naslovna  |  arhiva  |  strip  |  autori  |  istorija  |  online stripovi  |  striparnice  |  izdavači  |  škole stripa  |  festivali  |  linkovi  |  youtube  |  kontakt  |  impresum


Komikaze najava...         Press: Komikaze
  Strip izložba / Radionica / Koncert 
  AKC NIGDJEZEMSKA 
  29/07 – 02/08/2016 @ 20h, Zadar/HR!

INFO: ​
komikaze.hr/wiki/29072016-komikaze-nigdjezemska-zadar/

F​B ​NAJAVA:
www.facebook.com/events/154777081611936/

INFO: Femicomix
​izložba / komikaze.hr/wiki/femicomix

​Autorice: Nina Bunjevac, Amandine Meyer, Amanda Baeza, Bojana Bogavac, Ivana Pipal, Petra Brnardić, Petra Balekić, Ena Jurov, Dunja Janković, Lina Rica, Nele Broenner, Neja Tomšič, Petra Varl, Katie Woznicki, Agneizska Piksa, Anna Ehrlemark, Ivana Armanini
+
​K​oncert: Žen! / www.xzen.xyz
+ Beđomatik: ​radionica beđeva!
   / komikaze.hr/wiki/tag/bedomatik
+ Komikaze & Nikad bolje! pult
   (​stripovi, beđevi, plakati, majice, torbe)

Komikaze program podržan je od Ministarstva kulture RH
i Gradskog Ureda za kulturu, obrazovanje i sport Zagreb​
komikaze.hr

Objavljeno: 23.07.2016.
Strip: Cane (247)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 23.07.2016.
Privatni detektiv budućnosti, astronauti...      Autor: Ilija Bakić
  ...i nuklearne apokalipse ili vaseljena je
  baš mala – „The Long Tomorrow“ Moebiusa;
  
izdavači „Darkwood“ i „Čarobna knjiga“, 2015;

„The Long Tomorrow“ je zbirka naučnofantastičnih stripova koje je nacrtao Mebijus (Žan Žiro, 1938-2012), velikan svekolike 9. umetnosti i autor koji je profilisao vizuelni izgled i doživljaj budućnosti u masovnoj kulturi kraja XX veka a čiji je uticaj i danas nezaobilazan. Kako u uvodnoj reči kaže, Mebijus je 1975.g. bio deo velike ekipe umetnika koju je okupio Alehandro Žodorovski s namerom da stvore filmsku adaptaciju naučnofantastičnog romana „Dina“ Frenka Herberta. Film je trebao da u svemu bude izuzetan iskorak iz dotadašnjih vizuelnih-scenarističkih-glumačkih-muzičkih obrazaca pa su na saradnju pozvani mnogi izuzetni autori, od Mebijusa, Gigera, Daglasa Trambala, Orsona Velsa do Mika Džegera, grupe Pink Flojd i, kao apsolutna zvezda, Salvador Dali. Uprkos intenzivnog rada i gotovo zaokruženog likovnog identiteta priče, film nikada nije stigao dalje od pripreme postavši tako najpoznatini nesnimljeni film u istoriji. U svoj toj kreativnoj gužvi Mebijus je, dok je iscrtao stotine i stotine skica, upoznao Dena O’Banona (1946-2009; autor scenarija za film „Alien“ iz 1979.g.) koji mu je pokazao svoje skice za strip na kome je radio. Mebijus je bio oduševljen pričom i zatražio pravo da je nacrta. Tako je nastao kratki strip „The Long Tomorrow“ o doživljajima marginalnog privatnog detektiva Klaba koga, u košmarnoj budućnosti u kojoj svi žive u mega-gradu, angažuje bogata klijentkinja za naizgled lak posao; kako to biva, stvari se komplikuju jer uopšte nisu onakve kakvima se čine. Klab je, naravno, prethodnica Džona Difula iz serijala o Inkalu dok je naslov stripa moguća parafraza naslova Čendlerovog romana „The Long Goodbay“ iz 1953.g; istini za volju postoji roman „The Long Tomorrow“ Li Braket iz 1955.g. ali je reč o „spej operi“ što je daleko od tematike Mebijusovog i O’Banonovog stripa. Ova je parodija na klasične tvrde krimiće vanredna pre svega po atmosferi i enterijerima: Mebijusov haotični-frustrirani-agresivni-medijski-reklamni grad-džungla budućnosti postaće likovni temelj kako za film „Blejd raner“ Ridlija Skota (1982) tako i kiberpank roman Vilijema Gibsona „Neuromanser“ iz 1984.g. odnosno uzor za mnoštvo drugih potonjih dela koja će ovaj lik budućnosti definisati kao ikonografski obrazac naučne fantastike ali i opšte kulture. U sličnom okruženju dirigovanih masovnih neuroza i pojedinačnih maničnih ispada razvija se i sledeći strip u albumu, priča bez reči „Rock City“.

„Svemirski“ segment albuma čine kratki stripovi koji su, u suštini, stilske vežbe na neke od prepoznatljivih i preteranim, neinventivnim trošenjem šablonizovanih žanrovskih tema koje u Mebijusovoj verziji bivaju revitalizovane i nadograđene zbog čega deluju sveže i ubedljivo. Tako se priča „Vaseljena je baš mala“, kako i naslov kaže, poigrava apsurdom beskraja svemira a „Riđobradi i mozak-pirat“ naopako okreće sukob astronauta i veštačke inteligencije uvodeći u zaplet i ličnost onoga ko je mozak programirao. „Artefakt“ je efektna minijatura o odnosu veliko-malo u razmerama planeta-živo biće.

Posle fantazmagorijskog horor sna pilota svemirskog broda u „Približavanju Kentauriju“ (po scenariju Filipa Drulea) sledi „Varijacija br. 4070 na „poznatu“ temu“, gorka groteska o vodniku koga, posle nuklearne apokalipse, izvode iz podzemnog bunkera i streljaju jer nije poslao atomske rakete na protivničku stranu i tako lišio Francusku zadovoljstva pravedne odmazde protiv agresora! To što je čitava planeta, i bez tih bombi, uništena ne menja odluku jer - dužnost je dužnost ma kako (be)smislena bila.

Mebijusov grafizam, u svemu osoben, danas je legendaran. Od dizajna mašina, svemirskih brodova, svakojakih arhitektura i pejzaža do odeće, obuće i šešira, od svakovrsnih ljudskih fizionomija do nezemaljskih kreatura, strip čitalac/gledalac neprestano, iz slike u sliku, susreće nešto novo i izuzetno u širokom rasponu od vilinskih lepota do mračnih ponora svemira i ljudskog uma. Kompozicija crteža i tabli prefinjena je iako deluje spontano i jednostavno.

I posle četiri decenije Mebijusove slike su uzbudljive i fascinantne a njegove priče vrcavo duhovite i intrigantne, pune citata i aluzija. Otuda, uvid u strip s kraja XX i početka XXI veka definitivno nije moguć niti potpun bez poznavanja Mebijusovog opusa.

(„Dnevnik“, 2016)
Objavljeno: 21.07.2016.
Strip: Montenegrini (364)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 18.07.2016.
Modesty Comics News...         Press: Modesty Comics
  ...Cardboard City (Karton siti)!

Postavili smo novu knjigu na www.modestycomics.com.

Radi se o knjizi Cardboard City (Karton siti) koju je napravio scenarista Željko Obrenović sa četvoricom crtača - Željko Vitorović, Nemanja Radovanović, Gašper Rus i Miroslav Slipčević.

Knjiga ima 136 kolornih strana i sadrži 7 priča dramskog žanra (jedna naučno-fantastična, 5 savremene i jedna istorijska). Ovo je veliki korak za ove mlade i talentovane autore, a mi imamo zadovoljstvo da smo ih prvi adekvatno predstavili svetskoj stripskoj sceni na engleskom jeziku. Knjiga treba uskoro da izađe i kao papirno izdanje na srpskom jeziku u izdanju kuće "Modesty stripovi".

Promocija se planira za "Salon stripa" u Beogradu krajem septembra 2016. godine.
Objavljeno: 16.07.2016.
Strip: Cane (246)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 16.07.2016.
Nagrada Andrija Maurović...         Press: Miran Stihović
  ...Željko Lordanić – laureat nagrade
  „Andrija Maurović“ za životno djelo

Željko Lordanić – Lord, šezdesetsedmogodišnji crtač stripova i scenarist iz Zagreba, ovogodišnji je dobitnik nagrade „Andrija Maurović“ za životno djelo na području hrvatskog stripa.

Tu odluku donijelo je prosudbeno vijeće udruge za popularizaciju i očuvanje baštine hrvatskog stripa „Art 9“, u sastavu Nedeljko Dragić, Želimir Kosović, Raul Švarc, Veljko Krulčić i Roman Chiabudini.

Nakon što je diplomirao slikarstvo na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu 1974. godine, Lordanić se profesionalno posvetio radu na stripu. Otad do danas nametnuo se kao nezaobilazno ime hrvatskog stripa, sinonim za dobar i zanimljiv strip, crtan s maksimalnom autentičnošću i likovnom preciznošću. Lordanić je autor stripova raznih žanrova i tema, a posebice se istaknuo vrhunskim realističkim stripovima iz nacionalne povijesti („Petar Krešimir IV“, „Ljubav u Zadru“, „Nove oluje“, „Izdajnik“, „Trpimirov graditelj“ i mnogim drugim), te adaptacijama književnih djela, kako domaćih („Zlatarevo zlato“, „Grička vještica“, „Tatari u Hrvatskoj“, „Vuci“, , „Seljačka buna“...), tako i stranih („Otok s blagom“, „Gulliverova putovanja“, „Morski vuk“).

Punih četvrt stoljeća stripovi Željka Lordanića – bogati detaljima u scenografiji i kostimografiji, s jasno definiranim likovima i njihovim karakterima, prijemčljivi čitateljima - bili su jedan od zaštitnih znakova dječjeg časopisa „Modra lasta“.

Lordanićevi stripovi proteklih godina i desetljeća objavljivani su još u Sloveniji, Njemačkoj, Italiji, Engleskoj i Srbiji.

Većinu stripova nacrtao je po svojim scenarijima, a pojedine stripove po predlošcima Rudija Aljinovića, Avenke Žurić, Ive Antića, Cirila Galea.

Inače, dosadašnji laureati nagrade „Andrija Maurović“, koja se od 2009. tradicionalno dodjeljuje, su   Mladen Bjažić, Julio Radilović, Borivoj Dovniković, Žarko Beker, Nedeljko Dragić, Oto Reisinger i Rudi Aljinović. Specijalna priznanja dobili su Fadil Hadžić i Ivica Bednjanec (posthumno).

Objavljeno: 15.07.2016.
Leskovačke nagrade...         Press: Marko Stojanović
  ...XVIII BALKANSKA SMOTRA
  MLADIH STRIP AUTORA

Na 18. Balkanskoj Smotri Mladih Strip Autora održanoj 24-26. juna 2016. godine, u konkurenciji od rekordnih 2326 učesnika iz 42 zemlja sa prostora Evrope, Azije, Australije, Afrike, Severne i Južne Amerike, žiri u sastavu: predsednik žirija Aleksandar Vačkov (strip crtač i teoretičar), Milorad Vicanović Maza (strip crtač i ilustrator) i Marko Stojanović (strip scenarista i teoretičar) dodelio je sledeće nagrade:

Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana u kategoriji strip crtača dobio je Ivan Koritarev iz Sofije u Bugarskoj.
Diplome za istu kategoriju je dobili su Kristijan Darstar iz Brašova u Rumuniji i Todor Hristov iz Varne u Bugarskoj.

Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za ilustraciju dobila je Tanja Vukobrat iz Skoplja u Makedoniji.
Diplomu za istu kategoriju dobili su Rok Kleva Ivančić iz Ljubljane u Sloveniji i Darko Stojanović iz Beograda.

Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za scenario dobila je Danai Kristina Kaledoni iz Atine u Grčkoj.
Diplomu za istu kategoriju dobila je Mara Jovanović iz Podgorice u Crnoj Gori.

Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za strip teoriju dobio je Darko Mrgan iz Banja Luke u Bosni i Hercegovini
Diplomu za istu kategoriju dobio je Luka Vidosavljević iz Leskovca.

Diplomu za najboljeg debitanta dobile su Mina Davić i Jovana Stanković iz Leskovca.

Plaketu Nikole Mitrovića Kokana za doprinos srpskom stripu dodelio je organizator (Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“, ispred Leskovačkog Kulturnog Centra), nezavisno od žirija, i nju su ravnopravno dobili Jovan Stojanović iz Pariza u Francuskoj i Živojin Tamburić iz Londona u Engleskoj. Žiri u sastavu: predsednik žirija Ninoslav Miljković (strip crtač i karikaturista), Predrag Stanković (strip teoretičar i književnik) i Jurica Dikić (strip crtač i karikaturista), dodelio je nagradu Miodrag Veličković Mivel za satiričan strip Toši Borkoviću iz Beograda.

Objavljeno: 14.07.2016.
Hrabri, pravedni i romantični princ...      Autor: Ilija Bakić
  ...kad mudra aleta pobeđuje divlje Pikte.
  „Princ Valijat, sedmi tom 1949-1950“
  Harolda Fostera;
  
izdavač Čarobna knjiga, Beograd 2016;

Harold Rudolf Foster, poznatiji kao Hal Foster (1892-1982) nesporni je klasik strip umetnosti a njegovo životno delo „Princ Valijant“ je remek-delo kako u okrilju 9. umetnosti tako i sveopšte kulture XX veka. Od 13. februara 1937. godine do povlačenja u penziju 1979. Foster je pisao i crtao priču o princu sa Severa, iz Tule, koji će vremenom postati vitez Kralja Artura odnosno jedan od vitezova Okruglog stola i u svojim avanturama, ratovima i putovanjima obići bezmalo čitav svet, od Evrope do Amerike i Afrike. Foster će, nakon što je, zbog artritisa, morao da traži zamenu, te „iskušao“ nekoliko crtača, odabrati Džona Marfija (1919-2004) kome će prvo crtati skice u olovci a onda od 1789. table u potpunosti prepustiti strip. Marfi je „Princa Valijanta“ crtao, najpre po sinovljevom scenariju, sve do 2004.g. da bi ga, par meseci pre svoje smrti, predao Gariju Ganiju, koji je po scenariju Marka Šulca, Valijantacrtao do 2012. godine kada olovku „preuzima“ Tomas Jejts (dok Šulc piše priče). „Princ Valijant“ i dalje izlazi u nedeljnim, kolorisanim tablama i premijerno ga objavljuje preko 300 američkih dnevnih novina.

„Princ Valijant“ je od svojih početaka bio izuzetno delo, i kao priča i kao likovno delo. Foster se nije opredelio za standardnu istorijsko-avanturističku priču u pogodbenom Srednjem veku već je pomno proučio epohu, od velikih događaja do svakodnevice, od načina ratovanja do odevanja i ishrane. Stoga su Valijantovi doživljaji uvek bili uverljivi i ubedljivi. Kao rezultat takvog Fosterovog proučavanja, s jedne strane, i restrikcija hartije zbog II svetskog rata, s druge, nastao je strip „Srednjevekovni zamak“ (integralno reizdat 1957.g.) koji se može smatrati pravom studijom ondašnjeg vremena, običaja i shvatanja. Za razliku od „običnih“ stripova Fosterov Valijant nije ostao u „večnom sadašnjem trenutku“ već je polako ali vidljivo sazrevao i stario; njegova životna priča podrazumeva i brak sa voljenom princezom Aletom, rođenje i odrastanje dece te vrlo aktivno učešće članova porodice u priči bilo „rame uz rame“ sa Valijantom bilo u samostalnim doživljajima. Ovo je, u vreme originalnog objaljivanja stripa, bio krajnje originalan strip koncep (a ni danas nije preterano često korišćen).

Zahvaljući opredeljenju da strip izlazi u nedeljnim brojevima novina, u punom koloru, najpre u kaiševima a potom, zbog povoljnih reakcija čitalaca, kao tabla preko čitave stranice, „Princ Valijant“ je dozvolio Fosteru da potpuno razvije svoj talenat. Njegov fascinantni realistički crtež, neopterećen strip balonima (sav tekst se nalazi ispod crteža), prepun detalja, jednako uspešno predstavlja lica i mimike kao i eksterijere, pejzaže i masovne scene. Fosterovo klasicističko koncipiranje prizora u potpunosti odgovara priči koja je na tragu slavnih srednjevekovnih epova i saga. Otuda je spoj reči i slike potpun i neraskidiv.

Sedmi tom reprezentativnog kolor izdanja sabranih Valijantovih doživljaja zatiče ga kao mladog supružnika i ponosnog oca sina-prvenca Arna, rođenog u Americi, koji će biti kršten u blistavom Kamelotu, pred dvorskom svitom sa Kraljem Arturom na čelu. No, viteške dužnosti brzo će ga odvojiti od porodice i poslati da ispita neobične događaje u dalekom zamku. Pošto razreši tamošnje nevolje Valijant će sa nekolicinom vitezova, kako ne bi sedeli besposleni i izazivali nevolje, biti poslat da obiđe zid koji su podigli Rimljani kao prepreku divljim Piktima. Ispostaviće se da tamo stvari ne stoje ni malo dobro jer su Pikti prešli zid i pljačkaju sela. Mala družina suprotstaviće se najezdi više lukavstvom nego snagom. Branitelji bi, ipak, bili nadjačani da se u toj divljini, u odsudnom trenutku bitke, nije pojavila Aleta, vođena ljubavlju prema mužu. Ona će nadmudriti Pikte a onda se posvetiti lečenju teško ranjenog Valijanta. Kako bi pospešila njegov oporavak ona ga vodi u rodnu mu Tulu kod oca, kralja Aguara. Prezdraveli vitez uputiće se u Rim kako bi ocu odatle doveo valjane poznavaoce hrišćanstva. Ali dok Valijanta nema, Tulu opseda vojska spremna da je osvoji. No, ma koliko neprijatelji moćni bili oni se ne mogu meriti sa Aletinom spretnošću i dovitljivošću koja će, na kraju, otkloniti opasnost. Za to vreme, Valijant putuje Evropom koja je, zbog propasti Rimskog carstva, u potpunom rasulu...

Ratovi i svakodnevni mir, plemeniti vitezovi i nemilosrdni varvari, živopisni, vragolasti Vikinzi, nespretni čarobnjaci, dečaci koji žele da postanu junaci, mudre žene i praznoglave siledžije, tragedije i smešne zgode sabrani su u veliku sagu o mitskom vremenu koja je neizostavna lektira svih ljubitelja i poštovalaca Umetnosti.

(„Dnevnik“, 2016)
Objavljeno: 13.07.2016.
Udruženje strip autora Crne Gore...      Autor: Simon Vučković
  ...Izložba u Kotoru

Udruženje strip autora Crne Gore iniciralo je tri izložbe stripa koje su realizovane u proteklih nekoliko dana. U Kotoru 4. jula, prva izložba stripa „Carevi mladić” Dragane Kuprešanin iz Beograda otvorena je uz projekciju istoimenog animiranog filma u galeriji Kulturnog centra „Nikola Đurković” u sklopu Kotorskog festivala pozorišta za djecu. Istoga dana druga izložba alternativnog stripa Dejana Bogojevića iz Valjeva je otvorena u Podgorici u Knjižari Matice srpske u sklopu Bogojevićeve književne večeri. Završna izložba Škole stripa koja je realizovana u saradnji s Američkim uglom u Podgorici otvorena je 7. jula u KIC-u Budo Tomović.


Izbor iz štampe:

Na talasima alternative

Izložba alternativnog stripa „Carevi mladić” Dragane Kuprešanin iz Beograda, otvorena je uz projekciju istoimenog animiranog filma u galeriji Kulturnog centra „Nikola Đurković”. Autorka je promovisala istoimenu priču Ivana Branisavljevića, a namjera joj je da se u septembru sa ovim radovima pojavi i na Strip festivalu u Herceg Novom, kao i na drugim međunarodnim festivalima.

Ovo je prvi put da smo organizovali izložbu stripautora iz inostranstva, a Dragana je jedna od uspješnijih mladih autora iz Srbije. Kao pripadnica mlađe generacije stvaralaca, ona „skače” iz jednog u drugi medij, te je napravila strip od svog animiranog filma. U narednom periodu mi od nje očekujemo još mnogo više na polju alternativnog stripa, kazao je stripcrtač Simon Vičković, predsjednik Udruženja stripautora Crne Gore, koji je u saradnji sa Kotorskim festivalom inicirao ovu postavku.

Otvaranje izložbe ispratio je i Laza Sredanović, doajen jugoslovenskog stripa, poznat po stripu „Dikan” koji je godinama izlazio u „Zabavniku“, a ovih godina doživljava svoj reprint.

„Carevi mladić” je trilogija koja je nastala u protekle dvije godine i sastoji se iz više segmenata: digitalne grafikeilustracije, stripa i animiranog filma. Nit koja ih povezuje je teza o metamedijima, odnosno, na koji način mediji mogu da preuzmu neke druge, njima prethodne ili pak aktuelne, kao njihove strukturalne dijelove. U tom smislu urađen je ovaj eksperimentalni kaiš stripa od devet segmenata, od kojih je svaki zasebno i digitalna grafika, koji pozicionirani u galeriju čine stripnarativ. Ideja mi je da strip prikažem na način da pređem okvire klasičnog medija kada je on štampan u obliku magazina, te je namijenjen za galerijska predstavljanja. U februaru je prikazan u Valjevu, što mi je veoma drago, s obzirom da su rijetke prilike da eksperimentalni strip bude javno prikazan u galerijama, to je više u nekim užim krugovima stripcrtača, kaže Kuprešanin za „Dan”. Sama tema nije u prvom planu, dodaje, ona je uzeta kao priča iz devet dijelova, ali suština ovog opusa je na koji način se gradi strip, ilustracija, animirani film, u kakvoj su uopšte relaciji svi ti mediji međusobno, bez želje da se cijeli opus da se štampa ili distribuira klasično masovno, već da se kroz galerijska izlaganja privuče neka druga publika. To ide uz autorkinu želju da se preispitaju mediji, umjesto da strip bude puka konzumacija, kao što je slučaj sa konvencionalnim stripom.

Strip autori danas posebno zbog digitalnih medija, krenuli su da oblikuju taj klasični, konvencionalni strip u određenom smjeru. Zbog različitih konvencija koje su u njemu zastupljene, malo prostora ostaje za eksperimentisanje i za njegov dalji razvoj. To je izuzetno važno, jer bez toga bi došlo do stagnacije, novo vrijeme zahtijeva nove forme. Kao što su različiti alternativni umjetnički pravci dvadesetih godina podstakli neka nova stremljenja u grafičkom dizajnu, u slikarstvu uopšte, dobro je da u okviru jednog medija postoje različite struje, u smislu konvencionalni „mejnstrim“ strip i eksperimentalni strip, da bi u toj korelaciji mogli da iznjedre neka nova rješenja, kaže umjetnica.

Trenutno je konvencionalni strip u fazi domainacije, zato što naši autori rade uveliko za francusko tržište, kaže autorka.

Izložba će u Kotoru biti otvorena do 12. jula.

M.D.P.

Izvor trećeg poetskog toka

Pisac, u najširem značenju te riječi, kritičar, slikar i strip crtač iz Valjeva, Dejan Bogojević predstavio se podgoričkoj publici u knjižari Matice srpske – Društva članova u Crnoj Gori. U tome su mu pomogli Milorad Durutović i Miljan Nikolić.
Ističući da Bogojević nije autor jednog čitanja, što pogotovo važi za njegovu poeziju koja je čas apstraktna, čas hermetična, ispunjena paradoksima i složenim simbolima, Durutović kaže:

Tumačenju Bogojevićeve poezije često ne možemo pristupiti na konvencionalan, niti školski način. Njeno suštinsko razumijevanje valja tražiti između Istoka i Zapada, odnosno između istočnjačke sintentičnosti, stremljenja ka cjelovitim vizijama svijeta, intuitivnosti, odnosno, zapadnjačke analitičnosti, induktivnosti, intelektualnosti. U skladu s tim, fragmentarnost i disperzivnost forme kod Bogojevića nekad se smantizuje u skladu s dezintegrisanom slikom svijeta, dok, s druge strane, u svim tim fragmentima možemo prepoznati, zapravo, polifonu cjelinu, smisao­nu cjelovitost teksta, a samim tim kosmosa i čovjeka – navodi Durutović.

Podsjećajući publiku da se, najjednostavnije, srpska književnost druge polovine 20. vijeka dijeli na dva toka, od­nosno eruditivnu i estradnu, Miljan Nikolić zapitao se gdje svrstati poeziju Dejana Bogojevića. Po njemu, odgovor je negdje između. Jer, kaže Nikolić, Bogojević na određen način negira klasičnu umjetnost i tradiciju, podsjećajući i na dadaiste, pa tako i eruditnost. A opet, dodaje Nikolić, ovo nije pjesnik koji bi se mogao svrstati u estradne.

Bogojević svojim iskustvom i pjesničkom riznicom, bez sumnje upućuje na kreativnu snagu i zaista, tu naglašenu eruditnost, datu u mnoštvu izvora polaznih rukavaca svog glavnog pjesničkog toka – kaže Nikolić, dodajući da je ovaj, Bogojevićev, „tok različit prevashodno po erupitvnosti svoje snage, svojim odnosom prema svijetu literature i vanliterarnih pojava“.

Na kraju, publici se obratio i Bogojević koji je govorio o svom pjesništvu, radu na antologijama, svojim stripovima, slikarstvu, i naravno izdavaštvu. S obzirom na činjenicu da je samostalno ili koautorski dosad objavio 50 knjiga, ne čudi kada Bogojević kaže „ne dijelim njkiževnost na žanrove“.

Ž.J.

Specifičan strip

Izložbu stripova Dejana Bogojevića, koja će u Matici srpskoj biti otvorena do 14. jula, publici je približio slikar Nikola Toko Banović, ističući da ovaj autor na strip sceni obitava već dvije decenije.

Svojim stripovima Dejan je u književnosti. On je prvenstveno pisac. To je bazična tačka od koje polazi njegov rad. Prepoznatljive likovne forme služe u funkciji ilustracije teksta, podupiru i ukazuju na literarni iskaz. Jednom viđeni, njegovi stripovi ne mogu nikoga ostaviti ravnodušnim – rekao je Banović, naglašavajući da je Bogojević ima prepoznatljiv, autentičan stil.

(„Dan“, Podgorica 2016)
Objavljeno: 13.07.2016.
Strip: Montenegrini (363)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 11.07.2016.
Modesty Comics News...         Press: Modesty Comics
  ..."ERROR DATA" Željka Paheka

Nedavnoje objavljena elektronska knjiga kratkih priča, na engleskom jeziku, ERROR DATA, našeg proslavljenog autora Željka Paheka, na 102 strane u crno/belom i koloru, sa predgovorom filmskog i stripskog kriticara Tomislava Čegira na www.modestycomics.com
www.modestycomics.com/ebooks-2-2/error-data/

In these nine stories Pahek easily examines genre patterns, runs them through the focal point of his distinctive style and perspective, and reflects them through the prism of a wide range of historical, social and cultural experiences and contexts. The question is not his comprehensive knowledge of the history of human societies and their natural hinterland, followed by science and technology as well as the artistic traditions of various types, but that becomes a trigger of almost philosophical, and certainly humorous, questioning the current state of civilization and also its possible directions of further existence.
(
Tomiclav Čegir, movie and comics critic,from the introduction to this book)

First 20 pages: 160517_Pahek_Error Data_ebook_first20.pdf
Adobe Acrobat document [8.1 MB]
Objavljeno: 10.07.2016.
Post Scriptum (170)      Autor: Zoran Đukanović
U esejima pokušavam da proničem u vrednosti i specifičnosti
dela koje je preda mnom.
  Čovek koji piše predgovore - 5
 
 Interview (razgovor vodio: Saša Čobanov)

15. Koje stripove čitaš u zadnje vrijeme? I da li možeš izdvojiti nekog od domaćih ili, kako po novome volimo reći, regionalnih novijih autora koje smatraš izuzetno potentnima i darovitima?

Za mene apsolutno ne postoji nikakva razlika između takozvane apstraktne i takozvane realističke umetnosti. Najdraži slikari su mi Pieter Bruegel, Paul Klee i Johanes Vermeer. Namerno tako „šaram“ u redosledu njihovih imena. Za mene takođe ne postoji nikakva provalija između nenarativne „Hermetične garaže“ ili „Bernarda Panasonika“ Zorana Janjetova i narativnog „Lancea“ Warrena Tuftsa. Dakle, čitam u punom rasponu stripske istorije. Mange ne čitam, za sada. Recimo, Žika Tamburić me tera da malo više zaronim u britansku stripsku produkciju, i u pravu je, tu ima izuzetnih dela. Trenutno čitam Seana Gordona Murphyja, sve što radi, sviđa mi se taj čudesni spoj stilizacije i klasičnosti. Pratim šta R. M. Guera iliti Rajko radi i kako razbija po različitim žanrovima, a uželeo sam se i da vidim i stripove po njegovim scenarijima, što znam da mora da dočeka svoj red u njegovom prezauzetom rasporedu.  Recimo, vraćam se fascinantnoj evoluciji crtačkog rukopisa Chrisa Bachaloa u „Shade, the Changing Man“, rukopisa koji je nakon drugog rada na „Death“ Neila Gaimana otišao u jednom za mene potpuno neželjenom, sladunjavom pravcu. Lynda Barry „What It Is“, stripovi Chestera Browna, filigranski rad Genea Ha u meni dragom „Top 10“, malo temeljnije otkrivam crtački genij Roya Cranea, vraćam se „Lanceu“ i divim se ne samo crtačkom nego i scenarističkom talentu Warrena Tuftsa... „Cerebus“ Davea Sima je suludo grandiozan opus koji sam samo liznuo, ne i zagrizao. Nemam još petlje da ga zagrizem, ogroman je. Ja sam jako spor čitač (close reading...), a čitam književnost, pratim film, čitam esejistiku, teorijsku i referencijalnu literaturu o raznim medijima... Tako da se uopšte ne uzbuđujem ako nešto još nisam pročitao. Nebesa će se strpiti, ili neće.

Produkcija u regiji. Nedavno sam pisao predgovor za knjigu „Balkanske stripske veze“ izdatu na engleskom s autorima iz regiona. Naravno da ti neću reći imena svojih favorita. To bi bilo nepošteno čak i prema njima, a posebno prema onima koje bih slučajno propustio. Ljudi na FB dobro znaju šta lajkam, šta šerujem. Baš sam sa Gerom i Miljenkom Horvatićem pričao o jednom od njih, sad kada sam bio na CRŠ u Zagrebu. Da sad te talentovane ljude trpam u listu nije fer. O takvim stvarima se piše i iznose argumenti, pa kad ko dođe na red. Da tebe i njih „utešim“. Posle svih ovih godina još nisam završio veliki esej o „Kenu Parkeru“ koji povremeno, s velikim pauzama, pišem poslednje dve decenije. Kao što rekoh, dok čitam, pravim zapise - beleške i fragmenti blude po maglinama mog kompjutera i papirnim fajlovima. Vraćajući se sa CRŠ, u vozilu GEA Toursa koje me je prebacivalo iz Zagreba u Beograd, napisao sam kratku belešku o jednom mladom talentu. Verovatno ću je uskoro objaviti u „Strip vestima“.

16. Ti si možda najzahvalnija osoba koja može dati validnu dijagnozu budućnosti stripa. Da li smatraš da vrijeme stripa kao devete umjetnosti polako prolazi i što misliš o sve većoj konzumaciji stripa u elektroničkom obliku?

Vizuelna naracija postoji od pećinskih crteža pa ćemo, i kad se vratimo u pećine, verovatno nastaviti s vuzuelnim pripovedanjem. To je kao da se brineš hoće li ogovaranje kao socijalno-psihološki fenomen nestati. Ne brini, neće, pogledaj Facebook.


Žiriranje u Vidicima 1984. - Slobodan Ivkov, ja, Zdravko Zupan i Moma Rajin.

Pratim „sukob na stripskoj digitalno/analognoj levici“. U ovom trenutku, umesto da savlađuju prepreke u proizvođenju zajedničkog jezika kojim interpretiraju stripsku stvarnost, umesto da pregovaraju, teže zdravom kompromisu i pronalaženju win-win situacije, izdavači i forumi za skeniranje se uzajamno percepiraju uglavnom kao neprijatelji. Ima dosta jakih argumenata i besmislica sa obe strane. Ako ostavimo u stranu zapenušanost i uzajamna optuživanja učesnika, hod stripa ka digitalizaciji je neumitan, što ne znači da će nestati štampani stripovi i knjige stripa. Pre će nestati štampa nego knjige. Štampa je potrošno dobro. Knjiga je kulturni artefakt. Može se štampati i on demand. Marketrpint je nekada bio stripski gigant s vrhunskim izdanjima u koja sam bio zaljubljen. Dočekao je nespreman epohu u kojoj su privatni izdavači preuzeli vodeću ulogu. Ne bih želeo da se tako što dogodi privatnim izdavačima kad nastupi prevlast elektronskog stripa.

Venecija je grad vode i odblesaka kao i Amsterdam...

Stripove podjedanko čitam i štampane i digitalno. Za pomnu analizu posebno je korisno zumiranje skenova u visokoj rezoluciji na velikim ekranima, ulaženje u detalj. U većini slučajeva kad pišem bogato prilažem vizuelni materijal, brižljivu selekciju prizora i sekvenci sa komentarima ispod njih koji ilustruju ili dodatno tumače tvrdnje iz teksta. To smatram integralnim delom svojih eseja. Za te svrhe koristim dostupne skenove na webu ili stripove sam skeniram.

17. I da, otkud ti u Amsterdamu? (i da, aj, ako ti nije bed ispričaj onu priču s izgnanstvom iz Iraka il Irana, šta si mi pričao u Makarskoj J)

Knjigu „Thomas Mann ili Philip K. Dick“ završio sam 1988. godine s citatom Zorana Janjetova: "Život je kengur i ko zna kuda će sutra odskakutati." 1991. moj život je odskakutao u Amsterdam. Mislio sam da će mi biti tranzitna stanica do država engleskog govornog područja, ali moja turistička  poseta pretvorila se u dvadesetogodišnju. Tu sam bio jedan od osnivača mirovne organizacije MiZaMir. U ovom gradu je začeta moja kći Irena koja je rođena u Beogradu, gde i sada živi. Holandski sam isprva učio na holandskim izdanjima „Corta Maltesea“. Znao sam da je prevod kvalitetan, a sve sam to već pročitao više puta na maternjem jeziku, pa je bilo dobro za početi. U Amsterdamu sam ostavio cigarete posle dvedeset osam godina žestokog pušačkog staža. Tu sam ostvario svoj detinji san da po ceo dan vozim bicikl. Tu sam doživeo najveće ljubavi u svom životu. Znaju o tom delu mene nešto malo Žika Tamburić i Alem Ćurin. Ženska bića su potpuno fascinantna. Žene sa kojima sam živeo bitno su označile moje bolje upoznavanje ljudskog roda. Sve žene se u različite i svi muškarci su različiti. Tu su stereotipi potpuna glupost. Upoznavati to bogatstvo svetova  je jedino uporedivo s upoznavanjem različitih stripskih, književnih, filmskih i muzičkih svetova. Ima jedna sjajna knjiga „Pohvala ljubavi“ filozofa Alaina Badioua. Prva četiri poglavlja te knjige su obavezna literatura o životu. Ljubav nas vodi u predele temeljnog iskustva o tome šta je različitost, i zapravo, u ideju da možemo iskusiti svet iz perspektive različitosti.

Amsterdam je grad vode, kao i Venecija. Amsterdam je prelep, ne tako veliki grad. Venecija je još lepša i za mene je sveto mesto koje sam više puta hodočastio. Naravno, ne samo zbog Pratta. (osmeh)

Cveće, ljubav, seks, a ne rat.

Pitaš me o mojim putovanjima po Bliskom Istoku? Kao medija program koordinator u Press Now imao sam ulogu lekara opšte prakse koji ima komandnu reč nad specijalistima. Mislim kao lekar opšte prakse koji bi bio istovremeno menadžer i koordinator svih specijalstičkih intervencija. Jednom sam putovao u Bagdad. Devet puta sam putovao po severu Iraka. Od toga sam se šest puta trovao, ne zato što imam osetljiv stomak nego zato što su takvi uslovi.  Moje iskustvo tamo gde sam putovao je da ti više preti opasnost da umreš od kolere nego da ti glava bude odsečena. Ušli smo jednom, greškom vozača, u Kirkuk u kome se pucalo. Moja najbolja biznis konsultantkinja Gordana Svirac, danas draga prijateljica koja s porodicom živi u Torontu, malešna i sićušna gotovo se prepolovila jer nije htela potpuno mirno da odleži dva dana stomačnog trovanja, simultane dijareje i povraćanja, pa se agonija uz gubitak tečnosti i kilaže produžila na tri-četiri dana. U Sulejmaniji sam jednom boravio na 52 stepna, što nije bilo baš peporučljivo za mene koji sam pre toga preživeo najagresivniji rak kože, melanom. Bob Marley nije bio te sreće. Fascinantno je kad te vozač koji ne zna engleski vozi širinom severnog Iraka, na postajama gde se Kurdi mole, stojeći a ne sedeći, uzima se ledena voda koja se ugreje pre no što stigneš da je popiješ. 

Dva najbizarnija događaja nije bilo odsecanje moje glave nego jedan udarac u brdo kolima u mraku koji je padao, pošto smo skrenuli s puta. Kola su stala i ni makac. Vozač Kurd, Sudanka koja zna arapski i ja sa svojim neupotrebljivim engleskim. Iz mraka izranja vitka, visoka figura muškarca s najdužim puškomitraljezom koji sam video u životu. Da li je gotovo s nama? Onda čovek u tom mraku odloži mitraljez i pomogao nam je da poguramo kola. Šćeo sam ga izljubit.

Druga bizarija bila je još frkovitija. Jedan vozač, totalni blesan, viši za glavu od mojih 180 cm, koji naravno ne zna strane jezike, kreće da me vozi preko pola širine severa Iraka. Odjednom, skrene sa puta. Ja se uzortam. Ćutim ja. Ćuti on, što me još više zabrinjava. Stigne uskoro u jedno selo. Opet mučnina, šta će sada da se desi. Hoće li me otmičari tretirati kao bankomat, ili kao ideološkog neprijatelja ne znam već koje vrste, pa slati video s mojom porukom i onda videti oće li otsecati ili naplatiti moju bedno neprofitabilnu glavu zaposledika nevladinog sektora od države Holandije koja je protestanski štedljiva. Maglovito pokušavam da se prisetim sledećeg pasaža:

“Smrt prokletom Vizantincu!”, uzvikuju crni stražari.
Corto: “Hej... čekajte momci! Ja nisam prokleti Vizantinac. Vi se varate...”
Raspućin kao duh iz lampe: “Pokvareni Vizantinac ili spletkaroš Venecijanac, nama je to jedno isto i tebi nema spasa...”
Corto suočen sa pretećim kopljima: “Ali... Postoji samo jedan način da se izvučem... Evo... budim se i napuštam ovaj ludi san...”


Tintin u Iraku.

U tom trenu vraća se visoki kreten s jednom debeljucom. Sedaju u kola i on mi pokazuje prsten na njenoj ruci. Kapiram, zaručnica. Spojio je poslovno s privatnim. Onda uzima nešto ogromno stakleno kuglasto i pšššš po njoj, pa po sebi, onda se isceri pa pšššš po meni. Parfem. „Let’s fly united“, rekoh sebi u bradu parafrazirajući erotsku parodiju „Supermena“. Opasnost i paranoja su prošle, glupost mamlaza je ostala. Ne samo što smo zbog tog skretanja zakasnili da stignemo u Dahuk pre noći nego se onda on izgubio u gradu koji nije poznavao noću, pa smo lutali još dva sata. Onda je pokušao da me istovari pre samog hotela što sam naravno odbio spreman da ja sad njemu odrubim glavu. Ipak smo se rastali dugim rukovanjem i obraćanjem hadži (što je ili znak poštovanja ili znak da neko hoće da te demagoški izvaćari i prevari). Kurdi su inače, ako se izostave ovakvi mamlazi, veoma skroman, unekoliko samozatajan mentalitet, za razliku od Iranaca. Iranski mentalitet upoznao sam pak bivajući posuđen (outsourced) od strane Press Now na godinu i po dana kao interim direktor internet i satelitske radio stanice Zamaneh u Amsterdamu.

Specifičnost Kurdistana u Iraku je čarobni izostanak mentalnog koncepta dizajna i još više koncepta održavanja. Odeća može da bude lepa, ali je u zagasitim, gotovo sivim bojama. Hteo sam da naručim da se tamo sašiju za mene u zelenkasto maslinastoj boji one spuštene više-pantalone-nego-dimlije, ali nikad nije bilo dovoljno vremena, ostajao sam maksimalno dve nedelje, a posla preko glave. Kakva odeća, takva je i arhitektura. Takav je i pejsaš. Što se tiče održavanja, taj mentalni koncept ne postoji. Otvori se hotel sa pet zvezdica, poveći soliter. Od tog trenutka sve propada, ništa se ne popravlja, ne održava. Za pet godina taj hotel je ruina. Kompjutere, koje sam doneo kao donaciju nedeljniku na čijem razvoju sam radio, nikada niko da čisti od prašine, za tri godine oni su neprepoznatljiva starina. Taj mentalitet prožme i strance. Čitav grad je pokriven debelim slojem prašine, uključujući i gradsko zelenilo, oskudno drveće ili uboge parkiće. Niko ne pere kola. Skupi automobili na ogromnim točkovima su pokriveni prst debelom prašinom. I kod stranaca. Valjda se u početku koprcaju, pa na kraju i oni odustanu.

Holanđanin sam 105% - foro Iris Zorić.

18. Jednom si rekao da se osjećaš poput glavnog junaka iz „Bedema Samarisa“, prvog djela iz serijala „Opskurni gradovi“, koji odlazi iz svog grada na službeni put, a kad se vrati tog grada ni njegovog života u tom gradu više nema. On je stranac i u svom gradu i svugdje drugdje na svijetu. Da li se zaista osjećaš strancem?

To nije otuđenje (isprva i te kako jeste), pre je odrastanje. Kada zriš kao ličnost, počinješ da shvataš da je koncept zavičaja utopija toplog ognjišta, pelena i surogat mame koja te nuna u krilu. Teško mi je bilo da se uživim da su mi, bilo Milošević, bilo Tuđman, mama. Možda sad Aleksandar Vučić, ili možda Josipović, a? Koliko se neko uopšte može osećati doma ili pak strancem u „sopstvenoj“ zemlji tranzicione pljačke i korupcije? Ja sam počeo da se osećam strancem u Beogradu početkom devedesetih kad sam video neke moje elegantne kolege pesnike s lulom à la Rip Kirby u ustima kako šutiraju automobile samo zato što su sa slovenačkom registracijom (idilični period bojkota slovenačke robe koji su čak i neki nacionalisti već zaboravili, treba ih razumeti, eh toliko je drugih vrsta straha od „drugoga“ u međuvremenu našim svestima protutnjalo...). Tada sam rekao zbogom. Odoh ća.

Za pet minuta u vozu iz Beograda za Podgoricu, dok sam jeo sendvič, odlučio sam da odem zauvek. Proveo sam petnaestak dana u staroj turskoj kući (moj predak ju je dobio od crnogorskog kralja za čojstvo, junaštvo i „đenocid“, ubistvo turskog bega kome je ogromna kamena kuća pripadala) u selu Miločani kraj Nikšića. Tu sam napisao moj oproštajni esej „Vatre u Mattottiju“ i 11. 8. 1991. se našao u Amsterdamu o kome nisam znao gotovo ništa. Nisam bio integrisan ni u vlastitoj zemlji, zašto bi se sada nužno integrisao u sistem holandske idile? Integrisao sam se, naravno, ali samo kao građanin, ne kao novopečeni holandski patriota!

(kraj)

(intervju se prvo u kraćem obliku pojavio u online magazinu Planb.hr,
a potom u celini na Stripovi.com  4.12.2013)
Objavljeno: 10.07.2016.
Strip: Cane (245)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 09.07.2016.
Strip na IGF-u ...         Press:
  ...Novi Sad, Spens, 8. - 10. 7. 2016.

Stripovi na IGF-u

Poseban deo International Gaming Festivala (IGF) biće posvećen umetnosti stripa. Svi posetioci moći će da uživaju u izložbama stripova i zanimljivim radionicama. Izlagači će biti izdavačke kuće Darkwood, System Comics, Komiko, Besna kobila, Makondo, Modesty stripovi, Orfelin, Klub obožavalaca stripa, Forba B, kao i kreativna radionica Edge Design.

Posetioci će svakog dana od 14 do 18 časova moći da učestvuju u radionici stripa koju će držati naši eminentni majstori 9. umetnosti Dejan Nenadov, Ivica Stevanović i Aleksa Gajić. Nakon 18 časova svi zainteresovani moći će da prisustvuju predstavljanju aktuelne produkcije, izdavača, autora i projekata.

Osim toga, na festivalu će biti pušten i film „Edit i ja” Alekse Gajića. Svake večeri od 19 časova biće organizovano druženje s umetnicima, predstavljanje njihovog rada i potpisivanje izdanja i crtanje za publiku.

U petak će gosti festivala biti Pavle Zelić i Dragan Paunović koji će predstaviti svoj novi album „Družina Dardaneli”.

U subotu će posetioci imati priliku da se druže sa Ivicom Stevanovićem, dok će u nedelju gost biti Đorđe Milović.

Šta je IGF - happynovisad.com/international-gaming-festival-u-novom-sadu.11949.htm
Objavljeno: 08.07.2016.
Priznanje za Tome Trajkova      Press: SCM
  Томе Трајков - овогодинешен добитник
  на признанието „Љупчо Филипов“

Велешанецот Томе Трајков-проект координатор во Стрип центар на Македонија е добитник на овогодинешното Признание за развој и афирмација на македонскиот стрип , наречено според прерано починатиот бард на македонската стрип сцена Љупчо Филипов.

Доделувањето на ова признание е составен дел од активностите во склоп на Меѓународниот стрип салон ,што се одржува секоја година во средината на октомври во Велес. Стрип центарот на Македонија - Велес како организатор на целокупната манифестација, ова признание го наменува за заслужни домашни дејци за развојот и афирмацијата на 9-та уметност кај нас. Досегашни добитници на ова признание се: Миле Топуз-стрип автор, Диме Иванов Димано - стрип автор, Александар Сотировски – стрип автор, Ване Трајков - промотер, поранешната групација „Тајфа Арт“ - тогаш млади автори и подоцнежни основачи на нови стрип асоцијации, Томислав Османли - стрип хроничар и сценарист, Дарко Марковиќ, Киро Донев - директор на МЛАД БОРЕЦ, редакцијата „Детска радост“, Оливер Ромевски-стрип сценарист и промотер, Стрип книжарницата „Бункер“и „ОСТЕН“ - Галерија и списание.

Во образложението се нагласува дека воопшто не претставувало пречка податокот дека Македонскиот стрип центар доделува признание на човек од својот персонал. Напротив, Томе Трајков со неговата повеке од децениско ангажирање во СЦМ оствари големи резултати во интерес на македонската стрип сцена, како што се:

- создавањето на стрип мостови помегу македонската и околните стрип сцени, преку постојан контакт со странски и други донатори.Интернационалните проекти како нпр. „Балкански стрип мост“ (малку е познато дека овде„ се роди“ стрип херојот Ајвармен), потоа на два пати добиените признанија од страна на косовската стрип сцена, како и повикот да биде член на жирито на првиот воопшто организиран стрип настан во Албанија... се само еден показател за заслугите на Трајков. Преку негово залагање македонската стрип сцена имаше можност да се сретне и со светски познати стрип автори како: Џамал Ајгл од ДЦ Комикс, Мауро Лоренти (еден од цртачите кои го цртаат Загор), Кан Такахама од Јапонија, легендарниот издавач Ервин Рустемагиќ, белгиската стрип сцена и многу други.

- ширење на 9тата уметност низ разни градови, освен Велес и Скопје како главен град, СЦМ организира стрип изложби и во други градови,  драстично е зголемен бројот на македонски стрип автори кои испраќаат свои стрипови на конкурсите во Македонија и пошироко.

- јакнење на комуникацијата со институциите со акцент на подобро место на стрипот во донесувањето и практичната имплементација на Стратегијата за култура на Република Македонија, што доведе до доста зголемен број на финансирани стрип проекти.

- започнување на процесот на примена на стрипот во социјалната сфера што е реализирано преку проекти од интеретничка и друга сфера,овие искуства и можности веке се превземаат од страна на некои младински организации.

Objavljeno: 07.07.2016.
Kapetan Amerika - The Best of Marvel      Press: Čarobna knjiga

Dobre priče pamte se dugo,
velike priče se nikad ne zaboravljaju.
Najveće priče menjaju sve!
THE BEST OF MARVEL #4.

„Jedna od najvećih i najboljih ikada
ispričanih priča o Kapetanu Americi.“
– Ain’t It Cool News!
THE BEST OF MARVEL  #5.

 

Na letećem startu
7. do 11. jula
po ceni od 940 dinara,

na sajtu „Čarobne knjige“,
u knjižari „Bulevar Books“,
kao i u striparnicama
„Darkwood“ i „Alan Ford“

POŽURITE PO
SVOJ PRIMERAK
ILI PORUČITE
NA SAJTU!
Jedna od najboljih
priča iz Marvelovog
univerzuma
osamdesetih!

www.carobnaknjiga.rs/strip

Objavljeno: 07.07.2016.
Tamna noć naše realnosti...      Autor: Ilija Bakić
  ...Grafički roman „Decembarska noć“
  Srboljuba Nikića;
  
izdavač „Biblioteka Deveti korak“, Raška 2016;

Treći grafički roman Srboljuba Nikića (1971), apartne pojave na domaćoj strip sceni, nastavak je poetskih i vrednosno-tematskih traganja započetih „Žigom petokrake“ (2013) i nastavljenih delom „Srce nije meso“ (2014). Ako se posle „Žiga...“, koji je bio prijatno iznenađenje zbog direktnog nadovezivanja na „zlatna vremena“ srpskog strip andergraunda 1990-tih, postavljalo pitanje hoće li autor nastaviti tim putem, posle „Srca...“ tih dilema nema što „Decembarska noć“ u potpunosti potvrđuje. U ovoj noveli Nikić je istovremeno i prepoznatljiv ali i nov, intrigantan i provokativan; alternativni, andergraund koreni, kako u crtačkom segmentu tako i u načinu vizuelnog kreiranja, kadriranja i montaže materijala te  subverzivnost stavova prema stvarnosti, nadograđeni su složenom, serioznom pričom koja je po svim elementima sasvim romaneskna, bez stripovskih prilagođavanja i pojednostavljivanja.

U pet poglavlja „Decembarske noći“ Nikić ispreda bolno aktuelnu priču o majci i bebi koje su izbegle iz Sirije i stigle u Srbiju, domovnu supruga-oca, u kojoj nisu prihvaćene, o Slavici, vlasnici naizgled običnog „bircuza“ koja za novac prebacuje nevoljnike preko granice dok joj kod kuće sedi autistični sin, o njenoj koleginici Emiliji koju otac alkoholičar podvodi kako bi zaradila novac za lečenje majke bolesne od raka (koji otac propije), o posrnulom svešteniku koji je najpre redovna pa onda jedina mušterija nesrećne prostitutke, o skitnici koji „izigrava“ Deda-Mraza i okončava život skokom s mosta, o izigranom policijskom inspektoru i korumpiranom šefu policije, o ambicioznim političarima, o povodljivim masama... Prizori nevesele svakodnevice, ljudi izgubljenih u svojim promašenim životima, ispraznog sjaja onih koji su se obogatili otimačinama od nejakih, plastičnih sponzoruša, manipulisanja masama spleteni su, gustim tkanjem, u stvarnost-klopku koja guta, pre ili kasnije, sve pred sobom. Otuda nema ni postojanih vrednosti kao što se decidirano ne može reči koji je lik dobar ili loš jer su njihove obrazine varljive: da li je vlasnica kafane samislosna jer pomaže izbeglicama ili je lopov koji koristi tuđu nesreću da se obogati? Da li je sveštenik koji posećuje prostitutku nemoralan ili, naprotiv, visoko moralan jer joj pomaže da opstane?

Sa raznim ispovestima, monolozima i dijalozima u (strip) realnost se mešaju bizarne vizije, višeznačni snovi i delovi stripa koji je Emilija crtala i oni su ne samo ventil za oslobađanje od teskobe i spoznaju sopstvenog mesta u svetu već i specifična obznana posebne nad-stvarnosti u kojoj sva dešavanja, ipak, imaju kakav-takav smisao. Tako su fantazam, ludizam i apsurd, kao mogući eskapistički odmak, pomešani sa vizurama božanskog/pripovedačkog sveznanja koje daruje utehu makar i u činjenici da nijedan život nije besmislen. U finalu ovog grafičkog romana autor će pomenute principe (fantazam, apsurd, ludizam, eskapizam), u formi bizarne, mračne, moralno nihilističke reklame, uvesti u tekuću strip realnost čime, možda, sugeriše nastupanje poslednjeg stadijuma raspada svih društvenih vrednosti. Utisak kobnog završetka ne uspevaju da, u „Appendixu“ odagnaju ni relativno povoljne zabeleške o daljim sudbinama junaka ove priče.

Nikić je i u „Decembarskoj noći“ ostao veran „primitivističkom“ grafizmu koji ne priznaje nijedan od učenih crtačkih principa tako da sve što je u ovom romanu nacrtano samo manje ili više liči na fizionomije, tela, enterije i ekserijere, srazmere i perspektive. Tehnika laviranog tuša prevashodno podupire crtež dajući mu dubinu a samo ponegde je korektiv crteža. Ipak, kada iscrtava snove a posebno Emilijin strip i pomenutu reklamu, autor vidno menja stil/tehnike crtanja kako bi apostrofirao njihov odmah od svakodnevnog. U svakom slučaju, kao i u prethodnim Nikićevim delima, čitalac će, ako u početku i ima rezerve prema crtežu, vrlo brzo, kako čitanje odmiče, prestati da crtež i priču vidi kao posebne celine već će ih doživljavati kao kompletno/kompleksno delo što, svakako, svedoči o njegovoj valjanosti.

Rečju, „Decembarska noć“ Srboljuba Nikića samosvojna je umetnička tvorevina, dosledna u svojim stilskim karakteristikama te intelektualno i emotivno uzbudljiva, provokativna i, zašto da ne - poučna.

(„Dnevnik“, 2016)
Objavljeno: 06.07.2016.
Vodič kroz svet stripa #14      Autor: Andrija Mihajlović
   Stazama ludila – Alan Mur i Betmen

Osvrt na “tačku preseka” coveka cija je važnost za razvoj stripa teško dostižna i jednog od najpopularnijih strip-junaka...

Evolucija stripa je veoma interesantna tema. S jedne strane, starost preteča stripa, poput praistorijskih pećinskih crteža ili zidnih slika iz Starog Egipta, merimo milenijumima. S druge, od proboja stripa u novinsku štampu, u obliku u kom ga danas znamo, proteklo je tek nešto više od jednog veka, a njegov razvoj se u međuvremenu odvijao prilično brzo. Podsetimo se, zato, podele na Zlatno, Srebrno, Bronzano i Moderno doba stripa, od kojih ovo poslednje još uvek traje.

Ova podela se odnosi na superherojski strip, koji se odvojio od avanturističkog, svog starijeg brata, dominantnog u Zlatnom dobu (tridesete i četrdesete XX veka). Supermen i Betmen osmišljeni su krajem tridesetih i do danas ostaju najpopularniji junaci/serijali DC-ja. Međutim, najvažniji Marvelovi junaci (Fantastična Četvorka, Osvetnici, Spajdermen) pojaviće se tek šezdesetih, u Srebrnom dobu, obeleženom eksplozijom mašte i kreativnosti Stena Lija, Džeka Kirbija i Stiva Ditka, ali koji se u tom periodu bave prilično bezazlenim temama iz današnjeg ugla, sputani ozgloglašenim Zakonom o stripu (The Comics Code) iz 1954. godine, aktom kojim je kontrolisan njihov sadržaj. Tome je prethodilo objavljivanje knjige američkog psihijatra, Frederika Vertama, “Zavođenje nevinih”, u kojoj osuđuje uticaj stripa na američku omladinu (recimo, Vertam je odnos Betmena i Robina smatrao promovisanjem homoseksualnosti), jer je njihov sadržaj, pored ostalog, povezivao s porastom maloletne delinkvencije.

Takav vid cenzure je, s druge strane, uticao na procvat underground (nezavisnog, autorskog) stripa, ali imainstream strip-autori ipak vremenom počinju da probijaju nametnute granice, što je bio uvod u Bronzano doba i “sazrevanje” superherojskog stripa. Teme poput socijalne, rasne i polne nejednakosti, alkoholizma i narkomanije, ali i mnogih događaja koji su prodrmali stvarni svet (poput Votergejt afere u “Kapetanu Americi”), dobijaju svoje mesto u stripovima. Tako se, početkom sedamdesetih, Sten Li pozabavio zavisnošću Harija Ozborna, cimera Pitera Parkera, koji se potom obračunao s dilerima droge, dok je Deni O’Nil kroz zajedničke avanture Zelenog Fenjera i Zelene Strele (“Green Lantern/Green Arrow”) isticao aktuelne političko-društvene teme u SAD, poput rasizma, siromaštva, korupcije i zaštite životne sredine, a vrhunac je bio trenutak u kome je predstavio pomoćnika Olivera Kvina, Spidija, kao heroinskog zavisnika. Ovakve promene nisu zaobišle ni “Betmena”, čemu je opet kumovao O'Nil. On je Džokera, godinama portretisanog kao običnog lakrdijaša, vratio korenima iz Zlatnog doba, prikazavši ga kao brutalnog ubicu kakvim ga i danas znamo. (“Betmen” #251 iz 1973. godine, gde se Džoker sveti nekadašnjim članovima bande, bio je ključan.) Stripovi nastali sredinom osamdesetih i kasnije pripadaju Modernom dobu, ali najbolje je reći kako se ovi periodi stvaralačkih stremljenja preklapaju (najpre Srebrno i Bronzano, a potom Bronzano i Moderno doba), jer se radilo o postepenim i višegodišnjim promenama, čija su kulminacija “Povratak Mračnog Viteza” Frenka Milera i “Nadzirači” Alana Mura. Oba stripa/grafička romana pojavila su se 1986. i uz njih uglavnom stoji atribut revolucionarni, što je slučaj i sa imenima ove dvojice autora.(Glede nezavisne scene, uz rame sa ova dva naslova je Špigelmanov “Maus”.)

Gotovo svaki Murov rad je vredan pomena, ali nekoliko ih u tome prednjači. Prvi, svakako “Nadzirači” (“Watchmen”), “Građanin Kejn” devete umetnosti, čija je narativna kompleksnost i nakon tri decenije od izlaska izazov drugim scenaristima. Drugi je “V kao vendetta”, vanvremena priča o totalitarnim režimima i otporu prema njima, koja, kako godine odmiču, postaje sve aktuelnija. I ne možemo, a da ne spomenemo “Iz pakla”, Murovo viđenje zločina Džeka Trboseka i oštru kritiku viktorijanskog doba. Od serijala objavljenih kod nas, tu su “Stvorenje iz močvare” i “Liga izuzetnih džentlmena”, dok je tema ovog teksta jedina priča o Betmenu koju je napisao; ali kakva! Slično, napisao je samo jednu priču i o Supermenu, ali je njihova važnost izuzetna. Naime, “Šta se dogodilo Čoveku sutrašnjice?” označava kraj jedne ere “Supermena” i poetike Srebrnog doba, dok “Betmen: Ubistveni vic” (“Batman: The Killing Joke”, Phoenix Press, 2011. i Mentor, 2003.) predstavlja jednu od najvažnijih karika Betmen kanona (zbog uloge Barbare Gordon, nekadašnje Bet-devojke, koja kasnije postaje Proročica), premda je, zbog specifičnosti koje ćemo ovde izdvojiti, možete čitati i  samostalno.

U “Vicu”, Mur pripoveda o tome kako nas jedan, samo jedan loš dan, može promeniti za čitav život. Presudan trenutak, u kom je ostao bez roditelja, promenio je tok života dečaka Brusa Vejna, ali i život neimenovanog mladića, koji je želeo da uspe kao komičar i obezbedi egzistenciju svojoj porodici, a postao najgori kriminalac koji je hodao Gotamom; i Džoker veruje da su on i Betmen dve strane istog novčića. Ranjavanjem Barbare Gordon, bratanice Džima Gordona (koju je usvojio po smrti njenih roditelja), i njegovim potonjim zarobljavanjem i mučenjem, s ciljem da trajno pomuti razum vremešnog borca za pravdu, Džoker će pokušati da dokaže kako je svaki pokušaj borbe za lepšu sutrašnjicu osuđen na propast, te kako je jedini pravi izlaz – u ludilu.

“Vic” je, zanimljivo, nastajao u vreme kada je Mur pisao “Nadzirače”, pa je prisutna izvesna sličnost. No, ovo delo ne svrstava među svoja omiljena (obično znatno duža i kompleksnija), jer je, kako sâm kaže, bio okupiran ovim drugim. “Watchmen” se pojavio dve godine pre, znatno kraćeg, “The Killing Joke”, a razlog leži u sporosti crtača Brajana Bolanda. Dalje, tvrdi kako su Džoker i Betmen samo junaci iz sveta stripa i da bi ih kao takve trebalo posmatrati, kao plod fikcije, i po njemu ovde nema “nečeg više”, iako brojni kritičari često ističu suprotno. Mur se u “Ubistvenom vicu” obraća pojedincu, a ne čitavom društvu, dočim psihološki aspekt dominira nad socijalnim, karakterističnim za neke druge Murove radove, čime prikazuje vrlo zanimljiv pogled na svet, podsećajući nas koliko se često nalazimo na ivici ponora. Jedno pitanje, koje ostaje otvoreno, postavljeno je svakom čitaocu, a potpisnik ovih redova godinama ne može da se otme utisku kako “Vic” ipak nudi “nešto više” i poziva na razmišljanje, jer pitanje je: šta nakon što čujemo vic? (Setimo se kraja “Nadzirača”, gde Mur veli “nothing ever ends”, a možemo povući izvesne paralele između Komedijaša i Džokera, takođe.)


Tabla koja prikazuje stradanje Barbare Gordon; možda i jedina tabla nekog stripa koja stoji uz rame s pogibijom Gven Stejsi.

Džoker je, znamo, lud. Šta se tačno pre toga dešavalo, ne seća se najbolje, ali ostanimo pri tome da su stvari išle baš tokom koji je predstavljen u stripu. Jedan prelomni, tragični događaj ga je učinio takvim – bizarno slučajna smrt trudne supruge, što ga je odvelo pravo u ludilo. To ne znači da je bilo koji njegov zločin opravdan, već da stvari u životu najčešće nisu crne ili bele; što, evo, može biti sjajno prikazano i kroz medij kakav je strip. Otuda “Vic” ubrajamo u red naslova koji bitno iskaču iz šablona, jer nude friški osvrt na večitu (na šta ukazuju identični početni i završni kvadrati stripa) borbu Dobra i Zla, produbljuju je, potom relativizuju, a na kraju oplemenjuju. Radi se o priči o Betmenu o kojoj se i dan-danas svako malo pojavi nova vest, tumačenje ili analiza; rečju, evergreen i jedan od najboljih primera spomenutog “sazrevanja” superherojskog stripa. (Osvrnimo se još na fenomen “Žene u frižiderima”, na koji je 1999. godine pažnju skrenula Gejl Simon, zbog nepravednog položaja u kome su se strip-heroine poput Barbare Gordon dugo nalazile.)

Drugu polovinu “Vica” čini virtuozni crtež Brajana Bolanda. Gotovo četvrtina, od inače svega četrdeset šest tabli stripa, realizovana je bez ili s minimumom teksta. Dileme kroz koje prolazi depresivni momak, koji će postati Džoker, isprva njegova nesigurnost, a kasnije uživanje u mučenju i ubijanju drugih, patnja Džima Gordona, Betmenova nastojanja da ostane priseban i dr. detalji su maestralno prikazani. “Ubistveni vic” je mahnita vizuelna vožnja, tokom koje se krećemo od tragedije do komedije apsurda, jer ćemo se na kraju nasmejati; možda ne svako, ali većina čitalaca, verujem, da, i to gorko. Godinama po objavljivanju “Vica”, Murov kolega, ništa manje kontroverzni scenarista, Grant Morison – i sâm autor jednog od najvažnijih poglavlja u dugoj istoriji “Betmena” – pokrenuo je raspravu na internetu svojim tumačenjem njegovog kraja, jer smatra kako je Betmen ubio Džokera.

Baš je Murov i Bolandov Džoker poslužio kao inspiracija za filmsku ulogu Džeku Nikolsonu, a potom i Hitu Ledžeru, a ove godine će se pojaviti i animirani film. Dok Alan Mur ne pridaje značaj “Vicu”, za Bolanda je ovaj strip nešto najbolje što je nacrtao, premda je originalni kolor Džona Higinsa dugo umanjivao njegovo zadovoljstvo konačnim izgledom, pa je, za dvadesetogodišnjicu objavljivanja, on sâm ponovo obojio strip. Boland, inače, godinama ne crta stripove, već isključivo naslovne strane. (“Vic” je tek delić bogate karijere Alana Mura i naslov iz kog se samo naslućuju njegove grandiozne ideje. No, kao takav, može biti odličan putokaz ljudima koji ulaze u svet stripa, naročito ako je to slučaj nakon pogledanih filmova o Betmenu; bilo Bartonovih, bilo Nolanovih.)


[Premijerno objavljeno: stripovi.com, 15.05.2016]
Objavljeno: 05.07.2016.
Strip: Montenegrini (362)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 04.07.2016.
Post Scriptum (169)      Autor: Zoran Đukanović
Amsterdam, 1992.
  Čovek koji piše predgovore - 4
 
 Interview (razgovor vodio: Saša Čobanov)

12. Kako objašnjavaš pomalo paradoksalnu situaciju, da je strip, barem u Hrvatskoj i dalje na neki način na aparatima, da je publika koja ga čita, uglavnom publika od 30-50 godina, da se o stripu sramežljivo piše, a prati ga se gotovo pa ekscesno, a s druge strane, izdanja je, i to onih vrhunskih kao nikad prije? Neporeciva je činjenica, da je ponajprije zahvaljujući Marku Šunjiću i Fibri, a i ostalim izdavačima poput Bookglobea ili Strip-Agenta, katalog devete umjetnosti sve respektabilniji, pun globalnih klasika koji su svoj utjecaj duboko protegnuli kroz pop kulturu i suvremenu umjetnost. Ponuda je u vidljivoj diskrepanciji s potražnjom.

Kultura je uvek na aparatima. Kroz sve epohe, ona je uvek opstajala zahvaljujući potpori i ometanju koje mogu da postoje u vrlo različitim oblicima - mecenatstvu, vladarskoj milosti, supsidijama, stipendijama, fondovima, nagradama, tržištu, kupovini originala, izdavačima, distributerima, oglašavanju, marketingu, isposništvu autora, alternativnim kanalima, samizdatu, fanzinima, tehničkim sredstvima reprodukcije, pirateriji, digitalizaciji... Svi ovi elementi su u dinamičkom odnosu. Neke stvari su naravno paradoksalne. No, kako bismo tek zakukali da tih paradoksa nema? Sa stanovišta kulture je od enormnog značaja da su kapitalna svetska dela stripa uopšte objavljena, makar u malom tiražu od petstotinak primeraka. Neko će ih kupiti, neko pročitati u biblioteci, neko čitati skenirane, neko u originalu. Jel bi moglo bolje? Hiljadu puta. Jel bi moglo gore? Hiljadu puta. Nikad to ne treba zaboraviti. Sada se na pojavu integrala gleda kao na normalnu stvar. Nijedan kulturni artefakt koji se proizvede nije normalna stvar. Znam periode cvetanja i stravičnih suša. Tek kada epoha prođe možemo biti sigurni kojoj od ove dve vrste je pripadala.

13. Da li možeš živjeti od svojeg pisanja o stripu i za koga sve pišeš?

Ha, ha, ha, zagrcnuh se. Naravno da ne. Da ti dam mali istorijat honorara. Od prvog većeg teksta u „Studentu“ mogao sam da otputujem u inostranstvo na nedelju dana. U NIN-u, tada najboljem i najuglednijem nedeljniku u SFRJ s isprva triražom od 300.000 primeraka imao sam kritičarsku kolumnu šest godina. Isprva se od honorara mogao iznajmljivati stan u Beogradu. Na kraju tog perioda, honorar nije bio dovoljan za mesečne troškove za cigarete.

Zoran i Igor Kordej osamdesetih.

Domaći autori žive recimo u Hrvatskoj ili Srbiji i objavljuju po svetu. U smislu kursnih razlika, to je dosta konforna pozicija. Ne mali broj njih ne bi bio u stanju da se finansijski održi ako bi živeli tamo gde objavljuju. Ja imam mnogo genijalniju finansijsku konstrukciju: živim u bogatoj zemlji, a objavljujem najčešće u zemljama tranzicije u ciklusu kriznog kapitalizma i recesije. Da li mogu živeti samo od svog pisanja? Naravno da ne.

Sa kim sve sarađujem? Pišem za najrazličitije izdavače diljem regije. Na taj način obezbeđujem svoju nezavisnost. Nijedan izdavač ne traži od mene ekskluzivno pisanje samo za njega. Razvijam saradnju na osnovu prioriteta tema i izdavačkih planova raznih izdavača i takođe mojih prioriteta o čemu bih želeo da pišem. Imam čitave liste i o njima diskutujem s izdavačima. Povremeno doprinesem odluci da neko delo ugleda svetlo dana. Izgleda dosta složen proces, što delimično i jeste, ali uspevamo da se razumemo i da sarađujemo u najboljem zajedničkom interesu. Dogovori se nekad uspostavljaju u rasponu i više od godinu dana, što je neophodno da bi se stvorila racionalna distribucija radnog opterećenja za mene i mojih multiplih rokova.

14. Znam da si dobar ili da si barem bio dobar s mnoštvom, danas već kultnih, posebice domaćih autora. Da li te poznanstvo s njima ometa u objektivnosti pristupa kritičkoj dužnosti pri ocjenjivanju i tumačenju nekog njihovog rada te da li ti se ikada dogodilo da je neka takva činjenica otupila tvoju kritičarsku oštricu? Da li si pravi kritičar uopće smije dozvoliti da mu iz ovog ili onog razloga kritička objektivnost bude ometana? Da li si možda ikada imao sukob s nekim autorom zbog negativne kritike?

Jesam, blizak sam s mnogim autorima i često prisutan dok dela nastaju. Ulaženje u stvaralačke radionice ulazi u domen moga pristupa. I to se ne ograničava na domen stripa. Prijatelji koji su radili doktorate neretko su delili sa mnom svoje dileme oko pristupa i metoda. Thomas Spijkerboer, uvaženi profesor imigracionog prava na univerzitetu u Amsterdamu, moj prijatelj još od osnivanja mirovne organizacije u Amsterdamu, me je, kada je branio doktorat, u ime našeg duhovnog prijateljtsva pozvao da budem paranimf, ceremonijalni asistent u odbrani doktorata, pa je zbog toga morao da iznajmljuje frak za mene da bi se ispoštovao protokol. U svojoj knjizi „Prekoračivanje granica“ pominje da sam ga uveo u svetove Hannah Arendt, Susan Sontag i Thomasa Manna. Prijatelji pisci takođe su mi poveravali svoje rukopise u trenucima finalne artikulacije, Dubravka Ugrešić i Vladimir Pištalo među njima. Naravno da se stepen i intenzitet te razmene i druženja jako razlikuje od slučaja do slučaja. S Radovanom Devlićem znao sam provoditi noći u Zagrebu razgovarajući o stripu i istoriji.

Staro prijateljstvo.

U domenu stripa najviše sam se u kreativnom pogledu družio i razmenjivao sa Nenadom Mikalačkim Đangom. Moje prethodno druženje s Igorom Kordejem, kada su Igor i Đango počeli kreativno da sarađuju, potom je preraslo u druženje utroje. Đango, Igor i ja znali smo da zabrijemo do jutra rešavajući neke scene u „Jeseni“, gde sam tvrdio da je neophodno razbiti neka vizuelno narativna zagušenja koja sam nazivao klaustrofobičnim, omogućiti da scena prodiše, predlažući vrlo konkretna rešenja koja su usvajana. Đangu je bila savršeno jasna moja uloga. U tom stepenu je imao poverenja u mene da je prešao s pera na rad s četkicom na moj nagovor. Nije to bila neka moja doktrina već uviđanje da je njegovom crtačkom rukopisu to potrebno da bi napravio napredak u tom trenutku. Nije se pokajao i video je rezultate smesta. Takođe mnoštvo mojih sugestija u operacionalizaciji layouta njegovih strip scenarija oberučke je prihvatio. Bili smo na istoj talasanoj dužini i delimičnio delili zajednički žargon. Ja sam od Đanga takođe mnogo štošta usvojio, na primer da sve više posvećujem pažnju vizuelnoj analizi u pisanju. Da treba pomno da studiram teorije vizuelne percepcije. S druge strane, mom prijatelju Igoru nikada nije bio dovoljno shvatljiva ne moja nego uopšte uloga strip kritike ili, pak, ta moja uloga vrača-savetnika. Bili smo godinama prijatelji. Gorljivo smo divanili o stripu. No u njegovoj predstavi stvari su bile jednostavne, pa kad vidim da toliko poznaješ strip, zašto ga ne crtaš? Najviši kompiment koji je jednom kritičaru mogao da izgovori bio je: Ti Zorane pišeš upravo ono što si godinama ranije govorio. Već tada si to znao i imao formirano mišljenje! Poklanjao mi je originale bez da ih ja ikada zatražim. U tom smislu, u trenucima inspiracije, Igor je potpuno nesebično biće. Jako mi je bilo važno da „Stranac“ u celini vidi svetlo dana. Organizovao sam premijeru „Stranca“ na eksperimentalan način – originalne table, sve, kompletan strip sam izložio u galeriji u SKC-u u Beogradu 1986 pod nazivom „Strip koji ne postoji – Stranac Igora Kordeja“.

Nakon izložbe, pošto smo Zdravko Zupan i ja pomagali Momi Rajinu u uređivanju „YU strip magazina“, izvršio sam napor ubeđivanja Mome da je „Stranac“ izuzetno vredno delo. Začudo, Moma se isprva opirao, da bi potom popustio. Nakon uspešne izložbe i potom premijernog objavljivanja „Stranca“ u strip reviji, Igor mi je rekao: ti si se za objavljivanje ovog stripa lavovski borio, više nego ja, i izborio, originali su tvoji. Mnogo je nakon toga još zajedničke vode proteklo. Moje učešće i učešće moje tadašnje supruge u nagovoru Igora i Đanga da promene izdavača, pređu iz Les Humanoïdes Associés u Dargaud, da bi se postigao znatno viši honorar za „Jesen“. Pre toga, zakazao sam sastanak između Enkija Bilala, koji je snimao film u Beogradu i nas trojice, Igora, Đanga i mene. Enki je potvrdio moje uverenje da strip ima nesumnjivu vrednost i da bi se mogao za veći novac prodati od onoga što su nudili Humanoïdes. Na kraju je Gani Jakupi s obzirom da živi u  Parizu, preuzeo finalizaciju ovog transfera i dalju saradnju s Dargaud.


Žiri 3. Salona u Vinkovcima 1986. - Bane Kerac, Vasa Pavković i ja.

Igora i mene razdvojili su ratovi, možda mu je na početku ratova bilo nelagodno što je glavna kritička evaluacija njegovog rada dolazila iz Beograda, bez obzira što ja nisam više bio u Beogradu? Ako je to u tom periodu bio razlog, to mogu da shvatim i prihvatim. Dugo nismo bili u kontaktu, Igor je mislio da sam ja prestao da se bavim stripom ili mu je to možda neko sugerisao. Nismo jedan drugog kontaktirali godinama. Nesuglasica je nastupila godinama kasnije kada je Igor u hrvatskom izdanju izostavio posvetu koju su mi Đango i on ispisali na početku francuskog izdanja „Jeseni“: „Autori se zahvaljuju Zoranu Đukanoviću na kreativnoj pomoći“. U mojoj kolumni u „Strip vestima“ naravno da sam prokomentarisao ovaj gest, govoreći o varljivosti sećanja. Igor nikada nije, bilo meni direktno, bilo u javnosti, pokušao da opravda razloge za to izostavljanje. Ni sa Igorom niti sa bilo kim drugim autorom nisam imao sukob zbog negativne kritike. Zanimljivo je da je reakcija mnogih bila, to je lepo što pišeš, ali ko zna da li je to baš tako kako ti tvrdiš, kada su u pitanju tekstovi o drugim autorima, da bi kasnije suočeni s zaranjanjem u njihov rad, i analizom koja bi nastala, rekli, uh jebote, ko da si mi zavirio u dušu... Čudne su te stvari, kritika, analiza, veštičarenje...

(nastaviće se)

(intervju se prvo u kraćem obliku pojavio u online magazinu Planb.hr,
a potom u celini na Stripovi.com  4.12.2013)
Objavljeno: 03.07.2016.
Strip: Cane (244)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 02.07.2016.
Međunarodna strip konferencija      Press: KragujevacComicCon
Plakat Međunarodne strip konferencije "Kragujevac, godine šeste"
je rad Milana Jovanovića.
  Kragujevac, godine šeste

Gosti festivala:
Paola Barbato gost KragujevacComicCona!
• BUM! Igor Kordej i Jana Adamović
• Prvi put u Srbiji: Klaudio Kjaveroti!
Eleonora Lola Airagi
Marko Somborac
• Čovek koji piše predgovore: Zoran Đukanović
Dejan Stojiljković
Iztok Sitar, glas iz Slovenije
Pavle Zelić, drugi album Družine Dardaneli
• Izložba ilustracija i stripova Igora Krstića
• Izložba stripova Nebojše Vasilića
• Izložba fotografija ComicCon u Kragujevcu Miloša Ignjatovića

Petak 1. jul
17.00-20.00 Izložbeno-prodajna berza stripa
17.00-19.00 Crtanje za posetioce - Marko Somborac, Igor Kordej, Lola Airagi, Sabahudin Muranović, Jana Adamović, Haris Varajić, Goran Milenković
17.00-19.00 Radionica stripa - predavač Vlada Vesović
17.00 Strip scena u Hrvatskoj; govori Danijel Kuzmić
17.30 Novi naslovi Komika; govori izdavač i urednik Vuk Marković, moderator Nikola Dragomirović
17.55 Dobrodošlica i svečano otvaranje konferencije
18.00 Uvek aktuelan: Blic strip; Najčitaniji autor novinskog stripa u Srbiji, Marko Somborac
18.30 Čovek koji piše predgovore, Zoran Đukanović
Jedan od najpoznatijih i najcenjenijih strip kritičara ovog dela Evrope govori o svom radu
19.00 Premijerno u Srbiji Klaudio Kjaveroti, Lola Airagi i "Morgan Lost"!
Sve o serijalu koji u Srbiji objavljuje Forma B, izdavača i urednika Ilije Mirovića i Predraga Ročenovića

Subota 2. jul
11.00-20.00 Izložbeno-prodajna berza stripa
17.00-19.00 Crtanje za posetioce - Marko Somborac, Igor Kordej, Lola Airagi, Sabahudin Muranović, Jana Adamović, Haris Varajić, Vlada Vesović, Goran Milenković
18.00-19.00 Radionica portretne karikature - predavač Marko Somborac
16.30 Promocija Hercegnovskog strip festivala; govore organizatori Nikola Ćurčin, Jovan Subotić i Nebojša Mandić
17.00 Nove edicije izdavača Veseli Četvrtak; govori urednik Dušan Mladenović
17.30 O knjigama "Konstantinovo raskršće" i "Nemanjići"; Dejan Stojiljković
18.00 Sve o serijalu "Družina Dardaneli"; govore: autor scenarista Pavle Zelić, crtač Dragan Paunović i izdavač Igor Marković (System Comics)
18.30 Superstar devete umetnosti - Igor Kordej!
19.00 Rođendanska tribina - 30. rođendan Dylana Doga!
Govore: Paola Barbato, glavni urednik edicije DD za Srbiju Dušan Mladenović, moderator Pavle Zelić, prevodilac Sandra Knežević

Nedelja 3. jul
11.00-20.00 Izložbeno-prodajna berza stripa
11.00-12.00 Rezultati konkursa za najbolju ilustraciju i proglašenje pobednika
Free Comic Book Day - besplatni stripovi za najmlađe
11.00-13.00 Radionica stripa - predavač Sabahudin Muranović Muran
17.00-19.00 Crtanje za posetioce - Igor Kordej, Sabahudin Muranović, Jana Adamović, Haris Varajić, Vlada Vesović, Goran Milenković
16.30 Strip u savetodavnom radu sa decom; govore Zoran Stefanović, specijalni pedagog Boris Herman i strip autor Ivica Varjačić
17.00 Predstavljamo aktivnosti Udruženja stripskih umetnika Srbije; govore Vlada Vesović i Zoran Stefanović
17.30 Sve o stripu "Pisma iz Jugoslavije"; govori Sabahudin Muranović Muran
18.00 "Morski Vuk" Rifa Rebsa, u izdanju Besne kobile; govore: izdavač i urednik Goran Lakićević, moderator Nikola Dragomirović
18.30 Galijeno Feri, život i delo; govori Aleksandar Saša Đukanović
19.00 Spaljivanje knjiga - cenzura i sve u vezi nje; govori Zoran Stefanović
19.30 Horor i fantastika u američkom stripu; izdanja Darkwooda
Emina Ignjatović ispituje Milana Jovanovića o serijalima Sendmen, Lokot i ključ, Propovednik i Okružen mrtvima.

Objavljeno: 30.06.2016.
Esnaf ubica i leteći “Orijent ekspres”...      Autor: Ilija Bakić
  ...“Družinu Dardaneli, Zločin na svetskoj
  izložbi” Pavla Zelića i Dragana Paunovića;
  
izdavač System Comics, Beograd 2016;

Priče o grupama odabranih-izuzetnih ljudi koji izvršavaju junačka dela deo su istorije svih naroda, na svim zemaljskim prostorima i u svim vremenima. Njihov se spisak proteže od družine koja je tragala za zlatnim runom, vitezova okruglog stola ili 40 ronina sve do komandosa / specijalaca u ratovima ili hrabrih kosmonauta. Naravno, sva su ova dešavanja imala svoj odraz u svetovima umetnosti, bilo tako što se realnost kopirala ili izmišljala. U svetovima popularne kulture Zapadnog sveta s kraja XX veka i početka XXI, pored Marvelovih i DC-jevih superherojskih ekipa, najpoznatija tvorevina u ovom “fahu” je strip serijal Alana Mura “Liga izuzetnih džentlmena” (od 1999.g. naovamo) u kom su spojeni junaci klasičnih umetničkih dela, od Alana Kvotermejna i Kapetana Nema do Doktora Džekija i Nevidljivog čoveka. Ovakva postavka, koja je dosledno razvijanje ideja Filipa Hozea Farmera i njegovog ingenioznog “Vold Njutn Univerzuma”, uspostavila je obrazac koji nudi mnoge izazove.

Ovdašnji odgovor na taj izazov je “Družina Dardaneli” koju je osmislio Pavle Zelić a iscrtao Dragan Paunović. Prva epizoda-avantura “Poljubac leptirice” (“System comics”, 2011.) postavlja pozornicu događaja - Srbiju u alternativnoj istoriji s kraja XIX veka u kojoj postoje i mešaju se racionalno i fantastično. Jedina konstanta ove (i svih ostalih) istorija jesu interesi velikih sila za dominacijom nad malim narodima. Kao pokušaj odupiranja tim uticajima u Srbiji se sakuplja grupa izuzetnih junaka. Mesto njihovog susreta je legendarna kafana “Dardaneli” a organizator i koordinator družine je Vukašin Katić (ličnost iz romana “Vreme smrti” Dobrice Ćosića); družinu čine Koštana (iz istoimene drame Bore Stankovića), Hajduk Stanko (roman Janka Veselinovića), Karađoz (“Prokleta avlija” Ive Andrića), Sava Savanović (“Posle devedeset godina” Milovana Glišića) i - jazavac (“Jazavac na sudu” Petra Kočića) dok je predstavnik “majčice Rusije” grof Vronski (“Ana Karenjina” Lava Tolstoja). S druge, loše strane su Jozef K. (iz “Procesa” Franca Kafke), Dobri vojnik Švejk (iz romana Jaroslava Hašeka), Old Šeterhend i Omar Halef (iz romana Karla Maja) i Margerita Gotije (“Dama s kamelijama” Aleksandra Dime sina). Sukob Družine Dardaneli i “loših momaka” treba da onemogući ostvarenje mračnog plana za pokoravanje sveta.

Druga priča serijala delom se dešava u Parizu, na Svetskoj izložbi tehničkih novotarija a odatle se, posle klaustrofobične epizode u pariskim katakombama, premešta u vazdušni “Orijent ekspres” koji će aktere, preko evropskog neba, dovesti do Konstantinopolja. Spektakularna egzekucija Vukašina Katića obznaniće da je Esnaf ubica angažovao Rodiona Romanoviča Raskoljnikova (“Zločin i kazna” Fjodora Dostojevskog) da eliminiše Družinu Dardaneli. Raskoljnjikovu će pomagati Fantoma iz opere (iz romana Gastona Lerua) i Gregor Samsa (“Preobražaj” Franca Kafke). Na strani Družine Dardaneli, pak, ubijenog Katića zameniće Jovanča Micić (“Put oko sveta - Čudnovati događaji Jovanče Micića, Jagodinca u deset slika s pevanjem i igranjem” Branislava Nišića). U “Zločinu…” se, uporedo sa osnovnim zapletom, nastavljaju otkrivanja životnih priča “domaćih” junaka kao i njihove svađe, netrpeljivosti i trvenja. Zelić, ipak, zadržava zdravu distancu prema ovoj pripovednoj liniji pa u sceni sa ispovestima, na primedbu da jazavac nije ispričao svoju priču, Sava Savanović sasluša šta četvoronožac ima da mu odmumla i odreži a na pitanje šta je rekao odvrati da neće reći jer je “isuviše neverovatno”. I pored “humane” strane junaci imaju prevashodnu ulogu koja u svemu poštuje ikonografiju horor žanra pa priča teče brzo, sa mnoštvom akcionih scena “natopljenih” adrenalinom i jezom. Crtež Dragana Paunovića, kadriranje odnosno koncipiranje tabli, koristi tradiciju vizuelne horor ikonografije (stripovske i filmske) umešno vladajući linijom i rasporedom svetla, senki i potpuno crnih površina što je izuzetno ubedljivo u scenama u pariskom podzemlju.

Sveukupno, “Zločin na Svetskoj izložbi” uspešno nastavlja avanture Družine Dardaneli nudeći čitaocima zanimljivo štivo koje u sebi nosi veliki potencijal za valjan strip serijal.

(„Dnevnik“, 2016)
Objavljeno: 29.06.2016.
Međunarodni strip konkurs!!!      Press: SKC Beograd
  14. MEĐUNARODNI SALON STRIPA

29. 09 – 02. 10. 2016. Srećna Galerija, SKC BEOGRAD
KONKURS MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2016.

ROK ZA SLANJE RADOVA: DO 15. AVGUSTA 2016.

Adresa za slanje radova: 
SKC, Srećna Galerija
SALON STRIPA                                               
Kralja Milana 48
11000 Beograd, Srbija

Propozicije za učesnike:
• Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
• Kandidat šalje rad na konkurs poštom (rad će biti prihvaćen i u slučaju da ga kandidat lično donese)
• Rad treba da bude u dobroj kopiji (ili originalu), obima od 1 do 4 table, A3 ili A4 formata.
• Rad može biti delo više autora (crtač, scenarista, kolorista), s tim da crtač ne može podneti na konkurs više od jednog rada.
• Rad može biti prethodno objavljivan.
• Tema, žanr i autorski pristup nisu zadati konkursom.
• Ne isključuje se mogućnost prihvatanja rada sa strip tematikom u drugim medijima (reljef, skulptura, instalacija, objekat...)
• Tekst u stripu može biti na srpskom ili engleskom jeziku kao i na jezicima sa bivšeg srpskohrvatskog odnosno hrvatskosrpskog govornog područja.
• Uz rad je obavezno poslati (na računaru ili čitko, štampanim slovima, popunjenu) PRIJAVU NA KONKURS MEĐU-NARODNOG SALONA STRIPA 2016. koja se može preuzeti OVDE (na sajtu Strip vesti OVDE) ili dobiti u SKC-u pri predavanju radova na konkurs. 
• Svaku tablu rada na poleđini označiti rednim brojem (primer: 1/4, 2/4, 3/4, 4/4)
• Radovi će biti žirirani za zvanične nagrade, nagrade prijatelja Salona i izložbu najuspelijih radova.
(radovi koji propagiraju rasnu, versku, nacionalnu, ličnu, kao i druge vidove netrpeljivosti; imaju za cilj propagandu delatnosti pravnih lica, organizacija, udruženja i pokreta; kao i radovi pornografske sadržine, neće se uzimati u razmatranje)

 Nagrade:
• GRAND PRIX SALONA (uključuje novčani iznos od 1000 evra)
• Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika
• Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika
• Nagrada za najbolji scenario (ideju) 
• Nagrada za najbolji  crtež 
• Specijalna nagrada žirija za inovaciju 
Takmičari do 15 godina starosti:
• MLADI LAV (najbolji rad u kategoriji)
• Specijalna nagrada žirija za najbolju ideju
• Specijalna nagrada žirija za zreo i maštovit izraz
• Specijalna nagrada žirija za najmlađeg autora 

   Nagrade prijatelja Salona

Dodatne informacije:
www.salonstripaskc.rs
www.facebook.com/comicsfest
e-mail: salonstripaskc@gmail.com
tel: 011/ 360 20 44
Objavljeno: 28.06.2016.
Otvoreni poziv za strip autore...      Press:Tome Trajkov
  ...za Internacionalni strip salon
  VELES 2016!

   Propozicije
- Pravo ucesca imaju svi autori iz celog sveta,nezavisno od pola i uzrasta;
- Duzina stripova treba da bude od 1 do 6 tabli, na A4 formatu (min 300 dpi ukoliko se salje elektronskim putem).Ukoliko je strip od 1 strane treba da bude s a najmanje 5 slicica
Ukoliko je strip u koloru, preporucujemo da ga saljete regularnom postom ili dostaviti licno
- Pristigli stripovi nece biti vraceni. Samim prijemom od strane organizatora, oni daju pravo organizatoru da ih objavljuje i prezentira, zajedno sa autorima u sklopu promocije svojih aktivnosti
Autori poslatih stripova ulaze u kombinaciju za obezbedjivanje puta, smestaja i ishrane tokom 14 og Internacionalnog salona stripa VELES 2016 (sredinom oktobra)
- Tema je slobodna. Svaki autor (crtac, tus, kolor) moze ucestvovati samo sa jednim stripom. Izuzetak postoji samo za scenariste koji mogu da urade scenarija za vise stripova
Svaki autor I deo deo autorskog tima treba da bude potpisan na stripu sa naznakom ko je sta uradio
- Zajedno sa stripovima treba poslati i licnu biografiju, fotografiju, kontakt podaci i godina kada je strip nacrtan. Na svim stripovima trebaju biti navedeni svi autori kao i naslov stripa. Bez ovih informacija nece biti uzeti u obzir za nagrade

- Svi pristigli stripovi bice uzeti u konkurenciju za nagrade-
• Prva nagrada ZLATAN STRIP 200 EU, diploma.
• Druga nagrada, diploma.
• Treca nagrada, diploma.
• Nagrada za najbolje scenario, diploma.
• Nagrada za najboljeg autora do 18 g, diploma
• Nagrada za najmlagjeg ucesnika, diploma
• Ostale specijalne nagrade

Rok za slanje radova je 20-og septembra 2016.godine. Oni mogu da se salju na
a) Adresu Strip centar Makedonije-Veles (za konkurs)
Ul VASIL GJORGOV br 78, 1400 Veles
б) Ili na emailu: stripkonkurs@gmail.com

Objavljeno: 28.06.2016.
Post Scriptum (168)      Autor: Zoran Đukanović
Mora da se uči iz teorije književnosti, teorije filma, teorije vizuelnih umetnosti... Biblioteka je produžetak kritičarevog ja.
  Čovek koji piše predgovore - 3
 
 Interview (razgovor vodio: Saša Čobanov)

8. Dojma sam da danas, kad smo uhvaćeni u žrvanj internetske revolucije i kad nas sa bezbroj portala obasipaju recenzije svega i svačega, da si svatko dopušta nazivati se kritičarem. Koje po tebi kvalitete treba imati pravi kritičar, neovisno o temi o kojoj piše, odnosno, koji elementi moraju biti prisutni u tekstu da bi ga se s pravom moglo nazvati pravom kritikom? Kojim oružjem mora biti naoružan pravi kritičar kad se upusti u borbu s nekim djelom?

Prvo da ti odgovorim specifično za strip. Koliko god blesavo i preambiciouno zvučalo, kritičar i proučavalac stripa bi valjalo da bude šire obrazovan od književnog kritičara jer treba da obuhvati širi medijski raspon komponenata i uticaja nego što to najčešće (rekao sam najčešće) zbiva u književnosti. Bez razumevanja apstrakcije, bez Picassove „Guernice“ ne može se razumeti redukcija José Muñoza u „Alacku Sinneru“. Razumevanjem humora u apstrakcijama Paula Kleea bolje ćemo razumeti Huga Pratta. Bez razumevanja poetoloških mehanizama postmoderne ne možemo dobro razumeti metanarativne igre u genijalnom diptihu „Noć bez kraja“ i „Iguana“ Carlosa Trilla i Dominga Mandrafine.

Dakle, mora da se uči iz teorije književnosti, teorije filma, teorije vizuelnih umetnosti i uopšte percepcije (mnogo sam naučio recimo iz „Umetnosti i vizuelnog opažanja“ Rudolpha Arnheima...), psihologije, sociologije, teorije kulture, teorije politike, filozofije. Ne, ne zezam se. Kako se to praktično postiže? Od eseja  do eseja graditi fond svojih uvida, poznavanje različitih metoda. Univerzitetsko obrazovanje je užasno koristan i za većinu ljudi važna inicijacija, okidač. Ne pravim, međutim nikakvu fundamentalnu razliku između obrazovanja i samoobrazovanja. Pogledajte opus Teofila Pančića sakupljen u prvih petnaestak knjiga, to vam ponešto govori. Čitaćemo mi Pančića unazad, čak i ako ne napiše ijednu genijalnu rečenicu ikada više.


Salon stripa, Vinkovci, 1984. - skoro svi smo tu.

A sad da ti odgovorim u idealnom smislu i nespecifično za strip, dakle univerzalno važeće za kritiku unutar bilo kog medija i žanra. Modelu kritičarskog eseja uvek sam težio. On sadrži gotovo sve što je potrebno. Sve to što ću sad nabrojati to nam daje nam esej kao tvorevina ljudskih ruku, uma i duše. Hajde da krenem od kraja. Njegova završnica valja da bude snažnija, a poslednji pasus i završnu rečenicu inače smatram možda najvažnijim tačkama arhitekture svakog eseja. Kakvu to raskoš esej u sebi može da ima? Pre svega, da u sebi poseduje pripovest, u kojoj je odlično balansiran rast narativne napetosti. Za mene je kritika uvek priča. Ma kako, na prvi pogled, “strukturalno” ili “teorijski” izgedala, kritika treba u sebi da sadrži, ili čak da krije iznenađenje. Iznenađenje uvida u delo koje je pred nama. Kritika gotovo uvek teži eseju, čak i kada ga ne dosegne. Esej je puna forma kritike, prodirućeg pogleda u složenost stvari. Upravo zato esej treba da bude ironičan. Nedoslovan. Metaforizujući. Samo na taj način sačuvava kompleksnost stvari, ne pretvarajući ih u suvoću teza. Esej ima samosvest o metodu. Istovremeno, ležeran je, prigušuje i prikriva svoju teorijsku zasnovanost, jer ona mora da ostane daleko u pozadini, gotovo nevidljiva, tek povremeno da izroni. U suprotnom, postao bi teorija i prestao da bude esej. Esej ima smisla za humor. Šali se, ali ima samilost i dubinsko razumevanje za predmet i likove kojima se bavi, bilo da su imaginarni, bilo stvarni. To ne znači da je uloga eseja da bude „milosrdna Majka Tereza“. Samilost nikada nije jednaka (samo)sažaljenju, kao ni bolećivoj proračunasti nezameranja. Esej i kritika nisu milostinja nego milost dubinskog uvida u zagonetke i paradokse sa kojim se suočavamo čitajući dela i karaktere u njima. Čitajući i prepoznavajući autentičnost života u imaginaciji, u fikcionoj konstrukciji. Svega ovoga nalazio sam kod nemalo esejista. Kada god to sretnem, uživam opčinjen, pokušavam da učim čitajući takvu esejističku prozu.

Kritika je duboko kreativan posao, jednako kreativan kao biti umetnik bilo koje vrste, jednako kreativan kao biti kuvar, biti arhitekta, kao romanopisac koji je takodje arhitekta u svom mediju i žanru.

MaFest, Makarska 2012.

9. U izvrsnom filmu Walta Stillmana 'Metropolis', jedan od protagonista kroz cijeli film vodi sadržajne polemike o književnosti s djevojkom kojoj se sviđa, no pred kraj filma se otkrije da on zapravo u životu nikad u životu nije pročitao ni jednu knjigu. Da li smatraš da u današnjem vremenu, kad nam je putem interneta sve dostupno, da su kritike postale možda važnije i široj masi prihvatljivije od samih djela o kojima su napisane? Da je jednostavnije pročitati kritiku nekog djela, bilo da je riječ o filmu, knjizi ili stripu, nego se zaista uhvatit u koštac s tim?

Ne, ne smatram. Naravno da postoje slučajevi kada je prevod bolji od originala, postoje eseji koji su ravnopravni sa delom sa kojim vode ljubavni dijalog. Međutim, kome je jednostavnije da pročita kritiku umesto dela, taj je opasna budala jer se ponaša kao kad se u školi treba izvaditi za nepročitanu lektiru, pa se pabirči neka kritika da bi se isfolirala nastavnica. Dakle, u svrhe foliranja može. Koga sad treba isfolirati, curu, društvo, sebe? Prevari sebe dovoljan broj puta, počećeš da patiš od prividnosti sebe, stvari i vrednosti.

A sad ozbiljno, svi mi, autori, izdavači, kritičari, publika, učestvujemo u mapiranju i usvajanju kulturnih vrednosti u stalno menjajućem pejsažu kulture stripa. Ko hoće u toj međuigri, toj složenoj kulturnoj i socijalnoj interakciji da nalazi prečice, da se poštedi zasluženog učešća, može, ali na svoju štetu. A mi ostali, hajde da se hvatamo u koštac.

10. Bez obzira što više od 20 godina živiš u Amsterdamu sigurno ti nije promakla činjenica, i to ona notorna, da su i dalje sinonimi za strip na ovim prostorima Alan Ford i stripovi izdavačke kuće Bonelli, posebice Zagor. Kako to objašnjavaš? Zašto baš oni i zašto baš ovdje?

Svaka reciklaža zamara, a posebno reciklaža bezveznih epizoda „Alana Forda“ koje su nastupile nakon predesetak brojeva kreativnog procvata serijala. Neophodno je, međutim, da naglasim da je „Alan Ford“ kulturološki unikum, nešto što nikada pre ni posle nije postojalo u stripu. U prvim godinama serijala (1969-1975) na genijalan način objedinjeni su humor, ironija i persiflaža, to je dekonstruisanje gluposti tako što se ona performira, tako što se u nju ponire i besomučno uživljava, mi se gluposti ne podsmevamo od spolja i sa visine (kreiranje socijalne, staleške distance), potrebno nam je duhovno putovanje kroz kretenizam u vlastitom ja, da bi ga spoznali u punom intenzitetu. Roland Barthes je tvrdio, ako želite pisati o ludilu, morate delimično zahvatiti u samo ludilo. To isto važi i za glupost, moramo kroz tu performativnost iskusiti deo svojstava života o kome hoćemo da govorimo i to ne kao elitno nadobudni skorojevići koji samo preoblače odeću dok se glupost vraća upravo kroz tu nadobudnost, nego kao radikani antropolozi gluposti i zla u koje se ona kad-tad pretvara.

Druženja s Đorđem Lobačevim, Vinkovci, 1985.

Radikalna pojava, potpuna novost za osećanje šta humor jeste u sedamdesetima, „Alan Ford“ je vršnjak i legitimni duhovni brat “Monthy Pythonima” (MPFC, 1969-1974). Ovaj strip je bio kritika i izrugivanje kapitalizma, american way of life i rasizma, uključujući izrugivanje finansijskog rasizma prema najsiromašnijima. Misliš li da to nije aktuelno danas? Dakle, fenomen „Alan Ford“ je metastripskog karaktera, reč je o epohalnoj promeni karaktera humora. Bio je za razliku od “Monthy Pythona” strogo lokalizovan na Jugoslaviju (i potom zemlje nastale raspadom) i Italiju. Nije imao odjeka u ostatku Evrope. Bio sam svedok te revolucije in real time. Da nije bilo „Alana Forda“ i „Pythona“ moj smisao za humor ko zna kako bi se, ali sigurno drugačije formirao, čak i onda kada ga primenjujem u kontekstu političkih bizarnosti.

A Bonelli. Eh... on jeste važan kanal stripske kulture, Marija Jurić Zagorka stripskog izdavaštva. Pratim upravo kroz Bonelli produkciju mnoge neverovatno talentovane crtače, dosta ih je iz regiona. Kroz „Dylana Doga“ sam tek u drugoj polovini osamdesetih do kraja naučio da se opustim u tom žanru, shvatio šta je uživati u hororu kao metanarativnoj žanrovskoj meditaciji. „Ken Parker“? Kroz njega sam dobio dodatnu potvrdu da je u stripu moguće sve.

Strip zaista nije samo autorski izraz, on je isto tako žanrovska, solidna, kvalitetna i kontinuirana produkcija. Ne smemo nikad zaboraviti ta dva aspekta stripa kao medija. Strip je kao riba koju pokušavamo da uhvatimo rukama u potoku. I, hop, hop, nismo uspeli, strip se izmigoljio bilo kojoj definiciji. I to je dobro, jer govori o vitalnosti stripa.

11. Kad smo već kod Amsterdama, kakva je pozicija stripa u Nizozemskoj? I sa strane izdavaštva i sa strane autorstva. Da li u Nizozemskoj postoji nekakva vidljivija strip scena ili njihovi, baš kao i naši moraju vani ako misle od stripa živjeti?

Holanđani imaju pragmatično-puritanski, antimetafizički odnos prema žanrovskim podelama u medijima. Ono što je kod nas u nekadašnjoj Jugoslaviji bilo moguće, pa i sada je u nekim slučajevima moguće, u dnevnoj novini objavljivati vrlo kompleksne tekstove koji po svojoj prirodi pre pripadaju žanru časopisa za kulturu i književnost. Naravno da ima izuzetaka, i to se nekim javnim ličnostima oprašta. Meni kao strancu to nije bilo dozvoljeno. Pa sam migrirao ka časopisima. U dnevnim novinama su mi obično nudili da pišem političke analize, što sam nevoljno činio, pošto se politika bavi sa mnom, a ne po primarnoj vokaciji ja njome. Čak i tu su mi isecali ključne pasaže iz tekstova s najdobronamernijim objašnjenjem, da ne bude prekompleksno za čitaoce. U nedeljniku za politiku i kulturu, recimo, odbili su mi tekst o „Vatrama„ Lorenza Mattottija rekavši da bi to, s obzirom da se radi o stripu, bilo preteško za njihove čitaoce. Taj isti stil je pak dopušten ako je reč o nekom drugom obliku kulture. OK, poslao sam tekst specijalizovanom časopisu za tekstove o stripu, „Zozolali“. Jako im se dopao tekst. Pošto sam u to vreme dosta za potrebe posla putovao i ostajao po par nedelja, kad sam se vratio, imao sam šta da vidim. Tekst je objavljen tako što je doslovno isprepričan i potpisan imenima dva urednika „Zozolale“. To me je razljutilo. Kao da taj esej nisam prethodno višestruko objavljivao u Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori i lako mogu da dokažem autorstvo prepričanih ideja. Od tada nisam bio previše entuzijastičan da sarađujem s njima. To je baš pilićarenje.


SKC, 1985. - Bojan M. Đukić, Krešimir Zimonić, Moma Rajin, ja, Zdravko Zupan, Sibin Slavković, Ljuba Kljakić i Veljko Krulčić.

Imaju zanimljivih autora u rasponu od neoklasičnog pristupa kao Paul Teng, preko čiste linije kao što su Willem Vleeschouwer i Lode Devroe, do alternative kao Joost Swarte i Peter Pontiac, već klasici, pa Erik Kriek, Erik de Graaf, André Slob... Postoji u domenu karikature pomalo stripske stilizacije jedan veoma zanimljiv autor, Peter van Straaten. O njemu sam razmišljao da napišem esej, to više nego da zavređuje. Za razliku od Francuske i Belgije, Holandija ima fanove, ali nema razvijenu kulturu stripa u smislu kritičke samosvesti. Izdavaštvo postoji solidno razvijeno. Najčešće sledi trendove iz sveta, Francuske, Belgije, Amerike... Prevedeni stripovi su često skuplji nego originalni zbog manjih tiraža. Festivali su im OK, ali ne organizuju baš intelektualne debate o stripu. Ne možeš biti ljut na zemlju u kojoj živiš zato što nema baš taj oblik i intenzitet stripske kulture i svesti koji ti želiš. Niko mi nije branio da odem ponovo negde drugde, zar ne?

(nastaviće se)

(intervju se prvo u kraćem obliku pojavio u online magazinu Planb.hr, a potom u celini na Stripovi.com  4.12.2013)
Objavljeno: 26.06.2016.
Katalog i cene izdanјa kuće...         Press: USUS
  ...Žike Bogdanovića „Ateneum / Realisaction“.

Sva izdanja su u tvrdom povezu, čak i časopisi, a knjige imaju i zaštitne omote.
Plaćanje je u gotovom i unapred, a isporuka odmah, ako na zalihama postoje gotovi primerci, a do 15 dana posle plaćanja, ukoliko je promotivni tiraž rasprodan.
Obratiti se saradniku Slobodanu Ivkovu
na telefone 011 / 719 55 17 ili 064 / 165 92 05

- Vilhelm Buš „Smrtonosne vragolije“ („Plјas i Plјes“) — 1.200 dinara
Prastripovi iz druge polovine 19. veka; originalno „Max und Moritz: Eine Bubengeschichte in Sieben Streichen“ (tvrd povez, zaštitni omot štampan u boji, 150 stranica; crno-belo; format: širina 10,5 cm i visina 14 cm).

- Žika Bogdanović: „Život u večnoj sadašnjosti“ (tom 1,
teorijska knjiga) — 1.200 dinara
Prvi tom (tvrd povez, zaštitni omot štampan u boji, 312 stranica; crno-belo; format: širina 10,5 cm i visina 14 cm) od ukupno četiri uobličen je kao suma eseja o najvažnijim svetskim autorima avanturističkog stripa realističke stilizacije. Bogdanović se u knjizi bavi inostranim striparima, većinom doradivši od ranije nam poznate studije o nespornim velikanima ove discipline, premda ima i sasvim novih priloga. Naslovima poglavlјa ukazujući poimenično na umetnike (Harold Foster, Sten Li, Milton Kanif, Bern Hogart, Aleks Rejmond, Hugo Prat, Vilijem Rit, Klarens Grej, Li Fok, Rej Mur, Fil Dejvis...), autor maestralno analizira, te sinhronijski i dijahronijski kontekstualizuje njihove likove: Tarzana, Princa Valijanta, Fantoma, Mandraka, Korta Maltežanina, Ripa Kirbija, Marvelove superheroje, Brika Bradforda, Tajnog agenta Iks-9, Džima iz džungle, Stiva Kenjona...

- Žika Bogdanović: „Život u večnoj sadašnjosti“ (tom 2, teorijska knjiga) — 1.200 dinara
Drugi tom (tvrd povez, zaštitni omot štampan u boji, 382 stranice; crno-belo; format: širina 10,5 cm i visina 14 cm) posvećen je esejima o humorističkom i melodramskom stripu, manje ili više karikaturalno stilizovanom, uz izuzetak „Srca Julije Džons“, koji je „tvrde“ realističke stilizacije. Pored osvrta na opus stripara Stena Drejka, autora ovog remek-dela modernog stripa, u knjizi su i rasprave o Vilhelmu Bušu, Luju Fortonu, Rudolfu Derksu & Haroldu Kneru, Džordžu Herimenu, Džordžu Mak Manusu, Haroldu Greju, Brendonu Volšu, Darelu Mekluru, Niku Afonskom, Elzi Krisleru Segaru, Čiku Jangu, ekipi oko Volta Diznija (Ab Ajvers, Flojd Gotfredson, Al Talјafero, Karl Barks), Rejbernu Van Berenu, Eliotu Keplinu, Čarlsu Šulcu, Alberu Iderzou & Reneu Gosiniju, Diku Braunu, te o njihovim crtanim pričama.

- Žika Bogdanović: „Život u večnoj sadašnjosti“ (tom 3, teorijska knjiga) —  1.500 dinara
Treći tom (tvrd povez, zaštitni omot štampan u boji, 378 stranica, delimično u boji; format: širina 10,5 cm i visina 14 cm) je o crtanoj fantaziji u vizuelnoj naraciji, gotovo podjednako realistički i karikaturalno stilizovanoj. Tu su predstavlјeni opusi Vinzora Mek Keja, Ruba Goldberga, Bernija Rajtsona, Lajonela Fajningera, Gustava Verbeka, Palmera Koksa, Antonia Rubinoa, Rene Pelosa, Federika Pedrokija & Viktora Molinoa, Alberta Breće & Hektora Esterhelda, Dina Batalјe, Mebijusa, Ričarda Korbena, Barija Vindzor Smita, Filipa Drijea...

- Žika Bogdanović: „Život u večnoj sadašnjosti“ (tom 4, teorijska knjiga) — 1.800 dinara
Četvrti, najobimniji tom (tvrd povez, zaštitni omot štampan u boji, 428 stranica, delimično u boji; format: širina 10,5 cm i visina 14 cm) je uglavnom o međuratnom srpskom stripu i striparima Brani Cvetkoviću, Đorđu Lobačevu, Đuki Jankoviću, Nikoli Navojevu, Branku Vidiću, Sergeju Solovjevu, Konstantinu Kuznjecovu, Momi Markoviću, Aleksiju Ranhneru, Ivanu Šenšinu, Vladimiru Žedrinskom, Sebastijanu Lehneru, Velјku Kockaru, Vsevoldu Gulјeviču...

- Žika Bogdanović: „Brik Bradford ili Obnova viteškog ideala“2.000 dinara
Ovo je novo tematsko izdanje vanrednog broja 6 revije „Pegaz“ iz 1998. godine (tvrd povez, 204 stranice; crno-belo; format: širina 21,5 cm i visina 30 cm), ali sada u tvrdom platnenom povezu i na bolјoj hartiji. U celini je posvećeno svetskom klasiku avanturističkog stripa, najčešće fantastičnih ili naučnofantastičnih sižea, „Briku Bradfordu“, scenariste Vilijema Rita i crtača Klarensa Greja. On je ovde u dvema velikim epizodama, obema u formi dnevnih kaiševa. Prva, trodelna priča „U zemlјi iza Ledenog brega“, sastoji se od njih 286, a druga, „Gospodar Zlatne horde“, od 258. Svetsku premijeru su imale u periodu 1935-1937. Knjiga sadrži ukupno 544 kaiša. Serija je uporedo kreirana i u obliku nedelјnih tabli. Da podsetimo, neke od ovako uobličenih epizoda već su ranije objavlјene u redovnom broju 8 „Pegaza“, još pre oko tri decenije.
Prvu, izvorno u SAD 1935-1936. štampanu epizodu „U zemlјi iza Ledenog brega“ objavio je predratni „Politikin zabavnik“ još 1939. godine, a, kako je Brik pilot, i nije previše čudno što je drugu priču „U zemlјi iza Ledenog brega“, u dve sveske 1940. u Beogradu premijerno izdao čuveni predratni mondenski „Aeroklub“. Vazdušne borbe flota bezbrojnih dirižabla i klipno-elisnih aviona! Otmene, stajliš pustolovine! Klasika koja verno odslikava duh te epohe! Sve ovo, uz 15 povećanih kadrova iz „Brika Bradforda“, koji služe kao ilustracije obimnom uvodnom eseju priređivača i izdavača Žike Bogdanovića.

- Žika Bogdanović: „Rusi su došli ili Po vedrom danu možete videti večnost“ 1.800 dinara
Novo tematsko izdanje vanrednog broja 7 revije „Pegaz“ iz 1998. godine (tvrd povez, 116 stranica; crno-belo; format: širina 21,5 cm i visina 30 cm), ali sada u tvrdom platnenom povezu i na bolјoj hartiji. Priređivač u svom predgovoru pravi kritičku analizu doprinosa Ruskih imigranata srpskom stripu tokom tridesetih godina dvadesetog veka. Ona je ilustrovana kadrovima, tablama i naslovnim stranama Đorđa Lobačeva, Sergeja Solovjeva, Nikole Navojeva,  Konstantina Kuznjecova, Aleksija Ranhnera i Ivana Šenšina.
Osnovni sadržaj čine tri kompletna stripa Konstantina Kuznjecova: „Knjaz Miloš“, „Stjenjka Razin“ i „Pikova dama“.
Prvi je biografski strip „Knjaz Miloš“, crtan na 18 tabli po scenariju Svetislava B. Lazića  i premijerno publikovan u nastavcima od 26. aprila do 8. jula 1938. u beogradskom časopisu „Mika Miš“, i to od broja 196 do 217.
Drugi, „Stjenjka Razin“ ima 25 tabli i nastao je po sopstvenom scenariju. Prvi put je u nastavcima objavlјen u „Miki Mišu“ od broja 416 do 435, od 31. maja do 6. avgusta 1940.
Treći, „Pikova dama“, po delu Aleksandra S. Puškina, u ovoj knjizi zauzima 28 stranica. Ona se izvorno u „Miki Mišu“, u kojem je objavlјivana u nastavcima, od broja 444 do 460 (6. septembar - 1. novembar 1940.), sastojala od 17 velikih horizontalnih tabli koje su se, bez pravilnog razdela kadrova, širile na dve srednje strane časopisa. Čak su unutar sebe sadržavale rastere i naknadno štamparski bojene tonove. Za ovu priliku, tih 17 velikih horizontalnih tabli je očišćeno, premontirano na 28 manjih vertikalnih strana i svedeno na crno-beli crtež.
Sva tri stripa Kuznjecova su nezaobilazna, jer imaju, ne samo nesumnjivo veliku istorijsku vrednost za razvoj srpskog, pa i evropskog stripa i primenjene grafike, već i visoke likovno-narativne domete, a nesporno najviše za standarde epohe u kojoj u nastajali.
Na kraju knjige je mali leksikon, od strane priređivača Žike Bogdanovića izabranih autora tog predratnog Beogradskog kruga: Đorđe Lobačev, Branko Vidić, Đorđe - Đuka Janković, Konstantin Kuznjecov, Sergej Solovjev, Nikola Navojev, Aleksije Ranhner, Ivan Šenšin, Sebastijan Lehner i Vladimir Žedrinski.

- „PEGAZ“ br. 12-13 (april 1997 - 2015.)2.000 dinara
(tvrd povez, 294 stranice; crno-belo; format: širina 21,5 cm i visina 30 cm):
Sadržaj ovog broja revije za istoriju i teoriju stripa i vizuelnih medija koji se izražavaju grafičkim putem
- Žika Bogdanović: BRANKO VIDIĆ ILI VEŠTINA SERIJALNOG PRIPOVEDANјA
- Branko Vidić - Konstantin Kuznjecov: TRI ŽIVOTA (strip)
- J. L. Loher: EŠEROVE FUGE ILI ČUDESNI SVET VIZUELNIH METAMORFOZA
- Moric Kornelis Ešer: S ONE STRANE NEBA ILI U TRAGANјU ZA BESKONAČNIM
- Moris Horn: POSLE ČETVRT VEKA ILI JEDAN POGLED U 'PODZEMLjE
- Fransis Lakasen: OGLEDALO SVETA ILI UPOREDNA STUDIJA O ARHETIPOVIMA
- Žika Bogdanović: DUGE SENKE KRATKOG PAMĆENјA ILI ŽIVOT U VEČNOJ SADAŠNјOSTI
- Slobodan Ivkov: POVRATAK IZVORIMA ILI KAKO SMO POVEZALI DIKANA I HAZARE
- Žan-Klod Glaser: 'TETKIN ŠAMPION' ILI JEDNA AMERIČKA ROMANSA
- Al Kep - Rejbern van Beren: TETKIN ŠAMPION (strip)
- Slobodan Ivkov: BIOGRAFIJE I STRIP ILI VELIKANI U 'POČETNICAMA'

- „PEGAZ“ br. 14-15 (mart 2016.)2.200 dinara
Sadržaj ovog broja revije za istoriju i teoriju stripa i vizuelnih medija koji se izražavaju grafičkim putem
(tvrd povez, 224 stranice, delimično u boji; format: širina 21,5 cm i visina 30 cm):
- Slobodan Ivkov: STRIP ILI IZA LEĐA POLITIKE
- Roberto Đamanko: PISMO PRIJATELjU ILI IDEOLOGIJA I STRIP
- Lesli Montgomeri: NOĆNE STRAVE ILI FIZIOLOGIJA NA DELU
- Vinzor Mek Kej: SNOVI JEDNOG SIROŽDERCA  (strip)
- Pjer Fresno Derijel: SUMMA HISTORICA ARTIS ILI FENOMENOLOGIJA JEDNE UMETNOSTI
- Pjer Kupri: ZAMRZNUTI POKRET ILI RAPSODIJA U CRNOM I BELOM
- Kevin Morgenstern: GRANVIL ILI EVOLUCIONIZAM, KREACIONIZAM I ILUZIONIZAM
- Erik Kimbol: DžEF DžONS ILI IDIL U ŠUMI TAJANSTVENOJ KAO VREME
- Džef Džons: Strip IDIL  (strip)
- Karo Krego: PIT MONDRIJAN ILI SNEŽANA I DžEZ
- Žika Bogdanović: ANTINOMIJE I ALEGORIJE ĐORĐA LOBAČEVA I ANDRIJE MAUROVIĆA
- Andrija Maurović: Strip BAŠ-ČELIK  (strip)
- Moris Horn: OD ZABORAVLjENIH DO SLAVNIH ILI KRATKA ISTORIJA STRIPA

- „EŠER“ (monografije o najvećim svetskim ilustratorima)1.900 dinara
Priređivač: Vid Bogdanović, urednik: Žika Bogdanović
(mek povez sa dve klapne; 220 stranica; crno-belo; format: širina 20,5 cm i visina 21 cm)
Knjiga je posvećena Mauricu Kornelisu Ešeru (1898-19..). Pored toga što je između korica reprodukovano preko 100 većih, a uz tekstove i još mnogo više njegovih manjih ostvarenja, ona sadrži Ešerove obimne autorske, neretko lične, detalјne ispovedne tekstove o sopstvenom poimanju ilustracije i ilustrovanja, procesu kreiranja crteža, kao i osobene vizure sveta i stvarnosti, zatim eseje J. L. Lohera, S. M. Koksetera i C. H. A. Brosa o Ešerovom neeuklidskom kosmosu, čudnoj matematici kojom barata, relacije između fikcije, muzike i nauke, skrivenim porukama i simbolima...

- „REKAM“ (monografije o najvećim svetskim ilustratorima) 1.900 dinara
Priređivač: Vid Bogdanović, urednik: Žika Bogdanović
(mek povez sa dve klapne; 200 stranica; pun kolor; format: širina 20,5 cm i visina 21 cm)
Knjiga je posvećena Arturu Rekamu (1867-1939). Pored toga što je između korica u boji reprodukovano mnoštvo većih, a uz tekstove i još mnogo više njegovih ostvarenja, ona sadrži eseje Žike Bogdanovića o Viktorijanskom dobu u kojem je formiran kao umetnik, Suzane Majers o toku života i radu, te o njegovom „realizmu fantastike“ i Adele Karpenter o nekoliko subjektivnih viđenja ovog, decenijama neprikosnovenog ilustratora ...

- „GRANVIL“ (monografije o najvećim svetskim ilustratorima) 1.900 dinara
Priređivač: Vid Bogdanović, urednik: Žika Bogdanović
(mek povez sa dve klapne; 200 stranica; crno-belo; format: širina 20,5 cm i visina 21 cm)
Knjiga je posvećena jednom od najvećih svetskih klasičnih grafičara i gravera, klasiku Žanu Injasu Isidoru Žeraru „Granvilu“ (1803-1847). Pored toga što je između korica reprodukovano mnoštvo većih, još tada klasičnih crteža iz svetske baštine, a uz tekstove i još mnogo više njegovih ostvarenja, ona sadrži eseje Kevina Morgensterna o toku života i radu Granvila, Žan-Mari Bezansena i, što je najzanimlјivije, dva predsmrtna pisma Granvila iz 1847. Do poslednjeg trenutka se bavio ilustrovanjem i promišlјanjem ove grafičke discipline.

- „BIRDZLI“ (monografije o najvećim svetskim ilustratorima)1.900 dinara
Priređivač: Vid Bogdanović, urednik: Žika Bogdanović
(mek povez sa dve klapne; 200 stranica; crno-belo; format: širina 20,5 cm i visina 21 cm)
Knjiga je posvećena genijalnom Obriju Vinsentu Birdzliju (1827-1898), koji je prerano umro, doživevši tek svoju 26. godinu. Pored toga što je između korica reprodukovano mnoštvo nesporno klasičnih crteža, a ona sadrži eseje Henrija K. Marlijera i Džejmsa Margolisa o opusu ovog svevremenog umetnika.

- „BILIBIN“ (monografije o najvećim svetskim ilustratorima)1.900 dinara
Priređivač: Vid Bogdanović, urednik: Žika Bogdanović
(mek povez sa dve klapne; 200 stranica; pun kolor; format: širina 20,5 cm i visina 21 cm)
Knjiga je posvećena vanserijskom Ivanu Jakovlјeviču Bilibinu (1876-1942), jednom od nekoliko najvećih ruskih ilustratora. Pored toga što je između korica u boji reprodukovano mnoštvo za njega najreprezentativnijih crteža, ona sadrži i eseje Dženi Renton, Sergeja Golineca i Žike Bogdanovića o životu i radu ovog originalnog umetnika, ali i biografije njegovih ruskih „saputnika i sapatnika“, kako ih je okarakterisao Bogdanović (Vasilija Surikova, Viktora Vasnjecova, Borisa Zvorkina i Vladimira Žedrinskog).

Objavljeno: 25.06.2016.
Strip: Cane (243)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 25.06.2016.
Jun u znaku rekorda...         Press: Marko Stojanović
  ...u susret Balkanskoj smotri.

Na prostoru bivše SFRJ danas postoji oko 25 strip festivala – samo ih Srbija danas ima desetak. Ipak, jedan je stariji od svih ostalih, a to je Balkanska smotra mladih strip autora, koja postoji od jula 1998. godine. Ipak, njena starost i dugovečnost nije jedini razlog po kome je ova strip manifestacija poznata. Naime, ona već godinama svake godine postavlja svetski rekord u masovnosti, samo da bi ga naredne godine sama oborila! Tako  je Sedamanesta balkanska smotra 2015. postavila svetski rekord time što je imala 1709 učesnika iz 36 zemalja sa svih šest stalno naseljenih kontinenata. Osamanesta smotra ga je nadmašila, i to ni manje ni više nego za trećinu – Osamnaesta balkanska smotra, koja će se održati u Leskovcu od 24 do 26. juna 2016. godine ima 2326 učesnika iz 42 zemlje sveta, iz Evrope, Afrike, Azije, Australije, Severne i Južne Amerike. To su cifre, koje je po svedočanstvu najeminentnijeg strip teoretičara na svetu, Britanca Pola Graveta,  čine rekorderom po masovnosti učešća izlagača na bilo kom strip festivalu na svetu! Takođe, na smotri će lično gostovati oko 90 strip autora iz Francuske, Italije, Velike Britanije, Francuske, Belgije, Makedonije, Crne Gore, Rumunije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Bugarske i Srbije, kao i po prvi put gosti iz Rusije i Turske. Broj gostiju koji lično posećuju festival takođe je nezabeležen u ovom delu Evrope, a treba dodati da su pitanju su strip autori koji objavljuju za najveće svetske strip izdavače, redom crtačke zvezde u zemljama iz kojih dolaze i na svetskoj strip sceni… Na žalost, izostanak podrške Ministarstva kulture I informisanja Republike Srbije ovoj rekordnoj manifetaciji već neko vreme nije vest, pa se ona održava uz pomoć grada Leskovca i kompanije Actavis, koji su je i ove godine podržali.

Balkanske smotre mladih autora su jedini strip festival u regionu koji ima pedagoški karakter. To znači da se u Leskovcu se mladim strip autorima dodeljuje nagrade s ciljem da se oni ohrabre da istraju u daljem bavljenju devetom umetnošću. Svake godine se, stoga, nagrađuje najbolji mladi strip crtač, ilustrator, strip scenarista i strip teoretičar Balkana. Oono što Balkanske smotre mladih strip autora još izdvaja od drugih festivala jeste i to što su usmerene ka boljem povezivanju nacionalnih kulturnih scena balkanskih zemalja i razvijanju saradnje među njima. Na festivalu se dodeljuje plaketa „Nikola Mitrović Kokan“, najstarija nagrada za doprinos srpskom stripu u zemlji, koju će ove godine dobiti Jovan Stojanović i Živojin Tamburić, naši stvaraoci iz dijaspore. Takođe, dodeljuje se i internacionalna nagrada „Miodrag Veličković Mivel“ za satiričan strip, a ovogodišnji dobitnik je naš internacionalni majstor karikature i stripa, Tošo Borković.


Klikom miša na program dobićete uvećani prikaz programa manifestacije.

Osamanesta balkanska smotra će za tri dana svog trajanja imati  3 dešavanja više nego prošle godine, dakle 22 dešavanje u vidu predavanja, promocija, tribina, otvaranja izložbi, a biće tu i concert grupe P.M.S. Squad za goste i posetioce smotre. Takođe, na Osamnestoj balkanskoj smotri odigraće se i 2 master klasa. U jednom će Belgijanac Didijer Svisen Alkante i Francuz Pjer Makajo, dvojica od najpoznatijih strip scenarista u Evropi, upoznati posetioce sa time kako nastaje strip scenario, a na drugom master kalsu će jedan od najpoznatijih strip crtača Italije, Eugenio Sikamoro, pokazati osnove strip crteža. Biće održana i predstavljanja ruskog, turskog, slovenačkog I rumunskog stripa. Specijalni gosti su renomirani  scenaristi i crtači, izdavači i organizatori festivala, Francuzi Pjer Makajo, Beona Prijer i Herve La Gal, Italijan Eugenio Sikamoro, Belgijanci Didijer Svisen Alkante, Piter Bolen i Mišel Kolman, onda crtači Dimitri Narožni iz Rusije i Devrim Kunter iz Turske, Bernard Kole iz Slovenije, Dan Ianos i Adrian Barbu iz Rumunije, Alksandar Vačkov iz Bugarske…

Uz takmičarsku izložbu mladih strip autora Balkana koja je će svečano biti otvorena u galeriji Leskovačkog kulturnog centra 24.6.2016. u 20h, što će ujedno biti i zvanično otvaranje manifestacije, u holu Kulturnog Centra biće otvorena i izložba „Titanik – Jedna grafička zavera“ Didijera Svisena Alakantea, Bernarda Kolea i Ivana Stojanovića Fikija, kao i izložba „Savremeni turski strip“ u Galeriji Narodnog muzeja 25.6. 2016.u 20h. Inače, treba napomenuti da je ovo prvi put da se strip Turske predstavlja u bilo kojoj državi Istočne Evrope.

Organizatori Balkanske smotre mladih strip autora su Marko Stojanović, Miloš Cvetković i Ivan Stojanović ispred Leskovačke škole stripa „Nikola Mitrović Kokan“, a suorganizator je Leskovački kulturni centar.

M.M.
Objavljeno: 23.06.2016.
Između astronauta, demona i strela...      Autor: Ilija Bakić
  ... „Torgal, knjiga III“ Van Hama i Rosinskog;
  
izdavač Darkwood i Čarobna knjiga,
  Beograd 2015;

Treća knjiga integralnog strip serijala „Torgal“ (u izdanju „Darkwood“-a i „Čarobne knjige“, 2015.g.) koji su stvorili scenarista Van Ham i crtač Rosinski donosi tri pojedinačna izdanja-albuma originalno objavljena 1988. godine. Ovako spojeni između jednih korica oni „pokrivaju“ tri linije na kojima serijal počiva: tajanstveno i čudesno Torgalovo poreklo, živote njegove porodice odnosno Torgalove avanture. Album „Dete zvezda“ (sedmi po redu) čine tri manje celine: „Izgubljeni drakar“ pripoveda kako su Vikinzi pronašli Torgala, „Metal koji nije postojao“ vodi malog Torgala u bajkovitu avanturu u kojoj će se hrabro žrtvovati za prijatelja dok u „Amajliji“ mudrac-božanstvo na vrhu planine otkriva mladom Torgalu istinu o njegovom poreklu u moćnom, tehnološki naprednom narodu, pred kataklizmom izbeglom sa Zemlje koji se vratio svojoj postojbini ali nije uspeo da na njoj preživi; u jednom trenutku Torgal u božanstvu prepoznaje svog dedu ali mu, potom, sećanje na sve što je čuo biva telepatski izbrisano. „Dete zvezda“ spaja mitološku i naučnu fantastiku, odnosno dva koncepta doživljavanja sveta - racionalni i iracionalni - u toplu, melanholijom obojenu priču oplemenjenu izuzetnim crtežom i svakako je jedan od najboljih albuma celokupnog serijala.

Sposobnosti koje je Torgal nasledio od svojih predaka i koje pomalo naslućuje ali ne ume da kontroliše prešle su na njegovog muškog naslednika Jolana. Album „Alinoe“ započinje tako što Torgal zatiče mališana kako po pesku ispisuje znakove za koje ne ume da objasni ni kako ih zna ni šta znače. Potom Torgal odlazi sa ostrva, na kome živi sa suprugom Arisijom i Jolanom, kako bi na kopnu, među drugim ljudima pribavio ono što je njegovoj porodici potrebno. Majka i sin žive sasvim obično dok Jolan ne prizna da mu je drug Alinoe dao narukvicu. Arisija je uplašena jer je ostrvo nenastanjeno a svaki stranac je potencijalna opasnost za dete i nju. Nakon neobičnog susreta sa zelenokosim dečakom čudnih očiju Arisija zaključuje da je Alinoe plod Jolanove mašte koji je otelotvoren zbog Jolanovih izuzetnih sposobnosti (za koje ona zna ali ih krije od Torgala). No, Alinoe ubrzo odbija da se pokorava naredbama svog tvorca i počinje da progoni najpre Arisiju a potom i Jolana, uništavajući kuću i staju te zaposedajući tela životinja i, konačno, Arisije koja napada svog sina! Fatalni kraj progona sprečiće Torgalov povratak i uništavanje Alinoeve narukvice. Hame i Rosinski stvorili su mračnu priču punu demonske jeze; prepoznatljivi elementi horor ikonografije izuzetno su ubedljivi u ruralnom primarno-primitivnom okruženju, dodatno potencirani filmskom „režijom“ i kadriranjem strip tabli.

Završna epizoda ove knjige, „Strelci“ samostalna je Torgalova avantura u kojoj on, da bi mogao da se vrati na ostrvo gde su Arisija i Jolan, upada iz jedne nevolje u drugu. Najpre će upoznati veselog vetropira Tjala Vatrenog i njegovog ujaka, vrsnog oružara Arguna Drvonogog a potom i lepu ali svojeglavu i sujetnu kradljivicu Kris od Valnora i njenog slugu Sigvalda Spaljenog. Uprkos razlikama i netrpeljivosti sticaj okolnosti će sve njih naterati da sarađuju kako u oslobađanju zarobljene Kris tako i na turniru za strelce koji nudi bogate nagrade; ipak, Kris od Valnora će, dosledna svojoj prevrtljivoj ličnosti, pokušati da ih sve prevari i nagradu na takmičenju prigrabi samo za sebe. Mada prepoznatljivih kontura zapleta i razrešenja ova priča nije ni rutinski ispričana niti preterano „zašećerena“ tako da u kranjem donosi jednu valjanu pseudoistorijsku avanturističku priču koja će zabaviti i povremeno nasmejati publiku. Tjal i Argun odnosno zloća Kris nastaviće da se povremeno pojavljuju u Torgalovim doživljajima donoseći tako još jednu nit kontinuiteta serijalu.

Sveukupno, treća knjiga „Torgala“ pokazuje kako su autori promišljeno i precizno gradili svoju sagu o crnokosom Vikingu vanzemaljcu, njegovoj porodici, prijateljima i neprijateljima, mešajući žanrove, njihove obrasce i ikonografije, uspevajući da stvore delo koje neće robovati konvencijama već će ih koristiti, nadogađivati i nadilaziti nudeći čitaocima kvalitetnu strip „lektiru“ a potonjim strip stvaraocima putokaze za nova dela.

(„Dnevnik“, 2016)
Objavljeno: 22.06.2016.
Stripburger 67. ...         Press: Stripburger
  ...Čas poletnih stripovskih kolin.

Forum Ljubljana, junij 2016, 96 strani, A4, jezik: slo. in ang., 3 eur (v Sloveniji), letna naročnina: 33 eur (8 izdaj)

Novo številko Stripburgerja, ki nosi kombinacijo šestice in sedmice (67), poganja uvodnik norveškega striparja Martina Ernstsena, ki se sprašuje, kako zajeti bežeče trenutke misli oziroma resničnosti, jih iztrgati minljivosti bivanja in zakaj za medij izbrati prav stripovsko formo. No, zakaj? Ker je strip medij s širokim in visokim dometom in z le malo omejitvami, »kjer lahko potuješ po vesolju od atoma do črne luknje, izkušaš življenje skozi oči insekta ali podoživljaš življenje nekega drugega človeka«. Je medij za pripovedovanje zgodb, doživljanje sveta, razumevanje življenja, in »vse to mu uspeva s skoraj ničelnimi stroški in praktično brez kompromisov.« Tako je to.

In Stripburger ne bi bil tak, kot je, če ne bi z eklektičnim naborom vrhunskih stripovskih stvaritev, raznovrstnih grafičnih stilov, tem in načinov pripovedovanja izzival bralcev k novim bralnim in vizualnim doživetjem. Na popotovanje po širjavah stripovske ustvarjalnosti tokrat vabi mednarodna zasedba 13. avtorjev od tu in tam. Nekaj je že starih znancev, mnoge izmed njih pa boste na straneh Stripburgerja srečali prvič. Z nami so: Bruno Borges (Portugalska), Nina Bunjevac (Srbija/Kanada), Marek Rubec (Češka), Javier Triviño Murillo (Španija/Nemčija), Martin Ernstsen (Norveška), Petra Lilla Marjai (Madžarska), Jorge Quien (Čile/Argentina), Javier Lozano (Španija), Ana Braga (Portugalska), Vinko Barić (Hrvaška), Matej Kocjan - Koco (Slovenija), Leon Zuodar - Lele (Slovenija) in Thijs Desmet (Belgija). Prepustite se doživetju.

V prvem intervjuju smo zaslišali srbsko-kanadsko striparko Nino Bunjevac, avtorico odmevnega, večkrat nagrajenega in tudi v slovenščino prevedenega grafičnega romana Očetnjava, v drugem pa Marijana Pušavca, scenarista najnovejšega domačega stripovskega bestsellerja, življenjepisa v stripu Alme M. Karlin, medtem ko je drugi avtor, Jakob Klemenčič, prispeval izvirno risarsko intervencijo na intervju. Pustite se presenetiti.

Za konec je tu še šopek svežih recenzij izpod peresa Ane Bogataj (Anna Ehrlemark: Winners), Mojce Kirbiš (Mawil: Kinderland), Larise Javernik (Emmanuel Guibert & Marc Boutavant: Ariol 1-2) in Jakoba Klemenčiča (Marcel Ruijters: Jheronimus). Preberite.

Svinjsko dobra ilustracija na platnici je delo mojstra Blexbolexa. Prava paša za oči. Le privoščite si.

Izdajo je sofinancirala Javna agencija za knjigo RS.
Distribucija: Buča knjigotrštvo.
Za naročila, recenzijske izvode ali dodatne infomacije
pišite na: burger@mail.ljudmila.org.
Spremljajte nas na: www.stripburger.org, www.facebook.com/stripburger
Objavljeno: 21.06.2016.
Strip: Montenegrini (361)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 20.06.2016.
Post Scriptum (167)      Autor: Zoran Đukanović
Skupljanje date i građenje arhivskih argumenata u preddigitalnoj epohi.
  Čovek koji piše predgovore - 2
 
 Interview (razgovor vodio: Saša Čobanov)

5. Znam da i danas pratiš aktualne stvari u svijetu devete umjetnosti, nove naslove i nove autore, no kaži kojim se stripovima uvijek rado, po tko zna koji put vraćaš, odnosno koji autori i koji stripovi su odredili tvoj poziv strip kritičara?

Kome se vraćam i koji su autori i stripovi odredili moj poziv kao kritičara nije isto pitanje. Na ovom mestu bih se fokusirao na ovo drugo piatnje. Definitivno Novi kvadrat, Mirko Ilić, kao jedan od ljudi koji nikada nije imao kompleks inferiornosti stripa. Čitav tada subverzivni talas „Treće generacije“. Časopis „Heavy Metal“. Pojava albuma. Sam sam cepao magazine i koričio dela i autore. „Pegaz“ kao okidač teorijskog mišljenja o stripu kod nas, gde sam na kraju i pisao. Umberto Eco, Vera Horvat Pinatarić, nekoliko napisa Ljubomira Kljakića, Žika Bogdanović... Zatim moja fascinacija visokim nivoom kulturnih rubrika u nedeljnicima pre devedesetih i ratova, pre svega tadašnjeg NIN-a i Starta. Moja duboka impresioniranost časopisnom kulturom to vreme. Moj glatki ulazak u mainstream kulturu i medije gde pišem o stripu od sredine osamdesetih.

Ljubav prema klasičnom stripu nimalo kod mene nije bila ugrožena navalom stripa sasvim drugačijeg senzibiliteta krajem sedamdesetih. Negde sam pre saznavanja koncepta postmoderne u sebi potpuno integrisao ljubav prema elitnoj i masovnoj kulturi. U mom ostrašćenom umu bilo je samo pitanje vremena kada će oštre granice između ova dva sveta početi da se ruše, u mojoj glavi su već bile srušene krajem sedamdesetih. Naslov moje knjige „Thomas Mann ili Philip K. Dick“ poetički izražava ovu paradigmu. U naslovu to „ili“ ne znači ili/ili nego i-i. Sam upravo jesam već trideset godina rušitelj te granice, ne da bi se stvari uravnile nego upravo da bi se iznijansirale i detektovao kič sa obe strane granice. Koncept transsupstancijacije kiča kod Stanislawa Lema, primenjen na vrednovanje kreativnog postupka Philipa K. Dicka je bio tu za mene ključan. Dvosmerni procesi trivijalizacije i detrivijalizacije u umetnosti i kulturi. Kada sam pročitao Ecov koncept „ni apokaliptičar ni intergrisani“ shvatio sam da je to maksima mog života: u stripu, kulturi uopšte, politici i u pogledu na život u eshatološkom smislu. Takvim svojim filozofiranjima najviše umem da iznerviram moju dugogodišnju prijateljicu Dubravku Ugrešić.

Čitajući Sendmena, Amsterdam, 2000.

6. Znam da je pitanje glupo i da pravog i točnog odgovora nema, ali baš me zanima koji ćeš odgovor dati. Dakle, koji je za tebe najbolji strip na svijetu, odnosno, da ti olakšam, hm, ili otežam stvar, da iz nekog razloga moraš spasiti samo jedan strip, koji bi to bio i zašto?

Ne odgovaram na navijačka pitanja tipa da li si za ili protiv Sigmunda Freuda, za Zvezdu ili Partizan, koga više voliš mamu ili tatu, gulag ili ekonomsku eksploataciju... Kada posmatramo književnost ili film, savršeno smo svesni da oni mogu biti infantilni, ali i duboki kao okean, a ponekad to oboje istovremeno. Zašto ovaj uvid nedovoljno primenjujemo na strip? Tvoje pitanje nije glupo, ali je jednako pitanju da li strip ima jednu ciljnu grupu, jednu stilizaciju i jedan žanr ili pak čitavo mnoštvo ciljnih grupa, žanrova i stilizacja? Od svega toga zavisi i odgovor na tvoje pitanje.

Dok slušaš muziku, i najlepšu pesmu moraš nekada ostaviti da odmori, da se ti odmoriš od nje i - ona od tebe. To isto važi i za najbolje stripove na svetu. Potrebno je da osvežimo naš susret s njima da bismo ponovo bili u stanju da ih doživimo kao da ih čitamo po prvi put, a svako zaljubljivanje, svako zaranjanje u strip je „po prvi put“ jer je u novom kontekstu. Deo tog promenljivog konteksta smo i mi sami. A to tvoje ostrvo koje pominješ je sanjanje jednog idealnog, utopijskog konteksta. Umesto ove utopije, mi u stvarnosti najčešće živimo ostvarenu utopiju obilja, obilja kojim smo zagušeni, čak ugroženi - imamo previše izbora pred sobom i, kao deca, nismo u stanju da izabremo. Potreba i neophodnost sužavanja izbora nije samo čin slobode nego i breme, to nas čini umornima, otupelim za nove čulne senzacije. Dakle, zavisno od toga u kom trenutku me pitaš, ja bih ti odgovorio uvek na različit način koji bih strip poneo na pusto ostrvo.

No, pošto u tvom pitanju čuči veliko dete, da pokušam da njemu ponudim makar utešnu nagradu. Odnosno, nagrade, pa ti biraj. Pošto upravo pišem o njemu, poneo bih najlepšu ljubavnu priču ispripovedanu u stripu – „Habibi“ Craiga Thompsona. Kada ga završim, biće mi potrebno jedno vreme pauziranja da bih ponovo bio u stanju da se na svež način suretnem s ovim delom. Jedan od stripova koji mi je najmanje dosađivao tokom dugih iščitavanja je „Talični Tom“ Goschinija i Morrisa. Najbolji grafički romani iz opusa „Ken Parker“ Giancarla Berardija i Iva Milazza su stripski ekvivalent prijateljstva, ne vraćam im se stalno niti prečesto, ali imam sigurnost da kada se vratim, čeka me toplina ljudskosti. „Sandman“, „Corto Maltese“, diptih „Noć bez kraja“ i „Iguana“ Carlosa Trilla i Dominga Mandrafine, prvih pet epizoda „Astera Blistoka“ Christiana Godarda i Julija Ribere, „Alien Justice“ iz opusa „Nexus“ Mikea Barona i Stevea Rudea, „Vatre“ Lorenza Mattottija, „Flaš Gordon“ Dana Barryja u periodu između 1951-1963... a neke druge stripove bih poneo samo da bih ih prelistavao, ne bih ih čitao... Hoćeš li da produžim da izbegavam jednoznačan odgovor na tvoje pitanje?

7. Neki tvoji tekstovi, poput eseja o stripovima 'Shakti' Mirka Ilića,  'Vam' Igora Kordeja, 'Persepolis' Marjane Satrapi te cijelog niza tekstova o Hugu Prattu  su remek djela kritičkog tumačenja umjetničkog djela. Kako i po kojim mjerilima ocjenjuješ kvalitetu nekog stripa? Kako pristupaš analizi nekog djela?

Ja sam proklet. Ako pišem o „Baladi o slanom moru“, uzmem pa iščitavam makar bazičnu relevantnu literaturu iz teorije književnosti o strukturi balade. Zvuči kao preambiciozan pristup? Ne bih se složio, na taj način krećući se od eseja do eseja obnavljam svoja krhka znanja i dalje se samoobrazujem iz teorije književnosti, filma, likovnih umetnosti, teorije percepcije. Inače sam na studijima sociologije bio poznat po sklonosti ka metodološkom uključivanju teorija iz srodnih oblasti, psihologije, filozofije. Metodologija kao takva me je uvek fascinirala. Pripreme su u mom procesu pisanja vrlo duge. Nekad podsećaju na prokrastinaciju. Nekad jesu prokrastinacija.


Kritika sreće Moebiusovu traku pod pokrovitreljstvom 'Prometeje' - kolaž Dragan Leleš.

Rekao sam da su dva procesa za mene postala jedno, čitanje i stvaranje. Kako čitam neki strip, stalno pravim beleške, to je postalo potpuni automatizam. Dakle, ne mogu da zamislim čitanje stripa bez tehničke olovke 0,5 i papira u krilu ispod koga je A4 formatna tabla, zelena poluelastična podloga originalno namenjena za sečenje hartije. Beležim na papiru formata B5, već iskorišćenom s jedne strane. Sedim u fotelji ili ležim na kauču. Sve ovo važi ako čitam papirni strip. Ako je skenirani, onda to činim na iPadu, na 10“ laptopu ili na 24“ ekranu. Tome se prilagođava i tehika zapisivanja.

Beležim prve asocijazije, bizarne delove rečenica, nedorečene pojmove, sintagme koje još ne znam šta i da li nešto znače, koje se formiraju sponatno u mojoj svesti pri čitanju. Beležim koliko „drugost“ toliko i „linkove“, dakle ono po čemu me taj strip iznenađuje, po čemu se razlikuje od drugih i ono u čemu prepoznajem veze sa drugim stripovima, drugim medijima, drugim sistemima ideja, psihološkim situacijama, beležim imena osoba iz fikcije ili iz stvarnog života na koje me podsećaju... Tokom čitanja, ove beleške se talože. Zatim ih smeštam u relevantan kontekst stipskog pejsaža sadašnjosti i prošlosti. Kontekst bilo kog uticaja iz drugih medija koji zaključim da je relevantan za to delo. Na kraju ostane samo par beležaka ili desetine stranica. To su sve skice. Možeš zamisliti koliko sam takvih beležaka proizveo za trideset godina ove vrste čitanja. To isto radim i kad čitam knjige. Tu je „postupak“ izvorno i nastao, a onda migrirao u čitanje stripova. Čitanje i pisanje, tako se zovu dva jedina poglavlja u Sartreovoj autobiografiji „Reči“.

Moebius, Ken Parker i kritičar.

Ljudi se boje osobnosti u esejima o stripu, neki beže od nje kao od žive vatre, ja ne. Možda zbog kratkog pamćenja i pogrešno shvaćene građanske distance prenebregavaju da je rodno mesto eseja u Montaigneovim "Ogledima", Pascalovim "Mislima", Augustinovim i Rousseauovim "Ispovestima", knjigama koje da nije u njima osobnosti nikada ne bi bile to što jesu. Govoriti o strahu od dubine/visine u eseju o "Opskurnim  gradovima“ je potrebno. Osobnosti u interpretaciji seksualnosti ima i u eseju o "Afričkim pustolovinama". U pogovoru za Maurovićev "Grob u prašumi" takođe, ili u esejima koje si ti naveo... To se zove ogoljavanje postupka.

(nastaviće se)

(intervju se prvo u kraćem obliku pojavio u online magazinu Planb.hr, a potom u celini na Stripovi.com  4.12.2013)
Objavljeno: 19.06.2016.
Alan Ford - Kolorno izdanje #2      Press: Alan Ford CPG


Od 15. juna na svim kioscima!

Svakog 15. dana parnog meseca u godini, potražite na kioscima "Kolorno izdanje" Alana Forda!

Tekst: Max Bunker
Crtež: Magnus

Cena na kioscima:
250 dinara

Cena u knjižari "Alan Ford":
225 dinara

Objavljeno: 18.06.2016.
Strip: Cane (242)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 18.06.2016.
Brik Bradford...         Press: Ateneum / Realisaction
  204 stranice časopis Pegaz,
  specijal br. 6 Izdavač Ateneum/Realisaction,
  Beograd, 1998-2016.

Nedavno je objavljeno novo izdanje vanrednog broja 6 revije "Pegaz", ali sada u tvrdom platnenom povezu i na boljoj hartiji.
Osnovni sadržaj čine dve kompletne epizode stripa "Brik Bradford", scenariste Vilijema Rita i crtača Klarensa Greja: "U zemlji iza Ledenog brega" i "Gospodar Zlatne horde", u SAD izvorno publikovane od 1935. do 1936., a u Srbiji od 1939. do 1940.
Žika Bogdanović u svom predgovoru "Brik Bradford ILI Obnavljanje viteškog ideala", u stvari, piše esej, ne samo o ovom liku, već o herojima pustolovnih stripova iz te epohe uopšte. Tekst je ilustrovan sa 11 izdvojenih i uvećanih kadrova.

...a evo oho-ho proširene verzije onoga što je Slobodan Ivkov, pod naslovom "BrikBradford", o ovoj knjizi objavio u njegovoj 24. po redu rubrici Stripologija, na str. 28 dnevnog lista "Blic" br. 6915 od 16. maja 2016. godine:

Jeste, fakat, Stameni Brik Bredford, Kao Od Stene Odvaljen tip koga niko nije smeo da zove Cigla, u strahu ne samo zbog njegovih jakih vilica, iako je u suštini reč o dobrici, nesporno je 1933. nastao po uzoru na prethodnika, Razmetljivog Baka Rodžersa, koji je, prema opštem mišljenju, kada se pojavio 1929. uspostavio konvencije savremenog SF-stripa, izazvavši opštu pomamu publike, ali je istina i to da je Brik prethodio takođe junaku-plavušanu, Naočitom, Munjevitom, Sjajnom Flešu Gordonu, predstavljenom 1934.

Po "difoltu", svaki od njih je morao da ima gromoglasni nadimak, lepojku pored sebe (Vilmu Diring, Dejl Arden, Džun, Rotu...), sveznajućeg naučnika iza sebe (dr Huer, Kala Kopak ili Hans Zarkov, volj' da ti pravi vremeplov u garaži ili međuplanetarnu raketu u šupi), a za pravo ime - ko te pita?!

U narednim decenijama čitaoci su, pored vizuelnog spektakla, novuma i senzacionalnih maštarija neminovno postavili i neka pitanja, pa je sve došlo na svoje... Da li baš uvek? Flaš je postao i Džordž, ali Bak i Brik su ostali...to što jesu. Možda je zato Džordž Gordon preživeo do danas, a prethodnici nisu.

Podsetimo se, Bak Rodžers (Buck Rogers) je prvi put objavljen u obliku svakodnevnih kaiševa 1929., dok su nedeljne table usledile od 1930. Tu oko priče vezane za dnevne i nedeljne verzije, a i njihove autore, postoje krajnje zanimljivi podaci, ali o Bak Rodžersu - tek kada neko u Srbiji konačno odluči da ga prevede i objavi posle toliko godina!

Brik Bredford (Brick Bradford) je u kaiševima nastao 1933., a u nedeljnim tablama 1934. godine. Inicijalni scenarista je bio Vilijem Rit (William Ritt), a crtač, bar tabli, sve do svoje smrti 1957. Klarens Grej (Clarence Gray). Naime, Rit je još 1949. napustio pisanje scenarija, pa je Grej i pisao i crtao - i dnevne i nedeljne nastavke. Ne izdržavši, 1952. je teška srca napustio kaiševe, jer fizički nije mogao da postigne ritam izlaženja obe verzije svog životnog dela, a i zdravlje je počelo da ga napušta zbog tako napornog rada.

Ovaj specijalni br. 6 revije "Pegaz", namenjene za medije koji se izražavaju grafičkim putem (tvrd povez, 204 str.), je, ionako u veoma, veoma malom broju umnoženih primeraka, u stvari, svojevrsni omaž stripu koji se više ne kreira još od 1987.

U celini je posvećen dvema velikim epizodama iz perioda 1935 - 1937.  godine: "U zemlji iza Ledenog brega" (u SAD izvorno publikovana 15. maj 1935 - 11. april 1936. - u Srbiji u časopisu "Politikin zabavnik" od prvog broja 28. februara 1939. do 6. oktobra 1939.) str. 15 - 113  i "Gospodar Zlatne horde" (u SAD izvorno publikovana 13. april 1936 - 6. februar 1937. - u Srbiji u 2 sveske "Aero-kluba" 1940.) str. 115 - 202.

Obe su nastale u formi dnevnih kaiševa. Prva, podeljena na tri dela, sastoji se od njih 286, a druga od 258. U knjizi ih ima ukupno 544.

Samo da se podsetimo, serija je uporedo kreirana i u obliku nedeljnih tabli. Neke od tako uobličenih epizoda već su ranije objavljene u redovnom, ali tematskom (naravno, u celini posvećenom "Briku Bradfordu") broju 8 "Pegaza", još pre oko tri decenije, 1988. godine, iniciranom pomenutim obustavljanjem stvaranja čuvenog stripa 1987. I jedan broj časopisa "Eks almanah" (Dečje novine, Gornji Milanovac) je bio posvećen klasiku.

U sada predočenom periodu svog postojanja, bar u ovim dvema crtanim storijama u kaiševima, za razliku od "gusarske priče" u tablama iz "Pegaza" 8/1988., još nema Hronosfere (The Time Top) i putovanja kroz vreme. Bradford unaokolo samo leti avionima.

Zapažamo i da ih je objavio "Politikin zabavnik" još 1939. a, kako je Brik pilot, i nije previše čudno što je drugu navedenu priču u dve sveske 1940. u Beogradu izdao čuveni predratni mondenski "Aeroklub", u kojem se okupljao ondašnji džet-set (da se razumemo, u to vreme nije bilo mlaznih aviona, pa se ovo "džet" odnosi na... itd.). Usput rečeno, ponešto o tom "Aeroklubu" je dočarano u filmu "Montevideo, bog te video", kao i u popularnoj istoimenoj TV seriji.

Elem, vazdušne borbe flota bezbrojnih dirižabla i klipno-elisnih aviona, putovanja u egzotične zemlje, sukobi sa osvajačima sveta, spašavanje čovečanstva...! Dežurni krivci su uglavnom Azijati, ali ima tu i nekakve verzije, recimo, Hiperborejaca, dočaranih kao smeša realnih Vikinga i njihovih božanstava, pozicioniranih na toponimima kao što su, na primer (str. 87 ili 97): Lokijeve planine, polje Ragnarok, put za Asgard...

Svetu jedna potpuno nepoznata privatna vojska, koja je iz Karakoruma (beše li to azijska pustinja?), pa sa Aljaske, u čiju se blizinu (ili baš na nju!) diskretno smestila napredna civilizacija, napala je balonistikom, cepelinima i avionima SAD u nameri da osvoji celu Ameriku, a sve preko teritorije Kanade.

Ima tu i krilatica koje mogu da ponesu čak hiljadu opremljenih vojnika, potom đuladi napunjenih eksplozivom, i danas čudesne radio-tanadi koja se, ako promaše cilj i time se ne potroše - valjda na radost štedljivih nišandžija, pozadinske administracije, intendanture i komore - punom brzinom vraćaju u cev topa iz kojeg su ispaljeni, zarad novih pokušaja i destruktivnih pregnuća zlih volšebnika (str. 128)...

Ukratko, sve je u saglasju sa sjajnim filmom "Nebeski kapetan i svet sutrašnjice", koji se maestralno pozabavio žanrovskim obrascima, karakterima likova, rešenjima i, uopšte, poimanjem filmske i stripske avanture tokom prve polovine 20. veka, pa i nešto kasnije. Lično, kao što sam njega gledao otvorenih usta (dobro - preterujem!) bezbroj puta (ovo ne preterujem - gledanje tog filma jednostavno ne može da se prekine, ako se negde na TV kanalima, tokom poigravanja sa daljinskim upravljačem, naiđe na njega!), isto tako sam uživao čitajući ove crtane priče! Ništa nisam morao da mislim! Jer, gledalac u ovom narativno-vizuelnom idiomu i nije tu da misli!

Ukratko, ove dve priče iz knjige su otmene, stajliš pustolovine!

Klasika koja verno odslikava duh te epohe!

Sve ono najmaštovitije smišljeno, što filmska tehnička sredstva tridesetih i četrdesetih godina 20. veka, pa bogme i sve do uvođenja CGI efekata devedesetih, nije moglo da se snimi i primeni u igranim verzijama, a da kraći ili duži filmovi filmovi ili čak potonje TV serije ne deluju beznadežno neubedljivo, katastrofalno naivno, jadno, pa i glupo - moglo je uvek da se nacrta!

I to se činilo.

Sve ubedljivije i ubedljivije.

Iako gotovo sami počeci stripa realističke grafičke stilizacije, dometi uopšte nisu beznačajni. Naprotiv!

Filmski teoretičari, kritičari i istoričari znaju da se vajkaju kako je tek neznatan broj onih filmova "koji lepo ostare".

Drugim rečima: onih dela koji izdrže probu vremena, neminovni razvoj poimanja medija, potom promene recepcije iz ugla, što estetike - što ukusa publike, te tehnička unapređivanja, proboje i svakojaka napredovanja u ovoj stvaralačkoj disciplini.

Isto važi i za stripove. I tako, pred sobom imamo seriju u kojoj crtež predstavlja jedan od viših dometa u tridesetima, pustolovne priče koje se, s jedne strane, istina, kreću u osnovnim okvirima žanrovskih stereotipa, ali i koje, s druge strane, uveliko i izlaze izvan njih, uspostavljajući nove standarde i narativne obrasce. U svakom slučaju, serija "Brik Bradford", uz sve mane koje može da joj zameri savremeni stripski čitalac, predstavlja pomak u avanturističkom stripu, te bez ikakve dileme zauzima apartno mesto i ima nezaobilaznu ulogu u istoriji svetskog stripa.

Prema rečima autora sjajnog i bogato ilustrovanog predgovora "Brik Bradford ILI Obnavljanje viteškog ideala" Žike Bogdanovića, Brik je bio moralno besprekorni "sejač dobrih dela". Bogdanović dalje detaljno obrazlaže opšti profil, pokretačke motive i karakterne crte, ne samo ovog akcionog heroja.

I zaista, ovaj visokomoralni radoznali avanturista bio je pravi stripski džetlmen!

Danas takvih više nema...

Slobodan Ivkov

NAPOMENA: Više o ovim autorima i stripu "Brik Bradford" može da se sazna iz nedavno u "Strip vestima" takođe registrovane prve teorijske knjige Žike Bogdanovića Život u večnoj sadašnjosti, koja je u celini posvećena avanturističkim stripovima i striparima koji su ga stvarali (str. 147-177, izdavač "Ateneum/Realisaction", Beograd, 2014)

Objavljeno: 17.06.2016.
Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo vas da se obratite autorima priloga.
U slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.