naslovna  |  arhiva  |  strip  |  autori  |  istorija  |  online stripovi  |  striparnice  |  izdavači  |  škole stripa  |  festivali  |  linkovi  |  youtube  |  kontakt  |  impresum


Strip: Cane (375)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 17.08.2019.
Komikaze #51...     Press: Ivana Armanini
  ...Izašlo je novo e-strip izdanje!

komikaze.hr/issue/51

Nove komikaze donose kolekciju suvremenih autorskih stripova različitih generacija & nacija. e-izdanje sadrži 88 stranica 13 strip autora/ica iz hrvatske, srbije, italije i portugala.

autori: > smelly feet dog > ivan marušić >ferraglia > francisco sousa lobo > miro župa > danica dedić > stipan tadić > iva atoski > damir stojnić > vittorino curci > radovan popović > aleksandar opačić & radovan popovićivana armanini

Otvoreni poziv za godišnju komikaze tiskanu antologiju – album br 18 – je produžen do 15. rujna 2019.

Komikaze e-program 2019 je podržan od grada zagreba i ministarstva kulture republike hrvatske.

info o autorima
ferragliar. 1996. u napulju, italija. pohađala je akademiju likovnih umjetnosti u napulju, sada je na alu u bologni. fokus: grafika, ilustracija, deformacija. / b. 1996 in naples. she has attended the academy of fine arts in naples and now is on academy of fine arts in bologna. focus: graphic art, illustration, deformation. www.facebook.com/ferraglia0
smelly feet dog aka marin r. – umjetnik mlađe generacije iz zagreba, hrvatska. fokus: ilustracija, tetovaža, animacija. / artist of young generation from zagreb, croatia. focus: illustration, tatoo, animation. www.instagram.com/smrdljivi_marin_ilustracije/
ivan marušić – r: 1973. živi u splitu. završio je srednju školu za primjenjenu umjetnost i dizajn & akademiju likovnih umjetnosti u zagrebu, hrvatska. fokus: strip, slikarstvo. / b: 1973. lives in split. graduated at school of applied arts & design and academy of fine arts in zagreb, croatia. focus: comic, painting. www.facebook.com/sbimko/
francisco sousa loboportugalski strip-autor koji zadnjih 14 godina živi u engleskoj, gdje radi i predaje ilustraciju. / portuguese comic author which lives in the united kingdom for the last 14 years, where he works and teaches illustration. franciscosousalobo.com
stipan tadićr: 1986. u zagrebu, hr. završio je akademiju likovnih umjetnosti u zagrebu. pohađa magisterij na likovnoj akademiji, columbia, new york (2018. – 2020.). fokus: strip, ilustracija, slikarstvo. / b: 1986. lives in zagreb, cro. graduated at academy of fine arts in zagreb. he is attending at master studies in fine art, columbia university, new york (2018 – 2020). focus: comic, illustration, painting. stipantadic32.blogspot.com/
miro župa – r: 1978. živi  u splitu i zagrebu, hr. diplomirao je kiparstvo na alu u zagrebu. fokus: haiku strip, kiparstvo, kolaži./ b: 1978. lives in split & zagreb, cro. graduated at the fine arts academy in zagreb. focus: haiku comic, sculpture, collage. www.instagram.com/zupacuts/
danica dedić –  r: 1999. u leskovcu, srbija. studira na medicinskom fakultetu u nišu. fokus: strip, doodle. / b: 1999 in leskovac, serbia. she is a student of medicine faculty in niš. focus: strip, doodle. facebook
iva atoski  – iva je umjetnica mlađe generacije iz srbije. / iva is artist of younger generation from serbia. strip “uzaludan posao” (2019) – art: iva atoski, scenarij: iva modli. / comic “vain job” (2019): art by iva atoski, script by iva modli. www.facebook.com/ivaatoski
damir stojnić – r: 1972. živi u rijeci, hr. završio je umjetničku akademiju u zagrebu. stripove crta od 1990. ali ih do sada ne objavljuje. izlagao na preko sto grupnih i samostalnih izložbi u hrvatskoj i šire (atena, kairo, venecija, london…). fokus: strip, ilustracija, konceptualna umjetnost, kuriranje. / b: 1972. lives in rijeka, cro. graduated painting on academy of fine arts in zagreb. he is making comics from 1990 but never published any of them. exhibited his work in more than 100 group and solo exhibitions in croatia and abroad (athens, cairo, venice, london…). focus: comic, illustration, conceptual art, curating. www.facebook.com/damir.stojnic.79
vittorino curci – r: 1952. živi u noci, italija. fokus: pjesništvo, muzika (slobodna improvizacija), slikarstvo, doodle. / b: 1952. lives in noci, italy. focus: poems, music (free improvisation), painting, doodle. vittorinocurci.tumblr.com
radovan popović –  r: 1969. živi u beogradu, srbija. strip autor i izdavač. član je grupe kosmoplovci, osnivač studiostrip platforme, inicijator i izdavač striper izdanja (fabrika knjiga), inicijator i izdavač brojnih alternativnih strip događanja i fanzina u srbiji i široj regiji. / b: 1969. lives in belgrade, serbia. comic author and publisher. he is a member of the kosmoplovci group, a founder of the studiostrip platform, an initiator and editor of the striper edition (fabrika knjiga), an initiator and editor of numerious alternative comics events and comic fanzines in serbia and region. www.kosmoplovci.net
radovan popović & aleksandar opačić (studiostrip)
• aleksandar opačić
– r: 1974. u obrenovcu. živi u beogradu, srbija. završio je slikarstvo na fakultetu za primjenjenu umjetnost i dizajn u beogradu. fokus: strip, ilustracija, slikars
tvo, 3d animacija, grafika, muzika. član je kolektiva studiostrip/ kosmoplovci & novo doba. / b: 1974 in obrenovac. lives in belgrade, serbia. graduated painting at the university of applied art and design in belgrade. focus: comic, illustration, painting, 3d animation, graphic, music. member of collectives studiostrip, kosmoplovci & novo doba.
ivana armanini – živi u zagrebu i ljubljani, hr/slo. član je hzsu. završila je srednju školu za primjenjenu umjetnost i dizajn & akademiju likovnih umjetnosti u zagrebu, hrvatska. voditeljica komikaze projekta od 2002. fokus: strip, ilustracija. / lives in zagreb & ljubljana, cro/slo. graduated at school of applied arts & design and academy of fine arts in zagreb, croatia. leads komikaze since 2002. focus: comics, illustrations. ivanaarmanini.net

Objavljeno: 16.08.2019.
Izabrani stripovi...     Press: Modesty stripovi
  ...Nikole Mitrovića - Kokana!

Nikola Mitrović - Kokan
Stripovi iz Nikad robom (1964-1967)

Nikola Mitrović – Kokan (1933-1997), bio je istaknuti stripski autor iz Leskovca. Radio je stripove dinamične, realističke, ali i groteskne stilizacije. Isticao se visokim zanatskim umećem i profisionalnom odgovornošću za istorijske detalјe i interpretirao priče naročito iz naše srednjovekovne prošlosti.

„Ovo izdanje, što je možda i najvažnije, daje čitaocima priliku da upoznaju Kokana u naponu njegove stvaralačke snage, u njegovoj na mnogo načina najznačajnijoj i po značaju za jugoslovenski strip najvažnijoj fazi - u stripovima koji se danas ne mogu naći ni za lek.“
Marko Stojanović, stripski scenarista, direktor festivala, urednik i kritičar (iz uvodnog eseja o Kokanu, datog kao predgovor u ovoj knjizi)

Knjiga (A5 format, šiveno, kolor, sa klapnama, 180 strana) će moći da se kupi u striparnicama i knjižarama, ili direktno od izdavača (www.modestystripovi.com), po ceni od 1500 din, pri čemu ako kupite bilo koje tri od naših knjiga, najjeftinija je besplatno.

Objavljeno: 15.08.2019.
Strip: Kumova slama (39)      Autor: Mirko Zulić
Objavljeno: 15.08.2019.
Na Letećem startu...     Press: Čarobna knjiga
  ...Riznica Bonelli Specijal: Nejtan Never – Generacije!

   Kompletno izdanje mini-serijala u dva toma na LETEĆEM STARTU!

   Izuzetno stripsko ostvarenje koje je redefinisalo čuvenog stripskog junaka!

   Od grada San Anđelesa iz alternativne stvarnosti, ispunjenog nasiljem, kultovima i serijskim ubicama, preko sveta preostalog posle Trećeg svetskog rata, velike pretnje iz galaksije Omega, zamki i nevolja na Mesecu, sve do mračnog Londona kojem prete misteriozni roboti iz poslednje epizode, u kojoj će, u epskom sukobu, tek iskrica ljudskosti pokušati da se odupre biotehnološkim čudovišnostima, Nejtan Never: Generacije donosi nam nova viđenja već dobro poznatog Bonelijevog junaka, izmeštajući ga iz njegovog kontinuiteta i nudeći nam njegove alternativne verzije.

   Počev od nulte epizode, koja je uvod i osnov za ono što će se ispripovedati u sledećim, priča se širi i otkriva nam zamisao čitavog poduhvata – a to je stvaranje šest „prvih epizoda“ koje bi mogle poslužiti kao predlošci za šest novih serijala Nejtana Nevera.

   Prateći koncept multiverzuma, Generacije nude briljantne priče koje mogu stajati za sebe, no one, i pored toga, zajedno tvore sasvim posebnu sagu i tako nas upoznaju s budućnošću ljudske vrste.

   Svaka od šest epizoda predstavlja sjajan omaž nekom od autora, junaka ili pravaca u istoriji stripa i naučne fantastike, počevši od Frenka Milera, preko mangi, Rejmondovog Flaša Gordona, Džefa Houka i stimpanka.

   „Nejtan Never 1 i 2” su na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga” u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford” na Novom Beogradu, Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books” u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 870 dinara po tomu, od srede, 14. avgusta, do subote, 17. avgusta. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.000, a u ostalim knjižarama 1.299 dinara po tomu.

   Prelistajte ova izdanja:
   issuu.com/carobnaknjiga2/docs/nejtan_never_1
   issuu.com/carobnaknjiga2/docs/nejtan_never_2
Objavljeno: 14.08.2019.
Samo strip...      Autor: Ilija Bakić
  ...Priče u slikama iskusnog alternativca.

Samo strip... je, kako piše na koricama „samostalno autorsko izdanje“ iza koga stoji Zlatko Milenković odnosno njegov zcomics.

Milenković je ovdašnjim lјubitelјima 9. umetnosti poznat kao autor sklon alternativnom izrazu, veliki zalјublјenik i promoter stripa koji je već dve decenije duša internet stranice „Strip vesti“, član uredništva „Stripoteke“ odnosno poslednjih godina frilenser koji se bavi svakovrsnim poslovima vezanim za „priče u slikama“. Angažovanje na raznim polјima rezultiralo je nedostatkom vremena u kome bi se crtali stripovi. Pokušaj da se takvo stvaralaštvo ne izgubi, odnosno da autor sam sebe natera na radi na svojim stripovima je i pokretanje izdanja „Samo strip...“. Prvi broj na koricama nosi oznaku „decembar 2012.“ a najnoviji, šesti broj je iz „decembra 2018.“ - dakle šest brojeva za šest godina. Sam Milenković u svojim uvodnicima beleži da su pauze između crtanja prevelike - poslednja je bila sedam meseci - ali da frilenserski život „uzima mnogo veći danak od očekivanog. Previše posla, premalo života...“

No, Milenković konstatuje da je ipak uspeo da izgura 12 strana serijala „Samo strippp...“ koji je „slabijeg (...) kvaliteta u odnosu na prethodne nastavke“. Reč je o razbarušenoj naučnofantastičnoj parodiji sa šarolikom grupom junaka koja upada u svakojake avanture. Ionako vrludava priča prekidana je svakojakim digresijama i intermecima odnosno autorovim samokritičnim opaskama o (ne)kvalitetu sopstvenog crteža, slablјenju vida, dilemama o razvoju stripa. Ovakva spontanost i neposrednost odlike su alternativno-andergraund stripa odnosno fanzina koji su, barem na ovim prostorima, bili nosioci tog strip talasa koji se izdigao 1990-tih. Tadašnji alternativci se nisu libili da priznaju da ne umeju da crtaju ili smisle dobar zaplet, ali su sve tehničke manjkavosti bile anulirane svežinom njihovih ideja odnosno beskrajnim, zaraznim entuzijazmom.

I Milenkovićevi radovi u svim brojevima „Samo stripa...“ zrače upravo tom svežinom i neminovno izmamlјuju osmehe odobravanja kod čitaoca. Takvu naklonost budi i Milenkovićev strip „Oči ludaka“ koji je posle 20 godina ležanja u fijoci ugledao svetlo dana dokazujući da se od tada malo toga promenilo u našim životima. Na tragu prepoznavanja prošlosti i zalečenja njenih rana je strip „Razglednica iz Sarajeva“ scenariste Predraga Đurića i crtača Franciska Maldonada. Slede geg table „Muzej XXXI veka“ (o super herojima kao reprezentima našeg doba) odnosno „Mumija kao nijedna druga“ (o mogućem strip serijalu u kome bi mumija – jedan od heroja serijala „Samo strippp...“ - bila glavni junak); ova mumija gostuje i u popularnom stripu „Olga i Filip, knjiški molјci“ Penevskog i Pavlića. Uz tekst posvećen izložbi ženskog stripa iz regiona „Ona se budi“ koju je krajem 2018. u Francuskom institutu priredila Jana Adamović, broj zatvaraju tabla dogodovština ostarelog bajkera („The Silly Bikers“) te nova doza Milenkovićevih sjajnih „Bacila“ koji će sigurno nasmejati dobronamerne čitaoce.

(„Dnevnik“, 2019)
Objavljeno: 09.08.2019.
Strip: Kumova slama (38)      Autor: Mirko Zulić
Objavljeno: 08.08.2019.
Izbor iz štampe...     Uredio: Simon Vučković
  ...U bioskopu Kadmus sinepleks u Budvi izlaže Dejan Bogojević

   Skriveni biser strip umjetnosti
   Bogojević pripada onoj slavnoj generaciji autora avangardnog stripa koja je u Srbiji stasavala tokom 90-ih godina - rekao je otvarajući izložbu Simon Vučković
    www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Kultura&clanak=706634&datum=2019-07-31

Objavljeno: 07.08.2019.
PRODUŽENJE ROKA ZA PREDAJU RADOVA...      Press: SKC Beograd

OBAVEŠTENJE O PRODUŽENJU ROKA ZA PREDAJU RADOVA NA KONKURS SALONA STRIPA 2019:

Svi kandidati koji nisu u mogućnosti da pošalju radove na konkurs 17. međunarodnog salona stripa SKC Beograd, do 15. avgusta 2019. godine, moći će iste lično podneti u periodu od 26. do 29. avgusta, u prostorijama Srećne galerije SKC Beograd.

Više informcija o festivalu na:
www.salonstripaskc.rs
http://www.facebook.com/comicsfest
https://www.instagram.com/salon_stripa_skc_belgrade/
https://www.twitter.com/SalonSkc
salonstripaskc@gmail.com
Objavljeno: 06.08.2019.
Na Letećem startu...     Press: Čarobna knjiga
  ...PUSTINJSKE ŠKORPIJE 2. I 3.

   NOVA IZDANJA U BIBLIOTECI STARI KONTINENT!
   PUSTINJSKE ŠKORPIJE TOMOVI 2 I 3 NA LETEĆEM STARTU!

   PUSTINJSKE ŠKORPIJE 2 • 112 strana, epizode „Danakilske lopate“ i „Klub Suvi martini“.
   PRELISTAJTE OVO IZDANJE: issuu.com/carobnaknjiga2/docs/pustinjske_skorpije_2

   PUSTINJSKE ŠKORPIJE 3 • 160 strana, epizoda „Dašak mora“.
   PRELISTAJTE OVO IZDANJE: issuu.com/carobnaknjiga2/docs/pustinjske_skorpije_3

   Zahvaljujući trudu izdavačke kuće „Kasterman”, ovo izdanje Pratovog klasičnog ostvarenja majstorski je kolorisala njegova dugogodišnja saradnica Patricija Zanoti, čime je delo još više dobilo na izražajnosti. Bogat prateći materijal upotpunjen je autorovim izvanrednim akvarelima.
   Ova priča, koju je autor napisao na vrhuncu stvaralačkih moći, zasnovana je na istinitim događajima kroz koje je prošla jedna borbena jedinica iz Drugog svetskog rata.
   Radnja stripa odvija se u Libijskoj pustinji u periodu od 1940. do 1941. godine. Poljski oficir Koinski pripadnik je Pustinjske grupe za daleka dejstva (Long Range Desert Group), nazvane Pustinjske škorpije. Ta mala engleska vojna jedinica u negostoljubivoj zoni Sahare dejstvuje u sukobu protiv Italijana. Odvažna grupa ljudi uleće u pustolovno putovanje jalovim dinama afričke pustinje, čija napuštena utvrđenja i izgubljene oaze nastanjuje šarolik svet: žene ratnice, krvožedni beduini, operski pevači i zaljubljeni oficiri, svi zarobljeni u sukobu u kom više niko ne zna koju stranu da zauzme...

„Pustinjske škorpije 2 i 3” su na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga” u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford” na Novom Beogradu, Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books” u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.000 dinara za drugi i 1.340 dinara za treći tom. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.100 dinara za drugi, a 1.500 za treći tom, dok će u ostalim knjižarama koštati 1.499 odnosno 1.999 dinara.

Objavljeno: 06.08.2019.
Preminuo Radivoj Bogičević...      Press: RTS
  ...Radivoj Bogičević (1940-2019)

    U Beogradu je preminuo naš kolega Radivoj Bogičević, autor stripa, animator, ilustrator i pisac. Radio je u PGP-u kao urednik omota za gramofonske ploče i u EPP-u Radio televizije Beograd gde se bavio kreiranjem spotova i 3D animacijom.

    U penziju je otišao kao urednik grafičke opreme svih RTB redakcija. Dobitnik je mnogih nagrada i priznanja za doprinos srpskom stripu.

    Opelo i sahrana će se održati u sredu, u 13 časova, na groblju u Surčinu.

Objavljeno: 05.08.2019.
40 godina Strip zabavnika (4)...      Autor: Predrag Đurić
  ...Kraov sin ili epopeja
  racionalnog individualizma

U godini smo brojnih stripskih jubileja. Uz četrdesetogodišnjicu Strip zabavnika, navršava se i 40 godina od obnavljanja Nevena, Stripoteka je napunila 50 godina, a kako godina odmiče, verovatno ćemo se prisetiti i nekih drugih godišnjica. Malo ko će setiti da u 2019. godini i jedan od najpopularnijih junaka stripa kako u Jugoslaviji, tako i u Francuskoj i drugim zemljama – Rahan, takođe puni 50 godina. Ovaj strip Rožea Lekiroa i Andrea Šerea doživeo je premijeru u (neko će već reći: a gde bi drugo) u prvom broju Pif gadžeta (naslednika časopisa Vejan) 24. februara 1969. godine. U Francuskoj zato obeležavanje Rahanovog rođendana ne izostaje, uključujući reizdanja, tekstove u vodećim dnevnim novinama... A za ovih 50 godina objavjene su 182 epizode ovog stripa sa oko 3474 stranice. Rahan je izlazio u Pif gadžetu od 1969. do 1992. godine, ali je već 1971. godine dobio svoju sopstvenu reviju, koja je izlazila sve do 1984. godine. Prestankom izdavanja revije, izdavač Vejan (Vaillant) kreće da ponovo objavljuje epizode Rahana u obliku integrala (uglavno sa po tri, ređe dve, četiri ili pet epizoda), ukupno 42 integrala sa 134 epizode. Od 1973. godine pa sve do danas osam francuskih izdavača je objavljivalo (i dalje objavljuje) strip-albume sa Rahanovim avanturama, uključujući tu i Dipui i Solej. Sem u Francuskoj, Rahan je izlazio i u Rumuniji, Holandiji, Nemačkoj, Španiji i Jugoslaviji (a moguće i u još nekim zemljama), a koliko je bio popularan u Francuskoj govori činjenica da se Pif gadžet u to vreme prodavo u tiražima većim od 800 hiljada primeraka, dok je 377. broj u kojem je objavljena jubilarna stota epizoda Rahana – Rahanova smrt, štampan u milion primeraka, rasprodao za sedam dana.

A kod nas, mogli bi se reći, Rahan je bio neka vrsta lektire, usko povezan sa Dr Žistisom. Naime, kao što je već više puta ponovljeno, oba stripa su činila okosnicu Strip zabavnika, koji je bio usmeren prevashodno na tinejdžere, odnosno mlade uzrasta 11-15 godina. sem u Strip zabavniku, njegovom vanrednim brojevima i Almanahu, Rahan je izlazio i u drugim Dnevnikovim izdanjima – Zlatnoj seriji (vanredni broj), Lunovom magnus stripu i u Nevenu. Dakle, Rahan je premjerno objavljen u Dnevnikovima izdanjima 1979. godine, deset godina kasnije nego u Francuskoj. Mađutim, kod nas Rahan je prvi put objavljen u 948. broju Politikinog zabavnika 27. feruara 1970. godine, dakle svega godinu dana nego u Francuskoj. Ipak,  u Politikinom zabavniku objavjene su svega četiri epizode. Proteći će devet godina dok se Rahan ponovo ne vrati u SFRJ. No, i tada je bio dovoljno „svež“, da, slično kao i Dr Žistis, širom Jugoslavije stvori hiljade obožavalaca dovede do stvaranja brojnih klubova ljubitelja stripa pod imenom Rahan.

Pa, podsetimo o čemu je reč (jer proteklo je tridesetak godina od kad Rahan „ne stanuje“ više na ovim prostorima). Osnova je slična stripskim serijalima popularnim u to vreme: Rahan ostaje siroče (kao i Tarzan, većina Bonelijevih junaka tog doba, na primer, ili američkih superheroja), nakon što mu roditelje ubijaju goraci – tigrovi sabljastih zuba. Zanimljiv je ovaj stereotip – odsustvo roditelja, koji čak i nisu tamo negde, daleko, u zavičaju, već su morali biti ubijeni, njihovi (uglavnom) sinovi morali su da postanu siročad, da bi izrasli u heroje. Pitanje je samo načina na koji scenarista ubija roditelje glavnog junaka– to se ponekad dešava u prvoj epizodi (Dečak sa Divljeg Zapada), mnogo češće to saznajemo u nekoj jubilarnoj epizodi koja nam prikazuje detinjstvo glavnog junaka (npr. Zagor)  ili samo uzgred bude spomenuto (Marti Misterija, Doktor Žistis). Jedan od retkih primera je Mali rendžer, gde u prvim epizodama srećemo i starijeg Telera (mada sa različitim imenima! – Mozes i Ted), kao i Teks Viler i njegov si Kit. Odnos dva Kita (Telera i Vilera) sa njihovim očevima potpuno je različit i mogao bi voditi ka jednoj zanimljivoj analizi.

Još jedan stereotip je pojam usvojitelja, staratelja, učitelja. Svu tu stripsku siročad potrebno je zbrinuti i zaštititi, a bome i nečemu naučiti. I Rahan nastaje na ovim steriotipima – dečaka usvaja Krao, pripadnik klana Plave planine. Krao je za Rahana ono što je učitelj Hijamuri za Žistisa – na prvom mestu duhovni otac, neko ko mu ideologiju, neka vrsta Staljina ili Tita.

Ali i Krao gine u erupciji vulkana i Rahan započinje svoje lutanje po svetu, krećući se kroz čudesnu prirodu, susrećući različite životinje i „one koji idu uspravno“. Dakle, i ovde je stalno kretanje, putovanje, upotrebljeno kao podloga za priču, kao što će putovati i Doktor Žistis, Džeremaja i Kurdi, pre njih Bernard Prins ili, pak, Zagor i mnogi, mnogi drugi. Čak i u onim dugogodišnjim serijalima gde su epizode smeštene na jednoj lokaciji, ili je lokacija samo fiktivna – bilo koja pustinja, bilo koji ranč koga napadaju Indijanci ili zli zemljoposednici, bilo koji gradić kojim upravljaju razni odmetnici, uz oboreni pogled nesposobnog šerifa, ili je to grad pod okupacijom – sve to jednom postane ponavljanje i autori su prinuđeni do svoje junake pošalju u ekspedicije, na tajnastvena putovanja, uglavnom u prostoru, a nekad i kroz vreme. Dakle, ta shema u kojoj su se uplele i isplele mnoge stripske priče mogla bi se postaviti ovako: smrt roditelja – dete osuđeno na smrt biva spašeno srećnom okolnošću (Tarzan), namerom roditelja (Supermen) ili na neki drugi način, dobija staratelje, koji su često i učitelji i koji sad već junaku usađuju što filozofske što fizičke (borilačke veštine, supermoći, itd.) vrline, te nepuštanje staratelja i odlazak na večna lutanja tokom kojih junak pokušava da pronađe „nešto“. To „nešto“ je ono što Rahana razlikuje od većine drugih stripova i što je i najveća vrlina ovog stripa. Rahan je, dakle, dvostruko siroče. Osvrćući se na ovu činjenicu, Lekiro je verovatno dao pravi odgovor na gore spomenute dileme: cilj je ukazati čitaocima da, uprkos nedaćama i naizgled bezizlaznim situacijama, ipak postoji izlaz, da te nedaće čine junake jačim i upravo u tome leži njihova herojska (mentalna i/ili fizička) snaga – u sposobnosni da se prevladaju nesavladive prepreke. Možda baš u ovome leži i razlog za popularnost Rahana i sličnih junaka.

No, osvrnimo se na trenutak na Rahanove autore. Tvorac Rahana Rože Lekiro rođen je u Parizu 1925. godine. Dakle, bio je već u četrdesetim godinama kada je stvorio svog verovatno najpopularnijeg junaka. Već sa 13 godina je radio kao štamparski radnik, da bi, nakon sukoba sa šefom, dobio otkaz i zaposlio se u Vejanu prvo kao kurir, a zatim i scenarista. Imao je 20 godina kada je kreirao prvi francuski naučnofantastični strip Pioniri nade (Les Pionniers de l'Espérance) sa crtačem Remonom Poiveom. Serijal je trajao sve do 1973. godine. Iste godine kad i Pioniri nade nastaje i strip Fifi, momci iz makije (francuskog pokreta otpora), sa Ogistom Likvaom, a naredne godine i strip poznat našim čitaocima Nasradin Hodža, koji će sve do 1972. godine crtati razni crtači. Dakle, već u 21. godini Lekiro je radio na tri serijala! A već naredne godine kreira još jedan serijal – Beli ris, koga će do 1963. godine crtati nekoliko crtača, uključujući i Pola Gijona. Tokom narednih decenija Lekiro stvara još desetine stripskih serijala, od kojih su nama najpoznatiji Robiznoni zemlje (kod nas objavljen u Ježevom zabavniku Kondor) sa Alfonsom Fontom i Tarao (inače Rahanov sin, kod nas objavljen u Stripoteci) sa Karlom Marčelom – sve ukopno oko 44000 strana! Spomenimo i da je bio i glavni urednik Vejana od 1958. do 1963. godine. Rože Lekiro preminuo je 1999. godine.

Andre Šere je 12 godina mlađi od Lekiroa i takođe je Parižanin. I on je već sa 15 godina počeo da radi u štampariji, da bi zatim crtao filmske plakate za jednu reklamnu agenciju. Kada je 1958. godine otišao u vojsku, počeo je da se bavi stripom crtajući za vojne časopise, a po povratku iz vojske počeo je saradnju sa Vejanom. Rahan je svakako njegov najpoznatiji strip na kome je najviše radio, a li spomenimo još i stripove Domino, nastao prema scenarijima Grega i Žana Van Ama (1974-1982, kod nas objavljen u Stripoteci), Bob Malar (Bob Mallard) sa Žanom Sanijem, Raznosač novina sa Žanom Olivijeom, Proteo sa Žan-Žerarom Ibarom i Mišel Brazje sa Žan-Mišelom Šarlijeom.

Iako su Rože Lekiro i Anre Šere očevi Rahana i stvorili su zajedno najveći broj epizoda, na serijalu su radili i drugi autori. Rahana su crtali i Gvido Zamperoni, Enrike Romero i Hoze de Hueskar, a po Rožeovoj smrti pisanje scenarija je preuzeo njegov sin Žan-Fransoa.

Gvido Zamperoni (pseudonim Gi Zam) je rođen u Milanu 1912. godine (u istom gradu je i umro u 91. godini). Nama je najpoznatiji po stripu Karabina Slim prema scenariju Onofrija Bramantea (Lunov magnus strip) i Crni panter (Biblioteka Lale) ali Gvidova biografija je veoma bogata i uključuje stripove koji su nastali pre i tokom Drugog svetskog rata, rad za Bonelija tokom pedesetih godina (serijal Patrola bez straha prema scenariju Đanluiđija Bonelija, kao i pomaganje Aureliju Galepiniju na Teksu, te neki drugi stripovi), kao i rad za francuske izdavače. Gvido je nacrtao pet epizoda Rahana u „srednjoj fazi“ od kojih je prva objavljena 1973. godine. Angažovanje Zamperonija usledilo je kao odgovor na narastajuću popularnost Rahana i želju redakcije da ubrza produciju.  No, angažovanje se desilo bez Šereovog znanja i saglasnosti. Šere nije bio zadovoljan Zamperonijevim crtežom, pa su angažovana tri asistenta, koja su trebala da mu pomažu. Međutim, uskoro se ispostavilo da bi obuka asistenata dugo trajala, pa se od svega ovoga odustalo, angažovan je Romero, sa čijim radom je Šere bio zadovoljan.

Enrike Badija Romero je rođen 1930. godine u Barseloni. Stripom se bavi od 17. godine. Na početku karijere radi nekoliko stripova za nemačke i španske izdavače, uključujući i saradnju sa bratom Horheom. Sa britanskim Flitvejem započinje saradnju krajem pedesetih godina, a uskoro će se specijalizovati za stripove namenjene ženskoj publici, posebno one koji su objavljeni u Dejli Mejlu (neki od nih su objavljeni u Strip zabavniku). Međutim, danas je Romero najpoznatiji po radu na stripu Modesti Blejz prema scenariju Pitera O’Donela, na kome je 1969. godine zamenio Džima Holdoveja i crtao ovaj strip sve do 1978, a zatim ponovo od 1986. do 2001. godine. Kod nas je još poznat po stripu Aksa (Stripoteka, Spunk, Gigant, kao i magazin Aksa) prema scenariju Dona Avenela. Strip je izlazio u britanskom Sanu od 1978. do 1986. godine, da bi potom bio preuzet od američkog Eklips komiksa i scenariste Čaka Diksona. Romero je nacrtao tridesetak epizoda Rahana. Iako je Šere bio zadovljan Romerovim radom, tokom sukoba sa redacijom i Lekiroom oko autorskih prava na Rahana, Šere je pokrenuo i i dobio sudski spor, kojim je i Romero bio optužen za plagiranje Šereovih naslovnih strana.

Hoze Antonio de Hueskar (Garvi Hueskar) je rođen 1938. godine u Albaseteu (Španija). Njegova zanimljiva biografija uključuje crni pojas u džudou i titulu šampiona Španije u streljaštvu, ali i intenzivan rad kao ilustratora prvo za španske, a zatim za francuske izdavače, za koje je, između ostalog, uradio i veliki broj naslovnih strana za stripska izdanja. Poznatiji stripovi su mu Skejter Bob i brojni detektivski stripovi kao što su Koplan, Nik Karter, Ričard Dragon. Sa Pif gadžetom je prvo sarađivao kao ilustrator, a zatim i crtač nekoliko stripova po Lekiroovim i Olivijeovim scenarijima. Umro je 2008. godine. Nacrtao je samo jednu epizodu Rahana objavljenu 1982. godine – Vatrena reka (kod nas objavljena u Almanahu).

Žan-Fransoa Lekiro rođen je 1954. godine u Parizu i u mladosti se bavio moto-trkama, a kasnije i prodajom motornih čamaca i dronova. Shvativši da, nakon što je Solej objavio Rahanove integrale, popularnost očevog stripa nije opala, osniva sopstvenu izdavačku kuću i objavljuje do tada neobjavljeni strip-album Rahana. Zajedno sa ocem radi na drugom albumu i započinje treći, ali Rože umire 1999. godine, te Žan-Fransoa sam nastavlja da radi scenario, ukupno potpisujući 11 albuma/epizoda, od kojih je poslednja objavljena 2010. godine. Povodom pedesetogodišnjice Rahana, Lekiroova izdavačka kuća pokrenula je još jedno reizdanje Rahanovih integrala.

Spomenimo još i Šantal Šere, Andreovu suprugu, koja je bojila stripove o Rahanu. Rođena je 1951. godine i bavila se hotelijerstvom sve dok, u svojom 23. godini, nije upoznala svog budućeg supruga, čije stripove do tada nije nikad čitala. Prva epizoda Rahana u boji bila je jubilarna – stota, Rahanova smrt. Sem Rahana, Šantal je kolorisala i druge stripove koje je nacrtao njen suprug, ali i one Žan-Iva Mitona Preživeli sa Atlantika (neke epizode je nacrtao Feliks Molinari), Vae victis! (scenario Simon Roka), te Atila, ljubavi moja (scenario Miton, crtež Frank Bone). Šantal je preminula 2017. godine.

A kako je nastao Rahan? Prema Lekiroovim rečima, on je još kao dečak bio impresioniran otkrićima i načinom na koji se do njih dolazi. Kada je 1968. godine odlučio da stvori junaka koji će putovati po svetu i „otkrivati“ stvari, razumevati pojave, praistorijsko doba mu se učinilo kao najpogodnije. Videvši neke Šereove crteže, pomislio je da bi to mogao biti pravi crtač Rahana, dao mu je detaljan opis junaka i atmosfere, Šere je uradio probne table i – Rahan je rođen! Da bi se razlikovao od Tarzana, Lekiro je odlučio da Rahan ima plavu kosu. Da li je smeštanje Rahana u praistoriju samo slučajnost? Donekle. To je, prema Lekirovim rečima, period kada su svakodnevna saznanja, spoznaje, bila moguća.

To je dakle, bilo mračno doba, doba neznanja, tabula raza, doba koje nam se sukcesivno predstavlja iz epizode u epizodu: „oni koji idu uspravno“ žive u plemenima - klanovima, rodovskim zajednicama, vođeni i podređeni onom ko je među njima najsuroviji, najprefraganiji, uvek poslušni i bez ikakvog preispitivanja; uz to tu je i neizbežni vrač, koji je nekad oruđe u rukama vlastodršca, a nekad je obrnuto. Gotovo nikad vođa nije ni najmudriji, ni najplemenitiji, on drži svoje saplemenike pokornim ili time što je fizički superioran ili time što je najlukaviji. A vrač – on nikad nije fizički superioran, on se koristi umom, ali opet samo u ograničenom obimu i ograničenog dometa – njegov jedini cilj je da saplemenike drži u stalnom strahu, strahu od saznanja (jer bi saznanje, navodno, razlobličilo njihov svet, koji je, ma kakav bio, ipak neka vrsta oaze sigurnosti, a zapravo bi razobličilo njegovu minornost, prevarantstvo), strahu od drugačijeg, stranog, a za to se koristi potpirivanjem sujeverja, pretnjama gneva bogova, tumačenjem prirodnih pojava i nepogoda upravo božjom voljom. Pa, ne živimo li i mi danas u istom takvom Rahanovskom svetu, svetu u kojem (sem svega desetak ili dvadeset izuzetaka) dominiraju autoritarne vođe za koje se pitamo pa kakvim su to oni ličnim kvalitetima zaslužili status vođa, ne koriste li oni religiju da bi svoje „stado“ držali pokornim, to „stado“ koje ne preispituje kanone, koje ne dovodi u pitanje odluke, koje bespogovorno pristaje da danas nosi pelene dok radi u fabrici za minimalac, a već sutra će sa puškom ići na svog komšiju ili brata, te i dalje glasa za iste vođe? Nije le uloga većine medija danas ista kao uloga seoskih vračeva – da preti, da upozorava, da plaši od uticaja stranaca, da raspiruje mržnju prema susednim plemenima, a kao jedino rešenje za spas od svih nedaća vidi u daljnjem slepom pokoravanju vođi? Nije li i prva polovina dvadesetog veka prošla upravo u takvoj retorici? To je iracionalnost koja potiskuje svako razumno promišljanje, svako razumno odlučivanje. Jer, onaj koji govori glasom razuma, onaj koji u interakciji različitog vidi prednost, onaj koji u strancu vidi brata, a ne smrtnog neprijatelja, taj još od rahanovskog vremena biva proglašen za izdajnika, biva žigosan, prognan „iz sela“. Za takvog nema milosti – i u Rahaovim avanturama oni koji su obeleženi, ma koliko da se u njihovom plemenu našlo onih koji se tome protive, to nikad neće javno učiniti, a da ne budu surovo kažnjeni. Jer pobeda iracionalnog je neophodna da bi se „oni koji idu uspravno“ održali pokornim. Nisu li i prvi i drugi svetski rat u osnovi imali upravo to – pobedu iracionalnosti nad razumom, gotovo zamađijanost, „opsednutost demonima“ miliona ljudi koji su bez pogovora i bez griže savesti nasrtali na živote svojih komšija, nije li raspad Jugoslavije bio genijalni trijumf zlih duhova iracionalnosti decenijama ranije prognanih, koji su se, nesputani i memorandumski prizivani, vratili? Pa, nije li zato i iz naših škola Dositej prognan poslednjih decenija, da bi ustupio mesto Rastku Nemaniću alijas svetom Savi? Prognavši Dositeja, neki novi vračevi prognali su ono što je jedino moglo da ovu zemlju vodi napred – odluke zasnovane na razumu, evropejstvo, ateizam? Šta stoji nasuprot tome? Sve ono što je zasnovano na magijskom iracionaizmu – svetosavlje, ksenofobija, mitomatija, antivakcinaštvo, antinauka, sujeverje svake vrste. I zato danas ruku pod ruku idu „branilac porodičnih vrednosti“, antivakcinalista i bogomoljac. Ne, nije se od doba Rahana ništa promenilo. Jer svi ti oblici mitomanije, na to nam Lekiro jasno ukazuje iz epizode u epizodu, jesu samo sredstva da se „stado“ drži pod kontrolom, da ne pita zašto nas predvode najgori među nama i zašto im se mi ne suprotstavljamo.

Rahan je, kao što znamo, dvostruko siroče – pa i to možemo da tumačimo u prenesenom smislu, jer ne ostaje se siroče samo gubitkom roditelja. Zar nismo i svi mi koji smo izgubili domovinu prvi put kad je ona pre tridesetak godina bila razorena od „vračeva“, a drugi put kada se san koji smo sanjali Petog oktobra rasprišio? Nije li i ceo dvadeseti vek bio vek simbolične siročadi – onih koji su bili lišeni svojih domovina usled „prava naroda na samoopredeljenje“, vojnih i političkih prekrajanja granica, gubitkom svog jezika, emigracijom...

Rahan je sam. Ne, on ne predvodi vojske (kao Princ Valijant, na primer, ili Jugurta, pa čak i Tarzan svojim krikom priziva svoju „vojsku“ iz džungle), on nema čak ni svog vernog pratioca, svog Sanča Pansu (čitaj: Čika, Frenkija, Kurdija...). Po tome on je sličan svom stripskom savremeniku – doktoru Žistisu. Zaista, nakon šezdesetosmaštva ono što se razvilo tokom sedamdesetih godina bio je individualizam, racionalni individualizam, koji je odbacivao kolektivizam kao nešto strano i retrogradno (ili je to bilo samo još jedno racionalizovanje odbačenosti „od čopora“, klana, jer je bilo prihvatljivije proglasiti se individualistom, nego dopustiti da drugi vašu osamljenost shvate kao odbačenost). Jer, Rahan, on je vođen nezaustavljivom potrebom za saznanjem, potrebom da se razume svet oko sebe, da se raskrinkaju mitovi koji drže ljudi u strahu, ali i radoznalošću da se upoznaju druge „koji idu uspravno“, da se od njih uči, da se preuzmu njihova iskustva, da se stalno ide napred. S jedne strane Rahan je priča o idealizmu, idealizmu koji niče „iz pepela“, idealizam koji je moguć i koji može preživeti i najveća životna iskušenja, koji se ne gasi nakon surovosti koje pojedinac doživljava onda kada mu je najteže. Za razliku od brojnih priča koje imaju sličnu osnovu, gde je glavni pokretač akcije junaka koji je izgubio svoje najbliže osveta, Rahan ne teži nikakvoj osveti, on želi da nauči, da razume pojave koje dovode do neželjenih posledica, kako bi uspeo da ih spreči. Na taj način, Rahan je prvi naučnik, on prvi teži naučnom sagledavanju stvarnosti, njenoj demitologizaciji.

Interesantna je i ta pojava nezaustavljive potrebe za stalnim „lutanjem“. Još od Odisejevih lutanja, preko romantičarskih otkrivanja oslobodilačkih pokreta, pa sve do prave epidemije „lutalištva“ u drugoj polovini 19. veka, tokom doba kolonijalizma i ekspanzije, praćenih ultrapopularnim avanturističkim romanima. Spomenimo samo jednog od najpoznatijih lutalica tog doba – velikog pesnika Artura Remboa. Mada, kažu, u malom Šarlevilu tih godina Rembo nije bio jedini – na desetine mladića otislo se u lutanje svetom, u nemogućnosti da odole tom jakom porivu. Na svoj način luta par decenija kasnije Korto Malteze, luta naš Tibor Sekelj, lutaju mnogi drugi. Mada lutanje svakako nije prava reč za tu potrebu da se upoznaju drugi, različiti, da se postane građanin sveta, da se prekorače, a zatim izrbišu granice jezika, nacija, kultura. To jeste svet internacionalizma, koji nema ništa zajedničko sa eksploatatorskim globalizmom. A, naizgled suprostavljajući se ovom potonjem, dizanjem granica, zidova, bodljikavih žica, pasoškim kontrolama, „zaštitom“ sopstvenih „kultura“, ne čini se ništa drugo nego vraćanje u rahanovsko doba. Doba kome se jedino Rahan suprotstavljao svojim idealizmom.

I upravo je u tom idealizmu ležao i Rahanov problem. Dok su prve decenije posle Drugog svetskog rata bile godine idealizma, koji je kulminirao šezdesetosmaškom revolucijom, neuspeh revolucije i tiha restauracija neoliberalnog sistema koja je tekla sedamdesetih godina prošlog veka, dovela je do potpunog gubitka ideala onakvih kakvi su vekovima (ili makar od doba racionalizma/prosvetiteljstva) bili poznati: ideal slobode, jednakosti i bratstva zamenjen je idejom punih kolica u supermarketu, levis farmerica, adidas patika, kokica, hamburgera i koka-kole. Simbolično, idealizam je ukinut (Fukujama bi rekao istorija se završila) padom Berlinskog zida. A nije zid pao što Fridrih, Vojceh i Vaclav nisu više mogli da izdrže bez „slobode“ bez „demokratije“i višestranačkih izbora. Oni su bili gladni hamburgera i žedni koka-kole, prvo što su uradili kad su prešli „zid“ bilo je da se zalete u supermarket i trpaju i negledajući šta u žičana kolica (onako kako su to već videli da se radi u holivudskim filmovima). Jer, tome su nas naučili poraženi i Rahan i doktor Žistis: nije čovek gladan slobode, on je samo gladan. Zato i onaj ko mu da hleba (vođa klana) i ko mu pruži igara (vrač) mogu bez brige da ga drže za uzde. I tako je to odvajkada.

Padom Berlinskog zida (eto jedne godišnjice – 30 godina) gube se i ideali na kojima je Rahan bio sazdan. Već ostarelom i u ideale očigledno razočaranom Rožeu Lekirou priskače u pomoć njegov preduzimljivi sin moto-trkač i trgovac motornim čamcima i dronovima Žan-Fransoa, koji u godini očeve smrti – 1999, a koja je u isto vreme bila i godina kada se obeležavao Rahanov tridesti rođendan, postaje Rahanov koscenarista. U doba postapokalipse (sada otvoreno tako možemo nazvati doba nakon pada Berlinskog zida) i Rahan treba da pretrpi promene, kažu preduzimljivi Žan-Fransoa i njegov razočarani otac. Dosta je bilo avantura i lutanja, Rahan treba da se „smiri“, treba mu naći ženu, stvoriti porodicu. I tako i bi. Tokom narednih 11 godina pojavilo se isto toliko albuma. Prva tri je Žan-Fransoa potpisao kao očev koscenarista, a naredne kao scenarista. Ali, poplavljen neoliberalnim principima koji kažu da je tržište sve (o, da, i privredni rast, da ne zaboravimo to), Lekiro sin pokreće svoju sopstvenu izdavačku kuću koja sad preuzima objavljivanje Rahana, planovi su veliki, megalomanski, Rahan će dostići slavu i popularnost Asteriksa i Tin Tina, započinje se rad na igranom filmu sa Markom Dakaskosom u ulozi Rahana (2003. kada je film najavljen Dakaskos je imao 39 godina; 2008. godine projekat je obustavljen) i u režiji Žan-Fransoa Anrija, ponovo se snima animirana serija 2008. godine (prva je nastala 1987.), psiholog Paskal Aše „podvrgava“ Rahana psihoanalizi i o tome objavljuje knjigu Rahan kod psihoanalitičara, štampaju se novi integrali, Rahan dobija svoj vebsajt, planira se osvajanje svetshog tržišta, itd. Dakle, da bi preživeo, i Rahan mora da podlegne diktatu tržišta ili ga neće biti.

Pitajući se koliko je Rahan danas u modi, Romen Bret piše u Poanu (Le Point):
„Ta druga epoha, ona njegovog (Rahanovog) umetničkog „rođenja“, to su bile godine 1960-1970, kada je Koministička partija rukovodila mnogih produkcijma za mlade (među kojima i Pifom), je teško razumljiva savremenom čitaocu, posebno ukoliko je rođen nakon pada Berliskog zida. Rahan očigledno ima sve vrline junaka koji su ispunjavali stranice tog časopisa važne za uspeh u vremenu kada je nastao: ’ideologiju napretka’, ’marksistički humanizam’, toliko tih vrednosti koje danas mogu delovati izbledelo. A šta ako Rahan još uvek ima nečemu da poduči naše nepopravljivo razočarenje?“

Odgovarajući na provokativno pitanje da li je Rahan komunista, ostareli Rože Lekiro odgovara 1999. godine, nekoliko meseci pred smrt (rekli bismo na isti način na koji su se mnogi njegovi vršnjaci i ideološki istomišljenici tokom te decenije nakon pada Berlinskog zida, danas je jasno krajnje nepotrebno, posipali pepelom):
„Moramo definitivno staviti stvari na svoje mesto! Pif, pre svega, nije nikada u svom časopisu dopuštao pojavu političkih konotacija, a ja nešto svakako znam, jer sam nekoliko godina bio glavni urednik. Ne mislim da je posvećenost činjenju dobrog svojstvena samo Komunističkoj partiji, svi žele da čine „dobro“! Ta aluzija mi pomalo ide na živce, jer nikada nijedna od mojih priča nije mogla prouzrokovati zlo, a jedini časopis koji je u to vreme postojao bio je Pif, odlična odskočna daska za dinamične autore, jer su nedeljni tiraži prelazili i 800 hiljada primeraka!“

E, moj druže Lekiro... Zar je ovo baš bilo neophodno...

Vratimo se Rahanovoj samoći (do vremena dok Žan-Fransoa, preduzimač, nije preuzeo kontrolu). Sasvim je jasno da ta samoća, koju danas zovemo individualizam, nije samoizabrana (osim preventivno, ako je to u teoriji i praksi uopšte i moguće), već nužna za sve one koji ne žele da kapituliraju pred kolektiviznom. Jer racio ne nalazi nikad mesta u kolektivu, kolektiviziranje je uvek i samo uprosečavanje, svođenje onog najnaprednijeg i onog najzaostalijeg na zajednički imenilac. U insistiranju naprednih pokreta dvadesetog veka upravo na kolektivizmu i proglašavanje individualizma za skretanje, sektašenje, treba tražiti i osnovne razloge propasti takvih pokreta. Jer, šta je suština kolektivnog, šta je suština onoga „mi“ pričanja i mišljenja u prvom licu množine? To je upravo pružanje očinske (jer šta je vođa nego otac, otac nacije, itd.) brige za člana kolektiva/klana („mi volimo njega, jer on prvi zavole nas“ – Biblija, Prva poslanica Jovanova) oslobađanje straha od odbačenosti, izolovanosti, od obeležavanja „Kainovim znakom“ (Kraova ogrlica), tog iskonskog i najvećeg straha „onog koji ide uspravno“, ta najveća stigma, najveća sramota kojoj čovek može biti izložen – biti prognan, biti odbačen jer si drugačiji, ta vekovna najgora kazna (vrlo lepo obrađena u, recimo, Torgalu). Zauzvrat, prihvaćeni član zajednice prestaje da bude čovek i postaje jagnje, deo bezličnog stada. Krštenje, krizma, vojnička zakletva, ustajanje himni i klanjanje zastavi, nacionalizam i patriotizan, sve su to konstantna ponavljanja iskazivanja vernosti očinskoj ruci koja je prihvatila „jagnje“. U takvom svetu kolektivizma ne postavljaju se pitanja, još od čaplinovskih vremena zavrću se šfrafovi na traci, gura se u gradskom prevozu da se stigne na posao, jedu se hladni sendviči na pauzi za ručak, kad se dođe kući gleda se Liga šampiona u kojoj neki milioneri igraju sa nekim drugim milionerima za neke treće milionere, sve uz pivo i čips na kojima zarađuju neki četvrti i peti millioneri... A kad sve to stane, onda se mrzi, onako kako to diktiraju moderni vračevi, po pravilu oni najslabiji među nama ili pored nas.

Risto Radović (aka Amfilohije) ovako tumači stav Rastka Nemanjića prema racionalnom i iracionalnom:
„Jednom rečju, ono čega se drži sveti Sava (tj. Rastko Nemanjić) i što propoveda, i na čemu utemeljuje, po ugledu na proroke, apostole i mučenike, prosvećenje svog i svakog drugog naroda, nije ni um ni razum, ni srce, ni savest, ni priroda, ni svi svetovi znani i neznani. Sve bi to bilo malo za čovekovo dostojanstvo i premalo za nastanjenje neobuhvatne istine o večnosti i vremenu, o materiji i duhu, o bogu i čoveku. Temelj koji on postavlja svemu postojećem jeste ovaploćeni logos božiji i prava vera u njega. Veru on ne shvata kao psihološko uverenje ili ideološko ubeđenje; ona postoji jer je prisutan onaj u koga se veruje“ (podvukao P.Đ.).

Radović dalje nastavlja: „Veoma je bedno i malo i čoveka nedostojno, da njegovo saznanje doseže samo dok dopire njegov ograničeni razum, još je nedostojnije da njegova mera bude priroda, sama po sebi. Istina zasnovana na nečem što je po svojoj prirodi stalno drugo, zato što je promenljivo, i zato što je, uzeto samo za sebe, u svojoj bitijnoj stvarnosti, iznutra, uslovljeno nebićem i truležnošću, pretvara se stalno u ne - istu, što znači - neistinu. Zato sveti Sava postavlja večno isti temelj znanja i razuma, tvrdeći zajedno sa apostolom: ’Temelja drugoga niko ne može postaviti osim onoga kojega postavi duh sveti, preko svetih apostola i bogonosnih otaca...’  Zasnovano na tom temelju svetosavsko predanje ne poriče razum, niti odriče prosvećenost. Ali ono ima svoj sveobuhvatni ’razum’ i svoje sveprožimajuće prosvećenje: razum, prosvećenje svetog krštenja“.

Dakle, s jedne strane imamo Rahanovo idealizovanje „onih koji idu uspravno“, isticanje njihovih moći i sposobnosti, a sa druge strane proglašavanje ljudi za ograničene i nesposobne za rasuđivanje, koji se moraju pokoriti onima postavljenim od „bogonoskih otaca“, tj. vračeva Rahanovim rečnikom. U korenu takvog mišljenja leži duboki prezir prema čoveku, što je ujedno i prezir prema sebi samom. Svestan svoje slabosti da se suprostavi „večnoj istini“, tj. onome što ne razume, vrač prezire sebe i sve „one koje idu uspravno“, ali oseća potrebe da ih kontroliše, da gospodari njima, kako se među njima ne bi javio onaj koji će razumeti ono što vraču nije razumljivo i time negirati vrača i njegovo samo postojanje. Pri tome, on koristi proklamovanog vođu (koga neretko upravo on, vrač, kruniše i ustoličava), pri čemu nastaje jedna simbioza (prazno)vere i moći.

A kakav je stav danas prema onima koji, poput Rahana, odbace „vračeve“ kao sveznajuće tumače znanja, vidimo u Radovićevom komentaru lika i dela Dositeja Obradovića. Kaže Risto:
„Samouverenost i naivno ubeđenje da sam sobom može postati ’svetac’ i savršen čovek, ostali su do kraja osnovna crta njegovog karaktera“, a zatim i „Odavno je zapaženo da se kod Dositeja ne može naći skoro nijedna nova ili originalna ideja. Samo je način na koji je on izlagao i širio evropsku prosvećenost tipično Dositejevski (veliko slovo Radovićevo, prim. P.Đ.). Nadahnut idejama terezijanstva i jozefinizma, potpomognut izuzetnim darom uprošćavanja ideja, upotrebom narodnog jezika, lakoćom stila, prefinjenom ironijom i humorom, koji se na momente graniči demagogijom, on je uspeo da mnogima veoma starim shvatanjima, kojima je samo vreme pogodovalo, dade čar novine i otkrivenja i da, istovremeno, mnoga izuzetno važna predanja svoga naroda učini u očima svojih čitalaca smešnim i besmislenim... Otuda, na njemu zidati budućnost znači odreći se svog istorijskog kontinuiteta i identiteta, odreći se svetog Save i svetosavskog predanja“.

Kako bi Dositeju zabio glogov kolac, Risto još citira i Njegoša: „Ja bih Dositeja počitovao da je umio svoj dar duševni obratiti u korist našeg naroda, ali ga obratiti nije umio i zato ga prezirem kako čovjeka koji nije vidio u šta se sadrži sreća naroda, što mu može pričiniti nesreću, i kako čovjeka koji je bio nekome podlo orudije potsmjejanija nad blagočestijem“.

Čekajte, o kome je ovde reč, o Dositeju ili Rahanu? Ili su svi ti dositeji i rahani samo različiti pojave, u vremenu i prostoru, onih koji ne pristaju na „večnu istinu“, na dogmu, normu, oni koji preispituju, koji veruju dokazima zasnovanim na naučnom metodu, a ne na tumačenju „prosvećenih“ milionera u mantijama?

Ako se složimo sa Ivom Kopenom da je naša sloboda plod našeg znanja, jer se čovek prvi usudio da menjajući prirodu menja i svet, jasno je zašto je borba protiv (sa)znanja zapravo borba protiv slobode. A slobode je danas sve manje i manje – pod slobodom se podrazumeva pravo na život i human tretman, sve ostalo je stvar tržišta i determinizma – nema slobode/prava kretanja, prava naseljavanja i stanovanja, prava na rad, prava na odsustvo rada koji je ekonomski isplativ... Nema prava na individualizam, na svojstvenost, osobenost... Sve češće priče o otuđenosti čoveka nisu ništa drugo do priče od otuđenosti čoveka od mehanizma kontrole njegovog vremena, njegovog okruženja, njegovih informacija, pa i misli... Danas „otuđen“ individualac nije otuđen jer misli, jer se konfrontira, jer „luta“, jer traga, saznaje, otuđen je jer se vrati s posla u 6 uveče, a onda mora da žuri u teretanu, ili da besciljno trči ulicama u najmodernijoj sportskoj opremi, ili da ide u kupovinu, jer kući ga ne čeka niko sa spremljenom večerom, pa i jer kod kuće mora da radi, jer to u 12 zvaničnih sati nije stigao...

Ovde se mora odgovoriti na jedno pitanje: imamo li pravo da umetničko delo tumačimo izvan vremena i prostora u kojem je nastalo? Smemo li da delu dajemo konotacije koje, veravatno, autorima nisu bile na umu, kojima bi se autori možda i usprotivili? Nije li i to pitanje na tragu diskusije u ovom tekstu? Ne počinje li delo da živi samostalan život onda kada dopre u javnost (kada, kao siroče Rahan, krene u svet) i ne živi li ono taj život, odnosno te mnogobrojne živote kroz interakciju sa čitaocem, dobijajući tako neka nova značenja? I nije li insistiranje na samo jednom mogućem tumačenju dela isto dogmatizam?

Skloni smo da stripu pristupamo i da ga vrednujemo u okviru ograničenja/kanona koje postavlja sam vid umetnosti: kroz temu, naraciju, montažu i kadriranje, dinamiku, dramatizaciju... Ali, zar ne trebamo da stripu pristupamo i kroz njegovu društvenu ulogu, ni u kom slučaju pamfletističku, već kroz analizu njegovih društvenih korena, odgovora na društvenu dinamiku i reinterpretaciju kroz različite sinergije (vremenske, prostorne, ideološke) koje se dešavaju između stripa i onog koji ga čita?

Završimo ovaj tekst citirajući Rahana i Dušana Vasiljeva:
„Rahan se više ne boji noći, ni vatre, ni grmljavine neba, niti beskrajnih reka“.
(Plač Matere Čovekove): Oh, kada Čovek nije Čovek, već rob Nekog, koga nema, od koga sam do juče milost iskala; oh, kada je čovek gori nego crv, ─ neka se raspe po zemlji anathema, i neka se prolije sva crvena krv! . . . Sine, tebi su i meni rekli da smo robovi, i naša su srca bez milosti sekli, i našu su snagu bez milosti razvlačili. I sve su nam uvek tumačili da se setimo da to bog tako želi!

Kom se carstvu prikloniti?

Objavljeno: 04.08.2019.
Strip: Noćni sud (116)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 04.08.2019.
Strip: Cane (374)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 03.08.2019.
U slavu veselog besmisla...      Autor: Ilija Bakić
  ...„Crne misli“ Andre Frankena;
 
izdavač „Darkwood“ 2017.

Andre Franken (1924-1997) spada među najpoznatije i najznačajnije strip stvaraoce zaslužne za „bum“ francusko-belgijskog stripa u prvim decenijama posle II svetskog rata.  Zapažen je već 1946.g. kada je od Žižea preuzeo rad na serijalu „Spira i Ćira“, razvijajući ga i nadograđujući sve do 1969.g. kada odustaje od daljeg rada da bi započeo novi serijal „Gaša Šeprtlja“ koji će ga učiniti svetski popularnim. Dogodovštine dobronamernog ali ne previše vrednog niti bistrog i spretnog administrativca u redakciji strip magazina punoj živopisnih karaktera osvojile su naklonost mnogobrojne publike koja se lako „prepoznala“ u liku glavnog (anti)heroja. Uprkos uspehu i slavi Franken nije mirovao niti se učaurio već je nastavljao svoja traganja: na jednoj strani to su bile vesele avanture čudne živuljke Marsupilamija dok je na drugoj, na prvi pogled, sasvim neočekivana pojava „Crnih misli“, stvaranih od 1977.g. tokom 1980-tih sporadično u kaiševima i geg-tablama za magazine „Spiru“ i „Fluid glacijal“; svi segmenti su sakupljeni u dva albuma, iz 1981. i 1984.g,  „Crnih misli“ koji su kasnije objedinjeni u integral koji je objavio i beogradski „Darkwood“ u kvalitetnoj crno-beloj štampi i sa tvrdim koricama.

Kako im samo ima kaže, „Crne misli“ su - crne, tačnije crnohumorne, na šta poznavaoci Frankenovog preovlađujućeg optimističkog humora svakako nisu navikli (niti su tako nešto očekivali). No, svaka svetla strana ima svoju suprotnost - mračnu stranu. Teme crnih minijatura su različite, u širokom rasponu od ismevanja civilizacijskih parola i zabluda (o progresu) ili moćnika (vojnika, biznismena) koji svima „kroje kapu“ i sudbinu do slučajeva pojedinačne bezgranične gluposti/tupavosti. I tako se, jedna za drugom, nižu dogodovštvine biznismana koga ubija revolucionarni proizvod (na kome se štedelo na materijalu) ili drugog koji je zaradio milione od prodaje vojnih potrepština a strada jer nema dovoljno kola hitne pomoći, drčnih lovaca koji stradaju od nove vrste municije - Gaša ima pušku koja zečevima dobacuje šargarepe a sada sačma leti u glavu lovca - dok pompezni general umesto cigarete pali protivvazdušni projektil a njegov kolega vojskovođa komandujući juriš isuče mač u koji udari grom i - kremira ga. Na kraju svega, muve zahvajuju šupljoglavim ljudima što su im, uništivši se, ostavili gradove od lobanja. Ipak, nije sve tako crno: neka nova deca na spaljenoj zemlji uživaju u puštanju zmajeva napravljenih od ljudskih kostura razapetih na plastične folije! Naravno, na sreću (?), do tada je dug put na kome će bik kao trofeje pokupiti delove toreadora a general će (neuspešno) testirati sedište za katapultiranje u helikopteru a astronaut, pošto povuče vodu u toaletu, biti izbačen u svemir. Konačno, na nekoliko tabli obznanjuje se bezmalo nadrealistički užas do koga se pukim racionalizacijama ne može stići: tako plemeniti hranilac prica postaje njihov obrok dok branioci zamka na zidinama stradaju od neverovatne mašine zupčanika koja se uklapa sa rasporedom grudobrana na zidu i mrvi sve pred sobom! A da ništa nije slučajno i ima svoju predistoriju Franken će nas podsetiti (ingenioznom) porukom sa vrha astečke piramide tokom obreda žrtvovanja čupanjem srca, koga glasi: „Hej! Reci kožoderima da manje žderu, a više deru...“

Kao da sam strip nije dovoljan da oslika sveopšti besmisao, Franken iznad tabli u prvom albumu stavlja neologizme kakvi su „Pucanj u prazno ponekad je isto što i metak u čelo“, „Svetlo na kraju tunela nije isto što i voz koji nadolazi“, „Cepanje atoma nije za cepanje od smeha“, “Prekratiti nekome muke nije isto što i mučno nekoga prekratiti”, “Jeza u leđima nije isto što i ježa u leđa”, “Muva bez glave nije isto što i muve u glavi”, “Hraniti ptice nije isto što i biti ptičija hrana”. Franken možda tvrdi da je sve besmisleno ali i dodaje: važno da je veselo! Jer dok oni na začelju još lumpuju oni napred, gurani masom u leđa, bivaju nabadani na šiljke (civilizacijske propasti).

Kao što su Frankenove misli britke takve su mu i linije. Crtež je briljantan u svojoj preciznosti i svedenosti odnosno u besprekornom grafizmu kojim dominira crna boja jer su likovi uglavnom crni (kao da su na negativu crno-belog filma). U svaku sliku očito je uneto mnogo znanja i još više želje i strasti tako da svaka tabla fascinira pukim savršenstvom.

Rečju, “Crne misli” predstavljaju Frankena na vrhuncu umetničkih snaga i nesporno su remek-delo 9. umetnosti odnosno svekolike Umetnosti XX veka.

(„Dnevnik“, 2019)
Objavljeno: 02.08.2019.
Modesty news...      Press: Žika Tamburić
  ...Modesty stripovi!

     Želeo bih samo da pojasnim naše izdavaštvo, jer mi se čini da smo uspeli da zbunimo ljude, pa čak i "Strip vesti", umesto da doprinesemo širenju stripske umetnosti i našem položaju na stripskoj sceni.

     U Srbiji izdajemo papirne i elektronske knjige na srpskom jeziku kao registrovani izdavac "Modesty stripovi" (www.modestystripovi.com), ukupno do sada 24 knjige, u četiri edicije. One se mogu kupiti od nas i po raznim knjižarama, što je pojašnjeno na našem portalu.

     Na engleskom jeziku izdajemo knjige kao registrovani izdavač "Modesy Comics" (www.modestycomics.com), uglavnom sa autorima sa Balkana, ukupno do sada 28 elektronskih knjiga i od toga trenutno 14 knjiga u papirnom obliku. Elektronske knjige se mogu kupiti od nas i nešto skuplje na portalima Amazon, ComiXology i DriveThruComics, a papirne knjige samo na Amazon portalu (www.amazon.co.uk/...)

     Pozdrav,

     Žika Tamburić

Objavljeno: 01.08.2019.
Strip: Kumova slama (37)      Autor: Mirko Zulić
Objavljeno: 01.08.2019.
Na Letećem startu...     Press: Čarobna knjiga
  ...DEDPUL SATIRE DEDPULE!

   NA LETEĆEM STARTU PO CENI OD 740 DINARA!

   DEDPUL SE NAMERAČIO NA NAJOPASNIJU METU:
   NA SEBE!

   PRELISTAJTE OVO IZDANJE:
   issuu.com/carobnaknjiga2/docs/dedpul_satire_dedpule

   Bezbroj realnosti biće u opasnosti kad odmetnuta samosvesna verzija Dedpula pođe u pohod da uništi sopstvenu fiktivnu egzistenciju, kao i vascelo postojanje, tako što će masakrirati preteče univerzuma – sve ostale Dedpule!

   Na ovom vejdvilsolunskom frontu, alternativne verzije našeg Cinober Cirkusanta moraće da odaberu strane u krvavom pohodu protiv same stvarnosti. Ljubitelji Dedpula će, u ovoj „da crkneš od smeha” pustolovini kroz multiverzum, maltene na svakoj strani naći po još jednu suludu novu verziju svog omiljenog Lajavog Strelca! Unutra vas čekaju stari favoriti Glavpul, Kerpul, Dečkpul i Ledi Dedpul, ali i novajlije Pandapul, Pčelobradpul i Đavolji Dinosaurpul. To su sve stvarno likovi u ovom stripu, časna pionirska!

   „Dedpul satire Dedpule” je na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga” u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford” na Novom Beogradu, Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books” u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 740 dinara, od srede, 31. jula, do subote, 3. avgusta. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 800, a u ostalim knjižarama 1.099 dinara.

Objavljeno: 31.07.2019.
Strip vesti news...      Press: Strip vesti
  ...Modesty Comics na Comixology!

     Davno je stigla "opomena" (od Vladimira Kuzmanova) da "Just a comic..." nije prvo i jedino naše strip izdanje na Comixology/Amazon platformi. Stoga je, uz moje opravdano kašnjenje, od danas i link ka Modesty Comicsu levo pod rubrikom/banerom Comixology/Amazon prodaje:
     www.comixology.com/Modesty-Comics/comics-publisher/3375-0

Objavljeno: 31.07.2019.
KONKURS MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA....      Press: SKC Beograd

17. MEĐUNARODNI SALON STRIPA
SREĆNA GALERIJA SKC BEOGRAD, 26 - 29. 09. 2019.

KONKURS MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2019.
ROK ZA SLANJE RADOVA: DO 15. AVGUSTA 2019.

Adresa za slanje radova:
SKC, Srećna Galerija
SALON STRIPA                                               
Kralja Milana 48
11000 Beograd, Srbija

Propozicije za učesnike:
•  Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
•  Kandidat šalje rad na konkurs poštom – običnom pošiljkom (rad će biti prihvaćen i u slučaju da ga kandidat lično donese)
•  Rad treba da bude u dobroj kopiji (ili originalu), obima od 1 do 4 table, A3 ili A4 formata.
•  Rad može biti delo više autora (crtač, scenarista, kolorista), s tim da crtač ne može podneti na konkurs više od jednog rada.
•  Rad može biti prethodno objavljivan.
•  Tema, žanr i autorski pristup nisu zadati konkursom.
•  Ne isključuje se mogućnost prihvatanja rada sa strip tematikom u drugim medijima (reljef, skulptura, instalacija, objekat...)
•  Tekst u stripu može biti na srpskom ili engleskom jeziku kao i na jezicima sa bivšeg srpskohrvatskog odnosno hrvatskosrpskog govornog područja.
•  Uz rad je obavezno poslati (na računaru ili čitko, štampanim slovima, popunjenu) PRIJAVU NA KONKURS MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2019. koja se može preuzeti OVDE ili sa www.salonstripaskc.rs ili dobiti u SKC-u prilikom predavanja radova na konkurs.
•  Svaku tablu rada na poleđini označiti rednim brojem (primer: 1/4, 2/4, 3/4, 4/4)

• Radovi će biti žirirani za zvanične nagrade, nagrade prijatelja Salona i izložbu najuspelijih radova.
(radovi koji propagiraju rasnu, versku, nacionalnu, političku, ličnu, kao i druge vidove netrpeljivosti; izražavaju mržnju, vređanje, psovanjem ili na drugi način, omalovažavaju ličnosti, organizacije, stvari i pojmove;  imaju za cilj propagandu delatnosti i ideologija pravnih lica, organizacija, udruženja, pokreta, terorističkih i ekstremističkih organizacija; kao i radovi pornografske sadržine, neće se uzimati u razmatranje)

Nagrade:
•  GRAND PRIX SALONA (uključuje novčani iznos od 500 evra)
•  Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika
•  Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika
•  Nagrada za najbolji scenario (ideju) 
•  Nagrada za najbolji  crtež 
•  Specijalna nagrada žirija za inovaciju

Takmičari do 15 godina starosti:
•  MLADI LAV (najbolji rad u kategoriji)
•  Specijalna nagrada žirija za najbolju ideju
•  Specijalna nagrada žirija za zreo i maštovit izraz
•  Specijalna nagrada žirija za najmlađeg autora 

   Nagrade prijatelja Salona

Dodatne informacije:
www.salonstripaskc.rs

http://www.facebook.com/comicsfest
e-mail: salonstripaskc@gmail.com
tel: 011/ 360 20 44

link za preuzimanje prijave:
PRIJAVA NA KONKURS
MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2019

Objavljeno: 31.07.2019.
Otvoreni poziv za strip autore...     Press: SCM
  ...za 17 Internacionalni
  strip konkurs VELES 2019!

Propozicije

- Pravo učešća imaju svi autori iz celog sveta, nezavisno od pola i uzrasta;

- Dužina stripova treba da bude od 1 do 6 tabli, na A4 formatu (min 300 dpi ukoliko se šalje elektronskim putem). Ukoliko je strip od 1 strane treba da bude sa najmanje 5 sličica.

- Pristigli stripovi neće biti vraćeni. Samim prijemom od strane organizatora, oni daju pravo organizatoru da ih objavljuje i prezentira, zajedno sa autorima u sklopu promocije svojih aktivnosti. Autori poslatih stripova ulaze u kombinaciju za obezbeđivanje puta, smeštaja i ishrane tokom 14. Internacionalnog salona stripa VELES 2018 (sredinom septembra).

- Tema je slobodna. Svaki autor (crtač, tuš, kolor) može učestvovati samo sa jednim stripom. Izuzetak postoji samo za scenariste koji mogu da urade scenarija za više stripova. Svaki autor i deo autorskog tima treba da bude potpisan na stripu sa naznakom ko je šta uradio.

- Zajedno sa stripovima treba poslati i ličnu biografiju, fotografiju, kontakt podaci i godina kada je strip nacrtan. Na svim stripovima trebaju biti navedeni svi autori kao i naslov stripa. Bez ovih informacija neće biti uzeti u obzir za nagrade

- Svi pristigli stripovi biće uzeti u konkurenciju za nagrade:
  · Prva nagrada ZLATAN STRIP 200 EU, diploma.
  · Druga nagrada, diploma.
  · Treća nagrada, diploma.
  · Nagrada za najbolje scenario, diploma.
  · Nagrada za najboljeg autora do 18 g, diploma
  · Nagrada za najmlađeg učesnika, diploma
  · Ostale specijalne nagrade

Rok za slanje radova je 20-og septembra 2019. godine. Oni mogu da se šalju na
a) Adresu Strip centar Makedonije-Veles (za konkurs) Ul VASIL GJORGOV br 78 1400 Veles
б) Ili na emailu: stripkonkurs@gmail.com

Objavljeno: 31.07.2019.
U ime osvete za stradanje obespravljenih...      Autor: Ilija Bakić
  ...“V kao Vendeta” Alana Mura
  i Dejvida Lojda;
 
izdavač “Čarobna knjiga”, 2019.

U nekolikim protestnim okupljanjima širom Zapadnog sveta u poslednjoj deceniji lako je bilo zapaziti brojne demonstrante koji su nosili masku belog, nasmejanog lica, narumenjenih obraza, sa musketarskim brčićima i bradicom, pokriveno visokim šeširom. Prepoznatljiva maska ima vrlo jasno značenje: aktivni otpor represivnim režimima a napravljena je po uzoru iz grafičke novele “V kao Vendeta” odnosno celovečernjeg filma iz 2005. godine. “V kao Vendeta” je najpre, od septembra 1988. do maja 1989. godine, objavljena kao mini serija u izdanju “DC Comics”-a u 10 svezaka; nakon sjajnog prijema kod publike i kritike strip je doživeo nekoliko novih izdanja od kojih su dva, “30th Anniversary Deluxe Edition”i “Absolute Edition”, poslužila kao osnov za novoizašlo izdanje “Čarobne knjige” pod oznakom “Special DC Gold”, velikog formata i luksuzne opreme, na 400 strana, koje je obogaćeno „dodatnim stranicama stripa i ilustracijama umetnutim u tok priče, i sa znatno podrobnijim pratećim sadržajem“.

Za literarni predložak stripa zaslušan je Alan Mur (1953), izuzetno egzotična ličnost (on je okultista, ceremonijalni mag i propagator anarhističkih načela) i jedan od najvećih inovatora “priča u slikama” – barem onog kompanijskog segmenta - druge polovina XX veka. Iza njega stoje remek-dela kakva su “Saga o stvorenju iz močvare”, “Nadzirači”, “Iz pakla”, “Liga izuzetnih džentlmena”, “Prometej”, “Neonomikon”. “V kao Vendeta” unekoliko odskače od njegovih prepoznatljivih interesovanja koja se kreću u rasponu od revitalizovanja starih super-junaka, preko rekombinovanja istorijskih činjenica (stvarni i literarnih) do omaža opusima literarnih veličina (Lavkrafta). U ovom slučaju reč je, barem na prvi pogled, o klasičnoj antiutopiji (utemeljenoj na iskustvima naučnofantastičnog žanra; Mur kao uzore pominje Orvela, Hakslija, Bredberija, Tomasa Diša, Harlana Elisona). Pozornica dešavanja je Britanija koja je preživela atomski rat iz 1988.g. zahvaljujući činjenici da su laburisti od Amerikanaca izdejstvovali da povuku sve nuklearne rakete sa teritorije Britanije pa Britanije nije bombardovana ali nije izbegla globalne posledica rata. Posledice rata su vidljive i 1997. g. (kada strip “kreće”) kako u racionalizaciji životnih namirnica tako i u funkcionisaju fašističke diktature jedne partije koja kontroliše stanovništvo moćnom policijskom mašinerijom (uz pomoć crkvenih moćnika), kreira javno mnjenje odnosno medijskom propagandom - koja podrazumeva i parole kakva je “Snaga kroz čistoći. Čistoća kroz veru” i sveprisutni pozdrav “Britanija istrajava” - drži svoje podanike u  zabludama. Oni koji nisu po volji režima (crnci, homoseksualci, intelektualci) nestaju u koncentracionim logorima u kojima se vrše svakovrsni eksperimenti “in vivo”. Opstanak i napredovanje u službi moguće je samo ako postoji bezuslovna pokornost jedinke. Priča počinje kad mlada devojka Ivi, želeći da sebi obezbedi hranu i novac za najnužnije potrebe, odluči da počne da se bavi prostitucijom i nespretno pokuša da nađe mušteriju za koga se ispostavi da je policajac Odeljenja za poroke koji ima pravo da sa njom radi šta hoće, čak i da je ubije. Tu tragediju sprečava tajanstveni pomagač sa belom maskom, visokim šeširom, ogrnut dugim plaštom. Tajanstveni V odvodi Ivi u svoje sklonište prepuno umetničkih slika, knjiga i ploča. V nastavlja svoju usamljeničku borbu protiv sistema pojedinačnim egzekucijama odnosno rušenjem simbola državne moći (parlamenta, što nije uspelo Gaju Foksu 1605.g, statue pravde). Sve potrage za “šifrom V” ostaju bez rezultata mada policija saznaje da je on jedan od logoraša nad kojim su vršena tortura što je ostavilo traga na njegovoj ličnosti, odnosno njegovoj normalnosti. Akcije koje preduzima V dovešće do masovnih nereda i pada jedne garniture moćnika. Ipak, V će  glavom platiti svoju pobedu mada će ga, kao simbola neuništivosti otpora, naslediti dostojni zamenik.

“V kao Vendeta” kombinacija je nekoliko znanih žanrovskih obrazaca (totalitarna država, inertne mase, partijski aparatčici, otpor sistemu) nadograđenih živopisnim detaljima (V rado citira Šekspira i druge pesnike) kao i atipičnim rešenjima (iako se bori za pravednu stvar V ima mračnu stranu ličnosti koja je u stanju da muči Ivi). Provokativna početna postavka o fašizaciji Britanije, razvijena je u raskrinkavanje svih totalitarnih režima u kojima su na ključnim položajima ljudi minornih intelektualnih kapaciteta, konformisti skloni zaverama i podmetanjima da bi se peli na lestvicama moći (što je, očito, univerzalni princip za sve organizacije koje raspolažu bilo kakvom vlašću). U tako pogubnom okruženju otvoreno je pitanje da li je destruktivna snaga usamljenog osvetnika, kakav je V, dovoljna za obaranje sistema. Da bi postigao katarzu Mur namerno preuveličava snagu pojedinca dajući mu bezmalo super moći i tako ga izdiže na nivo ideala. Otuda i sam naslov stripa: umesto znanog V kao Viktorija-Pobeda (Čerčilovog pozdrava u II svetskom ratu) sada postoji V kao osveta za poniženje i uništeno ljudsko dostojastvo.

Crtež Dejvida Lojda (1959) koji “liči” na stare crno-bele fotografije koje su (ne)uspešno obojene, sa zadebljanim linijama i bez senki (kjaroskuro) daje čitavom dešavanju patinu prošlih vremena u kojima su mnoge pojedinosti trajno izgubljene u slojevima prašine.

Grafička novela “V kao Vendeta” stekla je kultni status koji traje već tri decenije i, sva je prilika, nastaviće da traje i u vremenima koja dolaze jer se igre državne moći i nemoći masa nastavljaju. Mur je u mnogočemu prepoznao “lik stvari koje će doći” i razotkrio ih u ovom delu na pouku svim znatiželjnim čitaocima.

(„Dnevnik“, 2019)
Objavljeno: 28.07.2019.
Strip: Noćni sud (115)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 28.07.2019.
Strip vesti news...      Press: Strip vesti
  ...novi broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima tako da je postavljen još jedan broj Samoniklog korov stripa, 556. broj:
     www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/556

Objavljeno: 27.07.2019.
Strip: Cane (373)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 27.07.2019.
Strip revija Večernjeg lista br. 71...     Press: Stripforum
  ...srpanj/jul 2019.

JUTRO ZA UŽASNU SREĆU (1/2) Crtež: Michal
Suchánek · Scenarij: Ondřej Neff

Vjerni čitatelji Strip revije Večernjeg lista sjetit će se stripova Jezive radosti i Ideja od milijun dolara čeških autora Michala Sucháneka i Ondřeja Neffa. Jutro za užasnu sreću je znanstveno-­fantastična erotska priča koja govori o zabranjenoj ljubavi između Zemljanina Armanda i zanosne Odone.
KRALJICA I TRGOVAC Crtež: Jorge Zaffino ·
Scenarij: Rogelio Costa

Kratak, ali zanimljiv strip smješten u drevnom Egiptu prilika je da se prisjetimo (i široj publici predstavimo) argentinskog crtača Jorgea Rubéna Zaffina (1959.–2002.).
Uz očev poticaj, sa šesnaest godina je počeo raditi kao neplaćeni pripravnik u strip-­studijima Ricarda i Enriquea Villagrána u Buenos Airesu i postao poznat po svojem serijalu Nippur de Lagash (crtež za jednu od naslovnica iskoristili smo na ovoj stranici). Sredinom osamdesetih, prilikom posjeta SAD-u, upoznao je Chucka Dixona, s kojim će raditi na trodijelnom serijalu Winter World, te nastaviti suradnju na Punisheru i priči iz serijala Savage World of Conan. Za Marvel je radio i na serijalima Hellraiser Clivea Barkera i The ‘Nam. 1996. godine je nacrtao svoj posljednji strip za sjevernoameričko tržište, Batman Black and White. Nastavio je raditi u Argentini i, osim stripa, posvetio se slikarstvu. Umro je u 43. godini od posljedica srčanog udara.
TIFFANY JONES: Pustolovina u Škotskoj
  Scenarij: Jenny Butterworth · Crtež: Pat Tourret

PUSTINJSKA OLUJA (2/2)Autor: Milan Trenc
O NJIMA I O NAMAAutor: Zlatko Grgić

Ne propustite ni…
ŠIC-MICAutor: Walter Neugebauer
TATICAAutor: Nob
PEANUTSAutor: Charles Schulz
MAKS I MAKSIĆAutor: Sergej Mironović

     Čitajte nas, pišite nam, posjetite na www.stripforum.hr i Facebooku.

Objavljeno: 26.07.2019.
Strip: Kumova slama (36)      Autor: Mirko Zulić
Objavljeno: 25.07.2019.
Na Letećem startu...     Press: Čarobna knjiga
  ...THE BEST OF MARVEL #33
  
MARVEL 1602!

   MARVEL 1602
   256 STRANA, B5, PUN KOLOR
   NA LETEĆEM STARTU PO CENI OD 1.340 DINARA
   VIZIJA MARVELOVOG UNIVERZUMA NILA GEJMANA –
   U GODINI 1602!

   PRELISTAJTE OVO IZDANJE:
   issuu.com/carobnaknjiga2/docs/marvel_1602

   Pozni su dani vladavine kraljice Elizabete I. Ali u Engleskoj nije sve kako valja jer čudnovate oluje besne i zemljom se poput požara šire glasine – priče o ljudima sa zastrašujućim, nadljudskim moćima. Sedamnaestovekovne verzije Spajdermena, X-mena, Nika Fjurija, Doktora Strejndža, Derdevila, Doktora Duma, Crne Udovice, Kapetana Amerike i drugih pojavljuju se u kraljevstvu Njenog veličanstva – ali kako i zašto se te dobro znane Marvelove zvezde ukazuju gotovo 400 godina pre nego što im je vreme? Ko sve od njih o tom fantastičnom preobražaju zna više nego što bi trebalo? I kakve sve to ima veze s devojkom iz kolonije Roanok po imenu Virdžinija Der?

   THE BEST OF MARVEL - REDIZAJN
   Naša i vaša omiljena edicija The Best of Marvel sa ovim izdanjem dobija nov izgled. Nakon 32 izdanja, odlučili smo se da redizajniramo i osavremenimo najpopularniju ediciju Marvelovih stripova u Srbiji. S obzirom da će se edicija u budućnosti više baviti novijim izdanjima, ostavili smo više prostora sjajnom savremenom Marvelovom dizajnu i ilustracijama. Izmenjena je naslovna strana ali je i osavremenjen izgled unutrašnjih nestripskih strana. Te izmene, sigurni smo, pojačaće vaš užitak u čitanju budućih tomova. Format i rikna su ostali isti, tako da se vaša omiljena kolekcija nastavlja bez razlike na polici. Nadamo se da vam se dopada novi izgled, a sadržaj, naravno, ostaje fantastičan!
   Za prvi tom u novom ruhu odabrali smo priču koja nas je ostavila bez daha, uz crtež zbog kojeg se po nekoliko puta vraćate na prethodnu stranu!

   „Marvel 1602” je na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga” u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford” na Novom Beogradu, Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books” u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.340 dinara, od srede, 24. jula, do subote, 27. jula. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.500, a u ostalim knjižarama 1.999 dinara.
Objavljeno: 24.07.2019.
Dva teksta iz Kvartala...      Autor: Ilija Bakić
  ...“Kvartal” 28-30, 2018.

EGZISTENCIJALNI TVRDI KRIMIĆ
„Parker Ričarda Starka“ Darvina Kuka;
„Darkwood“ 2014. - 2017.

U razvoju kriminalističkog žanra veoma je značajan period takozvanog „tvrdo kuvanog krimića“, koji se kao manir pojavio u popularnim “palp“ krimi-magazinima, pre svega u „Dark Mask“, krajem 1920-tih i odatle se proširio na knjige, film i strip, postajući ne samo tražena roba već i model koji je otvarao nove mogućnosti u prevazilaženju trivijalne zabave. Naravno, sindikalno/korporativni pisci najamnici besomučno su štancali priče/romane/scenarije koji su vulgarizovali potencijale „tvrde škole“ ali su dela Dešajela Hemeta, Rejmonda Čendlera, Džona Mekdonalda ili Rosa Mekdonalda umetnički uverljivo svedočila o velikoj snazi ovog usmerenja. Nastao u vreme velike ekonomske krize „tvrdi krimić“ je, umesto elegantnih, sofisticiranih detektiva i policajaca, opisivao doživljaje grubih, sirovih najamnika koji imaju svoju verziju pravde koja sasvim odgovara okruženju u kome se kreću, od sirotinjskih četvrti prepunih sitnih i krupnih kriminalaca, mafijaša i korumpiranih policajaca do visokog društva, dekadentnog, perverznog i beskrupuloznog. „Tvrdi krimić“ je nastavio razvoj i posle II svetskog rata, uprkos godinama prosperiteta, nalazeći na američkom ali i evropskom tlu nove autore koji su se kretali utrtim stazama dodajući nove teme i stavove. Među autorima čije se shvatanje krimića temelji na „tvrdoj školi“ bio je i Donald E. Vestlejk (1933-2008), agilni autor koji se okušavao i u drugim žanrovima (naučna fantastika, horor...). Pišući pod pseudonimom Ričard Stark stvara Parkera, ubicu i pljačkaša koji će biti junak 24 romana, počev od „Lovca“ iz 1962. godine. Parker, čije se ime ne zna (Parker mu nije pravo ime; u “Lovcu” je bio Voker), kriminalac je bez sentimentalnosti, dilema i griže savesti, velike snage i spretnosti, pragmatičan i prilagodljiv, oprezan, promišljen i nemilosrdan. Njegov lični kod časti i ponosa podrazumeva poštovanje date reči, isključuje izdaju i prevaru (kolega u poslu ili devojke). Parker je „slobodnjak“, nevezan za mafiju ili druge sindikate kriminala; nije gramziv, „radi“ da bi stekao novac koji, mada voli luksuz, umereno troši. Bez nerealnih je ambicija ali voljan da se žestoko bori za ono što smatra da mu pripada; u kriminalnim krugovima uživa visok ugled jer je pouzdan, ne zaleće se nego detaljno planira i uspešno izvodi akcije. On je uspostavio egzistencijalnu ravnotežu, zadovoljan je sobom i, ma kako to zvučalo čudno, srećan (mada taj pojam nije u njegovoj svesti). Naravno, ravnoteža nije trajno stanje pa se Parker, hteo ne hteo, pored policajaca i “objekata” poslovnih aktivnosti (bankara, vlasnika radnji), sukobljava i sa primarnim okruženjem: bivšim drugovima, nevernim devojkama, predstavnicima organizovanog kriminala. Rečju, bezmalo savršeni profesionalac dolazi u sukobe sa predstavnicima zakona i „nekvalitetnim“ predstavnicima svoje branše.

Parker je odmah po pojavljivanju privukao pažnju ljubitelja krimića a zatim i filmske industrije što je donelo petnaestak manje ili više uspešnih ekranizacija počev od filma “Point blank” iz 1967.g. režisera Džona Bormana. Dejvid Kuk (1962-2016)  je 2009.g. objavio prvu strip „adaptaciju i ilustraciju“ Vestlejk/Starkovih romana sa namerom da tako “obradi” sve ili bar većinu romana o Parkeru.

U „prvom slučaju“ iz romana „Lovac“, Parkera, nakon uspešne pljačke, izdaju i upucaju kompanjon i dotadašnja devojka; on se vraća iz mrtvih u Njujork da bi se osvetio.  Iako uspe da se dođe do krivaca zamera se kriminalnoj organizaciji kod koje je njegov novac. U finalu Parker dobija ono što traži ali računi sa organizacijom nisu izmireni. Drugi Vestlejkov roman i druga strip adaptacija, pod nazivom „Firma“, nastavak je Parkerovih avantura. Pošto je operacijom promenio lice Parker kreće u otvoreni rat sa Firmom, poziva svoje drugove, kriminalce slobodnjake da napadaju Firmine poslove sve dok on ne uspe da uđe u trag gazde ogranka koji ga proganja. Ali, da bi se osigurao za ubuduće Parker, pre raščišćavanja računa, sklapa dogovor o daljem nenapadanju sa gazdinim naslednikom. Na kraju se čini da je primirje uspostavljeno i da Parker više nije tražena meta pa se, solidno novčano obezbeđen, vraća mirnom životu. „Firma“ je oda otporu mračnim sistemima, slobodnoj inicijativi i posvećenosti cilju - iako je smer delovanja, iz perspektive društva, štetan.

„Pljačka“, po istoimenom romanu iz 1964. godine, najvećim delom je tipična priča o dešavanjima „s one strane zakona“, iz vizure „loših momaka“, koja od žestokog početka (u kome Parker golim rukama ubija tipa koji ga prati) „vuče“ čitaoce sve dublje u zaplet. Pozornica dešavanja je preterano nameštena ali je to deo svesnog poigravanja žanrovskim obrascima. Galerija živopisnih kriminalaca krajnje je funkcionalna pošto u akciji učestvuje čak 12 ljudi koje čitaocu moraju biti prepoznatljivi. Svi oni su obični „radni ljudi“ (u kriminalnom biznisu) sa vrlinama i slabostima; usput, nenametljivo ali i nedvosmisleno saznajemo da su neki od njih ratni veterani koji se nisu najbolje snašli u mirnodopskom svetu (a što u vreme pisanja romana nije bila preterano česta literarna tema jer su odjeci ratne pobede još bili glasni). U trenutku kada, usred akcije, pljačkaši saznaju da su namagarčeni i iskorišćeni za osvetu jednog čoveka prema celom gradu, priča izlazi iz šablona i traži dodatnu pažnju. I finale takođe odstupa od viđenog - Parker „nasleđuje“ devojku poginulog kriminalca (kao „nagradu preživelom ratniku“), znajući sasvim sigurno šta plaća i šta će za to dobiti ali mu se po glavi mota i slika devojke koja je (želeći bolji život) iz opljačkanog i spaljenog gradića svojevoljno pobegla sa mladim kriminalcem - u trenutku cinične spoznaje Parkeru se čini mu da je momak bolje prošao od njega. Takve (krucijalne) dileme jednog okorelog ubice i pljačkaša stvarno se ne viđaju često!

„Ubijalište“ je rađeno po 14. romanu o Parkeru, objavljenom 1971. godine. Zaplet je sasvim jednostavan: Parker sa drugovima pljačka blindirani kombi i otima džak sa novcem. Ali, automobil begunaca izleće s puta. Parker jedini uspeva da se izvuče iz olupine i sa novcem mora da se sakrije u zatvoreni zabavni park „Ostrvo zabave“. Dok se penje na ogradu ugleda mračne tipove koji dodaju kovertu sa mitom policajcima. Međutim, i ovi vide begunca a kad čuju izveštaj o pljački 73.000 dolara sve im postaje jasno. Parker zna da je u klopci i da će, pošto pošalju „poštenu policiju“ na pogrešan trag, loši momci i korumpirani policajci ući u zabavni park da ga nađu, ubiju i uzmu novac. Ne preostaje mu ništa drugo do da skupo proda svoju kožu... Priča o opkoljenom momku koji se bori protiv brojnijeg neprijatelja znana je i bezbroj puta ponovljena i žanru i van njega pa je, osim već standardne postavke u kojoj se Parker bori sa nepoštenim kriminalcima (pa je njegovo časno ponašanje razlog što je simpatičan čitaocima), začinjena egzotičnim tematskim celinama parka (od sobe sa ogledalima, „kuće voska“, prikaza ostrva Havaji, brodoloma, potraga kroz galaksiju do „ostrva Alkatraz“) u kojima Parker sprema zamke za svoje progonitelje. Ipak, težište priče je na akciji koja čitaocu ne nudi niti dozvoljava predah i brzinom uspešno prikriva nedoslednosti i nedostatke zapleta.

Darvin Kuk se, nakon karijere u dizajnerskom i animatorskom biznisu, od 2000.g. bavio stripom, kao scenarista ili crtač, u raznim projektima, od serijala o Betmenu, Spajdermenu, Supermenu ili Spiritu do vestern i zombi storija. Njegove „adaptacije i ilustracije“ romana o Parkeru na razmeđi su realističnog i karikaturalnog, sa vidljivom grafičkom stilizacijom potcrtanom umešnim korišćenjem  trobojnog postupka (crna, bela i za svaki album druga boja, plava, siva, narandžasta), što, osim uvek dobrodošlog oneobičavanja prizora, dodatno patinira atmosferu koja podseća na stare filmove ili TV programe i postiže utisak „umekšavanja“ i „ulepšavanja“ prošlih vremena. Ikonografija urbane prošlosti velikog grada koji spaja sjaj i bedu, luksuz i ekstravaganciju i one koji se trude da ih dosegnu ili oponašaju, od jeftinih, veštačkih plavuša natapiranih frizura do finih biznismena sa manirima koji se bave kriminalom, brzo zavodi čitaoce. Kadriranje prizora naglašeno je filmsko, po uzoru na najbolje crno-bele „noar” krimi filmove, rezovi su kratki i plene smenom slika i sugestivnim, efektnim rakursima. Pojedine table na kojima nema teksta već je sve ispričano sličicama odista su impresivne i deluju kao komad filmske trake sa nizom slika „frejmova“. Kuk je vrlo uspešno odradio svoj posao stvorivši dela koja se jasno oslanjaju na prozne predloške ali imaju i svoju osobenu, uverljivu dinamiku stripa/grafičke novele. Kuk nije rutinirani autor jer je voljan da napravi i neuobičajene pomake u formuli koja je već donela zadovoljavajuće rezultate (od posebnog tretmana sećanja do ubacivanja u priču dnevnih novina ili kataloga, sa drugačijim likovnim rešenjima).

Serijal albuma „Parker Ričarda Starka“ Darvina Kuka, koji je „Ubijalištem“ zadesno priveden kraju, sveukupno se predstavlja kao uverljiva, zanimljiva i zabavna stilska strip vežba utemeljena na istoriji žanrovske ikonografije („tvrdo kuvanog krimića“) i nadahnuto „potkrepljena“ rafiniranim vizuelnim „štimungom“.



STIM-PANK DOGODOVŠTINE PRGAVOG INSPEKTORA
JAZAVCA IZ SKOTLAND JARDA

„Granvil“ Brajana Talbota;
izdavač Darkwood, 2012-2016.

Brajan Talbot (1952) je engleski strip autor bogatog opusa koji se prostire od andergraund i korporacijskih stripova do ambicioznih, inovativnih  grafičkih novela koje su privlačile značajnu čitalačku odnosno kritičarsku pažnju i dobile više prestižnih nagrada. „Avanture Lutera Artrajta“, stvarane do 1978. do 1989, jedna su od prvih britanskih grafičkih novela za kojima su sledile dirljiva „Priča jednog lošeg pacova“ (1995; srpsko izdanje „Omnibus“ 2014), „Alisa u Sanderlendu“ (2007), stim-pank „Granvil“ (2009-2012), intimističke „Ćerke“ (sa Meri M. Talbot, 2012; srpsko izdanje „Omnibus“ 2013). On je crtao stripove o super junacima kakvi su Sudija Dred ili Betmen) te proslavljenog, antologijskog „Sendmena“ (1991-1993).

U Talbotovom stvaralaštvu su funkcionalno spojene naizgled nespojive krajnosti komercijalnog, alternativnog i umetničkog stripa mada svaka od ovih kategorija ima posebna pravila i karakteristike, potencijale, domete i ograničenja. Suprotnosti komercijalnog i umetničkog podrazumevaju se dok je alternativni strip neukrotivi, nepredvidivi faktor čiji su rezultati potpuno neizvesni. Iz tih se razloga strip stvaraoci najčešće drže jedne forme i ne zalaze u ostale. Talbot se pokazao kao produktivan i vešt zanatlija ali i kao razbarušeni alternativac odnosno kao precizan i dubok, višesmilen umetnik. Njemu, što je takođe retko, nisu strani ni fantastičko-žanrovski miljei niti pretežno realistički prosede. Ovakva univerzalistička sposobnost čini ga kompletnom stvaralačkom ličnošću sposobnom za visoke uzlete imaginacije.

Serijal “Granvil” započet je 2009.g. i do 2012.g. su objavljena četiri albuma (“Granvil”, “Ljubavi moja”, “Crna ovca”, “Badnje veče”) a posle pet godina pauze, 2017.g. objavljen je album „Viša sila“ reklamiran kao „veliko finale“ (da li će biti tako ostaje nam da vidimo). Ovdašnji izdavač prva četiri albuma “Granvila” u reprezentativnom ruhu (tvrde korice, pun kolor, kvalitetna štampa) je agilni “Darkwood” koji je objavljivanje započeo samo tri godine posle svetske premijere.

„Granvil“ je, kako stoji na koricama albuma „Naučnofantastična pustolovina inspektora Lebroka iz Skotland jarda“ dok na unutrašnjim stranicama autor određuje sadržaj kao „Maštarija“. Svet u kome se priča događa veoma je specifičan, alternativno istorijski sa dodatkom atmosfere basni: Britanija je izgubila rat sa Napoleonom i, sa ostatkom Evrope, potpala pod francusku okupaciju dok je engleska kraljevska porodica pogubljena (na francuskom „specijalitetu“ - giljotini). Posle gotovo dva veka ropstva i duge kampanje građanske neposlušnosti te anarhističkih bombaških napada, Engleska dobija nezavisnost pod imenom Socijalistička Republika Britanija ali je, kao mala i nebitna zemlja, prezrena je od i dalje moćne Francuske s kojom je povezuje most preko Lamanša. Centar čitavog sveta je Pariz zvan i Granvil. Naravno, kao i u našem, običnom svetu zločini, špijunske zavere i političke intrige ne prestaju.  Priča prvog albuma započinje žestoko - ubistvom engleskog diplomate koje će istražiti inspektor Lebrok koji je domišljat kao Šerlok Holms ali i vičan borbi (i ljubavnim osvajanjima) kao detektivi američke tvrdo kuvane škole (na primer Majk Hamer). Inspektora i njegovog okretnog pomoćnika Pacija trag vodi u Granvil, među elitne kabaree i mračne uličice; oni tamo otkrivaju da je ubijeni diplomata bio špijun na tragu zavere moćnika voljnih da izazovu haos za koji bi optužili engleske anarhiste. U tim namerama sprečiće ih Lebrok mada ne pre nego što strada i sam car Napoleon XII nakon čega će u Francuskoj izbiti revolucija. Priča drugog albuma „Ljubavi moja“ naslanja se na prvi: Labrok i Paci pokušavaju da uhvate surovog ubicu Besnog Psa koji je pobegao iz zatvora pred samo pogubljenje a onda volšebno, uprkos blokadama puteva, osvanuo u Granvilu gde ubija prostitutke. Mada suspendovan zbog neposlušnosti Labrok odlazi na lice mesta i pokušava da složi sve kockice u mozaiku. Jasno mu je da je Besnom Psu  pomogao neko vrlo moćan odnosno da ubica u Granvilu traži nešto od državne važnosti. Klupko zločina se odmotava a njihov uzrok je u bliskoj prošlosti, u danima otpora i akcija najfanatičnijih boraca iz Besne brigade koji nisu znali za milost. Mračna tajna pobede – masakr pobunjeničkih vođa – vodi inspektora u sam politički vrh nove države, do nesuđenog premijera! Čini se da nijedna pobeda nije čista, da slavodobitni oslobodioci kriju tajne koje bi voleli da se zabašure univerzalnim opravdanjem ostvarenja najvažnijeg cilja - slobode. Opravdanje da rat traži i donosi stradanja i žrtve nije (uvek) dovoljno jer čak i u najmračnijim vremenima postoje (ili bi trebale da postoje) granice humanosti (i među životinjama!). Konačno, na maksimu da „cilj opravdava sredstva“ ne pristaju svi.

U “Crnoj ovci”, Lebrok i Paci se vraćaju u Granvil koji je u socijalnim previranjima, da bi rešili bizarno ubistvo umetnika Gistava Gavranea u iznutra zaključanoj sobi (u krimiću postoji čitav podžanr dela koja se bave takvim ubistvima). Bizarno rešenje neće otkriti ubicu niti prekinuti niz zločina jer će i Ogist Gloden, naslednik Gistavovog nedovršenog posla (murala sa socijalnom tematikom) biti ubijen. Indicije vode do industrijalca, bogataša i mecene umetnosti Krestoa (on je žabac), koji potpomaže slikare Novog vala, ljute protivnike figurativnosti; istovremeno u podzemnom zamku Kresto drži naučnike i inženjere koji  konstruišu borbene robote. Da zamešateljstvo bude još veće Lebrok sreće svoju simpatiju iz prethodne posete Granilu, jazavicu Bili, glamuroznu prostitutku i slikarskog modela, odlučnu, nezavisnu ali ne i previše suptilnu damu. Veliki prevrat koji na ulice izvodi ubilačke robote stavlja, u opštem metežu, na tešku probu sposobnosti svih junaka da prežive i spasu državnu upravu. U četvrtom albumu, “Badnje veče”, Lebrok se (bez Pacija) vraća u Granvil kako bi spasao devojčicu Bucku Mrvic koja pristupa komuni crkve evolucione teologije koju vodi harizmatični jednorog Apolon. Mada Apolona i njegovu svitu prati loš glas iz inostranstva (osim obmana, zavođenja mladih i krađa postoji sumnja u izazivanje masovnog samoubistva poklonika), u Francuskoj su oni „čisti“. Sticajem okolnosti Lebrok upoznaje Talija Tomsona koji takođe prati Apolona; Tali je inspektor Pinkertonove detektivske agencije i - „testoliki“ jer su ljudi u Novom svetu izjednačeni sa životinjama dok se u Evropi još tretiraju kao niža bića. Apolon, u želji da stekne političku moć, planira da, na skupu koji je kopija poslednje Isusove večere, organizuje stranku koja će se, sa njim kao vođom, boriti za istrebljenje ljudi optužujući ih da su krivi za lošu društvenu situaciju. Lebrok i Tali, uz pomoć prostitutke Bili kreću u akciju oslobađanja Bucke. U Apolonovom sedištu osim harema otkrivaju Docu, Apolonovog mentora koji priznaje mnoge grehe svog pulena kao i njegovu strast prema pronalaženju jevanđelja izbačenih iz Biblije. Nakon vratolomnih akcija Apolon gine na rukama Bucke, beg ostalih nevaljalaca je osujećen, Talije je obavio zadatak a Lebrok predstavio Bili svojoj deci. Nađena jevanđelja završavaju u vatri jer se u njima krije vrhunska jeretička istina (za koju svet nije spreman) da je Isus bio - čovek! „Badnje veče“ je na tragu priča o tajnim prevratničkim znanjima (kao u Braunovom „Da Vinčijevom kodu“), odnosno mističkim kultovima i manipulacijama masama.

Stim-pank je podžanr naučne fantastike, nastao u drugoj polovini 1980-tih godina, koji meša atmosferu XIX veka (nominalno engleske viktorijanske epohe) sa tehnološkim racionalizmom i sledstvenim doživljajem civilizacije XX veka. Čitavo alternativno-istorijsko zamešateljstvo “Granvila” sa prepoznatljivom ikonografijom stim-panka (vozila i automati na paru, svakojaki transportno-putnički baloni, patinirana atmosfera...) obogaćeno je činjenicom da su junaci priče – životinje (ili životinske glave na ljudskim telima): domišljati, nabildovani i na pesnicama i pištoljima brzi Lebrok je jazavac, Paci je, naravno, pacov, Napoleon XII je lav, francuski premijer zec, hijena je policijski komesar, ministar vojni je nosorog, diplomata je vidra, Besni Pas je pacov... Ova basnolika postavka daje pričama svežinu, šarm i bogati sloj asocijacija. U ovom svetu ljudi su prezrena nakaradna stvorenja, „testoliki“, vrsta šimpanza evoluirala u Angulemu (gde se, u našoj realnosti, održava najveći svetski festival stripa), bez građanskih prava i bez pasoša pa ih u Britaniji nema.

“Granvil” je, u četiri dostupna nam albuma, dopadljiv zbog razigranog crteža i dinamično koncipiranih tabli kao i zbog zapleta odnosno aluzija na tekuću savremenu istoriju te humornog odmaka koji je koliko veseo toliko, povremeno, i ciničan. Talbotove „Maštarije“ definitivno nisu neobavezne instant akcione razbibrige za jednokratnu upotrebu a zapleti se ne iscrpljuju u bizarnim dešavanjima već odlaze i korak „iza scene“ dajući širu društveno-političku sliku (kojoj se, uz malo truda, može naći „parnjak“ u našoj stvarnosti). Zahvaljujući autorovoj visprenosti ova stim-pank basna sa poukama valjano je realizovana pa je „Granvil“ zanimljiv strip serijal visokog umetničkog potencijala i kvaliteta.

(“Kvartal” 28-30, 2018.)
Objavljeno: 02.07.2019.
Strip vesti news...      Press: Strip vesti
  ...novi broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima tako da je postavljen još jedan broj Samoniklog korov stripa, 555. broj:
     www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/555

Objavljeno: 02.07.2019.
Piše mi se... (11)      by zmcomics
  Specijal godišnjeg odmora…

Pakleni je period iza mene, i spremam se za odmor od 3.7., mada je Pakao takav da je i taj odmor upitan iako mi je do njega ostalo još dva dana. U svakom slučaju to znači da nemam prilike da napišem kolumnu na najavljenu temu. Prolongiram je za sledeću priliku. Pošto me neće biti dve nedelje smišljam kako da sajt popunim sa dovoljno materijala za čitanje, te sam spakovao u ovih par dana uglavnom duže tekstove, pa što onda da vam ne produžim čitanje i svojom vanrednom kolumnom. Prilažem vam intervju koji sam dao za Helly Cherry krajem prošle godine, a povodom 20 godina izlaženja Strip vesti… Kao i prethodne kolumne, tekst je pun mojih stavova, pa se na taj način uklapa u koncept kolumne… Čitamo se posle 17.7. ponovo…

Kada ti kažem: „Dvadeset godina Strip vesti“, šta ti prvo prođe kroz glavu? Da li si očekivao da će ova priča trajati dve decenije? Da ti je neko tada pričao da ćemo obelažavati ovaj jubile šta bi mu rekao?
Uh, ovo bi trebalo da bude nešto vedro, ali prvo što mi prođe kroz glavu na ideju o 20 godina rada na Strip vestima je to da bih verovatno bio sretniji da sam to vreme utrošio na sopstvenom autorskom radu na stripu. Pogotovo kada se setim početaka. Tada sam jezivo puno vremena trošio na izradi Strip vesti. Što se dugovečnosti tiče, to nisam očekivao, mislio sam da će to brzo prerasti mene, da će se pojaviti ljudi koji će uraditi bolje stvari, sa boljim resursima, i da ću im prepustiti taj posao ili da ću biti sitnija riba u velikom akvarijumu. Mislim, nije tu bilo nikakvih planova, to je jednostavno bilo od onih stvari koje se dogode u pravom trenutku na pravom mestu.

Možeš li nam malo približiti kako su se Strip vesti razvijale? (Ovde mislim na dve faze, dok je postojao kao nedeljni njuzleter i sada kao sajt pa slobodno ispiši kako i zašto si se odlučio na promenu, prednosti i mane obe faze, koja ti više odgovara isl)
Strip vesti su krenule sredinom decembra 1998, nultim brojem, kao newsletter. Nisam ih primarno zamislio kao časopis, mislio sam da će se to razvijati kao neka vrsta grupe koja će razmenjivati informacije. Tada je to bilo često u mnogim sferama interesovanja, stvaranje grupa – prstenova, u kojima su ljudi međusobno delili email poruke sa informacijama. Međutim, moja potreba da ono što radim ima neki red, dovela me je do toga da te email poruke numerišem (po ugledu na jedan američki newsletter), predložim rubrike i pozovem ljude da to zajedno radimo. Sakupio sam dvadesetak email adresa koje sam našao na net-u tada i poslao nulti broj sa predlogom kako to treba da funkcioniše. Onog trenutka kada sam poslao svašta sam samom sebi rekao, mislio sam da ću biti ismejan, nisam se pre toga nešto eksponirao, i krug mojih poznanika iz sveta stripa se svodio na Novi Sad i nekoliko ljudi iz Beograda. Baš sam se iskreno nervirao, koji mi je trebalo da pravim majmuna od sebe… Međutim, dogodilo se čudo. Skoro kao u sladunjavim američkim filmovima. Već sutradan sam dobio dovoljno priloga da napravim ozbiljan broj. Svi su bili predusetljivi, poslali cele svoje email adresare, već je prvi broj poslat na 88 adresa, a onda je sve išlo konstantno uzlaznom linijom. Odmah sam dobio ponudu da Svesti arhiviram na jednom novosadskom sajtu.

U to vreme email poruke su teško prolazile sa sličicama, to je bio sirovi txt fajl, koji sam ručno prelamao, red po red, da to bude dobro i čitjivo u email porukama. Tu je bilo i preko 20 sati rada po broju, a slanje je tek bilo priča, u paketima po 5-10 adresa da spam filteri ne presretnu emailove i ne obrišu ih… Iz današnje perspektive skoro smešno.
Kasnije sam pokušao da ubacim sličice, malo popravim dizajn, ali taj opterećujući rad je odneo svoje. Često su me privatni život i druge obaveze sputavali da ispoštujem fiksni dan izlaženja. A mislim da je izuzetno važno da ako krenem nešto da radim na taj način, sa poznatim ritmom, da može opstati samo ako se slepo držim toga. Neki vid disipline je nužan za uspeh. Stoga sam 2007. morao preći na meni jednostavniji pristup, da prilozi budu objavljivani na sajtu, svakodnevno. Tako su SVesti dobile na aktuelnosti, kvalitetnije su pokrivene vesti o dešavanjima, pogotovo za ona koja se kasno najave pa im nedeljni ritam ne koristi. Meni je to podelilo posao tako da svakodnevno odvajam neko prihvatljivo vreme. Nije to odmah sjajno prihvaćeno. Ipak komoditet i disciplina nedeljnog ritma je većini prijala. Dobiješ svoju porciju petkom, i uživaš. Sada su ljudi morali da odlaze do sajta i proveravaju ima li novih priloga. No, vreme je uradilo svoje i to je postalo prirodno, brži i dostupniji internet je olakšao to. Tako su se stekli uslovi za likovne priloge, što je za strip izuzetno bitno… i krenulo je to onda normalnim tokom.

Kako sa ove vremenske distance posmatraš Strip vesti? Da li si uradio sve što si želeo? Šta misliš da si mogao uraditi drugačije/bolje?
Prvo da odgovorim na drugi deo pitanja: Uradio sam mnogo više nego što sam želeo, ali su mi u početku želje bile jako skromne. Kako gledam na Strip vesti? Hm, pa nekako ne stižem da se osvrćem unazad, još mi nije vreme valjda za to, a ni ritam života mi to ne dozvoljava. Znam da je to velika stvar, da je urađeno puno, da to vredi, ali nemam kompletnu sliku… ne stižem da stajem i da se osvrćem.
Svašta sam mogao bolje da uradim. Nekada mi je žao što nisam bio strožiji urednik i preskočio par tekstova koji su doneli neke sukobe. Dogodili bi se oni na nekim drugim mestima, ali ne bi tada okrnjili Strip vesti. Preživele su one to, ali je šteta što je došlo do nih, preko mojih leđa. Takođe mi je krivo što ostale rubrike ne stižem da doteram, linkove, izdavače, striparnice, istoriju, ni da napokon pokrenem tu youtube stranicu da imamo video arhivu… Previše želja, premalo vremena.

Kako Strip vesti funkcionišu? Koliki je tvoj broj saradnika i koji su problemi sa kojima se susrećeš svakodnevno zbog sajta?
Strip vesti funkcionišu na principu dobrovoljnosti. Nikoga nisam vukao za rukav i molio da piše. Šta ja znam, možda mi je pogrešno vaspitanje, ali ne mogu nikoga gnjaviti da mi nešto radi da ne bude na neki način plaćen. Ljudi imaju svoje živote, obaveze, potrebe, i mislim da je nepošteno da tražim da rade besplatno. Zato često ponavljam taj opšti poziv da se ljudi, ako osete potrebu, priključe Strip vestima, da mi daju tekstove koje su nekome komercijalno uradili. Nema veze što kasnim sa nekim tekstovima, ako su oni preko Strip vesti došle do prave publike. Takođe je korisno izdavačima da Svesti koriste kao sopstveni poligon za marketing, a ja dobijam priloge.
Mislim da ipak treba da postoji neki način da se odužim autorima priloga. Svi koji pišu i crtaju za Strip vesti to rade dobrovoljno, iz sopstvene želje da nešto urade za strip scenu. Ostavljam mogućnost da svako može uz svoj prilog da obezbedi reklamu, ako ima načina da je naplati. Do sada to niko nije koristio, ali mislim da svako za svoj rad treba da bude nagrađen. Nažalost, strip nije u žiži interesovanja i autori nisu primer preduzetničkog duha, pa to ne koriste. Ako je neko spreman da radi besplatno, to treba da bude njegova odluka, ponuda. Nadam se uvek velikom broju takvih ponuda. Da ljudi nađu neki svoj interes da rade za Strip vesti. Često ponavljam i da je to dobar poligon da se promovišu strip vrednosti. Pisanjem priloga, isticanjem svojih strip nazora utiče se i na publiku Svako ima pravo da to radi preko Strip vesti, dokle god je to promovisanje ideja, a ne sukobljavanja sa drugim. Od napada na druge niko nema koristi. Od iskrene promocije stvari koje smatramo vrednim svi imaju koristi.
Što se broja saradnika tiče to je posebna priča, i ona govori koliko je velik broj ljudi koji vole strip i koji su spremni da mu pomognu. Mislim da je skoro svaki sudionik strip scene na našim prostorima dao po neki prilog. Neki su ih dali mnogo, neki kada im se pružila prilika, ali lepeza autora i različitim poimanjima stripa je uistinu velika.
Najveći problem je inertnost publike. Dugotrajnost Strip vesti je stvorila utisak da to ide samo od sebe, i sve se manje ljudi nudi da pomognu.

Koliko ti rad na sajtu može biti stresan i kako se ponašaš/organizuješ u takvim situacijama? Pitam te i iz ličnog iskustva ali i da bismo čitaocima malo približili naš posao za koji često misle da „to sve radi samo od sebe“.
Pa, stresno je. Svaki je posao stresan ako ga se ozbiljno prihvatiš. Kada sam u najvećoj gužvi sa poslovima od kojih živim, kada me pritiskaju rokovi, onda stižu vesti kojima je bitan datum objavljivanja, kada sam najumorniji stignu mi prilozi kod kojih moram puno da radim. Iskreno, u početku je bilo puno stresnije, sada mi je ipak ovaj ritam dao malo bolji raspored vremena. Najveći problem i najveći stres izaziva to što sve to moram uklopiti uz redovne poslove. Mislio sam da će mi frilenserski status (pre skoro pet godina sam napustio Stripoteku) dati više vremena, ali sam pogrešio. Prihvatam se svakog posla, najčešće su to komplikovani izazovi. Raditi lettering i opremu strip izdanja je neuporedivo komplikovanije od prelamanja klasičnih knjiga. Naravo, kada su najveći pritisci na pripremama strip izdanja, onda je najveći pritisak i novih priloga za Strip vesti. Pa je stres sinhronizovan…

Koliko si zadovoljan trenutnim stanjem sajta (posećenost, uticaj, značaj)?
Pa, uređenošću sajta nisam zadovoljan, kao što rekoh treba srediti rubrike: istorija, linkovi, striparnice, izdavači,… Tu se malo ljutim i na nezainteresovanost aktera strip scene da pomognu, da iskoriste priliku da se promovišu. Nemam vremena da sakupljam podatke o svima, i da te rubrike sam sredim. A oni se oglušuju na pozive i odlažu. Ponekad i sam budem kriv, nekoliko priloga nisam postavio, stalno čekajući ostale koji su obećali da ne bi neke favorizovao, pa mi onda iščili iz glave da neke priloge već imam. Trebale bi te rubrike, pogotovo gde se predstavljaju izdavači, festivali, striparnice i linkovi, da budu popunjene, da ljudi znaju da to imaju kvalitetno i uvek dostupno na jednom mestu. Ništa više od toga…
Što se uticaja i značaja tiče, to nije na meni da ocenim, bio bih pristrasan. Valjda dugovečnost i broj čitalaca dovoljno govori o tome. A što se brojeva tiče, pa sajt ide konstantnom uzlaznom linijom. Bude poneki pad posećenosti, ali to je ugavnom vezano za letnji period kada su ljudi na odmorima i više putuju. Zato svaka jesen vraća optimizam. Ova posebno, ne znam ni sam kojim povodom, ali počelo je da bude redovno stanje da dnevno prebrojimo više od 1000 čitalaca, dakle različitih ljudi (na mesečnom nivou brojač kaže 30tak hiljada – verovatno preterano, ali prija cifra) sa jedinstvenim IP adresama. Danas kada imamo adsl i kablovske mreže pa su nam IP adrese praktično fiksne to su dobri i objektivni brojevi… Znam da dosta čitalaca ima ritam da posećuju Strip vesti jednom nedeljno, nisu svakodnevni, pogotovo naši ljudi u inostranstvu, njima dnevna aktuelnost ne igra ulogu. Tako da sam zadovoljan. Tiražniji smo, na dnevnom nivou, od 90% balkanskih strip izdanja.

Koliko i na koji način se strip scena promenila za sve ovo vreme postojanja Strip vesti?
Scena je neuporedivo drugačija od one iz vremena kada su Strip vesti nastale. Ratovi su još bili aktuelni, politička dešavanja su bila ekstremna i tako su se preslikavali na strip. Pokretanje Strip vesti je bilo u vreme kada je to možda bilo najpotrebnije. Spojile su region, ljude koji su vapili za time. Prvi prilog koji sam dobio je stigao iz Slovenije, prvi kolumnista je bio iz Hrvatske… na prste su mogli da se prebroje strip autori koji su živeli od svog posla. Izdanja je bilo malo, veze pokidane, tržište nefunkcionalno… Danas nije sjajno, živimo veštački produžene sukobe, ekonomski smo uglavnom nestabilni, ali scena i tržište pokazuju svoju žilavost i solidno funkcionišu. Autori su u velikom broju našli svoje uhlebljenje u radu za inostrane izdavače, a gledajući broj izdanja, i njihov luksuz, deluje bolje nego što realno jeste. Još uvek grca strip scena u velikim problemima koji se izvan struke ne vide, i definitivno nije lako, ali ipak ide napred. Kao i u slučaju Strip vesti, postoji u autorskom, i u izdavačkom, svetu puno ljudi koji uporno rade i daju rezultate. Potpun oporavak scene ne možemo očekivati dok se sve tenzije ovde ne smire i dok standard ne poraste. Mada i pored svih problema, strip je uradio krupne korake u pravcu obnove izdavaštva, o kojima pre dvadeset godina nisam mogao ni sanjati. Temelji su sada stabilniji. Računam da su i Strip vesti tu pomogle.

Kako vidiš strip u internet medijima danas? Čini se da nema puno sajtova koji se ozbiljno, aktivno i u kontinuitetu bave stripom.
Mislim da internet kod nas nije dovoljno iskorišćen. Ma nije iskorišćen ni 10% od mogućeg. Meni je krivo što nema više sajtova poput Strip vesti, ili blogova poput onog što je jedno vreme Macan radio (qstrip.blog). On je svakodnevno donosio vesti iz sveta stripa, po njegovom izboru i afinitetu. Dve-tri vesti svaki dan sa linkovima. Toga ovde nedostaje. Potrebna je mreža sajtova koja bi svojim aktivnostima prikupljala više ljudi sa različitih strana. Treba više online stripova, to je važno. Ljudi su željni stripa. Jezik stripa se koristi mnogo više nego smo svesni, mimovi (memes) su forma stripa, a toga na socijalnim mrežama viđamo svakodevno na stotine. Bilo bi bolje da autori rade stripove koji bi preuzeli deo tog uticaja.
Napravio bih analogiju sa izdavaštvom. Suprotno uvreženom mišljenju kako konkurencija smeta, iskustvo pokazuje da je baš suprotno. Naime, dok sam radio u Stripoteci, ljudi koji su se decenijam bavili izdavaštvo su mi preneli mnoga svoja iskustva. Jedno od njih je recimo da se tiraži stripova nisu podizali kada bi se ugasio neki konkurentski časopis, već bi pre padali. Jednostavno je više decenijsko istraživanje pokazivalo da je prodaja veća što je ponuda veća, kada su kiosci bili puni stripova, onda su bili vidljiviji i prodaja je bila bolja. Smanjenjem broja izdanja, i njihove ukupne vidljivosti na kioscima, padala je i prodaja svima. Tako nam i danas treba na interentu više sajtova, blogova, da strip bude vidljiviji, da lakše privuče "mušterije". Internet je kiosk sadašnjosti, verovatno i budućnosti.

Na čemu planiraš raditi dalje, u kom smeru bi se Strip vesti mogle razvijati?
Nemam nekih konkretnih planova. Osim onih privatnih, da sredim život, malo relaksiram poslovne pritiske i kredit, pa će onda biti vremena za Strip vesti. Svakako mi je cilj da uredim te, više puta spominjane, rubrike i da malo više priloga sam obezbeđujem. Mislim da ni jedna dan ne bi smeo da prođe bez dva-tri priloga. Bilo bi, naravno, dobro da sajt malo automatizujem, da se napravi neka aplikacija za moblni da to bude dostupnije na više platformi. Međutim, to zahteva znanje iz programiranja koje nemam, a to onda traži novce koje opet nemam… Tako da će to verovatno da pričeka malo. Za početak prvo da sredim sve rubrike, pa onda korak po korak…

Na kraju bih želeo da te pitam, jer svakako si prava osoba za tako nešto – kako u današnje vreme održati entuzijazam i cimati se i dalje, gde pronalaziš snagu?
Pa, odrastao sam uz jedan moto, ne znam gde sam ga pokupio, ali je bilo još u detinjstvu, da svako treba nešto ovom svetu/civilizaciji da ostavi. Nismo rođeni da spavamo, jedemo, vršimo nuždu i umremo. To je za životinje kod kojih se nije razvio intelektualni kapacitet kao kod ljudi. Želim da na točku istorije ostavim neki trag, makar malu ogrebotinu, ne može svako dati puno. Nikako ne želim da budem samo statistička cifra. Moj najveći strah je da neću dati dovoljno, a znam da sam mogao dati mnogo više… I tu je snaga. Odlazi previše energije na trčanje za novcem, ali kada si podstanar, pa onda u stambenom krediti, kada želiš deci pružiti sve što im treba da im daš priliku da budu bolji od tebe, praktično 25 godina već radim dva radna vremena… onda je teško ostvariti više. Realno ne bih trebao da budem nezadovoljan ostvarenim, ali jesam. Jer mi strašno nedostaje autorski rad na stripu… Možda je nezadovoljstvo učinjenim moj najveći pokretač.

Intervju je objavljen na sajtu Helly Cherry u decembru 2018. povodom dvadeset godina postojanja Strip vesti.
http://www.hellycherry.com/2018/12/strip-vesti-20-godina-intervju.html

Sledi: Služe li čemu strip festivali?…
Objavljeno: 01.07.2019.
Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo vas da se obratite autorima priloga.
U slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.