naslovna  |  arhiva  |  strip  |  autori  |  istorija  |  online stripovi  |  striparnice  |  izdavači  |  škole stripa  |  festivali  |  linkovi  |  youtube  |  kontakt  |  impresum


Post Scriptum (193)      Autor: Zoran Đukanović
Holandsko izdanje 'Patagonije' (Hum!, 2016)
Graviranje Patagonije – 1
(Veliki Teks – Patagonija, Bozeli & Frizenda)

Najlepši deo čitanja su iznenađenja

Kada sam zaronio u Patagoniju scenariste Maura Bozelija (Milano, 1953) i crtača Paskvalea Frizende (Milano, 1970) očekivao sam da ću u dosledno primenjivati standardne istraživačke metode za pisanje o nekom stripu. A to bi značilo istražiti istorijski kontekst priče, pošto se ona makar delimično referira na stvarnu prošlost Argentine devetnaestog veka; eventualno upoznati politička previranja u periodu u kome se priča odvija. Takođe, korisno je proveriti da li su neki od likova stvarne istorijske ličnosti. Zatim, upoređivati ovu priču sa tekućom matricom priča o Teksu Vileru. To se naravno tiče opšteg konteksta serijala, kao i konteksta unutar Velikog Teksa, kao osobene linije unutar serijala. Što se tiče opusa crtača, ono što najčešće sledi je odmeravanje crtačkog rezultata Paskvalea Frizende u Patagoniji u poređenju s ostalim njegovim stripovima, njegovim radom na Kenu Parkeru, a pogotovo na Magičnom Vetru. Ipak, susret s delom može u sebi da krije iznenađenja i to je možda najlepši deo čitanja, kada se se stvari ne odvijaju sasvim u skladu sa očekivanjima. Patagonija me je odvela ipak u jednom nešto drugačijem smeru, ponajviše ka ispitivanju specifičnog crtačkog postignuća koje nisam kod Frizende do sada nigde sreo u tom intenzitetu i nekim narativnim svojstvima Bozelijeve priče.

U tekstovima koji prethode mome u ovom izdanju naći ćete dosta od gore navedenog, ali i naznake da je Frizenda imao pomalo tremu da se poduhvati epizode u seriji Veliki Teks,koji je veliki ne samo po formatu i dužini (224 table stripa!) nego i ugledu crtača koji učestvuju u najambicioznijoj ediciji vezanoj za ovog junaka. Svest o složenosti zadatka je čudo. Trema može da inhibira, ali isto tako može nečiji rad da uzdigne do tada nepoznatih visina. Uverenja sam da se upravo ovo drugo dogodilo Frizendi u Patagoniji.

Umereni revizionizam i leptirov efekat

Teks specijal, Teksone ili Veliki Teks broj 23 pojavio se 2009. godine donevši biser, Patagoniju. Podserijal Veliki Teks postoji od 1988. U prvom broju bili su Klaudio Nici i Gvido Buceli i time je započeta jedna pripovedačka avantura koja će razdrmati makar neke od standardnih premisa na kojima počivaju priče o Teksu Vileru. Bitno je povećan broj stranica (224 uz redovne uvodne materijale koje čine izdanje od nekih 240 stranica!), što daje znatno veći manevarski prostor za gradnju priče, a štampa se na gigantskom formatu gotovo dvostruko većem od uobičajene veličine Bonelijevih svezaka. Takođe, smatra se posebnom privilegijom raditi Velikog Teksa. Među pozvanim se nalaze mnogi crtači s prestižnom reputacijom, a koji inače ne pripadaju Teksovom univerzumu.Odvajanje ovog izdavačkog segmenta priča o Teksu otvorilo je vrata za „umereni revizionizam“. Ova institucionalizacija dozvoljenih izazova je do određene mere korak u susret promenama koje je, pak, u superherojskom svetu inicirali Frenk Miler sa stripom Betmen - Povratak mračnog viteza (1986) i Alan Mur s Nadziračima (Watchmen, 1987). Svet stripa se permanetno menja, bilo da priželjkujemo te promene, bilo da im se opiremo, pa i svet Bonelijevih izdanja je pretpeo niz evolutivnih promena. Jedna od ključnih bila je isprva marginalna pojava Kena Parkera koja će kasnije kao leptirov efekat (metafora koja kaže da mahanje krila leptira s jedne strane okeana može prouzrokovati efekte s druge strane okeana) uticati na načine pripovedanja u ostalim Bonelijevim stripovima.

70 godina Teksa Vilera - Dušan Mladenović i Zoran Đukanović, predavanje, Salon stripa, Beograd, 2018.

Svest o impliciranim (onim prisutnim, a ne nužno neposredno i odmah vidljivim) uticajima veoma je važna za razumevanje sveta stripa. Frizenda ističe da je uticaj Kena Parkera na Magičnog Vetra toliki da on ne bi mogao postojati bez vizije Divljeg zapada rođene u stripu Đankarla Berardija i Ive Milaca i, takođe, još jedne ranije vizije rođene zahvaljujući Đinu Dantoniju u Pričama s Divljeg zapada. Oni koji se u domaćem stripu, pak, čude a zašto je toliko važna grupa Novi kvadrat i talas Treća generacija koji su revolucionisali strip u Jugoslaviji krajem sedamdesetih i pokazali kako alternativa može da pobedi i postane mejnstrim, mogu da uče kako misliti istorijski o stripu od Frizende.

Prolog

Bozeli i Frizenda počinju Patagoniju smesta s tour de force - prologom u punoj vizuelno-pripovedačkoj snazi. Indiosko pleme Teuelčesi predvođeni Kalfukurom, koji napadnu  i pobiju posadu utvrđenja i zatim za deset minuta masakriraju obližnje selo doseljenjika, uzevši mlade žene i decu u roblje, a onda nestanu u pampi s plenom i petsto grla stoke - prave su utvare. Prolog u Patagoniji, međutim, nikakve veze s hororom kao žanrom nema. Ono što se munjevito i dobrim delom u tišini dešava pred čitaocem budi osećanje stvarne, neumitne, a ne apstraktno iracionalne opasnosti. Time su zadati ton i ritam priče kojoj od tada prisustvujemo. Poduhvat Kalfukurinih ratnika nije primarno krvoločan nego je pragmatičan. Pokolj je sredstvo da granicu učine mnogo ranjivijom, poroznijom za indioske upade kada god to požele. Razmak između istaknutih utvrđenja nije veći od deset kilometara i između njih postoji telegrafska veza. Taj lanac utvrđenja čini osamsto kilometara granične linije. Utvrđenja su uporišta „pokretne granice” (takozvanog „Alsininog rova“ – ministar rata, general Adolfo Alsina stvarna je istorijska ličnost kao i Kalfukura, on je strateg ovog ogromnog projekta) koja se, poput one na severnoameričkom Divljem zapadu, sve više pomera ka jugozapadu, potiskujući Indiose. Ko je gledao film Majkla Ćimina Vrata raja (1980) - bez obzira što je u filmu reč o potpuno drugim etničkim grupama i istrebljenju doseljenika, a ne starosedelaca - može da vidi da su metode teritorijalnog osvajanja, potiskivanja ekonomski i tehnološki slabijih etničkih grupa sa prostora, koji su obećavali ogromnu ekonomsku dobit, u svojoj biti iste – neumoljive i da se ne ustručavaju od krajnje konsekvence, genocida, što jeste vrsta socijalnog horora. Nemilosrdnost i pragmatizam Kalfukure su neka vrsta ogledalske slike nemilosrdnosti i pragmatizma argentinske vlade. Na dugi rok, Kalfukurin otpor, ma kako bio silovit i taktički delotvoran, nema šanse za uspeh.

Prolog u kome se u tišini pojavljuju ratnici kao utvare iz magle.

Narativni postupak

Dobar je stilski postupak da odmah po stišavanju pokolja Bozeli unosi voice over za koji upotrebljava navodnike, glas iz pozadine koji onda pređe u glas Eduarda Luhana, vojnog atašea pri ambasadi Argentine u Vašingtonu. Na taj način Bozeli stvara efekat priče-u-priči-u-priči, glas nevidljivog naratora se pretvara u govor u oblačiću, a Frizenda to rešava tako što poslednjem stripskom prizoru zaobli oštre ivice slike, pre no se Luhan pojavi, sa strane na kojoj nastupa prelaz u direktni govor. Tim postupkom će se autorski duo Bozeli-Frizenda služiti još u nekoliko navrata kad bude pravio flešbekove u priči. Oni treba da, kroz podsećanje na Teksovu meksičku avanturu od pre deset godina, posluže objašnjenju motivacije Teksa zašto će se uputiti u daleku Argentinu: staro prijateljstvo, zajednički ideali i slični problemi u odnosima između belaca i starosedelaca. Kako je obučen vojni ataše? Tu već počinje da uplovljava pitoresknost argentinske kostimografije, drugačije od one na koju smo navikli u vesternima i stripu o Teksu Vileru. Svi, međutim, sede na zemlji. Ataše time izražava poštovanje rituala „ljudi sa resama“: Teksa, Kita Karsona, Tiger Džeka i Kita, Teksovog sina.

Argentina, ambijent pampa nametnuće drugačiju ikonografiju, što Frizendi odlično polazi za rukom. Atmosfera je ono po čemu će se pamtiti strip  Patagonija. Album se pojavio 2012. godine. Predstavlja labor of love, ljubavni trud dvojice autora da se ispriča jedna drugačija priča.

Prizor kojim počinje pogovor za 'Patagoniju' u kapitalnom izdanju Veselog četvrtka

U pripremama za ovo izdanje, prvo sam čitao holandsko izdanje Patagonije u mekom povezu koje poseduje dopadljivu kremkastu boju hartije većine Bonelijevih izdanja. Međutim, na čuđenje urednika Veselog četvrtka Dušana Mladenovića, rekao sam mu da je holandska verzija Velikog Teksa u potpunosti osiromašena od uvodnih tekstova koji redovno prate italijansko izdanje. Upravo u tom zanemarivanju dodatnih informacija i analiza uz strip delimično leži odgovor zašto je holandska kultura stripa manje razvijena od belgijske, francuske, pa i italijanske. U Holandiji je odnos prema stripu dominantno fanovski, bez posvećivanja pažnje ekstra senzibilisanju čitalaca pratećim materijalima, bilo o autorima, bilo o delu.

Filmičnost, tekstura i atmosfera

Frizenda je učenik Ive Milaca. Na Kenu Parkeru je učio tajne stripskog jezika. U Magičnom Vetru je dozreo njegov vlastiti, prepoznatljivi stil. Šta je od Milaca preuzeo, a u čemu se razlikuju? Naučio je mnogo od majstora, pre svega dinamiku filmske režije, kao i epičnost izražavanja kroz stripske sekvence i montažu table. Milacovu poetiku redukcije crteža i iščezavanja u krokiju nije, međutim sledio. To kao da nije odgovaralo njegovom crtačkom temperamentu. Njegov crtež u poređenju s Milacom je mnogo konkretniji. Umesto redukcije, više ga je privlačilo posvećivanje pažnje detalju. Frizendin crtež u Patagoniji je najimpresivniji u ikonografskim detaljima interijera i eksterijera, kostimografiji, dočaravanju magle i ponajviše scenama munjevite akcije. Njega interesuju tekstura i atmosfera, možda čak i više od samih karaktera u priči. U Patagoniji on tretira priču pomalo kao fotografiju u sepiji u odnosu na koju imamo izvesnu distancu. On nas ne uvodi toliko u subjektivnost onoga što se u priči događa. Hajde da se ponovo osvrnemo na neverovatnu akcionu sekvencu kojom počinje Patagonija. Ova sekvenca traje čitavih dvanaest stranica. U njoj, iako je Frizenda učenik Milaca, ima manje doživljavanja akcije iznutra, subjektivnosti akcionog (tako karakteristične za Kena Parkera), a više onoga što kao sjajni hičkokovski suspens prethodi, munjevito objektiviziranog masakra i onoga što kao poražavajuća atmosfera pokolja sledi nakon kulminacije akcije.

Frizenda je u 'Patagoniju' uneo arhaičnost gravure i doživljaj sepije

„Ali... u Argentini! Pa to je na drugom kraju sveta!“ – možda su najvažnije reči koje izgovara Kit Karson, kome je ovaj put u priči dodeljena veoma kratka uloga (kao uostalom i Tigeru). Zato Frizenda želi da ovoj epizodi prida potpuno osobenu vizuelnu atmosferu koja će se pamtiti, što će mu zaista poči za rukom.

(nastaviće se)

(Veliki Teks: „Patagonija“, scenario: Mauro Bozeli,
crtež: Paskvale Frizenda, Veseli četvrtak, Beograd, 2018)
Objavljeno: 29.11.2020.
Strip: Noćni sud (162)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 29.11.2020.
Kutak za devetu umetnost...      Autor: Dušan Pavlović
  ...Politička ekonomija Dilan Doga.

Strip-serijal Dilan Dog nije počeo kao običan bonelijevski strip.

Već 1986, kad se pojavila prva epizoda (Doktor Ksabaras), Dilan Dog bio je drugačiji.

Predstavljao je pokušaj da italijanska izdavačka kuća Boneli redefiniše dotadašnje strip junake.

Od početka 1950-ih godina, Boneli je izdavačku delatnost zasnivao na vestern žanru.

Posle prvih par decenija uspeha, najvažniji strip junaci Teks Viler i Zagor zapali su u kliše.

Činilo se da uvek čitate jednu istu epizodu sa promenjenim likovima.
Na kraju Teks i Zagor pobede sve zlikovce i spase nemoćne.

Ovaj šablon razbijen je već 1975. pojavom Mister Noa, prvog Bonelijevog antiheroja, ratnog vojnog veterana, alkoholičara i ženskaroša.

Potom se 1977. pojavio još jedan vestern antiheroj Ken Parker.

Pojavom Martija Misterije (1982), pa potom Dilana Doga, Boneli menja sadržinu i karakter svojih junaka i prebacuje se na istoriju, arheologiju, nauku i savremene psihološke, a kako je vreme prolazio sve više i društvene probleme.

Prve tri decenije serijala, Dilan Dog se bavio ličnim strahovima ljudi koji se manifestuju kroz noćne more.

Kurs počinje da se menja kad se kao scenarista pojavljuje Roberto Rekioni, koji je prvi scenario za epizodu regularne edicije Formular A38 napisao 2009.

U toj epizodi jedna velika korporacija (simbolično smeštena u zgradi 30 St Mary Axe) pokušava da eliminiše entropiju na Zemlji, uvodeći savršenu racionalnost koja će omogućiti veću efikasnost društva.

Epizoda predstavlja kritiku ekonomskog i tehnokratskog shvatanja organizovanja društva (utemeljenog u teoriji racionalnog izbora) u kome se iracionalnost u ponašanju smatra feleričnom.

S tom razlikom što se u ekonomiji veruje da će iracionalni subjekti propasti i nestati s tržišta prirodnim načinom (u skladu sa Šumpeterovim konceptom kreativne destrukcije), dok se u politici to može ostvariti samo prisilno, tj. protivno volji pojedinaca.

Kad 2013. preuzima uredništvo nad celim serijalom (obeleženo epizodom Duboki svemir), Rekioni sve više ubacuje savremene društvene, ekonomske i političke teme.

U poslednjih nekoliko godina one postaju dominantne.

Društvene noćne more sada postaju glavni problemi koje Dilan treba da rešava.

Serijal počinje temeljniju redefiniciju pojavljivanjem Džona Gousta, izvršnog direktora Goust korporacije i Dilanovog novog arhi-neprijatelja koji je na tom mestu smenio doktora Ksabarasa. (Takođe, inspektor Blok odlazi u penziju, a u Skotland jard dolaze novi ljudi koji imaju drugačiji odnos s Dilanom.)

Goust stvara društveni i politički haos da bi potom lakše upravljao društvom nudeći autoritarna rešenja političkog organizovanja. (Goust se dosad pojavio u 16 epizoda, a njegova uloga u kasnjim promenama serijala je mnogo veća nego što u početku izgleda.)

Kritiku autoritarnih političkih tendencija započetu epizodom Formular A38, autori kombinuju sa kritikom neoliberalizma, koja se prepoznaje u epizodi Ljudska mašina, a koja istražuje oblike socijalne i političke represije kroz represiju na radnom mestu.

Da bi istražio težak položaj svog klijenta, Dilan se zapošljava umesto njega da bi sam prošao kroz iskustvo otplate kredita i neprekidnog straha od gubitka posla.

Pozivajući se eksplicitno na Markuzeovog Čoveka jedne dimenzije (Gručo na par mesta citira ovo delo iz 1964), autori kroz Dilana pokazuju kako prosečan pojedinac u takvom okruženju, boreći se sa noćnim morama koje stvara strah od gubitka posla i spoznaja da je šrafćić u mašini, gubi želju za životom.

U epizodi Divlje godine slična stvar se kritikuje u muzičkoj industriji.

Insipirisana filmom Alena Parkera Angel Heart (1987), govori o rok muzičaru koji u nemilosrdnoj konkurenciji uspeva tek kad proda dušu đavolu. (Rekioni ima svoj cameo na dnu uvodne stranice noseći ispod miške ploču Paranoid grupe Blek Sabat.)

Ove godine u izdanju Veselog četvrtka u Srbiji izlaze čak tri važne epizode koje nastavljaju ovaj trend.

Teror istražuje predrasude savremenog društva o pripadnicima druge etničke grupe dovodeći u pitanje opstanak multikulturne zajednice.

Čini se da uprkos činjenici da je ogromna broj pripadnika etničkih grupa integrisan u većinsku zajednicu, ona ipak ne želi da ih prihvati.
U epizodi Plamen autori bacaju Dilana u grotlo nasilnih protesta u Londonu.

Centralna polemika između Dilana i njegove devojke vodi se oko aktivnog učešća u promeni sistema i posredstvom društvenih mreža.

Nije moguće promeniti svet ako aktivno ne učestvujete u njegovoj promeni.

Vrhunac političkog angažmana ove godine dolazi u oktobarskoj epizodi naslova Kraj tame.

Dilan ima komplikovan zadatak da se izbori sa konfuzijom koja nastaje prisustvom ogromnog broja medija kroz koje prolaze informacije.

Svako ima pravo da kreira i plasira u javnost sopstvenu vrstu istine.

Ovo je glavna karateristika post-modernističkog društva u kome nema jasnih moralnih i drugih orijentira.

Putujući kroz apokalipsu, Dilan se suočava s različitim društvenim grupama koje imaju separatne identitete i, posledično, različite verzije istine.

Svako od njih treba da pobedi strah koji ih podstiče da svoju verziju istine štite uskraćivanjem osnovnih prava i sloboda drugima.

Autori kroz ponašanje glavnog junaka sugerišu da su u haotičnom svetu pojedinci prepušteni sami sebi u pokušaju da se izbore sa haosom informacija i više alternativnih istina.

A, krajem prošle godine serijal doživaljava tzv. reboot – novi početak.

Dilan (zakleti neženja) je primoran da se oženi svojim partnerom Gručom da bi spasao svet od meteora koji preti da ga uništi.

Razume se, ova opasnost samo je simbolički prikaz stvarne opasnosti u liku Džona Gousta, koji predstavlja realnog neprijatelja.

Ovo venčanje, kao i reboot serijala, koji je usledio nakon originalnog broja 400, izazvalo je dosta polemike među fanovima.

Nakon toga, serijal prati novog Dilana iz alternativne dimenzije, koja od 401. epizode postaje glavna.

Jubilarna, 400. epizoda, pod nazivom A danas, apokalipsa!, u Srbiji će sledeće nedelje biti objavljena kao strip album.

[Objavljeno: Danas, Beograd, 14. novembra 2020]
Objavljeno: 27.11.2020.
Komikaze news...      Press: Ivana Armanini
  ...izašao je novi papirnati album Komikaze #19

izašle su nove papirnate komikaze #19!

novo izdanje predstavlja 30 autora_ica (pola ženskih, pola muških) na 128 stranica. album je kolekcija stripova suvremenog autorskog stripa različitih stilova, nacija i generacija. 11 strip autora je mlađe generacije.

autori_ce dolaze iz 10 zemalja a ove godine je čak 13 – iz hrvatske: nikolina fuzul / tea jurišić / agata lučić / nikša janković / apolonija lučić / korina hunjak/ ivana armanini / damir stojnić / domagoj krip / ivan marušić / milan trenc / ena jurov / luka čačić
+ italija, francuska, njemačka, srbija, slovenija, poljska, danska, sad, kanada: elevator teeth / merlin mannelly / lina ehrentraut / hiller goodspeed / aleksandar opačić/ damir pavić septic / rikke villadsen / mark heinrichs / nika lapkovski / esther grune / anouk ricard / sonja vulpes / chiara zilioli / marek turek / yvan guillo / brulex / kri_na

komikaze album je dvojezična međunarodna strip antologija koja izlazi kontinuirano od 2002. 2020. dobiva nagradu na najvećem evropskom festivalu u angoulemeu, francuska za najbolje alternativno strip izdanje.

stripoteka: komikaze.hr/print_issue/strip-album-broj-19/

da, sve je zatvoreno ali mi primamo narudžbe i iza zatvorenih vrata. i … imamo nova izdanja! ako vidite neki strip u našoj stripoteci koji želite, pišite nam na: komikaze5001@gmail.com i mi ćemo organizirati dostavu!

Stripovi / Comics & Info
agata lučić • (1995.) završila je srednju školu za primijenjenu umjetnost i dizajn i akademiju likovnih umjetnosti u zagrebu, hrvatska. fokus: crtež, strip / www.instagram.com/lucic.agata/
anouk ricard • (1970.) francuska autorica strip-albuma (scenarist, crtač) i animatorica. ricard također izrađuje slike za strip festivale, pjeva i svira pod pseudonimom frouky. / www.instagram.com/anoukricard/
aleksandar opačić • (1974.) živi u beogradu, srbija. završio je slikarstvo na fakultetu za primijenjenu umjetnost i dizajn u beogradu. fokus: strip, ilustracija, slikarstvo, 3d animacija, grafika, muzika / www.facebook.com/aleksandar.opacic.9
apolonija lučić • (1995.) živi u zagrebu. završila je umjetničku akademiju u zagrebu. fokus: crtanje, ilustracija, slikanje / www.behance.net/apolonija_l
brulex • (1986.) živi u francuskoj. fokus: ilustracija, nezavisno izdavaštvo, koncertni posteri / brulex.fr
chiara zilioli • (1997.) talijanska autorica iz cremone. završila je fakultet za umjetnost i dizajn u bolzanu, italija. fokus: vizualna naracija, strip, video, animacija / www.instagram.com/chiaraaziliolii/
damir stojnić • (1972.) živi u rijeci, hr. završio je umjetničku akademiju u zagrebu. stripove crta od 1990. ali ih do komikaze izdanja 2019./2020. nije objavljivao. izlagao je na preko 100 grupnih i samostalnih izložbi u hrvatskoj i šire (atena, kairo, venecija, london …). fokus: strip, ilustracija, konceptualna umjetnost, kuriranje. / www.facebook.com/damir.stojnic.79
damir pavić – septic • strip umjetnik iz subotice. jedan od prvih skvotera i punk ideologa na balkanu. / www.facebook.com/damirpavic.septic
domagoj krip(1990.) rođen i živi u slavonskoj požegi. voli slikati, crtati, pisati i lopatati. uz to radi kao nastavnik likovne kulture u selu brestovac. / www.facebook.com/domagoj.krip
ena jurov • (1988.) živi u zagrebu i zadru, hrvatska. studirala je vizualne komunikacije u zagrebu i stockholmu. fokus: dizajn, ilustracija, strip / www.instagram.com/enajurov/
elevator teeth • enigmatični ilustrator. fokus: strip, nezavisno izdavaštvo, koncertni posteri / elevatorteeth.com
esther grune • (1995.) živi u njemačkoj. završila je likovnu akademiju u berlinu. fokus: strip, ilustracija / www.facebook.com/esther.grune
hiller goodspeed • “ovaj crtež govori o magičnoj vožnji, gdje mnogo stvari nema baš puno smisla ali vrijeme je lijepo i nove stvari su na vidiku.” hiller goodspeed živi u vancouveru, britanska kolumbija. uživa plivati u oceanu, biti u šumi i izležavati se unaokolo. fokus: tanki papir, šarena polja, naranče, teraco podovi / www.hillergoodspeed.com
ivana armanini • član je hrvatske zajednice samostalnih umjetnika. škola: srednja škola za primijenjenu umjetnost i dizajn & akademija likovnih umjetnosti u zagrebu, hrvatska. fokus: strip, nezavisno izdavaštvo. vodi komikaze projekt od 2002. / ivanaarmanini.net
ivan marušić • (1973.) živi u splitu. završio je srednju školu za primjenjenu umjetnost i dizajn & akademiju likovnih umjetnosti u zagrebu, hrvatska. fokus: strip, slikarstvo. fokus: strip, slikarstvo. / www.facebook.com/sbimko
korina hunjak • (1993.) završila je akademiju primijenjenih umjetnosti u rijeci, hrvatska. fokus: ilustracija, strip / korinahunjak.com
nikolina fuzul(1993.) rođena je na otoku lošinju, hrvatska. diplomirala je vizualne komunikacije u zagrebu. fokus: ilustracija, neverbalni stripovi, dizajn / www.instagram.com/nektarinaa/
nikša janković • (1997.) živi u zagrebu, hrvatska, gdje studira na fakultetu filozofije i religijskih znanosti u zagrebu. fokus: strip, ilustracija, filozofija o stripu / www.instagram.com/jankovicniksa/
kri_na • (1984.) živi u bologni, italija. kri_na: “počela sam crtati i tetovirati 2017. ali sam uložila u to mnogo strasti. sada radim u tatoo studiju u bologni.” / www.facebook.com/cri.salidi.3
milan trenc • (1962.) hrvatski ilustrator, animator, redatelj i profesor na akademiji likovnih umjetnosti u zagrebu. živi u zagrebu, hrvatska. škola: srednja škola za primjenjenu umjetnost i dizajn, akademija dramskih umjetnosti. filmovi: “noć u muzeju”, “slonić ide u vrtić”, “samoća”, “vrlo mokra noć u muzeju”. / http://www.trenc.com
mark heinrichs • živi u kanadi. škola: arhitektura u torontu. fokus: strip / www.instagram.com/malkmoney/
marek turek • (1970.) živi u poljskoj. fokus: strip, grafika / (1970) lives in poland. focus: comic, graphic / www.facebook.com/marek.turek.14
merlin mannelly • grafički dizajner, ilustrator i slikar znakova. rođen je na aljasci. živi u brooklynu, new york, usa. / www.instagram.com/merlinsmagicsigns/
nika lapkovski • (1994.) student vizualnih komunikacija na akademiji za likovnu umjetnost i dizajn u ljubljani, slovenija. fokus: grafički dizajn, glazba, tetovaže, stripovi / https://www.instagram.com/orlando_goblinboi/
lina ehrentraut • (1993.) živi u njemačkoj. četvrtina je kolektiva squash koji radi zinove i izložbe. škola: likovna akademija u leipzigu, njemačka. fokus: ilustracija, strip, slikarstvo / http://linaehrentraut.de
luka čačić(1989.) živi u zagrebu, hrvatska. škola: akademija likovnih umjetnosti, zagreb, hrvatska. fokus: strip, slikarstvo / www.saatchiart.com/lukacacic
rikke villadsen(1976.) živi u kopenhagenu, danska. stripom se bavi od 2009. objavila je za fantagraphics: more, 2019; kauboj, 2020. / www.instagram.com/rikkevild/
sonja vulpes • (1986.) živi u ljubljani, slovenija. fokus: crtanje, printanje. škola: pedagoški fakultet (art pedagogija), ljubljana / www.instagram.com/sonjavulpes/
tea jurišić • (1991.) rođena je u njemačkoj. živi na relaciji zagreb – brela. škola: akademija likovnih umjetnosti (grafika), zagreb, hrvatska / www.facebook.com/kvarillustration
yvan guillo • (1971.) yvan guillo aka samplerman je francuski strip autor i majstor kolaža. počeo je objavljivati stripove u brojnim fanzinima ranih devedesetih i nikad nije prestao. / www.instagram.com/yvang/

Da, sve je zatvoreno ali mi primamo narudžbe i iza zatvorenih vrata. I … imamo nova izdanja! Ako vidite neki strip u našoj stripoteci koji želite, pišite nam na: komikaze5001@gmail.com i mi ćemo organizirati dostavu!

komikaze album 2020. je podržan od grada zagreba
Objavljeno: 23.11.2020.
Stripburger news...      Press: Stripburger
  ...Stripburger na e-Slovenskem knjižnem sejmu in na spletu.

a čas v letu smo se tradicionalno srečevali in klepetali o in ob naših stripih na Slovenskem knjižnem sejmu. Novi časi so taki, da se letošnje sejemsko dogajanje seli na splet (www.knjiznisejem.si).

Naš štant bo letos tako naša SPLETNA STRIPARNA (www.stripburger.org), kjer tudi sicer najdete vse naše izdaje: poleg mednarodne stripovske revije še zajeten kup izvirnih domačih in prevodnih stripov za bralce vseh starosti – od priljubljenih ljudskih pravljic prek poglobljenih in poučnih biografij do večno aktualnih klasikov v stripu.

Na kratko: polnokrvne in polnovredne stripe – po prijaznih cenah, v času sejma pa tudi z brezplačno poštnino (za vsa naročila v Sloveniji)!

Obiščete nas lahko kadarkoli!

Vsi, ki pred nakupom želite nasvet ali imate vprašanja, povezana z našimi stripi, načini plačila, dostavo ali čim drugim, nam lahko pišete na burger@mail.ljudmila.org.

Upamo, da se bomo kmalu lahko znova pozdravili tudi v živo.

Do takrat pa si le privoščite kak strip!

Stripburger na e-SLOVENSKEM KNJIŽNEM SEJMU
23.–29. november 2020 (in dlje)
www.stripburger.org

Kaj dobimo, če križamo dva najbolj žlehtna slovenska satirika? Ih, kaj! Butalce v stripu!

Imenitni junaki iz humoresk Frana Milčinskega, katerih rod sega vse do Adama v paradižu ali pa še dlje, že več kot 100 let s svojimi domiselnimi idejami navdušujejo prav vse generacije. Njihove duhovite peripetije je brez ovinkarjenja in v pravoverni maniri povzel prakaljeni stripar Marko Kociper ter jih upodobil v nadvse zabavnem stripovskem albumu, v katerem kakršna koli podobnost z resničnostjo seveda nikakor ni naključje. Butalske pameti tudi dandanašnji namreč ne manjka.

Marko Kociper in Fran Milčinski: BUTALCI V STRIPU
Republika Strip #29, dec. 2020, 80 čb str., A4, 12 €
Izide decembra – možnost prednaročila!

Strip boste takoj po izidu prejeli v domači poštni nabiralnik (brez dodatnih stroškov poštnine)

Več tukaj ...

Ker tudi vrata galerij zaenkrat še ostajajo odprta, vabimo k obisku našega spletnega kanala Strip Core TV, kjer si lahko ogledate vodstvo po razstavi Ta ljudske v stripu in ena Smidtova.

Razstava, ki je do pred kratkim stala v Galeriji  Vodnikove domačije, predstavlja pisani in kratkočasni svet ljudskih pravljic in basni v stripu, s katerimi zadnja leta naši avtorji in avtorice redno razveseljujejo predvsem najmlajše.

TA LJUDSKE V STRIPU IN ENA SCHMIDTOVA
skupinska stripovska razstava / Festival stripa TINTA 2020
Galerija Vodnikove domačije, Ljubljana
8. oktober –15. november 2020
spletno vodstvo po razstavi
vodi: Katerina Mirović, kustosinja razstave

Več tukaj ...


Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

Objavljeno: 22.11.2020.
Strip: Noćni sud (161)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 22.11.2020.
Strip: Cane (422)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 21.11.2020.
LJubavi i stradanja u zlatno doba jedrenjaka...      Autor: Ilija Bakić
  ...„Na krilima vetra“ Fransoa Buržona; 
  izdavač Čarobna knjiga 2020.

   Agilana „Čarobna knjiga“ u svojoj ediciji „Stari kontinent“ objavila je prvi tom strip serijala „Na krilima vetra – Prvi ciklus Iza i Oel“ autora Fransoa Buržona (1945). Iskusniji stripoljubci setiće se da je ovaj strip polovinom 1980-tih objavljivan u legendarnoj „Stripoteci“ pod naslovom „Nošeni vetrom“; naravno, tadašnja prezentacija je bila crno-bela i na jeftinom papiru dok je ovaj album povezan u tvrde korice, štampan na kvalitetnom papiru i u punom koloru te na 250 stranica sabira prvih pet delova serijala (od ukupno sedam; prvi deo originalno se pojavio 1979). Buržon je visoko cenjen strip autor a „Na krilima vetra“ se smatra vrhuncem njegovog stvaralaštva. Već posle par iščitanih stranica znatiželjnom čitaocu je jasno da pred sobom ima delo u kome nema pojednostavljivanja priče zarad veće „pitkosti“ odnosno da autor (Buržon je tvorac scenarija i crteža) insistira kako na složenom zapletu tako i na preciznom, faktografski tačnom, crtežu. Prva tabla započinje scenom u kojoj mornar pokušava da ubije albatrosa koji stoji na jedru, što će podsetiti na slavnu Bodlerovu pesmu „Albatros“; no, mornar gubi oslonac i pada u more gde će ga jato albatrosa nemilosrdno ubiti pre nego mu posada pritekne u pomoć. Dok se čamac vraća na brod, mladom mornaru Oelu učiniće se da na balkonu kapetanovih odaja vidi dve devojke. Mučen nedoumicom on, pod velom noći, pokušava da otkrije koga je to video ali biva uhvaćen pa mu sleduje surova kazna – „veliko porinuće“ provlačenje ispod trupa broda (često smrtonosno). Oel ipak preživljava zahvaljujući pucnju koji raskida zamršeno uže a ispaljuje ga odvažna Iza, koja je Oela odabrala za saveznika i ljubavnika. Oel od Ize saznaje fantastičnu priču o dve nerazdvojne drugarice koje, zbog šale, menjaju svoje identitete što će bogatu naslednicu Izu odvesti u sirotište dok će Anjes nezasluženo uživati u raskoši. Buran susret odraslih drugarica neminovan je ali se odnosi komplikuju incestoznim silovanjem, te prisilnim bekstvom koje će se okončati nesretnim Anjesinim stradanjem usred pomorske trke i bitke (a vreme dešavanja je kraj XVIII veka, u zlatno doba jedrenjaka).

Nakon impresivnog prvog albuma avantura se nastavlja: Iza nalazi novu družbenicu, vetropirastu (i trudnu) Meri koja sa svojim ljubavnikom pomaže da Oel pobegne iz nasukanog zatvoreničkog broda. Dva para beže iz Engleske i kao putnici plove u Afriku gde njihov brod treba da utovari robove za Ameriku. Iza postaje predmet opklade dokone gospode iz postaje „civilizovanih“ Evropljana zbog čega Oela truje lokalni vrač; tragajući za lekom Iza se sreće sa surovim premenskim kraljem. Kada brod utovari robove u potpalublje (mornari ih tada zovu „abonosova šuma“) nevolje ne prestaju. Robovi će uspeti da se oslobode, u krvavom sukobu strada i posada, brod pluta bez kontrole... Konačno, sudbina se poigrava sa Izom i Oelom i razdvaja ih; skrhana Iza na poslednjoj stranici ove knjige ipak shvata da joj je tek 18 godina i da je ceo život pred njom!

Buržonova priča sledi iskustva popularnih kolonijalno-avanturističko-ljubavnih romana XIX veka u kojima se nižu složeni zapleti (od nepriznatih naslednika plave krvi do fatalnih, nemogućih ljubavi između predstavnika različitih klasa) koji se razvijaju na pozornicama egzotičnih, nedovoljno istraženih delova sveta, u pozadini sukoba velikih sila iz Evrope, koja je nesporni vladar ostatka planete. Ovakav odabir obrasca-modela za priču nudi dovoljno prostora za akciju i razvoj odnosa među akterima uz povremenu diskretnu erotiku ili podsećanje na tadašnje rezone (što je vidljivo u raspravama o ropstvu, zakonskoj nedodirljivosti plemstva, kao i tretmanu domorodaca kao beslovesne deca). Na tekstualni segment (koga ima više nego što je za strip uobičajeno) nadovezuje se sjajan likovni deo – od veštih crteža jedrenjaka, pejzaža i enterijera do namerno karikiranih fizionomija (tako da bezmalo nijedno lice belca nije lepo). Buržon je i vešti montažer koji se često koristi uporednim nizanjem prizora kako bi potcrtao razlike među klasama ili dinamiku neke bitke.

U konačnom svođenju utisaka, „Na krilima vetra“ se otkrivaju kao atraktivno, izuzetno seriozano delo koje uveliko nadmašuje granice stripa kao puke zabave i zalazi u prostore visoko stilizovane, maniristički samosvesne umetnosti.

(„Dnevnik“, 2020)
Objavljeno: 20.11.2020.
Ibrahim Coyle...      Press: StripBlog
  ...novo izdanje StripBloga i Presinga!

Posle izuzetno uspešnog izdanja "Stripa sa margine", StripBlog, zajedno sa Presingom, objavljuje štampano izdanje stripa “Ibrahim Coyle”, koji potpisuju Filip Stanković i Nikola Pavlović.

Kako i sam StripBlog javlja...
NOVO IZDANJE STRIP BLOGA - "Ibrahim Coyle"!

Nikola Pavlović Sova i Filip Stanković su objavljivali epizode ovog stripa 5 godina, a ovo fantastično delo nije doživelo svoje papirno izdanje!

TO ĆEMO SADA DA ISPRAVIMO!

Ibrahim Kojl je privatnik spreman da pomogne svakoj osobi punog džepa. Svoju agenciju, nedefinisanih kvalifikacija i obima struke, vodi unutar kuće u obliku jabuke u centru bezimene metropole. Ovaj strip prati njegove najinteresantnije i ujedno najneobičnije slučajeve.

Od strane izdavača:
Veoma mladi smo ušli u izdavačke vode i napravili prilično veliki uspeh sa zbirkom "Strip sa margine" (već pripremamo drugu knjigu). Pre svega da se zahvalimo svim našim fanovima i kupcima našeg prvog izdanja, svesni svih mana koje je ono imalo (a koje smo popravili u drugom i ostalim izdanjima). Bez iskustva smo ušli u ovaj posao, ali sada za Coyle-a imamo dovoljno znanja da napravimo još bolje i lepše izdanje. Hvala vam svima, ovo nama malima mnogo znači! Naš cilj i dalje ostaje promocija autora koji su manje poznati široj publici.

"Ibrahim Kojl: Iznureni grad"
Format: A5
Br. strana: 124
Štampa: crno-belo
Korice: mek povez u boji
Cena: 450 din

Za narudžbine kontaktirati FB stranicu StripBloga na facebook.com/stripblogger, ili mejlom na stripanimacijavaljevo@gmail.com, a možete takođe kupiti u striparnicama Alan Ford i Darkwood.

Objavljeno: 17.11.2020.
Strip vesti news...      Press: Strip vesti
  ...567 broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, i ovog puta je redovan broj, standardnog obima na 32 strane. Pa nastavljamo dalje sa redovnim brojevima.
     Samoniklog korov stripa, broj 567.: www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/567

Objavljeno: 16.11.2020.
STRIP-NATJEČAJ...      Press: Željko Gašić
  ...7. Međunarodni festival dječjeg
stripa “Igre za djecu u stripu“!

STRIP-NATJEČAJ
za učenike i učenice osnovnih škola

Draga djeco,

razgovarajte s roditeljima, bakama i djedovima i upitajte ih za igre kojima su se igrali kao mali. Zapišite pričui nacrtajte nam u stripu staru igru za djecu.

Strip može biti na 1 do 8 strana, likovnom tehnikom ina veličini papira po vašem izboru. Uz naslov stripa, čitko na prednjoj strani napišite svoje, ime mentora i škole. Podatke pošaljite i u dodatnom Word dokumentu.

Rok za slanje radova je 24.12.2020. Stripove šaljite, skenirano u 300 dpi na stripos.hr@gmail.com ili poštom na adresu Udruga StripOs, Osječka 141, 31431 Čepin, Hrvatska.

Na www.stripos.hr postavit ćemo izložbu svih pristiglih radova, a međunarodni žiri sastavljen od strip-crtača, izabrat će 30-ak stripova od prvih do najviših razreda. Rezultati će biti objavljeni na web stranici 30.12.2020. Svi koji sudjeluju na natječaju, dobit će u veljači 2021. e-zahvalnice na e-adrese škola.

Od izabranih stripova sastavit ćemo knjigu, zbornik radova, kojega ćemo tiskati i do kraja školske godine poslati autorima i mentorima izabranih stripova. Zbornik će biti postavljen i na web stranici udruge za besplatno čitanje.

Ovo je naš sedmi natječaj i festival stripa za djecu na koji se do sada prijavilo 7000 učenika. Proteklih smo pet godina organizirali ovu manifestaciju s velikom izložbom i radionicama crtanja stripa u školi u Gunji, no ove godine zbog korona virusa, sve vaše radove objavit ćemo na internetu.

stripos.hr@gmail.comwww.stripos.hrfacebook stripos
Objavljeno: 15.11.2020.
Strip: Noćni sud (160)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 15.11.2020.
Strip: Cane (421)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 14.11.2020.
Strip intervju...      Piše: Maksim Risteski
  ...Tome Trajkov, udarnik
  makedonske strip kauze!

- Kada i kako ste se povezali sa stripom, toliko da mu godinama posvećujete puno vremena i energije, u nezahvalnim uslovima zemlje?
   Kao i sve druge generacije zaražene „papirnim filmom“! Moj otac je kao nastavnik istorije kući nosio istorijske stripove „NIKAD ROBOM-a“ vezane za istoriju Makedonije. Kao dete sam puno čitao, a „Politikin zabavnik“ se redovno kupovao. To su bili stripovi koji su u sebi imali ; istoriju, geografiju, antropologiju ... stripovi iz kojih bi se moglo nešto naučiti. Zatim su došli Zagor, Blek , Alan Ford... pa  Naš svet i Mladi borac (makedonski tinejdžerski I omladinski časopisi). Ne stidim se da kažem da sam, najviše zbog stripa, naučio neke jezike koji se sada vode kao  strani: srpski, hrvatski... Pravim iskrenu digresiju i potvrđujem da neki aktuelni strip prevodi na makedonskiom nemaju taj šmek u poređenju sa drugima, najbolji slučaj je sa "ALAN FORD"- om!
   Naviku za  posvećeno vreme i energiju stekao sam  angažovanjem u drugim udruženjima. Lično sarađujem sa Strip centrom Makedonije  od 2004. godine kroz neke projekte za međunacionalne odnose, a sa Vane Trajkovim se znam dosta  dugo. Nisam  s njim u nikakvom  rodu, mada i dalje postoje takve teze, neki su doslovno „zli jezici!“. Direktno se  uključujem od  2006. godine.
   Izazov je prihvaćen, a da budem iskren, prilike za međunarodnu komunikaciju  predstavljaju mi   veliko zadovoljstvo. Pasoš sam prvi put dobio 2007. godine, zbog projekta „BALKANSKI STRIP  MOST“ koji sam pokrenuo, a sproveo Strip  centar Makedonije.

- Kakva bi bila situacija sa domaćom strip produkcijom da ne postoji Strip centar Makedonije sa oficom u Velesu?
   Još na salonu stripa u Velesu 2006. godine, od danas poznatih makedonskih strip autora, čuo sam brojne komplimente u vezi sa Strip centrom  i Vane Trajkovim, koji su bili hvaljeni kao Bog i do neba.
   Dakle:
• Da nije bilo SCM  dosta  mladih autora ne bi dobili nikakvu priliku iako stariji nisu uvek prihvatali njihov talenat
• Ne bi bilo mogućnosti za povezivanje i kontakt sa autorima stripova, organizacijama i festivalima, gde su oni sada redovni gosti
• Da nema SCM-a, ne bi bilo kanalizovanih aktivnosti zastupljivanja  pred institucijama i javnošću radi poboljšanja strip  situacije u Makedoniji
• Ne bi bilo toliko strip događaja, a samim tim i članaka o stripu, što je sigurno izazvalo veliko interesovanje javnosti.
• Da SCM ne postoji, društvena primena stripa kao alata za izražavanje ne bi bila toliko afirmisana
• Ne bi  bilo nikoga ko bi direktno ukazao na neke anomalije unutar makedonske strip scene, ma koliko bi ta istina bila neprijatna . Posledice takvih pojava kao što su: basnoslovne sume za strip projekte od kojih nema ni traga ni glasa, zatim skriveni reket za novac i nagrade, zatim identifikacija jedne grupe sa čitavom makedonskom scenom, onda  brutalno vređanje strip autora i strip radnika od strane nekih ljudi koji nisu ni autori ni ništa organizovali... osećaju se i dalje!

Da li ste čovek iz senke u makedonskom strip centru?
   Možda imam više vremena da se angažujem. Možda kao osoba sa teorijskim znanjem i praktičnim iskustvom u NVO sektoru imam drugačiji pristup radu. Možda je bolje što nisam umetnik sa tom taštinom, pa se ponekad ispostavi da je kompas u mojim  rukama . Ali razvoj Strip centra daje mi za pravo da su moji stavovi i napori bili tačni, i da se, ne daj bože, izbegla  situacija „KALIF UMESTO KALIFA“ (iz stripa IZNOGUD) ili neka reakcija na nju (dva puta, ne daj Bože!)

- Da li prethodno iskustvo u funkcionisanju Strip centra ostavlja prostor za velika  očekivanja oko  budućnosti makedonskog stripa?
   Postoje i pozitivna i negativna iskustva, neka su unutrašnja, neka ne.
   U zadnjem  intervjuu dato vama  već sam ukazao na pojavu prevelike  sujete u jednom delu makedonske strip scene, zatim na „taktiku“ nekih autora (manje ili više renomiranih) koji čekaju pogodnu priliku  za bavljenje stripom. Ali strip se jednostavno crta, nema aktivnog ili pasivnog bavljenja njim.
   Takođe ću spomenuti „taktiku“ nedovoljne  saradnje nekih udruženja i edukatora (neki su profesori na Akademiji!) koji su  organizovali  projekte sa  višednevnim  školama stripa. Oni  nalazi puno razloga samo da ne bi prihvatili našu ponudu oko animisanja i približivanje u svetu stripa tih mladih talenata  kroz: učešće na raznim takmičenjima, festivalima, smotrama  itd. Nužno se postavlja pitanje - ZAŠTO SU UOPŠTE TAKVE AKTIVNOSTI ORGANIZOVANE?
   Što se tiče Strip centra, on treba da bude svestan da je najbliži ulozi UMBRELLA organizacije makedonskog stripa.Taj očinski odnos prema ostalim novoformisanim strip udruženjima u našoj zemlji treba da se nastavi, u njihovim časopisima stripova i intervjua  će i dalje biti putem kontakata ostvarenih na našim projektima. Bez obzira što su ti časopisi svojevrsna konkurencija našeg „STRIP KREATORA“! Ali ruka koja daje se ne suši!
   Izazov je da preispitamo svoje ambicije i kadrovske potencijale, ali i inovacije u organizacionom rasporedu. Trebalo bi da postoje ogranci u svim gradovima, mreža organizacija koje primenjuju strip u svoje aktivnosti. Saradnja sa nastavnicima i školama - kako u javnim tako i u privatnim školama crtanja treba da se nastavi i usavršava
   Naravno da ima mesta za optimizam, to pokazuje masovno učešće mladih makedonskih autora na međunarodnom konkursu  stripa 2020. koje smo organizovali (više od polovine bili su upravo njihovi stripovi) Stvaramo  strip jezgra u umetničkim školama i akademijama. Stvoren je proces i i mi se ne zaustavljamo, a mogu samo da im kažem - manje priče, više rada.

- Kolonija stripova u Velesu  jedna je od samo dve takve vrste u Evropi. Ovo bi trebalo da bude adut igre i šire od regiona. Šta još treba koloniji da bi dobila takvu valorizaciju?
   Osim nas, takva strip kolonija postoji samo u Raški u Srbiji, gde je  veća tradicija. Strip centar redovno delegira učesnike za tamo   od 2015. Godine, zahvaljujući organizatorima koji su nas pratili kao strip centar i makedonsku strip scenu i redovno zovu (osim naravno prošlog leta kada zbog KOVID 19 obe kolonije nisu održane) .Stvorena su prijateljstva koje traju.
   Strip kolonija u Velesu organizovana je 2018. i 2019. Razlika između ove dve strip kolonije je u tome što tamo učesnici nisu obavezni da završavaju stripove (kao kod nas). Ali na koloniji u Raški se organizuju predavanja, promocije i slično.Zajedničko za obe kolonije je angažovanje renomiranog autora stripa i pedagoga iz Beograda Vlade Vesovića
   Međutim, u Velesu smo 2019. imali gošću iz Finske, našu prijateljicu Kirsi Salonen, što znači da ova kolonija već prevazilazi  Balkan.
   Na pitanje o većoj valorizaciji naše strip kolonije, mislim da bi trebalo ostvariti neke preduslove:
   Prvo, stara priča o većoj podršci države, vlasti, donatora...
   Drugo, mala reorganizacija sa Strip kolonijom iz koje treba da razdvoji organizacija međunarodnog konkursa za strip. To su dve različite stvari. Potrebno je rešenje u organizaciji drugog većeg događaja, pa тако će makedonska strip scena biti afirmisanija u našoj zemlji i šire.

- Omiljeno strip „štivo “ kome nakon zadnjeg ponovnog čitanja   ponovo se vracate  gladni?
   Makedonski strip, odnosno stripovi makedonskih autora, posebno iz novije generacije! To pomalo liči na profesionalnu deformaciju, ali čim je čovek posvećen i učestvuje u razvoju makedonske strip scene, onda postaje deo njega.
   Uživam da pratim napredak makedonskog stripa koji od talentovanog  treba da postane kvalitetan. To zahteva više napora i zalaganja od svih, kao i realan pogled na stvari. Uživam gledajući poboljšani kvantitet i  kvalitet novih imena i talenata koji polako preuzimaju  svoje mesto.
   U vezi sa  strip literaturom , uvek se vraćam strip projektima, odnosno projektima  za strip manifestacije i aktivnosti u našoj zemlji i šire (mala šala!)
   Nisam ljubitelj američkog akcionog stripa, evropskog - da! Najviše volim balkanske stripove, odnosno stripove  iz bivše jugoslovenske teritorije.Ali , ipak kao  hrišćanin obraćam pažnju na strip scenarije koji bi trebalo da privuku moju pažnju.

Objavljeno: 13.11.2020.
Stripburger news...      Press: Stripburger
  ...ŽIVEL STRIP! ŽIVELA ANIMACIJA! 21

Živel strip! Živela animacija!

Po intenzivnem dogajanju na Stripburgerjevem facebooku in Strip Core TV v zadnjih dveh tednih, v tej maniri, a bolj sproščeno, nadaljujemo tudi ta teden.

ŽIVEL STRIP! ŽIVELA ANIMACIJA! 21
natečaj za strip in animacijo za osnovnošolce in srednješolce
iz Furlanije - Julijske Krajine in Slovenije

Združenje Viva Comix in revija Stripburger iz Ljubljane v okviru projekta ŽIVEL STRIP! ŽIVELA ANIMACIJA! 21 razpisujeta nagradni natečaj za strip in animacijo.

V navdih ponujamo lika Peste iz kratkega stripa slovenskega stripavtorja, animatorja in kritika Gašperja Rusa ter Belega zajca italijanske stripavtorice in ilustratorke Gabrielle Giandelli.

Partnerji projekta pa so revije Ciciban, Cicido in Pil, Društvo 2 koluta, Društvo SLON, RogLab, Klub Marindolus Kranj in Trubarjeva hiša literature.

VEČ


Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

Objavljeno: 05.11.2020.
Konkurs za 33. izložbu autorskog stripa...     Press: 24 satno crtanje stripa
  ...Učenika osnovnih škola
  i predškolaca Srbije!

CENTAR ZA LIKOVNO VASPITANJE
DECE I OMLADINE VOJVODINE

RASPISUJU KONKURS ZA 33. IZLOŽBU
AUTORSKOG STRIPA
UČENIKA OSNOVNIH ŠKOLA I PREDŠKOLACA SRBIJE

Strip kao mogući vid stvaralaštva, izražavanja i komunikacije našao je sigurno mesto u nastavi likovne kulture i izložbeno-instruktivnoj delatnosti Centra. U želјi da nastavimo ovu akciju i pretvorimo je u stalnu izražajnu potrebu mladih, naglašavamo neophodnost za još adekvatnijim odnosom prema nizu problema zakonitosti likovnih umetnosti, specifičnosti medija stripa i programu nastave likovne kulture.

USLOVI KONKURSA:
-Maksimalan format stripa može biti 50h70cm.
-Strip mora biti originalno i samostalno rešenje učenika.
-Svaki učenik može da pošalјe po jednu tablu (stranu) ili 3 do 4 trake (kaiša) stripa.
-Eventualna upotreba boje treba da bude u funkciji crteža i ideje.
-Prispele radove će pregledati stručni žiri i dodeliti tri prve, tri druge i tri treće nagrade. Posebno priznanje biće dodelјeno likovnom pedagogu za kolekciju radova.
-Na konkursima mogu učestvovati sva deca individualno ili preko predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola, kao i privatne škole, likovne radionice ili atelјei za decu i omladinu.
-Ukoliko se iz jedne ustanove šalјe više grupa radova, različitih vaspitača, učitelјa, nastavnika odnosno mentora- svaka grupa radova (jednog mentora) mora biti fiziči odvojena - posebno zapakovana sa svim neophodnim podacima. Na ovo posebno skrećemo pažnju Predškolskim ustanovama.

-Radovi se ne vraćaju nego ostaju u zbirci Centra za likovno vaspitanje. Organizator zadržava pravo da radove koristi za druge neprofitabilne izložbe, u dobrotvorne svrhe i da ih reprodukuje u štampi.

-Molimo Vas da ne šalјete radove koji sadrže organske materije (plodovi prirode, začini, testeninu, itd., niti bilo koji drugi materijal koji otpada sa radova.

-Radove poslate u rolni ili radovi koji su presavijeni žiri neće uzimati u razmatranje.

Na poleđini svakog rada treba  obavezno zalepiti karticu sa podacima popunjenim na kompjuteru:
------------------------------------------------------------------------ 
Ime i prezime deteta:___________________________ 
Razred/ uzrast:_______________________________
Naziv teme:__________________________________
Naziv škole:__________________________________
Mesto i adresa škole:___________________________
Ime i prezime
nastavnika/likovnog pedagoga:___________________
Kontakt telefon:_______________________________
Adresa elektronske pošte:_______________________
------------------------------------------------------------------------

Sve podatke isklјučivo popuniti na kompjuteru. Podaci ili pojedinačni podaci napisani rukom neće se uzeti u razmatranje.
GRUPNI RADOVI DECE – neće ulaziti u kategoriju za nagrađivnje, ali mogu biti od strane žirija odabrani za izlaganje.
ROK ZA SLANјE RADOVA: 01.12.2020. godine

Radove slati na POŠTANSKI FAH Centra za likovno vaspitanje sa naznakom likovnog konkursa:
Centar za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine
POŠTANSKI FAH  328
Mileve Marić 62

21101 Novi Sad

mob. 064/47-37-363
cеntarzalikovnovaspitanje@gmail.com
www.likovnicentardece.org
www.facebook.com/centarzalikovnovaspitanje/
instagram.com/centarzalikovnovaspitanje
Objavljeno: 05.11.2020.
24-satno crtanje stripa 2020...     Press: 24 satno crtanje stripa
  ...Subota 07.11.2020. - Nedjelja 08.11.2020.,
  naravno, od 12 sati do 12 sati.!

Ove godine, crtanje će se održati po 11-ti puta sa značajnom socijalnom distancom, ali ovoga puta svima dostupnom. Zagreb zbog iznimne situacije neće moći održati 24-satno crtanje stripa u prostorima Akademije likovnih umjetnosti, dok splitska Škola likovnih umjetnosti nastavu održava online, te je nemoguće organizirati crtanje u njoj. Osijek također, zbog nedostatka prostora u kojem bi ugostio sve svoje maratonce nije u mogućnosti ponuditi okupljanje.

STOGA!

Preostaje nam online druženje tijekom 24 sata kako bi ipak na neki način ostvarili komunikaciju među sudionicima.

OVE GODINE OMOGUĆAVAMO SVIMA SUDJELOVANJE, neovisno od mjesta iz kojeg dolaze. Nema izgovora, kuhajte si kavu, čaj, neka vam skuhaju ručak, ispeku pite, jedite voća, kupite napolitanke, osigurajte si stabilnu internetsku vezu, opskrbite se papirom (kakvim god), našiljite olovke, obavezno novi rapidografi i pun tuš, crtajte sa obitelji, NEKA TAJ NEPROSPAVANI VIKEND BUDE NAJBOLJI OVE GODINE!

Pozivamo sve zainteresirane da sudjeluju u maratonu, ostanu odgovorni, skeniraju svoje radove, ili ih fotografiraju mobitelom i pošalju na naš mail kako bi ih mogli postaviti na internet stranicu.

Prijava i e-mail adresa je OBAVEZNA I NUŽNA kako bi vas uvrstili u mailing listu kojom ćete dobivati obavijesti o skeniranju, pristupu online konferencijskom pozivu i ono najbitnije - TEMI koju ćemo naravno objaviti 07.11.2020. točno u podne.

Po ispunjavanju prijavnice dobit ćete mail o zaprimanju vaše prijave.

Živi i zdravi bili, 24 sata crtali!

Dodatne upute za sudjelovanje u 24-satnom crtanju stripa:

Dragi svi!

Kao prvo iznimno veliko HVALA! što podržavate ovaj projekt čak i u ovakvim uvjetima. Znamo da je kod 24 satnog crtanja stripa ono najbitnije druženje i razmjena informacija uz pite i grah, a ovoga puta, na žalost morat će biti putem internetskih kanala.

Odlučili smo se za Discord. Discord je aplikacija koja omogućava komuniciranje putem interneta uz pomoć kamere i mikrofona, a putem nje moguće je i prenositi crtanje u živo. Uz to, omogućen je i chat. Naravno, kao i u sve ostale aplikacije potrebno je registrirati se i stvoriti besplatan račun kako bi ju mogli koristiti, što Vam toplo preporučamo da učinite što prije. Kako bi to učinili molimo Vas da pratite poveznicu

-> DISCORD i pratite upute o registraciji ili instalaciji.
Jednom kad se ulogirate možete pristupiti Discord kanalu 24satnog crtanja stripa klikom ovdje
-> 24H_COMICS
Dobrodošli!

Jednom kada se ulogirate na naš kanal možete nam postavljati pitanja i kako koristiti različite opcije Discord-a. Preporučamo da ju pokrenete čim prije kako bi izbjegli bavljenje time u subotu u 12.00h. Imate cijeli tjedan za pitanja i isprobavanje. Bit će nas puno odjednom, zato smo napravili različite tematske "sobe". Vidjet ćete. Samo polako.

VIKEND JE ZA CRTANJE!

Pripremite se. Opskrbite se papirima, olovkama, čajem, kavom, keksima, voćem, ručkom, večerom, doručkom, cigaretama, rakijom, glazbom... šta god Vas motivira i veseli. Na našu žalost nećemo Vas moći maziti i paziti, ali ćemo Vas bodriti cijelim putem. Sa interneta.

TEMA!

Kao i svake godine, temu objavljujemo u 12.00h u subotu 07.11.2020. putem svih raspoloživih kanala, pa ćete ju tako dobiti i na Vaš mail kojim ste se prijavili. Budite strpljivi. Javit ćemo se i preko Discorda kako bi malo prokomentirali temu i uveli Vas u crtanje. I nama je novo, stoga imajte razumijevanja i strpljenja. nećete ništa izgubit i propustit.

SKENIRANJE, UPLOAD i SLIČNO!

Ove godine prepušteni ste sami sebi. Nemojte se silit s time, ali ako uspijete nacrtati i skenirati svoje radove do nedjelje 08.11.2020. u 12h znajte da nešto s Vama nije u redu

Radove primamo narednih tjedan dana, znači do nedjelje 15.11.2020.

Tko je kako završio i kada nećemo provjeravati, jer imamo povjerenja u Vas. Nije natjecanje! Ovo je isključivo test za Vas, koliko ste spremni i u mogućnosti isproducirati u 24 sata, pa budite iskreni prema sebi. Nije sramota ne završit i nije sramota odustat, JER OVO NIJE LAKO!

Kad skenirate svoje radove, nemojte nabijat DPI-je i sl. Neće se tiskati u knjigu, već idu na našu internet stranicu. 75 dpi je sasvim dovoljno. Olakšat ćete nam posao i muku, a i prije ćemo postavit sve table na web.

Ako nemate skener, pitajte susjeda, prijatelja, fotokopiraonu, nekog da Vam to skenira.

Ako ne uspijete to u tjedan dana, možete ih fotografirati mobitelom, dozvolit ćemo to ove godine obzirom da nema svatko skener. Samo molimo neka Vam to bude zadnja opcija obzirom da nekada fotografije ispadnu mutne i svakakve. Skoncentrirano.

Uglavnom, snaći ćemo se svi zajedno.

HVALA! Vam još jednom na prijavi i vidimo se online!

Neka je strip s Vama!

Vaše 24 satno crtanje stripa
Objavljeno: 04.11.2020.
Piše mi se... (15)      by zmcomics
  Nasilna priča, ili 21 dan kasnije…

Ne, nije reč o nasilju u stripu, niti kako mu se to prebacuje… Hteo sam u brzini napisati kako nije reč ni o napadu na strip… ali… cvrc… ipak jeste.

Strip je od svojih početaka bio kontraverzna tema. Svi znamo stare probleme, od cenzura, spaljivanja, partijskog, religioznog pa sve do "psihijatrijskog" sukoba sa ovim oblikom ljudskog izražavanja, s ovom umetnošću.

Verovao sam da je 21. vek simbol prevazilaženja ljudske gluposti, odustajanja od nasilja, otvaranja sveta i, naravno, osvajanja svemira. Podrazumevajuće je bilo da će strip kapitalizovati sve stečene slobode, uživati u dodatnoj slobodi sada kada je svet našao modernije "negativce", a sâm strip nije više toliko profitabilan i tiražan da bode oči i čini se opasnim. Novi milenijum je obećavao uplovljavanje u mirne stripovske vode, užitak u izborenom poštovanju. Naravno, uz kontinuiranu borbu za bolji status jer za njega se dan danas bore i umetničke discipline koje su u vreme rađanja modernog stripa imale bolje, monolitne, statuse. Ali, to je trebalo da ide bez trauma.

Da se od borbe ne sme odustati govore novi događaji koji su izazvali pisanje ove kolumne.

Velika priča u medijima je bila oko stripa. Nije to bila lepa priča. Trinaestog oktobra otvorena je izložba stripova i ilustracija strip grupe Momci koja je bila aktivna od '92. do 2001. godine. Lep jubilej, zanimljiva priča i… naprasni napadi pre nego li je pošteno i otvorena. Bila je to moć društvenih mreža i opskurnih individua kratke pameti. Krenulo je s pretnjama, završilo upadom na izložbu, cepanjem radova, nasiljem… Huligani pobeđuju, nije kao u stripu. Nije uopšte tu reč o samim radovima. Jesu pojedine ilustracije poslužile kao izgovor za napad, ali huligani nisu uopšte pokušali da prepoznaju poruke tih dela. Nije njima trebala poruka, njima je trebao izgovor. Reč je ovde o jednostavnom nazadovanju društva. Čak je i Ministarstvo kulture više osuđivalo radove nego huligane. Ministarstvo kulture je u čitavom nizu izjava bilo nekulturno. Sa ovakvim stavom huligani bi imali opravdanje da demoliraju i velike svetske galerije i crkve, jer česta su dela u klasičnom slikarstvu koja ilustruju biblijske i antičke priče te prikazuju ekstremnije scene od ovih koje su se mogle videti na tih nekoliko ilustracija. Problem je što glupost i nasilje pobeđuju, sada imaju moćno oružje u društvenim mrežama. Što nazadnjaci zloupotrebljavaju napredne stvari protiv naših sloboda. A ova pandemija je dodatna kapisla za sve ekstremizme i zloupotrebe.

Svojevrsno nasilje je i kada se, kao u slučaju ekipe slovenačkog Stripburgera, dok su ljudi okrenuti globalnim problemima, redakcija i niz umetničkih organizacija izbacuju iz prostorija. Nasilje je i kada se Veselom četvrtku preti jer objavljuju strip o crnom šerifu koji kritikuje rasizam.

Jeste, došla su neka teška vremena. Borbu za bolji status stripa i autora, za slobodu umetničkog izražavanja moramo voditi sami. Danas za uspeh mora da se bori i sâm autor, jer su drugačija vremena, više ljudi je slobodno da se kreativno izražava, veća je konkurencija, neizvesnija je trka. Teško da će bilo ko drugi da nam pomogne, ako nema nekog interesa. Tako je i sa našom slobodom.

Dakle 13. oktobra, dok ovo pišem tačno pre tri nedelje, pre dvadeset jednog dana nasilnici su upali na izložbu, demolirali je, iscepali originalna umetnička dela. Udruženje stripskih umetnika Srbije, koje pretenduje da predstavlja domaće strip autore i da se bori za njihova prava, udruženje na čijem su spisku članova i pojedini izlagači, na tu temu i dalje… ćuti… tišina… muk… … …

Strip autori su ostavljeni kao siročići ispred sopstvenog praga…

Definitivno, borba je ovo individualaca. Međutim, ne smemo zaboraviti da nas nije malo…

Naredni tekst ide kako sam planirao…. Nadam se…

Sledi: Kritikujte pozitivno…

Objavljeno: 03.11.2020.
Nova Libellusova izdanja...     Press: Libellus
  ...osma ovogodišnja tura uskoro u prodaji - www.libellus.hr!

Mister No 112 – “CRVENI VJETAR”

Dok čekamo izlazak 7. ture koja je odavno trebala biti vani (ali nažalost još nije), mi ćemo - premda nam inače nije običaj najavljivati sljedeću turu prije izlaska tekuće - krenuti polako sa službenim najavama 8. ture koja bi trebala biti u prodaji za otprilike 15-20 dana.

Prvo izdanje od njih ukupno osam koliko će ih u konačnici biti u njoj nosi naslov “CRVENI VJETAR” i riječ je o 112. knjizi redovne biblioteke Mister Noa!

Ovu pustolovinu na 98 stranica koja predstavlja početak prilično duge sage s opakim Ishikawom potpisali su Luigi Mignacco (scenarij) i Roberto Diso (crtež i naslovnica), a u Italiji je objavljena u broju 241 redovnog serijala koji je izašao u lipnju 1995. godine.

Što se same priče tiče, “Crveni vjetar” predstavlja svojevrsni zaokret u odnosu na dosadašnju radnju jer Mister No poslije izvršene sabotaže u tvornici “Brazil chemicala” napušta Manaus (kako bi zaštitio svoje najbliže prijatelje) u koji će se potom vratiti tek u izvornoj epizodi 273 pod naslovom “Manaus” koja je u Italiji objavljena gotovo tri godine nakon “Crvenog vjetra”, u veljači 1998. No, pričat ćemo mi uskoro još o ovoj sagi...

Na kraju još samo podatak da će redovna cijena Mister Noa 112 biti 150 kuna, a tijekom prva dva mjeseca moći ćete ga kupiti za promotivnih 120 HRK.

Dylan Dog kolor biblioteka 28

28. knjiga Dylanove kolor biblioteke drugi je naslov koji službeno najavljujemo iz naše osme ovogodišnje ture koja bi negdje oko 25. listopada trebala ugledati svjetlo dana, a dvije izvrsne priče koje vas čekaju u njoj su “DEMETRINO” POSLJEDNJE PUTOVANJE i VELIKA ZARAZA!

Što se autora tiče, prvu epizodu potpisuju Giulio Antonio Gualtieri (scenarij) i Stefano Landini (crtež), a iza druge stoje Fabrizio Accatino (scenarij) i Fabrizio Des Dorides (crtež). Obje epizode kolorirala je Alessia Pastorello, dok je naslovnica djelo Nicole Marija!

Inače, u Italiji je ovo izdanje objavljeno u veljači 2019. godine, a na kraju još samo podatak da će redovna cijena ove knjige biti 160 kuna, dok će ona posebna tijekom prva dva mjeseca iznositi 128 HRK.

DR. WATSON - “Velika praznina”

Treće izdanje u našoj osmoj ovogodišnjoj turi koja bi u prodaji trebala biti za petnaestak dana ujedno je i premijera, a riječ je o integralu legendarnog Dr. Watsona pod naslovom “Velika praznina” koji scenaristički potpisuje iznimno produktivni Stéphane Betbeder, a crtački naš dragi prijatelj, neponovljivi Darko Perović!

Inače, riječ je o diptihu sa zaokruženom pričom koja je u Francuskoj objavljena u dvama albumima koji su izašli krajem 2014. i 2017. godine, a kolorirali su ih Véra Daviet (prvi dio) i Axel Gonzalbo (drugi dio).

Naslovnice izvornih albuma nacrtali su Ronan Toulhoat (za prvi) i Grzesiek Krysinski (za drugi album), a za fenomenalnu, ekskluzivnu naslovnicu našeg izdanja zaslužan je - naravno - sjajni Darko Perović!

Što se same priče tiče, u njoj vas očekuje jedan uistinu jedinstven prikaz odnosa između Sherlocka Holmesa i Dr. Watsona u kojem ćete - uvjereni smo u to - istinski uživati! Naime, nakon što je Holmes nestao u slapovima Reichenbach 1891. godine prilikom sukoba sa svojim zakletim neprijateljem profesorom Moriartyjem, njegovo tijelo nikad nije pronađeno. Doktor Watson, detektivov vjerni suradnik, uvjeren je da je njegov prijatelj još uvijek živ i da ga Moriarty drži zarobljena negdje u Londonu. Nema nikakvog traga, nikakvog dokaza, ali drži se za svoju slabašnu nadu na ogromno razočaranje svojih prijatelja koji promatraju kako postupno tone u svoje paranoične zablude. No, zavjera oko Holmesova nestanka nije proizvod njegova pomućenog uma, već je zapravo stvarna...

Na kraju još samo informacija da će redovna cijena integrala “Dr. Watsona” biti 195 kuna, a tijekom prva dva mjeseca moći ćete ga kupiti za 156 HRK.

Dragonero 14

Četrnaesta knjiga fenomenalnog Dragonera četvrto je izdanje u našoj osmoj ovogodišnjoj turi koja bi za petnaestak dana trebala biti vani, a pustolovine koje vas čekaju unutra te njihovi autori su:
“PRIČE S PUTOVANJA” (Stefano Vietti / Manolo Morrone, Salvatore Porcaro, Fabrizio Galliccia & Fabio Babich)
“IZGUBLJENE STAZE” (Stefano Vietti / Walter Trono, Salvatore Porcaro & Fabio Babich)
“VJEŠTIČINA POGODBA” (Luca Enoch & Giovanni Eccher / Antonella Platano)

Standardno, naslovnice i za ove epizode potpisao je Giuseppe Matteoni, a u Italiji su objavljene između rujna i studenoga 2016. godine u originalnim brojevima 40, 41 i 42.

Inače, ovu knjigu otvara dvodijelna pustolovina “Priče s putovanja” / “Izgubljene staze” koja prati tradicionalno godišnje izvidničko okupljanje na kojemu vas ponovno čekaju Yeraban, Jinza, Kyoden, Ewyan, Briana, Rehka i Yannah, a u “Vještičinoj pogodbi” Ian će u društvu simpatične Aryse priskočiti u pomoć grofu i grofici Kastvan...

Prije nego što se bacite na čitanje ove knjige, predlažemo vam sljedeće naslove za domaći rad:
“Izvidničko okupljanje” (D 2)
“Kroz Erondàr” (D8)
“Strahosjek” (D 13)
“Kugla duša” (D SP 3)

Uz tehničke detalje koje već sigurno znate (tvrde korice; 294 stranice; tri unutarnje kolorne naslovnice; naklada 300 primjeraka itd.), na kraju još samo informacija da će redovna cijena Dragonera 14 biti uobičajenih 195 kuna, a tijekom prva dva mjeseca moći ćete ga kupiti za promotivnih 156 HRK.

ZARDO

Peto izdanje u našoj osmoj ovogodišnjoj turi koja bi u prodaji trebala biti za petnaestak dana još je jedna premijera, a ovog puta riječ je o “Zardu”, sjajnome kolornom albumu koji potpisuju legendarni kreator Dylana Doga Tiziano Sclavi (scenarij) i naš dragi prijatelj, maestralni Emiliano Mammucari (crtež), a kolorirao ga je Luca Saponti!

Inače, po Sclavijevim riječima, radi se o “transmedijalnom projektu” jer je “usporedno s pisanjem knjige 'Nero.' (s točkom) napisao i scenarij za film s istim naslovom u kojem je epizodnu ulogu imao i Hugo Pratt. Nadalje, riječ je o noiru nadahnutom laganom ironijom, s podosta horora, na temu 'dijaboličnih ljubavnika' (nešto između 'Opsesije' i 'Tjelesne strasti' te 'Demona' i 'Suvišne okrutnosti'). Radnja se odvija u Milanu, u njegovim manje poznatim četvrtima... Nema Duoma, nema ulice Montenapoleone... Samo gradska zaobilaznica te mračna i uznemirujuća predgrađa... A zatim je tu i okolna provincija, sve do brežuljaka... Sve sama 'osamljena', bezimena mjesta... Milano bi mogao biti Pariz, ali i London ili Hamburg, a okolna provincija krajevi izvan bilo kojeg od tih gradova, jer pravo mjesto radnje u 'Zardu' je zemlja tjeskobe...”

Na kraju još samo informacija da će redovna cijena “Zarda” - koji je izvorno u Italiji objavljen u lipnju ove godine - biti 185 kuna, a tijekom prva dva mjeseca moći ćete ga kupiti za 148 HRK.

Nathan Never 74

74. knjiga Nathana Nevera šesto je izdanje u našoj osmoj ovogodišnjoj turi koja bi za petnaestak dana trebala biti u prodaji, a epizode koje vas čekaju u njoj su:
ZABORAVLJENI ŽIVOTI (Bepi Vigna / Romeo Toffanetti)
U OCEANSKIM DUBINAMA (Stefano Vietti / Gièz)
ZABORAVLJENI SLUČAJ (Stefano Piani / Ivan Calcaterra)

Navedene priče u Italiji izvorno su objavljene u razdoblju od kolovoza do listopada 2009. godine u brojevima 219, 220 i 221, a autor svih naslovnica je kao i obično naš dragi prijatelj, maestralni Roberto De Angelis!

Što se radnje epizoda tiče, u Vigninim “Zaboravljenim životima” očekuje vas napeta pustolovina na temu kloniranja, a u priči koja nosi naslov “U oceanskim dubinama” Vietti će nas odvesti u rasjed B-901, najveći koji je nastao nakon pada Uranije, a svi pravi Nathanovi fanovi odmah će otkriti poveznicu s epizodom “Noćna mora u svemiru” koju smo objavili u svojoj 27. knjizi. Na kraju, u “Zaboravljenom slučaju”, Piani će nas uvući u bezobzirne političko-ekonomske spletke koje će nam iz još jednog kuta otkriti svu okrutnost svijeta budućnosti...

Na kraju još samo informacija da će regularna cijena 74. Nathanove biti 195 kuna, a tijekom prva dva mjeseca moći ćete je kupiti za 156 HRK.

Tex kolor 27 - “PONOS NAVAJA”

27. kolorac Texa Willera, još jedan iz “best of” edicije, sedmo je izdanje u ovoj našoj osmoj ovogodišnjoj turi koja će za 10-15 dana izaći iz tiskare, a ovog puta riječ je o još jednoj sjajnoj Texovoj priči, jednoj od najboljih svih vremena, pod naslovom “PONOS NAVAJA”!

Ovaj istinski klasik u kojem je opisan prvi susret Texa i Tigera, na 348 stranica u boji potpisali su legendarni velemajstori Claudio Nizzi (scenarij) i Giovanni Ticci (crtež), naslovnicu je tradicionalno nacrtao još jedan genijalac - Claudio Villa, a u Italiji je izvorno objavljen u razdoblju između listopada 1992. i siječnja 1993. godine u brojevima 384, 385, 386 i 387 redovnog serijala.

Na kraju još samo informacija da će redovna cijena 27. Texova kolorca biti 350 kuna, a tijekom prva dva mjeseca moći ćete ga kupiti za 280 HRK.

Zagor 78

Zadnja, osma knjiga iz naše osme ovogodišnje ture koja će se za 10-15 dana naći u prodaji nosi naslov “TIMBER” BILL i riječ je o - opet broj osam - 78. knjizi Zagorova redovnog serijala!

Što se same radnje tiče, na početku ćemo vidjeti završnicu pustolovine sa Satkom, Wertmannom i prije spomenutim “Timber” Billom koja je započela u prošloj knjizi, a potom nas čeka - Paranormus!

Popis epizoda u ovoj knjizi - riječ je o izvornim brojevima 220, 221 i 222 koji su u Italiji premijerno objavljeni u razdoblju između studenoga 1983. i siječnja 1984. godine - te njihovih autora je sljedeći:
“Timber” Bill (Marcello Toninelli / Franco Donatelli)
Poglavica žute kose (Marcello Toninelli & Tiziano Sclavi / Franco Donatelli & Pini Segna)
Prorok (Tiziano Sclavi / Pini Segna)

Na kraju još samo informacija da će redovna cijena Zagorove 78. knjige biti standardnih 215 kuna, a tijekom prva dva mjeseca moći ćete je kupiti za promotivnih 172 HRK.

Libellus
www.libellus.hr/
Objavljeno: 02.11.2020.
Neodoljivo tajanstvena Venecija...      Autor: Ilija Bakić
  ...“Venecijanska bajka” Huga Prata; 
  izdavač Darkwood, 2019.

   Kapetan Korto Malteze prvi put se u našem Univerzumu pojavljuje 1967.g. u stripu “Balada o slanom moru” (u crno-beloj verziji, na stranicama italijanskog strip magazina “Narednik Kirk”, nazvanog tako po popularnom stripu Huga Prata koji je crtao tokom boravka u Argentini); Kortovo pojavljivanje nimalo nije pompezno - on je razapet na splavu koji je prepušten na milost i nemilost Tihom okeanu a spasava ga agresivni, bradati Rus poznatog prezimena Raspućin. Posle uspeha „Balade...“ i pauze od tri godine, Prat (1927-1995) nastavlja da ispisuje/iscrtava Kortove doživljaje, najpre u epizodama od po 20 tabli (što je dužina idealna za strip revije); premijere tih priča bile su u francuskom magazinu „Pif gadget“ sa kojim je Prat intenzivno sarađivao kad se iz Italije preselio u Francusku. Iz „Pif“-a Korto se širio dalje, u belgijski „Tintin“, italijanski magazin koji se zvao „Korto Malteze“ i mnoge druge. U Jugoslaviju je stigao preko beogradskog časopisa „Pegaz“ (koji je uređivao Žika Bogdanović; u ovom izdanju zvao se „Korto Maltežanin“), sarajevskog magazina „Strip Art“ (urednik Ervin Rustemagić) te „Politikinog zabavnika“ odnosno albuma različitih izdavača. Priče o Kortovim avanturama širom mora i meridijana u prvim decenijama XX veka naknadno su kolorisane i sabirane u albume, različitog obima. “Darkwood”-ov album „Venecijanska bajka“, deo je serije od 12 albuma sa Kortovim doživljajima, štampan ćirilicom, u punom koloru sa tvrdim koricama.

   „Venecijanska bajka“, originalno objavljena 1977.g, vodi romantičnog mornara u biser Jadranskog mora; „izazvan“ pismom mrtvog prijatelja Barona Korvoa, što je pseudonim istorijske ličnosti – pisca Frederika Vilijama Rolfa – u kome on tvrdi da je razotkrio tajnu nestanka Solomonovog pečata, dijamanta sa mističko-magičnim moćima. Legenda o ovom predmetu obuhvata mnoštvo krađa i prevara, žrtvovanja poklonika, ubistava i stradanja agenata i zaverenika, skrivanja, otkrivanja i novih nestajanja... I ljudi koje Korto sreće dok traga za razrešenjem misterije jednako su tajanstveni i egzotični, ekscentrični i mentalno labilni. Svako od njih zna deo tajne na osnovu koga nastavlja svoj put ka otkriću željenog predmeta. Korto je, kao stranac, u poziciji da spaja različite, međusobno suprotstavljene strane i da na osnovu fragmenata sačinjenih od istorijskih činjenica, ezoterijskih učenja, ljudskih strasti, komplekasa, ludila i puke slučajnosti sastavi koliko-toliko celovitu priču. Svoj udeo u legendi imaju i tajna društva, mladi fašisti, državna policija i pesnik Gabrijele D'Anuncio. U maniru uzbudljivog istorijskog trilera Prat zapliće fakte i fikciju, stvarne i izmaštane ličnosti, ono što se dogodilo sa onim što se moglo dogoditi.

   Ravnopravan junak priče je i Venecija (u kojoj je Prat proveo detinjstvo) sa skrivenim dvorištima i trgovima, tajanstvenim stepeništima, tornjevima i krovovima, sa ornamentima i statuama donetim iz različitih delova sveta, sa slojevima istorije različitih naroda koji su živeli na ovom prostoru. Konačno, junak stripa je i Pratova stvaralačka samosvest i autoironija kojom se distancira od priče odnosno zaokružuje je insistirajući na raskidanju magije pripovedanja zarad teatralnog svođenja računa (povorkom junaka ove epizode) i Kortovog odlaska u nove avanture.

   Prat i njegov (anti)junak Korto uvereni su da realnost nije onakva kakvom se čini, da u njoj nema ničega trajnog i junačkog; istina zavisi od položaja onog ko o njoj svedoči odnosno od autorove volje da nešto proglasi bitnim. Otuda je ovaj strip specifičan „slučaj“ postmodernističkog eklekticizma i kao takav traži povećanu čitalačku pažnju kako bi se spoznale fine nijanse pripovesti, poigravanje faktima i konstantni upliv magijskog u realnost. Po ovom maniru Prat je blizak H. L. Borhesu koji je istinu predstavljao kao fikciju (za razliku od drugih pisaca koju su fikciju pokušavali da predstave kao istinu). Na vizuelnoj ravni stripa, Prat se majstorski poigrava stilizovanim, minimalističkim crtežom koji predstavlja trivijalne i čudesne prizore izmeštene od uobičajenog i očekivanog a sve na radost pravih ljubitelja „priča u slikama“ i predanih pratilaca serijala koji ima kultni status kao remek-delo umetničke baštine XX veka.

(„Dnevnik“, 2020)
Objavljeno: 01.11.2020.
Strip: Noćni sud (159)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 01.11.2020.
Strip: Cane (420)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 01.11.2020.
Besna kobila najavljuje...     Press: Besna kobila
  ...Edicija Džambas bogatija za tri domaća grafička romana!

Pored Prokletog igrališta Aleksandra Petrikanovića, koje je već u knjižarama, do kraja novembra pridružiće mu se još dva naslova: Oruđe delanja Biljane Đurđević i More je bilo mirno Tanje Stupar Trifunović i Tatjane Vidojević. Time će biti ispunjen naš zacrtani izdavački plan, bar kad su u pitanju stripovi, da se ove godine posvetimo isključivo domaćim autorima i našoj ediciji Džambas.

Tri grafička romana, tri potpuno različite poetike, ali sva tri daju izvanredan uvid o sjajnim dometima domaćih autora.

Biljana Đurđević - ORUĐE DELANJA / INSTRUMENT OD ACTIVITY
Besna kobila predstavlja još jedan grafički roman rađen u saradnji sa Kabinetom grafike Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu – Oruđe delanja naše istaknute slikarke Biljane Đurđević. Ovaj grafički roman ispituje stanje savremenog čoveka u društvenom sistemu koji se sve bahatije odnosi prema pojedincu, negirajući i one osnovne principe za koje se čovečanstvo borilo kroz XIX i XX vek. Oruđe delanja govori o apatičnosti čoveka, o njegovoj nevoljnosti da se probudi iz novostvorenog sveta u kome se živi da bi se proizvodilo, time hraneći i jednu sistemsku Hidru, koja zadire u sve aspekte života i nameće konzumerizam kao suštinu savremenog bića. U tom procesu, stvaralac proizvoda je i njegov konzument, ukodiran da stalno robuje sistemu kako bi ostao deo sistema. Višedecenijska medijska indoktrinacija postala je osnovno sredstvo manipulacije koja objedinjuje sve ljude, bez obzira na prividan status koji im je dat.
Objavljivanje ovog dela pomoglo je Ministarstvo kulture Republike Srbije.

Edicija Džambas, 120 strana, kolor, format položeni B5, tvrd povez.
Ogledni odlomak grafičkog romana Oruđe delanja

www.scribd.com/document/481965738/Biljana...

Tanja Strupar Trifunović & Tatjana Vidojević - MORE JE BILO MIRNO
Grafički roman More je bilo mirno je sjajan primer kako moderna književnost može da zaživi i u obliku koji će u prvi plan istaći sve njene najbolje segmente, dajući joj novu dimenziju. Tanja Stupar Trifunović (scenario) i Tatjana Vidojević (crtež) uspešno pobijaju sve predrasude o stripu i formu modernog grafičkog romana dižu na viši nivo. Teško je odvojiti gde jedna autorka završava posao a druga preuzima. Ovakvu simbiozu je gotovo nemoguće pronaći. Reči na tablama su svedene, oštre i emotivne. Priča je lična – o gubitku (gubicima), razočaranjima, sećanjima i toksičnoj vezi. Tekst i slika su komplementarni. Tek sagledavanjem i jednog i drugog dolazi se do potpune asimilacije u neraskidivu celinu i poruku. Ono što se može konstatovati sa aspekta književne i strip kritike jeste da su u svakom pogledu briljirale grafičkim romanom More je bilo mirno. Komplementarnost ove dve autorke ide do neshvatljive simbioze, bez trunke dihotomije, kao da je grafički roman delo jednog autora a ne tandema. (iz recenzije strip kritičara Nikole Dragomirovića).

Edicija Džambas, 84 strane, kolor, format B5, tvrdi povez.
Ogledni odlomak grafičkog romana More je bilo mirno

www.scribd.com/document/481969010/Tanja-Stupar-Trifunov...

Aleksandar Petrikanović - PROKLETO IGRALIŠTE
Uz savet i pomoć Igora Kordeja, obogaćuje svoju ediciju Džambas (posvećenu domaćim strip autorima) grafičkim romanom prvencem Aleksandra Petrikanovića Prokleto igralište. Grafički roman Prokleto igralište izuzetan je na više nivoa: poigravajući se fantastikom i apsurdom, usput vešto parodirajući akcione i epske teme, autor gradi lik Čarobnjaka, krajnje neobičnog junaka, čak i za svet stripa - sjajno jednostavnog, u ključnim trenucima, jednostavno sjajnog. Baš kao i sam strip.

Edicija Džambas, 144 strane, kolor, format B5, tvrdi povez.
Odlomak iz grafičkog romana Prokleto igralište

www.scribd.com/document/475198007/Aleksandar-Petrikanovi...

Objavljeno: 30.10.2020.
Međunarodna izložba...     Press: SKC BGD
  ...Storyboard!

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR BEOGRAD (SKC) –
SREĆNA GALERIJA

CIKLUS IZLOŽBI I PREDAVANJA: STRIP I ILUSTRACIJA

MEĐUNARODNA IZLOŽBA STORYBOARD
Autor projekta: Marija Ristić, istoričar umetnosti

OD 29. OKTOBRA DO 13. NOVEMBRA 2020.
ponedelјak-petak: 11.00-18.00 / subota: 11.00-15.00

ili u virtuelnoj formi albuma, preko
http://www.facebook.com/comicsfest

Izložba STORYBOARD , autorski projekat Marije Ristić, predstavlјa unikatni vid prezentacije ove, u kulturnoj javnosti, nepravedno zapostalјene delatnosti. Na ovoj izložbi će biti predstavlјeni reprezentativni radovi umetnika stilski različitih izraza. Izložba predstavlјa pregled storibordova stranih i domaćih autora nastalih za različite potrebe predprodukcije. Izuzetni radovi stilski i generacijski različitih umetnika približiće nam ovaj vid umetničkog stvaralaštva koji je u svetu filma, reklama, stripova... našao primenu. Učesnici izložbe su: Aleksa Gajić, Aleksa Jovanović,  Aleksandar Stanković, Boban Savić GETO, Borivoje Grbić, Dedadarko, Dražen Kovačević, Enrico Marini, Iva Ćirić, Ivan Šainović, Jovan Ukropina, Milan Mišić, Mirko Ilić, Pasquale del Vecchio, Predrag Ginevski, Rastko Ćirić, r.m.Gera, Siniša Banović, Tiberiu Beka, Tod Carter, William Cogo, Želјko Pahek. Pojedini od njih su svoj prepoznatlјivi umetnički jezik prilagodili zahtevima storiborda, koji očekuje jasnu i precizno skiciranu misao.

Storyboard, tabla za priču, predstavlјa najuočlјivije mesto susreta stripa i filma kao likovno – narativnog jezika. Za razliku od stripa, ova umetnička forma ne zahteva do kraja sprovedenu razgovetnost u pripovedanju i ne obraća se publici, nego filmskoj ekipi. Direktror fotografije i reditelј najbolјe komuniciraju putem storiborda. Međutim, od izuzetnog značaja služi producentima, snimatelјima i scenografima, koji koriguju ili prate vizuelizovani scenario. U tom smislu, moguća definicija storiborda bila bi: grafički vizuelizovana „priča“ buduće ekranizacije određenog scenarija.

12. NOVEMBAR, 2020. Velika sala, 18.00
STORYBOARD - GRAFIČKI VIZUELIZOVANA „PRIČA“ BUDUĆE EKRANIZACIJE ODREĐENOG SCENARIJA, predavanje / promocija kataloga istoimene izložbe
Govore: Marija Ristić, istoričar umetnosti i autor projekta i storyboard autori zastuplјeni na izložbi

Projekat Storyboard se sastoji od prateće izložbe i video-prezentacije izabranih radova zastuplјenih u filmovima, animiranim filmovima i reklamama a ima i edukativni karakter, s obzirom da će posetioci biti informisani o storibordu kao jednoj značajnoj fazi u samoj filmskoj predprodukciji.

Objavljeno: 29.10.2020.
Stripburger news...      Press: Stripburger
  ...Javno pismo Metelkova 6!

Širite!!!!
https://www.peticija.online/ustavimo_deloacijo_kulturnikov_z_metelkove_6

ODZIV NA OBRAČUN MINISTRSTVA ZA KULTURO Z NEVLADNIMI ORGANIZACIJAMI NA METELKOVI 6

Ljubljana, 20. 10. 2020

Nevladne organizacije, ki delujemo na Metelkovi ulici 6 v Ljubljani, smo v ponedeljek 19. 10. 2020 dobile od upravljalca stavbe Ministrstva za kulturo predlog za sporazumno prekinitev najemne pogodbe in poziv, da stavbo zapustimo do 31. 1. 2021. V kolikor tega ne bomo storili, je ministrstvo zagrozilo, da bo izselitev doseglo po sodni poti in na naše stroške. Razlog za to naj bi bil, da ministrstvo prostore potrebuje zase in naj bi jih nameravalo obnoviti, pri čemer so v proračunu sredstva za obnovo predvidena šele v letu 2023, ministrstvo pa najemnikom ni ponudilo nadomestnih prostorov, niti ni stopilo v dialog z nami. Odpoved najemnih pogodb je prišla na naše naslove nenapovedano in prav na dan, ko sta bili razglašeni epidemija virusa SARS-CoV-2 ter policijska ura. Proti ravnanju Ministrstva za kulturo odločno protestiramo in ga razumemo kot napad na civilno družbo in neodvisno kulturo v želji, da se onemogoči delovanje kritične javnosti. Te želje sedanja oblast in zlasti največja vladna stranka SDS nikoli nista skrivali.

Organizacije, ki delujemo na Metelkovi 6, izhajamo iz dediščine civilnodružbenih gibanj, ki so v 80-ih letih prejšnjega stoletja spodbujale demokratizacijo in demilitarizacijo družbe ter s tem odločilno prispevala k sprejetju demokratične ustave po osamosvojitvi države. Eden od ključnih simbolnih trenutkov teh prizadevanj se je zgodil leta 1993, ko smo kulturnice_ki, umetnice_ki in aktivistke_i zasedli nekdanje poveljstvo vseh slovenskih vojašnic JLA na Metelkovi ulici v Ljubljani. Odtlej je to javni prostor, kjer spoštujemo raznolikost, solidarnost, dialog in kritično misel. Te vrednote in zgodovinska dejstva skuša sedanja vladajoča politika izbrisati, čeprav se je predsednik vlade celo sam nekoč prišteval med mirovnike. Namesto demilitarizacije nam vsiljujejo nakupe ogromnih količin orožja, namesto demokratizacije pa avtoritarizem po vzoru Madžarske in drugih Višegrajskih držav, kjer so z nevladnimi organizacijami že obračunali na podoben način kot želi Ministrstvo za kulturo z nami.

Na Metelkovi 6 danes delujejo nevladne organizacije, kolektivi in posamezniki_ce, ki se ukvarjajo z neodvisno kulturno in umetniško produkcijo, raziskovanjem in zagovorništvom manjšinskih in marginaliziranih skupin. Gre za mednarodno priznane akterje, ki so v skoraj 30-ih letih delovanja na tem prostoru ustvarili tako rekoč neizmerno količino knjig, filmov, revij, razstav, konferenc, festivalov, gledaliških, lutkovnih in plesnih predstav, intermedijskih projektov in raziskav, pri čemer je del te produkcije podprlo prav ministrstvo, ki nas zdaj meče na cesto. Od Ministrstva za kulturo bi pričakovali, da to stanje pozna in da bo podprlo kreativnost in vednost, ki nastajata na tem prostoru, nasprotno pa se je sredi pandemije odločilo, da nam bo odvzelo osnovno infrastrukturo in s tem temelj za naše delovanje. Poudarjamo, da gre v primeru Metelkove 6 za edino stavbo, ki jo Ministrstvo za kulturo namenja neodvisnim kulturnim, umetniškim in raziskovalnim organizacijam ter da organizacije, ki imamo v njej prostore, delujemo v javnem interesu.

Ministrstvu za kulturo in vladi Republike Slovenije sporočamo, da Metelkove 6 ne bomo zapustili in da se bomo z vsemi silami uprli napadom na civilno družbo, neodvisno kulturo in demokracijo.

Center za slovensko književnost
Društvo FPS - Filmski producenti Slovenije
Društvo NSK informativni center
Društvo za retroavantgardo (Laibach)
Društvo za sodobni ples Slovenije
En Knap
Exodos Ljubljana
Forum Ljubljana
Gallus J. CarniolusInštitut za trajnostni razvoj
Otok, zavod za razvijanje filmske kulture / festival Kino Otok
Maska
Mesto žensk - Društvo za promocijo žensk v kulturi
Mirovni inštitut
Plesni Teater Ljubljana
Pravno–informacijski center nevladnih organizacij - PIC
SCCA, Zavod za sodobno umetnost – Ljubljana
Sloga - platforma nevladnih organizacij za razvojno sodelovanje in humanitarno pomoč
Škuc
Ustanova Gallus
Vertigo
Vitkar zavod
Združenje slovenskih ustanov - fundacij


Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

Objavljeno: 28.10.2020.
Još jedna šansa za čovečanstvo...      Autor: Dušan Pavlović
  ...Poslednji vitez na Zemlji.

Ove godine izdavač Čarobna kuća objavljuje dva albuma o Betmenu - Povratak mračnog viteza i Poslednji vitez na zemlji. Ovi albumi pomažu da bolje razumemo zašto se posle osamdeset godina Betmen se pokazao kao najvitalniji superheroj i danas predstavlja najveću inspiraciju među superherojima.

Prvi stipovi o superherojima krajem tridesetih godina 20. veka dugo su definisali način na koji razmišljamo o njima. Supermen, Betmen ili Spajdermen obično upadaju na lice mesta nekog zločina, sređuju zlikovce i nastavljaju dalje. Ovaj bazični zaplet se vremenom usložnjavao. Zlikovci su postajali sve brojniji, lukaviji i moćniji, a superheroji imali sve više muka da ih privedu pravdi. Nekoliko decenija i stotine novih superheroja kasnije, ovaj obrazac se istrošio. Koncept superheroja morao je da se revidira.

Promeni je najviše doprineo scenarista Alan Mur koji je osamdesetih godina i sam radio na Betmenu. (Inače, autor stripova V kao vendeta, Nadzirači itd.) Glavna ideja bila je da se superheroji predstave kao ljude od krvi i mesa. Oni su i dalje superiorniji u odnosu na obične ljude, ali podjednako skloni greškama. Osim toga, pate od čitavog niza ličnih (psihičkih i bioloških) problema, koji do tada nisu bili karakteristični za superheroje. Njihove akcije katkad bi podrazumevale destruktivnost i žrtve. Stvarale bi isto onoliko štete i zla koliko je trebalo da eliminišu. Ukratko, deo njihove ličnosti podjednako pripada mračnoj, kao i svetloj strani.

Betmen se među prvima priključio ovom trendu. Prelomna epizoda pojavila se 1986. godine pod nazivom Povratak mračnog viteza. Scenarista i crtač Frenk Miler (kreator Daredevila za Marvel) predstavlja Betmena ne samo kao veoma brutalnu osobu, već i kao čoveka u godinama, koji se upravo oporavio od depresije. Do Milerovog Betmena bilo je nezamislivo da se superjunaci žali na bolove u leđima dok se bore protiv zločinaca. U ovoj četvorodelnoj priči, Betmen se bori sa Harvi Dentom, bandom Mutanata, Džokerom, ali na kraju i sa samim Supermenom. Milerov Betmen predstavljao je inspiraciju za filmsku trilogiju o Betmenu kao crnom vitezu u režiji Kristofera Nolana u periodu 2005-2012. godine, kao i za Snajderov film Batman vs Superman: Dawn of Justice (2016). Danas nam sukobi između superheroja izgledaju normalni, ali možete misliti kakvu je vrednosnu konfuziju stvorila ova epizoda kada se pojavila pre trideset četiri godine. Prema jednom shvatanju, Supermen ovde predstavlja izraz establišmenta, dok je Betmen na strani širokih narodnih masa. Betmen je brutalan, ali pravedan, dok je Supermen takođe pravedan, ali samo za vladajuće slojeve. Dok Supermen služi američkoj političkoj eliti da po svetu zavodi red, ta ista elita ne reaguje kada u samoj Americi raste korupcija. Ovu ideju samo godinu dana kasnije preuzima Alan Mur u Nadziračima (1987), lansirajući ideju da i superheroji mogu biti korumpirani.

Godine 2011. rad na Betmenu preuzimaju scenarista Skot Snajder i crtač Greg Kapulo. Njihova prva epizoda pojavljuje se u okviru programa New #52, rebutovanog (u žargonu - vraćenog na početak) serijala sa ciljem da se klasični motivi superheroja ponovo definišu. Snajder i Kapulo nude svoju (delimično izmenjenu) verziju detinjstva Brusa Vejna, kao i tragične pogibije njegovih roditelja. Izdavačke kuće su počele da primejuju ovakav pristup i na drugima junacima čime su uspeli da revitalizuju klasične superheroje i zadrže višedecenijsku popularnost.

Krajem 2019. godine Snajder i Kapulo izbacuju poslednju epizodu serijala pod nazivom Poslednji vitez na Zemlji. Priča se sastoji iz tri knjige (preko 180 strana). Ova priča smešta Betmena u postmoderni svet. Nakon eksplozije, Brus Vejn budi se u Arkam senatorijumu, ali 20 godina mlađi (suprotno od Milerovog 55-ogodišnjaka). Ne samo da saznaje da nikada nije bio Betmen (sve je bio plod njegove uobrazilje), već da je on sam ubica svojih roditelja. Ova ponovna  redefinicija, koja dolazi na kraju serijala ove dvojice autora, odvija se u apokaliptičnom svetu, svetu u kome je nejasno ko je dobar a ko zao. Brus oblači bolničku kecelju prepravljenu u Betmenovu odeću, te sa fenjerom u kome se nalazi Džokerova glava kreće kroz pustaru prema Gotamu.  Ovaj segment priče je neobično važan jer ukazuje na dramaturšku izmešanost motiva i pokušaj dobra i zla da se međusobno spasu tražeći put i smisao. Pustinja, kroz koju prolazi, simbolizuje duhovno i vrednosno opustošeni svet. Tokom puta, Betmen ne ispušta fenjer, simbolički nagoveštavajući koliko mu je Džoker potreban kao ideja koja osvetljava put. Dobro očigledno ne može bez zla. I obrnuto.

Ova epizoda unosi još jednu novinu. Na putu prema Gotamu, Betmen saznaje poražavajuću činjenicu. Raspad savremenog sveta i dolazak Omege na vlast nije bila posledica Betmenove, već narodne slabosti, koju je prepoznao i iskoristio Leks Lutor (Supermenov arhineprijatelj). On je pozvao Supermena na javnu debatu i pokušao da ubedi građane da im superheroji ne trebaju i da podrže zlikovce. Građani su pristali.  Ovim autori implicitno dovode u pitanje bezgrešnost običnih ljudi, građana za koje se superheroji bore. Nisu superheroji popustili pred izazovima, već građanstvo - ono više nije onako bezgrešno kako se oduvek pretpostavljalo. Odgovorni su apsolutno svi.

I ovu ideju je u strip eksplicitnije uveo Alan Mur u čuvenom stripu V kao vendeta (1988). Ljubitelji ovog stripa, a pogotovo korisnici njegovih ideja i simbola u političkom životu, često previđaju da scenarista glavnu odgovornost za pretvaranje Velike Britanije u fašističku državu svaljuje na građane koji su, nakon građanskog rata, na izborima glasali za fašiste. Ovo nedvosmisleno predstavlja aluziju sa sve rašireniju praksu u kojoj građani na izborima na vlast dovode populiste koji potom rade na demontaži demokratije.

Za razliku od Mura koji u V kao vendeta nudi turoban završetak svoje verzije apokalipse demokratije, Kapulo i Snajder su optimističniji. Betmen zatiče Gotam pod dominacijom novog super-zlikovca pod nazivom Omega, koji je uspeo da natera u podzemlje čitav niz superheroja i superzlikovaca, koji saradnjom pomažu Betmenu da se stvari vrate u pređašnje stanje. Nakon što Betmen pobedi Omegu, svima očekuju novi početak, što je simbolički predstavljeno na samom kraju epizode u kojoj u kolevci na Zemlju sleće mala beba, novi Supermen. Čovečanstvo sada ima još jednu šansu da počne izpočetka i stvori novi, bolji i pravedniji svet.

Poslednji vitez na Zemlji: carobnaknjiga.rs/betmen-poslednji-vitez-na-zemlji
Povratak mračnog viteza: carobnaknjiga.rs/povratak-mracnog-viteza.

[Objavljeno: Novi magazin, br. 482. 23.7.2020. str. 52-3.]
Objavljeno: 23.10.2020.
Noviteti na sajmu u Čarobnoj knjizi...     Press: Čarobna knjiga
  ...Sajam u Čarobnoj knjizi od 16. do 31. oktobra!

Knjige i stripovi s 33% popusta i mnogo privlačnih akcija pune dve nedelje!

Sajam u Čarobnoj knjizi održaćemo u klubovima čitalaca Čarobne knjige u Dečanskoj 5 (Eurocentar) u Beogradu i Bulevar Books (Bulevar Mihajla Pupina 6) u Novom Sadu, kao i na našem sajtu www.carobnaknjiga.rs. Knjižara Alan Ford (Bulevar Arsenija Čarnojevića 85b) učestvuje samo stripskim naslovima.

Pripremili smo za vas 19 novih izdanja: 7 knjiga i 12 stripova. Svi ti naslovi idu po ceni s Letećeg starta, s 33% popusta, ali verujemo da će vas najviše obradovati to što će u tom periodu svako dostupno izdanje Čarobne knjige koje nije na nekoj od akcija biti takođe u prodaji s 33% popusta! Novi naslovi stići će u tri talasa, 16, 23. i 27. oktobra. Naslovi su po ceni s 33% popusta do 31. oktobra bez obzira na to u kom talasu stižu.

Među knjigama se svakako ističu romani koji najviše zanimaju ljubitelje fantastike: roman „Peščani crvi Dine“, kojim zaokružujemo serijal DINA, zatim drugi nastavak trilogije BELI GRAD, „Rituali vode“, a ljubitelje horora očekuje prava poslastica, „Puste duše“, roman koji su zajedno napisali Čak Hogan i Giljermo del Toro! Tu je, naravno, i roman Ričarda Metisona „Negde u vremenu“, kao i „Stakleni hotel“ Emili Sent Džon Mandel, koji će vas ostaviti bez daha. Za kraj smo ostavili „Žeđ“ Ameli Notomb, roman koji je bestseler broj 1 u Francuskoj, a predstaviće vam Isusa u prvom licu i otvoriti vam vrata ka novoj interpretaciji ljubavi – ljubavi koja je istovetna sa žeđi. Za najmlađe smo pripremili ilustrovanu knjigu „Ana i Luka upoznaju Srbiju“, u kojoj će kroz tematske posete gradovima i znamenitostima naši mališani moći da se prošetaju i upoznaju s mnogim zanimljivostima u Srbiji.

Kao što smo ranije najavili, ljubitelje stripa očekuje pravi maraton izvanrednih naslova. U biblioteci „Stari kontinent“ izlazi dvotomno izdanje Magnusovog „Neznanca“, koje će obuhvatiti kompletan Magnusov opus, uz pregršt dodatnog materijala, skica i zanimljivih tekstova i intervjua. U istoj biblioteci izlaze i drugi i treći tom „Komanče“. Stripsku publiku će svakako obradovati i osmi tom „Asteriksa“. Iz Bonelija nam stiže „Čanbara“ u dva toma, kao i „Komesar Ričardi 7“. Ljubitelji superherojskog stripa biće sigurno zadovoljni dvotomnom pričom o Spajdermenu, „Totalni masakr“, ali verujemo da će mnoge izuzetno obradovati prva dva toma Snajderovog i Kapulovog rada na The New 52, „Saga o sovama“ (koja sadrži priče „Sud sova“ i „Grad sova“), kao i „Smrt porodice“.

Sada ćemo se malo posvetiti tačnom rasporedu izdanja po talasima.

Prvi talas: 16. 10 – 31. 10. 2020.
Komesar Ričardi 7
, 800 RSD, https://carobnaknjiga.rs/komesar-ricardi-7
Žeđ, 400 RSD, https://carobnaknjiga.rs/zedj
Ana i Luka upoznaju Srbiju, 1.000 RSD, https://carobnaknjiga.rs/ana-i-luka-upoznaju-srbiju-slikovnica

Drugi talas: 23. 10 – 31. 10. 2020.
Asteriks, knjiga 8
, 1.340 RSD, https://carobnaknjiga.rs/asteriks-knjiga-8
Čanbara 1, 1.340 RSD, https://carobnaknjiga.rs/canbara-1
Čanbara 2, 1.000 RSD, https://carobnaknjiga.rs/canbara-2
Totalni masakr 1, 1.070 RSD, https://carobnaknjiga.rs/totalni-masakr-1
Totalni masakr 2, 1.070 RSD, https://carobnaknjiga.rs/totalni-masakr-2
Puste duše, 600 RSD, https://carobnaknjiga.rs/puste-duse
Stakleni hotel, 600 RSD, https://carobnaknjiga.rs/stakleni-hotel
Negde u vremenu, 670 RSD, https://carobnaknjiga.rs/negde-u-vremenu

Treći talas: 27. 10 – 31. 10. 2020.
Dina, 8. deo – Peščani crvi Dine, 870 RSD, https://carobnaknjiga.rs/dina-7-deo-pescani-crvi-dine
Rituali vode, 800 RSD, https://carobnaknjiga.rs/rituali-vode
Betmen: Saga o sovama, 2.000 RSD, https://carobnaknjiga.rs/betmen-saga-o-sovama
Betmen: Smrt porodice, 1.070 RSD, https://carobnaknjiga.rs/betmen-smrt-porodice
Komanča 2, 1.340 RSD, https://carobnaknjiga.rs/komanca-2
Komanča 3, 1.340 RSD, https://carobnaknjiga.rs/komanca-3
Neznanac 1, 1.670 RSD, https://carobnaknjiga.rs/neznanac-1
Neznanac 2, 1.670 RSD, https://carobnaknjiga.rs/neznanac-2

Želimo da napomenemo da od ove godine na našem sajtu možete platiti platnim karticama, uplatnicom ili pouzećem. Ako niste u Srbiji, nema nikakvog razloga da propustite ove sjajne naslove po super cenama: poručite gde god da ste u svetu, a paket stiže na vašu adresu!

Pored svih sjajnih noviteta, naravno, očekuju vas i izvanredne akcije i popusti. O tome možete saznati više prateći ovaj link: https://carobnaknjiga.rs/akcije-i-popusti-na-sajmu-u-carobnoj-knjizi

Objavljeno: 22.10.2020.
Slepac...     Press: El Jakk
  ...novitet(i) domaće strip produkcije.

   Pozdrav!

   Zovem se Ilija Jakovljević, ali kad crtam, koristim pseudonim EL JAKK. Imam 25 godina, živim u Beški, robijam u magacinu, a u slobodno vreme crtam loše stripove, da ne kažem "Andergraund"... Nisam neki fan Zagora i sličnih stvari, jebeš ga. Trenutno radim na strip fanzinu "Slepac".

   "Slepac" je nastao skroz spontano. Jedne nedelje uveče, početkom septembra ove godine, sam čekao da krenem u treću smenu. Pošto treću smenu ne volim nikako (A ko je uopšte i voli?), odlučio sam da tu frustraciju iskažem kroz neku vrstu strip-dnevnika.

   Narednih par dana sam radio stripove od 4 panela na tu temu, i poprilično dobro mi je išlo. Postovao sam ih na Fejsbuk i Instagram (instagram.com/el_jakk) čisto da se vidi da nešto radim, pošto sam pre toga imao malu pauzu od crtanja. Reakcije na radove su bile pozitivne, tako da sam i nakon završene treće smene nastavio da izbacujem po jednu stranu svakog dana. U svakom stripu sam prikazao šta sam tog dana radio, ma koliko dosadno bilo - Kupovina cigara, mejl koji mi je stigao, pravljenje špageta itd. Na ove radove sam pre svega gledao kao na neku vrstu ventila - Puni su stvari o kojima nisam pričao kroz strip kao i internih šala iz mog društva, tako da nikada nisu bili namenjeni za neku širu publiku, ali eto, ljudi su se pronašli u njima i zbog toga mi je drago. Na kraju meseca sam uradio strip tutorijal koji pomaže ljudima da naprave svoj "Loš strip" i to je bilo sve za septembar.

   Početkom oktobra sam učestvovao po drugi put na radionici "24 sata crtanja stripova" u Beogradu i tu sam uradio "Slepac specijal", može se reći i drugi broj. U njemu sam malo promenio pravac kojim ovaj strip ide - Okrenuo sam se fikciji. Pošto nisam imao konkretan plan za taj strip, priču sam smišljao usput, od panela do panela. U pitanju je priča o mom putu s prijateljem na radionicu - U njoj ima demona, robota, zombija, letećih Bugara i još koječega što mi je u trenutku palo na pamet.

   Oba stripa odštampao kod kuće. Crno-beli štampač, heftalica, skalpel, jeftini papir i hamer u boji za korice su stvari koje sam koristio pri izradi, pošto ne mogu da priuštim fensi opremu i materijal. Zbog toga se dešavaju greške, ali je sve to deo šarma.

   Količina "Slepca" je vrlo ograničena jer nemam ni vremena ni sredstava za neki veliki tiraž. Cena je 1€ po stripu koji se uplaćuje kao donacija na moj Ko-fi nalog (ko-fi.com/eljakk). Naravno, veće donacije su uvek dobrodošle - Često se dešava da mi ljudi doniraju više novca nego što košta strip, jer žele da podrže moj rad. Sav novac koji zaradim ide u kupovinu opreme, materijala i pribora.

   Što se tiče budućnosti "Slepca", nisam siguran šta će se dalje desiti... Možda nastavim sa dnevnim stripovima, možda jednog meseca objavim više kratkih priča, a možda postane i neki ozbiljniji serijal sa pričom u nastavcima. U svakom slučaju, veliki planovi su na horizontu - Možda me jednog dana čak bude i po knjižarama, nikad se ne zna.

Objavljeno: 20.10.2020.
Strip intervju...     Press: Jagoda Vasileva
  ...Кој е авторот на најстариот стрип
  создаден на македонско тло:
  интервју со Александар Стеванов.

Името на еден од најголемите поборници за популаризација на стрипот во нашата земја е Александар Стеванов. Од 2010 година, кога посериозно почнува да се бави со оваа уметност, тој редовно учестува на стрип-конкурсите во земјава и регионот, за што сведочат десетината освоени награди. Освен како сценарист на стрипови, Стеванов се бави и со проучување на стриповното минато. Резултат на таа негова втора пасија е книгата „Визуелна хроника на македонскиот стрип“ од која годинава излезе вториот том. Пред неколку дена излезе уште една негова публикација од областа на стрип-историјата, книгата „Жељко Книвалд“, што пак е повод за интервјуто што следи.

1. За почеток, со што Жељко Книвалд заслужил публикација именувана по него?
Со неговото име за првпат се сретнав пред неполни десет години, читајќи ја книгата „Стрип – запис со човечки лик“ на нашиот истакнат писател, новинар, есеист, драматург, сценарист и теоретичар на медиумите – Томислав Османли. По укажување на Јелица Тодорчевска, во оваа исклучително битна публикација Османли открива дека најстариот стрип создаден на македонско тло датира од учебната 1937/38 година. Иако не е графички озаглавен, од истата книга дознаваме дека насловот на тој најстар стрип е „Репортажа низ II машка гимназија“, како и тоа дека е составен од два панели, со текст испишан на српски јазик. Објавен е во „За нас и о нама“, ѕиден весник на Културно-литерарната дружина „Бранислав Нушиќ“, а како негов комплетен автор се потпишува Жељко Книвалд, во тоа време ученик во некогашната скопска Втора машка гимназија. Верувам ќе се согласите, фактот дека Жељко го зазема хронолошки почетното место во историјата на домашниот стрип е доволен и за поголеми почести.

2. Раскажете ни нешто повеќе за него.
Имено, тоа е и причината за создавањето на оваа публикација. Читајќи го поглавјето посветено на македонскиот стрип од споменатата книга на Османли, не можев да престанам да се прашувам кој бил човекот зад името Желимир Книвалд. Уште во тоа време ми беше јасно дека веројатно се работи за доселеник, но од каде, кога и зошто? Не ми беше познато ни што се случило подоцна со него, продолжил ли да се бави со цртање, накаде го одвел животниот пат и како тој изгледал. Како сценарист на стрипови, знам дека еден од најлесните начини да се создадат ликови со кои читателот ќе се соживее е со тоа што ќе им се нанесе неправда. Таквата практика, што ја среќаваме од Библијата па до Рамбо, во романот наречен живот ме натера и мене да се соживеам со Жељко Книвалд. И покрај тоа што благодарение на неговиот авторски ангажман почнува стрип-историјата во Македонија, за него не се знаеше речиси ништо. Па, со цел исправање на историската неправда започнав со истражување кое од анализа на потеклото на неговото презиме, преку пребарување низ семејни стебла, меѓу кои и такви изготвени од словенечкиот генеалог Петер Хавлина, на крај ме однесе до остварување контакт со неговите потомци, односно со неговиот син Крунослав Книвалд.

3. Од каде, кога и зошто дошол во Скопје?
Како син на Милан и неговата сопруга Викторија, Жељко Книвалд се родил во Словенска Бистрица, град во источниот дел на Словенија, на 28 октомври 1920 година, само две години по прогласувањето на словенечката независност од Австроунгарија. Раното детство го поминал во родниот град, по што се преселил во Зајечар, Источна Србија, каде учел основно училиште, а потем во Скопје, каде што се запишал во некогашната Втора машка гимназија. Причините за споменатите преселби низ некогашното Кралство СХС/Југославија можат да се припишат на професијата на неговиот татко кој бил воено лице – аптекарски капетан прва класа.

4. А, се знае ли што го поттикнало да го нацрта стрипот?
Инспирација несомнено му биле неговите соученици и Втората машка гимназија во Скопје, што всушност е и тема на стрипот со кој Жељко ќе влезе во историјата на деветтата уметност на овие простори. Што се однесува до причините што го поттикнале да создаде стрип, можеме да претпоставиме дека се резултат на неговата вродена креативност и желба за цртање во комбинација со духот на времето. Неговиот татко, Милан, аматерски се бавел со уметност, па освен што му го пренел генот, веројатно делувал и воспитно во таа насока. Стрипови во Словенија биле објавувани и пред раѓањето на Жељко, а со преселбата во Србија бил изложен на нив во уште поголеми количини. Воедно и самата Културно-литерарна дружина „Бранислав Нушиќ“ била претплатена на странски списанија во кои биле објавувани стрипови, што дополнително го запознало со убавините на стрип-уметноста. А, дека граматиката на оваа уметноста не му била непознаница може да се заклучи и од неговиот стрип објавен во весникот „За нас и о нама“.

5. Што се случило подоцна со него?
Откако го завршил осмиот клас гимназија и матурирал во 1940 година, Жељко трајно се иселил од Скопје. Најпрво заминал за Белград, каде што се запишал на Фармацевтскиот факултет, а веќе наредната година ги продолжил студиите во Загреб. По завршувањето на високото образование поминал извесен период во ЈНА, по што бил пратен во мисија за возобновување на аптекарската служба во Истра. Но, ни тогаш, а ниту по враќањето во Загреб не престанал да другарува со цртањето. Во материјалите кои што ги добив на увид благодарение на неговиот син Крунослав, забележав и неколку секвенцијални дела, односно стрипови.

6. Вашата книга излегува по повод стогодишнината од раѓањето на овој скопски стрип-пионер. Значи ли тоа дека таа беше напишана повеќе години претходно, а само чекавте најсоодветен момент за нејзино објавување?
Всушност, периодот на настанок на оваа книга како да се должи на необичен пакт помеѓу четвртата димензија и некоја непозната величина. Ни самиот не можам да си го објаснам фактот дека излегува како роденденски подарок за стогодишнината од раѓањето на Жељко Книвалд. Ваквото поклопување е не само по однос на годината, туку и на месецот – октомври. Во 2018 година, по укажување од Марија Книвалд од Краљево, открив неколку семејни стебла во кои можеше да се забележи и неговото име. Во написот „По трагите на првиот македонски стрип“, и претходно имав пишувано за Жељко, а ваквите новооткриени информации ме поттикна да се навратам на темата. Имајте предвид дека до тоа време не знаев дека е роден во 1920 година, како би го темпирал излегувањето на оваа книга која првично беше планирана да биде само напис од три – четири страници. Всушност, ни тогаш не бев потполно сигурен дека е роден во 1920 година, а ниту пак дека Жељко од генеалогиите и оној по кого трагам се една иста личност. Исто така со помош од Марија, во јуни/јули 2019 година остварив контакт со синот на Жељко – Крунослав, кој ми ги потврди информациите што ги имав и ми достави голем број нови. Па благодарение на тоа, текстот што го пишував прерасна во мала книга, која иако непланирано од моја страна, излегува точно на стогодишнината од раѓањето на нејзиниот протагонист.

7. Мислите ли дека книгава би им била интересна на читателите?
Оние што прочитале нешто од мене знаат дека моите писанија се налик академските, со обилни објаснувања во фусноти, повикувања/кредитирања на други автори и упатувања на дополнителна литература која евентуално би им користела на некои идни истражувачи. Но, оние што прочитале нешто од мене знаат и дека мојот стил на пишување е далеку од академски. Таков е случајот и со оваа книга која не е раскажана во манирот на класична биографија – се родил, живеел, починал – а, поскоро како детективска приказна во која полека се размотува клопчето на мојата потрага по информации. За разлика од строго научните текстови, таа е фабуларно структурирана: со заплети, навраќања, дилеми, дигресии, ќорсокаци и расплети. А, поради тоа сметам дека би им била интересна и на оние кои што се интересираат за стрип и животописи онолку колку што јас се „интересирам“ за фудбал.

8. Рековте дека сте имале помош при истражувањето?
Споменатата книга „Стрип – запис со човечки лик“ освен што ми беше инспирација и јас да почнам да го истражувам македонското стриповно минато, е и предуслов за постоењето на оваа книга. Доколку Османли не го откриеше Жељко Книвалд пред пошироката јавност, повеќе од сигурно е дека мојата книга немаше да постои. На тој начин, кажано во стилот на Њутн, „Жељко Книвалд“ стои на рамењата на џинот „Стрип – запис со човечки лик“. На моја огромна радост, самиот Османли се согласи да го напише предговорот кон мојата книга, што сметам дека е најсоодветен начин за таа да започне. Благодарност им должам и на Марија Книвалд за несебичната помош во мојата потрага по информации, на Крунослав Книвалд за љубезно доставените информации по однос на неговиот татко, на Гоце Панговски за лектурата на текстот на англиски, како и на Саше Гачев за неговата анализа на стрипот на Жељко од драматуршки аспект. Би сакал да потцртам и дека оваа книга немаше да постои без финансиската поддршка од Градот Скопје, како проект во рамки на програмата за остварување на локалниот интерес во културата за 2020 година, за што сум им многу благодарен.

9. Во книгата велите дека ја допуштате можноста Жељко Книвалд сепак да не е автор на најстариот стрип создаден во Македонија. Што ако се појави некој порано реализиран стрип?
Доколку се појави порано реализиран стрип, јас би бил меѓу првите кои би го поздравиле тоа откритие. Ваквите истражувања на минатото се групен спорт, сите ние се обидуваме да го реконструираме мозаикот. А, по однос на Жељко Книвалд, евентуалното пронаоѓање на постар стрип не мислам дека би ја намалило вредноста на неговиот подвиг.

10. Годинава го објавивте и продолжението од книгата „Визуелна хроника на македонскиот стрип“. Како постигнувате?
Објавувањето е само врвот на сантата мраз. Она што не се гледа е сместено во неколкуте претходни години поминати во истражување и другарување со стрип-уметноста.

11. Што идно би можеле да очекуваме од вас?
До крајот на годината би требало да излезат два мои опширни написи на тема стрип, едниот во списанието „Современост“, а другиот во српската стрип-ревија „Рас комик“. Наскоро се очекува да излезе и стрип-збирката „Ægri somnia“ на мојот добар пријател Дарко Богданов, за потребите на која ги напишав сценаријата. За понатаму, ќе видиме што времето ќе донесе.

Objavljeno: 19.10.2020.
Nevinost među korporativnim demonima...      Autor: Ilija Bakić
  ...ili sve nežne zveri Korporopolisa -
  “Korporativni Pandemonijum“
  Penevskog i Zolotića;
 
  izdanje Besna kobila, 2020.

Pandemija Kovida19 unela je mnoštvo neočekivanih promena u dosadašnji svakodnevni život; svakovrsna nametnuta ograničenja izazvala su i brojne reakcije, odnosno niz pokušaja da se pomogne u prevazilaženju teškoća. Rukovodeći se željom da svojim čitaocima koliko-toliko olakšaju zatvorenost u četiri zida, mnogi svetski izdavači na matičnim sajtovima „otvorili“ su svoja izdanja za besplatno čitanje i skidanje što je naišlo na pozitivne reakcije ljubitelja literature. Među retkim domaćim kućama koje su sledile ovakve akcije je i izdavač „Besna kobila“ koji je zainteresovanima ponudio par svojih strip albuma iz skorije produkcije. U toj respektabilnoj ponudi pažnju svakako privlači grafička novela „Korporativni Pandemonijum“, scenariste Zorana Penevskog (1967) i crtača Aleksandra Zolotića (1987), koja je zaslužila Nagradu Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije za strip izdanje 2014. godine. Reč je svakako jedinstvenom primeru suptilnog spoja slike i reči sa odista spektakularnim rezultatom. Penevski vešto gradi priču interesantnu i mladima i odraslima koja preispituje temeljne civilizacijske pojmove slobode i terora ali i odrastanja i socijalizacije svake jedinke. Zaveden arhetipskim prizorom čoveka koji leti dečak pokušava da ostvari svoju fiksaciju dobrovoljno pristupajući moćnoj organizaciji koja ga obrazuje i obučava; pitomac zdušno i savesno izvršava poverene mu zadatke veran proklamovanim ciljevima i romantičnim vizijama žrtvovanja zarad odbrane od zveri koje prete zajednici Korporopolisa. Čak ni simpatije prema devojčici Hildi neće pokolebati dečaka da nadležnima prijavi njene prestupe mada su takvi postupci bili njen jedini način da preživi. Revnost, naravno, biva nagrađena napredovanjem i krunisana uvrštavanjem u redove letećih korpova. Na vrhunci svojih snaga, oduševljenja i zavedenosti, dečak poželi da preleti preko zidina Korporopolisa i lično vidi zveri o kojima je toliko slušao. Ovaj čin otkriće mu da je čitavo svoje postojanje temeljio na obmanama, lažnim parolama i praznim obećanjima; potpuno nemoćan da pojmi svoj položaj dečak se za objašnjenja obraća vrhovnom korpu što je njegova poslednja, kobna greška...

U prikazivanju metoda vrbovanja i stvaranja poslušnika Penevski koristi oprobana iskustva svih totalitarnih organizacija-sistema ljudske civilizacije, počev od konstantne demagogije preko insistiranju na opasnosti od „spoljnog neprijatelja“ koji ugrožava pravednu i pravovernu zajednicu do razvijanja i potenciranja vrednosnog sistema poslušnosti i žrtvovanja među mladima koji će postati vatreni članovi poželjnih državnih-partijskih organizacija. Saznanja koja čitaoci imaju o svim ovim pitanjima (na ovim prostorima ona su generacijama neposredno sticana) a koja dečak nema, pa je otuda nesvestan da je objekt manipulacije, dodatno stvaraju tenziju i pojačavaju identifikaciju sa mladim junakom i njegovom neizbežnom sudbinom. Za razliku od mnoštva optimističkih priča na temu borbe sa totalitarnim sistemom, ova nedvosmisleno kazuje da se sistem delovanjem pojedinaca ne može ni promeniti ni pobediti.

U likovnom „oživljavanju“ priče Zolotić se opredelio za stilizovani crtež utemeljen na spoju karikaturalnih likova, modi i eksterijerima s kraja XIX veka te povremenim reminiscencijama na mitiloška bića. Ova kombinacija, na koricama knjige imenovana i kao „retro futurizam“, izuzetno je dopadljiva a celokupni doživljaj je pojačan i specifičnim kolornim postupkom - crno-beli crtež je „dopunjen-dobojen“ plavim tonovima. Svoj udeo u ukupnom utisku ima i sjajna montaža tabli kojom se osim dinamizovanja radnje produbljavaju i psihološki doživljaji junaka odnosno oslikava Korporopolis kao košmarno okrilje dešavanje.

Rečju, „Korporativni Pandemonijum“ pleni vizuelnom atraktivnošću i alegorijskom višeznačnošću te spojem infantilne bezazlenosti i sumorne stvarnosti u kojoj mašina vlasti neumoljivo lomi svoje podanike. Iz pomenutih razloga ovo delo spada u same vrhunce domaćeg strip stvaralašta i svakako zaslužuje punu pažnu i uvažavanje ljubitelja „priča u slikama“.

(„Dnevnik“, 2020)
Objavljeno: 18.10.2020.
Strip: Noćni sud (158)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 18.10.2020.
Dobitnici nagrada...     Press:
  ...22. Balkanske smotre mladih strip autora.

Na 22. Balkanskoj Smotri Mladih Strip Autora održanoj 14-16. avgusta 2020. godine u konkurenciji od 2839 učesnika iz rekordnih 73 zemalja sa prostora Evrope, Azije, Afrike, Australije, Severne i Južne Amerike, internacionalni žiri u sastavu: predsednik žirija Lasko Džurovski (strip crtač i ilustrator), Milorad Vicanović Maza (strip crtač i ilustrator) i Marko Stojanović (strip scenarista i teoretičar) dodelio je sledeće nagrade: Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana u kategoriji strip crtača dobio je Fran Strukan iz Hrvatske. Diplomu za istu kategoriju je dobio je Luka Cakić iz Crne Gore. Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za ilustraciju dobio je Ismail Inceoglu iz Bugarske. Diplomu za istu kategoriju dobili su Milica Golubović iz Čačka i Filip Cakovski iz Makedonije. Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za scenario dobila je Kaja Novšak iz Slovenije. Diplomu za istu kategoriju dobile su Korina Hunjak iz Hrvatske i Efi Theodoroulou iz Grčke. Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za strip teoriju dobio je Nikola Tasković iz Kragujevca. Diplomu za istu kategoriju dobio je Millidar Švonja iz Beograda. Diplomu za najboljeg debitanta dobili su, paralelno, Miljana Marković iz Leskovca i Ana Leskovec iz Splita.

Plaketu “Nikola Mitrović Kokan”za doprinos srpskom stripu dodelio je organizator (Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“, ispred Leskovačkog Kulturnog Centra), nezavisno od žirija, i nju su ravnopravno dobili Dušan Reljić iz Beograda i Predrag Ikonić sa Pala. U sastavu Smotre održan je konkurs za najbolji strip kaiš u organizaciji Leskovačke škole stripa, „Nove naše reči“, Učiteljskog društva Leskovac i Sindikata obrazovanja Srbije – Regionalnog centra Leskovac, i žiri u sastavu Nikola Milićević (novinar), Marko Stojanović (strip scenarista) i Miloš Cvetković (akademski grafičar) nagradio je Gavrila Popovića iz  Vranja (kategorija do 10 godina), Dunju Avramović iz Leskovca (kategorija od 10 do 15 godina) i Miljanu Marković iz Leskovca (kategorija od 15 do 19 godina), a specijalne nagrade dobio je Andrej Stanojević iz Leskovca. U sklopu manifestacije dodeljuje se i memorijalna nagrada “Miodrag Veličković Mivel” za satirični strip. Žiri u sastavu: predsednik žirija Ninoslav Miljković (strip crtač i karikaturista), Predrag Stanković (strip teoretičar i književnik) i Jurica Dikić (strip crtač i karikaturista), dodelio je nagradu Goranu Ćeličaninu iz Varvarina. Priznanje Prijatelj stripa koje se dodeljuje osobi van sveta stripa koja je doprinela devetoj umetnosti u značajnoj meri dodelio je tročlani međunarodni žiri u sastavu: predsednik žirija Dalibor Talajić (strip crtač i ilustrator), Mairan Miresku (strip scenarista i teoretičar), i Milorad Vicanović Maza (strip scrtač i ilustrator) i to posthumno Zoranu Pešiću Sigmi (1960-2019) iz Niša.

Takođe u sklopu manifestacije elektronski časopis za decu “AKO MENE PITAŠ...” dodelio je nagradu za najboljeg mladog strip autora „Mlada velika nada“ Katarini Prokopović i Katarini Šterović iz Leskovca.

Nagrade izdavača "Darkwood" iz Beograda zanajbolji strip dobili su Mustafa Karasu iz Turske i Julia Pozharischenskaja iz Rusije.

Nagradu Studentsko informativno-izdavačkog centra iz Niša za najbolji kratki strip dobio je Evgeni Jakovljev iz Rusija.

Objavljeno: 17.10.2020.
Država protiv umetničkih sloboda...     Press: Zlatko Milenković
  ...dvomisao u Ministarstvu kulture.

Ovo saopštenje Ministarstva kulture zaslužuje da bude objavljeno samo da se zabeleži u istoriji stripa i beščašća. Ovako nazadno i nekulturno pisanje, bez ikakvog osećaja za umetnost (strip u ovom slučaju) i bez razumevanja umetnosti i umetnika, davno nije viđeno. Neka je sramota ovakvog ministarstva i države koja nema razumevanja za umetnički izraz, ali ima za huligane koji divljaju i uništavaju originalna umetnička dela. Osuda uz razumevanje, nije osuda, već pretnja da umetnička sloboda nije poželjna. Orvelovskim rečnikom: Dvomisao u Ministarstvu kulture...

"Saopštenje Ministarstva kulture i informisanja u vezi sa izložbom
u Umetničkoj galeriji „Stara kapetanija” u Zemunu

15. oktobar 2020.

Ministarstvo kulture i informisanja osuđuje svaki vid nasilјa nad umetničkim slobodama i  ugrožavanje fizičkog integriteta autora i posetilaca na kulturnim događajima, ali isto tako smatra da prikazivanje i afirmisanje skarednih i nemoralnih sadržaja, zaogrnuto plaštom navodne stvaralačke kreativnosti, s punim pravom izaziva negativne reakcije najvećeg dela javnosti.

Prizori sa iskasaplјenim bebama odsečenih udova ili sa sekirama u glavama nedonoščadi, predstavlјaju patologiju i devijaciju svesti  a ne umetnost u bilo kom njenom obliku. Ma koliko to neko želeo da opovrgava, ovo društvo i dalјe ume da razlikuje dobro i zlo u njihovim osnovnim sadržajima i postojaće sve dok to bude umelo.

Napad nije smeo da se desi, ali ni izložba sa onako užasavajućim pojedinim radovima nije smela da bude otvorena. Ona delom svog takozvanog andergraund sadržaja i pripada „podzemlјu“ lјudskog duha, kao što i napadači na nju pripadaju huliganskom podzemlјu.

Oštro osuđujemo oba modela ponašanja i pozivamo čitavo društvo da poštuje zakonske norme i opšteprihvaćena moralna načela, kako bi se izbegle sve potencijalne situacije ovog ili sličnog tipa, a od nadležnih organa očekujemo da pronađu i privedu pravdi lica koja su upadom na izložbu i drugim nedopuštenim radnjama ugrozila javni red i mir."

Adresa na kojoj možete pročitati nastavak prepiske Ministarstva sa akterima umetničke scene i esnafskih udruženja koji su kritikovali ovaj sraman dopis Ministarstva kulture:
www.kultura.gov.rs/sekcija/661/aktivnosti-ministarstva-kulture-i-informisanja.php

Objavljeno: 17.10.2020.
Strip: Cane (419)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 17.10.2020.
Oktobarska nagrada strip autoru...     Press:
  ...Oktobarska nagrada opštine Beočin
  za 2020 iz oblasti kulture.

...došla je u ruke našeg kolege, prijatelja, saradnika, strip autora čije radove redovno čitate na sajtu Strip vest, ili dobijate redovno emailom ako ste na listi pretplatnika Korov stripa.

Iskrene čestitke u ime Strip vesti i kolega...;)


FRANJA STRAKA

Rođen je 13. decembra 1952. godine u Čereviću. Dugo godina radio je u „Beočinskoj fabrici cementa“. Kako je na svojim rukama osetio svu težinu džakova cementa, olakšanje duši našao je u crtanju. Bavi se karikaturom, književnom ilustracijom i stripom.

Jedan je od najaktivnih i naupornijih strip alternativaca. Nјegov dosadašnji strip opus obiman je, šarolik i razbacan u mnoštvu izdanja. Centralno mesto njegovog dosadašnjeg rada zauzima publikacija „Samonikli korov“ strip koja je od početka svog izlaženja (2002) izašla u preko 550 brojeva. Ova publikacija je u trenutku svoje pojave bila novost za strip scenu pošto je bio „e-zin“ odnosno elektronsko izdanje koje je Straka zainteresovanim čitaocima slao putem e-maila. Time je kocept andergraund stripa koji podrazumeva alternativno umožavanje i distribuciju dobio još alternativniji oblik.

Ipak originalni „oblik“ stripa je onaj na papiru na se čini pripadincima „stare škole“, normalim da on postoji i u tom obliku. Rukovodeći se ovim principom Straka je u „Strip provalama“ (Bratstvo duša, 2002) nekoliko odabranih „Samoniklih korova“ iz „digitalnog“ vratio u „analogni svet“ vraćajući im prostorne dimenzike i taktilnost.

Pod duhovitim i višeznačnim naslovom „Propuzilište“ (Bragstvo duša, 2014) krije se 240 strip kaiševa u kojima Straka vodi dijalog sa preko 200 filozofa, literata, glumaca i slikara iza čitave svetske istorije kulture. Kao i uvek Straka nema dlake na jeziku niti mari za (samo)cenzuru, već otvorenog duha, kroz misli drugih, govori o sebi i drugima, svima nama. Straka zna da neke istine „jače udaraju“ ako su izrečene kroz dosetku, ovog puta kroz crtački kalambur, na prvi pogled smešnu scenu iza koje , na drugi pogled, buja gorčina.

Objavlјivao je u listovima: „Osmeh“, „Humoristički magazin“, „Mladost“, „Dnevnik“, „Sremske novine“, „Glas omaldine“, „Stripoteka“, „Cement“, „Val strip“, „Ožišani jež“, „Nezavisni“, „Vojvođanski građanski list“, „Vršačka nova kula“, „Naša krmača“, „Seksi humor“.
Kao penzioner živi i stvara u Banoštoru.

Objavljeno: 16.10.2020.
Izbor iz štampe: Huligani upali na izložbu stripova...     Press:
  ...Suzavac i cepanje radova: Huligani upali na izložbu stripova!

Autor: Nataša Latković

Grupa od 15 mladića, sa maskama, crnim fajerkama i kapuljačama upala je večeras na izložbu u okviru festivala “Novo doba”, bacila suzavac i pocepala izložene radove. Kako za Nova.rs navodi Marko Somborac, jedan od učesnika izložbe, strip grupa koja je autor ovog događaja sinoć je prijavila policiji pretnje smrću, ali je uprkos tome došlo do napada.

Izložba se održava u Staroj kapetaniji, a nakon šerovanja pojedinih “crnohumornih” stripova krenula je lavina negativnih reakcija na društvenim mrežama, nazivajući ih satanistima, nakon čega je prvo došlo do pretnji smrću autorima izložbe, da bi večeras došlo do upada.

Kako za naš portal kaže Marko Somborac, u trenutku napada huligana na izložbi je bila prisutna dežurna umetnica i jedna osoba iz obezbeđenja.

“Nisu joj pretili. Samo su upali, bacili suzavac, cepali radove i krenuli da beže. Ona je krenula za njima i pokušavala da im objasni šta je umetnost”, priča poznati strip crtač.

Somborac dodaje da je do upada vandala došlo, iako su sinoć oko 19 sati policiji prijavljene pretnje smrću koje su dobijali učesnici izložbe.

“Policija se nalazi na minut od mesta događaja. Kod ljudi očigledno postoji nerazumevanje crnog humora. Niko od njih na primer nije prijavio komšiju koji bije ženu. Uprkos ovom događaju, mi imamo još dve izložbe zakazane”, navodi Somborac.

Na društvenim mrežama prethodnih dana masovno se šerovao jedan crtež “Kenjkavac” na kome se vidi okrvavljeno novorđenče na čijoj glavi je hladno oružje, a prati ga tekst: “Bebac koji mnogo kenja, pa dobije sikiru u glavu”. Nakon toga usledili su negativni komentari, da je reč o bolesnom humoru, satanizmu, radikalizmu…

Kustos izložbe Ivana Đorđević izjavila je juče za Novosti da u pozadini ove izložbe ne stoje ni masoni, ni balije ni ustaše, već je reč o radovima koji stilski brutalno prikazuju brutalnost vremena u kome su stvarani, a to su bile devedesete godine prošlog veka. Ona je navela da je ista grupa u Staroj kapetaniji izlagala pre 24 godine i da tada, kao i nikada do sada, nije bilo reakcija na radove koji žanrovski pripadaju andergraund stripu.

[Objavljeno NOVA S, Beograd, 13.10.2020]

Objavljeno: 16.10.2020.
Monografija posvećena skopskom strip-pioniru...     Press: Aleksandar Stevanov
  ...Монографија посветена на скопскиот стрип-пионер Жељко Книвалд!

Деновиве од печат излезе монографската публикација „Жељко Книвалд“. Станува збор за двојазично, македонско-англиско издание во кое детално и на интригантен начин се расветлува личноста и делото на втемелувачот на деветтата уметност на македонскиот културен простор. Автор на публикацијата е стрип-хроничарот и сценарист Александар Стеванов, кој воедно се потпишува и како нејзин графички уредник, а предговорот за истата е дело на нашиот истакнат писател Томислав Османли.

Како проект подржан од Град Скопје во рамки на програмата за култура за 2020 година, публикацијата „Жељко Книвалд“ излегува по повод јубилејот – сто години од раѓањето на титуларниот скопски стрип-пионер. Заедно со направената анализа на стрипот кој како ученик во скопската Втора машка гимназија го создава во учебната 1937/38 година, во неа е обработен и животот на Книвалд. Истражено е семејното потекло, годините поминати во Скопје и подоцнежниот живот во Хрватска, а за првпат се објавени и фотографии на кои се гледа како тој своевремено изгледал.

„Уверен сум дека во овој книжен портрет – со минуциозни и акрибични разгледи на личноста на младиот скопски стрип цртач Желимир Книвалд-Брацо, потоа истакнат хрватски фармацевт кого никогаш не го напуштила љубовта кон стрипот, карикатурата и илустрацијата – ќе ужива и секој негов читател и вљубеник во ’деветтата уметност‘, како што во неа, потсетувајќи се во возбудливиот предвоен и повоен живот на некогашниот скопски гимназист чијшто живот ме плени повеќе од три децении, уживав и јас“, во предговорот кон оваа книга пишува Османли.

Стеванов, кому ова му е седма публикација, годинава го објави и продолжението на книгата „Визуелна хроника на македонскиот стрип“, во кое е обработена домашната стрип-сцена во периодот 2000 – 2007 година. Негови опширни написи посветени на деветтата уметност неодамна беа објавени во периодичните изданија „Алманах“ и „Деветка“, а до крајот на годината се очекува такви да излезат и во списанието „Современост“, како и во српската стрип-ревија „Рас комик“.

Objavljeno: 15.10.2020.
Stripburger news...      Press: Stripburger
  ...Stripburger na Tinti in Kociper v Mariboru!

TA PETEK:

DAVID KRANČAN: DEVETA BRIGA
stripovska razstava
Galerija Meduza, Koper
ODPRTJE: petek, 16. oktober 2020, ob 19.00 // do 27. 11.



V koprski Galeriji Meduza, kjer se v sklopu festivala stripa TINTA s samostojno razstavo vsako jesen predstavlja izbrani Stripburgerjev avtor, bo tokrat v gosteh stripar ter ilustrator David Krančan. Krančan se je s svojimi stripovskimi deli ter ilustracijami v zadnjem obdobju uveljavil kot eden prodornejših stripovskih ustvarjalcev pri nas, o čemer pričajo tako izjemno afirmativne kritike kot tudi nagrade oziroma nominacije, ki jih je prejel za svoje delo. Za avtorjevo delo je značilno mojstrsko preigravanje različnih slogov, ki jih Krančan prilagaja vsebini oziroma ciljni publiki. Njegovo delo, naj si gre za klasičen strip ali za ilustracijo, zaznamujejo izredno dovršena risba in vznemirljiva dramaturgija, predvsem pa domišljena in živahna likovna imaginacija.
Glavnina postavitve bo namenjena risbam iz dveh nagrajenih stripovskih albumov, izdanih pri Stripburgerju: to sta Grdina (2014) in Pijani zajec (2015). Videti bo moč še vrsto risb, ilustracij in tudi grafik. Razstavo dopolnjuje tudi nekaj stripov, ki jih je avtor ustvaril v zadnjih letih za različne izobraževalne in promocijske namene ter izvirne poslikave.

David Krančan: Še ena ljubezenska (izrez)
Več tukaj …


V TEKU:  

MARTIN RAMOVEŠ: ROB - ZBADLJIVI POET V STRIPU IN GLASBI NA OBALI


Če se mudite na Obali, zavijte še v izolsko Galerijo Salsaverde, kjer si lahko ogledate razstavo stripavtorja in glasbenika Martina Ramoveša. Na razstavi predstavlja svoj zadnji stripovski-glasbeni podvig o pesniku Ivanu Robu.
Več tukaj in tukaj

MARKO KOCIPER: JAZBEC IN TRETJI SVET. Vsi združeni, vsi okuženi. Ni predaje.
pregledna stripovska razstava o Jazbecu
Galerija K18, Maribor // do 6. 11.
Marko Kociper: Jazbec in tretji svet. foto: DK
Več tukaj …

TA LJUDSKE V STRIPU IN ENA SCHMIDTOVA
skupinska stripovska razstava
Galerija Vodnikove domačije, Ljubljana // do 15. 11.
Več tukaj …

NASLEDNJI TEDEN:

ŽIVALSKI STRIPI // stripovska delavnica (9+)
Vodnikova domačija, Ljubljana, sobota, 24. 10. 2020, 10.00−15.00
mentorja: Andrej Štular in Gašper Rus

Vsa mesta za delavnico so že zasedena.

Več tukaj …


Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

Objavljeno: 15.10.2020.
Strip vesti news...      Press: Strip vesti
  ...566 broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, i ovog puta je redovan broj, standardnog obima na 32 strane. Pa nastavljamo dalje sa redovnim brojevima.
     Samoniklog korov stripa, broj 565.: www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/566

Objavljeno: 12.10.2020.
Dedvud Dik...      Autor: Dušan Pavlović
  ...u Zlatnoj seriji.

Prva epizoda stripa Dedvud Dik u kome se opisuje položaj crnaca u Americi neposredno nakon završetka Građanskog rata i ukidanja ropstva konačno se pojavila u Srbiji početkom juna. Epizoda je podigla je dosta prašine među ljubiteljima stripa u Srbiji. Nejasno je zbog čega. Glavni junak se ne bori protiv rasizma. Naprotiv, prihvata ga kao datu činjenicu, bežeći da spasi živu glavu.

Strip Dedvud Dik izašao je premijerno u Srbiji 4.6.2020. u okviru nove Zlatne serije (ZS), koju je izdavačka kuća Veseli četvrtak pokrenula u februaru 2018. godine. ZS je nastavila sa objavljivanjem italijanskih stripova, koji su bili najpopularaniji u bivšoj Jugoslaviji. Zagor, Teks i Veliki Blek su tokom osamdesetih godina dosezali tiraže od po 100.000 primeraka nedeljno. Za godinu i po dana izlaženja, ova edicija nastavila je da objavljuje nove epizode ovih junaka, ali i neke nove stripove, kao što su Priče iz baze “Drugde” i Dedvud Dik, koji nikada pre nisu izlazili u Srbiji.

Za italijanske i bonelijevske stripove bila je karakteristična beskontekstualnost. Radnja je mogla da se odigra bilo gde. Ovo počinje da se menja osamdesetih godina kada se prvi put pojavljuju Marti Misterija, a potom i Dilan Dog. I “stari” junaci počinju da se menjaju. Teks i Zagor (koji, verovali ili ne, još uvek izlaze) počeli su da se smeštaju u istorijski kontekst i bave ondašnjim političkim i društvenim problemima.

Veseli četvrtak novom Zlatnom serijom prvi put privukao pažnju šire strip-javnosti kada je prošlog leta objavio reprizu prve epizode Zagora ikada štampane u Jugoslaviji daleke 1969. godine sa 13 različitih naslovnih strana. (Radi se o epizodi Nasilje u Darkvudu.) Dok je deo publike pozdravio ovu genijalnu ideju, deo joj se oštro protivio kao nepotrebnoj komercijalizaciji.

Sada pažnju privlači Dedvud Dik. Prve dve epizode (od ukupno sedam), koja su se u Italiji pojavile 2018. godine, bazirane su na knjizi Paradise Sky američkog pisca Džona Lendsdejla. (Sama knjiga izašla je 2015. godine.) Strip obiluje eksplicitnim jezikom, psovkama i seksom i erotikom, tako da je Boneli morao da ga svrsta u posebnu ediciju pod nazivom Audače sa posebno istaknutim obaveštenjem da se radi stripu eksplicitnog sadržaja.

Glavna tema prve dve epizode je rasizam u Americi neposredno posle završetka Građanskog rata i oslobođenja robova. Iako je ropstvo ukinuto, život crnaca nije postao mnogo lakši. Problemi nastaju kada belac optuži Dika da je gledao pozadinu njegove žene i pozove grupu prijatelja da ga linčuje. Dik uspeva da pobegne i učlanjuje se u američku konjicu sastavljenu samo od crnaca (tzv. buffalo solider) za platu od 13 dolara mesečno. Deo jedinice se ubrzo sukobljava sa Apačima. U krvavom sukobu, samo su Dik i još jedan vojnik uspeli da prežive.

Dik je potpuno drugačiji junak u odnosu na tipične bonelijevske junake. Zapravo, pre bi se moglo reći da je anti-junak. Iako je crnac koji jedva spašava živu glavu od ličnovanja, on se -- iako bi se to očekivalo od tipičnog bonelijevskog strip junaka -- ne bori protiv rasizma koa oblika nepravde. Prihvata ga kao datu činjenicu i na kraju napušta vojsku, tražeći novu zaštitu. Iako Dik ne zauzima eksplicitan stav o rasizmu, krvav sukob američke vojne jedinice koju čine samo crnci sa Apači indijancima u kome se belci uopšte ne pojavljuju indirektno govori o tome koje etničke grupe su tokom američke istorije prošli najgore.

Premijera ovog stripa u Srbiji izazvala je u jednom delu publike oštre reakcije i protest. Deo čitalaca zamera redakciji Veselog četvrtka da bi, umesto što objavljuje stripove o stradanjima crnaca, trebalo da objavljuje stripove o stradanjima Srba. Dobra ideja. Čim ih neko nacrta.

[Objavljeno: Novi magazin, br. 478. 25.6.2020. str. 48-9.]
Objavljeno: 09.10.2020.
Stripolis No. 12...     Press: Stripolis
  ...uprkos pandemiji!

Poštovani čitaoci,

Predstavlјamo vam dvanaesti po redu časopis „ Stripolis“.

Ovaj broj ostaće zapamćen po tome što je nastao u vanrednim okolnostima izazvanim pandemijom, ali čak ni to nije nas sprečilo da nastavimo sa ustalјenim pojavlјivanjem.

Ovoga puta odlučili smo se da vam predstavimao strip Gvida Krepaksa, "INVAZIJA MAK SIMILIJANA XXXVI". Gvido Krepaks dobro je poznat na našim prostorima po serijalu "Valentina", ali sada ga možemo videti u sasvim drugom svetlu, gde kroz strip istorijskog žanra, on iznosi jasnu osudu rata u Vijetnamu i vojne intervencije Sjedinjenih Američkih Država na jugoistoku. Ovaj strip je invektiva svih ugnjetavačkih ratova,bez obzira na njihovo vreme i mesto. Svaki kadar koji Krepaks nacrta je pravo malo umetničko delo, a kada se tome doda još i njegova umešnost montaže dobije se strip izvanrednog kvaliteta.

Osvaldo Viola je za razliku od Gvida slabo poznat našoj publici. Objavili smo jedan njegov kraći strip u trećem broj "Stripolisa", a sada smo se odlučili za čitavu seriju kratkih priča. Crtež ovog argentinca odlikuje se jednostavnošću, ekspresivnom linijom, munjevitim i kratkim kadrovima što njegove stripove čini izuzetno pitkim i lakim za čitanje.

Scenarista ovih kratkih priča koje je Osvaldo nacrtao je niko drugi do Enrike Sančez Abuli. Čuveni Španac proslavio se na serijalu "Torpedo 1936", provokativnim pričama koje na svima razumlјiv način poniru u dubinu čovekove duše. Sve to ne nedostaje mu ni u stripovima koje objavlјujemo.

Ruben Pelјehero je pre nasleđenog stripa "Korto Malteze" uradio mnogo stripova drugačijim rukopisom i mi smo se ovaj put odlučili da predstavimo takav jedan strip iz njegove ranije faze stvaralaštva.

Vinsor MeKej je sigurno jedan od onih autora koji je svojim stvaralaštvom zadužio istoriju umetnosti. Nјegov rad na stripu uticao je na mnoge generacije strip crtača,ilustratora, slikara ... Nikada nije na odmet podsetiti se njegovog majstorstva, a samim tim i odagnati zaborav na njega.

Kao što ste verovatno primetili u ovom broju "Stripolisa" preovlađuju stripovi sa nešto klasičnijim pristupom nego što je to bio slučaj sa predhodnim brojevima. Dobro ih pogledajte, sigurni smo da će vam se svideti.
Redakcija

Ukupno ima 160 stranica crno/belo . Format prošireni A-4. Odštampan je na 130 gramskom mat kundzdruku. Kontakt telefon• mob. +381(0)64332 4 921 • • e-mail: djukicbranko@yahoo.com Cena 600 dinara + p.t.t. troškovi

Objavljeno: 06.10.2020.
Od inspiracije do dela...     Press:
  ...najinventivniji strip autori!

Medju 30 pobednika konkursa "Od inspiracije do dela" koji su organizovali nacionalna platforma „Srbija stvara“ (Serbia Creates) i Ujedinjene nacije za razvoj (UNDP Serbia) nalaze se i dva autora iz sveta stripa. Za najinventivnije stvaraoce u Srbiji proglašeni su: Tihomir Čelanović iz Beograda i Milivoj Kostić iz Novog Sada. Oba autora su članovi USUSa od osnivanja.

Njihova video predstavljanja mogu se pogledati na YT kanalu Serbia Creates

Tihomir Čelanović
https://youtu.be/CaCVYu2Pplg (3:27)

Milivoj Kostić
https://youtu.be/pSGmo8M1Qws (3:35)

www.facebook.com/SrbijaStvaraSerbiaCreates

Hvala na medijskoj podršci
Objavljeno: 06.10.2020.
3. Međunarodni salon stripa...     Press: Deveta dimenzija
  ...„Deveta dimenzija“, 9-11.10.2020. godine!

Od 9. do 11. oktobra 2020. godine u prostorijama „Kamene kuće“ u Tvrđavi Kastel u Banjaluci održaće se 3. Međunarodni salon stripa „Deveta dimenzija“. Zbog pooštrenih mjera bezbjednosti uzrokovanih pojavom virusa ove godine na Salonu neće biti gostiju iz inostranstva niti zvaničnog otvaranja salona.

Biće postavlјeno 11 izložbenih postavki uglavnom domaćih autora i 4 izložbe italijanskih autora koji su ove godine trebali biti gosti salona, ali biće salon i iduće godine pa ćemo ih ugostiti.

4. IZLOŽBA STRIPA SRPSKE
Izložba strip tabli i ilustracija 23 autora
„GLUVO DOBA“
Izložba stripova nastalih po istoimenoj zbirci priča Ninoslava Mitrovića
ŠKOLA STRIPA „KUNOVA“
Izložba strip tabli polaznika škole stripa
MALI ALBUM 1: „AEQULIBRIA“
Izložba strip tabli
MILAN JOVANOVIĆ, „DžEJSON BRAJS“
Izložba strip tabli i ilustracija
„MORE JE BILO MIRNO“
Izložba strip tabli Tatjane Vidojević nastalih po priči Tatjane Stupar Trifunović
FILIP ANDRONIK, SENAD MAVRIĆ
Izložba strip tabli
VANESSA BELARDO
Izložba strip tabli
PASQUALE DEL VECCHIO
Izložba strip tabli
GIORGIO PONTRELLI
Izložba strip tabli
WALTER VENTURI
Izložba strip tabli

U programskom dijelu drugog dana festivala, u subotu u 11:30 biće održana tribina „Uticaj francusko-belgijske škole stripa na strip kulturu u BiH“, gdje će godoriti domaći strip autori koji godinama rade za strane izdavače: Milorad Vicanović, Senad Mavrić i Filip Andronik.

Istog dana u 13:30 biće održana promocija knjige knjige Elmane i Harisa Cerića: „Strip kao medij filozofske poruke: stripozofski pristup nastavi filozofije“. Moderator ove promocije je mr Želјko Šarić – viši asistent Odsjeka za filozofiju, Filozofski fakultet Banjaluka.

Sva tri dana trajanja salona od 10:00 ujutro do 20:00 uveče, zainteresovani posjetioci moći će da pogledaju izložbene postavke, da učestvuju u strip radionici sa domaćim crtačima kao i da kupe neko strip izdanje na prodajnomn štandu.

Kao i svake godine Udruženje „Deveta dimenzija“ će predstaviti svoja nova izdanja strip album Milana Jovanovića „Džejson Brajs“, Milorada Vicanovića „Luftballons“ i najnovije izdanje popularnih „Stripovijetki“ Milana Mladića i Predraga Ikonića nastalih po djelu Petra Kočića ovaj put u italijansko – srpskoj verziji. Do ostvarenja ovog projekta došlo je zahvalјujući saradnji sa Ambasadom Italije u BiH predvođene gospodinom Ambasadorom Nikolom Minasijem i gospođom Marijom Fornari, profesoricom na Filološkom fakultetu Banjaluka koja je prevela ovaj strip na italijanski jezik.

I ovogodišnje izdanje salona ima jednu posebnost, a to je da se prvi put na ovim prostorima kao rekviziti pojavlјuju čokoladice sa logom i plakatom salona. Do saradnje je došlo zahvalјujući Urošu Živkoviću i „Ukijevoj čokoladnoj bajci“.

O IZLOŽBAMA

4. IZLOŽBA STRIPA SRPSKE
Izložbena postavka „Izložba stripa Srpske“ rođena je u glavama Dragana Tuševlјaka i Predraga Ikonića, a realizovana nedugo zatim, u decembru 2006. godine na Palama organizacijom „1. Izložbe stripa Srpske“. Ideja je bila da se lјudi iz Republike Srpske koji se bave stripom povežu, animiraju i da zajednički provode svoju misiju promocije devete umjetnosti na našim prostorima, a i šire. Na prvoj izložbi učestvovalo je 5 autora za koje se tada znalo da imaju neke veze sa stripom. 2013. godine postavkom „2. Izložbe stripa Srpske“ u desetak gradova širom Republike Srpske, a kasnije i u Srbiji nastavlјena je ova manifestacija. Na izložbi je predstavlјen rad 31 tada aktivnog autora stripa.  Na 1. Međunarodnom salonu stripa „Deveta dimenzija“ u Banjaluci, ova postavka doživlјava svoj treći nastavak. Promovisan je rad 20 trenutno najaktivnijih stripadžija sa ovih prostor zajedno sa radovima pokojnog Mira Mlađenovića - domaće strip legende. Izložba je u narednih par godina putovala širom Republike Srpske. Na ovogodišnjem salonu premijerno će biti postavlјena 4. Izložba stripa Srpske na kojoj su zastuplјena 23 aktivna strip autora. Nakon premijere izložba će biti postavlјena u svim gradovima i opštinama koje za to pokažu interesovanje.
   • Milorad Vicanović, 1965.
   • Goran Dujaković, 1966.
   • Goran Lojpur, 1966.
   • Zdravko Knežević, 1968.
   • Desimir Milјić, 1969.
   • Jovan Bratić, 1974.
   • Milan Mladić, 1974.
   • Predrag Ikonić, 1974.
   • Zoran Pejić, 1976.
   • Duško Vučković, 1976.
   • Ana Karan, 1980.
   • Vladislav Malјenović, 1980.
   • Zdravko Jandrić, 1982.
   • Tatjana Vidojević, 1982.
   • Borislav Malјenović, 1983.
   • Alјoša Tomić, 1985.
   • Srđan Salat, 1988.
   • Nemanja Veselinović, 1988.
   • Srđan Vranješ, 1989.
   • Milenko Bogdanović, 1994.
   • Nikola Knežević, 1994.
   • Srđan Kunarac, 2000.
   • Jelena Jokšić, 2003.

„GLUVO DOBA“
Ninoslav Mitrović, naš mladi klјiževnik 2012. godine objavlјuje svoju prvu zbirku priča u izdanju Narodne i univerzitetske biblioteke Republike Srpske pod nazivom „Gluvo doba“. U podnaslovu stoji rečenica „priče strave iz stare vjere“ što jasno govori da je 9 objavlјenih priča strave i užasa, inspiraciju našlo u srpskoj mitologiji i narodnim predavanjima. Pošto je Ninoslav lјubitelј stripa i podržava rad „Devete dimenzije“ od samog početka, bilo je samo pitanje dana kada će doći do zajedničke saradnje na jednom zajedničkom projektu. Prije par godina se došlo na ideju da se nekoliko priča iz „Gluvog doba“ adaptira u strip, pa se u poslednjih godinu dana ta ideja i realizovala, a ubrzo ćemo ugledati i odštampan strip album sa svim nacrtanim pričama iz ove zbirke. Strip crtači koji su učestvovali u realizaciji ovog projekta su Zdravko Knežević, Milan Mladić, Jovan Bratić, Goran Lojpur, Srđan Vranješ, Ana Karan, Dejan Šijuk, Borislav Malјenović i Predrag Ikonić.

ŠKOLA STRIPA „KUNOVA“
Škola stripa „Kunova“ počela je sa radom 20. juna 2016. godine u holu Narodne biblioteke Prnjavor. Idejni pokretač i voditelј Zdravko Knežević radio je tog lјeta sa trinaestoro fantastične djece spremne da istog trenutka crtaju svoje stripove. Interesovanje za ovakav mini kurs osnova stripa premašilo je sva očekivanja, pa je Zdravko svoj rad nastavio uredovno održavati u svom gradu, ali i u drugim gradovima i optinama (Srbac, Derventa, Bratunac, Foča, Istočno Sarajevo, Banjaluka, Laktaši, Doboj...). Od pokretanja našeg 1. Salona postala je praksa da jedna od pratećih izložbi bude posvećena i našoj strip školi gdje se predstavlјaju radovi najaktivnijih polaznika.

MINI ALBUM 1: „AEQULIBRIA“
Strip album „Aequlibria“ nastao je kao ideja na jednom od domaćih salona. Iz jednog običnog prijatelјskog razgovora mladog scenariste i strip teoretičara Ivana Velјkovića iz Svilajnca i Zdravka Kneževića, pokretača Škole stripa „Kunova“ proistekla je ideja o saradnji takvoj gdje bi Ivan napisao scenario, a Zdravkovi učenici radili strip table naizmjenično, kad na koga dođe red. Tako je pod Knezovom uređivačkom palicom nastao album od 40 stranica, a na ovoj izložbenoj postavci vam predstavlјamo dio njih. Realizacijom ovog albuma, uredništvo „Devete dimenzije“ došlo je na ideju da pokrene novu ediciju pod nazivom „Mali album“ gdje bi predstavlјali dugometražna strip ostvarenja naših najmlađih autora. Pored „Parabelluma JUNIOR-a“ koji je od prve do poslednje stranice iscrtan dječijim rukama, do kraja godine dobićemo odštampano ovo izdanje, jedinstveno na našim prostorima, a i u svijetu.

MILAN JOVANOVIĆ, „DžEJSON BRAJS“
Milan Jovanović je srpski autor rođen u Kopru 1971. godine. Od 1974. godine živi i radi u Zemunu. Prve stripove i ilustracije objavlјuje krajem osamdesetih u periodici bivše SFRJ: „Emitor“, „Patak“, „Alef“, „Maxi“. Radio je u beogradskom studiju za animaciju „Bikić“, istovremeno objavlјujući ilustracije u časopisima. Nјegov album „Kalokagarti“, prema scenariju Đorđa Milosavlјevića izlazi 1994. godine.  Bio je jedan od pokretača i urednika satiričnog lista Bager 2001. godine. U razdoblјu 2001-2004. objavlјuje serijal „La Bête Noire“ sa scenaristom Darkom Macanom.  Od 2004. godine radi serijale za francuske izdavače „Dupuis“, „Glenat“ i „Humanos“. Mini strip serijal „Džejson Brajs“ nacrtao je po scenariju francuskog scenariste Alkanta u periodu od 2008. Do 2010. Godine. „Deveta dimenzija“  je u septrmbru objavila kolor integralno izdanje ovog ostvarenja koje se sastoji od 3 epizode.

TANјA STUPAR TRIFUNOVIĆ, TATJANA VIDOJEVIĆ „MORE JE BILO MIRNO“
Da održavanje strip salona u okruženju ima smisla i poentu dokaz je i pokretanje našeg salona. Na prvom izdanju, u oktobru 2008. godine, ugostili smo prijatelјe iz izdavačke kuće „Besna kobila“. Kada su oni vidjeli postavku „3. Izložbe stripa Srpske“ i radove naše Tatjane Vidojević, ostali su bez teksta i do saradnje je moralo doći! Tanja je do tada radila uglavnom ilustracije i neke kraće stripove, ali je odavno več bila zagrijana, ali i spremna za jedan veći i ozbilјniji zalogaj. Tako je nastala grafička novela „More je bilo mirno“ koji je Tanja ilustrovala po predlošku Tanje Stupar-Trifunović, naše poznate književnice. „Besna kobila“ je stala iza ovog projekta tako da papirnatu premijeru ove novele očekujemo vrlo brzo, a do tada uživajte u ponuđenim tablama na istoimenoj izložbi.

FILIP ANDRONIK, SENAD MAVRIĆ
Senad i Filip su se upoznali preko neformalnih crtaćih seansi u kojima su dokučili da bi mogli sarađivati na istim crtežima – Filip sa olovkom, a Senad sa tušem. Ti probni radovi su ispali jako dobri jer su oba prestali brinuti za onaj dio crteža koji smo prepustili onom drugom. Uspjeli su da, uz prijatelјstvo, zahvalјujući kvalitetu zajedničkih radova, ostvare i poslovni angažman za izdavače stripova iz Francuske, posebno sa izdavačkom kućom "Delcourt". Za njih ova dva autora ilustruju scenarije tematski smještene u Drugi svjetski rat, odnosno u kupole Nјemačkih Američkih i Ruskih tenkova iz istog perioda.
Filip Andronik je nagrađivani strip crtač i ilustrator iz Sarajeva, Bosna i Hercegovina. U dvadeset godina iskustva on je pisao, crtao, tuširao, bojio i izdavao svoje stripove u Bosni i Hercegovini i inostranstvu. Nјegovi radovi su objavlјeni u novinama, magazinima, strip magazinima, knjigama i strip albumima. Osim crtanja stripova, on je ilustrovao i dizajnirao likove za muzičke spotove "Kažu" i "Rijaliti" grupe Dubioza Kolektiv. Filip već nekoliko godina radi kao crtač za najveću strip izdavačku kuću u Francuskoj, "Editions Delcourt". Kada ne crta stripove, Filip vodi radionice i predaje strip u školama i na strip festivalima, kako u Bosni i Hercegovini, tako i u zemlјama regije.
Senad Mavrić je rođen 1970. godine u Novom Pazaru. Iste godine se nastanjuje u Sarajevu gdje i danas živi i radi. Školu primjenjenih umjetnosti je završio u Sarajevu 1989. godine na odsjeku likovnog tehničara za opremu knjige. Iste godine je upisao Akademiju likovnih umjetnosti na kojoj je bio redovan student grafičkog dizajna. Od 1984. pa sve do aprila `92. je bio stalni saradnik u Strip Art Featuresu gdje i poprima sve simptome zaraženosti devetom umjetnošću. Studije je nastavio 1994. u Le Mansu, gdje je dobio diplomu za umjetničko izražavanje, a studije je završio u Orleansu (Francuska), na Institutu za Vizuelnu umjetnost, gdje je dobio diplomu ekvivalentnu magisteriju (poslije 5 godina studija) na odsjeku komunikacije. Radu na stripu se vratio 2013. kada je u saradnji sa Filipom Andronikom uradio strip “Gangs-MS 13”, za francusku izdavačku kuću „Casterman“, edicija Jungle. Nakon toga uspostavlјa saradnju sa izdavačkom kućom „Delcourt“ za koju je uradio nekoliko strip albuma, uglavnom u saradnji sa Andronikom.

VANESSA BELARDO
Vanesa Belardo rođena je godine 1986. u Taormini, sicilijanskom gradiću, a 2005. seli u Milano i upisuje školu stripa. Već 2008. Godine počinje raditi na stripu “Giada” za izdavačku kuću „Arcadia Edizioni“, a godinu poslije započinje saradnju sa „Star Comics“ na njihovim serijalima “Jonathan Steele” i “Agenzia incantesimi”. U isto vrijeme za „Sony Music“ potpisuje serijal “Graphic Opera” posvećen prenošenju opernih libreta u strip medij. U izdavačkoj kući „Sergio Bonelli Editore“ debituje 2015. godine u 292. broju „Nathana Nevera“. Vanesa Belardo predstavlјa mlađi Bonelijev crtački kadar, ali njeguje tradicionalniji pristup crtežu koji više pripada svijetu “starog” Bonellija u šta će se posjetioci ove izložbe i uvjeriti.

PASQUALE DEL VECCHIO
Pasquale del Vecchio je jedan od najbolјih ctrača izdavačke kuće „SergioBonelliEditore“. Profesionalac već preko 35 godina, započeo je svoj ilustratorski rad u legendarnom italijanskom magazinu „IlGiornallino“, nakon čega je crtao strip „Memfisblu“ objavlјen u poznatoj strip reviji „Cyborg“ italijanske izdavačke kuće „StarComics“. Nјegov veliki talenat i kvalitet objavlјenih stripova otvorili su mu vrlo rano vrata najvećeg italijanskog izdavača „SergioBonelliEditore“, za koje počinje rad na serijalima „Zona H“i Nik Rajder“. Ubrzo dobija priliku i da se iskaže na avangardnom serijalu Karla Ambrozinija, „Napoleone» nakon čijeg završetka ulazi u najjaču ekipu Boneli crtača  i radi na serijalu „Teks Viler“.

GIORGIO PONTRELLI
Giorgio Pontrelli rođen je 1977. godine, diplomirao je na umetničkom institutu u Bariju, a u Rimu je pohađao „Međunarodnu školu stripa“ i debitovao u „Edizioni Cioe“ i časopisu „Heavi Metal“. Pontreli radi za najpoznatijeg italijanskog izdavača „Serđo Boneli Editori“ i to kao autor serijala „Jedno doba jedna priča“, kultnog stripa Dilan Dog, kao i „Priče iz sutrašnjice“ legendarnog pisca i Dilanovog tvorca, Ticijana Sklavija. Za američkog izdavača „DC comics“ radi „Betmena“, za „IDW“ serijal „“, za „Boom Studios“ crta serijal „CBGB“.

WALTER VENTURI
Walter Venturi je rođen 1969. godine u Rimu. Sa dvadeset pet godina je sam objavio 12 brojeva svog prvog stripa, „Kapetan Italija“, a potom se posvetio radu na horor mini-serijalu „LostKidz“. Prelazi u izdavačku kuću „Eura Editoriale“ u kojoj je učestvovao na nekoliko mini-serijala objavlјenih u časopisima „Skorpio” i „Lancio story” i postao član redovne crtačke ekipe na serijalima „JohnDoe” i „DetektivDante”. Za izdavačku kuću „Edizioni BD“ je uradio jednu kratku priču serijala „BradBarron” koja se pojavila u knjizi “Anatomia di un eroe“. Šesnaesti broj tog serijala, koji je napisao Tito Faraci, označio je početak saradnje sa izdavačkom kućom „Sergio Bonelli Editore”. Nakon rada na serijalu „Demian“ u avgustu 2013. godine nacrtao je prvi broj Zagora u boji, po scenariju Jacopa Raucha. Venturi pripada novijoj generaciji crtača Zagora ,a nedavno je nacrtao i jednu kratku priču za Teksov serijal objavlјenu u kolor ediciji.

Objavljeno: 05.10.2020.
11. festival nesvrstanog stripa Novo Doba...     Press: Novo doba festival
  ...11. festival nesvrstanog stripa
  NOVO DOBA - ZADNJE DOBA!

Od 7. do 11. oktobra krizno, vanredno i neverovatno izdanje Novo Doba festivala, upriličuje izložbe novih nada i preglede zaokruženih opusa, prepoznatih grupa i emergentnih zvezda andergraunda - majstori, legende i elegantne dame,  sive eminencije, doajenke i aktivisti, skejteri, sumnjiva lica, višedecenijski asimptomatski pacijenti i netom oboleli.
Na Zadnjem dobu nas očekuju: Komikaze, Zoran Janjetov, Damir Stojnić,  Momci, Boris Stanić, Vuk Palibrk, Katie Woznicki, Marko Malk, Hali Gali i Ivana Armanini.
Festival se održava u Remontu, Umetničkog galeriji Stara Kapetanija, Uličnoj Galeriji, Kvaki 22 Ostavinskoj galeriji i AKC Matrijaršija. 
Program je neizvestan i podložan promeni ali i istovremeno krajnje verodostojan.
Pratite nas na socijalnim mrežama!
Fb: https://www.facebook.com/NOVODOBAFESTIVAL
Ig: https://www.instagram.com/novodobafest/


Program 11. festivala nesvrstanog stripa Novo Doba

7. OKTOBAR
Matrijaršija
13-18h Radionica: Strip radionica sa Wostokom i Zlatom
17h Projekcija filma: „Rođen u pogrešnom univerzumu” (Prod. TV Krpelj)
dmwostok.wixsite.com/wostok
tvkrpelj.wixsite.com/tvkrpelj

Ostavinska galerija
20h Otvaranje izložbe: KOMIKAZE
KOMIKAZE: Ivana Armanini, Damir Stojnić 
komikaze.hr/
/////////////////////////////////////////
8. OKTOBAR
Matrijaršija
13-18h Radionica: Strip radionica sa Wostokom i Zlatom
dmwostok.wixsite.com/wostok
Umetnička galerija Stara Kapetanija
20h Otvaranje izložbe: „Momci: Imali su oko sebe taj neki sjaj”
MOMCI: Goran Rajšić, Nikola Vitković, Andrej Vojković, Marko Somborac, Dalibor Novak
ilijada.blogspot.com/2012/07/nova-strip-snaga-strip-grupa-momci.html
/////////////////////////////////////////
9. OKTOBAR
Matrijaršija
13-18h Radionica: Điki kolaži
Ulična galerija
20h Otvaranje izložbe: „Daj šta daš”
BATPLAGZ: Katie Woznicki, Boris Stanić, Marko Malk, Vuk Palibrk
facebook.com/batplagz
20h Nastupi: Dodola, Bosco & Mona Lisa
soundcloud.com/dodolasings
/////////////////////////////////////////
10. OKTOBAR
Matrijaršija
13-18h Radionica: Rizo štampa plakata
Remont galerija
20h Otvaranje izložbe: „Zoran Janjetov: Noćna mora za nepravdu”
Zoran Janjetov
facebook.com/zoran.janjetov.9
/////////////////////////////////////////
11. OKTOBAR
Matrijaršija
13-18h Radionica: Rizo štampa plakata
Kvaka 22
20h Otvaranje izložbe: R.A.G.N.A.R.O.K - Revijalna akcija gore navedenih apokaliptičnih radionica opštenarodnog karaktera
(rezultati radionica u Matrijaršiji tokom Festivala)
Autori: učesnici radionica


Zadnje Doba!

Jedanaesti festival nesvrstanog stripa Novo Doba, od 7. do 11. oktobra u Beogradu

Daleko smo mi od Zadnjeg doba, ovo je zadnje za sad. Niko ne zna šta će biti. Lažu. Još uvek su živi jači od mrtvih, kojih je sve više, ali i živih. Niko ne zna tačan odmer. Možemo da kažemo da smo na nuli, agresija i depresija mogu biti bes i mir, sve je to energija. Ono što nam nedostaje od prošlih festivala i pretprošlih vremena, nadoknadili smo viškom sadašnjih mogućnosti. Kompenzovali smo dva minusa u plus, goste u knjige, plakate i fanzine, festivalske noći u opštenarodnu laboratorijsku proizvodnju štampanih materijala.
Pa da krunišemo ovo jalovo leto i prokletu godinu, da aminujemo kišu obilatu i žetvu, useva koji će propasti zbog naopakih odnosa ponude i potražnje. Gladni nećemo ostati, ne zbog žetve jer usevi će ostati tu gde jesu, nego imamo jedni druge, pa da se poslužimo. Ovaj društveno socijalni sistem je sve uništio. Koji sistem – zapitaće se, s pravom svako. Odgovor je u pitanju koje je retoričko. Preživeće većina, nije to problem, kvalitet života će nastaviti da opada, te je naša uloga, uloga festivala, bez hleba, igara, nasušno potrebna. Niti smo agresivni sa kampanjama, advertajzing formulama, reklamokratijama i ostalim sredstvima prenosa informacija, niti je ono što radimo visoko na lestvici prioriteta opstanka, jer krupna dela zahtevaju krupne reči. Krupne reči smo istrošili, na prethodnim festivalima, neke čuvamo za sledeće, ovo je zadnji. Kontradiktorno, složićemo se, ali dok nas ne bude nestalo, nećete znati da cenite ono što ste imali. Besplatno, plus jedan. Katalozi, plakati, originali. Sami smo se devalvirali, u znak solidarnosti. Sopstvenim primerom, postom i izgladnjivanjem, zavetom ćutanja, gledanja sebe samih a ne u tuđe dvorište, ovaj festival, domaći, festival ljudi koji se razumeju, prate isti ritam tvrdih slogova i melodiju samoglasnika, festival bez granica, regiona i bivših granica, država, ideala i ideja. Sporazumevamo se pomoću znakova i stripovskih onomatopeja. Nemamo problema, u komunikaciji, sa drugima, protiv i za, Novo doba je ostalo ono nešto između, ali nikada u sredini.
„Dođite“ je retorički poziv, već ste bili, tada tu, setićete se svega, jer se već desilo, nekom drugom, čoveku u vama, ženi u detetu, susretu rođenja, nastajanja, Sunca, i svih pogleda, uprkos upozorenjima, uprtih k izvoru, svih naših života, sećanja na događaje, davno zaboravljene, igrom slučaja, srećom i srećama, velikih sećanja, velike sreće.

„KOMIKAZE“ / Ivana Armanini, Damir Stojnić, Ostavinska galerija, sreda 7. oktobar od 20h
Komikaze dolaze sa izložbom ne samo poslednjeg, osamnaestog štampanog broja, koji je ove godine nagrađen na najvećem evropskom festivalu stripa u Angulemu, nego i sa proširenim izborom stripova, ilustracija, plakata i printova, fanzina, a kao posebna izložba biće ona koja je sve to zapalila, održavala vatru, sve vreme hrabro i oštro, u naletu, dugom, evo sad će par decenija, uz i niz sopstvenu produkciju, autorskih strip albuma, novela i noveleta, grafičkih romana, fanzina i slikovnica; izložba Ivane Armanini, autorice, ali i urednice iz jednog od gradova sa Mreže, Zagreba.
Damir Stojnić je nova ličnost, ali samo nama, sebi nije. Profesor je na ALU Rijeka, slikar, grafičar, a odnedavno, iako ne tako mlad, počeo se zanimati za ozbiljniji i konkretniji pristup stripu, te je za vrlo neobično kratko vreme, uradio gomilu samo takvih stripova u tehnici eksperimenta, apstrakciji hiperrealizma i fotofilije, nadrealne klasike, stilu toliko prepoznatljivom, samo njemu, kod njega i od njega. Stare reprodukcije, prve fotografije, psihotisci i jedna neverovatna lakoća uživanja u njegovoj i svačijoj igri i borbi, između erosa i onog drugog, suprotnog, a isto tako magičnog. Crta stripove oduvek, ali je tek pred godinu dana prvi put počeo da objavljuje stripove u Komikazama i od tada je neizostavan član, prisutan u posljednjih 6 izdanja (uključujući i nagrađeni album). Novo Doba ove godine objavljuje premijerno integralno izdanje njegovog stripa „Medusalem“.

„Momci: Imali su oko sebe taj neki sjaj“, galerija Stara Kapetanija, četvrtak 8. oktobar od 20h
Iz Beograda, kao i svake godine u delu festivala namenjenom jednom zaokruženom, retroavangardnom, retrogradnom i revidir-reminescent-reflekt-revolucionarnom, pojedinicom, pojedincem i pojedinicama, šumama, grupama, školama i gorama; na žalost uokvirenih istorijom, predstavljamo generacijama rođenim pre, umrlim posle, nestalim u međuvremenu, grupu MOMCI, kultur-terorističku kliku, agresivne borce za mir i pravdu, buku i bes, glasno, nadaleko; nestalu, a opet svima poznatu, grupu koja je upala u kratak međuprostor jednog krvavog rata i vremenskog centra tehnološke revolucije. Premladi za večnost, a odveć stari za novi početak, zajedno, pojedinačno su otišli, svako tamo odakle je i došao, manje-više. Danas su to uspešni profesionalci, žene i muževi, roditelji i prijatelji, snaje i zaove, otac, sin i sestra, tast i zet, i tako dalje. Momke čine Goran Rajšić, Nikola Vitković, Andrej Vojković, Marko Somborac, Dalibor Novak, a One Night Stand podgrupu momaka su činili Oliver Zorko, Alien 3 i Krle...

Batplagz „Daj šta daš“, Ulična galerija, petak 9. oktobar od 20h
Batplags – mlade nade naše strip scene. Pojedinačno – Katie Woznicki, Vuk Palibrk, Boris Stanić, Marko Malk – zvučna su i poznata imena koja smo u poslednjih deset, ma ne, dvadeset (!) godina sretali na festivalima, muzičkim scenama, društvenim mrežama, na plakatima, u knjigama i fanzinima. Guglajte ako mi ne verujete! Ali nemojte guglati „butt plugs strip” da biste saznali nešto više o ovom kolektivu drugara.

„Zoran Janjetov: Noćna mora za nepravdu“, galerija Remont, 10. oktobar od 20h
Zoran Janjetov, Žanžetof u Francuskoj, Bernard Panasonic, Tehno Papa i Crni Inkal, Miš i Patak Đole, Kost i Kostja, Janja i ko zna još ko – gosti su našeg festivala. Za one koji još ne znaju, Janjetov je usko sarađivao sa Alehandrom Hodorovskim, a tu je upoznao i Mebijusa, za koga je bojio dva toma stripa „L'Incal“. Potom se dokazao kao jedan od najtalentovanijih naslednika Mebijusa, koji je usput razvio ličniji stil, pa ga je nasledio u seriji „La Jeunesse de John Difool“ („Mladost Johna Difoola“), za koju je nacrtao šest epizoda sa scenaristom Alehandrom Hodorovskim za „Les Humanoides Associes“ između 1988. i 1994. Takođe sa Hodorovskim, stvorio je strip „Les Technoperes“ („Tehnoočevi“) 1997. godine, koji je imao 8 epizoda i izlazio do 2006. godine. Zajedno su radili i „Vojske Matabarona“ („Les Armes du Méta-Baron“) 2008, i sarađivali na serijalu „Ogregod“ koji se u Francuskoj premijerno pojavio krajem 2010. godine u izdanju Delcourta. 
Kao i prethodnih deset puta, našli smo način da vas dovedemo u bliski kontakt treće dimenzije, vrstu doživljaja koji se ne ponavlja, da zavirite u ličnu intimu ovog autora, mnogo poznatijeg, ali isto tako cenjenog i voljenog kao ovde, šta god da je ovde; izložba skica, crteža, šrafiranih zverčica, mutantčića sa ko zna koliko paralelnih frekvenci lokalno nevidljivih psihovizija, povratak u dete, dečaka, iz Novog Sada, tajanstvenih superheroja naše, njihove, svačije mladosti, sveopšteg detinjstva, večnog dečačstva, devojčinstva, mladih, mladog i mladosti, bilo kog doba života koje hoće, kad želite i volite, ne morate, osim zadnjeg. I zato je ovo doba, a u stvari nije, zadnje.

„R.A.G.N.A.R.O.K.“ – Revijalna akcija gore navedenih apokaliptičnih radionica opštenarodnog karaktera, Kvaka 22, nedelja 11. oktobar od 20h
+
R.A.G.N.A.R.O.K. Laboratorija u Matrijaršiji, od 7-11. oktobra od 13 do 18h
Svakoga dana uz prisustvo domaćina, gostiju, vina i mašina. Radionice vode Wostok i Zlata, Điki i Novi Obrt.
Mešaju se stilovi, razmenjuju se ideje, oseća se glad za zajedničkim radom; daj da ti popravim kadar, mlad si i nisi kadar, samo malo da ti popravim tu skicu uz osmeh na licu, izvini ako sam prešao granicu, čovek je društveno biće, nije sam, niti može sam. Mora da se deli, da se istražuje, da se eksperimentiše još više, nikad ne znaš kako će na kraju da ispadne, važno je da se dovedeš u stanje i onda možeš sve još ove godine; da zezaš krizu, cepaš Monalizu, ne jebeš živu silu i sve u tom stilu. Korak po korak, zrno po zrno, kamen na kamen, plamen za plamen, dođi, oslobodi se neću ti ništa, skupićemo se oko ognjišta, i dok vatra nas greje, ručak se krčka, ma šta me briga što dužan sam ko Grčka, ne interesuju me loše vesti, pratim samo dobre, sa bezbedne daljine gledam kako puca, pustim ga da se koprca da se peče u sopstvenoj masti, u sopstvenom sosu da dobije po nosu, da se nosi u tri lepe, preko sedam mora, gora… Nije kriza naša tema, nema tu dileme, samo da se nađe vreme, da se sedne i podlegne dobrom uticaju pa da vidiš da je početak na kraju, da ne treba da dižeš paniku, već promeniš tu ružnu naviku, sedneš i opustiš se, daneš ranjenom dušom svom i vidiš da si svoj na svom, pa šta ja da ti pričam, ugledaj se na Betmena, Mandraka, Fantoma, na kraju krajeva na Raskala, Dobrog policajca, Anđeliju, jednostavno pronađi neke svoje rutine, male rituale, za male pare, i dalje najjeftiniji, ali u suštini…
Wostok sveprisutni, besmrtnik i bestidnik iz Vršca, već je počeo festival. Još uvek je u Vršcu ali je poslao scenario. Spremio je i jedan album, deo, uvod u jednu od priča, o jednom čoveku, koji će sada, ni kriv ni dužan, ali srećan, željan slave i bogatstva, Dijabolik; postati nova zvezda njegove galerije živih portreta, ljudi pokojnih i ne, serijal serijskih snimatelja. Film, Video, Grafički roman, strip album, antologija, knjiga i monografija, fanzinska produkcija, preko 1000 brojeva, jednog Krpelja... Wostok će pomoću ne samo Hipnoze Hipnagogike, kao i svi prisutni, domaći organizatori i publika, gosti iz inostranstva, onostranstva; saučestvovati u višednevnoj imploziji Matrijaršije, za sada naoružane ne samo standardnom mašinerijom za pravljenje plakata i unikata, strip albuma i slikovnica, tapeta i razglednica, torbica i majica, već i gostujućim instrumentima; Rizograf mašinom i ostalim mašinama, zatim, a prvenstveno ljudstvom, vojskom olovaka, kolone đaka, u oktobarskom maršu...
Rizo štampa je tehnika koju najlakše možemo opisati kao automatizovanu sito štampu za papir. Rizo je originalno napravljen kao kancelarijski štampač za veće firme, međutim devedesetih postaje pristupačan umetnicima, ljubiteljima fanzina i ostalim DIY entuzijastima. Zbog svoje jeftine i brze štampe, nestandardnih boja i ograničenja se brzo rasprostranjuje po Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, tako da danas u skoro svakoj državi možete očekivati bar jedan Rizo studio (Radionica će trajati 2 dana: subota (10.10.2020) i nedelja (11.10.2020) od 13h do 18h, a zbog ograničenih kapaciteta za učešće je potrebno predhodno se prijaviti. Na ovoj radionici ćemo se fokusirati na samu štampu a ne na dizajn plakata, tako da se od učesnika očekuje da pošalju svoje radove sa pripremama za štampu pre same radionice).
Điki kolaži su neka vrsta intimne manifestacije koja se spontano a ipak redovno održava u okviru programa radionica AKC Marijaršije. Iz bogate tradicije „sec-lep“ (ne)kulture umetničkog kolektiva Mubareć, a uz obavezne propratne note orijentalnog svetošaflja, pevanja i tračarenja, Điki kolaži su doživeli da okupe ljude koji rado stvaraju od datog, i tako daju stvoreno. Reciklaža par ekselans; seckaš Mona Lizu, zezaš krizu. Kao i uvek, tema će biti stih ili naslov pesme, a ovoga puta „Iz te čaše svi su pili“.

Hali Gali, „Cunami“
HALI GALI je skalamerija koju čine muzičari, vizuelni umetnici, performeri, producenti, filmski delatnici, cirkuski radnici, skejteri, surferi i toreadori. Svi jašu taj val, novi val na lokalnoj sceni. Naši protagonisti su besni i nežni, talentovani do bola i bolno neorganizovani. Neki od nas jašu u sedlu a neki golim dupetom, i to je sve koncept hibridizacije kulturno-umetničke scene koja ne može da postane mejnstrim dokle god je društvo većinski seljačko i neobrazovano, a ne može ni da se izdržava samostalno dokle god je hobi i beg od mejnstrim života koji vodimo tokom dana. U stvari, HALI GALI je izbeglički kamp za sve frikove, veštice, klovnove i ostale persone koje znaju šta žele u životu. Istovremeno, HALI GALI je glamur, najbolji esid koji ste ikad stavili pod jezik. Naša prva sezona nosila je naziv POŽAR i režirana je kao lični pristup sceni, odgovor na pat-poziciju, nepostojeći prostor i infrastrukturu. Druga sezona, GALOP, kad je HALI GALI zaplivao u dubokim vodama, prešao preko usana svih mladih tela, i prošao iza svakog interfejsa, u toj sezoni on je gospodar mraka koji je osvojio vaša nesnađena srca na prepad i sada vam diriguje srčanim ritmom dok čekate novi zov u noći. A u trećoj sezoni vas čeka nešto najneobuzdanije do sad; požar se može ugasiti, divlji konj obuzdati, ali divlji užareni talas nastao iz erupcije ili atmosferskog poremećaja – tu dramu režiraju bogovi. Za sve vas koji čitate ovo u budućnosti, nalazimo se u pandemiji, iščekivanju njenog trećeg talasa, na horizontu se diže val fašizma, kriza migrantskih valova je postala nova normalnost jer svi od nečeg beže, a na kulturnoj sceni se malo toga talasa. Sve i svi se nalazimo u mikrofazi glitcha – gledamo taj veliki val, cunami, kako se diže visoko iznad nas, i u tom trenutku moramo da donesemo odluku da li bežimo ili se privikavamo na novo stanje? Sve što smo dotad naučili, iskusili i osetili se sjedinilo u instinktu koji nam govori kuda. Lajtmotiv ove, treće sezone, naziva CUNAMI, nije taj val, već valom generisan glitch koji svi živimo evo već mesecima. Publikacija u saradnji sa Matrijaršijom povodom Zadnjeg doba je možda poslednji trzaj, ali ako već jeste, onda neka bude poruka čovečanstvu.

Objavljeno: 05.10.2020.
Predstavlјanje integrala “Vekovnici”...     Press: OB Varvarin
  ...u petak u Opštinskoj
  biblioteci Varvarin!

Posle višemesečne pauze zbog pandemije izazvane virusom SARS-CoV-2, nastavlјa se sa kulturnim dešavanjima i u opštini Varvarin pa će tako u petak, 02. oktobra 2020. godine, sa početkom od 18 časova u Maloj sali Opštinske biblioteke Varvarin, biti održana promocija svetski priznatog serijala, strip integrala “Vekovnici”, autora Marka Stojanovića.

Na 142 strane u boji, sa tvrdim koricama, rimejk prvog albuma, plus dodatna priča, proširena druga epizoda, dva obimna eseija i posveta sa crtežom, plus bonus poklon, najnoviji skečbuk “Vekovnika”, biće dostupan od 02. oktobra i u Opštinskoj biblioteci Varvarin.

O stripu će govoriti scenarista stripa Marko Stojanović, a iz Opštinske biblioteke Varvarin pozivaju sve lјubitelјe stripa da svojim prisustvom uveličaju ovu promociju.

 

Objavljeno: 02.10.2020.
Uskrsnuće Mračnog viteza u srcu pakla...      Autor: Ilija Bakić
  ...„Betmen Povratak mračnog viteza“
  Milera i Jansona;
 
  izdanje Čarobna knjiga, 2020.

Nova knjiga u katalogu agilne „Čarobne knjige“, u ediciji „DC Gold Specijal, kolekcija odabranih priča iz DC multiverzuma“, velikog formata, tvrdih korica i u punom koloru, donosi kompletni strip mini serijal „Betmen Povratak mračnog viteza“ za koju se na poslednoj korici tvrdi „Najbolja priča o Betmenu svih vremena i, po mišljenju mnogih, najbolji strip-roman svih vremena! Priča koja je superherojski strip uvela u novo, mračno doba!“ Začudo, čak i uzdržaniji stripoljubci složiće se, bez mnogo protesta, sa ovim tvrdnjama. Ako i nije najbolji strip-roman (grafička novela) ova četvorodelna serija svakako spada među najpoznatije i najcitiranije. Scenarista i crtač Frenk Miler (1957), posle godina strip-šegrtovanja i pečenja zanata u okriljima korporacijskog stripa, na talasu „humanizovanja super heroja“ koji je bio na delu u gigantima „Marvelu“ i „DC“-ju sa krajnjim ciljem da se mladim generacijama prilagode stare priče, u okviru koja je već „podmaldio“ posustalog „Derdevila“, poduhvatio se istog posla sa Betmenom, omiljenim ali slabo prodavanim super herojem koji to nije - jer je običan čovek velike snage sa mnoštvom tehnoloških pomagala (gedžeta) koji se u megapolisu Gotamu bori sa buljukom karikaturalno-grotesknih negativaca. Činjenica da je Betmen (samo) čovek, „u civilnom životu“ milioner, temelj je revizionističkog serijala „Povratak mračnog viteza“ koji je 1986.g. izašao u četiri sveske koje odslikavaju razvojne faze epopeje Mračnog viteza: povratak, trijumf, lov na Mračnog viteza i njegov pad.

Elem, Betmen je već deceniju odsutan iz dešavanja u Gotamu, njegov civilni zaklon, milioner Brus Vejn, pak, opasno iskušava svoje snage i kocka se sa smrću, šef policije Gordon Džejms odlazi u penziju, ljudi se jedva sećaju Mračnog viteza a deca o njemu ne znaju ništa, vodeći kriminalci, Harvi Dent-Dvoliki, Džoker, su u ludnici Arkam ili pred izlaskom iz zatvora-ludnice, na ulicama hara banda Mutanata... Bogati su još bogatiji, bedni još bedniji, sva dešavanja prate beskrupulozni reporteri, sa malih ekrana svoje stavove objavljuju svakojaki šarlatani, salonski humanisti bez osećaja za realnost. Gotam više liči na krug pakla nego na uspešnu zajednicu. Betmena-Vejna na pragu starosti progone traume iz detinjstva, od pada u pećinu do ubistva roditelja, kao i pogibija njegovom pomoćnika Robina; bes u njemu ključa i ekspolodiraće u niz sukoba sa svakovrsnim prestupnicima dok nad gradom, posle dugih dana žege, besni oluja. Njegove akcije ne nailaze na odobravanje - u TV debatama svakovrsni stručnjaci ga proglašavaju fašistom, najgorim nasilnikom, uzrokom svih drugih zločina. Čak ni to što će zaustaviti Dentov zločinački plan (iako su lekari tvrdili da je Dent izlečen) neće uspeti da ga rehabilituje u očima dirigovane javnosti. Betmen biva izjednačen sa kriminalcima pa nova načelnica policije izdaje nalog za njegovim hapšenjem. Mračni se vitez, koji uspeva da povrati fizičku kondiciju mada su mu refleksi sporiji, uz pomoć mlade Keri Keli koja postaje novi Robin, bori sa Džokerom i njegovom bandom, beži od policije, deli megdan sa vođom Mutanata a zatim predvodi te preobraćene delinkvente u akciji spasavanja stanovništva Gotama koji je uništen eksplozijom ruske bombe. Konačni, epski dvoboj Betmena i Supermena vraća Mračnog viteza u „ilegalu“ lažirane smrti otvarajući neslućene mogućnosti njegovog daljeg delovanja!

Miler je u Betmena udahnuo istinsku živost, koja znači ne samo pocepan kostim već razbijene usne i masnice po telu, i stavio ga na impozantno oslikanu pozornicu koju čine medijske manipulacije, isprazni senzacionalizam i odsustvo bilo kakve ljudskosti. Uskrsnuće Mračnog viteza neminovno je moralo u akciju da vrati i njegove protivnike ali su i njihove pojave „očovečene“ kao zalog uverljivosti zapleta. Osvežena i osavremenjena priča tražila je i drugačiji likovni izgled pa su Milerove i Jansonove slike efektne i impozantne, mračne i prljave a table vratolomno dinamične, od onih sa nizom malih kvadrata koji predstavljaju TV ekrane, preko slika u okviru kontura onomatopeja do impozantnih totala punih sirove snage u oštrim kontrastima svetla i tame.

„Povratak mračnog viteza“ i posle tri ipo decenije jednako zavodljivo je i silovito delo koje je otvorilo novu, intrigantnu stranicu u dotadašnjem maniristički ispranom super-herojskom multiverzumu pa je i danas obavezna lektira za ljubitelje „priča u slikama“.

(„Dnevnik“, 2020)
Objavljeno: 02.10.2020.
Rezultati međunarodnog strip konkursa...     Press: Tome Trajkov
  ...Објавени резултатите од мегународниот
  стрип конкурс „Велес 2020“!

Стрип центар на Мaкедонија-Велес ги објави наградените стрипови од традиционалниот, 18 ти по ред мегународен стрип конкурс ВЕЛЕС 2020

1 место ЗЛАТЕН СТРИП (парична награда обезбедена од страна на општина Велес)
Марко Стојановиќ СРБ - Сценарио, Милорад Вицановиќ Маза (Бања Лука БИХ), Аљоша Томиќ СРБ – Колор ТHE ANCIENT- ДРЕВНИОТ

2 место
Дејан Богојевиќ –Ваљево СРБ (сценарио) Ана и Сара Живковиќ Белрад СРБ (цртеж и колор) за стрипот НАПАД
• Даниел Данил Романија за стрипот CLOCOCIOV

3 место
Катерина Тери Николова цртеж и Александар Стеванов за стрипот ПРИКАЗНА ЗА БЕЗБОЈНОТО МЕЧЕ
• Исмет Ердиќ БИХ за стрипот ПРЕВИД

Најдобар македонски стрип
Ѓорги Антевски, Куманово за стрипот КАТАРЗА

Најдобар  автор до 14 г
Марија Арсова Велес за стрипот ПРЕВЕНЦИЈА ОД КОВИД 16

Најдобар до 18 г
Тамара Мишовска,Скопје за стрипот КАЛИНКИ

Најдобар дебитантски стрип
Јована Ангелковска, Брвеница за стрипот УМРЕВ НА ЗАЈДИСОНЦЕ

Највозрасен учесник :
Тоде Блажевски, Скопје за стрипот ПОЛИТИЧАРЧЕ

Најмлад учесник
Јана Стојановиќ Лесковац (6 години)

Најмлад учесник од нашата држава
Василиса Радева Скопје (7 години)

Најдобро сценарио
Предраг Гуриќ СРБ за стрипот ПОСЛЕДНИОТ ИТАЛИЈАН

Најдобар уметнички израз
Ана Tрифуновиќ – Србија за стрипот СИТНИЦИ

Најдобар цртеж
Осман Хајдаревиќ БИХ за стрипот 4 ИСТРЕЛИ ЗА СЕМ КАРСОН

Специјална награда од организаторот:
Maria Jakaj , Albania
• Светлин Трендафилов Бугарија

Награди за соработка:
• Лесковачка школа стрипа СРБ
• ФАНТАСТ -уметничко студио  на Емилија и Стојче Тоциновски, Скопје
• проф Шпенд Бенгу( Албанија)

Според Томе Трајков, заради ситуацијата со КОВИД 19 намален е бројот на пријавени стрипови од странство, освен од Балканските земји. Од нив посебно го подвлекуваме бројот на пријавени автори од соседна Албанија – (9 - девет) Стрип центарот на Македонија ја продолжува својата улога на организација - ментор, во интерес на развојот на 9та уметност на Балканот.

Но, мораме исто така да подвлечеме дека за прв пат досега, бројот на пријавени стрип автори од Македонија е поголем  од бројот на автори од другите земји. Имено од вкупно пријавено 176 автори 106 се од РС Македонија. Постигнат е и квантитет и квалитет, македонската стрип сцена има солидна кадровска перспектива, потребна е финансиска поткрепа за  натамошни активности: стрип школи, изданија, изложби, фестивали, мегународна размена и тн

Objavljeno: 01.10.2020.
Stripburger news...      Press: Stripburger
  ...Stripburger na Tinti in Kociper v Mariboru!

STRIPBURGER NA TINTI 2020

Festival stripa TINTA 2020 | www.tinta.si
7.–11. oktober 2020, Ljubljana & spremljevalni program v Kopru in Mariboru

Med 7. in 11. oktobrom se v Ljubljani odvija festival stripa Tinta, ki združuje stripovske navdušence, širi obzorja stripovske ustvarjalnosti ter skuša približati strip prav vsem in vsakomur. Tudi Stripburger bo prispeval k pestremu festivalskemu in obfestivalskemu dogajanju - tokrat osrednji poudarek namenjamo predstavitvam del domačih striparjev in stripark.



V četrtek, 8. oktobra, v Galeriji Vodnikove domačije otvarjamo skupinsko razstavo, ki vabi v pisani in kratkočasni svet ljudskih pravljic in basni v stripu, s katerimi zadnja leta naši avtorji in avtorice redno razveseljujejo predvsem najmlajše. Na razstavi se bodo stripom Kaje Avberšek, Mihe Hančiča, Tanje Komadine, Davida Krančana, Mateja Lavrenčiča in Andreja Štularja pridružile še tri čisto sveže »ta ljudske v stripu«, ki so jih upodobili Gašper Rus, Igor Šinkovec in Maja Kastelic, videti pa bo mogoče tudi izsek iz opusa klasika slovenske otroške in mladinske literature Matjaža Schmidta. Ob razstavi se bo na Vodnikovi domačiji odvil še nedeljski pripovedovalski dogodek ter delavnice za otroke.
V soboto, 10. oktobra, vabimo vse stripa željne v Kino Šiška na stripovski sejem ter k obisku naše stojnice, polne knjižnih poslastic. V sklopu sejma se bo odvil tudi pogovor z Majo Kastelic, Gašperjem Rusom in Igorjem Šinkovcem o ustripljanju slovenskih ljudskih pravljic.
Spremljevalni program festivala prinaša tudi samostojni razstavi dveh naših prekaljenih stripovskih mojstrov: Marko Kociper se bo 2. oktobra predstavil v mariborski Galeriji K18, David Krančan pa 16. oktobra koprski Galeriji Meduza.

Več informacij o vseh prihajajočih jesenskih stripovskih dogodkih najdete v nadaljevanju, na naši spletni strani ter na spletni strani festivala stripa Tinta.

Se vidimo na Tinti!

URNIK DOGODKOV V SKLOPU FESTIVALA STRIPA TINTA 2020:

petek, 2. 10. 2020, ob 19.00 (do 6. 11.) // Galerija K18, Maribor
MARKO KOCIPER: JAZBEC IN TRETJI SVET. Vsi združeni, vsi okuženi. Ni predaje.
pregledna stripovska razstava

četrtek, 8. 10. 2020, ob 18.30  (do 15. 11.) // Galerija Vodnikove domačije
TA LJUDSKE V STRIPU IN ENA SCHMIDTOVA
skupinska stripovska razstava
SODELUJEJO: Kaja Avberšek, miha ha, Maja Kastelic, Tanja Komadina, David Krančan, Matej Lavrenčič, Gašper Rus, Igor Šinkovec, Matjaž Schmidt, Andrej Štular

sobota, 12. 10. 2020, 10.00−18.00 // Kino Šiška
STRIPOVSKI SEJEM
sejemska stojnica
17.15 – 18.00 / TA LJUDSKE V STRIPU  - pogovor
sodelujejo: Maja Kastelic, Gašper Rus, Igor Šinkovec, moderatorka: Ana Bogataj.

nedelja, 11. 10. 2020, ob 11.00 // Vodnikova domačija
STRIPOVSKE NEDELCE: TA LJUDSKE V STRIPU
pripovedovalski dogodek in delavnica za otroke (5+)
pripoveduje in muzicira: Srečko Meh, mentorica delavnice: Maja Kastelic
Obvezne predhodne prijave na: spela.frlic@divjamisel.org

petek, 16. 10. 2020, ob 19.00 (do 27. 11.) // Galerija Meduza, Koper
DAVID KRANČAN: DEVETA BRIGA
stripovska razstava

sobota, 24. 10. 2020, 10.00−15.00 // Vodnikova domačija
ŽIVALSKI STRIPI
stripovska delavnica (9+)
mentorja: Andrej Štular in Gašper Rus
Obvezne predhodne prijave na: core@mail.ljudmila.org ali 031 401 556

nedelja, 8. 11. 2020, 11.00−14.00 // Vodnikova domačija
NEDELCE: POSTAVLJANKA z Andrejem Štularjem
ogled razstave in delavnica za otroke (5+)
Obvezne predhodne prijave na: core@mail.ljudmila.org ali 031 401 556

Produkcija: Stripburger/ Forum Ljubljana; koprodukcija: Divja misel/Vodnikova domačija, Obalne galerije Piran, Pekarna Magdalenske mreže, Kino Šiška.
Program Foruma Ljubljana sofinancirajo MOL- Oddelek za kulturo, Ministrstvo za kulturo in Javna agencija za knjigo RS.

Marko Kociper: Jazbec in tretji svet. Vsi združeni, vsi okuženi. Ni predaje.
pregledna stripovska razstava

Galerija K18, Maribor

ODPRTJE: petek, 2. oktober 2020, ob 19.00 // do 6. 11.

Pod nadvse aktualnim naslovom se skriva pregledna razstava o stripovskem liku Jazbecu izredno samosvojega stripovskega avtorja Marka Kocipra, ki se v Mariboru v sklopu festivala Tinta predstavlja z jagodnim izborom dosedanjega dela na področju stripa in ilustracije. Za Kociprovo delo je ob prepoznavnem likovnem in tudi pripovednem slogu značilno tudi vešče prepletanje erotike in satire, ki jo avtor redno začinja z aktualnimi družbenopolitičnimi peripetijami in vsakovrstnimi pikrostmi. Njegova dela odlikujejo izvrstna risba v dinamičnem dialogu s tekstom, jasne in berljive strukture ter često angažirane zgodbe, vseskozi prežete s pronicljivim humorjem in grotesknimi elementi. V mariborski galeriji bodo na ogled originalne risbe iz do sedaj izdanih albumov o Jazbecu, ob tem pa se obeta še vrsta drugih del, od plakatov do ilustracij. Neustrašne peripetije znamenitega junaka Jazbeca Kociper popisuje že v drugi stripovski trilogiji, klasično postavitev pa bo obogatilo več kiparskih oziroma ambientalnih intervencij, ki sta jih po Kociprovih motivih ustvarila Rok Mohar in Marko A. Kovačič. Ob odprtju razstave bo obiskovalce s svojim nastopom počastil tudi dr. Skavčenko, veliki poznavalec Jazbečevega življenja in dela.

Marko Kociper (1969) je na stripovsko sceno vstopil sredi 90. let, ko je kot samouk hitro pritegnil pozornost s svojo risarsko bravuroznostjo. Izdal je več stripovskih albumov, svoja dela pa objavil v številnih publikacijah (Stripburger, Apokalipsa, Mladina, Literatura ...); med leti 2005 in 2012 je stripe tedensko objavljal tudi v reviji Polet. Za svoje delo je prejel delovno štipendijo ZDSLU. Njegova dela so bila razstavljena na številnih stripovskih festivalih in drugih kulturnih prizoriščih.

Odpiralni čas galerije:pon.−pet.: 14.00−18.00

Koprodukcija: Pekarna Magdalenske mreže.


Ta ljudske v stripu in ena Schmidtova
stripovska razstava

Galerija Vodnikove domačije, Ljubljana

ODPRTJE: četrtek, 8. oktober 2020, ob 18.30 // do 15. 11.

Skupinska razstava v sklopu ljubljanskega festivala TINTA se posveča sodobni slovenski stripovski produkciji večinoma namenjeni otroški publiki, ki črpa iz bogate zakladnice ljudskega slovstva. Na razstavi si bo tako moč ogledati originalna dela deveterice stripovskih ustvarjalk oziroma ustvarjalcev, katerih stripi po motivih ljudskih pravljic in basni so v knjižni obliki izšli pod okriljem Stripburgerja. V njih srečamo priljubljene pravljične junake, kot so prebrisane zverinice iz Rezije, pa lačni medved iz zasnežene pokrajine nekje daleč na ruskem vzhodu ter pijani zajec ne manjkajo pa tudi afriške zveri, kot sta namrgodeni  lev in prevzetna opica …. Na razstavi bodo predstavljene tudi tri novoizdane knjižice iz zbirke Ta ljudske v stripu avtorjev Gašperja Rusa, Maje Kastelic in Igorja Šinkovca. Izbor nadgrajuje še opus klasika slovenske otroške in mladinske literature Matjaža Schmidta, ki je v formo stripa priredil vrsto slovenskih pravljic, ki so izhajale v reviji Ciciban in si nato v knjižni obliki prislužile tudi nagrado izvirna slovenska slikanica 2010.
Rdeča nit razstave so tako stripovske reinterpretacije ljudskega slovstva: avtorji so literarne predloge posodobili in jih marsikdaj tudi vsebinsko prilagodili aktualnemu trenutku, da bi jih ciljni publiki približali na nov, izviren in svež način. Predstavljena dela, ki jih odlikuje izjemno širok razpon avtorskih poetik, se klanjajo ljudskemu pripovedništvu, hkrati pa predočajo svoboden in subjektiven pogled na izvirna dela, s tem pa tudi na sodobni svet. Razstavo dopolnjujejo poslikave in postavljanka Andreja Štularja ter skulptura stripovskih junakov, ki sta jo po stripu Gašperja Rusa ustvarila Rok Mohar in Marko A. Kovačič.

SODELUJOČI: Kaja Avberšek, miha ha, Maja Kastelic, Tanja Komadina, David Krančan, Matej Lavrenčič, Gašper Rus, Igor Šinkovec, Matjaž Schmidt, Andrej Štular

Odpiralni čas galerije: tor.–pet.: 10.00–18.00; sob. & ned.: 10.00–14.00.


SPREMLJEVALNI PROGRAM OB RAZSTAVI TA LJUDSKE V STRIPU IN ENA SCHMIDTOVA

Ta ljudske v stripu // Nedelce
pripovedovalski dogodek in delavnica za otroke (5+)

Vodnikova domačija, Ljubljana

nedelja, 11. oktober. 2020, ob 11.00
Poznate zgodbo o pridnih mravljicah in murnu muzikantu? Kaj pa tisto o namrgodenem levu in vohljajočih psih? Na nedeljskem pripovedovalskem dogodku na Vodnikovi domačiji, kjer bo v vlogi pripovedovalca in muzikanta nastopil Srečko Meh, bo mogoče slišati, kako ustripljene zimzelene slovenske ljudske pravljice in basni, ki so v knjižni obliki izšle pri Stripburgerju, zvenijo na odru. Sledila bo delavnica pod mentorstvom ilustratorke in stripavtorice Maje Kastelic, na kateri si bodo otroci izmislili svojo zgodbo s priljubljenimipravljičnimi junaki in jo pretvorili v kratek strip.
Obvezne prijave: spela.frlic@divjamisel.org


ŽIVALSKI STRIPI
stripovska delavnica (9+)

mentorja: Andrej Štular in Gašper Rus

Vodnikova domačija, Ljubljana
sobota, 24. 10. 2020, 10.00−15.00

Enodnevna stripovska delavnica, ki jo bosta vodila prekaljena striparja Andrej Štular in Gašper Rus, je namenjena mlajšim ustvarjalcem (od 9. leta dalje) in nudi osnovni vpogled v stripovsko ustvarjalnost. Kot navdih za stripovsko ustvarjanje bodo tokrat služile basni in pripovedi iz bogate zakladnice slovenskega ljudskega slovstva, v katerih nastopajo različne domače in divje živali, ki pa znajo govoriti, posnemajo in prevzemajo tako navade kot slabosti ljudi in nam tako na duhovit način sporočajo življenjske modrosti in nasvete.

Delavnica bo sestavljena iz dveh delov: v prvem se bodo udeleženci spoznali z delovnim procesom, ki ga izdelava stripa zahteva, s posebnim poudarkom na pripravi stripovskega scenarija po že obstoječi literarni predlogi, vizualizaciji likov in kadriranju pripovedi, v drugem pa se bodo posvetili snovanju in izdelavi lastnega stripa po izbrani živalski zgodbi.
Brezplačna delavnica je namenjena mladim od 9. leta starosti dalje.
Število mest je omejeno. Prijave in informacije: core@mail.ljudmila.org ali 031 401 556

Delavnica Živalski stripi je tudi del programa Pripovedovalskega festivala.


POSTAVLJANKA // NEDELCE
ogled razstave in delavnica za otroke (5+)

Vodnikova domačija, Ljubljana
nedelja, 8. november 2020, 11.00−14.00

Razstava Ta ljudske v stripu in ena Schmidtova v Galeriji Vodnikove domačije vabi v pisani in kratkočasni svet ljudskih pravljic in basni v stripu. Vsestranski likovni ustvarjalec Andrej Štular je v strip prelevil rezijansko zgodbo Bežimo, svet se podira ter rusko pripovedko Medved ter jima nadel svežo in nadvse domišljeno likovno podobo. Namesto risbe je uporabil tehniki kolaža in asembaža ter pravljične junake in pokrajine ustvaril iz različnih zavrženih in najdenih predmetov - kamnov, lesa, gumbov, črepinj, zarjavelih koščkov železa in še mnogočesa zanimivega, kar mu je prišlo pod roke.

Uvodnemu ogledu razstave ter predstavitvi avtorjevih ustvarjalnih postopkov bo sledila delavnica, na kateri bodo otroci iz vsakdanjih, najdenih in naključnih predmetov izdelali nove podobe, sestavili svoje junake in z njimi oblikovali zgodbe ter na ta način »brezvrednim« predmetom dali novo funkcijo in vrednost. Poiščite kakšne doma ali v okolici in jih prinesite s seboj.

Brezplačna delavnica je namenjena starejšim od 5 let. Prijave in informacije: core@mail.ljudmila.org ali 031 401 556

Koprodukcija vseh dogodkov na Vodnikovi domačiji: Divja misel.


David Krančan: Deveta briga
stripovska razstava

Galerija Meduza, Koper

ODPRTJE: petek, 16. oktober 2020, ob 19.00 // do 27. 11.

V koprski galeriji Meduza, kjer se s samostojno razstavo vsako jesen predstavlja izbrani Stripburgerjev avtor, bo tokrat v gosteh stripar ter ilustrator David Krančan. Krančan se je s svojimi stripovskimi deli ter ilustracijami v zadnjem obdobju uveljavil kot eden prodornejših stripovskih ustvarjalcev pri nas, o čemer pričajo tako izjemno afirmativne kritike kot tudi nagrade oziroma nominacije, ki jih je prejel za svoje delo. Za avtorjevo delo je značilno mojstrsko preigravanje različnih slogov, ki jih Krančan prilagaja vsebini oziroma ciljni publiki. Njegovo delo, naj si gre za klasičen strip ali za ilustracijo, zaznamujejo izredno dovršena risba in vznemirljiva dramaturgija, predvsem pa domišljena in živahna likovna imaginacija.

Glavnina postavitve bo namenjena risbam iz dveh nagrajenih stripovskih albumov, izdanih pri Stripburgerju: to sta Grdina (2014) in Pijani zajec (2015). Ob tem se Krančan predstavlja tudi s serijo t.i. raziskovalnih kratkih stripov, ki se posvečajo stripu kot takemu, videti pa bo moč še vrsto risb, ilustracij in tudi grafik. Razstavo dopolnjuje tudi nekaj stripov, ki jih je avtor ustvaril v zadnjih letih za različne izobraževalne in promocijske namene.

David Krančan (1984, Ljubljana) je diplomiral iz stripa pri prof. Milanu Eriču na ALUO v Ljubljani. Po enoletnem študijskem izpopolnjevanju v Pragi se je leta 2009 vrnil v Slovenijo. Je dolgoleten član uredništva revije Stripburger. Od leta 2011 med drugim ilustrira naslovnice Dnevnikovega Objektiva. Razstavljal je v pomembnejših slovenskih in nekaterih evropskih galerijah in za svoje delo prejel več nagrad. Krančan je tako v teoriji kot v praksi raziskovalec razsežnosti stripa kot likovnega izraza. Njegove pripovedi, ki so pogosto brez besed, v likovni podobi skrivajo pripovedne ključe.

Odpiralni čas: pon.–pet.: 10.00–15.00. Razstava bo na ogled do 27. 11 2020.

Koprodukcija: Obalne galerije.


Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

Objavljeno: 01.10.2020.
Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo vas da se obratite autorima priloga.
U slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.