naslovna  |  arhiva  |  strip  |  autori  |  istorija  |  online stripovi  |  striparnice  |  izdavači  |  škole stripa  |  festivali  |  linkovi  |  youtube  |  kontakt  |  impresum


Eppur si muove:...      Press: Strip vesti
  ...Per Aspera ad Astra.

Upravo je izašao strip album Eppur si muove: Per Aspera ad Astra autora Matjaža Bertoncelja u slovenačkom jeziku. To je četvrti album u seriji koja izlazi od 1997. godine, autorovo 15. samostalno i 13. štampano izdanje.

Tehnički podaci:
Format B5,
120 strana od toga 114 stripa,
CB, meke korice,
izdavač KUD Apokalipsa,
Cena 12 EUR.

Matjaž Bertoncelj ima internetnu stranu na adresi:
www.maconcomics.com

Na toj strani se pored ostalih stripova nalazi i više epizoda iz serije Eppur si muove na engleskom i slovenačkom jeziku.

 

Objavljeno: 27.05.2016.
Izbor iz digitalne štampe...      Priredio: Zoran Đukanović
  ...Kako je Helena Klakočar
  „pobjedila“ Franka Millera
.

Angouleme, gradić s četrdesetak tisuća stanovnika, udaljen od Pariza nešto manje od tri sata vožnje vlakom.

Kraj siječnja 2000. godine.

Festival International de la Bande Dessinee (kako glasi njegov službeni naziv), uz onaj u talijanskom mjestašcu Lucca, najvažnija je i najuglednija manifestacija stripa na Starom kontinentu, a i na širim prostorima.

Prvo izdanje Angoulemea u novom tisućljeću.

Festival koji kontinuirano, od osnutka 1974. godine, nagrađuje najveće autore umjetnosti stripa i vizualne naracije Grand Prixom (spomenimo tek neke od dotadašnjih laureata: Franquin, Will Eisner, Jije, Pellos, Reiser, Moebius, Forest, Gillon, Tardi, Bilal, Gotlib, Druillet, Juillard, Robert Crumb...), a istovremeno vrednuje i ono najbolje na francusko-belgijskom tržištu, odnosno na tamošnjem frankofonskom jezičnom području napravljeno u razdoblju između dva Angoulemea.

Na tom 27. po redu angoulemskom festivalu u kategoriji za najbolji album stranog autora (Best foreign album) objavljenog u 1999. godini nominirani su bili: „300" Franka Millera i Lynna Varleya (nakladnik Rackham), „L'Art invisible" Scotta McClouda (nakladnik Vertige Graphic), „Passage en douce" Helene Klakočar V. (nakladnik Freon), „Comme un gant de velours pris dans la fonte" Daniela Clowesa (nakladnik Cornelius), „Vieilles Canailles: L'esprit de famille" Carlosa Trilloa i Cachoa Mandrafina (nakladnik Albin Michel) i „Tabou" Rubena Pellejeroa i Jorge Zentnera (nakladnik Casterman).

Jedno ime uglednije od drugog u međunarodnim razmjerima, uz jedan „izuzetak", odnosno „dodatak" - strip dotad „anonimnog" autora, odnosno autorice.

Žiri, kojeg je činilo troje respektabilnih novinara i kritičara stripa Rebecca Manzoni, Gilles Medioni i Thierry Bellefroid, zatim Christophe Le Bel te Yves Poinot (predsjedavajući samog festivala) i Georges Wolinski (kultni autor i strip scenarist), donio je „neočekivanu, ali hrabru" odluku kako najbolji album godine stranog autora nije onaj kojeg potpisuju Miller, Clowes, McCloud, Trillo ni Pellejero, nego „Passage en douce" 42-godišnje Helene Klakočar, naše umjetnice s tada nizozemskom adresom.

'Nemirno more', naslovnicaPrije „Passage en douce" Helena Klakočar nije imala objavljenu niti jednu tablu stripa na francuskom jeziku (bila je apsolutno nepoznata), a njezin nakladnik, Freon iz Bruxellesa (Belgija), bio je ponajprije poznat u alternativnim krugovima, a u stripaškim je imao tek marginalni status.

Mali podsjetnik: „Passage en douce" – strip autobiografskog karaktera, emocionalna obiteljska priča na fonu povijesnih događanja - je tiskan u travnju 1999., u položenom, vodoravnom formatu, na 288 strana, u broširanom uvezu s klapnom.

Uz prvu nagradu za strip Nedeljku Dragiću za „Tupka" na „Eight International Salon of Cartoons" u Montrealu (Kanada) 1971. godine, angoulemska nagrada „Alph-Art" za najbolji album godine stranog autora Heleni Klakočar tridesetak godina kasnije najveća je oficijelna, autorska potvrda za kvalitetu koju je dosad neki od hrvatskih strip umjetnika (ili u ovom slučaju umjetnica) dobio u svijetu!

Osim toga, na istom tom festivalu Helena Klakočar se te prohladne angoulemske večeri još jednom popela na službenu pozornicu te za „Passage en douce" dobila i France Info Awards koju je dodjelio Radio Info iz Parisa – za „angažirani" strip.

Sad je prošlo već petnaest godina.

„Nemirno more", kako je sama Helena Klakočar „prevela" francusku sintagmu „Passage en douce", je doživjelo u međuvremenu nekoliko stranih izdanja, dok prvo cjelovito objavljivanje, ujedno i svoju definitivnu „autorsku" verziju, u Hrvatskoj doživljava tek ovim izdanjem.

Povodom prvog izdanja "Nemirnog mora" u Hrvatskoj, autorica Helena Klakočar je izjavila:
"Ova knjiga, uprkos svom interesu u inozemstvu, dvjema nagradama u Francuskoj na festivalu u Angoulemeu, dodatnim prijevodima na slovenski i talijanski jezik (autor pogovora talijanskog izdanja bio je Predrag Matvejević), nikako nije mogla naći izdavača u Hrvatskoj. Imala sam dojam da "Nemirno more" doživljava sudbinu koju je doživljavala literatura koja je namjerno bila uklanjana s polica knjižnica i knjižara u razdoblju nacionalističke i kapitalističke restauracije tijekom 1990-ih i 2000-ih godina. Pripremajući 2008. izdavanje u Srbiji u "Fabrici knjiga" kod urednika Dejana Ilića inzistirala sam da se knjiga tiska na hrvatskom jeziku upravo radi toga što sam se nadala da će tako lakše stići do čitatelja u Hrvatskoj. No, knjiga je tek na kapaljku dolazila u svega dvije zagrebačke knjižare, Booksa i Super knjižaru."

Zanimanje za možebitno izdavanje "Nemirnog mora" pokazali su, nastavila je gdja Klakočar, urednici i vlasnici nekoliko zagrebačkih nakladničkih kuća, kojima je dostavila traženi primjerak svoje knjige, ali na kraju od izdavačkog ugovora i samog tiskanja nije bilo ništa.
Ni sadašnje izdavanje knjige "Nemirno more" nije prošlo bez problema.

Helena KlakočarNa pozivu za potporu izdavanja knjiga u 2014. godini, Kulturno vijeće za knjižnu, nakladničku i knjižarsku djelatnost Ministarstva kulture RH u sastavu Gordana Crnković, Nadežda Čačinović, Neven Jovanović, Jasna Kovačević i Lara Holbling Matković odobrilo je sufinanciranje 569 knjiga.

"Nemirno more" nije bilo među tih 569 odobrenih projekata.

Na pozivu za potporu izdavanja knjiga u 2015. godini isto kulturno vijeće (u istom sastavu) odobrilo je za sufinanciranje 479 knjiga - knjizi "Nemirno more" opet je odbijeno sufinanciranje.

Te 2014. i 2015. ministrica kulture RH bila je prof. dr. sc. Andrea Zlatar Violić.

Financijski je knjigu konačno potpomogao Grad Zagreb.

Kao kuriozitet spomenimo da u dokumentarnoj seriji HRT-a "Strip u Hrvatskoj" (autorica serijala Irena Jukić Pranjić) u trideset epizoda, emitiranom 2015. godine, strip "Nemirno more" nije ni spomenut. O tempora, o mores!

Neovisno od navedenog, Helena Klakočar (r. 1958. u Tuzli, formativne godine provela u Mariboru, diplomirala grafiku u Zagrebu) je samo koncizno zaključila:
"Ova knjiga je pismo poslano prije 25 godina koja je sve ove godine lutalo od adrese do adrese i konačno našla onog kome je namjenjeno."

Veljko Krulčić

[Objavljeno: Mediantrop, Beograd 2016]
Objavljeno: 27.05.2016.
U NAJAVI...      Press: Besna kobila
  ...Rif Rebs – Morski vuk!

Rif Rebs je slobodnom adaptacijom čuvenog romana Džeka Londona svoj stil doveo do savršenstva pa, iako je Morski vuk obrađen bezbroj puta, čini se da je nemoguće, barem što se stripa tiče, nadmašiti grafički izraz ovog francuskog autora. U suštini filozofsko delo o mogućnostima čoveka i njegovom opstanku u nemogućim uslovima, grafički roman Morski vuk je pre svega vizuelna avantura koju će svako ko je doživi još dugo nositi u sebi.

O autoru:
Rif Rebs (Riff Reb's, pravim imenom Dominik Dipre) rođen je 1960. godine u Alžiru. Bio je učenik jedne od najuglednijih škola za grafički dizajn i vizuelne komunikacije – Goblen, koja je iznedrila pozamašan broj francuskih, pa i stranih, strip autora. Godine 1984, sa nekoliko kolega, osnovao je grafički studio Asylum, a od te godine i počinje da se profesionalno bavi stripom. Autor je većeg broja stripova, od kojih su neki i serijali, ali je nepodeljeni uspeh i kod publike i kod kritike postigao višestruko nagrađivanim grafičkim romanom Morski vuk, po prvi put objavljenim u Francuskoj 2012. godine.

Rif Rebs Morski vuk
slobodna adaptacija romana Džeka Londona
preveo s francuskog Goran Kostrović
Edicija STRIPČINE, broj 6
136 strana, kolor, format B5, tvrdi povez
Izlazak iz štampe – kraj maja 2016.

Ogledni odlomak ovde:
www.scribd.com/doc/313156766/Rif-Rebs-Morski-vuk...

Objavljeno: 26.05.2016.
Veseli četvrtak News      Press: Veseli četvrtak

Dilan Dog #108:
Lažnjak
Scenario: Alessandro Bilotta
Crtež: Nicola Mari
270 dinara

Napoleone #2:
Bezimeni konjanik
Scenario: Carlo Ambrosini
Crtež: Pasquale Del Vecchio
270 dinara

Zagor knjiga 26 • 530 strana

Edicija Veseli četvrtak.
redakcija@veselicetvrtak.com
Objavljeno: 26.05.2016.
Promocija u srcu...      Press
  ...balkanskoga stripa!

Udruženje Makedonaca Moravičkog okruga "Dame Gruev" i Kulturni centar Gornji Milanovac predstaviće u četvrtak, 26. maja u Svečanoj sali Svečanoj sali opštine Gornji Milanovac (zgrada Okružnog načelstva) knjigu Vane Trajkova "Makedonski strip u ediciji "Nikad robom"".

Vane Trajkov je izvrsni direktor Strip centra Makedonije sa sedistem u Velesu. Publikovanje ove knjige je deo programa za kulturu Ministarstva za kulturu Republike Makedonije.

Ova knjiga obuhvata sva izdanja od 1963 do kraja edicije NIKAD ROBOM gde mogu da se procitaju razne teme i scenarija iz makedonske istorije. Edicija NIKAD ROBOM koja je imala jednu od bitnijih uloga u razvoju jugoslavenskog stripa, svakako je imala još veći značaj za afirmaciju stripa u Makedoniji. Za ovu ediciju crtali su makedonski strip doajeni Mile Topuz i pokojni Ljupčo Filipov.

Knjigu će predstaviti: Stojanka Knežević, Slobodan Lukić, Dragan Milovanović i Vane Trajkov - autor knjige.

Početak promocije je u 19 sati.

Objavljeno: 25.05.2016.
Nova izdanja...      Press: Makondo
  ...Diosamanta i Pogrebnik, Šerlok i Tesla!

Pored važnih francuskih stripova, „Makondo“ je objavio završni tom Šerloka Holmsa, te započeo edicija za decu o srpskim naučnicima.

Izdavačka kuća „Makondo“ iz Zemuna, specijalizovana za remek-dela svetskog stripa i književnosti, objavila je važno delo epske fantastike „Stradanje Diosamante“ Alehandra Hodorovskog i Žan-Kloda Gala, i prvi tom novog vestern serijala „Pogrebnik“ Gzavijea Dorisona i Ralfa Mejera, u Evropi ocenjenog kao „najveći vestern nakon Bluberija“.

Naporedo sa ovim, u saradnji sa Centrom za razvojem nauke i Srpskim legatom, „Makondo“ objavljuje ediciju o srpskim naučnicima, čiji su prvi tomovi posvećeni Mihailu Petroviću Alasu i Nikoli Tesli, sa tekstovima Nikole Veselinovića i ilustracijama Alekse Gajića i Davida Vartabedijana.

U partnerstvu sa kućom „Beli put“, završeno je i objavljivanje ilustrovanog bestselera: trotomnih sabranih dela Konana Dojla o Šerloku Holmsu, sa pogovorima Davida Albaharija, Vase Pavkovića i Zorana Stefanovića, a nastavlja se sa klasičnim stripovima „Mandrak“ i „Fantom“.

Misticizam i tvrdi vestern

U prevodu sa francuskog Gorana Kostrovića stiže nam „Stradanje Diosamante“, višestruko zanimljiv rad u istoriji devete umetnosti. Dvojica umetnika sreću se na vrhuncu stvaralaštva — jedan od najuticajnijih stripskih scenarista i jedan od velikih multimedijalnih umetnika uopšte, Alehandro Hodorovski (r. 1929), i Žan-Klod Gal (1942-1994), crtač koji je radio posvećeno i dugotrajno, te stoga za života nacrtao samo četiri stripa, ali takva koja su ga upisala u bitne stvaraoce epske fantastike francusko-belgijskog stripa. Luksuzno srpsko izdanje sadrži integralni prvi album, kao i sve table koje je Gal pre svoje prerane smrti uspeo da nacrta za drugi album, i galeriju njegovih skica i nacrta.

„Pogrebnik“ je serijal koji je za samo godinu dana doživeo neviđen uspeh u celoj Evropi. 150 000 prodatih primeraka prvog i drugog albuma za manje od godinu dana je velika retkost danas, a uz veliki komercijalni uspeh „Pogrebnik“ je doživeo i velika priznanja od strane kritike, i već je ovenčan sa nekoliko najprestižnijih evropskih stripskih nagrada. Serijal je na srpskom objavljen u prevodu Branislava Glumca.

Kuća velikih stripova i romana

„Makondo“ je osnovan 2012. godine sa usmerenjem da objavljuje velika dela svetskog stripa — „Mali Nemo u Zemlji snova“, „Lens“, „Liga izuzetnih džentlmena“, „Ranks“, „Orlovi Rima“, „Bleksad“, „Divlji mač Atlantide“, radovi Serđa Topija, Dina Batalje, Brajana Bolanda, Matijasa Šultajsa i Čarlsa Bukovskog... — kao i romane klasične literature iz pera Verna, Velsa, Stivensona, Hagarda, Dojla i drugih.

Na međunarodnim manifestacijama „Makondo“ je nagrađivan zbog izdavačkog programa, kvalitetnih prevoda, kao i sadržinske i tehničke opreme izdanja.

KONTAKT
Bojan Bosnić
bbojan@live.com * 064 844 1551
www.makondo.rs
Objavljeno: 24.05.2016.
Strip: Montenegrini (359)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 23.05.2016.
"Kragujevački pobednik"...      Press: Svet stripa
  ...konkurs za kratki strip!

Svet stripa šestu godinu zaredom raspisuje konkurs za kratki strip “KRAGUJEVAČKI POBEDNIK“. Konkurs je potpuno otvoren po pitanju teme i žanra, kao i tehnike i stilskog izraza. Pravo učešća imaju autori svih uzrasta. Rad može biti delo jednog autora ili više njih, a jedan autor može predati više radova u obimu od jedne do osam tabli (strana).

Uz radove, autori obavezno treba da pošalju i svoju biografiju ili, ako je više autora radilo na stripu (crtež, scenario, kolor…), biografiju svih autora pojedinačno, po sledećim stavkama: funkcija autora (crtež, scenario, kolor…), ime i prezime, datum i mesto rođenja, adresa stalnog boravka, broj mobilnog ili fiksnog telefona, adresa elektronske pošte, naziv rada, tehnika i godina nastanka dela.

Pobedniku konkursa darivaće se plaketa „Branko Plavšić“, diploma “KRAGUJEVAČKI POBEDNIK” i nagrade sponzora, a odluka o pobedniku biće saopštena u nedelju 3. jula na Međunarodnoj strip konferenciji #KragujevacComicCon u kragujevačkom Domu omladine u 12.00 kada će biti organizovana izložba odabranih radova. Po okončanju konkursa, najbolje ocenjeni radovi biće objavljeni u strip reviji Kiša.

Radovi takmičara mlađih od 15 godina biće žirirani nezavisno od starijih učesnika, i to u dve kategorije. Nagradu za najbolji rad u kategoriji MUNJA (ime nagrade je u čast nedavno preminulog Zdravka Zupana) učesnika do 15 godina, tradicionalno će dodeliti beogradska edicija Veseli četvrtak, a ove godine, u cilju popularizacije stripa među najmlađima, biće nagrađeni i najbolji radovi u kategoriji Mali umetnik / Mala umetnica za najbolji strip, strip kaiš ili ilustraciju takmičara do 10 godina. To je ujedno i zadatak za starije da animiraju decu da učestvuju na konkursu jer će svaki učesnik u ovoj kategoriji dobiti nagradu u vidu stripova i propratnog materijala za Međunarodnu strip konferenciju. Nagrade će se deliti isključivo u nedelju 3. jula 2016. godine u kragujevačkom Domu omladine od 12.00 časova na Međunarodnoj strip konferenciji #KragujevacComicCon.

Zainteresovani autori svoje radove mogu poslati do ponedeljka 27. juna 2016. godine.


Nagrađeni autori za 2015. godinu: Igor Krstić (odsutan Nenad Pejčić, scenarista nagrađenog stripa
"Čudesni dar gospodina Arsentijevića") i Nemanja Tanović (kategorija do 15 godina)

Radove slati u digitalnom formatu, u rezoluciji od 300 dpi i većoj, na adresu svetstripa@gmail.com ili poštom na adresu Svet stripa, Branka Paraća 1a, 34000 Kragujevac. Poslati radovi se ne vraćaju.

Sve o konkursu, dosadašnjim nagrađenim radovima, njihovim autorma i dodelama priznanja pročitajte na portalu Svet stripa:
svetstripa.org.rs/stripomanija/89-kragujevacki-pobednik

Objavljeno: 22.05.2016.
"RE-ADAPTIK"...      Press: Stripnjak press
  ...-strip album;

Domaća ljetna ljubavna drama sa senzibilitetom nadrealnog i poetskog realizma

"Re-adaptik" je novi duži autorski strip Kostje Ribnika gdje pratimo pomalo čudan i intiman isječak iz života glavnog junaka koji se nakon uspješne karijere strip-crtača vraća u svoj rodni idilični gradić gdje po danu crta na ulici portrete turistima a po noći se alkoholizira lutajući ulicama i parkovima. Socijalno nespretan i na neki način "nijem" u povratku stvarnom životu on pokušava da u svoja usamljena i beskonačna ispijanja vina unese neki smisao. U poetičnom razmišljanju, koje je pisano u formi obraćanja "čitateljstvu" otkrivamo njegovo nesigurno psihičko stanje, fleš-bekove iz djetinjstva i razne frustracije zbog nedostatka komunikacije i ostvarivanja romantične ljubavi. Spontano ta lutanja gradom i razmišljanja se pretvaraju u praćenje nasumičnih ljubavnih parova/turista u kojima on pronalazi neko instant romantično-erotsko zadovoljstvo.

U jednom momentu on počinje da prati jednu posebnu djevojku i čitav "ravnolinijski" plot postaje rascijepan i pogubljen. Mijenja se forma i narativno-grafička struktura u specifičnu komunikaciju samog autora stripa s glavnim likom, s čitateljstvom i smislom čitave priče.

Sama grafičko-narativna atmosfera je često u "laganini" poziciji i tu je koncentracija na mnoštvo detalja i sitnih svakodnevnih situacija koje pomalo nose estetiku autorovog prethodnog strip albuma "The Healing Island" (Modesty Comics 2014.) koji je samom pričom više "razumljiviji" i klasičnije struktuiran ali u osnovi je izgradio jedan Ribnikov strip-univerzum. U predgovoru za tu knjigu Pavle Zelić je napisao "Od kostura-putokaza, preko halucinogenog likera višnjoreza i kofe sudbine, do larvi koje se uvlače pod kožu, sve je ovde sugestivno i u svrsi kreiranja jedinstvene atmosfere koja opčinjava..." i taj isti, nazovimo - recept se provlači kroz male paralelne priče i u "Re-adaptiku" samo na jedan više "treš" način koji spaja neku vrstu "jeftine" ljetne ljubavne drame sa intelekualizirajućim filozofiranjima i seksualnim opsesijama.

"Re-adaptik" distribuira Stripnjak Comics i izdanje je nastalo u saradnji sa Hymenoptera Editore, nezavisnom produkcijom Kostje Ribnika i nabavljiv je preko oficijelne stranice i to u: štampanom džepnom izdanju limitiranog tiraža, digitalnom izdanju visoke rezolucije kao i besplatnom digitalnom izdanju manje rezolucije koje je autor odlučio da podijeli u želji da strip ovakvog žanrovskog sadržaja dopre do većeg broja domaćeg čitateljstva.

NAPOMENA: Ovaj strip bavi se temama za odrasle te sadrži grafičko/literarne elemente
koji osjetljivim osobama mogu djelovati odbojno i zbunjujuće.

RE-ADAPTIK strip i više detalja o nabavci možete pronaći na re-adaptik.kostjaribnik.com/
Hymenoptera Editore i Stripnjak Comics, Sarajevo 2016.

www.stripnjak.com
Objavljeno: 21.05.2016.
Strip: Cane (239)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 21.05.2016.
Migel u Servantesu.      Priredio: Živojin Tamburić
  Pozornica čudesa;

Nisu u pitanju stripovi, ali su autori iz sveta stripa. David Rubin, www.lambiek.net/artists/r/rubin_david.htm je ilustrator, animator i crtač stripova, a Prado je poznati i cenjeni stripski autor, www.lambiek.net/artists/p/prado.htm. Izdavačka kuća Modesty stripovi (ex Omnibus) je objavila 3 albuma ovog autora – Maniel Montano, Tangente i Trag kredom.

Izložba

Izložba „Migel u Servantesu. Pozornica čudesa“ spaja dve španske umetničke discipline sa najvećim potencijalom: književnost i grafički dizajn. I sve to povodom obeležavanja četiri veka od objavljivanja drugog dela „Don Kihota“ 2015. i četiri veka od smrti Migela de Servantesa 2016. godine. Takođe, ovo je prilika da se Španija pohvali brojnim ilustratorima koji su svoju zemlju nedavno stavili na čelo svetske umetničke scene.

Ovaj projekat predstavlja grafičko oživljavanje „Pozornice čudesa“, jedne od osam Servantesovih međuigri objavljenih 1615, putem kojih nam pisac predstavlja svoju verziju orijentalne priče u kojoj društveni status zavisi od nečije spoljašnosti, čak i kada je ona odraz najvećeg neznanja.

Zadatak da ilustruju ove tekstove dobili su David Rubin, koji je oživeo likove iz „Pozornice čudesa“ i Migelanćo Prado, koji je ilustrovao samog pisca i njegov životni put prikazujući retke dostupne podatke iz njegove biografije.

Izložba „Migel u Servantesu. Pozornica čudesa“ biće postavljena u galeriji Instituta Servantes u aprilu i maju 2016. godine.

Dentro de
400 godina od smrti Migela de Servantesa. Nedelja kulture

Tehnicke karakteristike
Delo: Adaptación de cómic en 16 dobles páginas y 36 ilustraciones, con gráfica y textos
Autor/i: David Rubín y Miguelanxo Prado
Hronologija: 2015
Técnica: Dibujo e ilustración.
Tamaño: Varios
Procedencia: Producción propia
Objavljeno: 20.05.2016.
Profesionalna prilika...      Press: Imagine Incredible
  ...za domaće strip autore;

Tokom maja će se u Startit centru u Beogradu (Savska 5) odražati dva događaja posvećena devetoj umetnosti i domaćim strip autorima, u organizaciji mladog brenda Imagine Incredible. Cilj jeste okupljanje strip umetnika – crtača, pisaca i kolorista – sa idejom da se kreiraju naslovi koji će uspešno biti plasirani globalno.

Prvi događaj – Imagine Incredible: Prezentacija domaćeg strip brenda održaće se u četvrtak, 19. maja, od 17h do 20h, u Startit centru. Imagine Incredible je ambiciozni projekat strip produkcije i digitalnog izdavaštva, pokrenut sa namerom da radove domaćih strip autora plasira na svetsko tržište.

Posetiocima će se obratiti Mišo Živanov, glavni urednik izdanja iz Imagine Incredible produkcije, kao i Mirko Topalski, CEO kompanije Eipix Entertainment, koja je svim snagama podržala ovaj poduhvat kao pionirski ne samo u našoj zemlji, već i u regionu. Oni će objasniti u čemu je jedinstvenost brenda Imagine Incredible, predstaviće planove i načine na koje svi zainteresovani mogu da se uključe.

Na događaju će u formi izložbe biti prikazani radovi iz stripova koji su trenutno u produkciji. Biće prisutan i celokupan tim crtača, pisaca i kolorista uključenih u projekat, koji će na licu mesta kreirati stripove na kojima su trenutno angažovani i odgovarati na pitanja posetilaca.

Izložba će trajati do 24. maja, kada će, sa početkom u 11h, biti održan i drugi događaj – Comic Artists Meet Up and Portfolio Review. Domaćini će biti Imagine Incredible i predstavnici škole stripa „Đorđe Lobačev“.

Meet up će otvoriti osnivač beogradske škole stripa, Vladimir Vesović, sa predavanjem na temu „Domaći strip u digitalnom dobu“. Nakon predavanja, predstavnik projekta Imagine Incredible, Mišo Živanov, provešće posetioce kroz izložbu, pri čemu će govoriti o procesu razvoja stripova u njihovoj produkciji od koncepta do finalnih proizvoda.

Uslediće tzv. portfolio review, koncept koji podrazumeva stručno diskutovanje o radovima iz portfolia koje posetioci prilože na licu mesta. Portfolio review je jedinstvena prilika za otkrivanje talenata i ostvarivanje profesionalnih kontakata.

Događajima se može prisustvovati besplatno.

Kontakt:
Mišo Živanov, Lead comics editor: miso.zivanov@imagineincredible.com
Jasmina Bošković, Communications manager: jasmina.boskovic@imagineincredible.com
Objavljeno: 18.05.2016.
Izveštaj sa CRŠ-a...      Press: Danijel Kuzmić
  Razotkrivene misterije CRŠ-a;

Razne crtice, misterije i dogodovštine na najvažnijem stripovskom eventu u Hrvata, godine Gospodnje 2016.! Nek se zna kako je bilo. Nasmijana lica sve govore.

Draga braćo i sestre striperi! Nadam se da ste uspjeli ostvariti sve svoje stripovske zahtjeve i želje u ova tri CRŠ-ovska dana. Ovaj predjubilarni 19. CRŠ još jednom je pokazao koliko je stripovska kultura jaka u Hrvata. Izgleda da smo mi stripaši složniji i čvršće vezani od naše političke vrhuške. Ko bi to rekao, a ? Kako bilo, onaj tko je CRŠ pohodio, stripa i stripovskih sadržaja se nagledao.

Moram li spomenuti što je sve CRŠ nudio? Tribine s našim dragim gostima iz Italije, Francuske, BiH, pa čak i iz Hrvatske! Čak četiri velike izložbe – Misteriji Giancarla Alessandrinija, Made in Cro, Stripovi za djecu i Hermann. Najbogatija burza stripa općenito ove godine (naravno, sve do novog Interlibera) gdje niste samo mogli kupiti strip, nego ga čak i ponijeti sa sobom da vam ga njegovi autori i potpišu! Rukovati se sa autorima stripovima, potapšavati ti ih po leđima, slikavati se s njima i tepati kako obožavate njihove uratke. Što je uglavnom istina, zar ne? Ne samo zato jer tražite njihov crtež... ;)

Kompletan izveštaj sa CRŠ-a možete pročitati na sledećoj adresi:
www.stripovi.com/magazin/razotkrivene-misterije-crs-a...
Objavljeno: 17.05.2016.
Crtani svet iz novina...      Press: Marin Marinić
  ...u susret 1. Somborskom strip-festu;

Izložba novinskog stripa kao uvertira u 1. Somborski strip fest nudi pogled u svet crtanih junaka, koji su se svakodnevno pojavljivali u jugoslovenskim dnevnim listovima i nedeljnicima, a sve to je uporno prikupljao Antun Beretić, jedan od stubova Kluba ljubitelja stripa.

Antun Beretić aktivno je počeo da sakuplja stripove 1968. godine. Ubrzo je kolekciju u nastajanju počeo da obogaćuje i novinskim stripovima, tako da danas ima prilično veliku i vrednu zbirku. Novinske stripove objavljivali su brojni listovi, od dnevnih, preko nedeljnika do magazina, pa je jugoslovensko čitalaštvo pred sobom imalo mnoštvo crtanih junaka koji su ih svakodnevno vodili u neku avanturu.

Na izložbi, koja je u organizaciji Kluba ljubitelja stripa i UG „Centar za prevenciju, edukaciju i bezbednost” otvorena u utorak u sali Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke, predstavljeni su su stripovi objavljivani u raznim jugoslovenskim listovima, sa manje i dobro poznatim junacima. Prvi strip u Večernjim novostima objavljen je 1954. godine. Bila je to Porodica Tarana. Dnevni list Politika objavljivao je avanture Popaja, Mikija, Hogara, Paje, a Politika ekspres Ljube Trube, Denisa. Za jugoslovenski strip je karakteristično da su kao kaiševi u novinama objavljivani stripovi, koje su strani izdavači štampali isključivo kao posebna izdanja, na primer Asteriks.

Izložba „Retrospektiva novinskog stripa kod nas” biće postavljena u sali Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki” do 21. maja.

[Objavljeno: SOinfo.org, Sombor, triletrip @ 18.05.2016.]
Objavljeno: 17.05.2016.
Otvaranje izložbe stripa      Press: Institut français de Serbie

Od 17. maja do 11. juna
Otvaranje: 17. maj u 19h
Beograd, Francuski institut u Srbiji, Knez Mihailova 31

Mi volimo strip i crtež u Francuskom institutu… Nakon izložbi "Crteži na slobodi" i "Milan Jovanović, nacrtani svetovi", Francuski institut se udružuje sa izdavačkom kućom Turbo Comix, kolektivom Novo Doba i autonomnim kulturnim centrom Matrijaršija u projektu koji sadrži elemente nezavisnog stripa, zidnog crtanja, serigrafija na tekstilu i plakatima… Donesite majicu i dobićete originalno odštampanu aplikaciju stvorenu pred vašim očima. Ne propustite da posetite jedinstveni i provokativni svet Novog Doba!

Žoana Markade-Mot, strip autorka i izdavač (Turbo Comix) boravi u Srbiji već desetak godina. Ona je kustos brojnih izložbi stripa u Francuskoj i Srbiji.

Za više informacija o kolektivu (i festivalu) Novo Doba:
facebook.com/NOVODOBAFESTIVAL

Objavljeno: 16.05.2016.
Strip: Montenegrini (358)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 16.05.2016.
1. Somborski Strip fest 2016.      Press: M. Marinić i D. Bogdanović

„1. somborski strip fest" je manifestacija koju organizuje UG (udruženje građana) "Centar PEB" Sombor, odnosno Klub ljubitelja stripova Sombor kao deo ovog udruženja, u saradnji sa Gradskom bibliotekom "Karlo Bijelicki" Sombor, Kancelarijom za mlade Grada Sombora i Turističkom organizacijom Grada Sombora.

Festival će se održati 21. i 22. maja 2016 godine, ne nekoliko lokacija u Somboru. Pre samog održavanja festivala, kao predfestivalska aktivnosti i najava festivala, u utorak 17. maja 2016. godine, sa početkom u 18,00 sati otvorićemo izložbu "Novinski strip" čiji je autor Antun Beretić iz Sombora, a koja će se održati u sali Dečijeg odeljenja Biblioteke. Ova izložba će biti prvo izlaganje novinskog stripa na ovaj način, na teritoriji bivše Jugoslavije.

Prvoga dana festivala gosti će nam biti stip autori i crtači Branilav Bane Kerac, Miodrag Mikica Ivanović, mr Branko Đukić i Stevan Brajdić. Prvog festivalskog dana imaćemo "Ulično crtanje" u bašti kafea "Des Arts", u samom centru Sombora, gde će Kerac, Ivanović i Bradić na ulici crtati strip junake, kadrove iz stripova i slično, a svaki posetilac ili prolaznik će na licu mesta moći da vidi ove strip autore na delu, da im se pridruži, porazgovara sa njima... U dvorištu kafića će biti postavljen video bim gde će se prikazivati projekcije posvećene stripu i strip autorima.

Mr Branko Đukić, akademski slikar, će održati "Malu školu stripa" u Omladniskom klubu (bivši Dom omladine), nakon čega ćemo u sali Dečijeg odeljenja Biblioteke svečano otvoriti Festival, kao i izložbu njegovih radova i predstaviti časopis "Stripolis", čiji je on urednik.

Od 19,00 sati, na istom mestu održaće se tribina "Veče sa Banetom Kercem" gde će svi posetioci moći da porazgovaraju sa njim, kupe njegove strip albume ili donesu svoje, koje će Kerac potpisivati...

Drugog dana festivala predviđen je "Sajam stripa" na kome će učestovati svi značajnini domaći strip izdavači, a koji će se održati u sali Dečijeg odeljenja Biblioteke. Na sajmu će svi posetioci moći da se upoznaju sa najnovijim izdanjima domaćih izdavača, kupe stripove po sajamskim cenama, porazgovaraju sa izdavačima o budućim izdanjima i slično. Svoje stripove će moći da prodaju i razmenjuju kolekcionari. Za njih će takođe biti obezbeđen jedan deo prostora na Sajmu stripa.

Nakon Sajma, u istom prostoru otvorićemo izložbu radova somborskih neafirmisanih strip crtača, posle koje će biti održana tribina sa izdavačima i strip autorom Miodragom Ivanovićem Mikicom, nakon čega sledi svečano zatvaranje sajma.

Povodom festivala biće izdata knjižica u kojoj će biti sve informacije o festivalu, kao i strip Kelly Brando, Klopka za izvidnika, čiji su autori Bane Kerac i Branko Plavšić. To je inače prvo zvanično strip izdanje somborske biblioteke. Nadamo se ne i poslednje.
Biće štampan i izvestan broj majica sa strip motivima...

   1. SOMBORSKI STRIP FEST • 21-22. maja 2016.

   Program festivala

         Sreda, 18.05.2016. god. Predfestivalske aktivnosti
18,00 h - Otvaranje izložbe "Istorija novinskog stripa kod nas“ (sala Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" Sombor).
          Izložba će trajati od 18. 05. do 21.05. 2016. godine i biće otvorena za sve posetioce.

          Subota, 21.05. 2016. god.
14,00 - 18,00 h - Ulično crtanje sa Banetom Kercem, Mikicom Ivanovićem i Stevanom Brajdićem
          (Glavna ulica, bašta kafića "Des Arts" Sombor).
15,30 - 17,00 h - Mala škola stripa - Branko Đukić (Omladinski klub KZM Grada Sombora).
17,15 - 18,45 h - Svečano otvaranje Somborskog Strip festa, Izložba radova akademskog slikara mr Branka Đukića i
          predstavljanje časopisa "Stripolis" (sala Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" Sombor).
19,00 - 21,00 h - Tribina: sa Branislavom Banetom Kercem, predstavljanje njegovih izdanja, razgovor, potpisivanje njegovih stripova...
          (sala Dečjeg odeljenja Gradske Biblioteke "Karlo Bijelicki" Sombor).

          Nedelja, 22. 05. 2016. god.
09,00 - 16,00 h - Sajam stripa (Izdavačke kuće, Klub Ijubitelja stripova, Klub Ijubitelja knjige, "StripOs" Osijek, i kolekcionari...
          (sala Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" Sombor).
16,30 - 17,30 h - Izložba radova domaćih strip crtača (sala Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" Sombor).
18,00 - 19,00 h- Tribina: Mikica Ivanović i izdavači... (sala Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" Sombor).
19,00 h - Zatvaranje Somborskog Strip festa i koktel.

Objavljeno: 15.05.2016.
Religiozni mačak koji govori      Autor: Ilija Bakić
  „Rabinov mačak“ Žoana Sfara;
  
izdavač Darkwood“, Beograd 2015;

Žoan Sfar (1971) je francuski stvaralac koji se ogledao u više umetničkih formi. Autor je stripova, ilustrator, pisac romana, filmski reditelj i glumac. Na svim poljima svog delovanja skrenuo je pažnju publike i kritike te bio nagrađivan. Ipak, čini se da je rad u 9. umetnosti težište Sfarovog stvaranja: sam ili u koautorstvu realizovao je gotovo stotinu stripova od kojih je svakako najpoznatiji serijal „Rabinov mačak“ za koga je 2005.g. dobio američku nagradu „Ajzner“. Godine 2004. Sfar je nagrađen Gran prijem strip festivala u Angulemu. Strip „Rabinov mačak“ Sfar je pretvorio i u dugometražni crtani film snimljen 2011. godine za koji je dobio prestižnu francusku filmsku nagradu „Cezar“.

Na ovdašnjim prostorima Sfar je slabo predstavljen, samo dva njegova stripa su objavljena: „Mali princ“ (izdanje „Veselog četvrtka“) i „Merlin i Deda Mraz“ (u nastavcima u „Malom zabavniku“). Ovakva se situacija bitno popravlja objavljivanjem strip albuma „Rabinov mačak“, u „Darkwood“-ovoj ediciji „Integrali“, koji je na 280 stranica u boji sabrao pet albuma „Bar micva“ (2002), „Malka od Lavova“ (2002), „Egzodus“ (2003), „Raj na zemlji“ (2005) i „Afrički Jerusalim“ (2006). Serijal nije okončan i prošle godine pojavio se u Francuskoj šesti album pod naslovom „Nemoj imati drugog boga uz mene“.

Priča „Rabinovog mačka“ preispituje korene i praksu jevrejstva, odnose tradicionalnog i novog sveta odnosno multikulturalnost kao način opstajanja religijskih i nacionalnih razlika. Osnovna postavka priče dosta duguje Sfarovom poreklu: on je, po ocu, dete alžirskog Sefarda i po majke, ukrajinskog Aškenazija. U prvom albumu upoznajemo alžirskog rabina Sfara duboko vezanog za tradiciju, njegovu ćerku Zlabiju i mačka koji će, nakon što pojede papagaja - progovoriti. Kao da to nije dovoljno čudo mačak će zaželeti, pošto je jevrejski mačak, da proslavi Bar micvu kao čin njegovog ulaska u svet odraslih. Šokirani rabin traži savet od svog učitelja koji ovu želju smatra svetogrđem. Mačak, međutim, ne prestaje da postavlja provokativna pitanja koja dovode u sumnju sveta pravila. U drugom albumu nastavljaju se doživljaji glavnih junaka kojima se pridružuje neobična, živahna ličnost Malka od Lavova, lutalice kome društvo pravi stari lav i koji ima vrlo neortodoksne stavove o religiji i životu. Kao kaznu zbog bespotrebnog zazivanja gospodovog imena mačak će izgubiti moć govora a Zlabija upoznaje svog muža, mladog rabina iz Francuske. Stavovi starog rabina stavljeni su na iskušenje ne samo u susretu sa tumačenjem istih događaja od strane muslimana već i zbog drugačijeg praktikovanja judaizma u Francuskoj. Ovaj će sudar koncepata kulminirati u albumu „Egzodus“ u kome rabin, mačak, Zlabija i njen muž odlaze u Pariz da posete mladoženjinu porodicu. Stari se rabin drži svojih stavova, mladenci upoznaju prva međusobna neslaganja a mačak otkriva nove prijatelje. Po povratku u Alžir svi su, ipak, priznavali ili ne, promenjeni.

Album „Raj na zemlji“ vraća na scenu Malka od Lavova i zavodljive priče o njegovim doživljajima prepunim čudnih događaja (u kojima on ponekad, po sopstvenim rečima, i umire). Bajke, basne, fantazmi i neuobičajeni Malkovi rezoni spleteni su u sjajnu celinu. „Afrički Jerusalim“ je mitsko mesto u kome žive crni Jevreji koji nikada nisu napustili svoju zemlju; o njemu govori slikar koji je, bežeći od boljševičke revolucije, u sanduku sa svetim jevrejskim knjigama stigao u Alžir. Stari rabin, njegov zet i mačak (koji će konačno ponovo progovoriti), slikar i jedan stari šeik, polaze u potragu za afričkim Jerusalimom; put organizuje bogati Rus sklon hedonizmu, alkoholu i avanturama. Posle svakavih nezgoda slikar upoznaje tamnoputu devojku s kojom se ženi. Njih dvoje jedini će imati snage da stignu do cilja puta i upoznaju ljude-divove koji strogo drže do svojih pravila ponašanja i ne veruju da postoje beli Jevreji. Par se vraća saputnicima ali odlučuje da tajnu o postojanju Jerusalima zadrži za sebe.

Osnovne teme serijala „Rabinov mačak“: religija, njeno poštovanje i svakodnevno upražnjavanje, dileme vernika u iskušenjima, susreti sa drugim religijama, sukobi i tolerancija te, konačno, stalne promene poznatog i ustaljenog načina života, zahtevaju suptilnost u postavci i pripovedanju uz puno podataka koji se moraju „obznaniti“ čitaocu u formi prilagođenoj stripu. Sfar se očigledno trudio da serijal, u kome nema mnogo (fizičke) akcije, ne preoptereti tekstom i u toj je nameru najčešće uspevao pa su u stripu retka tzv „mrtva mesta“ na kojima se samo iznose bitni podaci dok sama radnja „stoji“. Lelujavi, karikaturalni crtež serijala na tragu je namerno „primitivnog“ crtanja; povremeni odmak od ovog manira nije donosio zadovoljavajuće rezultate, posebno u „sporim“ scenama.

Sveukupno „Rabinov mačak“ je zanimljivo i ambiciozno zamišljeno delo koje, i pored sitnijih nesigurnosti, svakako zaslužuje punu čitalačku pažnju i uvažavanje.

(„Dnevnik“, 2016)
Objavljeno: 15.05.2016.
Strip: Cane (238)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 15.05.2016.
Rusi su došli ili...         Press: Ateneum / Realisaction
  ...Po vedrom danu možete videti večnost.

Nedavno je objavljeno novo izdanje vanrednog broja 7 revije "Pegaz" iz 1998. godine, ali sada u tvrdom platnenom povezu i na boljoj hartiji.
Žika Bogdanović u svom predgovoru pravi kritičku analizu doprinosa Ruskih imigranata srpskom stripu tokom 1930-tih godina. Ona je ilustrovana kadrovima, tablama i naslovnim stranama Đorđa Lobačeva, Sergeja Solovjeva, Nikole Navojeva,  Konstantina Kuznjecova, Aleksija Ranhnera i Ivana Šenšina.
Osnovni sadržaj čine kompletni stripovi Konstantina Kuznjecova "Knjaz Miloš", "Stjenjka Razin" i "Pikova dama".


... a evo proširene verzije onoga što je Slobodan Ivkov, pod naslovom "Rusi su došli", o ovoj knjizi objavio u 21. po redu rubrici Stripologija, na str. 28 dnevnog lista "Blic" br. 6868 od 28. marta 2016. godine:  

Rusi su došli...

Žika Bogdanović:
"Rusi su došli ili Po vedrom danu možete videti večnost"
116 stranica
časopis Pegaz, specijal br. 7
Izdavač Ateneum/Realisaction,
Beograd, 1998-2016.

Rusi u srpskom stripu / stripovi Konstantina Kuznjecova,
Ateneum, Beograd, 1998-2016.

Utemeljivač srpske teorije stripa Žika Bogdanović (Beograd, 1932.) je, više od četiri decenije pošto je ukazao na uloge imigranata iz Rusije u razvoju modernog srpskog stripa, a nakon što je definisao relacije tih međuratnih stripara i nove sredine, te uveo u upotrebu sintagmu "Beogradski krug stripa", svoj posao, bar za sada i bar u vezi sa jednim striparom (Konstantinom Kuznjecovom) koji se uselio iz Rusije posle Oktobarske revolucije, zaokružio ovim, prvi put tvrdo ukoričenim izdanjem, ponajpre lakšim za čuvanje.

S jedne strane, u vreme nastajanja savremeno koncipiranog stripa ponikavši u ruskom feudalnom sistemu, koji je sporo i s velikim kašnjenjem, tek uoči i tokom Prvog svetskog rata ustupao mesto industrijalizaciji i pravom kapitalizmu, iako su mnogi, pored drugih ineteresovanja i poslova, bili skloni likovnim umetnostima, ti budući srpski stripari, sve dok nisu postali žitelji Srbije nisu poznavali takav, moderan strip. U talasima stižući, emigrirajući iz Rusije posle Oktobarske revolucije 1917. godine i spašavajući žive glave, mnogi u maloj Srbiji nisu imali dovoljno posla i prihoda.

S druge strane, ovde su se upoznali sa stripom kao novim izrazom kojim su bile preplavljene srpske novine. Na primer, još tokom dvadesetih je u Beogradu Brana Cvetković kreirao novinske dečje stripove, beogradski dnevni list "Politika" je objavljivao humorističke stripove domaćih autora, od 1932. časopis "Veseli četvrtak" je sa, od strane domaćih autora "pozajmljenim" Diznijevim likovima, publikovao originalne "Doživljaje Mike Miša", a od oktobra 1934. je redovno objavljivao "pravi" avanturistički strip realističke stilizacije, "Tajnog agenta X-9" scenariste Hemeta i crtača Aleksa Rejmonda. Posle toga je srpska produkcija časopisa i stripova procvetala. Publika je "poludela"! Kao i za filmom. Ali, stripovi su bili mnogo jeftiniji!

Da bi privukli konzumente, neki izdavači su crtano-pisane priče nazivali "crtanim filmovima". Javili su se konačno, stidljivo, pod pseudonimima ili nepotpisani, i prvi domaći crtači koji su bili spremni da stvaraju po zapadnim standardima novinskog stripa. No, srpski scenaristi avanturističkih sižea, već od ranije tvorci veoma popularnih palp-romana, plasiranih po sveskama na kioscima u nastavcima (Svetislav B. Lazić/Čika Sveta, Branko Vidić/Brandon Vid...), imali su problema, kao i samo stripski urednici i izdavači, da nađu crtače i zadovolje ogromnu tražnju. Naime, u Srbiji se "niko ozbiljan" nije bavio ovim "smeškama"!

Određeni svojim buntovnim temperamentom, svesnim opredeljenjem prema tome kakav odnos okoline će ih sačekati, tendenciozno nemarnom ambicijom za sticanje nekakvih "uglednih" karijera ili ulaženje u "čestiti građanski stalež", pored Branislava - Brane Cvetkovića izdvojili su se i svojevrsni boem i bonvivan Đorđe - Đuka Janković, potom Momčilo - Moma Marković, zatim budući posleratni filmski režiser Živojin - Žika Mitrović...

Generalno, likovni umetnici su ovde bili omalovažavani, čak ekskomunicirani iz profesionalnih udruženja, a studenti izbacivani sa likovnih akademija ako bi se saznalo da u "običnoj" štampi (novine, ilustrovani magazini...) objavljuju karikature ili stripove. Čak se ni na ilustrovanje, pa ni slikovnica nije gledalo blagonaklono. Sličan "elitistički" ili "akademski", u suštini palanački, malograđanski odnos prema "trivijalnim" delatnostima, zadržan i decenijama posle Drugog svetskog rata, vladao je i u drugim delovima sada bivše, a u to vreme zajedničke države, prvo Kraljevine, potom i Republike Jugoslavije.

I, tu su ruski imigranti, oni koji nisu bili arhitekti, vizantolozi, umetnici drugih vrsta (pozorište, balet...) ili etabliranih i poštovanih zanimanja, dakle ti naši novi sunarodnici koji se od dolaska u Srbiju nisu najbolje snašli tu su videli veliki prostor za rad i zaradu. Do tada su kod takvih preovladavali poslovi "kubikaša" (težak fizički rad, kopanje kubika zemlje...), sviranja u čuvenim ruskim orkestrima ili, u svakom slučaju, teži poslovi od crtanja...

Mnogi su se potpuno usredsredili na kreiranje stripova, a neki su u periodu 1935-1941. dostigli i najviše onovremene svetske standarde ove grafičke discipline primenjene umetnosti. Takav je, na primer, bio sin ruskog konzula Đorđe Lobačev, koji je napustio "kubikašenje" na kopanju pančevačkog kanala i posle bezbrojnih svirki sa sunarodnicima u Novom Sadu i Beogradu okačio balalajku na zid. Prvo se prvo dohvatio četkice, firnajsa, oslikavanja i ispisivanja na tablama naziva prodavnica i birtija, potom sasvim posvetio stripu, ilustraciji i karikaturi. Na najviše srpske stripske vrhove su se, na manje-više sličan način, ponajpre ispeli i Konstantin Kuznjecov, Sergej Solovjev i Nikola Navojev. A i neki drugi...

Ovo izdanje specijalnog broja 7 revije "Pegaz", namenjene za vizuelne medije koji se izražavaju grafičkim putem, naslovljeno sa "Rusi su došli ili Po vedrom danu možete videti večnost" i u celini posvećeno jednom od tih srpskih Rusa, Konstantinu Kuznjecovu, pojavilo se još 1998. Prošle godine je unekoliko inovirano i grafičko-tehnički poboljšano. Između korica ima 116 stranica.

Pre stripova je obimni i bogato ilustrovani uvodni tekst Žike Bogdanovića, čiji se naslov podudara sa nazivom izdanja. U tom predgovoru Bogdanović, na svoj delikatni, sofistikovan i pristojan način, detaljnije i sveobuhvatnije, piše o istoj pojavi i procesu integracije Rusa u srpsko društvo, pridošlica o kojima se potpisnik ovog prikaza malopre vehementno i prozaično "raspevao".

Na velikom formatu izdanja objavljena su tri ostvarenja, prvi put pre 75 godina (jedan i ranije!) štampana u beogradskom stripskom časopisu "Mika Miš" (period 1938 - 1940.), a koja je stripovao Konstantin Kuznjecov.

Prvi je biografski strip "Knjaz Miloš", crtan na 18 tabli po scenariju Svetislava B. Lazića  i premijerno publikovan u nastavcima od 26. aprila do 8. jula 1938. u "Miki Mišu", i to od broja 196 do 217.

Drugi, "Stjenjka Razin" ima 25 tabli i nastao je po sopstvenom scenariju. Prvi put je u nastavcima objavljen u "Miki Mišu" od broja 416 do 435, od 31. maja do 6. avgusta 1940.

Treći, "Pikova dama", po delu Aleksandra S. Puškina, u ovoj knjizi zauzima 28 stranica. Ona se izvorno u "Miki Mišu", u kojem je objavljivana u nastavcima, od broja 444 do 460 (6. septembar - 1. novembar 1940.), sastojala od 17 velikih horizontalnih tabli koje su se, bez pravilnog razdela kadrova, širile na dve srednje strane časopisa. Čak su unutar sebe sadržavale rastere i naknadno štamparski bojene tonove. Za ovu priliku, tih 17 velikih horizontalnih tabli je premontirano na 28 manjih vertikalnih i svedeno na crno-beli crtež.

Sva tri stripa Kuznjecova su nezaobilazna, jer imaju, ne samo nesumnjivo veliku istorijsku vrednost za razvoj srpskog, pa i evropskog stripa i primenjene grafike, već i visoke likovno-narativne domete, a nesporno najviše za standarde epohe u kojoj u nastajali.

Na kraju knjige je mali leksikon, od strane priređivača Žike Bogdanovića izabranih autora tog predratnog Beogradskog kruga: Đorđe Lobačev, Branko Vidić, Đorđe - Đuka Janković, Konstantin Kuznjecov, Sergej Solovjev, Nikola Navojev, Aleksije Ranhner, Ivan Šenšin, Sebastijan Lehner i Vladimir Žedrinski.

Rečju, ovo izdanje predstavlja kompetentan presek jedne epohe srpske, ne samo stripske i popularne kulture. Smatram da je zaista neophodno za njeno kompletno razumevanje.

NAPOMENA
Pored ostalih izvora podataka, pogotovo mnogobrojnih tekstova i knjiga Zdravka Zupana, više o ovim autorima i stripovima može da se sazna:
- na srpskom iz nedavno u "Strip vestima" takođe registrovane četvrte teorijske knjige Žike Bogdanovića Život u večnoj sadašnjosti, koja je u celini posvećena međuratnom srpskom stripu i striparima (izdavač "Ateneum/Realisaction", Beograd, 2016)
- na engleskom iz odrednica Slobodana Ivkova o srpskim striparima, objavljenim u Svetskoj enciklopediji stripa Morisa Horna (Maurice Horn: The World Encyclopedia of Comics, izdavač "Chelsea House Publishers", USA, 1999.), str./pg. 411-412, 464-465, 473, 488-489, 512, 715-716, 829-830 i 923-924.

Slobodan Ivkov
Objavljeno: 13.05.2016.
Butnskala v Strip.art.nici Buch      Press:Strip.art.nica Buch
Koliko steklih lisic je videl v življenju, vam bo v četrtek, 12. maja ob 19:00 uri, povedal Marko Derganc.
Do takrat pa se veselo butajte… Butn, butn, butn!

Butnskala v stripu in na CD-ju
Strip, kultna radijska igra izpod peres Emila Filipčiča in Marka Derganca, ki jo je v sliko in besedo prevedel Marko Derganc:
»Razlog in edino vodilo, da se lotim dela, je bil preprost:  zapisati celotno besedilo radijske nadaljevanke v obliki stripa iz čistega veselja do eksperimenta. To bi bilo prvič in zelo verjetno tudi zadnjič, da nekdo, ki očitno ni čisto pri sebi, prenese dobesedno celoten avdio zapis neke radijske igre v stripovsko obliko. Brez priredbe ali kakršnihkoli okrajšav. Pa da vidimo.«

Emil Filipčič je pisatelj, dramatik in igralec, rojen leta 1951 v Beogradu. Kot predstavnik ludizma se je uveljavil z značilno groteskno-satirično, fantastično in črnohumorno prozo. V njegovem dosedanjem opusu najdemo romane, kratko prozo, drame in radijske igre, pa tudi lutkovno igro, scenarij za celovečerni film, slikanico in strip. Leta 2011 je prejel nagrado Prešernovega sklada. Kultno radijsko igro Butnskala je ustvaril skupaj z Markom Dergancem. Pričujoča izdaja Butnskale je veren in ilustriran zapis besedila, ki sta ga za radijsko igro ustvarjala bolj ali manj sproti leta 1979.

Marko Derganc je režiser, scenarist, igralec,  pisec in ilustrator, rojen leta 1950 v Ljubljani. Med drugim Dergi iz tandema z Andrejem Rozmanom Rozo v TV oglasih za 3x3, igralec v številnih celovečernih in kratkih filmih in TV nanizankah in v zadnjem času med najmlajšo generacijo znan kot profesor Pustolovec iz istoimenske nanizanke za otroke. Je tudi pisec in ilustrator pustolovskih zgodb za otroke in ilustrator knjižnih publikacij drugih avtorjev, pa tudi risar stripov Desovila in Wyatt Earp, po novem podpisan tudi kot avtor ilustracij za strip, ki ga držite v rokah.

»Vse mam… Tromblon, strojnice, dimne bombe mam, nože … Vse sm prpravla, tko, d glede tega smo brez skrbi … Edin ne vem pa, koko bomo ta napad zdržal, ker, če je pa tolk steklih lisic…«
Fanči

»Pred nami je izvrstno  ilustriran zapisnik cele epopeje, prava butn-inkunabula, Magna Carta Butnskalis, za kar gre večna slava avtorju in založniku, ki sta iz Slovenskega arhiva Nezavednega potegnila celoten tonski zapis. Tako oni filmski stvor izpred treh desetletji in tista trajna gosja konzerva radijske nadaljevanke ne bosta ostala edina pričevalca slave naših dni!«
Iz spremne besede Igorja Vidmarja

Objavljeno: 12.05.2016.
Vodič kroz svet stripa #12      Autor: Andrija Mihajlović
   Izgubljeni Sandokan

Svako ima svoje tajne. I premda je bio jedan od kako najboljih, tako i najpopularnijih stripskih autora, kome su posveceni brojni eseji, analize i knjige (istaknimo, što nije slucajno: i njegovom liku i delu), a o kome se mnogo piše i dan-danas, dve decenije nakon što je napustio ovaj svet, ne zavaravajmo se kako ih Hugo Prat nije imao. Ovde, ruku na srce, nece biti reci o necemu što sâm nije hteo da podeli s publikom/citaocima, kako vam draže, vec o delu koje nismo videli za njegovog života – a ezotericnom kao što je bio citav životni put sâmog Prata...

Podsetimo se nakratko njegovog stvaralaštva; naime, pored toga što je (kasnije mahom) bio kompletan autor stripova, kako crtač, tako i scenarista (uvek na prvom mestu “Korta Maltezea”), Prat je na početku svoje bogate karijere uglavnom bio “samo” crtač. To je posebno bilo izraženo tokom njegovog čuvenog posleratnog, trinaestogodišnjeg boravka u Argentini, ali i kasnije, po povratku u Evropu (rodnu Italiju) i angažmanu u uticajnom listu Corriere dei Piccoli. Sarađivao je s velikanima devete umetnosti, poput sunarodnika Alberta Ongara, koji je veći deo svog života proveo u Argentini, te s legendarnim, verovatno najvećim argentinskim scenaristom, Ektorom Hermanom Oesterheldom.

Mnoga Pratova dela mogli smo čitati u srpskim ili hrvatskim izdanjima tokom prethodnih decenija, a poslednjih godina, nije preterano reći, čast (i prava, naravno) da objavljuje Pratova dela ima Bookglobe. Međutim, izdavačka praksa Bookglobea je, u najmanju ruku, čudna. Objavljen je celokupan “Korto Malteze”, isprva originalna, crno-bela verzija stripa, da bi potom bila pokrenuta i verzija u boji. Čitaoci su uveravani kako će vremenom biti objavljen kompletan Pratov stvaralački opus, ali je u jednom trenutku to stalo. Tako je među neobjavljenim Pratovim delima u nas ostala i stripska adaptacija čuvene serije romana italijanskog pisca Emilija Salgarija, posvećene njegovom najpoznatijem junaku – Sandokanu, Malezijskom tigru. Priča je, to, duga tek nekoliko desetina strana, ali je, istovremeno, i priča o priči: duga preko četrdeset godina...

Naime, Pratov “Sandokan” je dugo bio nedostupan javnosti i objavljen je tek 2009. godine. Radi se o delu koje je, dakle, nastalo po Salgarijevom književnom predlošku (“Tigrovi sa Mompračema”), a po kome je novinar i pisac, Mino Milani, inače dobar Pratov prijatelj, napisao scenario. “Sandokan” nastaje krajem šezdesetih/početkom sedamdesetih, za pomenuti Corriere dei Piccoli. Radi se o listu koji je tokom čitavog XX veka u Italiji promovisao strip, a tokom šezdesetih bio i jedan od inicijatora promena kroz koje je deveta umetnost prolazila u toj zemlji. Jer, tih godina rađa se jedna posve nova strip-scena, svojevrsni italijanski “novi talas”, kružok čiji su deo bili umetnici poput Serđa Topija i Dina Batalje, a silna kreativna energija iz tog inovativnog perioda i te kako je vidljiva i u ovoj saradnji Milanija i Prata, koja se desila pri njegovom kraju. Nažalost, popularni Corrierino od početka sedamdesetih prolazi kroz brojne promene uređivačke i izdavačke politike, te nekoliko puta menja ime, sve do gašenja 1995. godine.

Crtanju “Sandokana” prethode žanrovski slične priče, poput adaptacije “Ostrva s blagom” Roberta Luisa Stivensona i dr., a neke od njih Prat crta baš po Milanijevim scenarijima. Milani se priseća kako je Prat bio “veoma brz na početku, sve do dela s pucnjavom”, te da su obojica ovom projektu pristupili sa “ogromnim entuzijazmom”. Međutim, to se podudaralo sa stvaranjem sve popularnijeg “Korta Maltezea”, serijala proisteklog iz jednog od najznačajnijih Pratovih dela, “Balade o Slanom moru”, za francuski Pif gadget, što je bilo propraćeno još jednom selidbom, iz Italije u Francusku. Zbog toga se rad na “Sandokanu” prilično odužio i Prat ga na kraju nije ni završio. Strip je, po Milanijevoj zamisli, podeljen na dva dela, od kojih je drugi, na veliku žalost, tek započet. Zbog toga nije objavljen u vreme nastanka, iako su u redakciji to razmatrali, kao i mogućnost da drugi crtači nastave gde je Prat stao, a originalne table dugo su smatrane – izgubljenim.

Za povratak “Sandokana” na scenu nakon četiri decenije, zaslužan je “otac” Martija Misterije, Alfredo Kasteli. Poput svog junaka, detektiva nemogućeg, Kasteli je gotovo slučajno, u jednoj zalutaloj i zaboravljenoj kutiji, u kojoj su se nalazile razne beleške i papiri, ponete iz redakcije Corriere dei Piccoli – čiji je deo i sâm bio – pronašao dugo velom misterije obavijene prelepe table “Sandokana”. On redakciju napušta sedamdesetih, iako je vremenom postao urednik; list menja naziv u Corriere dei Ragazzi, a zbog pomenutih problema Kasteli prelazi u Sergio Bonelli Editore. Čitaoci i ljubitelji Pratovog lika i dela godinama su se pitali šta se tačno desilo s njegovim neobjavljenim radom, pa je strip dobio zanimljiv atribut: “Sandokan perduto” (“Izgubljeni Sandokan”). Konačno je objavljen 2009. od strane Rizzoli Lizarda, a Kasteli je napisao predgovor, koji su inostrani izdavači preuzeli iz italijanskog izdanja. Prema njegovim rečima – i sâm Prat se često pitao gde je završio “Sandokan”? Zaposleni u Corrierinu rekli su Kasteliju da su, zbog potrebnog slobodnog prostora, te table možda spaljene, ali i da postoji mogućnost kako su završile u rukama trgovaca originalima. Na kraju se desilo pravo čudo, kada ih je konačno pronašao u sopstvenom podrumu!

Prat je tokom godina bitno menjao svoj stil; oslanjao se na radove drugih strip-crtača, ali i slikara, i bio je, prema sopstvenim rečima, “kompilator i reditelj”, “pouka” koju je usvojio od slavnog Oesterhelda. Ipak, primarni uticaj na njegovo stvaralaštvo imao je američki velikan realističnog i zavodljivog izraza, iz Zlatnog doba avanturističkog stripa, Milton Kanif, a taj je uticaj primetan i u “Sandokanu”. U intervjuu Dominiku Petifou, autoru/uredniku nekoliko knjiga o Pratu, navodi kako Kanifa, koga je dugo proučavao (i lično poznavao, takođe), smatra “najevropskijim američkim crtačem”, te da ga je on “naveo da zavoli svoj zanat” i smatra kako je bilo izuzetno teško dostići tu kanifovsku “finoću i stvaralačku sposobnost”, te “njegovu moć fabuliranja” (časopis Gradac 134-135, 1999.). Stoga, pored nezaobilaznih chiaroscuro bravura, ovde Prat još uvek veliku pažnju posvećuje detaljima u crtežu, koji vremenom stilizuje, naginjući ka sve grotesknijem, čak karikaturalnom grafičkom izrazu (pa tako, dok čitate poznog “Korta”, taj džentlmen sreće ponekad deluje gotovo eržeovski; i dalje razigrano nacrtan, ali jednostavnije nego pre).

Ukusi su različiti, ali je očito da se Prat u kasnijem delu karijere više oslanjao na svoju harizmu, te vođen njome oblikovao crtež ne mareći preterano za detalje, pored čega piše priče sve bliže filozofiji i metafizici, realizujući ih, scenaristički, kroz duge dijaloge i akcenat stavlja na pripovedanje – rečima. U istom intervjuu, insistira kako ne želi da se vraća realističnijem izrazu, kojim se već služio, a da je kasniji, “laganiji” crtež nešto za šta su bile potrebne godine da bi ga dosegao, te podvlači: “Hoću da pričam, a da moj crtež bude pismo koje se nastavlja na ispisani tekst.”

Međutim, “Sandokan”, to je Hugo Prat u svoj svojoj crtačkoj raskoši; onaj razuzdani, ali ipak ne prejaki vetar, koji se sve vreme poigrava lišćem u “Koncertu u O-molu za harfu i nitroglicerin”, a potom setno, ali svejedno nonšalantno, zasvira na skeletu koji počiva na obali. “Sandokan” je priča o istoimenom hrabrom i beskompromisnom malezijskom princu, koji u pratnji svojih gusara – Tigrova sa Mompračema, i vernog prijatelja, Portugalca Janeza, privučen pričom o čarobnoj lepoti izvesne Marijane Gijonk, “Bisera Labuana”, odlučuje da utvrdi ima li istine u tome... Boriće se protiv predstavnika Britanske imperije, u to vreme (sredina XIX veka) vodeće, kolonijalne svetske sile, odnosno njene produžene ruke – Istočnoindijske kompanije i “Belog radže”, Džejmsa Bruka, a usput i osvojiti prelepu Marijanu; ali ta ljubav neće dugo potrajati... Otuda, budući da je i sâm bio neobuzdanog duha, nepopravljivi ženskaroš i uvek otvoren za upoznavanje drugih kultura, kao i zbog činjenice da vreme i mesto dešavanja radnje (jugoistočna Azija) obiluju egzotikom, zaista deluje kako je Prat bio veoma inspirisan dok je stvarao “Sandokana”, jer table ovog stripa naprosto plene svojom lepotom i spadaju u red onih gde zastajete da upijete maltene svaki kvadrat stripa. “Blizina” mora, jasno, Pratu je dodatno olakšavala posao.

Primetne su određene sličnosti s tablama “Korta Maltezea” nastalim u istom periodu, koje ističe i Kasteli; za početak, oduzmimo Janezu brkove i eto ga Korto (a moguće i sâm Prat!) ili obratimo pažnju na fotelju u kojoj je Sandokan – tek treći kvadrat stripa – jer, eto ga opet Korto, ispruženih nogu... Sâm Sandokan je odlično portretisan. Prat ga prikazuje kao drskog i samouverenog, divlje slobodnog, autentičnog orijentalnog izgleda, što kada govorimo o njegovom liku (kose oči, crte lica, frizura), što o njegovom odevanju; a što se prilično razlikuje od prethodnih stripskih inkarnacija ovog junaka ili načina na koji je, recimo, lik Sandokana tumačio sedamdesetih, u istoimenoj TV seriji, u nekadašnjoj Jugoslaviji izuzetno popularnoj, indijski glumac Kabir Bedi. (Kasteli je, međutim, otišao u sasvim drugom smeru, našalivši se na račun Pratove interpretacije Sandokana, rekavši kako mu se čini da je anticipirao “izgled Džonija Depau ulozi kapetana Džeka Speroua”, u filmu “Pirati sa Kariba”.) Lik Marijane baziran je na Pratovoj supruzi, An Fronje, baš kao i njegova heroina An iz džungle, pa i neki ženski likovi iz “Korta”. Kaiševi su originalno posloženi horizontalno, a strip je tako i objavljen, odnosno, nije bilo prekrajanja tabli, što je doslednost vredna pomena.

“Sandokana” će, nadajmo se, objaviti neki od budućih izdavača dela Huga Prata na ovim prostorima, jer se bez sumnje radi o štivu koje bi publici dodatno približilo ovog neverovatnog čoveka-avanturu. Možda je, na prvi pogled, ovaj strip privlačan “samo” zbog svoje istorije (ne)objavljivanja, ili (opet: “samo”) zbog toga što je ostao nedovršen (premda dopunjen proznim dodacima, kojima su premošćeni jazovi u priči), ali bi svejedno bio svojevrstan kuriozitet uvrstiti ga u neku novu Biblioteku Hugo Prat, osim ako nas pre toga možda Bookglobe pozitivno ne iznenadi. Još, godinu dana nakon Rizzolijevog premijernog, strip je u matičnoj Italiji doživeo još jedno izdanje, zahvaljujući novinama Corriere della Sera. (“Sandokan” tako ostaje više nagoveštaj onoga što je moglo da bude, ali i takav, vredan je pažnje čitalaca, a posebno onih koji su navikli da idu “uvek malo dalje”.)

(Ovaj tekst je prvobitno objavljen u Kvadratu, časopisu za strip 31-32, tematskom dvobroju posvećenom liku i delu Huga Prata.)

[Premijerno objavljeno: stripovi.com, 13.03.2016]
Objavljeno: 12.05.2016.
Veseli četvrtak News      Press: Veseli četvrtak

Zagor odabrane priče #34:
Tajna "Jednoroga"
Scenario: Moreno Burattini
Crtež: Alessandro Chiarolla
originalni brojevi: 392-394
250 strana - 480 dinara

Zagor #108:

Okršaj titana
Scenario: Mauro Boselli
Crtež: Michele Rubini
270 dinara


Izdavač je Beoštampa-Grafart
iz Beograda, edicija Veseli četvrtak.
Sva pitanja i sugestije na:
redakcija@veselicetvrtak.com
Objavljeno: 12.05.2016.
19. Međunarodni festival stripa Crtani romani šou      Press: CRŠ
  13.-15. svibnja 2016.

      PROGRAM:

         13. svibnja / petak
         KLUB HDLU
17:00 - 17:45 Stripologija: SAMIR SAMIMI - Razvoj stripa
                      na Bliskom istoku

18:00 - 18:30 Promocija stripa: SIKIRA I STINA
                      Autori: Franjo Paraga i Hrvoje Bronić
                      Moderator: Danijel Deecay Kuzmić
18:45 - 19:45 OKRUGLI STOL: 33 GODINE MARTINA MYSTEREA U
                      HRVATSKOJ

                      Sudjeluju: ALFREDO CASTELLI, GIANCARLO
                      ALESSANDRINI, RUŽICA BABIĆ
                      Moderator: Danijel Deecay Kuzmić
         GALERIJA PRSTEN
20:00 - 20:30 SVEČANO OTVORENJE festivala i izložbi "Hrvatski
                       strip za djecu", "Made in CRO", "Giancarlo
                       Alessandrini"

         GALERIJA BAČVA
15:00 - 21:00 SAJAM STRIPOVA
17:00 - 19:00 Potpisivanje za publiku: HERMANN HUPPEN
17:00 - 19:00 Crtanje za publiku: SENAD MAVRIĆ i FILIP ANDRONIK

         14. svibnja / subota
         KLUB HDLU
13:00 - 13:45 Razgovor s publikom - GIANCARLO ALESSANDRINI i ALFREDO CASTELLI
14:00 - 14:45 Stripologija: ALESSANDRO MUNARI - Svjetsko tržište stripova - usporedbe i iskustva
15:00 - 15:45 Stripologija: DIDIER PASAMONIK - Povijest i univerzum japanskih mangi – francusko iskustvo
16:00 - 16:45 Stripologija: OLIVIER LE BELLEC - Prikaz policije u stripovima
17:00 - 17:45 Razgovor s publikom: HERMANN HUPPEN
18:00 - 18:45 Stripologija: DIDIER PASAMONIK - Jasna linija, od Hansa Holbeina do Chrisa Warea
19:00 - 19:45 Stripologija: ALESSANDRO MUNARI - Webcomics
20:00 - 20:45 Stripologija: ROBERTO RECCHIONI - Gramatika talijanskih strip serijala
         GALERIJA PRSTEN
11:00 - 13:00 Crtanje i potpisivanje za publiku: ROBERTO RECCHIONI, GIOVANNI FREGHIERI, HERMANN HUPPEN
11:00 - 13:00 Pregled portfolija: ALESSANDRO MUNARI (Glénat), DIDIER PASAMONIKModerator: Borna Buinac
11:00 - 13:00 ERSTE Škola crtanja stripa za djecu
12:00 - 20:00 CRŠ dječja igraonica
12:00 - 15:00 Crtanje i potpisivanje za publiku: GORAN SUDŽUKA, KREŠIMIR BIUK, SENAD MAVRIĆ i FILIP ANDRONIK
14:00 - 14:45 Razgovor s publikom: ROBERTO RECCHIONI i GIOVANNI FREGHIERI
15:00 - 17:00 Crtanje i potpisivanje za publiku: ALFREDO CASTELLI, GIANCARLO ALESSANDRINI, ROBERTO RECCHIONI,
                      GIOVANNI FREGHIERI

16:00 - 17:30 COMBIS COMIC BOOK QUIZ
16:00 - 18:00 B.net Škola crtanja stripa za djecu
18:00 - 20:00 Crtanje za publiku: GORAN PARLOV, GORAN SUDŽUKA, KREŠIMIR BIUK
         GALERIJA BAČVA
10:00 - 21:00 SAJAM STRIPOVA
12:00 - 20:00 CRŠ šminkeraj
17:00 - 18:00 Potpisivanje za publiku: JULIO RADILOVIĆ JULES i IGOR VILAGOŠ

        15. svibnja / nedjelja
         KLUB HDLU
11:00 - 11:45 Stripologija: SAMIR SAMIMI - Razlog snazne politiliziranosti stripa te podvojenih mišljenja
                       od strane kreatora i citatelja

12:00 - 12:45 Razgovor s publikom: SENAD MAVRIĆ i FILIP ANDRONIK
13:00 - 13:45 Promocija stripa: DOGODOVŠTINE BAROKNOG ČOVJEKAAutor: VINKO BARIĆModerator: Tino Ćurin
14:00 - 14:45 Promocija stripa: BIUKOVOAutor: KREŠIMIR BIUKModerator: Slaven Gorički
         GALERIJA PRSTEN
10:00 - 12:00 Crtanje i potpisivanje za publiku: HERMANN HUPPEN
11:00 - 13:00 Škola crtanja stripa za djecu
11:00 - 13:00 Crtanje i potpisivanje za publiku: ALFREDO CASTELLI, GIANCARLO ALESSANDRINI
12:00 - 17:00 CRŠ dječja igraonica
13:00 - 15:00 Crtanje za publiku: SENAD MAVRIĆ i FILIP ANDRONIK
         GALERIJA BAČVA
10:00 - 17:00 SAJAM STRIPOVA
12:00 - 12:30 Dodjela nagrada MLADI LAV
12:00 - 17:00 CRŠ šminkeraj
15:00 - 17:00 Crtanje za publiku: DALIBOR TALAJIĆ, ROBERT SOLANOVIĆ, STIPE KALAJDŽIĆ, JOSIP SRŠEN, IVE SVORCINA,
                      MATEJ STIĆ, FRAN STRUKAN, MISLAV TOMAŠINJAK, GORAN SUDŽUKA, KREŠIMIR BIUK

                       * program podliježe izmjenama i dopunama od strane organizatora.

www.crsfestival.com
Objavljeno: 11.05.2016.
In memoriam: Zoran Savković - Jerry (1950.-2016.)      Press: Vladimir Topolovački
  Zoran Savković - Jerry
 
19.10.1950 – 08.05.2016

Još jedan strip-entuzijasta je otišao da se pridruži plejadi slavnih. Naš Džeri.

Što se tiče stripa njegov umetnički repertoar nije bio poznat široj čitalačkoj publici. Rođen i umro u Kraljevu stvaralačko umeće nije usmeravao samo na edukaciju učenika u školama, već je nesebično upućivao ljubav mlađeg naraštaja ka pozorišnom repertoaru.Bio je i pozorišni reditelj, i glumac , scenograf...

U stripu biće upamćen po objavljivanju strip izdanja „za svoju dušu i za drugare“ u tiražima od po 2 primerka: Ogi zabavnik, Pinokio strip revija Džermom (želja mu je bila da objavi 200-ti broj).

Samostalno je objavio svoj prvi i jedini strip album „U carstvu trol – patuljaka“, čiju promociju je sticajem okolnosti Zoki Stefanović odradio pre 2 dana na Nifestu.

Interesantan životni put ovog stripadžije je ovekovečen i u emisiji „Kraljevčani nekad i sad“ koju možete pogledati na ovom linku: www.katv.rs/index.php/2015-05-04-22-27-28/2015-05-11-06-31-51ako pogledate datum 05.01.2014.

Objavljeno: 09.05.2016.
In memoriam: Magda Dulčić (1965.-2016.)      Press: Strip vesti

Umrla je Magda. Astralno biće koje se spustilo na Zemlju. Gledalo je ovaj svijet svojim sitnim, začuđenim očima, pokušavalo ga svojom maštom shvatiti i maštom ga učiniti ljepšim i boljim, po vlastitoj zvjezdanoj mjeri. Na kraju je odustalo i vratilo se u međuzvjezdani prostor gdje stvarno pripada. Umrla je Magda.

Ovo je njena zemaljska biografija:
Magda Dulčić rođena je 1965. godine u Starom Gradu na Hvaru, Školu primijenjene umjetnosti završila je u Splitu. Bavi se ilustriranjem knjiga, udžbenika te knjiga za djecu i slikovnica za mnoge manje i veće izdavačke kuće u Hrvatskoj. Stripove i ilustracije objavljuje u Patku, Poletu, Večernjem listu, Studentskom listu, Comiconu i Arkzinu, te časopisima za djecu Oblutak i Prvi izbor. Sudjelovala je na svim važnijim izložbama stripa u Hrvatskoj te na brojnim samostalnim izložbama.
Animirane filmove radila je za Luna film i Zagreb film. Za film »Leptiri« Krešimira Zimonića gdje je bila glavni crtač, dobila je nagradu za crtež na Festivalu animiranih filmova u Zagrebu 1987. godine, a za film »Mladić s ružama« na festivalu u Kairu nagrađena je »Zlatnom ružom Kaira«. Godine 1996. za Animafest u Zagrebu napravila je zapaženu festivalsku špicu, a na Danu hrvatske animacije 2005. godine za »Perpetuum stabile« dobila je drugu nagradu žirija.
Za filmove »Ruža«, »Zemlja snova«, »Mladić s ružama« i »Samotnikov vrt« radila je režiju i glavnu animaciju; u filmu »Kamov« sudjeluje kao animator i crtač s grupom autora. Godine 2004. u suradnji sa scenaristom Zvonkom Todorovskim završava i ciklus od tri kratka, jednominutna animirana filma »Perpetuum stabile« za Zagreb film i autorski dio za film »Oko« multimedijalne grupe »Divlje oko«. U 2007. godini radi jednominutni animirani film za manju djecu »Kako je nastala kiša«, nakon toga dovršava petominutnu »Čežnju«, a u 2008. godini sedmominutnu »Mjesečevu korablju« te špicu za Animafest.

Stari Grad, Rudina, Vala Starogrojska i Žukova, maslinici i vinogradi, naš otok, naš mali svijet bio je dovoljan da ga crtajući stvori univerzum. U taj univerzum uvukla je i svog životnog i umjetničkog partnera Zvonka, pisca i strip crtača, još jedno biće koje je pokušavalo biti s ovoga svijeta, a pripadalo je onome drugom. Zajedničke godine bile su za njih godine grozničave ljepote zajedničkog stvaranja. Zvonko je pobjegao prije 5 godina (u 50-oj godini života), a Magda ga sada sustiže u svojoj pedesetoj. Lijepo plovite plavetnilom uz pratnju galebova.

Prof. Aldo Čavić, 4. svibnja 2016.

[Preuzeto sa www.stari-grad.hr]
Objavljeno: 05.05.2016.
USUS NEWS...      Press: USUS

  • MEĐUNARODNI FESTIVAL STRIPA „NIFEST“ 2016
    (5-8. maj 2016., Niško sajmište)

      PROGRAM FESTIVALA „NIFEST“ 2016.

          SREDA 04.05.2016.
17:00
TRIBINA: 15. GODINA STRIP PRESINGA; Mesto dešavanja: Narodna biblioteka „Stevan Sremac“
          Učestvuju: Dejan Kostić, Marko Stojanović, Vladimir Krstić – Laci, Velibor Petković. Moderator: Zoran Nikolić

          ČETVRTAK 05.05.2016.
10-21:00
SAJAM STRIPSKIH IZDAVAČA; Mesto dešavanja: Niško sajmište
11:00 OTVARANjE ŠKOLSKIH STRIP RADIONICA; Mesto dešavanja: osnovne škole u GO Pantelej i Niško sajmište
14:00 OTVARANjE IZLOŽBE: „ŽELjKO PAHEK ILI ZVUK SIMFONIJE BUDUĆEG DOBA...“; Mesto dešavanja: Galerija NKC-a
18:00 SVEČANO OTVARANjE NIFESTA 2016; Mesto dešavanja: Niško sajmište
19:00 STRIPOVANjE: MORGAN LOST – NOVI BONELIJEV JUNAK NA STRIP TRŽIŠTU SRBIJE.; Mesto dešavanja: Niško sajmište
20:00 RAZGOVOR SA ŽELjKOM PAHEKOM: ŽELjKO PAHEK ILI ZVUK SIMFONIJE BUDUĆEG DOBA...
          Učesnici: Željko Pahek, Zoran Stefanović, Zoran Nikolić; Mesto dešavanja: Niško sajmište

          PETAK 06.05.2016.
10-21:00
SAJAM STRIPSKIH IZDAVAČA; Mesto dešavanja: Niško sajmište
13:00 STRIPOVANjE (prezentacije stripskih izdanja, edicija i izdavačkih kuća); Mesto dešavanja: Niško sajmište
14:00 LEGENDE NIŠKOG STRIPA – DRAGOŠ JOVANOVIĆ FERA
          Učesnici: Dragoš Jovanović – Fera, Branislav Miltojević; Mesto dešavanja: Niško sajmište
15:00 STRIPOVANjE (prezentacije stripskih izdanja, edicija i izdavačkih kuća); Mesto dešavanja: Niško sajmište
17:00 TRIBINA: TRI DECENIJE DILAN DOGA U SRBIJI;
          Učesnici: Pavle Zelić, Dejan Stojiljković; Mesto dešavanja: Narodna biblioteka Stevan Sremac
18:00 OTVARANjE IZLOŽBE: „LAUREAT ZLATNE MUZE – DRAGAN LAZAREVIĆ – DE LAZARE“; Mesto dešavanja: Salon 77
20:00 TRIBINA: FRANCUSKO-SRPSKE STRIP PARALELE
          Učesnici: Loran Katr, Elizabet Goj, Dragan Lazarević, Vladimir Krstić-Laci, Zoran Stefanović, Zoran Nikolić
          Mesto dešavanja: Niško sajmište

          SUBOTA 07.05.2016.
10-21:00 SAJAM STRIPSKIH IZDAVAČA; Mesto dešavanja: Niško sajmište
11:00 OTVORENA STRIPSKA RADIONICA; Moderator: Vladimir Vesović; Mesto dešavanja: Niško sajmište
13:00 STRIPOVANjE (prezentacije stripskih izdanja, edicija i izdavačkih kuća); Mesto dešavanja: Niško sajmište
18:00 TRIBINA: STRIP IZDAVAŠTVO NOVOSADSKOG SKC-a;
          Učesnici: Jovan Gvero, Zoran Nikolić; Mesto dešavanja: Niško sajmište
19:00 OMAŽ VELIKANIMA: ZDRAVKO ZUPAN (1950-2015);
          Učesnici: Zoran Stefanović, Zoran Nikolić; Mesto dešavanja: Niško sajmište
20:00 OMAŽ VELIKANIMA: GALIJENO FERI (1950-2015);
          Učesnici: Aleksandar Đukanović,Zoran Stefanović, Zoran Nikolić.; Mesto dešavanja: Niško sajmište

          NEDELjA 08.05.2016.
10-15:00 SAJAM STRIPSKIH IZDAVAČA; Mesto dešavanja: Niško sajmište
11:00 DODELA DIPLOMA POLAZNICIMA ŠKOLE STRIPA; Mesto dešavanja: Niško sajmište
13:00 STRIPOVANjE (prezentacije stripskih izdanja, edicija i izdavačkih kuća); Mesto dešavanja: Niško sajmište
21:00 NIFESTOVA ROKENROL ŽURKA
          Učesnici: Polarni Fazani, Kramer, Language, Sex.Violence, Gospodin Pinokio.
          Mesto dešavanja: Black Stage Caffe Club

          nifest.blogspot.rs
          www.nifest.org.rs

  • MAJSKA ŠKOLA VIZUELNOG PRIPOVEDANJA
    – STRIP I ILUSTRACIJA

7, 14, 21, 28. maj 2016. od 14 do 18 časova
Dom omladine Beograda, Tribinska sala
Predavač: Borivoje Grbić
www.domomladine.org

Ako imate od 15 do 25 godina, kreativni ste i radoznali, želite da steknete nova znanja i veštine i dobro se provedete – prijavite se za besplatnu Školu vizuelnog pripovedanja! Prijave za radionice su OBAVEZNE, putem mejla radionice@domomladine.org. U naslovu mejla je potrebno napisati "Škola vizuelnog pripovedanja – strip i ilustracija ". U prijavi je potrebno navesti ime i prezime, uzrast i ako ste maloletni telefon roditelja/staratelja. Prijave su otvorene do popune kapaciteta predviđenih za radionice. Svi prijavljeni biće putem mejla obavešteni o učešću u radionici i ostalim detaljima.

Ukoliko volite crtanje i stripove a želite da naučite nešto o devetoj umetnosti, prijavite se za "Školu vizuelnog pripovedanja" na kojoj će vas vrsni profesionalci upoznati sa tajnama stripskog stvaralaštva.

Tokom maja u Domu omladine Beograda, srednjoškolci i studenti mogu učestvovati u novom serijalu besplatnih programa u okviru projekta "Škola vizuelnog pripovedanja – strip i ilustracija". Pod pokroviteljstvom Sekretarijata za sport i omladinu Grada Beograda, pripremili smo besplatne radionice stripa i ilustracije. Želimo mladima da omogućimo da svoje slobodno vreme provedu na zabavan i kreativan način, da se druže sa vršnjacima i kroz zanimljive besplatne radionice razviju svoje talente.

Škola stripa i ilustracije je otvoreni način pedagoškog rada, primenjiv kao uvodni stepen za više umetničkih i profesionalnih oblasti, kao što su strip, film, video, animacija, ilustracija, video-igre i primenjena umetnost.

Program daje zanatsku osnovu talentovanoj deci i omladini, od kojih jedan deo sigurno može naći svoju buduću profesiju u ovim oblastima, kao što je to iskustvo pokazalo na desetinama nekadašnjih učenika Škole stripa i ilustracije „Đorđe Lobačev“, koji su danas međunarodno priznati profesionalci.  

  • TRIBINA „POD OKRILJEM NEMAČKOG ORLA“
    (CIKLUS SRED ČETKICA, BAJONETA... 4)

Dom omladine Beograda, utorak, 10. maj 2016. u 19:00
Ciklus okruglih stolova o zabranjenim temama srpskog i jugoslovenskog stripa "SRED ČETKICA, BAJONETA..."
Gost: Kosta Nikolić, istoričar, autor knjige „Nemački ratni plakat u Srbiji 1941-1944“
Moderator i urednik ciklusa: Zoran Stefanović, istoričar pop-kulture i pisac
Organizacija: Dom omladine Beograda i Udruženje stripskih umetnika Srbije.

Tokom Drugog svetskog rata, u okupiranom Beogradu, neki ruski i srpski stripari radili su antikomunističku, antidemokratsku i antisemitsku propagandu. Delovali su u okviru „Propagandnog odeljenja Jugoistok“ nemačkog Vojnog zapovednika u Srbiji, ali i u odeljenjima Nedićeve vlade ili za listove kao što su „Novo vreme“, „Dom i svet“, „Obnova“ „Srpsko selo“, „Kolo“, „Bodljikavo prase“, „Mali zabavnik“ itd. Neki umetnici su to radili iz egzistencijalnih razloga, neki da sačuvaju živu glavu, neki iz ideoloških uverenja, a neki kao ilegalci. Svakom je to promenilo život, a u nekim slučajevima i zapečatilo sudbinu.

O ciklusu: Strip se najčešće tretira kao društveno bezazlen, ali su ova umetnost i njeni stvaraoci u Srbiji često bili deo važnih istorijskih događaja — ponekad i u samom središtu. Neki umetnici su i sudbinski platili zbog svog društvenog delovanja ili prosto sklopa okolnosti u kojem su se našli. Ovo su priče o političkim angažmanima stripara, cenzurama, ideološkim sukobima, opredeljivanjima u Drugom svetskom i građanskim ratovima, učešću u propagandi, o smrtnim kaznama, robijama i izgnanstvima, kao i o drugim, nekada zabranjenim temama i neprijatnim tajnama srpskog i jugoslovenskog stripa. Na okruglim stolovima govore istoričari, učesnici događaja, svedoci i članovi porodica.

www.domomladine.org
Objavljeno: 04.05.2016.
Post Scriptum (164)      Autor: Zoran Đukanović
Ljubica Cuca Sokić (1914—2009)
  Ženski autori stripa
  - Revolucionarke s olovkom!

Na poziv časopisa BIZNIS & FINANSIJE Sonja Gašperov, Nina Bunjevac i ja govorili smo na temu ženski autori u mediju stripa. Razgovor je vodio i završno oblikovao Marko Miladinović.

Strip je bio zarobljen u dva stereotipa – o muškosti i avanturi. Kada su revolucionarnim promenama u ovom mediju te prerasude dovedene u pitanje, one su počele da se ruše kao kula od karata. Žene su aktivno učestvovale u toj emancipaciji i u poslednje dve decenije veoma su prisutne u autorskom stripu – svojim senzibilitetom, raznovrsnošću stilova i velikom spremnošću da otvoreno govore o veoma ličnim temama.

Sa mukom su se žene probijale kroz nepregledne kolone muških stvaralaca stripova u vreme najvećeg uspona ovog medija, u periodu pre Drugog svetskog rata, kada je svaka dnevna novina u Sjedinjenim Državama – a prateći taj trend, i veliki broj dnevnika i časopisa za decu sa ovih prostora – imala odvojenu barem jednu obaveznu stranu za priče u slikama. U to vreme postojalo je tek nekoliko sporadičnih izuzetaka od pravila da i svet stripova, zapravo, pripada muškarcima. Posle rata su stvari počele da se odvijaju nešto drugačijim tokom, a verovatno globalno najpoznatija autorka stripova iz tog perioda bila je Finkinja Tove Jansson, sa svojim legendarnim Muminom. Kroz humoristički geg-strip sa doživljajima istoimenog simpatičnog izmišljenog stvorenja i njegovog kruga porodice i prijatelja, Jansson je vešto uspevala da uplete važne društvene i edukativne poruke.

I mi smo imali čuvene pionirke u ovoj oblasti: slikarka Ljubica Cuca Sokić je još tridesetih objavljivala stripove za decu u Pravdi, a glumica Ljubinka Bobić je pisala scenarije za komične stripove Stojadin i Rista Sportista, koji su izlazili u predratnom Ošišanom ježu i Politikinom Zabavniku.

Nina Bunjevac - Otadžbina, System Comics, Beograd

U antologiji Ženski strip na Balkanu, koju je 2010. zagrebačka izdavačka kuća Fibra, objedinjeno je više od 30 autorki od „Vardara do Triglava”, sve autentičnih, školovanih umetnica, za koje priređivačica ovog izdanja, Irena Jukić-Pranjić, piše da „niti jedna od njih ne može živjeti isključivo od svog rada na stripu. U svojim privatnim životima one se izdržavaju kombinirajući grafički dizajn, ilustriranje, poučavanje i rad na animiranim filmovima, jedna od njih je arhitektica, jedna je softver-developer, jedna je koordinatorica strip-udruge i restauratorica, jedna je scenograf u kazalištu, jedna je radila kao foto-model, scenarist i režiser televizijskih emisija i jedna je profesionalni šetač pasa u NY”.

Razbijanje tabua

Naslovnu stranu ove antologije krasi crtež Nine Bunjevac, Kanađanke srpskog porekla, čiji je grafički roman Otadžbina (Zemlja otaca) osvojio kritiku širom sveta i našao se na Bestseler listi Njujork Tajmsa. U Kanadi je dobio nagradu Doug Wright, kao najbolji strip roman na engleskom govornom području, a u Francuskoj je nominovan za književnu nagradu Provence-Alpes-Côte d'Azur, koju dodeljuju učenici srednjih i zanatskih škola. Nina je Otadžbinom uzburkala mnoge duhove prošlosti sa ovih prostora, jer u njoj ispituje sopstvene poglede na svet i regionalnu istoriju, ubacujući neverovatne autobiografske detalje – kad je imala dve godine majka je sa njom pobegla iz Kanade u Jugoslaviju, od oca koji je učestvovao u bombaškim napadima na jugoslovenska predstavništva.

Naša sagovornica se pre stripa bavila slikarstvom i skulpturom, ali kaže da su joj se oba ta medija činila statičnim i nepristupačnim široj publici. “Strip je pristupačan ljudima i omogućava kompleksni metod izražavanja. U stripu glavnog toka, kako u Evropi, tako i u SAD još uvek je prisutno veoma malo žena i rad na njemu podseća na rad u fabrici – jedna osoba radi olovkom, druga tušira, treća koloriše, četvrta ubacuje tekst. S druge strane, nezavisan ili autorski strip je relativno nova pojava i u njemu u Severnoj Americi ima podosta žena, možda čak u istom broju kao i muškaraca. Generacije se menjaju, žene su emancipovanije, imaju mogućnosti da odaberu ono što im se istinski dopada, a ne ono što im je nametnuto da vole. Čak i veći broj žena autorki je generacijska stvar”, naglašava Bunjevac.

Kada je reč o autorskoj slobodi, autorka iz Kanade ističe da može da piše o čemu god želi, ali da je rad na autorskom stripu istovremno i mukotrpan, i bio bi mnogo teži da ne postoji podrška porodice i prijatelja. „No, važno je imati čitaoce na umu tokom stvaranja i odraditi temu tako da oni osećaju mene i moju suštinu kao autora. Na primer, moj narativ je oduvek bio neutralan u političkom i emotivnom smislu – važno je izneti činjenice i dati čitatelju da sam stvori svoj utisak. A sentimentalnost ili višak emocije je nešto slično propagandi”, objašnjava Bunjevac.

Sonja Gašperov - Vučine, 2×2, Zagreb

Posle Otadžbine, ona se odlučila za novi preokret i novo kršenje tabua. “Svrha tog romana je bio da se pokaže uticaj destruktivne politike i radikalizma na privatne živote, ne želim da me on zauvek svede na ulogu kćeri teroriste, političke autorke sa burnog Balkana. Moj idući projekat je pornografska priča, zasnovana na noar filmu Ljudi Mačke iz 1942. godine, a u kojoj će se glavna junakinja zvati Zorka Petrović.”

Potraga za mirnim kutkom

Splićanka Sonja Gašperov kaže da je strip u njenom životu prisutan od detinjstva, i da je u njoj godinama rasla želja da se bavi ovom umetnošću. U njenom dosadašnjem opusu izdvaja se već pet albuma Vučina, u kojima kroz čovekolike vukove na duhovit način prebira i komentariše sopstvenu svakodnevicu, na svojim Fejsbuk stranicama redovno objavljuje strip-dnevnik, a uskoro će privesti kraju i najnoviji projekat, koji će svetlo dana takođe ugledati na internetu. „Svaki medij kojeg dohvatim mora iz mene izmamiti neke emocije. Ako to uspije onda me i oslobađa. Strip je pokazao da kroz njega mogu najbolje doprijeti do sebe, ali i do publike. Naravno, ponekad zaključim kako je neke ideje lakše uobličiti kroz neki drugi medij i zato se ne želim ograničavati”, kaže ova mlada autorka za Biznis & Finansije.

Gašperov ističe da ne beži od novih iskustava i saradnje na tuđim projektima, ali da ipak pre bira da bude samostalan autor jer, kako kaže, još uvek ima veliku potrebu da drži sve konce, istražuje, uči, greši i veseli se...

Prema njenim rečima, takvu autorsku slobodu prigrlili su mnogi mladi ljudi kojima je internet pružio brži put do čitaoca, i njihovih reakcija. „Loša strana interneta je što strip autorice i autori rade to bez uredničkog reza, pa se tako stvara rijeka lošeg ili stilski presličnog ‘tumblr’ strip sadržaja. Dio strip publike je sit internetskog ‘fast food’ šarenila, a gladan nečeg drugačijeg, osobnijeg... Javlja se jaka potreba za traženjem mirnog kutka u kojem vrijeme usporava, u kojem se na likovno poetičan način ispovijedaju tajne, propituje seksualnost i u kojem se čitatelj, zbog iskrenosti autora, može vrlo brzo poistovjetiti s likovima i pričom. Takvo emotivno i otvoreno pripovijedanje je donekle prisutnije kod autorica i to je, možda, jedan od razloga zašto su one u današnje vrijeme zapaženije i zašto im interes za stripom raste”, smatra naša sagovornica.

Kreativnost nema pol

„Strip je, u stvari, bio zarobljen u dva stereotipa – o muškosti i avanturi. Kada su revolucionarnim promenama u ovom mediju te prerasude dovedene u pitanje, one su počele da se ruše kao kula od karata“, napominje Zoran Đukanović, kulturolog i strip teoretičar. „Isto tako, zaokret stripa ka autobiografiji i kompleksnoj višeznačnosti ljudske duše umesto ’stripskih’ stereotipa nije ’otvorio vrata’ ženama jer one nisu ’damski čekale’ da im to neko učini, nego su aktivno učestvovale u ovoj emancipaciji stripa kao umetničke forme. Pitanje je da li pristajemo na relevantnu razliku između ženskog i muškog iskustva na polju umetnosti. Šta je, međutim, relevantna razlika? To ne zna niko.

1896 The Old Subscribers Call by Rose O'Neill (1874–1944)

Samosvest emancijapcije žena, srećom, je prošla fazu političke korektnosti koja ju je ograničavala na pozitivne stereotipe. Uvredljivo je misliti za žene da će slediti, na primer, političkog kandidata samo zato što je žena, pa se ni stripovi ne kreiraju polnim organom“, zaključuje Đukanović, a stvaralaštvo u književnosti i stripu vidi kao posebnu vrstu polnosti polnosti za koju su ženski i muški pol manje relevantni naboji. Posmatra i razlikuje snažne kreativne individue.

Manjina koja doprinosi

„Mada su žene bile dugo vremena manjina u svetu stripa, od samih početaka imale su značajaniji uticaj no što se na površini vidi. Samo godinu dana nakon što se pojavio ’oficijelno prvi strip na svetu’, Žuti deran Richarda F. Outcaulta, dvadesetogodišnja Rose O'Neill objavljuje 1896. godine svoj strip, Pozivi starog pretplatnika (The Old Subscriber Calls). To je prvi pronađeni strip koji je kreirala žena. Trina Robbins, i sama autorka andergraund stripova počev od šezdesetih prošlog veka, napisala je niz knjiga o autorkama stripova i ženskim karakterima u stripu. Edwina Dumm kreirala je strip o psu Tipiju (Cap Stubbs and Tippie), dnevne kaiševe već 1918, dodavši im nedeljnu verziju 1934. Prva žena zvanični sindikatski crtač bila je Dale Messick (1906-2005), kreirala je 1940. godine sindikatski hit Brenda Starr. Tu su i Tove Jansson s meditativnim remek-delom o toleranciji i otvorenosti, Mumin; dve majstorice socijalne satire, Francuskinja Claire Bretécher i Engleskinja Posy Simmonds; zatim genijalna pripovedačica o nesigurnostima odrastanja, Amerikanka Lynda Barry; sjajna scenaristkinja pesimističnog vesterna Jonathan Cartland bila je Laurence Harlé (1949-2005); harizmatska urednica edicije Vertigo (DC Comics) Karen Berger bitno je doprinela revoluciji u američkom glavnotokovskom stripu, Iranka Marjane Satrapi stvorila je prevratnički strip Persepolis, anatomiju totalitarne svakodnevice i odrastanja u njoj...“, Zoran Đukanović izdvaja, kako kaže, samo neka od važnih imena iz čitavog bogatstva njihove geografske, stilske i profesionalne raznovrsnosti.

(Biznis & Finansije #125, Beograd, mart 2016)
Objavljeno: 01.05.2016.
Izašao je Komikaze webzin #41      Press: Komikaze
  ...Komikaze webzine#41 is out!

WEB: www.komikaze.hr/issue/41
INFO: komikaze.hr/wiki/komikaze-news-15042016/

USKORO/ COMING SOON:
- Komikaze tour/ Marseilles, Fr – Porto, Pt – Lisbon, Pt -
Forcalquier, Fr

komikaze.hr/wiki/komikaze-turneja-francuska-portugal/
- Komikaze album & webzines: Šaljite radove/ Send your stuff >
mail: komikaze5001@gmail.com
- Pratite nas/ Follow us:
www.facebook.com/komikaze.hr & twitter.com/komikaze5001
- Info: www.komikaze.hr/wiki
Komikaze program 2016 je podržan od Grada Zagreba/
Komikaze programme 2016 is supported by the Municipality of Zagreb

AUTORI/ AUTHORS
Lele aka Leon Zuodar • www.komikaze.hr/comic/lele/41
Focus: comics, drawings, paintings, graphic prints, art books/zines
School: Academy of Fine Arts and Design, University of Ljubljana – Slovenia; B. 1977/ Lives in Postojna- Slovenia
Web: bedaodsladoleda.blogspot.com
Tea Jurišić  • www.komikaze.hr/comic/tea-jurisic/41
Focus: comics, illustrations; Art student, Zagreb; B. 1991/ Lives in Brela and Zagreb – Croatia
Web: www.facebook.com/tea.jurisic.50
Wostok aka Danilo Milošev • www.komikaze.hr/comic/wostok/41
Focus: comics, music, movies; B. 1963/ Lives in Vršac – Serbia
Domagoj Krip • www.komikaze.hr/comic/domagoj-krip/41
Focus: comics; School: Academy of Fine Arts, University of Osijek – Croatia; B. 1990/ Lives in Slavonska Požega – Croatia
Web: www.facebook.com/domagoj.krip
Marko Malk • www.komikaze.hr/comic/marko-malk/41
Focus: comics; School: University of the Arts, London; B. 1982/ Lives in Beograd, RS and London – UK

Marko Vojnić – Gin • www.komikaze.hr/comic/marko-vojnic-gin/41
Focus: multimedia; School: Academy of Fine Arts, University of Zagreb – Croatia; B. 1980/ Lives in Pula – Croatia
Web: www.works.io/marko-vojnic
Vittorino Curci • www.komikaze.hr/comic/vittorino-curci/41
Focus: poems, music (free improvisation), paintings, doodles; B. 1952/ Lives in Noci, Puglia – Italy
Web: vittorinocurci.tumblr.com
Živi Strip • www.komikaze.hr/comic/zivi-strip/41
Focus: graphic since 2012, Zagreb – Croatia
Web: www.facebook.com/Živi-Strip
BIKI PIX • www.komikaze.hr/comic/biki-pix/41
Focus: drawing by MS Paint since 2014 –  Serbia
Web: www.facebook.com/bikipix
Leila Kasumović • www.komikaze.hr/comic/leila-kasumovic/41
Focus: illustrations, graphic design, interdisciplinary art; School: School of Design at Faculty of Architecture, University of Zagreb/; Animated Film and New Media at Academy of Fine Arts, University of Zagreb; B. 1988/ Lives in Zagreb – Croatia
Web: leika.space/ comics: http://tnx.space/
Hana Tintor • www.komikaze.hr/comic/hana-tintor/41
Focus: illustrations, design; School: Graphic Design at Faculty of Architecture, University of Zagreb – Croatia; B. 1993/ Lives in Zagreb – Croatia
Web: www.facebook.com/cocosnest
Ivana Armanini • www.komikaze.hr/comic/ivana-armanini/41
Focus: comics, illustrations/ leads Komikaze project since 2002.; School: mag. art.; Lives in Ljubljana – Slovenia and Zagreb – Croatia
Web: ivanaarmanini.net

www.komikaze.hr
Objavljeno: 30.04.2016.
Strip: Cane (237)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 30.04.2016.
Pozor, Stripburger razsaja...      Press: Stripburger
  ...po švicarskem Luzernu!

23.- 24. april 2016 • Po dvakratnem obisku Belgije se ekipa Stripburgerja tokrat odpravlja v švicarski Luzern, kjer se bomo predstavili na Fumettu, mednarodnem stripovskem festivalu z ugledom in brado, ki letos praznuje častitljivo 25-letnico.

Naša urednika David Krančan in Bojan Albahari bosta tam iskala nove stripovske talente pod krinko obiska mnogih razstav, delavnic in drugih dogodkov, festival pa bo eskaliral čez vikend, ko tam potekal tudi sejem malih založnikov, kjer bo na ogled in naprodaj postavljen tudi crème de la crème Stripburgerjevih izdaj. Cilj sejma je ponuditi prostor za predstavitev publikacij s strani avtorjev, avtorskih kolektivov in malih založnikov s cele Evrope in ustvarjati priložnosti za povezovanje na mednarodni stripovski sceni.

S stripi v svet!
Objavljeno: 29.04.2016.
Veseli četvrtak News      Press: Veseli četvrtak

Dilan Dog #107:

Bleki
Scenario: Giovanni Gualdoni
Crtež: Daniele Bigliardo
270 dinara

Marti Misterija #36:

Siva plima
Scenario: Luigi Mignacco
Crtež: Paolo Ongaro
160 strana - 380 dinara


Izdavač je Beoštampa-Grafart
iz Beograda, edicija Veseli četvrtak.
Sva pitanja i sugestije na:
redakcija@veselicetvrtak.com
Objavljeno: 28.04.2016.
Međunarodni strip konkurs!!!      Press: SKC Beograd
  14. MEĐUNARODNI SALON STRIPA

29. 09 – 02. 10. 2016. Srećna Galerija, SKC BEOGRAD
KONKURS MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2016.

ROK ZA SLANJE RADOVA: DO 15. AVGUSTA 2016.

Adresa za slanje radova: 
SKC, Srećna Galerija
SALON STRIPA                                               
Kralja Milana 48
11000 Beograd, Srbija

Propozicije za učesnike:
• Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
• Kandidat šalje rad na konkurs poštom (rad će biti prihvaćen i u slučaju da ga kandidat lično donese)
• Rad treba da bude u dobroj kopiji (ili originalu), obima od 1 do 4 table, A3 ili A4 formata.
• Rad može biti delo više autora (crtač, scenarista, kolorista), s tim da crtač ne može podneti na konkurs više od jednog rada.
• Rad može biti prethodno objavljivan.
• Tema, žanr i autorski pristup nisu zadati konkursom.
• Ne isključuje se mogućnost prihvatanja rada sa strip tematikom u drugim medijima (reljef, skulptura, instalacija, objekat...)
• Tekst u stripu može biti na srpskom ili engleskom jeziku kao i na jezicima sa bivšeg srpskohrvatskog odnosno hrvatskosrpskog govornog područja.
• Uz rad je obavezno poslati (na računaru ili čitko, štampanim slovima, popunjenu) PRIJAVU NA KONKURS MEĐU-NARODNOG SALONA STRIPA 2016. koja se može preuzeti OVDE (na sajtu Strip vesti OVDE) ili dobiti u SKC-u pri predavanju radova na konkurs. 
• Svaku tablu rada na poleđini označiti rednim brojem (primer: 1/4, 2/4, 3/4, 4/4)
• Radovi će biti žirirani za zvanične nagrade, nagrade prijatelja Salona i izložbu najuspelijih radova.
(radovi koji propagiraju rasnu, versku, nacionalnu, ličnu, kao i druge vidove netrpeljivosti; imaju za cilj propagandu delatnosti pravnih lica, organizacija, udruženja i pokreta; kao i radovi pornografske sadržine, neće se uzimati u razmatranje)

 Nagrade:
• GRAND PRIX SALONA (uključuje novčani iznos od 1000 evra)
• Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika
• Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika
• Nagrada za najbolji scenario (ideju) 
• Nagrada za najbolji  crtež 
• Specijalna nagrada žirija za inovaciju 
Takmičari do 15 godina starosti:
• MLADI LAV (najbolji rad u kategoriji)
• Specijalna nagrada žirija za najbolju ideju
• Specijalna nagrada žirija za zreo i maštovit izraz
• Specijalna nagrada žirija za najmlađeg autora 

   Nagrade prijatelja Salona

Dodatne informacije:
www.salonstripaskc.rs
www.facebook.com/comicsfest
e-mail: salonstripaskc@gmail.com
tel: 011/ 360 20 44
Objavljeno: 26.04.2016.
Otvoreni poziv za strip autore...      Press:Tome Trajkov
  ...za Internacionalni strip salon
  VELES 2016!

   Propozicije
- Pravo ucesca imaju svi autori iz celog sveta,nezavisno od pola i uzrasta;
- Duzina stripova treba da bude od 1 do 6 tabli, na A4 formatu (min 300 dpi ukoliko se salje elektronskim putem).Ukoliko je strip od 1 strane treba da bude s a najmanje 5 slicica
Ukoliko je strip u koloru, preporucujemo da ga saljete regularnom postom ili dostaviti licno
- Pristigli stripovi nece biti vraceni. Samim prijemom od strane organizatora, oni daju pravo organizatoru da ih objavljuje i prezentira, zajedno sa autorima u sklopu promocije svojih aktivnosti
Autori poslatih stripova ulaze u kombinaciju za obezbedjivanje puta, smestaja i ishrane tokom 14 og Internacionalnog salona stripa VELES 2016 (sredinom oktobra)
- Tema je slobodna. Svaki autor (crtac, tus, kolor) moze ucestvovati samo sa jednim stripom. Izuzetak postoji samo za scenariste koji mogu da urade scenarija za vise stripova
Svaki autor I deo deo autorskog tima treba da bude potpisan na stripu sa naznakom ko je sta uradio
- Zajedno sa stripovima treba poslati i licnu biografiju, fotografiju, kontakt podaci i godina kada je strip nacrtan. Na svim stripovima trebaju biti navedeni svi autori kao i naslov stripa. Bez ovih informacija nece biti uzeti u obzir za nagrade

- Svi pristigli stripovi bice uzeti u konkurenciju za nagrade-
• Prva nagrada ZLATAN STRIP 200 EU, diploma.
• Druga nagrada, diploma.
• Treca nagrada, diploma.
• Nagrada za najbolje scenario, diploma.
• Nagrada za najboljeg autora do 18 g, diploma
• Nagrada za najmlagjeg ucesnika, diploma
• Ostale specijalne nagrade

Rok za slanje radova je 20-og septembra 2016.godine. Oni mogu da se salju na
a) Adresu Strip centar Makedonije-Veles (za konkurs)
Ul VASIL GJORGOV br 78, 1400 Veles
б) Ili na emailu: stripkonkurs@gmail.com

Objavljeno: 26.04.2016.
Četiri teorijske knjige Žike Bogdanovića o stripu...         Press: Ateneum / Realisaction
  ...ali ne samo o njemu.

Osnivač i urednik časopisa "Pegaz" (izlazi od 1974. godine), po čemu je i najpoznatiji u stripskim krugovima, Žika Bogdanović (Beograd, 1932), pored kritika i eseja o filmu, džezu, (naučnoj) fantastici i nekim drugim stvaralačkim disciplinama, mnogobrojne tekstove o stripu objavljuje duže od pola veka.

S opravdanim razlozima mnogi ga smatraju i utemeljivačem srpske teorije stripa.

Tokom poslednje dve godine (2014-2016.), većinu svojih radova ove vrste je još jednom pročitao, doradio, sistematizovao i grupisao u četiri knjige. Poslednja u nizu je štampana u februaru 2016.

Prvobitni zajednički naslov za ciklus bio je "Strip: život u večnoj sadašnjosti", i neke verzije prvih izdanja toma 1 i 2, što kolekcionari već znaju, odista imaju takav naziv. No, autor je odlučio da druga izdanja prva dva toma, a potom i 3. i 4. dobiju skraćeni naslov, samo: "Život u večnoj sadašnjosti".

Sve knjige su istog formata (10,5 x 18,5 cm), tvrdo su ukoričene, imaju i štampane presvlake i zaštitne omote, bogato su ilustrovane, a tamo gde je neophodno ilustracije su štampane u boji. U predgovoru svakoj od njih teoretičar je pojasnio kako je i zašto ju je tako koncipirao.

Prvi tom (312 stranica) posvećen je avanturističkom stripu realističke stilizacije. U tekstu ispod ovog, prikazu inicijalno objavljenom u nedeljniku NIN 2014. godine, stalni stripski kritičar Slobodan Ivkov izneo je više podataka o knjizi kojom je otvoren ovaj niz.

Drugi tom (382 stranice) posvećen je esejima o humorističkom i melodramskom stripu, manje ili više karikaturalno stilizovanom, uz izuzetak "Srca Julije Džons", koji je "tvrde" realističke stilizacije. Pored osvrta na opus stripara Stena Drejka, autora ovog remek-dela modernog stripa, u knjizi su i rasprave o Vilhelmu Bušu, Luju Fortonu, Rudolfu Derksu & Haroldu Kneru, Džordžu Herimenu, Džordžu Mak Manusu, Haroldu Greju, Brendonu Volšu, Darelu Mekluru, Niku Afonskom, Elzi Krisleru Segaru, Čiku Jangu, ekipi oko Volta Diznija (Ab Ajvers, Flojd Gotfredson, Al Taljafero, Karl Barks), Rejbernu Van Berenu, Eliotu Keplinu, Čarlsu Šulcu, Alberu Iderzou & Reneu Gosiniju, Diku Braunu, te o njihovim crtanim pričama.

Treći tom (378 stranica) je o crtanoj fantaziji u vizuelnoj naraciji, gotovo podjednako realistički i karikaturalno stilizovanoj. Tu su predstavljeni opusi Vinzora Mek Keja, Ruba Goldberga, Bernija Rajtsona, Lajonela Fajnindžera, Gustava Verbeka, Palmera Koksa, Antonia Rubinoa, Rene Pelosa, Federika Pedrokija & Viktora Molinoa, Alberta Breće & Hektora Esterhelda, Dina Batalje, Mebijusa, Ričarda Korbena, Bari Vindzor Smita, Filipa Drijea...

Četvrti, najobimniji tom (428 stranica) je uglavnom o međuratnom srpskom stripu i striparima Brani Cvetkoviću, Đorđu Lobačevu, Đuki Jankoviću, Nikoli Navojevu, Branku Vidiću, Sergeju Solovjevu, Konstantinu Kuznjecovu, Momi Markoviću, Aleksiju Ranhneru, Ivanu Šenšinu, Vladimiru Žedrinskom, Sebastijanu Lehneru, Veljku Kockaru, Vsevoldu Guljeviču...

A evo nešto proširene verzije onoga što je Slobodan Ivkov, pod naslovom "Jedina budućnost", o prvoj knjizi objavio u NIN-u br. 3303 od 17. aprila 2014. godine, na str. 63:

Žika Bogdanović:
"ŽIVOT U VEČNOJ SADAŠNJOSTI"
(1. tom),
312 stranica,
Edicija "Svetionik",
Ateneum/Realisaction,
Beograd, 2014.

Slično načinu na koji je 2006. godine u jednu homogenu celinu, uz odgovarajući sintetički tekst, sabrao svoje zasebne eseje posvećene međuratnim beogradskim striparima, i naslovio je sa "Čardak ni na nebu ni na zemlji" (Rađanje i život beogradskog stripa 1934-1941), utemeljivač srpske teorije stripa Žika Bogdanović (Beograd, 1932) predstavio je još jednu srodno koncipiranu knjigu, čiji sadržaj je nastajao tokom poslednjih... skoro, pa pola veka.

Samo da podsetimo, prva njegova teorijska knjiga "Umetnost i jezik stripa", u izdanju beogradskog "Orbisa" 1994. godine, ostala je takođe zabeležena kao kapitalno ostvarenje ove vrste (videti u "Likovnom životu" br. 51/52 na str. 81-82).

Kao što su i prethodna dela bivšeg dugogodišnjeg urednika rubrike Kultura nedeljnika NIN, direktora izdavačkog preduzeća "Jugoslavija" i Jugoslovenske kinoteke, u nekoliko anketa i godišnjih lista odmah svrstavana među neka od najvažnijih događaja na sceni, tako je i ovaj prvi tom ambiciozno zamišljenog i kompleksno osmišljenog višečlanog projekta, čim se pojavio, došao u žižu naše kulturne javnosti.

Naime, knjiga je uobličena kao suma eseja o najvažnijim svetskim autorima avanturističkog stripa realističke stilizacije. U knjizi se, dakle, bavi inostranim striparima, većinom doradivši od ranije nam poznate studije o nespornim velikanima ove discipline, premda ima i sasvim novih priloga. Naslovima poglavlja ukazujući poimenično na umetnike (Harold Foster, Sten Li, Milton Kanif, Bern Hogart, Aleks Rejmond, Hugo Prat, Vilijem Rit, Klarens Grej, Li Fok, Rej Mur, Fil Dejvis...), autor maestralno analizira, te sinhronijski i dijahroniski kontekstualizuje njihove likove: Tarzana, Princa Valijanta, Fantoma, Mandraka, Korta Maltežanina, Ripa Kirbija, marvelove superheroje, Brika Bradforda, Tajnog agenta Iks-9, Džima iz džungle, Stiva Kenjona...

Teoretičar, odrastajući uz ove junake, evidentno s mnogo ljubavi, s jedne strane bivajući na granici nekritičnosti, neretko benevolentno "previđajući" koncepcijske slabosti, naivnost i narativne nedoslednosti likova i serija, a, s druge, opravdano oduševljen grafičkim i kompozicionim bravurama likovnih umetnika koji su revolucionisali ilustraciju, pa i kompletnu savremenu primenjenu grafiku, uz mnoštvo efektnih ilustracija, piše otmenim, literarno raskošnim, neretko i lirsko intoniranim, danas toliko retkim akademskim stilom, usput diskretno demonstrirajući svoje široko opšte obrazovanje, kakvo je danas još ređe.

"Junaci stripa, po pravilu, žive u večitoj sadašnjosti, koja je njihova jedina budućnost...", pored ostalog stoji u ovom tvrdo ukoričenom, odlično odštampanom izdanju.

Još jedan temeljac naše teorijske literature ove vrste!
Objavljeno: 23.04.2016.
Vitez fest 2016...      Press: USUS
  ...Knight fest 2016.

Beogradska tvrđava, Gornji grad, 23. i 24. april 2016.
vitezfest.org
www.kraljevskiredvitezova.org
www.usus.org.rs
Ceo program festivala: vitezfest.org

STRIPOVI NA VITEZ FESTU
Kraljevski red vitezova i Udruženje stripskih umetnika Srbije predstavljaju stripove na "Vitez festu 2016":

HRABRO STVARANjE
Subota i nedelja 13-17 časova, Gornji grad Beogradske tvrđave:
-Škola stripa i ilustracije "Đorđe Lobačev" sa besplatnim javnim časovima za početnike, pod mentorstvom prof. Vladimira Vesovića
-Radionica stripa i ilustracije "Đorđe Lobačev" sa učešćem poznatih autora stripa

VITEŠKO DRUŽENjE
Subota 23. april 2016. - kafe "Pobednik" (iza Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, niz stepenice)
13:00 Pozdravna reč Radeta Tovladijca, predsednika Udruženja stripskih umetnika Srbije
13:10 * "Viteštvo u srpskom stripu", uvodno izlaganje Zorana Stefanovića
13:30 * "Dikan, najmlađi stari Sloven", promocija i razgovor sa Lazom Sredanovićem
14:00 * "Akant, slovenska epopeja", promocija i razgovor sa Radivojem Bogičevićem
14:30 * "Svetost i strip", promocija i razgovor sa Draganom Lazarevićem
Nedelja 24. april 2016.
13:00 * "Novi knezovi stripa", razgovor sa Sinišom Banovićem
13:30 * "Umetnost ilustrovanja urbanih ratnika", razgovor sa Radetom Tovladijcem
14:00 * "Ukleti i drugi vitezi", razgovor i promocija sa Predragom Ginevskim
14:30 * "Mašta nebeskih bitaka", razgovor sa Vladimirom Vesovićem

DOBRO ŠTIVO
Na štandu USUS i partnerskih izdavača nabavite svoj primerak omiljenog stripa

DRAGA USPOMENA
Zatražite potpis ili crtež od svojih omiljenih umetnika na svim punktovima Udruženja stripskih umetnika Srbije

Organizatori zadržavaju pravo promene programa na osnovu vremenskih prilika.
Objavljeno: 23.04.2016.
Strip: Cane (236)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 23.04.2016.
Noč Knjige 2016...      Press: Strip.art.nica Buch
  ...Strippasuljpiknik Strip.art.nice Buch.

Strip.art.nica Buch in Zavod Strip art vas vabita na Strippasuljpiknik v petek 22. aprila 2016.
Kraj dogodka: Murgle center, Cesta v mestni log 55, Ljubljana

Program:
18:00 – 01:00 Strippasuljpiknik
19:00 – 20:00 podpisovali in risali vam bojo Tomaž Lavrič, Zoran Smiljanić, Gorazd Vahen, Dušan Kastelic, Iztok Sitar, Marko Kociper, Jakob Klemenčič, Matej de Cecco, Gašper Rus, David Krančan, Andrej Štular, Bernard Kolle, Izar Lunaček, Damijan Stepančič, Ciril Horjak, Marjan Manček, Igor Ribič, Boris Jukič, Štef Bartolić, Darko Macan, Igor Šinkovec… in Tanja Komadina.
Pridejo tudi Marijan Pušavec, Katerina Mirović, Bernard Radovčić, Marko Šunjić…
21:30 – 22:30 koncert skupine Buh Blues Project
22:30 – 01:00 druženje in prepevanje domoljubnih pesmi

Spodbude k nakupu:
– ob nakupu knjige Uputstvo za pripremanje – kuvanje hrane i izradu suvih improvizovanih obroka u ratu (10 €) – darilo: porcija JLA pasulja
– 20% ob nakupu knjig založnika Buch (razen knjig Mikija Mustra) ali porcija JLA pasulja + pivo
– ob nakupu stripov ostalih založnikov v znesku nad 100 € – darilo: porcija JLA pasulja + pivo
– 20% popusta na srbske in hrvaške strip albume, ki so izšli do 31.12.2015

Pravila pri podpisovanju – risanju:
– prednost imajo kupci, ki bojo kupili stripe ta dan v trgovini – v primeru vrste, so vedno prvi na vrsti
– avtor vsakemu nariše eno sliko, vse ostalo samo podpisuje

Vabljeni!

Objavljeno: 22.04.2016.
Dejan Nenadov...      Press: KCNS
  ...Ciklus „Art Exclusive“ - susret sa umetnikom.

U Kulturnom centru Novog Sada počeo je ciklus predstavlјanja autora i njihovih dela, pod nazivom „Art Exclusive“, koji je osmislio i pripremio poznati grafičar i dizajner Doru Bosiok. Donedavno profesor Grafičkog dizajna i Editorijal ilustracije, sa želјom da javnosti približi rad sjajnih crtača koji, neretko, stvaraju „iz senke“, Doru Bosiok je prikupio opsežan materijal o svakome ponaosob, koji će nam predstavlјati putem video-materijala ali i kroz razgovor sa samim autorima.

Nakon susreta sa Branislavom Banetom Kercem i Zoranom Janjetovim, ciklus nastavlјamo u četvrtak, 21. aprila u 19 časova u klubu „Tribina mladih“, predstavlјanjem Dejana Nenadova, uspešnog strip-crtača, koji dugi niz godina živi i stvara van granica naše zemlјe.

Ljubitelјi i poštovaoci primenjene umetnosti i dizajna, a posebno stripa i karikature, imaće priliku ove godine da se bliže upoznaju sa nekima od najcenjenijih autora iz ovih oblasti, koji većinom žive i stvaraju na našem podneblјu, ali su svoje mesto našli na svetskim mapama stvaraoca u oblasti grafičkog dizajna, crteža, stripa, karikature i ilustracije.

Dejan Nenadov je rođen 28. oktobra 1966. u Novom Sadu. Završio je srednju školu za dizajn “Bogdan Šuput” u Novom Sadu, odsek za Grafički dizajn. Diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na odseku za Slikarstvo. Posle diplomiranja, upisao je specijalizaciju na slikarskom odseku Akademije Lepih Umetnosti u Oslu, Norveška.

Nјegova sklonost za strip i likovnu umetnost ispolјila se veoma rano. Svoje prve stripove objavio je još kao srednjoškolac i to u najprestižnijim domaćim strip-magazinima tog vremena, kao što su Yu Strip magazin i Stripoteka. Neki od tih radova bili su objavlјeni i u inostranstvu. Dobitnik je više značajnih nagrada i priznanja: od onih namenjenih najbolјem mladom strip-autoru, do prestižne Nagrade za najbolјi savremeni strip magazina Vidici. Dobitnik je i plakete Zlatno pero Beograda, na Međunarodnom bijenalu ilustracije.

Posle objavlјivanja njegovog prvog autorskog albuma “Elazar”, koji se sastoji od pet povezanih priča, kritičari su ga svrstali među najznačajnije nacionalne strip-autore. Nјegovi stripovi su okarakterisani kao “intelektualni” i kao spoj stripa i literature, što mu je donelo i nagradu “Zaharije Orfelin”, za doprinos spajanju ova dva medija. Nјegov ritmičan crtež, istovremeno razigran, ali i pun referenci iz kulture, čini njegov grafički izraz osobenim i snažnim. Ubrzo posle napuštanja zemlјe 1991. godine, gotovo pune dve decenije se nije aktivno bavio stripom, posvećujući se slikarstvu.

Na poziv da nastavi serijal Arcanes, za francuskog izdavača Delcourt Editions, 2007. godine se uspešno vraća radu na stripu. Za poslednjih devet godina je uradio jedanaest knjiga (dvanaestu upravo privodi kraju), u okviru četiri zasebna serijala. Kaže da ga je povratak staroj lјubavi - stripu osvežio, i da ga još uvek veoma raduje.

Susreti sa autorima u okviru ciklusa „Art Exclusive“ se održavaju jedanput mesečno, a medijator je Doru Bosiok. Ulaz je besplatan, a više informacija možete saznati na zvaničnom sajtu Kulturnog centra Novog Sada

Objavljeno: 20.04.2016.
Nova izdanja...      Press: Tome Trajkov
  ...Makedonskog strip centra!

Strip centar Makedonije sa kancelarijom u Velesu izdao je tri nove strip knjige

Prva knjiga „MAKEDONSKI STRIP U EDICIJI NIKAD ROBOM“ je strip hronika autora Vaneta Trajkova gde on opisuje događaje od 1963 do 1070 kada izlazi edicija „NIKAD ROBOM” sa obuhvatom početaka makedonskog stripa. U ovoj knjizi mogu se naci razne teme i scenarija makedonske istorije.

Druga knjiga „CAR SAMUILO” je autorski rad doajena makedonskog stripa Mileta Topuza gde on crta period osnivanje makedonske države cara Samuila, njen razvitak i pad.

Najveće iznenađenje svakako je prva strip knjiga na makedonskom i albaskom jeziku mlade ali vec afirmisane autorice iz Albanije, Gerte Oparaku. Putem ovog izdanja Strip centar Makedonije širi strip kulturu između ljudi albanskog govornog područja ne samo u Makedonji, već i šire. Uostalom ova asocijacije postala je suštinski mentor strip scene u Albaniji i u Kosovu i Metohiji. „Po prvi put mi izdajemo strip na albanskom jeziku, tačnije napravili smo verziju stripa PORTOPALERMO na makedonskom i albanskom jeziku. Knjiga govori o izmišljenom gradiću PORTOPALERMO na jugi Albanije, a autorica opisuje avanture grupe mladih ljudi, koji, osim po jeziku, ničim se ne razlikuju od ostalih” ističe Vane Trajkov i nastavlja „Takođe, preko druge dve novoizdate strip knjige, na najbolji način afirmišemo aksiomu da strip u Makedoniji ne započinje od neodavno, kako što postoje neke teze. Naprotiv, makedonski strip ima, možda ne veliku, ali pravu istorju. Savremeni makedonski autori treba da se ugledaju na entuzijazam i profesionalnost doajena kao što su Mile Topuz, Dime Ivanov - Dimano i ostalih… Kada se to desi, uveren sam, mnoge stvari u makedonskom stripu doći ce na svoje mesto”

Nove knjige izdavaca Strip centra Makedonije mogu da se nabave u kancelariji Strip centra Makedonije u velesu ili u specijalizovanoj strip knjižari „BUNKER” u Skoplju. Planiraju se i dodatne promocije ovih izdanja u Makedonji i šire.

Objavljeno: 19.04.2016.
Izbor iz štampe      Priredio: Simon Vučković
  U DKSG se otvara klub knjižara Magistrala

U srcu Novog Beograda, u Domu kulture „Studentski grad“, u ponedeljak 18. aprila uz zvuke Kralja Čačka i u društvu brojnih poznatih pisaca, otvara se prava novobeogradska knjižara, prodavnica ploča i stripova Klub knjižara Magistrala.

Magistrala je osmišljena kao prostor DKSG gde mladi (i oni koji se tako osećaju) mogu da dođu, druže se, pričaju o raznim temama koje ih interesuju, nešto pročitaju, prelistaju strip ili novine, pogledaju film, koriste internet i slušaju ploče sa gramofona po svom izboru, u društvu jednog starog magnetofona DKSG.

Uveče knjižara postaje prostor za razgovore o književnosti i raznim drugim temama u okviru programa Doma kulture „Studentski grad“, a s vremena na vreme Magistrala će služiti i kao izložbeni prostor.

Dođite, uzmite piće iz obližnjeg Kafe Bistroa i u Magistrali pronađite zanimljive naslove – od beletristike i bestselera preko stripova do stručnih knjiga i starih ploča.

Za retro dizajn Magistrale su zadužene Jelena Kosovac Savić i Jovana Grahovac Sujić dok je mural uradio street-art umetnik Artez.

Objavljeno: 18.04.2016.
Strip: Montenegrini (357)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 18.04.2016.
Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo vas da se obratite autorima priloga.
U slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.