuje zbirku poezije „Magični točkovi“ kao autor i ilustrator.

Na 18. Međunarodnom salonu stripa „Veles 2021“, Kupenkova je dobitnica nagrade – Najbolji debitantski strip za strip „Janove školske avanture“ gde se pojavljuje kao kompletna autorka.

Kupenkova je dobitnica jedne od pet specijalnih nagrada koje dodeljuje međunarodni žiri projekta CAN FOR BALKAN za strip „Odiseja”.
U 2022. godini je autor glavnog stripa iz kataloga u okviru granta – Za naše komšije i prijatelje, a član je i žirija povodom konkursa Makedonskog Strip centra sa oficom u Velesu.

Takođe, 2022. godine dobila je specijalno priznanje italijanskog ambasadora povodom manifestacije „Dani italijanskog stripa” za izradu plakata.

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovaj broj donosi 32 strane stripa. Samonikli korov strip, broj 607:
www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/607

   Nakon zanimljivog i, u evropskim razmerama, aktuelnog albuma „Drakula“ scenariste Marka Konava (1974) i crtača Korado Roia (1958), koji je naišao na lep prijem i kod domaćih stripoljubaca, „Čarobna knjiga“ je u prestižnoj  biblioteci „Stari kontinent“ objavila album „Frankenštajn: U ime oca“ novo delo ovog dvojca. Album je takođe “vruć” i aktuelan; originalno ga je 2023. godine objavila izdavačka kuća “Lo skarabeo” i pobrala brojne pohvale mada je album, kao i “Drakula”, bio predmet razbuktalih diskusija fanova i kritičara. Na ‘našoj strani’ ovim izdanjem “Čarobna knjiga” nastavlja da “hvati i drži korak” sa tekućom produkcijom 9. umetnosti. Zabeležimo da je, kao i u slučaju albuma “Drakula”, pojava “Frankenštajna” zanimljiva i iz drugog ugla: naime “Čarobna knjiga” je 2021. godine objavila album “Frankenštajn” Žorža Besa. Identična interesovanja trojice strip umetnika za klasične horor romane svakako je vrlo indikativno jer možda najavljuje talas novih preispitivanja žanrovske zaostavštine. Naravno, stripovi koji za polazište imaju „adaptaciju“ proslavljenih, klasičnih ali i dalje popularnih romana nisu nikakav izuzetak. U krajnjem slučaju to su neka od ključnih dela za istoriju horora kao literarnog žanra ali i temelji ikona popularne kulture XX veka koje su ušle u brojne umetničke forme (od filma i stripa do pozorišta, TV serija i kompjuterskih igrica), u svakodnevni govor odnosno fundus pojmova čije značenje je opšte poznato. Nesporno je da postavke „Drakule“ i “Frankenštajna” čini niz elemenata i obrazaca čija je intrigantnost vanvremena. S druge strane, sama struktura romana kao i stilistički manir kazivanja i danas ih dobrano dižu iznad rutinske, konfekcijske horor (para)literature. Kako god bilo, popularnost romana neminovno je donela brojne „prepravke“ i vulgarizacije originala koji su ponekad menjani bezmalo do neprepoznatljivosti.

   Ideju za „Frankenštajna“ Meri Šeli (1797-1851) je dobila 1816. godine dok su ona i pesnik Persi Šeli (tada njen ljubavnik, kasnije suprug) boravili na Ženevskom jezeru, u društvu lorda Bajrona i Džona Polidorija. Bajron je predložio prijateljima da prekrate kišno (ne)vreme tako što će svako napisati „priču o duhovima“. Meri je sročila prvu verziju svog dela i dve godine kasnije „Frankenštajna“, sa podnaslovom “Moderni Prometej”, objavila anonimno; ubrzo se proneo glas da je autor romana žena i ocene knjige su zahvaljujući tome bile pretežno negativne. Ipak, godine 1831. izlazi dorađena, konačna verzija romana. Prvi film po romanu snimljen je 1910.g. a najpopularniji Frankenštajni (u romanu bezimena kreacija je dobila prezime svog tvorca) bili su Boris Karlof, Bela Lugoši i Lon Čeni.

   Po pitanju ‘stripovanja’ romana Besova “adaptacija” i delo Konava i Roiapredstavljaju dva moguća načina praćenja literarnog predloška. Besova odluka da u medij 9. umetnosti pretoči roman tako što će se “strogo” držati predloška svakako je bila hrabra ako se ima u vidu da knjiga nosi duh XIX veka, koji je blaži i skloniji pompeznosti u odnosu na prve decenije XXI veka. Konavo je, pak, kao i u slučaju “Drakule”, bio drugačijeg mišljenja pa stoga na početku albuma jasno piše „Slobodna adaptacija romana Meri Šeli“ u šta se znatiželjni čitaoci mogu uveriti vrlo brzo jer priča odlazi u smeru koji je poprilično neočekivan i na tragu je već dugo prisutne tendencije “osavremenjavanja klasike” odnosno akcentovanja i produbljivanja nekih elemenata originalne priče. Naime, mladi Viktor Frankenštajn, kombinujući medicinu XVIII veka sa spisima Paracelzusa stvara, od mrtvih tela, novo biće koje oživljava Galvanijevim strujama. Ali, umesto da, kao u romanu, prestravljen rezultatom, odbaci novo biće on ga poverava svojoj verenici koja pokušava da ga socijalizuje. Biće dobija i ime – Prometej (što je, imajući u vidu grčki mit, neprikladno; podnaslov romana se, pak, odnosio na naučnika i njegov čin a ne na biće koje je stvoreno). Prometej uspešno uči i Frankenštajn ga predstavlja naučnom skupu koji se, međutim, izruguje i naučniku i Prometeju. Ismejani Prometej ubija provokatora i odmeće se u šume… Kasnije  se javlja svom ‘ocu’ i traži da mu ovaj stvori družbenicu. Naučnik, mučen dilemama, počini grešku koja će naterati Prometeja da otme Viktorovu suprugu. Posle godina traganja naučnik nalazi Prometeja. U trenu konačnog obračuna Prometej otkriva da ima ženu i sina na šta Viktor tvrdi da on ne veruje u čuda. Ali Prometej mu odgovara “Ja sam sin nauke i čarolije, u jednakoj meri. Prema tome, govoriti o čudu nije takvo svetogrđe.” Pošto se obračuna sa ocem Prometej sa svojim malim sinom odlazi kući!

   Moralne i etičke dileme “Frankenštajna” u korenu kojih je nedoraslost čoveka da izigrava Boga, Marko Kanavo je ‘razrešio’ postupcima stvorenog bića koje je prikazao sposobnim da se izdigne iznad netrpeljivost ljudi i nađe svoje mesto pod suncem. Ovaj neočekivani obrt na kraju priče ima potencijal koji bi scenarista mogao da iskoristiti u eventualnom nastavku koji bi opravdao (i razvio) izmene koje je uneo u originalnu priču. S druge strane, majstorstvo Korada Roia apsolutno je neupitno. Ponovo se srećemo sa njegovom fascinantnom sposobnošću dočaravanja atmosfere a grafizam, valeri, montaža tabli, brze promene rakursa i formata crteža ostavljaju gledaoce bez daha. Dodatni aduti oneobičavanja su odbijanje da Prometej uopšte liči na popularnu predstavu iz filmova sa Borisom Karlofom odnosno povremeno ‘probijanje’ Roijevih skica ispod valera (na jednom kvadratu se čak nazire skica rama slike na zidu koji nije ‘potvrđen’ u tušu)! Hteo to ili ne Roi je stvorio duh-strip u ovom albumu.

   Album zatvara pogovor Marka Grasoa koji je instruktivni vodič kroz istorijat “Fraknenštajna” u literaturi i filmu.

   Rečju, “Fraknenštajn” Konava i Roia je vanredno zanimljivo delo koje kombinuje znanu priču i nove elemente tvoreći intrigantan amalgam oživljen sjajnim gotskim crtežom izašlim ispod pera i četkice vrhunskog crtača!

Objavljeno: 03.11.2024.