naslovna  |  arhiva  |  strip  |  autori  |  istorija  |  online stripovi  |  striparnice  |  izdavači  |  škole stripa  |  festivali  |  linkovi  |  youtube  |  kontakt  |  impresum


Dva teksta iz Kvartala...      Autor: Ilija Bakić
  ...“Kvartal” 28-30, 2018.

EGZISTENCIJALNI TVRDI KRIMIĆ
„Parker Ričarda Starka“ Darvina Kuka;
„Darkwood“ 2014. - 2017.

U razvoju kriminalističkog žanra veoma je značajan period takozvanog „tvrdo kuvanog krimića“, koji se kao manir pojavio u popularnim “palp“ krimi-magazinima, pre svega u „Dark Mask“, krajem 1920-tih i odatle se proširio na knjige, film i strip, postajući ne samo tražena roba već i model koji je otvarao nove mogućnosti u prevazilaženju trivijalne zabave. Naravno, sindikalno/korporativni pisci najamnici besomučno su štancali priče/romane/scenarije koji su vulgarizovali potencijale „tvrde škole“ ali su dela Dešajela Hemeta, Rejmonda Čendlera, Džona Mekdonalda ili Rosa Mekdonalda umetnički uverljivo svedočila o velikoj snazi ovog usmerenja. Nastao u vreme velike ekonomske krize „tvrdi krimić“ je, umesto elegantnih, sofisticiranih detektiva i policajaca, opisivao doživljaje grubih, sirovih najamnika koji imaju svoju verziju pravde koja sasvim odgovara okruženju u kome se kreću, od sirotinjskih četvrti prepunih sitnih i krupnih kriminalaca, mafijaša i korumpiranih policajaca do visokog društva, dekadentnog, perverznog i beskrupuloznog. „Tvrdi krimić“ je nastavio razvoj i posle II svetskog rata, uprkos godinama prosperiteta, nalazeći na američkom ali i evropskom tlu nove autore koji su se kretali utrtim stazama dodajući nove teme i stavove. Među autorima čije se shvatanje krimića temelji na „tvrdoj školi“ bio je i Donald E. Vestlejk (1933-2008), agilni autor koji se okušavao i u drugim žanrovima (naučna fantastika, horor...). Pišući pod pseudonimom Ričard Stark stvara Parkera, ubicu i pljačkaša koji će biti junak 24 romana, počev od „Lovca“ iz 1962. godine. Parker, čije se ime ne zna (Parker mu nije pravo ime; u “Lovcu” je bio Voker), kriminalac je bez sentimentalnosti, dilema i griže savesti, velike snage i spretnosti, pragmatičan i prilagodljiv, oprezan, promišljen i nemilosrdan. Njegov lični kod časti i ponosa podrazumeva poštovanje date reči, isključuje izdaju i prevaru (kolega u poslu ili devojke). Parker je „slobodnjak“, nevezan za mafiju ili druge sindikate kriminala; nije gramziv, „radi“ da bi stekao novac koji, mada voli luksuz, umereno troši. Bez nerealnih je ambicija ali voljan da se žestoko bori za ono što smatra da mu pripada; u kriminalnim krugovima uživa visok ugled jer je pouzdan, ne zaleće se nego detaljno planira i uspešno izvodi akcije. On je uspostavio egzistencijalnu ravnotežu, zadovoljan je sobom i, ma kako to zvučalo čudno, srećan (mada taj pojam nije u njegovoj svesti). Naravno, ravnoteža nije trajno stanje pa se Parker, hteo ne hteo, pored policajaca i “objekata” poslovnih aktivnosti (bankara, vlasnika radnji), sukobljava i sa primarnim okruženjem: bivšim drugovima, nevernim devojkama, predstavnicima organizovanog kriminala. Rečju, bezmalo savršeni profesionalac dolazi u sukobe sa predstavnicima zakona i „nekvalitetnim“ predstavnicima svoje branše.

Parker je odmah po pojavljivanju privukao pažnju ljubitelja krimića a zatim i filmske industrije što je donelo petnaestak manje ili više uspešnih ekranizacija počev od filma “Point blank” iz 1967.g. režisera Džona Bormana. Dejvid Kuk (1962-2016)  je 2009.g. objavio prvu strip „adaptaciju i ilustraciju“ Vestlejk/Starkovih romana sa namerom da tako “obradi” sve ili bar većinu romana o Parkeru.

U „prvom slučaju“ iz romana „Lovac“, Parkera, nakon uspešne pljačke, izdaju i upucaju kompanjon i dotadašnja devojka; on se vraća iz mrtvih u Njujork da bi se osvetio.  Iako uspe da se dođe do krivaca zamera se kriminalnoj organizaciji kod koje je njegov novac. U finalu Parker dobija ono što traži ali računi sa organizacijom nisu izmireni. Drugi Vestlejkov roman i druga strip adaptacija, pod nazivom „Firma“, nastavak je Parkerovih avantura. Pošto je operacijom promenio lice Parker kreće u otvoreni rat sa Firmom, poziva svoje drugove, kriminalce slobodnjake da napadaju Firmine poslove sve dok on ne uspe da uđe u trag gazde ogranka koji ga proganja. Ali, da bi se osigurao za ubuduće Parker, pre raščišćavanja računa, sklapa dogovor o daljem nenapadanju sa gazdinim naslednikom. Na kraju se čini da je primirje uspostavljeno i da Parker više nije tražena meta pa se, solidno novčano obezbeđen, vraća mirnom životu. „Firma“ je oda otporu mračnim sistemima, slobodnoj inicijativi i posvećenosti cilju - iako je smer delovanja, iz perspektive društva, štetan.

„Pljačka“, po istoimenom romanu iz 1964. godine, najvećim delom je tipična priča o dešavanjima „s one strane zakona“, iz vizure „loših momaka“, koja od žestokog početka (u kome Parker golim rukama ubija tipa koji ga prati) „vuče“ čitaoce sve dublje u zaplet. Pozornica dešavanja je preterano nameštena ali je to deo svesnog poigravanja žanrovskim obrascima. Galerija živopisnih kriminalaca krajnje je funkcionalna pošto u akciji učestvuje čak 12 ljudi koje čitaocu moraju biti prepoznatljivi. Svi oni su obični „radni ljudi“ (u kriminalnom biznisu) sa vrlinama i slabostima; usput, nenametljivo ali i nedvosmisleno saznajemo da su neki od njih ratni veterani koji se nisu najbolje snašli u mirnodopskom svetu (a što u vreme pisanja romana nije bila preterano česta literarna tema jer su odjeci ratne pobede još bili glasni). U trenutku kada, usred akcije, pljačkaši saznaju da su namagarčeni i iskorišćeni za osvetu jednog čoveka prema celom gradu, priča izlazi iz šablona i traži dodatnu pažnju. I finale takođe odstupa od viđenog - Parker „nasleđuje“ devojku poginulog kriminalca (kao „nagradu preživelom ratniku“), znajući sasvim sigurno šta plaća i šta će za to dobiti ali mu se po glavi mota i slika devojke koja je (želeći bolji život) iz opljačkanog i spaljenog gradića svojevoljno pobegla sa mladim kriminalcem - u trenutku cinične spoznaje Parkeru se čini mu da je momak bolje prošao od njega. Takve (krucijalne) dileme jednog okorelog ubice i pljačkaša stvarno se ne viđaju često!

„Ubijalište“ je rađeno po 14. romanu o Parkeru, objavljenom 1971. godine. Zaplet je sasvim jednostavan: Parker sa drugovima pljačka blindirani kombi i otima džak sa novcem. Ali, automobil begunaca izleće s puta. Parker jedini uspeva da se izvuče iz olupine i sa novcem mora da se sakrije u zatvoreni zabavni park „Ostrvo zabave“. Dok se penje na ogradu ugleda mračne tipove koji dodaju kovertu sa mitom policajcima. Međutim, i ovi vide begunca a kad čuju izveštaj o pljački 73.000 dolara sve im postaje jasno. Parker zna da je u klopci i da će, pošto pošalju „poštenu policiju“ na pogrešan trag, loši momci i korumpirani policajci ući u zabavni park da ga nađu, ubiju i uzmu novac. Ne preostaje mu ništa drugo do da skupo proda svoju kožu... Priča o opkoljenom momku koji se bori protiv brojnijeg neprijatelja znana je i bezbroj puta ponovljena i žanru i van njega pa je, osim već standardne postavke u kojoj se Parker bori sa nepoštenim kriminalcima (pa je njegovo časno ponašanje razlog što je simpatičan čitaocima), začinjena egzotičnim tematskim celinama parka (od sobe sa ogledalima, „kuće voska“, prikaza ostrva Havaji, brodoloma, potraga kroz galaksiju do „ostrva Alkatraz“) u kojima Parker sprema zamke za svoje progonitelje. Ipak, težište priče je na akciji koja čitaocu ne nudi niti dozvoljava predah i brzinom uspešno prikriva nedoslednosti i nedostatke zapleta.

Darvin Kuk se, nakon karijere u dizajnerskom i animatorskom biznisu, od 2000.g. bavio stripom, kao scenarista ili crtač, u raznim projektima, od serijala o Betmenu, Spajdermenu, Supermenu ili Spiritu do vestern i zombi storija. Njegove „adaptacije i ilustracije“ romana o Parkeru na razmeđi su realističnog i karikaturalnog, sa vidljivom grafičkom stilizacijom potcrtanom umešnim korišćenjem  trobojnog postupka (crna, bela i za svaki album druga boja, plava, siva, narandžasta), što, osim uvek dobrodošlog oneobičavanja prizora, dodatno patinira atmosferu koja podseća na stare filmove ili TV programe i postiže utisak „umekšavanja“ i „ulepšavanja“ prošlih vremena. Ikonografija urbane prošlosti velikog grada koji spaja sjaj i bedu, luksuz i ekstravaganciju i one koji se trude da ih dosegnu ili oponašaju, od jeftinih, veštačkih plavuša natapiranih frizura do finih biznismena sa manirima koji se bave kriminalom, brzo zavodi čitaoce. Kadriranje prizora naglašeno je filmsko, po uzoru na najbolje crno-bele „noar” krimi filmove, rezovi su kratki i plene smenom slika i sugestivnim, efektnim rakursima. Pojedine table na kojima nema teksta već je sve ispričano sličicama odista su impresivne i deluju kao komad filmske trake sa nizom slika „frejmova“. Kuk je vrlo uspešno odradio svoj posao stvorivši dela koja se jasno oslanjaju na prozne predloške ali imaju i svoju osobenu, uverljivu dinamiku stripa/grafičke novele. Kuk nije rutinirani autor jer je voljan da napravi i neuobičajene pomake u formuli koja je već donela zadovoljavajuće rezultate (od posebnog tretmana sećanja do ubacivanja u priču dnevnih novina ili kataloga, sa drugačijim likovnim rešenjima).

Serijal albuma „Parker Ričarda Starka“ Darvina Kuka, koji je „Ubijalištem“ zadesno priveden kraju, sveukupno se predstavlja kao uverljiva, zanimljiva i zabavna stilska strip vežba utemeljena na istoriji žanrovske ikonografije („tvrdo kuvanog krimića“) i nadahnuto „potkrepljena“ rafiniranim vizuelnim „štimungom“.



STIM-PANK DOGODOVŠTINE PRGAVOG INSPEKTORA
JAZAVCA IZ SKOTLAND JARDA

„Granvil“ Brajana Talbota;
izdavač Darkwood, 2012-2016.

Brajan Talbot (1952) je engleski strip autor bogatog opusa koji se prostire od andergraund i korporacijskih stripova do ambicioznih, inovativnih  grafičkih novela koje su privlačile značajnu čitalačku odnosno kritičarsku pažnju i dobile više prestižnih nagrada. „Avanture Lutera Artrajta“, stvarane do 1978. do 1989, jedna su od prvih britanskih grafičkih novela za kojima su sledile dirljiva „Priča jednog lošeg pacova“ (1995; srpsko izdanje „Omnibus“ 2014), „Alisa u Sanderlendu“ (2007), stim-pank „Granvil“ (2009-2012), intimističke „Ćerke“ (sa Meri M. Talbot, 2012; srpsko izdanje „Omnibus“ 2013). On je crtao stripove o super junacima kakvi su Sudija Dred ili Betmen) te proslavljenog, antologijskog „Sendmena“ (1991-1993).

U Talbotovom stvaralaštvu su funkcionalno spojene naizgled nespojive krajnosti komercijalnog, alternativnog i umetničkog stripa mada svaka od ovih kategorija ima posebna pravila i karakteristike, potencijale, domete i ograničenja. Suprotnosti komercijalnog i umetničkog podrazumevaju se dok je alternativni strip neukrotivi, nepredvidivi faktor čiji su rezultati potpuno neizvesni. Iz tih se razloga strip stvaraoci najčešće drže jedne forme i ne zalaze u ostale. Talbot se pokazao kao produktivan i vešt zanatlija ali i kao razbarušeni alternativac odnosno kao precizan i dubok, višesmilen umetnik. Njemu, što je takođe retko, nisu strani ni fantastičko-žanrovski miljei niti pretežno realistički prosede. Ovakva univerzalistička sposobnost čini ga kompletnom stvaralačkom ličnošću sposobnom za visoke uzlete imaginacije.

Serijal “Granvil” započet je 2009.g. i do 2012.g. su objavljena četiri albuma (“Granvil”, “Ljubavi moja”, “Crna ovca”, “Badnje veče”) a posle pet godina pauze, 2017.g. objavljen je album „Viša sila“ reklamiran kao „veliko finale“ (da li će biti tako ostaje nam da vidimo). Ovdašnji izdavač prva četiri albuma “Granvila” u reprezentativnom ruhu (tvrde korice, pun kolor, kvalitetna štampa) je agilni “Darkwood” koji je objavljivanje započeo samo tri godine posle svetske premijere.

„Granvil“ je, kako stoji na koricama albuma „Naučnofantastična pustolovina inspektora Lebroka iz Skotland jarda“ dok na unutrašnjim stranicama autor određuje sadržaj kao „Maštarija“. Svet u kome se priča događa veoma je specifičan, alternativno istorijski sa dodatkom atmosfere basni: Britanija je izgubila rat sa Napoleonom i, sa ostatkom Evrope, potpala pod francusku okupaciju dok je engleska kraljevska porodica pogubljena (na francuskom „specijalitetu“ - giljotini). Posle gotovo dva veka ropstva i duge kampanje građanske neposlušnosti te anarhističkih bombaških napada, Engleska dobija nezavisnost pod imenom Socijalistička Republika Britanija ali je, kao mala i nebitna zemlja, prezrena je od i dalje moćne Francuske s kojom je povezuje most preko Lamanša. Centar čitavog sveta je Pariz zvan i Granvil. Naravno, kao i u našem, običnom svetu zločini, špijunske zavere i političke intrige ne prestaju.  Priča prvog albuma započinje žestoko - ubistvom engleskog diplomate koje će istražiti inspektor Lebrok koji je domišljat kao Šerlok Holms ali i vičan borbi (i ljubavnim osvajanjima) kao detektivi američke tvrdo kuvane škole (na primer Majk Hamer). Inspektora i njegovog okretnog pomoćnika Pacija trag vodi u Granvil, među elitne kabaree i mračne uličice; oni tamo otkrivaju da je ubijeni diplomata bio špijun na tragu zavere moćnika voljnih da izazovu haos za koji bi optužili engleske anarhiste. U tim namerama sprečiće ih Lebrok mada ne pre nego što strada i sam car Napoleon XII nakon čega će u Francuskoj izbiti revolucija. Priča drugog albuma „Ljubavi moja“ naslanja se na prvi: Labrok i Paci pokušavaju da uhvate surovog ubicu Besnog Psa koji je pobegao iz zatvora pred samo pogubljenje a onda volšebno, uprkos blokadama puteva, osvanuo u Granvilu gde ubija prostitutke. Mada suspendovan zbog neposlušnosti Labrok odlazi na lice mesta i pokušava da složi sve kockice u mozaiku. Jasno mu je da je Besnom Psu  pomogao neko vrlo moćan odnosno da ubica u Granvilu traži nešto od državne važnosti. Klupko zločina se odmotava a njihov uzrok je u bliskoj prošlosti, u danima otpora i akcija najfanatičnijih boraca iz Besne brigade koji nisu znali za milost. Mračna tajna pobede – masakr pobunjeničkih vođa – vodi inspektora u sam politički vrh nove države, do nesuđenog premijera! Čini se da nijedna pobeda nije čista, da slavodobitni oslobodioci kriju tajne koje bi voleli da se zabašure univerzalnim opravdanjem ostvarenja najvažnijeg cilja - slobode. Opravdanje da rat traži i donosi stradanja i žrtve nije (uvek) dovoljno jer čak i u najmračnijim vremenima postoje (ili bi trebale da postoje) granice humanosti (i među životinjama!). Konačno, na maksimu da „cilj opravdava sredstva“ ne pristaju svi.

U “Crnoj ovci”, Lebrok i Paci se vraćaju u Granvil koji je u socijalnim previranjima, da bi rešili bizarno ubistvo umetnika Gistava Gavranea u iznutra zaključanoj sobi (u krimiću postoji čitav podžanr dela koja se bave takvim ubistvima). Bizarno rešenje neće otkriti ubicu niti prekinuti niz zločina jer će i Ogist Gloden, naslednik Gistavovog nedovršenog posla (murala sa socijalnom tematikom) biti ubijen. Indicije vode do industrijalca, bogataša i mecene umetnosti Krestoa (on je žabac), koji potpomaže slikare Novog vala, ljute protivnike figurativnosti; istovremeno u podzemnom zamku Kresto drži naučnike i inženjere koji  konstruišu borbene robote. Da zamešateljstvo bude još veće Lebrok sreće svoju simpatiju iz prethodne posete Granilu, jazavicu Bili, glamuroznu prostitutku i slikarskog modela, odlučnu, nezavisnu ali ne i previše suptilnu damu. Veliki prevrat koji na ulice izvodi ubilačke robote stavlja, u opštem metežu, na tešku probu sposobnosti svih junaka da prežive i spasu državnu upravu. U četvrtom albumu, “Badnje veče”, Lebrok se (bez Pacija) vraća u Granvil kako bi spasao devojčicu Bucku Mrvic koja pristupa komuni crkve evolucione teologije koju vodi harizmatični jednorog Apolon. Mada Apolona i njegovu svitu prati loš glas iz inostranstva (osim obmana, zavođenja mladih i krađa postoji sumnja u izazivanje masovnog samoubistva poklonika), u Francuskoj su oni „čisti“. Sticajem okolnosti Lebrok upoznaje Talija Tomsona koji takođe prati Apolona; Tali je inspektor Pinkertonove detektivske agencije i - „testoliki“ jer su ljudi u Novom svetu izjednačeni sa životinjama dok se u Evropi još tretiraju kao niža bića. Apolon, u želji da stekne političku moć, planira da, na skupu koji je kopija poslednje Isusove večere, organizuje stranku koja će se, sa njim kao vođom, boriti za istrebljenje ljudi optužujući ih da su krivi za lošu društvenu situaciju. Lebrok i Tali, uz pomoć prostitutke Bili kreću u akciju oslobađanja Bucke. U Apolonovom sedištu osim harema otkrivaju Docu, Apolonovog mentora koji priznaje mnoge grehe svog pulena kao i njegovu strast prema pronalaženju jevanđelja izbačenih iz Biblije. Nakon vratolomnih akcija Apolon gine na rukama Bucke, beg ostalih nevaljalaca je osujećen, Talije je obavio zadatak a Lebrok predstavio Bili svojoj deci. Nađena jevanđelja završavaju u vatri jer se u njima krije vrhunska jeretička istina (za koju svet nije spreman) da je Isus bio - čovek! „Badnje veče“ je na tragu priča o tajnim prevratničkim znanjima (kao u Braunovom „Da Vinčijevom kodu“), odnosno mističkim kultovima i manipulacijama masama.

Stim-pank je podžanr naučne fantastike, nastao u drugoj polovini 1980-tih godina, koji meša atmosferu XIX veka (nominalno engleske viktorijanske epohe) sa tehnološkim racionalizmom i sledstvenim doživljajem civilizacije XX veka. Čitavo alternativno-istorijsko zamešateljstvo “Granvila” sa prepoznatljivom ikonografijom stim-panka (vozila i automati na paru, svakojaki transportno-putnički baloni, patinirana atmosfera...) obogaćeno je činjenicom da su junaci priče – životinje (ili životinske glave na ljudskim telima): domišljati, nabildovani i na pesnicama i pištoljima brzi Lebrok je jazavac, Paci je, naravno, pacov, Napoleon XII je lav, francuski premijer zec, hijena je policijski komesar, ministar vojni je nosorog, diplomata je vidra, Besni Pas je pacov... Ova basnolika postavka daje pričama svežinu, šarm i bogati sloj asocijacija. U ovom svetu ljudi su prezrena nakaradna stvorenja, „testoliki“, vrsta šimpanza evoluirala u Angulemu (gde se, u našoj realnosti, održava najveći svetski festival stripa), bez građanskih prava i bez pasoša pa ih u Britaniji nema.

“Granvil” je, u četiri dostupna nam albuma, dopadljiv zbog razigranog crteža i dinamično koncipiranih tabli kao i zbog zapleta odnosno aluzija na tekuću savremenu istoriju te humornog odmaka koji je koliko veseo toliko, povremeno, i ciničan. Talbotove „Maštarije“ definitivno nisu neobavezne instant akcione razbibrige za jednokratnu upotrebu a zapleti se ne iscrpljuju u bizarnim dešavanjima već odlaze i korak „iza scene“ dajući širu društveno-političku sliku (kojoj se, uz malo truda, može naći „parnjak“ u našoj stvarnosti). Zahvaljujući autorovoj visprenosti ova stim-pank basna sa poukama valjano je realizovana pa je „Granvil“ zanimljiv strip serijal visokog umetničkog potencijala i kvaliteta.

(“Kvartal” 28-30, 2018.)
Objavljeno: 02.07.2019.
Strip vesti news...      Press: Strip vesti
  ...novi broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima tako da je postavljen još jedan broj Samoniklog korov stripa, 555. broj:
     www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/555

Objavljeno: 02.07.2019.
Piše mi se... (11)      by zmcomics
  Specijal godišnjeg odmora…

Pakleni je period iza mene, i spremam se za odmor od 3.7., mada je Pakao takav da je i taj odmor upitan iako mi je do njega ostalo još dva dana. U svakom slučaju to znači da nemam prilike da napišem kolumnu na najavljenu temu. Prolongiram je za sledeću priliku. Pošto me neće biti dve nedelje smišljam kako da sajt popunim sa dovoljno materijala za čitanje, te sam spakovao u ovih par dana uglavnom duže tekstove, pa što onda da vam ne produžim čitanje i svojom vanrednom kolumnom. Prilažem vam intervju koji sam dao za Helly Cherry krajem prošle godine, a povodom 20 godina izlaženja Strip vesti… Kao i prethodne kolumne, tekst je pun mojih stavova, pa se na taj način uklapa u koncept kolumne… Čitamo se posle 17.7. ponovo…

Kada ti kažem: „Dvadeset godina Strip vesti“, šta ti prvo prođe kroz glavu? Da li si očekivao da će ova priča trajati dve decenije? Da ti je neko tada pričao da ćemo obelažavati ovaj jubile šta bi mu rekao?
Uh, ovo bi trebalo da bude nešto vedro, ali prvo što mi prođe kroz glavu na ideju o 20 godina rada na Strip vestima je to da bih verovatno bio sretniji da sam to vreme utrošio na sopstvenom autorskom radu na stripu. Pogotovo kada se setim početaka. Tada sam jezivo puno vremena trošio na izradi Strip vesti. Što se dugovečnosti tiče, to nisam očekivao, mislio sam da će to brzo prerasti mene, da će se pojaviti ljudi koji će uraditi bolje stvari, sa boljim resursima, i da ću im prepustiti taj posao ili da ću biti sitnija riba u velikom akvarijumu. Mislim, nije tu bilo nikakvih planova, to je jednostavno bilo od onih stvari koje se dogode u pravom trenutku na pravom mestu.

Možeš li nam malo približiti kako su se Strip vesti razvijale? (Ovde mislim na dve faze, dok je postojao kao nedeljni njuzleter i sada kao sajt pa slobodno ispiši kako i zašto si se odlučio na promenu, prednosti i mane obe faze, koja ti više odgovara isl)
Strip vesti su krenule sredinom decembra 1998, nultim brojem, kao newsletter. Nisam ih primarno zamislio kao časopis, mislio sam da će se to razvijati kao neka vrsta grupe koja će razmenjivati informacije. Tada je to bilo često u mnogim sferama interesovanja, stvaranje grupa – prstenova, u kojima su ljudi međusobno delili email poruke sa informacijama. Međutim, moja potreba da ono što radim ima neki red, dovela me je do toga da te email poruke numerišem (po ugledu na jedan američki newsletter), predložim rubrike i pozovem ljude da to zajedno radimo. Sakupio sam dvadesetak email adresa koje sam našao na net-u tada i poslao nulti broj sa predlogom kako to treba da funkcioniše. Onog trenutka kada sam poslao svašta sam samom sebi rekao, mislio sam da ću biti ismejan, nisam se pre toga nešto eksponirao, i krug mojih poznanika iz sveta stripa se svodio na Novi Sad i nekoliko ljudi iz Beograda. Baš sam se iskreno nervirao, koji mi je trebalo da pravim majmuna od sebe… Međutim, dogodilo se čudo. Skoro kao u sladunjavim američkim filmovima. Već sutradan sam dobio dovoljno priloga da napravim ozbiljan broj. Svi su bili predusetljivi, poslali cele svoje email adresare, već je prvi broj poslat na 88 adresa, a onda je sve išlo konstantno uzlaznom linijom. Odmah sam dobio ponudu da Svesti arhiviram na jednom novosadskom sajtu.

U to vreme email poruke su teško prolazile sa sličicama, to je bio sirovi txt fajl, koji sam ručno prelamao, red po red, da to bude dobro i čitjivo u email porukama. Tu je bilo i preko 20 sati rada po broju, a slanje je tek bilo priča, u paketima po 5-10 adresa da spam filteri ne presretnu emailove i ne obrišu ih… Iz današnje perspektive skoro smešno.
Kasnije sam pokušao da ubacim sličice, malo popravim dizajn, ali taj opterećujući rad je odneo svoje. Često su me privatni život i druge obaveze sputavali da ispoštujem fiksni dan izlaženja. A mislim da je izuzetno važno da ako krenem nešto da radim na taj način, sa poznatim ritmom, da može opstati samo ako se slepo držim toga. Neki vid disipline je nužan za uspeh. Stoga sam 2007. morao preći na meni jednostavniji pristup, da prilozi budu objavljivani na sajtu, svakodnevno. Tako su SVesti dobile na aktuelnosti, kvalitetnije su pokrivene vesti o dešavanjima, pogotovo za ona koja se kasno najave pa im nedeljni ritam ne koristi. Meni je to podelilo posao tako da svakodnevno odvajam neko prihvatljivo vreme. Nije to odmah sjajno prihvaćeno. Ipak komoditet i disciplina nedeljnog ritma je većini prijala. Dobiješ svoju porciju petkom, i uživaš. Sada su ljudi morali da odlaze do sajta i proveravaju ima li novih priloga. No, vreme je uradilo svoje i to je postalo prirodno, brži i dostupniji internet je olakšao to. Tako su se stekli uslovi za likovne priloge, što je za strip izuzetno bitno… i krenulo je to onda normalnim tokom.

Kako sa ove vremenske distance posmatraš Strip vesti? Da li si uradio sve što si želeo? Šta misliš da si mogao uraditi drugačije/bolje?
Prvo da odgovorim na drugi deo pitanja: Uradio sam mnogo više nego što sam želeo, ali su mi u početku želje bile jako skromne. Kako gledam na Strip vesti? Hm, pa nekako ne stižem da se osvrćem unazad, još mi nije vreme valjda za to, a ni ritam života mi to ne dozvoljava. Znam da je to velika stvar, da je urađeno puno, da to vredi, ali nemam kompletnu sliku… ne stižem da stajem i da se osvrćem.
Svašta sam mogao bolje da uradim. Nekada mi je žao što nisam bio strožiji urednik i preskočio par tekstova koji su doneli neke sukobe. Dogodili bi se oni na nekim drugim mestima, ali ne bi tada okrnjili Strip vesti. Preživele su one to, ali je šteta što je došlo do nih, preko mojih leđa. Takođe mi je krivo što ostale rubrike ne stižem da doteram, linkove, izdavače, striparnice, istoriju, ni da napokon pokrenem tu youtube stranicu da imamo video arhivu… Previše želja, premalo vremena.

Kako Strip vesti funkcionišu? Koliki je tvoj broj saradnika i koji su problemi sa kojima se susrećeš svakodnevno zbog sajta?
Strip vesti funkcionišu na principu dobrovoljnosti. Nikoga nisam vukao za rukav i molio da piše. Šta ja znam, možda mi je pogrešno vaspitanje, ali ne mogu nikoga gnjaviti da mi nešto radi da ne bude na neki način plaćen. Ljudi imaju svoje živote, obaveze, potrebe, i mislim da je nepošteno da tražim da rade besplatno. Zato često ponavljam taj opšti poziv da se ljudi, ako osete potrebu, priključe Strip vestima, da mi daju tekstove koje su nekome komercijalno uradili. Nema veze što kasnim sa nekim tekstovima, ako su oni preko Strip vesti došle do prave publike. Takođe je korisno izdavačima da Svesti koriste kao sopstveni poligon za marketing, a ja dobijam priloge.
Mislim da ipak treba da postoji neki način da se odužim autorima priloga. Svi koji pišu i crtaju za Strip vesti to rade dobrovoljno, iz sopstvene želje da nešto urade za strip scenu. Ostavljam mogućnost da svako može uz svoj prilog da obezbedi reklamu, ako ima načina da je naplati. Do sada to niko nije koristio, ali mislim da svako za svoj rad treba da bude nagrađen. Nažalost, strip nije u žiži interesovanja i autori nisu primer preduzetničkog duha, pa to ne koriste. Ako je neko spreman da radi besplatno, to treba da bude njegova odluka, ponuda. Nadam se uvek velikom broju takvih ponuda. Da ljudi nađu neki svoj interes da rade za Strip vesti. Često ponavljam i da je to dobar poligon da se promovišu strip vrednosti. Pisanjem priloga, isticanjem svojih strip nazora utiče se i na publiku Svako ima pravo da to radi preko Strip vesti, dokle god je to promovisanje ideja, a ne sukobljavanja sa drugim. Od napada na druge niko nema koristi. Od iskrene promocije stvari koje smatramo vrednim svi imaju koristi.
Što se broja saradnika tiče to je posebna priča, i ona govori koliko je velik broj ljudi koji vole strip i koji su spremni da mu pomognu. Mislim da je skoro svaki sudionik strip scene na našim prostorima dao po neki prilog. Neki su ih dali mnogo, neki kada im se pružila prilika, ali lepeza autora i različitim poimanjima stripa je uistinu velika.
Najveći problem je inertnost publike. Dugotrajnost Strip vesti je stvorila utisak da to ide samo od sebe, i sve se manje ljudi nudi da pomognu.

Koliko ti rad na sajtu može biti stresan i kako se ponašaš/organizuješ u takvim situacijama? Pitam te i iz ličnog iskustva ali i da bismo čitaocima malo približili naš posao za koji često misle da „to sve radi samo od sebe“.
Pa, stresno je. Svaki je posao stresan ako ga se ozbiljno prihvatiš. Kada sam u najvećoj gužvi sa poslovima od kojih živim, kada me pritiskaju rokovi, onda stižu vesti kojima je bitan datum objavljivanja, kada sam najumorniji stignu mi prilozi kod kojih moram puno da radim. Iskreno, u početku je bilo puno stresnije, sada mi je ipak ovaj ritam dao malo bolji raspored vremena. Najveći problem i najveći stres izaziva to što sve to moram uklopiti uz redovne poslove. Mislio sam da će mi frilenserski status (pre skoro pet godina sam napustio Stripoteku) dati više vremena, ali sam pogrešio. Prihvatam se svakog posla, najčešće su to komplikovani izazovi. Raditi lettering i opremu strip izdanja je neuporedivo komplikovanije od prelamanja klasičnih knjiga. Naravo, kada su najveći pritisci na pripremama strip izdanja, onda je najveći pritisak i novih priloga za Strip vesti. Pa je stres sinhronizovan…

Koliko si zadovoljan trenutnim stanjem sajta (posećenost, uticaj, značaj)?
Pa, uređenošću sajta nisam zadovoljan, kao što rekoh treba srediti rubrike: istorija, linkovi, striparnice, izdavači,… Tu se malo ljutim i na nezainteresovanost aktera strip scene da pomognu, da iskoriste priliku da se promovišu. Nemam vremena da sakupljam podatke o svima, i da te rubrike sam sredim. A oni se oglušuju na pozive i odlažu. Ponekad i sam budem kriv, nekoliko priloga nisam postavio, stalno čekajući ostale koji su obećali da ne bi neke favorizovao, pa mi onda iščili iz glave da neke priloge već imam. Trebale bi te rubrike, pogotovo gde se predstavljaju izdavači, festivali, striparnice i linkovi, da budu popunjene, da ljudi znaju da to imaju kvalitetno i uvek dostupno na jednom mestu. Ništa više od toga…
Što se uticaja i značaja tiče, to nije na meni da ocenim, bio bih pristrasan. Valjda dugovečnost i broj čitalaca dovoljno govori o tome. A što se brojeva tiče, pa sajt ide konstantnom uzlaznom linijom. Bude poneki pad posećenosti, ali to je ugavnom vezano za letnji period kada su ljudi na odmorima i više putuju. Zato svaka jesen vraća optimizam. Ova posebno, ne znam ni sam kojim povodom, ali počelo je da bude redovno stanje da dnevno prebrojimo više od 1000 čitalaca, dakle različitih ljudi (na mesečnom nivou brojač kaže 30tak hiljada – verovatno preterano, ali prija cifra) sa jedinstvenim IP adresama. Danas kada imamo adsl i kablovske mreže pa su nam IP adrese praktično fiksne to su dobri i objektivni brojevi… Znam da dosta čitalaca ima ritam da posećuju Strip vesti jednom nedeljno, nisu svakodnevni, pogotovo naši ljudi u inostranstvu, njima dnevna aktuelnost ne igra ulogu. Tako da sam zadovoljan. Tiražniji smo, na dnevnom nivou, od 90% balkanskih strip izdanja.

Koliko i na koji način se strip scena promenila za sve ovo vreme postojanja Strip vesti?
Scena je neuporedivo drugačija od one iz vremena kada su Strip vesti nastale. Ratovi su još bili aktuelni, politička dešavanja su bila ekstremna i tako su se preslikavali na strip. Pokretanje Strip vesti je bilo u vreme kada je to možda bilo najpotrebnije. Spojile su region, ljude koji su vapili za time. Prvi prilog koji sam dobio je stigao iz Slovenije, prvi kolumnista je bio iz Hrvatske… na prste su mogli da se prebroje strip autori koji su živeli od svog posla. Izdanja je bilo malo, veze pokidane, tržište nefunkcionalno… Danas nije sjajno, živimo veštački produžene sukobe, ekonomski smo uglavnom nestabilni, ali scena i tržište pokazuju svoju žilavost i solidno funkcionišu. Autori su u velikom broju našli svoje uhlebljenje u radu za inostrane izdavače, a gledajući broj izdanja, i njihov luksuz, deluje bolje nego što realno jeste. Još uvek grca strip scena u velikim problemima koji se izvan struke ne vide, i definitivno nije lako, ali ipak ide napred. Kao i u slučaju Strip vesti, postoji u autorskom, i u izdavačkom, svetu puno ljudi koji uporno rade i daju rezultate. Potpun oporavak scene ne možemo očekivati dok se sve tenzije ovde ne smire i dok standard ne poraste. Mada i pored svih problema, strip je uradio krupne korake u pravcu obnove izdavaštva, o kojima pre dvadeset godina nisam mogao ni sanjati. Temelji su sada stabilniji. Računam da su i Strip vesti tu pomogle.

Kako vidiš strip u internet medijima danas? Čini se da nema puno sajtova koji se ozbiljno, aktivno i u kontinuitetu bave stripom.
Mislim da internet kod nas nije dovoljno iskorišćen. Ma nije iskorišćen ni 10% od mogućeg. Meni je krivo što nema više sajtova poput Strip vesti, ili blogova poput onog što je jedno vreme Macan radio (qstrip.blog). On je svakodnevno donosio vesti iz sveta stripa, po njegovom izboru i afinitetu. Dve-tri vesti svaki dan sa linkovima. Toga ovde nedostaje. Potrebna je mreža sajtova koja bi svojim aktivnostima prikupljala više ljudi sa različitih strana. Treba više online stripova, to je važno. Ljudi su željni stripa. Jezik stripa se koristi mnogo više nego smo svesni, mimovi (memes) su forma stripa, a toga na socijalnim mrežama viđamo svakodevno na stotine. Bilo bi bolje da autori rade stripove koji bi preuzeli deo tog uticaja.
Napravio bih analogiju sa izdavaštvom. Suprotno uvreženom mišljenju kako konkurencija smeta, iskustvo pokazuje da je baš suprotno. Naime, dok sam radio u Stripoteci, ljudi koji su se decenijam bavili izdavaštvo su mi preneli mnoga svoja iskustva. Jedno od njih je recimo da se tiraži stripova nisu podizali kada bi se ugasio neki konkurentski časopis, već bi pre padali. Jednostavno je više decenijsko istraživanje pokazivalo da je prodaja veća što je ponuda veća, kada su kiosci bili puni stripova, onda su bili vidljiviji i prodaja je bila bolja. Smanjenjem broja izdanja, i njihove ukupne vidljivosti na kioscima, padala je i prodaja svima. Tako nam i danas treba na interentu više sajtova, blogova, da strip bude vidljiviji, da lakše privuče "mušterije". Internet je kiosk sadašnjosti, verovatno i budućnosti.

Na čemu planiraš raditi dalje, u kom smeru bi se Strip vesti mogle razvijati?
Nemam nekih konkretnih planova. Osim onih privatnih, da sredim život, malo relaksiram poslovne pritiske i kredit, pa će onda biti vremena za Strip vesti. Svakako mi je cilj da uredim te, više puta spominjane, rubrike i da malo više priloga sam obezbeđujem. Mislim da ni jedna dan ne bi smeo da prođe bez dva-tri priloga. Bilo bi, naravno, dobro da sajt malo automatizujem, da se napravi neka aplikacija za moblni da to bude dostupnije na više platformi. Međutim, to zahteva znanje iz programiranja koje nemam, a to onda traži novce koje opet nemam… Tako da će to verovatno da pričeka malo. Za početak prvo da sredim sve rubrike, pa onda korak po korak…

Na kraju bih želeo da te pitam, jer svakako si prava osoba za tako nešto – kako u današnje vreme održati entuzijazam i cimati se i dalje, gde pronalaziš snagu?
Pa, odrastao sam uz jedan moto, ne znam gde sam ga pokupio, ali je bilo još u detinjstvu, da svako treba nešto ovom svetu/civilizaciji da ostavi. Nismo rođeni da spavamo, jedemo, vršimo nuždu i umremo. To je za životinje kod kojih se nije razvio intelektualni kapacitet kao kod ljudi. Želim da na točku istorije ostavim neki trag, makar malu ogrebotinu, ne može svako dati puno. Nikako ne želim da budem samo statistička cifra. Moj najveći strah je da neću dati dovoljno, a znam da sam mogao dati mnogo više… I tu je snaga. Odlazi previše energije na trčanje za novcem, ali kada si podstanar, pa onda u stambenom krediti, kada želiš deci pružiti sve što im treba da im daš priliku da budu bolji od tebe, praktično 25 godina već radim dva radna vremena… onda je teško ostvariti više. Realno ne bih trebao da budem nezadovoljan ostvarenim, ali jesam. Jer mi strašno nedostaje autorski rad na stripu… Možda je nezadovoljstvo učinjenim moj najveći pokretač.

Intervju je objavljen na sajtu Helly Cherry u decembru 2018. povodom dvadeset godina postojanja Strip vesti.
http://www.hellycherry.com/2018/12/strip-vesti-20-godina-intervju.html

Sledi: Služe li čemu strip festivali?…
Objavljeno: 01.07.2019.
40 godina Strip zabavnika (3)...      Autor: Predrag Đurić
  ...Dnevnikov stripski univerzum

Mnoge strip-revije obeležene su pojedinim popularnim junacima stripova koji u njima izlaze, ali i pojedini stripski serijali odmah se vezuje za revije (ili novine) u kojima izlaze. I, zaista, mnogima će prva asocijacija na Strip zabavnik biti stripovi Rahan i Dr Žistis, dok će, sa druge strane, spominjanje ova dva francuska stripa neminovno dozvati sećanje na Strip zabavnik. No, u stvarnom životu, stvari stoje malo složenije. Naime, urednici stripa u Dnevniku nisu striktno vezivali pojedine junake za određene revije. Pre bi se moglo reći da su brojne edicije stripa tretirane kao jedna velika porodica, a pojedini stripski serijali su objavljivani što u jednoj, što u drugoj ediciji. Stripovi koje prventstveno vezujemo za Strip zabavnik naročito su bili skloni ovoj sudbini. Osim u matičnom izdanju, „gurani“  su kao dodaci „vodećim“ stripovima u drugim edicijama (prvenstveno Zlatnoj seriji i Lunovom magnus stripu i njihovim specijalnim i vanrednim brojevima), ali i u specijalnim i vanrednim brojevima samog Strip zabavnika, a kasnije i njegovog naslednika – Almanaha. Dnevnikove stripske edicije bile su brojne, često iskomplokovane svojim „vanrednim“ i „specijalnim“ ozakama, te je stoga neophodno da pokušamo da  zaokružimo Dnevnikov stripski univerzum, kako bismo lakše u njemu locirali i pojedine stripove.

Do toga da Novi Sad postane jugoslovenski centar stripa (ali i jedan od vodećih svetskih centara) tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka (u kojem se, u proseku, dnevno objavljivalo stotinak stranica stripa!), nije došlo slučajno. Još u drugoj polovini 19. veka u Novom Sadu se objavljuju preteče stripova, tzv. protostripovi, uglavnom u satiričnoj štampi. Kao višejezična sredina, u Vojvodini je uticaj evropske štampe na nemačkom bio snažan, pa samim tim i stripovi koji su se u njoj objavljivali. Početkom 20. veka grafička industrija predstavlja jednu snažnu delatnost. Novine i časopisi u Vojvodini javljaju se već u 18. veku, pred Drugi svetski rat u Vojvodini je izlazilo 185 listova. Iako nije poznato da su u to vreme postojali specijalizovani stripski listovi, strip je bio zastupljen u dnevnim i drugim listovima, a svakako su se čitale i beogradske i zagrebačke strip-revije. Sve ovo je stvorilo snažnu podlogu i za izdavačku delatnost nakon Drugog svetskog rata.

Već početkom 1950-ih godina dnevni list Dnevnik objavljuje stripove domaćih i stranih autora (uključujući i specijalni dodatak Dečji dnevnik). Tokom pedesetih godina pojavljuju se i prva strip-izdanja izdavačkih kuća Bratstvo-jedinstvo i Partizan, a Dnevnik pokreće ilustrovani zabavni list Panoramu, Panoramu-strip i Mikijeve novine. Nakon zatišja tokom perioda 1955-1961. godina, Forum pokreće ediciju Crtani romani, a tri godine kasnije Progres pokreće Panoramu (ubrzo preuzeta od strane Foruma). Ovim počinje gotovo tri decenije dugo Forumovo objavljivanje stripova, koje će se okončati 1990. godine, kada se Forumova redakcija zabavnih izdanja Marketprint izdvaja kao zasebno preduzeće. Marketprint će, sa prekidima objavljivati stripove sve do 2016. godine, kada će njihovo poslednje, ali najdugovečnije izdanje Stripoteka biti prepušteno beogradskom izdavaču Darkvud.

U Novom Sadu je u od sredine 1990-ih pa tokom narednih desetak godina delovao i izdavač stripa Horus, uglavnom usmeren ka objavljivanju Bonelijevih stripova (uz nešto seksa i horora). Tokom mračnih devedesetih strip se pojavljivao u opozicionoj štampi, a poslednjh desetak godina strip je objavljivalo više izdavača: Studentski kulturni centar Novi Sad, Čarobna knjiga, Komiko, Lavirint, Rosencrantz, a tu je i izdanje Samo strip, te još neka autorska izdanja ili zbornici, katalozi izložbi... Spomenimo i jedina dva strip-časopisa koja su se pojavila u Vojvodini posle raspada Dnevnika, a izuzimajući Stripoteku: Ennea, koja se pojavila samo jednom 2008. godine i Vojvođanski strip, čija su dva broja izašla 2015. godine. Sve u svemu, sve to ukupno je manje od onoga što Dnevnik objavio tokom bezmalo tri decenije strip-izdavaštva.

Osim već spomenutog objavljivanja stripa u dnevnom listu Dnevnik i njegovom dodatku Dečji dnevnik, spomenimo još i pokušaj vraćanja stripa u Dnevnik kroz dodatak D strip početkom novog milenijuma. Ali, ne zaboravimo da je strip objavljivan i u drugim Dnevnikovim izdanjima, počevši od Veselog sveta šezdesetih godina, preko različitih, najčešće dečjih i omladinskih časopisa na jezicima narodnosti, do Nevena, u kojem je 2015. godine pokušano još jednom da se strip vrati na stranice ovog dečjeg časopisa (radilo se o stripu Nova Panonija). No, u pravom smislu Dnevnikov strip je vezan za Redakciju zabavnih izdanja (koja je bila deo Izdavačke delatnosti, a zvala se i Redakcija crtanih izdanja i Redakcija stripa) i period 1968-1996. godina. Posebnu epizodu čini i postojanje Pan-art studija, koji je okupljao domaće autore stripa.

Spomenuli smo da već da je strip izlazio i u okviru humorističke revije Veseli svet (izašla su 233 broja u periodu 1963-1972. godina; prvih sedam godina odgovorni urednik je bio Mitar Milošević, a tokom poslednje godine na tom mestu ga je zamenio Sreten Drašković). Spomenimo još i pretnodnika ovog lista – X-100 humor, koji je izlazio u periodu 1961-1963. godina. Urednici su bili Špira Karađinović, Pavle Popović i Mitar Milošević. U ovim časopisima strip je imao značajno mesto, uključujući tu Celardovog Tarzana, Bena Bolta Eliota Kaplina i Džona Kalena Marfija, Dejvi Džonsa Sema Lefa i Ala Mekvilijamsa, Derksovog Bima i Buma, Doživljaje Seške i Mirka Nemirka Brajana Vajta, Ejsa O’Haru Bezila Blekalera, BonelijeviTeks Viler m Žan Kanada Ive Pavonea, Romeo Braun Pitera O’Donela i Džima Holdoveja itd.

Kao pravi početak objavljivanja strip-izdanja u Dnevniku (nakon kratkog perioda tokom 1950-ih godina) može smatrati pojava prvog broja Zlatne serije 1968. godine. Iste godine pokrenut je i Lunov magnus strip i ove dve edicije izlaze sve do 1993. godine. Objavljeno je ukupno 1103 broja Zlatne serije i 997 brojeva Lunovog magnus stripa. Sve do 207. broja Zlatne serije i stotog broja Lunovog magnus stripa za ove edicije se navodio samo odgovorni urednik (Mitar Milošević do 78. broja Zlatne serije i 29. broja Lunovog magnus stripa, a nakon njega Dušan Stanojev, uz informaciju da brojeve uređuje kolegijum). Nakon toga kao urednici izdanja navode se Sreten Drašković, Milica Korošec, Dušan Stanojev i Olivera Kovačević.

Sa obnovom obe serije pokušalo se 1996. godine (isto kao i sa Strip zabavnikom). Izašlo je pet brojeva, kao i dva specijalna broja Zlatne serije – klasici u stripu. Urednica je bila Mirjana Zamurović.

Iako je Veseli svet bio ugašen, uskoro se pojavilo još jedno humorističko izdanje – revija Osmeh, koja je izlazila u periodu 1974-1978, a urednik je bio Sreten Drašković (kasnije Ivan Balenović), kao i edicije Tip-top humor (1969-1972, odgovorni urednik Mitar Milošević, od 1972. godine urednica izdanja Ruža Subotić) i Mini top humor. Strip je u ovim izdanjima bio prisutan samo izuzetno, najčešće u vidu strip-kaiševa Nikole Maslovare i Milana Bukovca. U tom periodu pokrenuta je jedna druga revija – zabavnik, koja je trebala da donosi stripove, ali i zanimljive tekstualne priloge. Radilo se o Zlatnom klikeru, koji je izlazio tokom 1975. i 1976. godine. Urednik prvih pet brojeva bio je Sreten Drašković, a nasledila ga je Piroška Matić. Iako je objavljeno svega 18 brojeva, ova revija je napravila prekretnicu u Dnevnikovoj izdavačkoj politici stripa, otvarajući vrata domaćim autorima.

U godini kada je ugašen Zlatni kliker – 1976, pokrenuta je jedna druga edicija – Pan strip-klasici u stripu. Objavljene su 34 sveske stripovanih verzija dela koja su, uglavnom, bila uključena u školsku literaturu. Urednik edicije Sreten Drašković ovako je objasnio pojavu ove edicije:
Onda smo pokrenuli jedno izdanje književne lektire u stripu. Zašto smo to uradili? Kad bi učenik otišao u biblioteku, tamo je bilo svega nekoliko primeraka određene lektire, a trebalo je da ih bude pedesetak... S druge strane, stip je mladima bio primamljiviji... Sa komercijalne strane, to je bila vrlo uspešna serija, ali isto tako i gledano sa vaspitne strane“.

Drašković je uređivao i narednu seriju – Pan strip-ratna serija, koja je izlazila tokom 1977. i 1978. godine (ukupno 23 broja), a čiju su okosnicu činili stripovi Otpisani i Kapetan Klos. Serija o ilegalcima-komunistima iz vremena Drugog svetskog rata Otpisani doživela je neverovatnu popularnost, o čemu svedoči i podatak da je album sa sličicama, koga je takođe objavio Dnevnik, potukao sve rekorde prodaje. Strip je nastao prema scenariju Dragana Markovića, koji je bio i scenarista TV-serije, a strip je crtao Ahmet Muminović, koji je započeo saradnju s Dnevnikom još u vreme Zlatnog klikera.

Popularna je bila i poljska serija Važnije od života, čiji je glavni junak bio kapetan Klos, i koja spada u isti žanr. Serija je emitovana u Poljskoj 1967. i 1968. godine, a u Jugoslaviji nekoliko godina kasije. O popularosti svedoči i podatak da je časopis Studio, sa naslovnicom na kojoj je bio Stanislav Mikulski, poljski glumac koji je igrao kapatena Klosa, prodat u rekordnih 375.000 primeraka. Sama serija prati glavnog junaka, koji je poljski tajni agent ubačen u redove Abvera. Tvorci lika Hansa Klosa su Adržej Sipulski (Andrzej Szypulski) i Zbignjev Safjan (Zbigniew Safjan), koji su delovali pod pseudonimom Andržej Zbih. Strip je crtao Mjecislav Višnjevski (Mieczyslaw Wisniewski). Nastalo je ukupno 20 epizoda ovog stripa (i jedna epizoda tokom devedesetih godina), od kojih je u Dnevnikovoj ediciji objavljeno devet. Ova edicija je zanimljiva i po tome što su u njoj objavljene i neke epizode Poručnika Tare Svetozara Obradovića i Branislava Kerca, serijala koji je prethodno bio objavljivan u Zlatnom klikeru.

Već naredne godine pojaviće se Strip zabavnik, o čemu smo detaljno pisali u prvom nastavku.

Izdavačka politika Dnevnika vezana za strip mogla svesti na nekoliko pravaca:
1) Lunova magnus strip i Zlatna serija, dve najveće edicije, izdanja, koje su objavljivale uglavnom stripove italijanskih izdavača Serđo Boneli (CEPIM) i Dardo, kao francuskog Luga, te brojne stripove koje je distribuirao Keystone Press Agency, kao i vandredna i specijalna izdanja ove dve edicije;
2) Revijalna izdanja tipa zabavnika – Zlatni kliker, Strip zabavnik, a kasnije Almanah;
3) Specijalizovane edicije ograničenog obima – Pan strip, kasnije Otkriće sveta u stripu, Crni Roko...
4) Strip u drugim listovima – X-100 humor, Veseli svet, Neven, listovi na jezicima narodnosti;
5) Strip u dnevnom listu Dnevnik;
6) Stripovi za najmlađe – Mapet bebe, Yupi stars;
7) Stripovi za odrasle.

I dok su sedamdesete godine protekle u opreznom isprobavanju različitih izdavačkih poduhvata, koji su svi, osim Zlatne serije i Lunovog magnus stripa, bili kratkotrajni, osamdesete godine obeležene su razgranavanjem ove dve edicije, kao i Strip zabavnika. No, pre nego što se osvrnemo na sva ta vanredna i specijalna izdanja, spomenimo još i ostale edicije kratkog daha, koje su se pojavile tokom osamdesetih godina 20. veka.

Ohrabren komercijalnim uspesima svojih izdavačkih poduhvata, Dnevnik je 1980. godine pokrenuo svoju najambiciozniju ediciju – Otkriće sveta u stripu. Nakon uspostavljene saradnje sa francuskim Larusom, planirano je da se objave 24 albuma u koloru. No, osamdesete godine bile su obeležene neprekidnom nestašicom hartije, posebno one kvalitetnije, koja je bila potrebna za ovu ediciju. Stoga se ovaj poduhvata protegao na čitavih 11 godina, praćen većim (recimo od 1985. do 1990.) ili manjim pauzama u objavljivanju. Ipak, serijal je okončan. Urednik prvih 19 brojeva bio je Miodrag Vujović, a poslednjih pet Mirjana Zamurović. Scenaristi pojedinih priča bili su Žan Bastijan, Andre Berelović, Pjer Kasteks, Fransoa Lamber, Mino Milani, Žan Olivije, Andre Marten, Mari-Klod Rozije, Fransoa Debreceni, Nikita Prokofjev, Mišel Pjer i Žan-Mark Delanej, a crtači Dino Batalja, Hoze Bielsa, Gvido Buceli, Eduardo Koelho, Gvido Krepaks, Mauriljo Manara, Karlo Marčelo, Haime Marzal-Kanos, Rejmon Poive, Enrik Sio, Serđo Topi, Paolo Ongaro i Alariko Gatija. Spomenimo da su kasnije pojedini albumi bili objavljivani kao trobroji. U svakom slučaju, bio je to dobar pokušaj da se paleta stripova proširi i kvalitetnijim stripom i to ne u formi strip-sveski ili časopisa, već strip-albuma. Šteta je što ekonomske okolnosti i tehničke mogućnosti nisu omogućile da se ova ideja efikasnije realizuje.

Crni Roko je serijal od osam epizoda, nastao prema scenariju Ive Štivičića, uz crtež Jelka Peternelja, još jednog od dugogodišnjih Dnevnikovih saradnika. I ovaj strip je podstaknut veoma popularnom serijom Kuda idu divlje svinje, snimljenom 1971. godine, ali više puta uspešno repriziranom, sa Ljubišom Samardžićem u ulozi Crnog Roka. O osnovi priče je sukob dve švercerske družine u Zagrebu tokom Drugog svetskog rata. Urednik izdanja je bio Miodrag Vujović.

Ukoliko je Otkriće sveta u stripu bio najambiciozniji Dnevnikov projekat van komercijalnog stripa, Lun kralj ponoći je svakako najambiciozniji u okviru komercijalnog stripa. Prve godine pretposlednje decenije 20. veka ukazale su na dve značajne pojave – da domaći autori mogu uspešno da rade na dugim serijalima (Marketprintov Tarzan i Dnevnikov Veliki Blek), a i domaći stripski serijali mogu da postignu veliku popularnost (Kobra, Ket Klou). Dakle, trebalo je spojiti to dvoje u jedno – domaći serijal koji će raditi timski grupa autora. Ideja za strip pronađena je u popularnim roto-romanima nekadašnjeg urednika stripskih izdanja Dnevnika Mitra Miloševića sa Lunom kraljem ponoći u glavnoj ulozi. Branislav Kerac je stvorio vizuelni identitet glavnih junaka, za scenario su angažovani već iskusni Dnevnikovi scenaristi Svetozar Obradović, Petar Aladžić i Miodrag Milanović, a planirano je da strip crtaju crtači zaposleni u Dnevniku – Slavko Pejak, Marinko Lebović i Radič Mijatović, uz dugogodišnjeg saradnika Ahmeta Muminovića (kome je asistirala supruga Zekira). Međutim, ubrzo se pokazalo da ovaj tim crtača ne može da postigne tempo od jedne epizode mesečno, pa su angažovani i drugi crtači, uključujući i neke bez naročitog prethodnog iskustva – Miodrag Marković, Ljubomir Filipov, Laslo Džurovski, Adam Čurdinjaković, Petar Radičević, Stevo Maslek, Bogdan Ljubičić. Serijal je potrajao dve i po godine – od juna 1984. do februara 1987, sa ukupno 30 objavljenih epizoda. Urednik prvih 11 epizoda bio je Miodrag Vujović, epizode 12-21 uredila je Mirjana Zamurović, a poslednjih 9 epizoda Dušan Stanojev.

Spomenimo još jedan zanimljiv izdavački pokušaj, koji se završio na jednom objavljenom broju  - Letnja panorama, objavljena  u julu 1985. godine, koja je sadraža stripove o Gartu, Suzi Strajk, kao i stripove Manfreda Somera, Lamberta Lombardija i Luiđija Grekija. Revija je predstavljala specijalno izdanje Roto-biblioteke X-100, a urednik je bio Ilija Vojnović.

U skladu sa trendom da se popularne televizijske serije isprate i odgovarajućim stripovima, Dnevnik 1987. godine pokreće ediciju Mapet bebe. Tokom te i naredne godine izlazi 17 brojeva, a sem naslovnog stripa, čiji su autori scenatisti Sten Kej, Lora Hičkok i Bil Pradi i crtačica Meri Severin,  časopis donosi još i stripove Barba Plima Milanovića i crtača Nikole Maslovare i tušera Slaviše Ćirovića, strip Gogo Milana Bukovca, strip Rile i Gile Ala Smita i Porodicu Kremenko Džina Hezeltona i Rodžera Armstronga. Urednica edicije, koja je predstavljala specijalno izdanje Strip zabavnika, bila je Mirjana Zamurović. Serijal je bio praćen i albumom sa samolepivim sličicama.

Za istu publiku Dnevnik je 1988. godine pokrenuo ediciju Yupi stars, u kojoj je objavljivan istoimeni strip autora Brane Nikolića, Nikole Maslovare, Slaviše Ćirovića i Zdravka Zupana. Pod vođstvom urednice Mirjane Zamurović objavljeno je 12 brojeva tokom 1988. i 1989. godine.

Na sasvim drugu publiku ciljao je Sekstrip. Trideset šest brojeva izašlo je u periodu 1989-1992. godina, a u istom periodu pojavila su se i tri specijalna broja. Evo šta poručuje redakcija u prvom broju:
Što se tiče otvorenog i potpuno slobodnog tretiranja seksa kao sastavnog činioca ljudskog života, danas su stripovi uhvatili korak sa svim ostalim medijima: filmom, literaturom, televizijom, itd. Bez obzira na odobravanje i neodobravanje na koji ovaj trend nailazi, postoje ubedljivi dokazi da je jaka erotska struja oduvek bila prisutna na stripu kao i na filmu. Sociokulturne revolucije koje su se zbile u poslednjih dvadeset godina na Zapadu samo su je naglasile. Iako su se novinski stripovi umnogome fosilizovali, ostali stripovi kao forma i dalje su živi i vitalni. Vrlo je verovatno da će oni nastaviti da reflektuju stvarnost sveta koji nas okružuje onako kako to doživljavaju crtači, za sve one koje to zabavlja“.

Interesantno! A svega nekoliko godina pre toga i poljubac je u Dnevnikovim stripovima bio tabu. Ipak, tokom te decenije, erotika i seks postepeno su se sve slobodnije prikazivali (npr. u stripovima Suzi Strajk, Autostoperke ili u Dilanu Dogu). Za svaki slučaj, prvi strip objavljen u ovoj ediciji kreirali su Olivije i Marčelo – autori Dr Žistisa!  Autori ostalih stripova su različiti, uključujući i dva domaća autora – Muminovića i Miodraga Markovića. Urednik prva četiri broja bio je Miodrag Vujović, a za ostale brojeve urednik nije naveden.

Godine 1989. godine pojavilo se prvo samostalno izdanje jednog junaka, tačnije jednog Bonelijevog junaka, koje nije bilo povezano sa nekim postojećim Dnevnikovim izdanjem – Nik Rajder. Scenaristi su bili Klaudio Nici, Đino Dantonio, Mikele Meda, Bepi Vinja, Đankarlo Berardi, Mauricio Kolombo, Luiđi Minjako, Đuzepe Fernandino i Alesandro Ruso, a crtači Gustavo Trigo, Hoze Eduardo Karamuta, Đuzepe Sgatoni, Eugenio Fjorentini, Federiko Antinori, Ivo Milaco, Bruno Ramela, Aldo Kapitanio, Renato Poleze, Mario Rosi, Iginio Strafi i Mario Jani. Sve do 1992. godine objavljeno je 39 brojeva, a urednica je bila Mirjana Zamurović.

U međuvremenu, počevši 1979. godine, Dnevnik je objavio veći broj vanrednih i specijalnih brojeva svoje tri osnovne edicije – Zlatne serije, Lunovog magnus stripa i Strip zabavnika. Prvi tog tipa je vanredno izdanje Zlatne serije koje je donosilo epizode sa Čikom kao glavnim junakom (inače, pratiocem Zagora u istoimenom stripu). Sve do 1984. godine objavljena su četiri broja. Zanimljivo je da je ovo bilo najpopularnije Dnevnikovo izdanje, koje je jedino dostiglo tiraž od 200.000 primeraka. Urednica ovog izdanja bila je Milica Korošec.

A prvi junaci koji su dobili sopstveno izdanje, ali u okviru vanrednog broja Lunovog magnus stripa, bili su Đil i Marti Misterija, obojica junaci izdavača Serđo Boneli. Đila su kreirali scenarista Enio Misalja i crtači Vladimiro Misalja i Ivo Pavone. Tokom prvih 12 brojeva Đil se izmenjivao neizmenično kao naslovni strip sa Martijem Misterijom. Kako se serijal završio u Italiji, od 13. broja Đil nestaje sa stranica ovog izdanja i biva zamenjen sa reprizama stripa Priče sa Divljeg zapada (pet epizoda, autor Đino Dantonio), te stripovima Bela i Bronko (2 epizode), Dr Žistis (4 epizode), jednom epizodom Taranisa (Viktor Mora i Karlo Marčelo), jednom epizodom Milorda (Nino Kanata i Rikard), pet epizoda Kapetana Moka, četiri epizode Kivija, kao i tri epizode Bonelijevog serijala Protagonosti (autor Rino Albertareli). Autor Kapetana Moka i Kivija je Stelio Fenco (scenarija za neke epizode Kivija, stripa koji je u Francuskoj izlazio pod imenom Tiki, bio je Đankarlo Otani). Najveći broj epizoda Martija Misterije napisao je Alfredo Kasteli, a ostale objavljene kod nas pisali su Pjerfrančesko Prosperi, Sauro Penakijoli, Ticijano Sklavi, Mikele Meda, Antonio Sera, Bepi Vinja, Elio Otonelo i Đuzepe Fernandino, a crtali su Đankarlo Alesandrini i još 20 različitih crtača. Edicija je promenila i tri urednika: prva 24 broja uredio je Miodrag Vujović, brojeve 34-50 Dušan Stanojev, a ostale Mirjana Zamurović.

Spomenuti strip Bela i Bronko pojavio se prvo u specijalnom izdanju Strip zabavnika 1985. godine. Objavljena je svega pet brojeva. Scenarista serijala bio je Đino Dantonio, koji je i nacrtao prvu epizodu, dok su naredne epizode (u Italiji ih je izašlo 16, Dnevnik je objavio pet u okviru istoimene edicije i dve u ediciji Marti Misterija) nactali Renato Poleze, Alesandro Kijarola, te (njih Dnevnik nije objavio) Gaspare i Gaetano Kasaro i Đovani Fregijeri.Sama edicija vodila se kao vanredno izdanje Strip zabavnika. Prva tri broja uredio je Miodrag Vujović, a četvrti i peti Mirjana Zamurović.

Još jedan junak po kome je naslovljeno specijalno izdanje Zlatne serije bio je Dilan Dog. U periodu 1987-1993. izašlo je 59 brojeva ovog stripa. U pretposlednjoj (1992) godini na kioscima su se pojavila svega tri broja, a 1993. samo jedan broj. Prvih deset brojeva je uredila Milica Korošec, a ostale Mirjana Zamurović. U većini epizoda scenarista je bio Sklavi, a sem njega tu su i Đuzepe Ferandino, Luiđi Minjako, Alfredo Kasteli, Marčelo Tonineli, Kijaveroti i trio Meda, Sera i Vinja. I ovaj strip crtalo je dvadesetak različitih crtača.

Tokom 1988. i 1989. godine i Marti Misterija i Dilan Dog dobili su svoje specijalne brojeve (po dva svaki), a 1991. godine pojavila se i jedna zasebna epizoda u kojoj su se srela ova dva junaka. U istom periodu pojavila su se i dva specijalna broja Teksa (u jednom je objavljen kao dodatak strip Keli Brando). Urednica ovih brojeva bila je Mirjana Zamurović. Spomenimo još i jedan specijalni broj Lunovog magnus stripa iz 1988. godine koji je doneo avanture Mister Noa u boji, a uredila ga je Milica Korošec.

Svoje vanredno izdanje imao je i Strip zabavnik. U periodu 1982-1985. godina objavljeno je devet brojeva, koje su uglavnom donosile reprize stripova o Zagoru (4 epizode, scenario Gvido Nolita, crtež Galijeno Feri), Teksu (1, Đanluiđi Boneli i Aurelio Galepini) i Komandantu Marku (2, EsseGesse, kao i četiri premijerne epizode stripa o Velikom Bleku (jednu je uradio Cedroni, a ostale Obradović, Aladžić, Branko Plavšić, Pavel Koza i Miodrag Ivanović. Objavljeni su još i stripovi o Rahanu, Riletu i Giletu, strip Zriki Švargla i Šule Globus Franciska Ibanjeza Talavere, Maslovarini Tupavzan, Ungl Gungl i Hajduk Radan, te Larami Milana Miletića i Kamenko Ivice Mitrovića. Urednik edicije bio je Miodrag Vujović.

Gašenjem Strip zabavnika, njegovo vanredno izdanje postaje specijalno izdanje Zlatne serije. Tokom perioda 1988-1992. godina objavljeno je 17 brojeva, koje su donele 11 epizoda Zagora (i još jednu sa Čikom u glavnoj ulozi), po dve epizode Martija Misterije i Dilana Doga i po jednu Mister Noa, Komandanta Marka, Rahana, Kivija, Gare, Suzi Strajk, Sveje, Taranisa, Zekinih pustolovina, Rileta i Gileta i Keli Branda, kao i strip Obradovića i Sibina Slavkovića Trojica u mraku, te strip Oklahoma Hezusa Rodrigesa Lazara i Marijana Usona Feleza i D.C.-jev strip Tomahavk, koga je nacrtao Bob Braun, a scenario je verovatno napisao Džo Samakson.

Na kraju, ostalo je još da spomenemo Stri zabavnik Almanah (od trećeg broja, kada se Strip zabavnik ugasio, samo Almanah). Ova edicija trajala je 10 godina (od 1987. do 1996.) i svedočila je propasti Dnevnikovog izdavaštva. Rubrika u kojoj su objavljivana pisma čitalaca su istorijsko svedočenje o nestanku Dnevnikovih izdanja prvo sa slovenačkih, a zatim i sa hrvatskih, makedonskih i bosanskih kioska, očajnim apelima čitalaca koji su želeli da, uprkos svemu, dođu do Dnevnikovih izdanja i upornim nastojanjima redakcije da dopre do svojih čitalaca „zaobilaznim putevima“. O tome uglavnom svedoče brojevi objavljeni u 1991. i jedini (broj 12) broj objavljen u 1992. godini, dok će se pretposlednji, broj 13, pojaviti sa četiri godine zakašnjenja, a sadržaće korespondenciju napisanu četiri godine ranije (očigledno je broj predat u štampu 1992. godine i čekao je u štampariji četiri godine). Po običaju, dominirali su junaci Zlatne Serije i Lunovog magnus stripa – Komandant Mark i Veliki Blek (sa po 3 epizode) i Zagor (2 epizode), a posle više od deset godina pauze, objavljena je i jedna, završna, epizoda Tima i Dastija (odnosno Dečaka sa Divljeg zapada). Almanah je donosio i neizbežne table Porodice Kremenko (10) i Rileta i Gileta (5), pet kaiševa Toše Kačketa (Andy Capp) Rega Smita, po tri epizode Rahana i Dr Žistisa, kao i dve epizode Taranisa – junaka znanih iz Strip zabavnika. U Almanahu smo imali prilike da čitamo i tri epizode Ringo Leja scenariste Hezusa Rodrigesa Lazara i crtača Žordija Buksadea Tonihuana. Tu su još i jedna epizoda Modesti Blejz (Piter O’Donel i Džim Holdovej) i jedna Zekinih pustolovina (Gianconiglio, Sonny) Karla Tribertija i Karla Perinija (stripa veoma popularnog širom sveta tokom sedamdesetih godina, a Peroni je tvorac i čuvenog Kalimera), dva stripa Obradovića i Marinka Lebovića (Eliminatori i Čovek sa dva imena), pa još dva domaća stripa – El Vertigo Milanovića i Steve Masleka i Eliot Najs Dragana Perića i Milorada Žarića, Martinov Doli i Bobi, Đura Avantura (Max L’explorateur) Gija Vilemsa Bare, kao i stripovi Aladin i Uragan Alma. Prvi broj Almanaha uredio je Dušan Stanojev, a naredne brojeve Mirjana Zamurović (brojeve 7-12 zajedno sa Oliverom Andrić Kovačević).

Još nam je ostalo da spomenemo dva pokušaja da se na tržište izađe sa strip-albumima – prvi je Prokleto zlato sa Zagorom kao glavnim junakom, ali sa mekim koricama, i jedini album domaćeg stripa koji je objavio Dnevnik – Milanovićev i Miletićev Larami. Početkom devedesetih Dnevnik je planirao da objavi i više albuma u boji, uključujući i Teksa, ali zbog ekonomskih sakcija do toga nikada nije došlo. Neki stripovi su objavljeni kao albumi sa samolepivim sličicama – Zagor, Kapetan Miki, Veliki Blek, Komandant Mark.

A evo kako je to hronološki izgledalo:
1942. U Novom Sadu se osniva Slobodna Vojvodina, glasilo Narodnooslobodilačkog odbora Vojvodine
1953. Slobodna Vojvodina menja ime u Dnevnik
1950-te pa do kraja 1980-ih        U dnevnom listu Dnevnik objavljuju se stripovi stranih i domaćih autora
1953-1955. Panorama: ilustrovani zabavni list (82 broja, urednik Jovan Vilovac)
1953-1954. Panorama strip (sedam brojeva, urednici Veljko Mulić 1-6, Dušan Popović 7; 8 strana)
1954. Mikijeve novine (11 brojeva, urednik Čedomir Mihajlović; 8 strana)
1955. Leteća viljuška (Ozren Bačić i drugi; 22 strane)
1961-1972. X-100 humor  Veseli svet  i Veseli svet nova serija (233 broja, urednici: Špira Karađinović 1-33, Pavle Popović 34-47, Mitar Milošević 48-225, Sreten Drašković 226-233)
1966. Sagrađena zgrada Dnevnika
1968-1993. Zlatna serija (1103 broja; urednici: Mitar Milošević (odgovorni ur.) 1-78, Dušan Stanojev (odgovorni ur.) 79-207, Sreten Drašković 208-517, Milica Korošec 518-778 i 842-1008, Dušan Stanojev 842-1008, bez urednika 1009, Olivera Kovačević 1010-1103; 128 strana (1-46), 112 strana (47-80), 160 strana (81-123), 144 strane (124-400), 128 strana (401-462), 96 strana (463-1103).
1968-1993. Lunov magnus strip (997 brojeva; urednici: Mitar Milošević (odgovorni ur.) 1-29, Dušan Stanojev (odgovorni ur.) 30-100, Sreten Drašković (101-412), Milica Korošec (413-674 i 739-904), Dušan Stanojev (675-738), Olivera Kovačević (905-997); 128 strana (1-4) 192 strane (5-10), 160 strana (11-62), 144 strane (63-295), 128 strana (296-356), 96 strana (357-997).
1975-1976. Zlatni kliker (18 brojeva, urednici Sreten Drašković 1-5, Piroška Matić 6-18; 144 strane)
1976-1977. Pan strip – klasici u stripu (34 broja, urednik Sreten Drašković; 48 strana)
1978-1979. Pan strip – ratna serija (21 broj, urednik Sreten Drašković, 48 strana)
1979-1985. Strip zabavnik (125 brojeva, urednici Miodrag Vujović, Dušan Stanojev, Mirjana Zamurović; 64 strane 1-15, 68 strana 16-125)
1979-1984. Čiko – vanredni broj Zlatne serije (4 broja, urednica Milica Korošec; 160 strana (1,2), 130 strana (3,4))
1979. Neven (do 1990-ih redovno objavljivao stripove, nakon toga povremeno, urednici 1 Rade Obrenović, 2-76 Miroslav Antić, 77-114 i 270-567 Branislav Kupusinac, 115-269 Slobodan Stanišić, 568-830/831 Stevan Beljanski, 832/833-838/839 Mirko S. Marković, 840/841-891 Jelena Dopuđ, 892- Dušica Marinović; 48 strana uz povremena odstupanja)
1980-1991. Otkriće sveta u stripu             (24 broja, urednici Miodrag Vujović 1-19, Mirjana Zamurović 20-24)
1980-1990 i kasnije. Strip u ostalim Dnevnikovim izdanjima, uključujući izdanja na jezicima narodnosti
1982-1985. Strip zabavnik – vandredno izdanje                (7 brojeva, urednik Miodrag Vujović; 84 strane (1-4), 192 strane (5), 132 strane (6), 164 strane (7), 100 strana (8), 160 strana (9))
1983. Crni Roko (8 brojeva, urednik Miodrag Vujović; 96 strana)
1983. Zagor – album u boji (urednica Milica Korošec; 96 strana)
1983-1994. Đil/Marti Misterija – vanredno izdanje Lunovog magnus stripa (107 brojeva, urednici Miodrag Vujović 1-24, Mirjana Zamurović 25-33 i 51-107, Dušan Stanojev 34-50)
1983. Mali neven (u početku objavljuje stripove, urednici 1-29 Slobodan Stanišić, 30-31 i 100-116 Seja Babić, 32-76 Todor Đurić, 77-99 i 117-129 Branislav Kupusinac, 130-144 Angelina Arbutović, 145-180 Slavoljub Belimarković, 181-257/258 Radmila Gikić-Petrović, 259/260-290 Nataša Topolac, 291-335 Ivana Đukić, 336- Dušica Marinović; 40 strana uz povremena odstupanja)
1984-1987. Lun kralj ponoći        (30 brojeva, urednici Miodrag Vujović 1-11, Mirjana Zamurović 12-21, Dušan Stanojev 22-30; 60 strana)
1985-1988. Novi strip zabavnik (74 broja, urednici: Miodrag Vujović 1-17, Dušan Stanojev 18-46, Mirjana Zamurović 47-74; 68 strana)
1985. Bela i Bronko – specijalno izdanje Novog strip zabavnika (5 epizoda, urednici Miodrag Vujović 1-3, Mirjana Zamurović  4-5; 48 strana)
1985. Letnja panorama (1 broj, urednik Ilija Vojnović, 146 strana)
1986. Album sa samolepljivim sličicama Zagor (urednik nije naveden; 34 strane)
1986. Album sa samolepljivim sličicama Blek (urednik Sreten Drašković; 40 strana)
1987-1996. Strip zabavnik almanah (14 brojeva, urednici Dušan Stanojev 1, Mirjana Zamurović 2-14, Olivera Andrić Kovačević 7-12; 100 strana 1-6, 130 strana 7-13, 66 strana - 14)
1987-1993. Dilan Dog – specijalno izdanje Zlatne serije (57 brojeva, urednice Milica Korošec 1-10, Mirjana Zamurović 11-57; 96 strana)
1987-1988. Mapet bebe – specijalno izdanje Novog strip zabavnika (14 brojeva, urednica Mirjana Zamurović; 30 strana)
1987. Larami strip-album (urednik nije naveden; 48 strana)
1987. Mapet bebe album sa samolepivim sličicama (urednik nije naveden; 40 strana)
1988-1991. Zlatna serija – specijalno izdanje (17 brojeva, urednice Mirjana Zamurović 1-4, 6-8, 10-17, Milica Korošec 5, bez urednika 9; 169 strana (1,5,8, 9-17), 128 strana (2, 3, 4, 6, 7))
1988-1989. Dilan Dog specijalni broj (2 broja, urednica Mirjana Zamurović, 128 strana)
1988-1989. Marti Misterija specijal (2 broja, urednica Mirjana Zamurović, 128 strana)
1988. Mister No specijalni broj (1 broj, urednica Mirjana Zamurović, 98 strana u boji)
1988-1989. Teks specijal (2 broja, urednica Mirjana Zamurović, 128 strana)
1988-1989. Yupi stars (12 brojeva, urednica Mirjana Zamurović; prvi broj 42 strane u boji, ostali 32)
1988. Album sa samolepivim sličicama Mark (urednik nije naveden; 40 strana)
1989-1992. Nik Rajder (39 brojeva, urednica Mirjana Zamurović; 96 strana)
1989-1992. Sekstrip (36 brojeva, urednik 1-5 Miodrag Vujović, u ostalim brojevima nije naveden urednik; 48 strana)
1989-1992. Sekstrip specijal (3 broja, urednik prvog broja Miodrag Vujović, za ostale nije naveden; prvi broj 160 strana, ostali 128 strana)
1990. Album sa samolepljivim sličicama Kapetan Miki (urednici Sreten Drašković i Mirjana Zamurović; 42 strane)
1991. Dilan Dog i Marti Misterija (1 broj, urednica Mirjana Zamurović, 96 strana)
1996. Strip zabavnik – nova serija (5 brojeva, urednica Mirjana Zamurović; 36 strana)
1996. Nova zlatna serija (5 brojeva, urednica Mirjana Zamurović; 64 strane)
1996. Novi lunov magnus strip (5 brojeva,urednica Mirjana Zamurović; 64 strane)
1996. Vanredni broj nove zlatne serije (2 broja,urednica Mirjana Zamurović; 32 strane u boji)
2002-2003. Izlazi stripski prilog u dnevnom listu Dnevnik - D strip (20 brojeva, 16 strana)

Lunov magnus strip imao je, dakle, jedno vanredno izdanje (Marti Misterija) i dva specijalna (Lun kralj Ponoći i Mister No u boji). Zlatna serija je imala jedno vanredno izdanje (Čiko) i dva specijalna (Dilan Dog i jedno sa različitim stripovima), dok je Strip zabavnik imao jedno vanredno izdanje  sa različitim stripovima i dva specijalna (Bela i Bronko i Mapet bebe). Marti Misterija i Dilan Dog su imali svoja specijalna izdanja, a u jednom broju su se pojavila oba junaka u istoj epizodi. I Teks je imao svoje vanredno izdanje. Nova zlatna serija je imala specijalno izdanje Klasici u stripu.

Na kraju, iz svega navedenog može se zaključiti da je Dnevnik imao veoma široku paletu izdanja stripa, a strip se pojavljivao manje ili više redovno i u drugim izdanjima. Kada se u narednim nastavcima dotaknemo konkretnih stripskih serijala, videćemo kako su stripovi često nepovezano (hronološki po redosledu nastavaka i vremenski po datumu objavljivanja) izlazili u različitim edicijama. Specifično za Dnevnik je i da se niko od urednika nije bavio stripom ni kao autor, ni kao istoričar ili kritičar/teoretičar (Dušan Stanojev je bio ilustrator i karikaturista). Urednici su uglavnom regrutovati među lektorima, korektorima i prevodiocima, odnosno među profesorima jezika i književnosti. Nesumnjivo je da je ova pojava uticala na kvalitet jezika u Dnevnikovim izdanjima, ali je verovatno imala i negativan uticaj na izbor stripa i odnos prema njemu. Imponuju i dve sledeće činjenice: za 28 godina postojanja stripskih edicija u Dnevniku, sa objavljenim stotinama hiljada stranica, angažovano je bilo svega sedam urednika: Mitar Milošević, Dušan Stanojev, Sreten Drašković, Piroška Matić, Milica Korošec, Mirjana Zamurović i Olivera Kovačević Andrić. Pri tome, Piroška Matić je uređivala svega nekoliko brojeva Zlatnog klikera (ona je uglavnom uređivala druga, nestripska izdanja), a Mitar Milošević zbog naručenog zdravlja već 1974. penzionisan. Dušan Stanojev je kratko vreme obavljao poslove urednika izdanja, a Miodrag Vujović je uglavnom bio angažovan na Strip zabavniku i nekim kraćim edicijama u periodu 1979-1985, a nakon toga i kratko vreme na Sekstripu. Dakle, najveći deo uredničkog posla u Dnevniku obavile su tri žene – prvo Milica Korošec i Mirjana Zamurović, a kasnije i Olivera Kovačević Andrić. Ovo je verovatno presedan, ne samo u jugoslovenskom, nego i u svetskom stripu. Istaknimo još da u najvećem broju izdanja tehnički urednici su bili Slavka Bošnjaković (inače i prva Dnevnikova autorka stripa) i Borislavka Dimitrov, većina prevodilaca bile su žene, a žene su bile i neke upisivačice teksta (najčuvenija među njima je svakako Ljiljana Stanković – Kerac). Dakle, strip u Dnevniku je mogao najviše da zahvali ženama!

Objavljeno: 30.06.2019.
Strip: Noćni sud (114)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 30.06.2019.
Strip: Cane (372)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 29.06.2019.
KONKURS MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA....      Press: SKC Beograd

17. MEĐUNARODNI SALON STRIPA
SREĆNA GALERIJA SKC BEOGRAD, 26 - 29. 09. 2019.

KONKURS MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2019.
ROK ZA SLANJE RADOVA: DO 15. AVGUSTA 2019.

Adresa za slanje radova:
SKC, Srećna Galerija
SALON STRIPA                                               
Kralja Milana 48
11000 Beograd, Srbija

Propozicije za učesnike:
•  Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
•  Kandidat šalje rad na konkurs poštom – običnom pošiljkom (rad će biti prihvaćen i u slučaju da ga kandidat lično donese)
•  Rad treba da bude u dobroj kopiji (ili originalu), obima od 1 do 4 table, A3 ili A4 formata.
•  Rad može biti delo više autora (crtač, scenarista, kolorista), s tim da crtač ne može podneti na konkurs više od jednog rada.
•  Rad može biti prethodno objavljivan.
•  Tema, žanr i autorski pristup nisu zadati konkursom.
•  Ne isključuje se mogućnost prihvatanja rada sa strip tematikom u drugim medijima (reljef, skulptura, instalacija, objekat...)
•  Tekst u stripu može biti na srpskom ili engleskom jeziku kao i na jezicima sa bivšeg srpskohrvatskog odnosno hrvatskosrpskog govornog područja.
•  Uz rad je obavezno poslati (na računaru ili čitko, štampanim slovima, popunjenu) PRIJAVU NA KONKURS MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2019. koja se može preuzeti OVDE ili sa www.salonstripaskc.rs ili dobiti u SKC-u prilikom predavanja radova na konkurs.
•  Svaku tablu rada na poleđini označiti rednim brojem (primer: 1/4, 2/4, 3/4, 4/4)

• Radovi će biti žirirani za zvanične nagrade, nagrade prijatelja Salona i izložbu najuspelijih radova.
(radovi koji propagiraju rasnu, versku, nacionalnu, političku, ličnu, kao i druge vidove netrpeljivosti; izražavaju mržnju, vređanje, psovanjem ili na drugi način, omalovažavaju ličnosti, organizacije, stvari i pojmove;  imaju za cilj propagandu delatnosti i ideologija pravnih lica, organizacija, udruženja, pokreta, terorističkih i ekstremističkih organizacija; kao i radovi pornografske sadržine, neće se uzimati u razmatranje)

Nagrade:
•  GRAND PRIX SALONA (uključuje novčani iznos od 500 evra)
•  Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika
•  Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika
•  Nagrada za najbolji scenario (ideju) 
•  Nagrada za najbolji  crtež 
•  Specijalna nagrada žirija za inovaciju

Takmičari do 15 godina starosti:
•  MLADI LAV (najbolji rad u kategoriji)
•  Specijalna nagrada žirija za najbolju ideju
•  Specijalna nagrada žirija za zreo i maštovit izraz
•  Specijalna nagrada žirija za najmlađeg autora 

   Nagrade prijatelja Salona

Dodatne informacije:
www.salonstripaskc.rs

http://www.facebook.com/comicsfest
e-mail: salonstripaskc@gmail.com
tel: 011/ 360 20 44

link za preuzimanje prijave:
PRIJAVA NA KONKURS
MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2019

Objavljeno: 29.06.2019.
Otvoreni poziv za strip autore...     Press: SCM
  ...za 17 Internacionalni
  strip konkurs VELES 2019!

Propozicije

- Pravo učešća imaju svi autori iz celog sveta, nezavisno od pola i uzrasta;

- Dužina stripova treba da bude od 1 do 6 tabli, na A4 formatu (min 300 dpi ukoliko se šalje elektronskim putem). Ukoliko je strip od 1 strane treba da bude sa najmanje 5 sličica.

- Pristigli stripovi neće biti vraćeni. Samim prijemom od strane organizatora, oni daju pravo organizatoru da ih objavljuje i prezentira, zajedno sa autorima u sklopu promocije svojih aktivnosti. Autori poslatih stripova ulaze u kombinaciju za obezbeđivanje puta, smeštaja i ishrane tokom 14. Internacionalnog salona stripa VELES 2018 (sredinom septembra).

- Tema je slobodna. Svaki autor (crtač, tuš, kolor) može učestvovati samo sa jednim stripom. Izuzetak postoji samo za scenariste koji mogu da urade scenarija za više stripova. Svaki autor i deo autorskog tima treba da bude potpisan na stripu sa naznakom ko je šta uradio.

- Zajedno sa stripovima treba poslati i ličnu biografiju, fotografiju, kontakt podaci i godina kada je strip nacrtan. Na svim stripovima trebaju biti navedeni svi autori kao i naslov stripa. Bez ovih informacija neće biti uzeti u obzir za nagrade

- Svi pristigli stripovi biće uzeti u konkurenciju za nagrade:
  · Prva nagrada ZLATAN STRIP 200 EU, diploma.
  · Druga nagrada, diploma.
  · Treća nagrada, diploma.
  · Nagrada za najbolje scenario, diploma.
  · Nagrada za najboljeg autora do 18 g, diploma
  · Nagrada za najmlađeg učesnika, diploma
  · Ostale specijalne nagrade

Rok za slanje radova je 20-og septembra 2019. godine. Oni mogu da se šalju na
a) Adresu Strip centar Makedonije-Veles (za konkurs) Ul VASIL GJORGOV br 78 1400 Veles
б) Ili na emailu: stripkonkurs@gmail.com

Objavljeno: 29.06.2019.
Sveži Stripburger...      Press: Stripburger
  ...in nove Jazbečeve dogodivščine...

Stripburger #73

NASLOVNICA: Gabri Molist (Španija)
UVODNIK: Stripburger
INTERVJUJA: Peter Kuper (ZDA), Kaja Avberšek (Slovenija)
STRIPI: Gabri Molist (Španija),  Jérôme Dubois (Francija), Peter Kuper, Tim Hunt (ZDA), António José Lopes (Portugalska), Lizz Lunney (Združeno kraljestvo/Nemčija), Nadine Redlich (Nemčija), Franz Suess (Avstrija), Simon Beuret, König Lü. Q. (Švica), Federico Pipia & Bartolomeo D’Angelo (Italija), Anton Svetić & Stipan Tadić, Helena Janečić (Hrvaška), Kaja Avberšek (Slovenija)
ZADNJICA: Bruno Tolić (Hrvaška/Srbija)

STRIPBURGERJEVA ČITANKA #1: Matjaž Ličer (Max Andersson: The Excavation), Gabri Molist (Tintin v Švici), Katja Štesl (Peter Kuper: Kafkaesque; Liv Strömquist: Prepovedani sad), Bojan Albahari (Marijan Pušavec & Gašper Krajnc: Malgaj)

Misliti strip: nova priloga in sveža podoba!
Stripburger stopa v poletje s svežim videzom in z novo prilogo, posvečeno kritični in poglobljeni refleksiji stripovske umetnosti.
V središče 73. številke postavljamo Petra Kupra, priznanega in nagrajevanega ameriškega striparja in ilustratorja, ki je poleg bogatega in raznolikega stripovskega opusa znan tudi po svojem družbenem angažmaju, začinjenem z ostrim humorjem. Druga intervjuvanka je domača striparka in vizualna umetnica Kaja Avberšek, katere delo odlikujejo prav posebna ustvarjalna sproščenost, hudomušna igrivost in ter svobodno prehajanje meja med mediji in žanri.
Kot ponavadi, boste lahko tudi tokrat uživali v kratkih stripovskih zgodbah tako že znanih imen kot tudi novih talentov, zbranih z različnih (neodvisnih) koncev sodobne stripovske scene.Naslovnica izrazito poletnih barv je tokrat delo Gabrija Molista, ki ni le odličen risar, temveč se tudi raziskovalno posveča stripu in njegovim zakonitostim.
Največja posebnost te številke je Stripburgerjeva čitanka: posebna, dvojezična priloga revije, ki je v celoti namenjena stripovski kritiki: argumentirani refleksiji in teoriji, različnim člankom in daljšim razmislekom o stripih. Zakaj sploh? Ker smo siti tega, da se stripe samo lajka, a se o njih nič pametnega ne napiše; ker smo živeč v dobi, zasičeni s podobami na vsakem koraku, preprosto pozabili, da se teh ne samo gleda, ampak jih je treba tudi znati brati.
Zaorali smo ledino … Al‘ bo kal pognalo seme, kdor ga seje, sam ne ve …*
*bolj ali manj prosto po Prešernu

Izdajatelj: Forum Ljubljana
Revijalna izdaja / junij 2019, A4-, 120 strani: 96 revija (8 barvnih strani) + 24 priloga, jezik:  slovenščina in angleščina, natisnjeno v Sloveniji. • Cena: 4 € (v Sloveniji) • Distribucija: Buča knjigotrštvo. Na voljo v naši spletni striparni in v vseh stripu prijaznih knjigarnah.
Za naročila in dodatne informacije pišite na: burger@mail.ljudmila.org
Izdaje revije Stripburger sofinancira Javna agencija za knjigo RS (JAK).


Marko Kociper: Jazbec in tretji svet. Ogenj v očeh

Prednaročila (do 30. 5. 2019): v naši spletni striparni ali na burger@mail.ljudmila.org
POZOR! Prvih 5 kupcev čaka prav posebno presenečenje: Jazbečevo posvetilo!
Prvi del druge trilogije! Naš stari znanec Jazbec se vrača s še bolj žarečim ognjem v očeh in s tisto neugnanostjo, zaradi katere ga imamo radi. Tokrat se sreča z nenavadnimi hibridi, ki niso ne vesoljci ne ljudje, a tudi kaj drugega ne. Ob tem prvič začuti klic očetovstva. Skrivnostno bitje iz džungle Jazbecu ukrade srce, posledično pa še večni ogenj in meso, bistvena elementa preživetja, zato Jazbecu ne preostane drugega, kot da se ju odpravi iskat. Na svoji poti se sreča s starimi in novimi ljubeznimi, prijatelji in sovražniki ter se sprehodi skozi različne dimenzije.

Marko Kociper (1969) se je po zaključku prve trilogije lotil nove trilogije, saj se je Jazbec že v prvem delu odločil živeti večno. Tudi tokrat je poskrbel za strip, poln odbitih dogodivščin, v katerem se skozi vešče izrisano stripovsko zgodbo prepletajo stalnice njegovih stripov: erotika, satira in humor. Branje polno akcije!

IZ DOSJEJEV KOCIPER:
Kociprov album Podgana postreže s tremi zgodbami po literarnih predlogah slovenskih avtorjev.
Strip Dika temelji na zgodbi Vinka Möderndorferja, ki je izšla v zbirki kratkih zgodb z naslovom Tarok pri Mariji. Zgodba govori o snažilki, ki se prostituira, in o sosedu, slikarju, v katerega se ta zaljubi. Album se zaključi z nadrealističnim Reality Showom Tomislava Vrečarja.
Jazbec in ostali svet  je zbirka zgodb, ki temeljijo na pripovedkah severnoameriških Indijancev, očividno pa jih je avtor cepil z lokalnim duhom. Čeprav Kociprov stripovski svet poseljujejo antropomorfni živalski liki in vesoljci (ljudje z zvezd), imamo namreč občutek, da nismo daleč od našega tukaj-in-zdaj. Prvi del istoimenske trilogije.
Jazbec in otok mrtvih  je drugi del trilogije, v središču dogajanja pa je kajpak zopet Jazbec, ničkaj kreposten lik – zabušant, ženskar in neskromen pivec. Njegove slabosti so dokaj ljudske, in tudi zato vzbuja nemalo simpatij. Spoznamo se tudi z njegovo druščino.
Jazbec in puščavska roža je tretji del trilogije, v katerem Jazbecu pot preseka prelestna deklica, ki zmeša vse štrene, vendar ravno prav, da se trilogija lahko nadaljuje v novo trilogijo.
Sveta jeza. Pridiga je pesem v prozi, ki jo je Vinko Möderndorfer spisal leta 2010. Marko Kociper je Sveto jezo preobrazil v stripovsko pripoved in vizualno še dodatno začinil literarno že tako sočen prikaz našega družbenega stanja.

Scenarij in risba: Marko Kociper / zbirka: Republika Strip 27 / gl. in odg. urednica zbirke Republika Strip: Katerina Mirović / jezikovni pregled: Ana Bogataj / grafično oblikovanje: Katja Kastelic / uredila: Katerina Mirović / posebna izdaja revije Stripburger / izdajatelj: Forum Ljubljana / obseg: 76 strani / maj 2019 / tisk: Medium, d. o. o., Žirovnica  / cena: 7 €.
Izdajo te publikacije je sofinancirala Javna agencija za knjigo RS.


Jesenski obeti v izbrani družbi!

Stripburger tokrat osvaja Berlin in septembra v galeriji neurotitan postavlja na ogled razstavo stripovske in grafične produkcije zadnjega četrt stoletja!
Martin Ramoveš in ustripljeni Ivan Rob vabita na premierno predstavitev novega albuma in septembrski stripovsko-glasbeni večer v Kino Šiška!
Nova stripa za najmlajše stripožere pripravljata tudi Andrej Štular in Saša Kerkoš.
Oktobra se srečamo na ljubljanskem stripovskem festivalu TINTA, ob izidu slovenskega prevoda stripa Fant moj pa nas obišče tudi enfant terrible sodobnega belgijskega stripa Olivier Schrauwen!
Brez skrbi, vas opomnimo na vse našteto znova konec poletja!
Do takrat pa si le privoščite obilno porcijo odličnega stripovskega čtiva!
P. S. Vse naše izdaje najdete v naši spletni striparnici, Strip.art.nici Buch, Knjigarnici Kinodvora, Knjigarni Konzorcij ter v vseh stripu prijaznih knjigarnah po Sloveniji!


Objavljeno: 28.06.2019.
Strip revija Večernjeg lista br. 70...     Press: Stripforum
  ...lipanj/jun 2019.

PUSTINJSKA OLUJA (1/2) Autor: Milan Trenc
Nord Zucker i Peter Mayne vraćaju se u Strip reviju Večernjeg lista pustolovno-psihodeličnom pričom s Bliskog istoka.
Koji je smisao života, ako ga život uopće ima? Zašto vjerujemo, ako vjerujemo, odnosno zašto ne vjerujemo, ako ne vjerujemo? Ima li raja i pakla, dženneta i džehennema? Tko zna, možda nam sunčanica zarađena pod nemilosrdnim suncem Saudijske Arabije u tome pomogne, a možda i ne.
Prepoznatljiv crtež koji nas prati još tamo od Studentskog lista i Milana Blentona, ali i humor koji ne štedi nikoga, ono je što volimo kod Milana Trenca, i s veseljem ga objavljujemo u našoj reviji.
LADY S.: Koža jedne žene (2/2) Scenarij: Jean Van
  Hamme · Crtež: Philippe Aymond

S krajem devetog nastavka serijala Lady S. osjećamo kao da je završio jedan dio povijesti naše revije. Prati nas od samih početaka, od veljače 2014. godine. Prisjećamo se, pomalo s nostalgijom, vremena kada smo osmišljavali koncept, birali stripove i pokušavali pomiriti želju za popularizacijom stripa kod nove generacije čitatelja s potrebom očuvanja baštine. Drago nam je što smo odabrali Shaniju Rivkas. Odradila je zadatak kao i uvijek – besprijekorno.
Opraštamo se, barem za sada, od drage nam prijateljice i zahvaljujemo joj što nas je vodila sa sobom na putovanja. Hoće li se vratiti? Kako bi rekao jedan tajni agent: Never say never again.
ROMEO BROWN: Gospodar Vatrenog zmaja
  Scenarij: Peter O’Donnel · Crtež: Jim Holdaway

Dragocjeni Žad je otet i samo ga Romeo Brown, detektiv kojeg su dame voljele ipak malo manje nego što je on volio njih, može pronaći! Nasuprot našem Englezu svemoćna je kineska zločinačka organizacija Tong, koju predvodi nemilosrdni mandarin, poznat po čudnoj manikuri i glasu što podsjeća na kokodakanje…
IDILAAutor: Paul Gillon
Nijemi strip klasika Paula Gillona na intrigantan način miješa stvarnost i san, maštu i zbilju, ljubav i smrt.

Ne propustite ni…
ŠIC-MICAutor: Walter Neugebauer
TATICAAutor: Nob
PEANUTSAutor: Charles Schulz

IZLET U PROŠLOSTScenarij: Rudi A. · Crtež: Andrija Maurović

     Čitajte nas, pišite nam, posjetite na www.stripforum.hr i Facebooku.

Objavljeno: 28.06.2019.
Održana interetnička strip škola u Velesu...     Press: Tome Trajkov
  ...STRIP U INTERKULTURNOJ EDUKATIVNOJ MISIJI!

25. i 26. juna u prostorijama Srednoškolskog internata „LAZAR LAZAREVSKI“ u Velesu implementovana je strip škola pod naslovom „STRIP U INTERKULTURNOJ EDUKATIVNOJ MISIJI“. Implementator ovog projekta je Strip centar Makedonije a finansirano je od strane Ministarstva kulture Republike Severne Makedonije - department za interdisciplinarne delatnosti.

Cilj ovog projekta je razvoj interkulturalnosti i demetropolizaciji kulture u R S.Makedoniji, kao jednim  od elementarnih zalaganja Nacionalne strategije za razvoj kulture 2018-2022.To se ostvaruje preko edukativnih strip aktivnosti namenjenim mladima iz raznih etničkih kolektiviteta iz: Kumanova, Kavadarca i Velesa. 14 mladih talenata nacrtali su stripove na razne teme, koji dopiru do svakog mladog čoveka nezavisno od etničke pripadnosti, ali neki od ovih stripova zadiru u teme kao što su: diskriminacija, ljudska prava i dr.

Ovaj projekat je logičan kontinuitet ciklusa ovakvih sličnih aktivnosti, koje su finansirani od strane raznih donatora,a sada prvi put  od strane nadležnog ministarstva. Velika je potreba organizovanja raznih formi strip edukacije.

Poređenja radi, u drugim zemljama vlade odvajaju ogromne sume za stimulaciju stripa, na likovnim akademijama strip se ozbiljno obrađuje (fakultativno ili dva semestra, svejedno). Strip u Makedoniji se ne pohađa kao zaseban predmet, ni u osnovnoj školi ni u srednjoj umetničkoj, niti na akademiji.

Idućeg meseca biće organizovane izložbe u Velesu, Kavadarcima i Kumanovu, odakle su mladi autori učesnici ove škole.

Strip centar Makedonije zajedno sa lokalnim partnerima: ŽIVOT iz Kumanova, Saveta za prevenciju protiv maloletničke delikvencije Kavadarci kao i OŠ „VASIL GLAVINOV“ iz Velesa teže da ova škola postane tradicionalna, sa većim brojem gradova iz R S.Makedonije.

 

Objavljeno: 27.06.2019.
Strip: Kumova slama (35)      Autor: Mirko Zulić
Objavljeno: 27.06.2019.
21. Balkanska smotra mladih strip autora...     Press: Balkanska smotra
  ...Deveta umenost gradi mostove!

Najstariji strip festival bivše Jugoslavije, Balkanska smotra mladih strip autora, održaće se ove godine po 21. put u periodu od 28. do 30. juna, u prostorijama Leskovačkog kulturnog centra, Narodnog muzeja i Narodne biblioteke "Radoje Domanović" u organizaciji škole stripa „Nikola Mitrović Kokan".

Uz to što je ovo najstariji festival na prostoru bivše SFRJ jer postoji od 1998. godine, ove godine je, po svedočanstvu eminentnog britanskog strip teoretičara Pola Graveta, oboren svetski rekord po broju učesnika – 3017 izlagača iz 67 zemalja sa svih šest stalno naseljenih kontinenata je poslalo svoje radove na festival! Ulazak u treću deceniju festivala podudario se sa uslaskom u četvrtu hiljadu izlagača.

U okviru 21. Balkanske smotre desiće se čak 25 događanja. Posetioci će imati prilike da prisustvuju raznolikim tribinama, otvaranjima izložbi, javnim časovima crtanja, dodelama nagrada i projekcijama dokumentarnih filmova, sve vezano za temu stripa na Balkanu. Smotri će lično prisustovati i oko 100 gostiju, uglavnom strip autora, iz Belgije, Francuske, Italije, Nemačke, Turske, Grčke, Slovenije, Crne Gore, Rumunije, Severne Makedonijem, Bugarske,  Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije. Smotra će obilovati kvalitetnim domaćim strip zvezdama, među kojima se ističu Vladimir Krstić Laci, Dejan Nenadov, Dražen Kovačević, Leonid Pilipović, Milan Drča, Miroljub Milutinović Brada, Jovan Ukropina, Vladimir Aleksić, Tiberiu Beka i brojni drugi strip autori iz Srbije. Uz njih, prisustvovaće i poznati italijanski strip autor Roberto Ali, organizator strip festivala u Liježu Piter Bolen, organizator festivala stripa u Gentu Iv Brabant, crtač "Batmana" za američki "DC" rumunski strip autor Viktor Druđiniju, slovenački strip internacionalac Bernard Kolle, jedan od najpoznatijih turskih autora Koral Ilhan i mnogi drugi. Smotru svečano otvaraju  ambasador kraljevine Belgije, njegova ekselencija Kun Adam i Gradonačelnik Leskovca Dr Goran Cvetanvić  28. juna u 20h, kada se otvara i takmičarska izložba u sklopu galerije Leskovačkog kulturnog centra.  Tačno 30 minuta kasnije otvoriće se izložba „Ukršteni: pogled iza kulisa izrade strip albuma“ Marka Stojanovića, Dana Ianosa, Dražena Kovačevića i Desimira Miljića u holu Leskovačkog kulturnog centra. Izložba je vezana za strip „La Croix Sanglante“, prvi album izdat u Francuskoj (edicije „Delcourt“) koji potpisuje srpski scenarista u poslednjih 15ak godina. U pitanju je veoma retka izložba budući da za svaku stranu stripa nudi uvid u sve četiri faze nastanka stripa, pa tako gledaoci mogu da vide jednu pored druge fazu scenarija, skice, tuša i kolora. Upravo ovakav redak pogled "iza scene" pružiće i pomenuti italijanski autor Roberto Ali u svom master klasu „Od skice do odštampanog stripa“.

Budući da se ove godine obeležava 90 godina od pojave Tintina begijskog strip auora Eržea. gost Balkanske smote ove godine je strip kraljevine Belgije. Uz prezentaciju koju će Belgijski strip imati na fetivalu, njemu su posvećene i dve izložbe. U subotu 29.6 u 19:30 časova biće otvorena izložba belgijskog stripa „Spiru za prava“ u Narodnoj biblioteci „Radoje Domanović“, a u 20 časova u Narodnom muzeju će uslediti izložba „Istorija belgijskog stripa“.

Kao jedini regionalni festival sa pedagoškim karakterom, Balkanska smotra i ove godine dodeljuje nagrade mladim autorima u kategorijama crtača, ilustratora, scenarista i teoretičara. Cilj je da se mladi autori ohrabre i nastave sa daljim profesionalnim angažmanom na polju stripa. Pored ovih nagrada, Smotra takođe dodeljuje i jedinstvenu plaketu „Nikola Mitrović Kokan“ za doprinos srpskom stripu, ujedno najstariju nagradu ovog tipa u Srbiji. Dobitnici dotične plakete ove godine su Brana Nikolić i Jovan Gvero. Uz to, biće dodeljena i internacionalna nagrada „Miodrag Veličković Mivel“ za satiričan strip, koju ove godine osvaja makedonski autor Igor Stevkovski. Po prvi put uvedena je i nagrada „Prijatelj stripa“, koja će se dodeliti osobi koja nije iz sveta devete umetnosti, ali toj istoj devetoj umetnosti nesebično doprinosi i pomaže, a njen prvi dobitnik biće pesnik Miloš Petković iz Zaječara, organizator rbojnih strip dešavanja u nekoliko srpskih gradova i urednik nekoliko strip izdanja.

Grad Leskovac je nastavio svoju nesebičnu podršku Smotri i ove godine, a organizatori Balkanske smotre mladih strip autora su Marko Stojanović, Miloš Cvetković, Ivan Stojanović Fiki i Marko Serafimović, inače predavači i autori iz Leskovačke škole stripa „Nikola Mitrović Kokan", a suorganizator je Leskovački kulturni centar.

Marko Stojanović, jedan od organizatora na pitanje šta je karakteristično za ovogodišnji festival, sem obaranja rekorda u masovnosti odgovara: "Ono što mi je posebno drago jeste što je festival svoju treću deceniju postojanja započeo uspevši da u svakom smislu poraste. Pored povećanja broja učesnika i zemalja iz kojih dolaze, ove godine imamo čak četiri izložbe na kojima su zastupljena, bez ikakve sumnje neka od najvećih imena svetskog stripa poput Eržea, Frankena, Hermana, Van Hama, Vansa, Valterija, Islera, Bodara, kao i 25 tački programa nakrcanih u svega 3 dana. Ove godine imamo i najveći odazivj gostiju u istoriji festivala, koji nam dolaze širom Evrope, ali i sa prostora čitavog Balkana. U vreme kad se bude međunacionalne tenzije u regionu, mi imamo najveći broj autora upravo iz tog regiona koji dolaze da ovde umetnošću grade mostove koje političari ruše, i upravo u tome jeste uspeh misije u koju smo sad već davne 1998. godine krenuli. Prošle godine je, na primer, potpisana Balkanska dekleracija o partnerstvu i saradnji festivala kojoj su se odmah pridružili festivali iz Leskovca, Beograda, Niša, Sombora, Kragujevca, Prizrena, Laktaša (Bosna i Hercegovina), Herceg Novog (Crna Gora) i Sofije (Bugarska), ali i iz Liježa (Belgija) i Njujorka (SAD), dok se na ovogodišnjem festivalu očekuje da će Balkanskom saveza strip festivala pristupiti i festivali iz Velesa (Severna Makedonija), Sibinja (Rumunija) i Genta (Belgija), što znači da je institucija zaživela i da je toplo dočekana širom regiona. Takođe, na ličnom planu, posebno mi zadovoljstvo čini to što smo nakon Generalnog konzula Bugarske Edvina Sugareva i direktorke Francuskog instituta An Loren Vigaru u Leskovac uspeli da dovedemo njegovu ekselenciju mabasadora Kraljvine Belgije Kuna Adama. To pokazuje da je Leskovac, kao neformalna prestonica stripa na Balkanu, iako već godinama praktično nevidljiv od strane resornog ministarstva, i te kako cenjen van granica Srbije."

Objavljeno: 26.06.2019.
Na Letećem startu...     Press: Čarobna knjiga
  ...KUĆA M i MERKURIO LOI 4!

     THE BEST OF MARVEL #32: KUĆA MPoručite odmah
     Jedan od najuticajnijih i najpopularnijih krosovera s početka našeg milenijuma!
     Ljubitelji Marvela ne smeju propustiti ovo presudno udruživanje X-mena i Novih osvetnika!
     Osvetnici i X-meni okupili su se da odluče o sudbini Grimizne Veštice pošto su njene moći menjanja stvarnosti ugrozile samo tkanje Marvelovog univerzuma. Naše heroje, dok raspravljaju da li da oduzmu život svojoj bivšoj članici, guta talas zaslepljive bele svetlosti. Za tren oka, ceo Marvelov univerzum zauvek se promenio!
     Kuća M nam pokazuje svet znatno drugačiji no ranije. Sada mutanti vladaju ljudskim rodom, pod čeličnom pesnicom Magneta i njegove dece – Žive i Grimizne Veštice. Mutantskoj dominaciji opire se svega nekoliko raštrkanih grupica heroja. Ali pošto se samo Vulverin seća sveta kakav zapravo treba da bude, kako će uopšte uspeti da svrgnu Kuću M?
     „Kuća M” je na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga” u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford” na Novom Beogradu, Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books” u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.340 dinara, od srede, 26. juna, do subote, 29. juna. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.500, a u ostalim knjižarama 1.999 dinara.

     MERKURIO LOI 4 • Epizode 7 i 8 • Poručite odmah
     Merkurio Loi je mnogo šta: profesor, ljubavnik, filozof... ali pre svega je znatiželjna osoba. Ta ga znatiželja neizbežno dovodi u neobične i opasne situacije.
     Njegove beskrajne šetnje papskim Rimom 19. veka često se završavaju tako što se on uplete u mračne poslove nekog od brojnih tajnih društava. Njegov mladi asistent, Otone, i sam pripada jednom takvom društvu...
     Prefinjene i uverljive priče ovog serijala plene pažnju čitalaca i dobijaju pohvale kritike zbog sugestivne italijanske scenografije, dinamične radnje i punog kolora.
     U knjizi koja je pred vama nalaze se sledeće epizode serijala:
     7. Paskvinova glava • 8. Žuta
     „Merkurio Loi 4” je na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga” u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford” na Novom Beogradu, Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books” u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 870 dinara, od srede, 26. juna, do subote, 29. juna. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.000, a u ostalim knjižarama 1.299 dinara.

Objavljeno: 26.06.2019.
Promocija strip magazina "Devetka" #3...     Press: Nikola Temkov
  ...u petak 28. juna u 20h!

Во Петок, 28-ми Јуни од 20:00 часот, во Кафе Ли ќе се одржи промоција на новиот број од Стрип магазинот „Деветка“, број 3. И во овој број покрај домашни стрип автори од Македонија, имаме застапено повеќе гости автори, од Србија, Турција, па и од Јапонија.

Тука се и веќе стандардните текстуални рубрики, Мини стрип курс, Стрип рецензија, и Интервју, овојпат со стрип авторот од Србија, Влада Весовиќ. Во овој број, како и во првиот, ќе има и галерија илустрации.

На настанот ќе може да си купите примерок (по истата цена од 90 денари), а од Јули тоа ќе можете да го сторите и на сите продажни места за весници и списанија низ цела Македонија.

Повелете на дружба на уште еден стрип настан од издавачката куќа Стрип Квадрат, која се надеваме одамна ја очекувавте.

Се гледаме!

Facebook event:
www.facebook.com/events/850005582035988/

 

Objavljeno: 25.06.2019.
Priče sa divlje granice pljačka u San Francisku ili...      Autor: Ilija Bakić
  ...težak put do osvete ubici –
  „Ken Parker 4“ Berardi i Milaco;
 
izdavač „Darkwood“, 2019.

Vestern priče nastajale su paralelno sa osvajanjem zapada budućih Sjedinjenih američkih država. Za doseljenicima koji su tražili blagorodnu zemlju i vodu ili zlato i srebro išli su novinari i slični poznavaoci slova (nepismenost je bila pravilo) i ispisivali stvarne dogodovštine koje su, po potrebi, umeli da “ukrase”. Stanovnici urbanizovanih obala rado su čitali takve priče sa “divlje granice”. Tako je vestern brzo postao popularan i nastavio to da bude kroz pisane medije i, kasnije, radio emisije odnosno filmove na velikim i malim ekranima. Mada mu već par decenija popularnost opada, ovaj žanr i dalje ima publiku. Deo popularnosti vestern svakako duguje i stripu koji je u svojoj jednovekovnoj istoriji, u svim oblicima (novinski, magazinski, knjiški), “vrbovao” generacije dečaka i vodio ih u avanture koje se pamte zauvek. Tu popularnost i atraktivnost iskoristili su i Đankarlo Berardi (1947), scenarista i Ivo Milaco (1949), crtač, stvarajući 1974.g strip junaka Kena Parkera (najpre u magazinskom pa u knjiškom formatu). Dvojac je početnu priču gradio pod uticajem filma „Džeremaja Džonson“ iz 1972.g. u kome usamljenog, pravdoljubivog trapera igra Robert Retford (pa Ken pomalo liči na njega) na šta su nadovezali iskustva „špageti vesterna“ i američkog „antivesterna“. Serijal započinje posle Građanskog rata a na početku poslednjih velikih ratova vojske SAD i Indijanaca. Parker je  traper, naoružan dugom puškom kremenjačom (koju je nasledio od dede) i velikim nožem; njegovi stavovi primereniji su dobu Dejvija Kroketa, pravdoljubivosti i solidarnosti pionira-graničara; navikao je na teškoće i odricanja dok su njegovi protivnici skloni hedonizmu, bahatom rasipanju, nepromišljenosti, lakim rešenjima i nekontrolisanom pucanju. Zbog razlika u životnim svetonazorima Ken je u sukobu sa novim vremenom i ljudima koji prljaju sve kutke nekada čiste, nevine zemlje.

Četiri decenije od pojavljivanja u Italiji i posle edicija koje su ovaj strip objavljivale na prostorima SFRJ i njenih naslednica (od legendarnog Dnevnikovog „Lunov magnus stripa“), agilni „Darkwood“ je započeo objavljivanje kompletnog serijala u knjigama koje sadrže po dve epizode. Četvrti tom, sa epizodama “Pod nebom Meksika” i “Velika pljačka u San Francisku” (iz 1977.g), prati Parkerovu poteru za plaćenim ubicom Donaldom Velšom, odgovornim za uništenje plemena Indijanaca; naravno, Velš je samo izvršilac prljavih planova biznismena koji traže zaradu. Parker pokušava da uđe Velšu u trag iako je prošla godina od njegovog dolaska u Meksiko (u međuvremenu Parker je, pošto je od rane na glavi izgubio pamčenje, živeo sa Indijancima iz plemena Hunkpapa). Ipak, tragaču se sreća osmehuje zahvaljujući pomoći čudnog para - lepe Karmen i divovskog Ramona - te susretu sa prijateljem - starim Dašom, Dašijelom Foksom. Velš, pak, šuruje sa lokalnim generalom koji ima predsedničke ambicije; kompanjoni, međutim, ne veruju jedan drugom a general se uverava da ga je Velš prevario što mu se ni malo ne dopada... U krvavom obračunu stradaju Karmen i Ramon a Velš beži. Ken i Daš ga prate…

Da je Velša teško ubiti uveriće se i ajkule na početku epizode “Velika pljačka u San Francisku”. No, i Velš ima svoje slabosti: koketne a sposobne žene, kakva je Dona Ešford, snalažljivi džeparoš, i zlato koga ima u državnoj kovnici novca na brdu iznad San Franciska. Njih dvoje pripremaju veliku pljačku dok Parker i Daš pokušavaju da otkriju Velšovo skrovište. Vrlo su blizu ali uvek korak iza ubice sve dok Ken ne uhvati balon kojim Velš beži sa otetim zlatom. U obračunu noževima Velša, konačno, izdaje sreća i - pravda je namirena…

Berardijeve varijacije vestern obrazaca efektne su i uzbudljive, protkane svakovrsnim prepoznatljivim mestima (vlastoljubivi meksički generali; Karmen i Ramon koji su još jedna inkarnacija priče o lepotici i zveri ili Esmeraldi i Kvazimodu, zvonaru bogorodičine crkve) odnosno šarmantnim minijaturama (obavezni gradski odrpanci i pijanci kao i musavi vragolani koji pomažu junacima). Ozbiljni ton priče pravovremeno se “relaksira” humornim epizodama i gegovima. Uverljivosti zapleta bitno doprinosi Milacov crtež koji, od početne tvrdoće i krutosti, dostiže do slobodne, na momente lepršave linije koja je njegov „zaštitni znak“. 

Četvrti tom „Kena Parkera“ učvršćuje ugled ovog „vesterna sa dušom“ kao serijala koji, iz epizode u epizodu, napreduje u smeru usložnjavanja i višeznačnosti što ga, sveukupno, čini nezaobilaznim reperom za svakog ljubitelja kaubojskih „priča u slikama“.

(„Dnevnik“, 2019)
Objavljeno: 23.06.2019.
Strip: Noćni sud (113)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 23.06.2019.
Strip: Cane (371)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 22.06.2019.
Redovna izdavačka delatnost...     Press: Tome Trajkov
  ...makedonskog Strip centra!

РЕДОВНА ИЗДАВАЧКА ДЕЈНОСТ НА МАКЕДОНСКИОТ СТРИП ЦЕНТАР

Со финансиска поддршка на Министерството за култура на Р. С. Македонија, Стрип центарот на Македонија со седиште во Велес го продолжува континуитетот на стрип изданија на македонски јазик. Пред се,треба да се споменат стрип книгите: ХАВАНА САД од Гани Јакупи од Косово, РЕКВИЈЕМ од авторите Марко Стојановиќ, Марко Николиќ и Дејан Ненадов (Србија) и 1990 -1999 ВИЗУЕЛНА ХРОНИКА НА МАКЕДОНСКИОТ СТРИП од Александар Стеванов, од Штип.

Првоспоменатите две книги се македонски изданија на стрип книги, издадени врз основ на богатата интернационална соработка којашто Стрип центарот од Велес ја реализира долги низ години.

Што се однесува до книгата „1990 -1999 ВИЗУЕЛНА ХРОНИКА НА МАКЕДОНСКИОТ СТРИП“, се работи за успешен обид на младиот, но веќе докажан македонски стрип сценарист и хроничар Александар Стеванов да го афирмира и систематизира тешко видливиот, но реален континуитет на 9 та уметност во нашата држава. Период којшто е обработуван започнува со осамостојувањето на Р. Македонија и периодот кога во нашата држава веќе не се дистрибуираат изданија на српски јазик.

Освен споменатите стрип книги, од печат излезе и ревијата „СТРИП КРЕАТОР“ бр 29 и 30. Единственото постојано стрип издание кај нас ја продолжува својата уредувачка политика, освен подобрите стрипови од традиционалниот Интернационален стрип салон, заслужен простор добијат и македонски автори од разни генерации: Миле Топуз, Александар Стеванов, Тоде Блажевски, Јана Илиевска, Васко Гаврилов, Ана Марија Стеваноска, Јана Бутеска.

Издавачор укажува дека до сега не се издадени планираните стрип книги: Итар Пејо 3 дел од Диме Иванов-Димано и Кирил и Методи од Миле Топуз (двајцата автори се стрип доајени од нашата земја). Причина за тоа се целосно недоволните доделени средства од страна на Министерството за култура, кои не ги покриваат ниту елементарните трошоци за печатење. Доставени се жалби, издавачот се надева, во интерес на развојот на македонската стрип култура, на позитивен одговор.

Objavljeno: 21.06.2019.
Strip vesti news...      Press: Strip vesti
  ...novi broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima tako da je postavljen još jedan broj Samoniklog korov stripa, 554. broj:
     www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/554

Objavljeno: 21.06.2019.
ISIDOR I NELJUDSKA BIĆA...     Press: SKC BGD
  ...Izložba ilustracija iz istoimenog izdanja
  (System Comics, Beograd, 2019)!

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR BEOGRAD
– SREĆNA GALERIJA

20. 06 – 05. 07. 2019.
Ciklus izložbi: Strip i ilustracija

ISIDOR I NELJUDSKA BIĆA
Tekst: Zoran Penevski, crtež: Dušan Pavlić
Izložba ilustracija iz istoimenog izdanja
(System Comics, Beograd, 2019)
Autor postavke: Igor Marković

Otvaranje izložbe: četvrtak,  20. jun 2019. 19:00

Nadljudskost i podljudskost: „U svetu mašte postoje mnoga carstva, ali teško da ima onih izgrađenih razuzdani-jom a opet proračunato ušrafljenom imaginacijom od sveta u kojem obitava i preispituje ga omaleni monstrum po imenu Isidor. Po imenu, ali i rasnom, verskom, političkom, filozofskom, psihološkom, artističkom, gastronomskom i svim drugim opredeljenjima bivajući jedan… pa, Isidor. I to i takvo, naizgled prosto i nedvosmisleno u svojoj nehajnoj bezbrižnosti, čudovištance koje sebe označi kao Isidor određuje svoju sudbinu i mesto u univerzumu neljudi. Ponavljajući svoje ime nalik mantri, Isidor izaziva neplaniranu provokaciju kritičkog preispitivanja kod najrazličitijih grozomornih sagovornika, rezultujući da ga iz epizodice u epizodicu pozicioniraju kao sve relevantnijeg činioca jednog bizarnog mesta na koje je dospeo. I tako, pomoću jedne jedine, neobjašnjivo iz stranice u stranicu sve sadržajnije reči, bivajući istovremeno i mnogo manje i paradoksalno, toliko više od neprisutnih ali vazda komparativno isticanih ljudi, Isidor postaje i nešto suštinski važnije i bolje i od ala i bauka koji ga okružuju. Zašto je to tako? Šta to Isidor radi, osim da postavlja ogledalo pred svoje ispitivače, terajući ih na nelagodnu samointrospekciju kojoj je zgodna alternativa “car nije go” pristup, u ovom stripu ingeniozno obrnut naglavce. Apsolutno ništa, i zbog toga je toliko fantastičan. U odnosu na „Isidora“ Penevskog i Pavlića, mogu se izvući vizuelne reference prema „Čudovištima iz ormana“ (Monsters, Inc.), idejno-filozofske prema „Kalvinu i Hobsu“, a tu je negde i mogući omaž Grutu iz „Čuvara galaksije“. Ipak, vizuelnom raskošju daleko prevazilazeći prvi, a socio-civilizacijski stajući na crtu drugom mogućem uzoru, Isidor ostaje, kao i njegov protagonista, poetski jedinstven i na svaki način neponovljiv. Naposletku, pošto čitate ovaj tekst nakon celog stripa, znate da Isidorova priča ima tužan kraj. Ili pak…? Imajući u vidu da je i na epilognom groblju i spomenik itekako živom scenaristi, da li je to mig čitaocima da ni Isidor nije mrtav? Nek nada umre poslednja…“

Pavle Zelić
Objavljeno: 20.06.2019.
Zaštitnici tvrđave...     Press: Zaštitnici tvrđave
  ...12 godina Vekovnika!

U sklopu međunarodonog viteškog turnira Zaštitnici tvrđave koji se od država od 14. do 16. juna u Nišu postavljena je izložba stripa "12 godina Vekovnika".

Izložba je bila postavljena na otvorenom, u Niškoj Tvrđavi, a posetioci su mogli da vide odabrane table iz serijala na kome je radilo preko 200 autora širom Balkana.

A, ova vest ide u prošlom vremenu jer je urednik SVesti zbog privatnih obaveaza bio sprečen da radi na sajtu, pa se ovim putem izvinjava zbog neažurnosti...

Objavljeno: 20.06.2019.
Na Letećem startu...     Press: Čarobna knjiga
  ...DŽEREMAJA 7 i 8 • Epizode 19-24!

U deliću sekunde, „velika čistka” vratila je američki kontinent u srednji vek. U doba haosa. U takvom okruženju, dvojica prijatelja, Džeremaja i Kurdi Maloj, traže svoje mesto pod suncem, suočavajući se sa surovom prirodom novog sveta.

Raskošni i uznemirujući serijal, koji nas opominje koliko su krhki temelji naše civilizacije i kako je ljudska priroda podjednako veličanstvena i zastrašujuća.

U sedmom tomu vas očekuju avanture „Pogranična zona”, „Plaćenici” i „Rođak Lindford”, a u osmom „Puška u vodi”, „Ko je plava lisica?” i „Poslednji dijamant”.

Poručite sedmi tomPoručite osmi tom

„Džeremaja” (tomovi 7 i 8) na Letećem startu je u striparnici „Čarobna knjiga” u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford” na Novom Beogradu, Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books” u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.200 dinara po tomu, od srede, 19. juna, do subote, 22. juna. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.350, a u ostalim knjižarama 1.799 dinara po tomu.

Objavljeno: 20.06.2019.
MIRO ŽUPA - Nemoj sad da nećemo kod tebe!...     Press: Atelieri Žitnjak
  ...Galerija AŽ / Atelieri Žitnjak, petak, 14. 6. 2019. u 19 h!

Unatrag gotovo dvadeset godina, intimni imaginarij Mira Župe postupno je postao neodvojivi dio molekule DNK alternativne / podzemne / nezavisne / civilne kulture ne samo u Hrvatskoj, nego i puno, puno šire ― u skoro čitavoj post-jugoslavenskoj regiji. Niknuo iz i dan-danas živućeg i veoma radišnog strip-kolektiva Komikaze, začetog početkom dvijetisućitih u okružju istodobno zagrebačke i beogradske punk, post-punk, crust, trance i uopće ekstremno-glazbene, radikalno-estetske i strastveno skvoterske scene, Miro Župa prokrstario je zapadni Balkan uzduž i poprijeko, a gdje god se zadržao dulje od 24 sata, čini se, ostavio je niz crtanih i pisanih, katkad i izrezanih i izrezbarenih, urezanih i oslikanih tragova u obliku začudnih likova koji trenutačno privlače pažnju svih. Od splitskih MKC-a / Doma mladih i kluba Kocka, preko zemunsko-beogradskih Matrijaršije, "starog" Dragstora i Centra za kulturnu dekontaminaciju do zagrebačkih Attack!-a i AKC-a Medike, Krivog puta i Limba te brojnih drugih kafana, klubova, skvotova, javnih WC-a i polujavnih izba i tunela... Nemoguće je ne naići na groteskne i fantazmagorične, ali i izvanredno zabavne i suludo duhovite čovječuljke i životinje teško pamtljivih, jezično prenapregnutih imena, koji u svojim "oblačićima" ili na majicama neuvijeno nose naoko besmislene, no ljudima prijeko potrebne parole. Poput Julija Knifera na tripu, Župa opsesivno ponavlja jedan te isti motiv u raznovrsnim medijima (strip-crtež, ilustracija, slika, grafika, skulptura, kolaž...), pronalazeći u njemu prostor bezgraničnih varijacija na tragu ničime ograničene, neo-dadom, književnošću i teatrom apsurda, art brutom i drugim umjetničkim pravcima inspirirane jezične igre. Naime, neovisno o tome što izvorno nastupa kao crtač (dok je akademskim zvanjem kipar), fenomen jezika je Župino središnje referentno polje, pa se nalik istaknutim pjesnicima modernizma ne zanima toliko za značenje riječi i njihovih spojeva koliko za zvučne im kvalitete, ali i granice koje simbioza teksta, slike i oblika može probiti u shvaćanju svijeta oko nas. No, iako je neprekidno nadahnut iskustvima povijesti umjetnosti, Župu istodobno rajca svakodnevni supkulturni život i nesvakidašnji životni stilovi koje u njemu pronalazi, prenoseći hrpe neprilagođenih karaktera izvan okvira maštovite, spontanim i stoga nezadrživo iskrenim buntom pogonjene kreacije...

Miro Župa se svojom svjesno izdvojenom pozicijom u kontekstu domaće i regionalne suvremeno-umjetničke scene nametnuo kao idealan gost Galerije Ateliera Žitnjak, predstavljajući trasu kojom bismo i ubuduće voljeli kročiti, pružajući prostor originalnim autorima u području crteža, stripa i interdisciplinarne grafike, čiji umjetnički pristupi spontano ili planirano stoje onkraj uvriježenog shvaćanja medija, povezujući se sa živom (sup)kulturnom gerilom prije nego s uobičajenim izlagačkim i/ili tržišnim okruženjem. Na tom tragu, izložba Nemoj sad da nećemo kod tebe! ima karakter svojevrsne polu-retrospektive koja to nije; odnosno, mada pored jednog privremenog site-specific murala realiziranog premijerno za Ateliere Žitnjak okuplja većinom starije i povremeno dosad izlagane radove, složili smo je s ciljem da ipak donekle usustavimo Župin minuli rad i prikažemo kako je svaki korišteni medij učinio autentično svojim, a vlastitu viziju nikad nije ublažio ni prilagodio bilo kakvoj "svrsi" ― dapače, kad izvodi komercijalne radove, klijenti ga traže upravo zato da bude svoj, da se ne mijenja i ne žrtvuje bilo što što bi ugrozilo kontinuitet izmaštavanja njega samog, možda i najneobičnijeg lika koga je autor stvorio. Posjetitelji/ce na izložbi mogu vidjeti izmišljene plakate za imaginarne grupe na nepostojećim mjestima, skulpture i asemblaže, slike i kolaže te, naravno, tzv. zupacuts, osebujne izreske iz novina kojima Župa redovito puni svoj vrlo popularni Instagram profil. Nemoj sad da nećemo kod tebe? Idemo sigurno, al' u afteru... Započinjemo u Atelierima Žitnjak!

Bojan Krištofić

MIRO ŽUPA (Split, 1978.) je 1997. maturirao na splitskoj Srednjoj umjetničkoj školi (smjer: kiparstvo), na Odsjeku kiparstva pri Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu diplomirao je 2002. u klasi prof. Stanka Jančića. Pored skulpture, intezivno radi u medijima crteža (stripa) i ilustracije, slike i grafike te instalacije. Za sebe kaže da je "haiku strip umjetnik". Dugogodišnji je član međunarodnog strip-kolektiva Komikaze. Izbor iz samostalnih nastupa: izložba stripova Plutujuči brodolom (Galerija Dalmacijaland, Jelsa, otok Hvar); izložba haiku-stripova u Galeriji HOK-a u Splitu; izložba strip-skulptura i stripova u Galeriji Jogurt (AKC Medika, Zagreb); Skračena kesa sjenčenja dvostrukih ormara odgoja ili gostovat ču ti unutar imena (Galerija Greta, Zagreb); Geler i ja (Knjižnica Marija Jurić Zagorke, Zagreb); Brodolomija (Galerija Matija, Šibenik). Među njegovim radovima se ističe jedna od epizoda strip-serijala Lavanderman koji pripovijeda o pustolovinama prvog hvarskog i drugog hrvatskog superjunaka. Živi i radi između Zagreba i Splita.

GALERIJA AŽ / ATELIERI ŽITNJAK
― Žitnjak 53, Zagreb / http://a-z.hr/
― radno vrijeme: pon―čet / 10―14 h / 17―20 h; petak / 10―14 h / 17―22 h; subota / 10―14 h
― voditelj Galerije AŽ: Bojan Krištofić
― dizajner: Boris Greiner
― fotograf: Boris Cvjetanović
― suradnice na kustoskom konceptu i postavu izložbe Mira Župe: Hanna Davidović, Lina Deković, Lucija Habuš, Mateja Mlinarić i Franka Štrkalj (u sklopu kolegija Povijest i teorija povijesti umjetnosti pri Odsjeku za povijest umjetnosti Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu kod prof. dr. sc. Jasne Galjer i asist. Josipe Lulić)

Program Galerije AŽ u 2019. podržavaju Ministarstvo kulture Republike Hrvatske i Gradski ured za kulturu, obrazovanje i šport Grada Zagreba.

Objavljeno: 12.06.2019.
Na Letećem startu...     Press: Čarobna knjiga
  ...FLEŠ - PREPOROD!

„Grom ipak udara dvaput.“

Poručite odmah

Beri Alen je Fleš: svojim nastankom je pokrenuo srebrno doba superheroja, a svojom herojskom smrću – braneći univerzum od kosmičkog Smaka – ušao je u legendu.

A sad, kad je Konačni smak Berija vratio u život, takozvani najbrži čovek na svetu u raskoraku je sa ostatkom planete. Pošto su njegovi naslednici preuzeli ulogu Fleša, Beriju je preostalo još samo da reši jedinu nerazjašnjenu misteriju iz svog prethodnog života: ko je ubio njegovu majku?

Ali Berijev povratak donosi nove misterije. Zašto je Beri uspeo da pobegne iz Sile brzine – vandimenzionalnog energetskog polja iz kojeg svi supertrkači crpu svoju moć – kad brojni drugi heroji i zlikovci nisu to mogli? I još važnije: ko je Berija vratio u život... i da li se Fleš preporodio samo da bi ponovo bio uništen?

„Fleš – Preporod” je na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga” u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford” na Novom Beogradu, Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books” u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.070 dinara, od srede, 12. juna, do subote, 15. juna. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.200, a u ostalim knjižarama 1.599 dinara.

Objavljeno: 12.06.2019.
40 godina Strip zabavnika (2)...      Autor: Predrag Đurić
  ...Zovem se Žistis...
  Doktor Benžamen Žistis...!

Zovem se Žistis... Doktor Benžamen Žistis. Radim kao lekar pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. U neku ruku kao leteći lekar. Stalni putnik međunarodnih vazduhoplovnih linija...

Ove rečenice pojavile su se prvi put na 37. strani prvog broja Strip zabavnika objavljenog drugog maja 1979. godine. Iste rečenice naći će  se u uvodnim kadrovima brojnih narednih epizoda stripa Doktor Žistis francuskih autora Žana Olivijea (Jean Ollivier) i Karla Rafaela Marčela (Rafaele Carlo Marcello). No, kako je sve počelo?

Prema Olivijeovim rečima, sve je počelo u Ženevi 1970. godine. Ovako Olivije opisuje taj događaj:
Ženeva je začuđujući grad u kome živi više stranaca nego Švajcaraca. Ljudi iz celog sveta – engleski bankari, japanski reporteri, američki turisti, arapski emiri i brojni službenici različitih međunarodnih organizacija.  Grad u kom su susreti bilo koje vrste mogući. Prošle sedmice našao sam se licem u lice s jednim tipom kojeg sam poznavao iz vojske. Jedan sjajan momak, izvanredan... Znate tu vrstu: ’Najčudesniji čovek koga ste sreli’... Sve do juče provodio sam svako veče s njim. On je pričao, a ja sam slušao... Taj momak je baš imao život onakav kakav je želeo, u poslu koji je sam izabrao. Nazovimo ga X... Doktor X... Iz SZO...“

Kad se ovim rečima Olivije obratio svojim kolegama iz Pif gadžeta (Pif Gadget), nastao je tajac. Samo je Rože Lekiro (Roger Lecureux) prokomentarisao da bi to bilo dobro ime za policijski strip – Doktor X iz SZO. Olivije dalje opisuje:
Lekar SZO (Svetske zdravstvene organizacije) je stručnjak koji se energično bori protiv kolere, trahoma, malarije i drugih bolesti koje besne širom sveta. Neka vrsta lutajućeg lekara, ako vam je tako draže... To nije posao za decu... Treba biti zdrav i imati jako srce... ’Iksu’ to ne nedostaje. Pa onda trening, sport... Crni pojas u džudou... Jedan primer: sećate li se velike poplave u Burmi pre tri godine? Kolera je zapretila regiji na granici sa Kuala Lumpurom. Moj doca je padobranom skočio u džunglu, noseći 40 kilogama medicinskog materijala na leđima, primio je deset kontejnera vakcina i organizovao je kampanju. Selo za selom. Močvare, tigrovi, itd... Sve je išlo dobro dok ga nisu zarobilo bratstvo vračeva, koji su se spremali da ga osude na smrt. Tad na scenu stupa njegov crnu pojas... Sam protiv šestorice ili sedmorice... Polovinu njih će nokautirati i pobeći, praćen kišom kopalja...“

Nema kraja Olivijeovom pripovedanju, nema kraja oduševljenju njegovih kolega iz redakcije, a Lekiro zakjučuje da imaju pravog junaka! Ostalo je samo da mu daju ime. Palo je nekoliko predloga – Leteći Doktor, Dr Džet, Nebojša, Dr Raš, ili da ostane Dr X... Pola dana su momci iz redakcije razbijali glave tražeći pravo ime za novog junaka, ali avaj! Potištene i obeshrabrene dočekalo ih je veče. Jedan od njih je zaključio kako zaista nema pravde... To je to! Prvo je uskliknuo jedan od njegovih kolega, pa drugi, pa treći... Doktor Pravda (Dr Justice)! Doktor Benžamen Žistis!

Ostalo je još da se pronađe crtač. Neko ko će biti precizan do detalja i biti maštovit, ko poznaje svih pet kontinenata i ko zna da postavi boing 747 na nebo, a landrover u džunglu, da nacrta most u San Francisku, japansku pagodu, urođenika sa Nove Gvineje, javu 360 i ko se razume u džudo... Ali, pre svega, njegova olovka je morala da ulije život dr Žistisu. Olivije je predložio Marčela i njegov predlog je odmah bio prihvaćen. (Posle će se utvrditi da je i Kristijan Gati (Christian Gaty), crtač tada popularnog stripa Fanfan Lala, a kasnije i Crvenobradog uradio probne table). A kako treba da izgleda dr Žistis, zapitali su se momci iz Pif gadžeta. Na to je Olivije izvadio fotografiju svog prijatelja doktora. Svima je bilo jasno da je momak ličio na Alena Delona...

Dve nedelje bile su potrebne Marčelu da razvije lik dr Žistisa. Ljudi iz redakcije zvali su ga svaki dan, nestrpljivo proveravajući kako napreduje. Marčelo se žalio da niti jede, niti spava, da želi da se ubije, toliko se mučio pokušavajući da stvori  odgovarajući lik. „Moram da pronađem stil, moram...“, očajan je bio Marčelo. Na kraju, Marčelo je potrošio na desetine listova papira, pola litra kineskog tuša, petnaest četkica, četrnaest pakovanja aspirina, izgubio je tri kilograma, ali nastao je lik dr Žistisa, onakav kakvog ga poznajemo.

Prva epizoda stripa pojavila se iste, 1970. godine, 15. juna,  u 69. broju Pif gadžeta i bila je praćena prigodnim uvodnikom urednika. Tokom narednih dvadeset godina sledi 155 epizoda od po osam do 40 strana. Sve do 1982. godine strip izlazi redovno, u proseku jedan do dve epizode mesečno, da bi se onda izlaženje proredilo, pa su tako 1982. godine objavljene svega dve epizode, naredne godine nijedna, a 1984. godine opet dve. Sve do 1990. godine godišnje izlazi dve do šest novih epizoda, nakon čega sledi pauza tokom 1991. i 1992. kada se nije pojavila niti jedna epizoda. U 1993. godini objavljena je (reprizirana) poslednja, trodelna epizoda, Bela smrt. Poslednji nastavak pojavio se u 1235. broju Pif gadžeta od 12. marta 1993. godine, nakon čega se i sam časopis ugasio. Epizode su prvo bile crno-bele (prvih 79. epizoda), a zatim su bile u boji. I broj strana  epizoda se menjao – u početku je iznosio uglavnom iznosio 20, da bi se kasnije postepeno smenjivao na 18 i 12 i, konačno, 10, uz česta odstupanja.

Pif gadžet je obnovljen u julu 2004. godine i odmah je doneo nove nastavke Dr Žistisa. Radilo se o dve epizode nastale prema Olivijeovim predlošcima koje je finalizirao Fransoa Korteđani (Francois Corteggiani), a nacrtao ih je Emanuele Barison. I treća epizoda ovog tima bila je spremna za objavljivanje, ali zbog izostanka sporazuma sa nosiocima Marčelovih prava, do toga nikad nije došlo.

Usled velike popularnosti koju je strip doživeo odmah po objavljivanju u Pif gadžetu, tri godine kasnije pokrenuta je i posebna edicija Doktor Žistis, u  kojoj je, tokom četiri godine, objavljeno 22 broja. Epizode Dr Žistisa takođe se objavljuju i u albumima, pa od 1973. do 1988. godine izlazi osam albuma kod različitih izdavača – Ašet (Hachette), Kanguru (Kangourou), G.P. Ruž i Or (G. P. Rouge et Or) i Mesidor Lafarandol (Messidor – La farandole), da bi Solej (La Soleil) 1994. godine objavio i tri integrala. Dvanaest godina kasnije Tot (Thot) objavljuje još jedan integral početnih epizoda.

Doktor Žistis nije bio popularan samo u Francuskoj. U Nemačkoj je izlazio pod imenom Dr Džon Patrik u magazinu Besi (Bessy), u Danskoj u lokalnoj verziji časopisa Pif, isto tako i u Španiji, ali pod imenom Dr Just, u Grčkoj u časopisu Dikajos (Pravda), na holandskom je strip izlazio u obliku albuma, a u Italiji u časopisu Supergulp. Treba istaći i popularnost strip u tzv. istočnom bloku: u Čehoslovačkoj je izlazio u okviru časopisa Pif, a u Mađarskoj u Kockašu (Kockás) i u Pajtaš-lapčoladu (Pajtás-lapcsolád). Spomenimo i igrani film iz 1975. godine u režiji Kristijan-Žaka (Christian-Jaque) sa Džonom Filipom Louom (John Phillip Law) u glavnoj ulozi.

U Jugoslaviji je Doktor Žistis izlazio najviše u Strip zabavniku – 58 epizoda i u Novom strip zabavniku – 37 epizoda. Četiri epizode su objavljene kao dodatak Martiju Misteriji u istoimenoj ediciji, tri epizode u Strip zabavnik almanahu i jedna u Strip zabavniku – nova serija. U prvih nekoliko desetina brojeva Strip zabavnika strip je činio okosnicu ove revije, zajedno sa Rahanom, da bi kasnije izlazio neredovno, ali ipak se zadržavajući do kraja postojanja ove edicije i njenog naslednika – Strip zabavnika. O popularnosti stripa svedoči i veliki broj klubova ljubitelja stripa širom Jugoslavije koji su nosili ime Doktor Žistis, kao i pisma čitalaca, koja su listom izražavala naklonost ka ovom junaku. Dnevnik je štampao i poster sa likom doktora Žistisa.

Osvrnimo se ukratko i na autore. Žan Olivije je rođen kao Iv Olivije (Yves Ollivier) 14. avgusta 1925. godine u bretonskom gradu Pampolu. Novinarsku karijeru je počeo u listu Avangarda (Avant-garde), koji je bio povezan sa pokretom francuske komunističke omladine. Ti je sreo Renea Moroa (René Moreu), koji ga je povezao sa Vajanom (Vaillant), u koji Olivije prelazi 1947. godine. Tu prvo piše scenario za strip Vuk Iv (Yves Le Loup) koga crta Rene Bastar (Bastard), a kasnije i Eduardo Koeljo (Coelho). Sa Koeljom će kasnije raditi i na brojnim drugim serijalima – Viking Ragnar, Vango, Erik Crveni, Lasica, Ajak i drugi. Prvo sa Lisjenom Nortijeom (Lucien Nortier), a zatim i sa Polom Gijonom (Paul Gillon) stvara lik Kapetana Kormorana. Sa Gatijem stvara  Robina iz Šume (sa Čarlijem Kiferom – Charlie Kiefer, kasnije sa Koeljom), Kogana (prvo sa Marčelom), Blekstara i Gusara Crvenobradog, sa sa Hozeom de Hueskarom (José de Huéscar) Detektive na biciklu i Ivena. Sa Rožeom Ševalijeom (Roger Chevallier, pseudonim Kline) radi Crnog Vuka. Sarađuje još i sa Pjerom Leguenom (Pierre Le Guen) i Žeraldom Fortonom (Gerald Forton) na stripu Žak Fleš, sa Anre Žoaom (Andre Joy), Juanom B. Migel Munjozom (Juan B. Miguel Muñoz) i Klodom Anrijem Žijarom (Claude-Henri Juillard) na Malom Žoku i sa Žakom Surioom (Jacquest Souriau) na Žanu i Žaneti. I to nije sve – Olivije sarađuje i sa Encom Kiomentijem (Enzo Chiomenti) na Marku Polu, sa Bastarom i Santo Damikom (D’Amico) stvara Persevala, a treba istaći i saradnju sa Albertom Salinasom i Serđom Tarkviniom (Sergio Tarquinio), Žozefom Garsijom (Joseph Garcia), Robertom Disom, Šereom (Andre Cheret), Žan-Ivom Mitonom (Jean-Yvies Mitton), Pjerom Dipuijem (Pierre Dipuis)... Objavio je i brojne romane, među kojima su neki osvojili vredne nagrade. Umro je 30. decembra 2005. godine.

Rafaele Karlo Marčelo je rođen 16. novembera 1929. godine u italijanskom gradu Ventimilja, a stripom je počeo da se bavi kad mu je bilo 19 godina, nakon što je napustio školu i doselio se u Pariz. Radio je za razne izdavače i časopise, dok se nije pridružio Pif gadžetu 1970. godine. Sa Viktorom Morom (Victor Mora) radio je na Taranisu i stripu Prijatejski vaš, a sa Lekiroom na stripu Vatreni rat. Sa Rajmonom Marikom (Raymond Maric) stvara Svemirskog Patroldžiju i Kristal, a sa Olivijeom još i Taraoa. Našim čitaocima poznat je i serijal na kojem je Marčelo radio sa Luiđijem Grekijem (Luigi Grecchi) Napoznati jahač. Sa istim scenaristom stvara i strip Princ Fantom. U svoj rodni grad vraća se 1991. godine i počinje da sarađuje sa izdavačem Serđo Boneli na stripovima Teks i Zagor. Umire 23. decembra 2007.

Iako njihovog Dr Žistisa nismo imali priliku da čitamo u Strip zabavniku, spomenimo i Korteđanija i Barisona. Korteđani je rođen u Nici 21. septembra 1953. godine. Sa 20 godina dolalzi u Pariz i kratko vreme radi kao crtač, da bi se onda prvenstveno posvetio scenariju. Njegova bibliografija je ogromna, pa ćemo spomenuti samo nama najpoznatije Bluberijevu mladost (sa Kolinom Vilsonom – Colin Wilson), Vremenske putnike (sa Buržeonom – Francois Bourgeon) i Kapetana Rodžersa (sa Kavacanom – Giorgio Cavazzano). Bio je urednik obnovljenog Pif gadžeta (2004-2008). Kasnije se seli na jug Francuske, pridružuje se Melanšonovom Levom frontu i čak biva osuđen zbog karikature jednog od lokalnih aktera Le Penovog Nacionalnog fronta. Interesantno je i da je naš Zdravko Zupan radio neke Diznijeve stripove po Korteđanijevim scenarijima.

Emanuele Barison je rođen u italijanskom Pordenoneu 12. marta 1963. godine. Sa stripom počinje da se bavi već sa 19 godina, prvo u magazinu Fantazi, a zatim i u Topolinu, uglavnom radeći na Diznijevim stripovima. Zatim počinje da radi za francuske izdavače, uglavnom po Korteđanijevim scenarijima, pa tako nastaju Jakuza, Tišina i krv i Tatjana K. U Italiji radi na Dijaboliku.

A ko je, zapravo, doktor Žistis? O tome saznajemo postepeno, iz epizode u epizodu. Olivije gradi ličnost na dva plana – spoljašnjem i unutrašnjem. Na ovom prvom saznajemo odmah na početku da je Žistis mladi doktor koji radi za Svetsku zdravstvenu organizaciju, kao „leteći doktor“, koji uživa puno poverenje svog šefa ser Džona Čataveja, lidera SZO. On je Čatavejev čovek od najvećeg poverenja, koji biva upućen tamo gde treba hitno reagovati i sprečiti ili suzbiti neku epidemiju, ili se uhvatiti u koštac sa delikatnim političkim problemima. Ponekad Žistis pomaže lokalnim zdravstvenim vlastima u odgovoru na neka hronična zdravstvena pitanja. Na ovaj način Olivije ima sjajan „izgovor“ za Žistisova stalna putovanja, smeštanje njegovih avantura na različita geografska odredišta i u najrazličitije kulture. Kako je i sam jednom prilikom izjavio, Olivije je želeo da naglasi kontrast između sveta današnjice i sveta prošlosti, sveta brzih i komfornih aviona, klimatizovanih hotela i ultrasavršenih laboratorija na jednoj strani i sveta civilizacija koje žive u bedi,izolovanih prostorom i vremenom – to je svet dece izgubljene širom planete Zemlje. Olivije pronalazi još dva razloga za Žistisova putovanja – međunarodne konferencije, na kojima je Žistis predavač po pozivu, kao i susrete Svetske džudo federacije i međunarodne turnire, gde se Žistis pojavljuje kao sudija.

Tokom kasnijih epizoda saznajemo da je Žistisov otac bio inženjer koji je proveo 10 godina u Japanu. U to vreme Ben je bio dečak i učenik učitelja Hijamurija (od svoje 14. do 18. godine), od kojeg je naučio ne samo borilačke veštine, već i životnu filozofiju koju je usvojio i na kojoj će počivati njegovi moralni principi. „Hrabrost je raditi ono što je dobro (ispravno)“ je Hijamurijeva poruka koje se Žistis često priseća.

U jednoj epizodi upoznajemo Benovog kolegu sa fakulteta i saznajemo da je Žistis lekar ne više od pet godina – nešto što je danas nezamislivo u međunarodnom zdravstvenom sistemu, da se mladim lekarima ukazuje takvo poverenje, posebno ne u SZO, koja je postala organizacija tehničkih ekperata sa „malo kose i velikim stomacima“. Tek na kraju serijala saznajemo da Žistis živi u Briselu (mada, naravno, nikad nije kod kuće) i da ima 30 godina, što bi značilo da je zaista svoje avanture počeo veoma mlad, jer serijal teče u realnom vremenu, onako kako nastaju i epizode. Možemo da pretpostavimo da je Olivije završio rad na serijalu dosta ranije pre nego što su epizode bile objavljene, pa odatle i taj nesklad u Žistisovim godinama (jer je teško poverovati da je bio lekar već sa 20 godina).

Ponekad suptilno, ponekad otvoreno, ali nikad napadno, Olivije razvija još jedan element Žistisove ličnosti. Kroz epizode i avanture doktor sve više postaje svestan nepravdi, svedoči im kako u razvijenim, tako i u zemljama u razvoju, sve češće pravda na kraju ne pobeđuje, već  Žistisu samo preostaje gorčina sa kojom mora da prihvati da je protiv svih tih moćnika, kriminalaca, političara i bogataša nemoćan. Na hiljade dece ostaće da živi na ulici, starosedelačko stanovništvo bivaće brutalno uništeno ili raseljeno, lekari će biti ubijani ako se suprotstave moćnicima... Sve ovo skoro od samog početka nagoveštava samo jedan mogući ishod Žistisove karijere.

Iako čak u jednom momentu saznajemo da Žistis ne radi za SZO već za „Međunarodnu zdravstvenu organizaciju“, ipak se kasnije opet pojavljuje kao lekar SZO. I tako sve do epizode Pravda (Žistis) se laća oružja (kod nas prevedena kao Osuđen na smrt). Jedan od Žistisovih principa je bio da nikad, ni pod kakvim okolnostima, ne koristi vatreno oružje. I tako u sto pedesetak avantura. A onda, jednom prilikom u Salvadoru, gde besni građanski tat, kako bi spasao jednog dečaka sigurne smrti, Žistis ranjava jednog oficira. Biva osuđen na smrt, ali uspeva da pobegne i pridruži se revolucionarima. Posledice su neizbežne – biva izbačen iz SZO. Kao i uvek u sličnim situacijama, Žistis odlazi na planinu Fudžijama, koja je neka vrsta njegovog duhovnog uporišta, stiče pojas osmog dana (na početku serijala imao je pojas petog dana) i odlučuje da otputuje u nepoznato (ovo je ujedno i hronološki poslednja epizoda objavljena kod nas). Žistisove avanture će se nastaviti, proređene, i narednih godina, ali sada ćemo Žistisa sretati u različitim ulogama – kao lekara francuskog olimpijskog tima u Los Anđelesu 1984. godine ili kao učesnika relija Pariz-Alžir-Dakar. I onaj čuveni Žistisov uvod glasiće drugačije: „Zovem se Žistis. Doktor Benžamen Žistis. Lekar Sveta i građanin planete Zemlje...“.

Evo primera nekih Žistisovih impresija dok je svedočio brojnim nepravdama: „Disao je vazduh slobode; treba da što pre napusti ovu zemlju“... „Žistis nije mogao odvojiti pogled od tih šumških ljudi“... „I svi ti ljudi koji nisu hteli da shvate, koji nisu mogli da shvate.. Svi ti ljudi koji su se zabavljali...“.

A u međuvremenu, od vremena kad je Žistis bio naivni mladi doktor, dok nije postao pun gneva i odlučio da pobegne od svih, nižu se avanture. Začudo, najviše ih je, skoro trećina, u svega šest zemalja – Francuska (10), SAD i Brazil (po 8), Japan i Kolumbija (po 7), Italija (6)... ukupno skoro 80 zemalja i teritorija, uključujući i Grenland i Laponiju. Jasno je da su neke zemlje Olivijeu bile zanimljive nesrazmerno svojoj veličini – tako se Žistis više puta vraća u Nikaragvu, Etiopiju, Šri Lanku, Filipine, Tursku, Tajland, Egipat, Peru, Boliviju... Koncept većine epizoda je sličan – priča se kreće između nekog zdravstvenog problema i nekog društvenog problema, koji ili su međusobno povezani, ili Žistis slučajno svedoči ovom drugom rešavajući neki zdravstveni problem.

Zdravstveni problemi sa kojim se na terenu suočova Žistis mogu se podeliti na zarazne bolesti i metode njihove prevencije (vakcinacija, variola, kolera, trahom, pegavi tifus, trovanje zagađenom vodom, tuberkuloza, bilharioza, žuta groznica, meningitis, malarija, grip, guba), elementarne nepogode i njihove posledice (suša, glad, zemljotres, ciklon) ili hronični problemi (pothranjenost, zagađenje vazduha, ratni konflikti). Zadivljujuće je sa koliko pažnje i preciznosti i Olivije i Marčelo pristupaju ovom aspektu priče, koji ipak čini samo pozadinu – bolnice, bolničke postelje i medicinska oprema, vakcine, infuzije, nega ranjenika, pregled bolesnika, transfuzije krvi... Ako imamo u vidu činjenicu da je tokom rada na Žistisu Marčelo morao da crta i po četiri strane stripa dnevno, moramo ceniti uloženi trud i izvanredan rezultat.

Oni drugi, socijalni problemi, sa kojima se susreće Žistis, takođe su raznovrsni: pljačke, krijumčarenja, otmice, gusarenje, droga, sujeverje, trgovina robljem, izrabljivanje (najčešće starosedelačkog stanovništva od strane lokalnih moćnika ili međunarodnih kompanija), gusarenje, industrijska špijunaža, deca ulice, pohlepa... Ipak, neke teme su prilično česte, tako da se puno puta susrećemo sa otmicama, u više puta svedočimo švercu ili krađi lekova, upoznajemo sujeverje širom planete... I dok u prvim epizodama, onim dužim,od po 20 stranica, ove priče su sveže i nove, u kasnijoj fazi one prilično liče na ponavljanja, sad „spakovana“ na duplo manji broj stranica, čime i njihov kvalitet prilično bledi od predvidljivosti.

Kakogod, menjanje lokacije gde se priča dešava, uvođenje epizodnih ličnosti i problemi koje Žistis mora da reši bez upotrebe oružja i često suprotno željama vlasti, čine sjajnu podlogu na kojoj se razvija Marčelov crtež. Nema sumnje da je upravo u Doktoru Žistisu on doveden do vrhunca – ne samo da su, pored Žistisa, i sporedni likovi vešto iznijansirani, Marčelo je još i majstor perspektive i režiranja kadra tako da se dočara dubina prostora. Činjenicu da je njegov junak majstor borilačkih veština, Marčelo vešto koristi da pokaže svoje umeće u prikazivanju borbi između Žistisa i njegovih protivnika.

Nešto je manje uspeliji pokušaj Olivijea da uvede Žistisove stalne pratioce – prvo je to Mico Takuri, Žistisova asistentkinja i takođe majstor borilačkih veština, a kasnije i novinar glasila SZO Asklepios i bivši bokser – Olivijeov zemjak Morvan Tigdial le Bosonek – Bobos. U većini epizoda u kojima su se pojavljivali oni nisu uspeli da prerastu u nešto više od suvišnih Žistisovih pratilaca, mnogo manje interesantnih od raznih malih sporednih, kako pozitivnih, tako i negativnih, „uloga“.

No, zato su Žistisovi flešbekovi, do kojih uglavnom dolazi u kritičnim momentima, tokom kojih se Žistis priseća lekcija učitelja Hijamurija, u početku veoma upečatljivi i predstavljaju predigru za kulminaciju. Nažalost, kako serijal napreduje, i u ovim reminiscencijama dolazi do  zamornog ponavljanja, a osveženje čine pojedine epizode  tokom kojih se Žistis vraća u Japan, najčešće povodom godišnjice učiteljeve smrti ili da bi polagao ispit za viši rang pojasa.

Tokom diskisije vođene na Univerzitetu Kembridž na konferenciji posvećenoj epidemijama u stripu, crtanom filmu, karikaturi i grafičkim romanima (februar 2018. godine), gde je i strip o doktoru Žistisu bio jedan od glavnih tema, mogla su se čuti i takva mišljenja da je Dr Žistis pre svega strip komunističke propagande, koji u svom nerealnom ideaizmu neštedimice kritikuje kapilatističko društvo zasnovano na slobodnom tržištu i konkurenciji u bilo kom smislu, a da istovremeno ćuti o nepravdama u tzv. istočnom bloku. Zanimljivo je zapaziti da zaista niti jedna od brojnih epizoda stripa nije odvela Žistisa iza gvozdene zavese, na Kubu, u Vijetnam, Kinu, neku od socijalističkih afričkih zemalja. Jasno je i Olivijeovo političko opredeljenje (kao u ostalom i redakcije Pif gadžeta), ali bi se u ovom kontekstu Doktor Žistis pre mogao posmatrati kao pandan neobjektivnim američkim superherojskim stripovima. U suštini, radi se o jednom utopijskom stripu, kakav je uostalom i komunizam bio ideologija. Da, u tom smislu postoji sličnost. Ako se, po mišljenju spomenutih kritičara, idealizam o ravnopravnosti ljudi širom sveta mora izjednačiti sa komunizmom, onda se možemo složiti sa njihovom kritikom. I možda i u ovoj diskusiji možemo naslutiti i neke od razloga zašto se Olivije početkomosamdesetih prilično ohladio od svog najpoznatijeg junaka i, čak se odlučio na zaokret u samom serijalu, kakve retko viđamo u dužim serijalima (možemo, recimo, navesti strip Dečak sa Divljeg Zapada Nolite, Binjotija i Tičija – Guido Nolitta, Franco Bignoti, Giovanni Ticchi). Naime, prva decenija strip o Žistisu – ona najbolja faza, poklopila se sa opadanjem značaja Komunističke partije Francuske, dobrim delom i usled kohabitacije sa Miteranovom Socijalističkom partijom, kojoj je KPF bio manjinski partner u vladi. Nemoć KPF početkom 1980-ih postao je očigledan i partija razočarano napušta vladu 1984. godine. U međuvremenu, francuski intelektualci levičari prestaće da sa idolizovanjem posmatraju Sovjetski Savez i okrenuće se nekim drugim temama, uglavnom ostajući impotentni u svojoj salonskoj veličini. Levica će tokom osamdesetih godina XX veka doživeti svoju globalnu krizu iz koje se sve do danas neće izvući. Pobedili su oni drugi, korumpirani političari i policajci, multinacionalne kompanije, novopečeni bogataši, dakle svi oni protiv kojih se Žistis borio i čijoj propagandi Žistisovi kritičari nisu imali ništa da zamere.

Paralelno teče i jedan drugi proces. Sedamdesete godine bile su „godine slavne“ Svetske zdravstvene organizacije. Ona je uspela da se nametne kao globalni lider u oblasti zdravlja, da stekne poverenje i vlada i stanovništva širom (nerazvijenog) sveta i da postigne neka istorijska dostignuća. Tokom te decenije iskorenjena je prva zarazna bolest – variola, uspešno je implementiran tzv. prošireni program imunizacije koji je uključivao obaveznu vakcinaciju protiv više bolesti, usvojena je lista neophodnih lekova, kao i program Zdravlje za sve, koji će imati za cilj da se svakom stanovniku planete pruži pravo  na zdravlje. Tokom narednih godina uspešno su započeti programi borbe protiv onhocerkijaze, HIV infekcije i tuberkuloze. Nažalost, i jedan ambiciozni projekat se pokazao neuspešnim – eradikacija malarije. Tokom tog perioda (1973-1988) na čalu SZO bio je danski lekar Halfdan T. Maler (Mahler), dobrim delom zaslužan za ugled i uspeh SZO. Posle njega na čelo SZO (ali i drugim međunarodnih organizacija) dolaze uglavnom podobni i „socijalno inteligentni“ funkcioneri, u suštini bledi i po taktici pasivni. Sledile su godine kada su Svetska banka i Međunarodni monetarni fond, a zatim i privatne fondacije (npr. Melinda i Bil Gejts) preuzeli vodeću ulogu u brojnim oblastima, uključujući i zdravstvo. Paralelno s tim, javljaju se brojne humanitarne nevladine organizacije, koje deluju mimo SZO, ali koje su opet pod finansijskom kontrolom svojih donora – bilo vlada ili tzv. filantropa. Jedna od najpoznatijih je organizacija Lekari bez granica, koju je, između ostalih, 1971. godine osnovao i lekar Vladan Radoman, po rođenju Novosađanin, kasnije i poznati francuski pisac. Iz ove organizacije se 1980. godine izvdvojila nova organizacija Doktori sveta, na čelu sa Bernarom Kušnerom (Bernard Kouchner), dakle organizacija kojoj je i dr Žistis pristupio nakon što je napustio SZO, a koja je nastala iz neslaganja sa matičnom organizacijom da humanirarni radnici nikad ne treba da se mešaju u konflikt, već da uvek moraju da sačuvaju svoju neutralnost. U decenijama koje su sledile broj sličnih organizacija brojao se u hiljadama. A Žistis će se predstavljati samo kao doktor Žistis, leteći doktor.

Vreme nastanka stripa Doktor Žistis bilo je i vreme enormne popularnosti filmova i serija zasnovanih na borilačkim veštinama. Najpoznatiji su filmovi sa Brusom Lijem, nastali u periodu 1971-1973, kao i serija Kung-fu sa Dejvidom Karadinom u glavnoj ulozi. Nesumnjivo je da je popularnost ovog žanra doprineo i popularnosti Dr Žistisa, ali na njegov nastanak nije uticao, jer sam strip je nastao ranije. Možemo pretpostaviti da su uticaji došli iz tada sve popularnijih tajvanskih i hongkonških filmova, ili se radilo o jednom nezavisnom opredeljenju autora da svom junaku koji se gnuša oružja dodaju neku od veština koja bi ga spasavala iz bezizlaznih situacija, a koja bi opet bila realna, nasuprot američkim superjunacima. Interesantno je povezivanje borilačkih veština sa Japanom. Džudo je, inače, relativno mlad sport, koji se izdvojio iz džiju-džicua krajem 19. veka, a tek 1964. godine je postao i olimpijski sport. Zli jezici bi ovo Olivijeovo opredeljenje za džudo i Japan objašnjavali potrebom da se ne promoviše neki od delova kineske teritorije van njene jurisdikcije, a mi, pak, verujemo, da je jedan razlog leži u činjenici što se džudo smatrao sportom koji omogućava slabijim protivnicima da pobede jače, a i Japan je bila dobra podloga za uvođenje mističnog u stripu.

Zanimljiva je bila i feministička kritika koja je izneta na račun Dr Žistisa tokom spomenute konferencije, koja je uglavnom okupila britanske urednike stripa, autore, istraživače. Ta kratika je smatrala da je pravi superheroj (što je u neku ruku i dr Žistis) danas teško zamisliv bez svoje partnerke. I zaista, u Žistisovom životu nije bilo mesta za romantiku. Sem Mico, žene, koje su inače česti sporedni likovi u stripu, su uglavnom stjuardese sa kojima Žistis nevino ašikuje tokom prekookenanskih letova (pa sa nekima i provodi veče u disku, ali ništa više od toga), ili još češće partnerke njegovih prijatelja, pred kojima Žistis demonstrira svoje lepe manire. Izuzetak čini romantična avantura u epizodi Sletanje na Nasau. Prilično neobično za jednog stripskog Alena Delona! No, dvadeset, kasnije deset stranica svakako nije bilo dovoljno da u njih stane još i nešto redovne romantike. A i česti smo svedoci da u dugotrajnim serijalima obavezne pratilje glavnih junaka uglavnom postaju smetala, sa kojima autori ne znaju šta će. Sa druge strane, humanitarni radnici često se suočavaju sa sličnim problemom – stalna putovanja i dugotrajna odsustva onemogućavaju stvaranje stabilnih veza. Za one druge vrste veza Dr Žistis je ipak bio prilično visokomoralan strip.

Spomenimo još jedno Žistisovo moćno oružje – krik kiai, koji je imao ulogu deus ex machina – kada ne postoji izlaz, Žistis se posluži krikom koji parališe protivnika. Šteta što takvih oružja nema u stvarnom životu! Bojim se da bi autor ovih redova samo išao po svetu i kričao KIAIIIII!!!!!


Iako možemo da smatramo da smo imali sreću što smo u Strip zabavniku sa „samo“ devet godina zakašnjenja čitali Dr Žistisa, ipak je utisak kvarila neobjašnjiva činjenica da su epizode najčešće objavljivanje bez ikakvog reda. Tako nakon prve četiri epizode objavljene u prva četiri broja Strip zabavnika, u petom broju sledi 14. epizoda, dok će peta epizoda biti objavljena nakon 22. epizode, i tako redom. Mnoge epizode su preskakane i nikada nisu objavljene. Najindikativniji primer je i činjenica da je završna epizoda, u kojoj Žistis napušta SZO i kreće da luta u svetu, objavljena u 32. broju Novog strip zabavnika, a nakon nje je u istoj ediciji objavljeno preko dvadeset epizoda koje hronološki dolaze ranije. Sve ovo je sigurno doprinelo konfuziji kod čitalaca i padu popularnosti ovog junaka.

Čini se da je Doktor Žistis ostao jedan od najviše (nepravedno) potcenjenih stripova. Zanimljiva bi bila hipotetička situacija da li bi situacija bila drugačija da je strip izlazio u Stripoteci, koja je imala kultni status, a ne u pomalo ozloglašenom Strip zabavniku. Činjenica je da je kvalitet stripa opadao vremenom, ali to je i prilično uobičajena pojava u dugotrajnim serijalima. No, neke od elemenata ovog stripa možemo pronaći i u drugim stripovima. Tako strip Marti Misterija sadrži sličnu „istočnu mistiku“, a verovatno najpopularniji strip u Jugoslaviji Kobra Svezotara Obradovića i Branislave Kerca je uspela varijanta jugoslovenskog doktora Žistisa – džudo je zamenjen karateom, Kobra nije lekar, već kaskader, ali sve ostalo je tu. S tim što je Kobra ipak jedna „modernija“ verzija – nije tu više ostalo puno idealizma, kao što ga, uostalom, nije ostalo ni u stvarnom životu.

Na kraju, vratimo se na spomenutu diskusiju o propagandnoj ulozi stripa. Nije li upravo odsustvo idealizma i visokomoralnih principa junaka stripa, čemu svedočimo bezmalo u svakom popularnom stripu poslednjih godina, takođe jedna vrsta propagande? Nisu li današnji junaci, ma kakvi da su, ipak pripadnici establišmenta, ili njegove suprotnosti (čime, pak, postaju pripadnici antiestablišmenta, koji teži da jednog dana i sam postane novi establišment, itd.) i da nema više mesta  za one koji ne pripadaju nigde, koji i dalje veruju u neke ideale... Nekad su,barem u stripu, takvi ideali, takve iluzije, bili mogući. A danas?

Objavljeno: 09.06.2019.
Strip: Noćni sud (112)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 09.06.2019.
Strip: Cane (370)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 08.06.2019.
Put u paralelnu dimenziju pakao ili...      Autor: Ilija Bakić
  ...zaborav je bolji svet za prave ljude? -
  „Pesma zaborava II tom“ Roberta
  Kirkmana i Lorenca de  Feličija;
 
izdavač Čarobna knjiga, 2019.

Robert Kirkman (1978) privukao je pažnju strip javnosti horor serijalom „Okružen mrtvima“ (od 2003) pre koga se dokazivao kao perspektivni scenarista u tekućim serijalima („Ultimat X-Men“, „Marvel Zombies“, „Haunt“). Kada je po serijalu snimljena izuzetno gledana TV serija „Okružen mrtvima“ Kirkman je postao profitabilna zvezda. Taj uspeh je, naravno, „pogurao“ i druge Kirkmanove serijale - „Izgnanika“ (po kome se takođe snima TV serija), „Super dinosaurusa“ i „Nepobedivog“. Zbog svega toga Kirkmanov novi strip „Pesma zaborava“ iz 2017.g. dočekan je sa velikim interesovanjem i očekivanjima; reakcije kritike i publike uglavnom su pozitivne pa se može govoriti o svojevrsnom hitu odnosno bestseleru u okviru korporacijskog stripa koji je, pre svih u svetu, stigao do domaćih stripoljubaca zahvaljujući agilnoj „Čarobnoj knjizi“.

Među par junaka priče najvažniji je Nejtan Kol koji je sebi dodelio izuzetan zadatak - on iz Zaborava vraća izgubljene ljude. Naime, deset godina ranije iz zvanično nepoznatih razloga deo Filadelfije sa oko 300.000 stanovnika nestao je u Zaboravu, paralelnoj dimenziji koju nastanjuju svakovrsna čudovišta. Vlada je najpre organizovala akcije spasavanja ljudi iz Zaborava ali je taj poduhvat faktički ugašen. Samo još Nejtan, opremljen specijalnim „gedžetima“, odlazi u solo specijalne misije iako su one sve ređe uspešne. Oni koje vrati u našu stvarnost nisu uvek time oduševljeni: jedni pate od „posttraumatskog stresa“ a drugi se teško privikavaju na „običan“ život jer su se već koliko-toliko prilagodili Zaboravu. Nejtan, međutim, nastavlja putovanja uprkos protivljenju saradnika i državnih institucija jer, u stvari, traži brata Eda, u normalnom svetu problematičnog tipa (dok Nejtena svi smatraju genijem). U Zaboravu Ed predvodi organizovanu grupu koja uspešno opstaje u neprijateljskom okruženju tako da je Ed u promenjenim okolnostima našao sebe i svoje mesto u društvu. Nejten nalazi brata i pokušava da ga vrati u „staru realnost“ govoreći da se ona promenila. Ed pristaje da to proveri i braća se vraćaju ali - i tu počinje priča iz drugog toma koga čine epizode 7 - 12 (objavljivane kao takve u mesečnim sveskama). Naravno, stvari su se, dok je Nejten bio odsutan, poprilično promenile - ali ne na bolje pa on pada u ruke vlasti i priznaje da je njegov neuspeli eksperiment izazvao nestanak dela Filadelfije! Eda, pak, muče problem razrešenja starih emotivnih problema. U vratolomnoj avanturi punoj jurnjave i borbe sa monstrumima ali i sukoba sa policijom odnosno bratkih razmirica, Nejten će, uz pomoć svoje devojke, oteti binarni lančani generator sa namerom da ispravi svoju grešku ali Ed, koji veruje da je Zaborav bolji svet za prave ljude, u Zaborav šalje još jedan deo grada. Do kraja će se barem ova greška ispraviti a braća izmiriti i svako će ostati u svetu u kome želi da bude dok vlast prestaje da proganja Nejtena. No, posle „hepi enda“ slede dve stranice na kojima inteligentno čudovište, u prostoru koji liči na svemirski brod ili laboratoriju, muči razapetog čoveka što, naravno, znači da priča nije završena već da se iznova zapliće...

„Pesma zaborava“ varira standardnu temu naučne fantastike - (zlo)upotrebu nauke u rukama opsesivnog (ili ludog) naučnika; setimo se da jedan od temelja moderne naučne fantastike, roman „Frankenštajn“ Meri Šeli upravo promišljanja ovaj problem.  Ništa manje važna je i tema opstajanja ljudske naseobine u drugom, stranom neprijateljskom svetu - ovog puta Zaboravu - odnosno izgradnje društva koje je bolje od onog na „staroj“ Zemlji. Ove teme, pak, pozornica su za zaplitanje i razrešenje prastarog problema sukoba između braće a što daje ljudsku dimenciju čitavom zamešateljstvu. Kirkman postepeno otkriva kockice koje rešavaju neke od ključnih problema dodajući, kad razreši jednu dilemu nove i nove zaplete. Ovakva pripovedačka „metodologija“, pažljivo dozirana-raspoređena u 20-tak strana svake epizode, uspešno funkcioniše i „vuče“ čitaoca napred. Kirkmanovi junaci, s druge strane, nisu instant heroji, nesigurni su, zbunjeni i zatečeni situacijama, kolebaju se i odlažu konačne odluke mada su, čini se, žene hrabrije i odlučnije.

De Feličijev crtež svesrdno podupire odmak stripa od prepoznatljivo-konvencionalnog stripa. Umesto lepih i ispeglanih on redovno crta naborana, umazana, namrštena i zabrinuta lica; čudovišta iz Zaborava nimalo ne liče na „konfekcijske“ modele iz popularne kulture (sa mnogo kandži i zuba). Otuda strip odiše neobičnom, odmaknutom atmosferom koju nestandardni kolor potcrtava dajući čitavoj priči veću dozu začudnosti - i atraktivnosti - nego što bi je imala da je rutinsko-šablonski iscrtana i obojena.

Rečju, „Pesma zaborava“ u drugom tomu potvrđuje raniji utisak da je reč o stripu koji se, mada poštuje konvencije naučnofantastičnog žanra, ustrajno od njih odmiče - na zadovoljstvo ljubitelja stripa i Kirkmanovog opusa.

(„Dnevnik“, 2019)
Objavljeno: 07.06.2019.
Dragoš Jovanović Fera (1940-2019)      Autori: Predrag Ikonić, Dušan Cvetković
  ...KAKO JE FERA SVIRAO STRIP.

6. maja nas je napustio Dragoš Jovanović - Fera, u to ime vam, uz predlog Dušana Cvetkovića i odobravanje Parabelluma, prenosimo poslednji intervju sa Ferom koji je objavio ovaj strip magazin prošle godine.



LEGENDA O ZNANOM JUNAKU
Dragoš Jovanović Fera

Pišu: Predrag Ikonić, Dušan Cvetković

KAKO JE FERA SVIRAO STRIP...

Dragoš Jovanović Fera rođen je 28.septembra 1940. godine u Zaječaru. U Nišu je pohađao srednju muzičku školu. Penzionisan je 1990. godine kao vojni muzičar (bubnjar).Crtačkijedebitovao 1958. godine u "Borskom kolektivu", novinama RTB. Od 1963. godine publikuje radove na stranicama stripmagazina i humorističkih revija u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj, BiH, Makedoniji, Kosovu, Rumuniji, Bugarskoj... Kontinuirano objavlјuje u poznatim evropskim časopisima, kao što su: "Ege" (Francuska), "Williams Intereuropa" (Italija), "Axel Springer Verlag" (Nјemačka)...Dopisnik je "Nor-a", "Bedesup-a" (Francuska), "Serie Jurnalen-a" (Danska), "Bil& Bubbla" (Švedska)... Učestvovao je na mnogim domaćim i inostranim salonima, izložbama karikature i stripa. Tri puta je samostalno izlagao, dva puta u Nišu i Rimskim Toplicama (Slovenija). Na internacionalnom festivalu humora i grafike u Bolonji (1973.) dobio je Srebrni pehar- Promocion Club Bologna. Od 1978. godine član je Udruženja crtača Kube, grupe P-ELE.U "Dečijim novinama" iz Gornjeg Milanovca uređivao je "Eureku", bio član Savjeta ove izdavačke kuće, odgovorni urednik "Gusara", prve niške striprevije, kao i magazina "Comics", karikaturista "Narodnih novina"... (Naj)veći broj kratkih, humorističkih stripova objavlјivao je pod krovom "Dečijih novina". Na primjer, u "YU stripu" publikovao je slјedeće radove: Zamka (144/1), Invazija (148/1), Es-Ef (186/1, 190/1, 204/1, 208/1, 130/1, 25, 33), Belutko (204/1, 208/1, 212/1, 222/1, 226/1, 22, 25, 32), Ljuba Danguba (216/1, 234/1), Seoske zvrčke (40), Raša (45, 46)...Dva njegova najčuvenija lika su Vojnik Radojica objavlјivan 25 godina u "Vojničkim novinama", dok je avanture vojnika Luke uobličavao punih 18 izdavačkih sezona. („Antologija niškog stripa“ Branislav Miltojević, izdavač: „Prosveta“ Niš, 2004. godine).

Dragoš Jovanović Fera znani je junak lјubitelјima devete umjetnosti sa ovih prostora, živa legenda pa i ne treba da čudi zašto smo dragog Feru odabrali za našu rubriku. Fera je takođe i muzičar, profesionalac, bubnjar. Nisam uživo gledao Feru pa ne smijem sa sigurnošću tvrditi da li je Bane Kerac  još uvijek najbolјi bubnjar među domaćim strip crtačima (doduše nisam gledao ni Baneta kako lupa uživo, ali jesam neke video snimke njegovog „Gerometala“). Sa Ferom je u Nišu razgovarao Dušan Cvetković uz malu pomoć peđe slavnog, a razgovor slijedi...

Otkako znam za sebe, znam i za strip pa tako i za domaći strip, a samim tim i za ime Dragoša Jovanovića Fere iz Niša. Prvi put sam Vašeradove vidiona stranicama JU STRIPA, a Vi ste vjerovatno počeli i ranije objavlјivati. Kako i gdje je sve krenulo?
Sve je krenulo u Boru, prve svoje radove objavio sam u časopisu "Borski kolektiv", novinama RTB, davne 1958. godine.

Ti si rođen tamo u Boru?
U Zaječaru sam rođen. Iz Zaječara smo došli u Bor, tata je bio pravni referent, mama učitelјica. I eto tako je počelo.

A otkud to da ste zavolјeli crtanje s obzirom da ste po profesiji bio nešto drugo tj. muzičar?
I još uvijek sam muzičar i to dobar muzičar, iskreno da ti kažem. Violinu sam svirao, malo prije toga klavir. Onda sam ušao u redakciju „Borskog kolektiva“ gdje oni uopšte nisu imali karikaturistu, niti su znali za karikature, osim za velike, Klasa i to društvo i sl. Evo pogledaj te novine i stripove što sam tada radio „Tetka Lela iz Bor sela“, npr.

Da li je kod Vasu početku bila izražena samo lјubav prema crtanju, ilustraciji, a otkriće stripa uslijedilo kasnije ili je bilo obrnuto tj. stripVamje pobudio lјubav prema crtanju?
Počeo sam gledajući i učeći od drugih, a najviše sam naučio od Aleksandra Klasa, išao sam kod njega i kući, izuzetno me primio. Smatrao sam da i ja mogu da dam neki doprinos umjetnosti. Na početku sam i ja prvo kopirao druge što je normalno, a poslije sam počeo da radim svoje crteže. Nakon „Borskog kolektiva“ počeo sam da crtam i za „Jež“ i za druge beogradske i novosadske novine, i ostale. Ja sam od karikature krenuo, ali sam volio strip i redovno ga pratio kroz naš „Zabavnik“ ili francuski „Spiru“ i „Tintin“ pa su mi se i same karikature nekad sastojale od par sličica što je u stvari strip. Volio sam tu formu.

Je li ti bilo teško da u to vrijeme i u toj sredini dolaziš do stripova?
Mnogo je teško bilo. Ja sam slučajno imao nekoliko poznanika gastarbajtera koji su radili u Francuskoj koji su mi nabavlјali te francuske strip revije. I zavolio sam da radim humorističke stripove. Volim čitati i realističke, naravno.

Postoji li neka osoba iz tog perioda Vašeg života koju bi pomenulidaje uticala na Vaše bavlјenje umjetnošću?
Ne mogu da te lažem, ali tata me je terao da crtam govoreći „onako kako misliš da treba da crtaš, crtaj, a ako ti se ne sviđa, lepo ga skloni i gotovo“.

Kakav je uopšte tada bio odnos sredine prema toj tvojoj lјubavi prema crtanju?
Izvanredan je bio odnos sredine. Svi su na to gledali sa poštovanjem. To su sve bili stariji, cjenjeni lјudi, ja sam imao 19 godina. Znaš kako su tada vaspitavani lјudi, ne kao ovo danas partizanski, da djeca biju profesore i sl.

Ja u stvari ne znam kako je to tada bilo, pa ako možeš reci mi nešto više o tome, koji su to sve lјudi čitali., jesi li imao u blizini svojih istomišlјenika?
Najveći je štos što je meni falio neku tu u okolini, neki istomišlјenik, nisam imao nikog. Da bi nekako uticao na mene, pa da budem bolјi ili gori. Neko da se ugledam na njega da mi kaže to ne valјa nego ovako i sl. Jedino pokojni tata, on mi je unio tu volјu i podržavao me mnogo.

Do kada si ti živio u Boru?
Do šezdesetdevete, ne pardon... 1968. godine sam otišao u vojnu školu, do 1968. znači. U stvari došao sam '55. u Niš, u srednju muzičku školu. Bio sam tu jednu godinu pa smo od nas 27, 25 pali iz harmonije kod profesorice, neka Dorina Simić, sa direktorom se muvala. Pa drugi put to položim, pa treći put opet padnem iz harmonije i ja 3 godine izgubim u Nišu i onda jedan drugar nađe jednu debelu vezu pa van svih rokova upišem Vojnu školu u Nišu.

Prije nego što si otišao na Vojnu školu jesi li znao nekoga u Nišu, Beogradu, nekog ko se bavio karikaturom, ilustracijom?
Bio sam u kontaktu sa mnogima, a želјa mi je uvijek bila da upoznam ovog Arsova. Komunikacija sa redakcijama tada je išla uglavnom preko pisama: „Dobar dan želio bih da upoznam toga i toga...“ Kod Klasa sam išao kući kao što sam već rekao, pa kod Juge Vlahovića. Dobro on je mlađi, ali samo da ti kažem. Sjećam se jedan časopis 70 i ne znam koje godine, švajcarski, jedan od najstarijih humorističkih časopisa na svijetu. Ja mu kažem daj mi molim te adresu da i ja nešto pošalјem. Kaže Klas: „Ne može, ja sam slao 3 puta i ništa“. Ja jednog dana odem u „Jež“, odnesem 100 grama kafe, itd., znaš kako to ide... Tu nađem Mileta Dobrića, Ferija Pavlovića, kad pogledam i vidim taj švajcarski časopis. I pitam Dobrića koji je bio zajebant, dobar čova, mogu li dobiti adresu časopisa. Kaže on: „Ma uzmi nosi sve to bre, mi to bacamo, dobijamo kao razmjenu.“ Ja dođem kući, 1973. godina, pamtim, pošalјem jednu ilustraciju. Vrate mi. Ja pošalјem drugi put, ništa. Ali ja pošalјem i treći put kad dobijem pismo od njih: „Primili smo 5 karikatura, 3 karikature zadovolјavaju“ i vratili mi originale. Meni to nije jasno bilo. U slјedećem pismu šalјu mi časopis sa mojim karikaturama kad poslije toga stiže još jedno pismo: „Uplatili smo Vam dana toga i toga honorar, toliki i toliki, hvala“. Tad sam već radio u vojsci kao muzičar, svirao bubnjeve, ja sam bio aktivno vojno lice. Na mene su lepo gledali i ovi političari i ostali. Ja sam imao jedan dobar štos.

Postoje li neki omilјeni naslovi, strip junaci ili autori iz djetinjstva koji su ostavili uticaj na Vas?
Tada je bio omilјen časopis „Plavi vijesnik“. Od ovih novih ja nisam volio ove super junake.  Naši napravili nekog super heroja, ima testere umjesto ruku. Ja pitam kako taj junak briše dupe! Volio sam tada više neke bajke i to, klasičan američki, engleski, talijanski, detektivski strip i sl.

Je li se moglo živjeti tada od tadašnjih honorara?
Jedno vrijeme moglo se živjeti i od stripa i karikature, pazi, jedno vrijeme. To ti kao bratu kažem. Da je neko malo zapeo dupetom, zagrijao zadnjicu, mogao je živjeti od ovoga. Ali malo je bilo profesionalaca. Neki su radili pod ugovorima. Ja sam znao lјude koji su lijepe plate imali. Ja sam kao poručnik imao manju platu nego tadašnji urednik karikature, koji je bio samo urednik, koji kaže „ovo pusti, ovo ne, ovo baci“! Samo urednik. A pazi, vojska je tad imala dobre plate. Samo „Jež“ je imao 8 izdanja. Ej, osam izdanja, to je mnogo bre.

Sa kojim ste sve izdavačima sarađivali i u kojim ste sve časopisima objavlјivali?
Ja kada sam počeo da radim karikature ja sam gledao za koga da radim. „Borba“ je bila crvena,  novine KPJ. Ja sam se dvoumio da li da šalјem za „Politiku“ redovno, da se ustalim ili „Borbu“ i ja  pređem za „Borbu“. Verovao ili ne baš te 1973. godine počnem tu da objavlјujem na 2 dana  su išle karikature. Mnogo su me poštovali. Svo vrijeme sam objavlјivao u vojnim listovima, časopisima. Kasnije sam počeo da radim za „Dečije novine“, to mi je bilo zlatno doba, en znam tačno koje godine, imam negdje zapisano.

To je vjerovatno druga polovina sedamdesetih?
Tu je bio jedan čovjek, moj Jovanović. Bio je tu i jedan imenjak, a ovaj prezimenjak. To je bio učitelј koji je napravio giganta od „Dečjih novina“. On je genije bio, Srećko Jovanović. To je prvo bio čovjek, lјudska veličina. Ja se sjećam sada, evo okreni malo da vidiš ovaj strip, moj glavni junak stripa bio je komandant rimske karaule. Radilo se na tome da se napravi serijal, čak jedan zaseban strip,  da on bude glavna negativna ličnost, taj rimlјanin, on će da bude protiv Slovena. Ovo ti pominjem zbog Dikana jer je on zauzeo njegovo mjesto. Dikan je bio u mudima kad sam ja radio ovo. Ja sam to radio znaš kako, Srećko me tjerao, ali nekako mi nije bilo po mome.

Najpoznatiji ste po stripovima kratke forme i velikom broju strip junaka koje si najčešće radio za vojne listove.
Radio sam za sve vojne listove, 7 vojnih listova, karikature i strip kaiševe. Kaiševe sam na početku preuzeo od drugog crtača, tu je bio neki  junak Luka, a ovaj Vojnik Radojica to je moj, on je bio novi. Vojnik Radojica je možda jedan od najdugovječnijih strip serijala kod nas. U to doba održavali su se posebno i festivali vojne karikature, toliko je to tada bilo zastuplјeno i prihvaćeno. Bio je to veliki angažman tako da u tom periodu nisam imao vremena za neki svoj, baš lični strip. Puno sam volio raditi karikature i stripove bez riječi jer nisam nikad volio puno govorancije. I dan danas.

Od Vaših „dugometražnih“ stripova meni je najpoznatiji strip serijal „Krahan“ (vjerovatno parodija na Rahana). Koliko stranica su imale pojedine epizode i koliko je ukupno urađeno epizoda?
Nisam ja imao neke serijale. Imao sam neke vesterne, ali i oni su kraća forma bili. Svaka epizoda je za sebe bila. „Krahana“ nije nacrtano mnogo stranica tako da nisam nikada razmišlјao da ga objavim u nekom samostalnom albumu.

Kako si ti uopšte izgradio svoj stil? Očigledan je kod tebe uticaj francusko-belgijske škole, ali ti imaš jednu prepoznatlјivu liniju od svojih početaka do danas, koja je naravno usavršavana, ali kad se vidi crtež vidi se da je to Fera!
Imao sam jednog Amerikanca, Džek Dejvis se zvao, on mi je bio uzor. To je bio genijalac. Evo pogledaj ovaj najnoviji rad. Uvijek sam se plašio da crtam perom i četkicom, ali nisam nikada crtao flomasterima. Ipak sam koristio samo pero i eventualno četkicu.

Jedno vrijeme ste se bavili i izdavaštvom. Sjećam se da sam se jako obradovao kada sam kao tinejdžer na sarajevskim (a Dule na Niškim) trafikama kupio prvi (nažalost i jedini) broj strip magazina „Gusar“ čiji ste Vi bili urednik. Možete li se malo prisjetiti tih vremena, kako je krenulo, zašto je odmah stalo i sl.
Početkom osamdesetih, skupili smo se društvo jedno, lijepo. Bane Miltojević, Bane Brada koji je rano preminuo... Bilo je dosta autora tih godina u Nišu: Miša Marković, Profke i Laci koji su došli malo kasnije... Ispostavilo se da postoji jedno društvo koje crta, ali ništa, ne vidi se nigdje dalјe. Mi smo postojali, ali nismo postojali, razumiješ. Objavlјivalo se u stranim časopisima, ali nama je ovdje trebao jedan kontinuitet objavlјivanja. Ja sam riješio da to promjenim. Okupio sam tu cijelu bandu od Miše Markovića kog sam najviše poštovao do ostalih. Objavili smo jedan broj „Gusara“ pa nakon dugo vremena, sredinom devedesetih, objavili smo dva broja strip revije „Comih“. Dosta nam je pomogao i Stanimirović koji je bio dekan na fakultetu, a sin Mirko Stanimirović mu je crtao stripove. Mi nismo prodali nijedan jedini broj, sve je to podijelјeno.

Ipak jeste, ja sam kupio jedan broj u knjižari Bata, a drugi si mi ti poklonio (op. Dule)... Iako se bavim andergraund stripom, ja promovišem i kupujem strip u svim oblicima, naravno.
Da, i ja se sjećam kad sam čuo za tebe i za tvoje stripove. Nije bitno što je to andergraund, nego je bitno da tu ima šta da se kaže. Gledao sam ja vaše radove na izložbama, ipak to ima neku misao, suština i sl.

Jeste li pokušavali još nešto što se tiče izdavaštva?
Nije bilo ništa više što se tiče izdavštva u Nišu do druge polovine devedesetih. Ništa nije moglo u Nišu da se uradi kasnije, takvo je vrijeme bilo. Bane Miltoje je imao još par spremnih knjiga, ali nije imao kome da ponudi da to objavi.

Uglavnom ste radili po vlastitim scenarijima. Jeste li sarađivali sa nekim domaćim ili stranim scenaristom?
Ne, nikada. Sve karikature, svi gegovi su moji. Bilo je bitno da budem savremen i u toku zbivanja. Nije mi niko ni nudio nešto da radim.

Jeste li objavlјivali u inostranstvu, sem tog početka kada steobjavlјivali u Švajcarskoj?
Objavlјivao sam jedno četiri godine u Švajcarskoj, Francuskoj i u Italiji naravno. To je bila lijepa saradnja. U Bolonji sam dobio veliki srebrni pehar 1973. godine na festivalu karikature. Bio je neki general Đura Lončarević, odem do njega na razgovor, kontam zašto li me zove. Kad on zove da pričamo o karikaturi! Toliko je bio obrazovan. Jednom prilikom obratim se ja svom šefu, nekom potpukovniku i kažem mu da sam dobio telegram od Grada Bolonje da me pozivaju na festival i da moram da idem do generala Lončarevića da tražim dozvolu, kaže on ne može! Ma ja idem, ne možeš me zaustaviti, da me j.... Odemo onda do generala zajedno, a on kad je čuo o čemu se radi rekao je ovome da mi za pola sata napiše dozvolu za pasoš (pasoši vojnih lica stajali su u sefu tada) i da mu se ne vraćam bez pehara na oči. Toliko je taj Đuro Lončarević volio strip i karikaturu, mogao sam s njim da pričam, evo ovako kao ja i ti, razumiješ.

Koje su za Vas bile najbolјe godine za strip na našim prostorima ili one tek dolaze?
Meni lično je najlјepši bio taj period iz 1973. godine. A za strip kod nas najlјepši je bio taj period dok su funkcionisale „Dečije novine“. Nakon Srećka Jovanovića i  „Foruma“ iz Novog Sada nikad više neće biti isto. Za strip danas znam da crkava, ne znam zašto. Svi pričamo danas o parama, to je tačno jer bez love nema ništa. Ali u ono vrijeme je bilo i malo entuzijazma.

Maloprije  sam se malo našalio jer mislim da ovdje nikad neće biti tako dobro za strip kao ranije iako danas ima veliki broj izdanja, više nego ikad, ali publike je premalo... Kako Vi vidite taj fenomen?
Bio sam jedan dan u striparnici kod ovog momka, ne znam kako se zove (Zlatibor Stanković, op. Peđa). Zainatio sam se i otišao. Proanalizirao sam i vidio da je sve skupo. Strana izdanja su jeftinija nego naša. Cijena je previsoka, ubija. Kad bi strip bio bagatela bilo bi bolјe. „Stripoteka“ je jedna od rijetkih koja je preživjela.

Ti si poznavao većinu domaćih autora tih godina. Kakav je bio odnos između vas, je li bilo lјudi koji su čuvali svoje izvore, tajne za sebe, je li bilo sebičluka i sl.
Tada nije bilo interneta, ali što je interesantno, opet se sve znalo. Svako je od srca pričao svoja iskustva. Bilo je mnogo lјudskosti, dostojanstva.

Čime se Fera bavio ili bavi i dalјe kad ne crta?
Svirao sam u Vojnom orkestru, a povremeno sam bio u Simfonijskom orkestru kao ispomoć.

Da li još uvijek crtate strip i šta ako nije tajna?
Radim karikature samo. Ali evo za dvije godine nemam ni dinara zarađenog. Šalјem stalno preko imejlova raznim izdavačima i festivalima, da lјudi vide ipak da sam živ, da i dalјe radim.

Da li su mladi sugrađani, Nišlije dolazili kod Vas po neki savjet ili ste možda vodili neku školu stripa u Nišu?
Toni Radev je bio. Ja sam mu rekao, nastavi ovako kao što radiš, nemoj ništa da mrdaš. Ti radi to tvoje što ti osjeća. I tako je uspio, objavio je i u Francuskoj jedan album. On je fin, lijepo vaspitano dijete. Pričamo često, dođe do mene...

Imate li neke ideje kako da pomognemo da strip na našim prostorima poveća svoju popularnost...
Strip će da ide samo na gore jer nema novca. Ti možeš da crtaš i da voliš ovo, ali...

(„Parabellum“, 2018)
Objavljeno: 06.06.2019.
Strip: Kumova slama (34)      Autor: Mirko Zulić
Objavljeno: 06.06.2019.
Na Letećem startu...     Press: Čarobna knjiga
  ...V KAO VENDETA!

„Ideje su otporne na metke.“

Poručite odmah

Jedno od najuspelijih ostvarenja u svetu stripa i ključno delo u karijerama njegovih tvoraca, Alana Mura i Dejvida Lojda.

Zastrašujuća priča o gubitku slobode i identiteta u jezivo uverljivom totalitarnom svetu.

„Ispod ovog plašta nema ni krvi ni mesa koji se ubiti mogu. Ovde je samo ideja.“

Smeštena u zamišljenu budućnost Engleske koja je potonula u fašizam, Vendeta dočarava život potlačenih u autoritarnoj policijskoj državi i iskupljenje snagom ljudskog duha koji ustaje protiv nje. Veoma jasno i inteligentno osmišljena, ova smela priča pruža nam izuzetno duboke karaktere i realističnu radnju u beskompromisnoj obradi teme represije i otpora.

Prenoseći sadržaj američkih izdanja 30th Anniversary Deluxe Edition i Absolute Edition, Čarobna knjiga vam donosi prošireno izdanje, s dodatnim stranicama stripa i ilustracijama umetnutim u tok priče, i sa znatno podrobnijim pratećim sadržajem.

„V kao Vendeta“ je na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga” u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford” na Novom Beogradu, Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books” u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 2.340 dinara od srede 5. juna do subote 8. juna. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 2.600, a u ostalim knjižarama 3.499 dinara.

Objavljeno: 05.06.2019.
Strip scena Kosova...     Press: Tome Trajkov
  ...NOVOSTI!

Kao izdanje Multimedijalnog centra Priština, a u ediciji "Gran festa" izdat je grafički roman "Poslednji testovi pred apokalipsom" amerikanca Toma Kaczynskog.

Prevodilac je Agron Bajrami.

Za izdavača: Gani Jakupi i Jeton Neziraj.

Finansijer ovog izdanja je Američka Ambasada.

Radi se o zbirci kratkih priča na ukupno 132 strana , na temu dekadencije modernog društva, u metaforičkom smislu.

Crtež je minimalistički, a stil pisanja može se uporediti sa književnim autorima kao Franc Kafka ili Rejmond Karver (Raymond Carver).

Inače , vredi podsetiti da je ovogodišnji Gran fest, kao prvi specijalizovani strip festival na Kosovu, uspešno održan od 10. do 12. maja. Sve je to zasluga strip umetnika Gani Jakupija, koji živi i radi u Španiji.

Gani Jakupi je organizator i edukativne strip radionice (grafik novel workshop) koja je nedavno organizovana u Prištini i spremila je grupu mladih autora za rad u dvetojoj umetnosti.
Objavljeno: 04.06.2019.
Endem #39...     Press: Tihomir Tikulin
  ...Plavi Endem!

Iz tiska je izašao novi 39. Endem! Kao što je već uobičajeno, naslovnica i galerija crteža naših majstora odaju homage jednoj popularnoj strip reviji iz davnina. Ovoga puta je u pitanju Plavi vjesnik, legendarna strip novina koja je dodirnula mnoge ljubitelje stripa 60' godina prošlog stoljeća.

Najdugovječniji strip-fanzin na našim prostorima na 64 cb stranice i koricama u boji + galerija crteža na temu stripova iz Plavog vjesnika. U ovom "plavom" broju sa svojim kreacijama sudjelovali su: Zoran Janjetov, Dario Kukić, Tomislav Tikulin, Maxim Šimić, Miljenko Horvatić, Stipe Kalajžić, Filip Cerovečki, Hrvoje Ružić, Dragan Antulov, Emir Pašanović, Danijel Kuzmić, Mihaela Erceg, Filip Kelava, Darko Macan, Domagoj Rapčak, Ive Svorcina, Sebastijan Čamagajevac, Štef Bartolić, Miljenko Šimić, Petra Kukić Halužan, Mimi Kortazar, Krešimir Biuk, Frano Petruša, Dalibor Talajić, Nikola Čižmešija, Bob Živković i Tico.

Možete ga kupiti u zagrebačkim striparnicama Stripovi na kvadrat i Asteroid. Također 39. broj možete naručiti direktno od mene na endem.stripfanzin@gmail.com. Cijena sitnica, 25 kuna + poštarina!

Objavljeno: 03.06.2019.
Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo vas da se obratite autorima priloga.
U slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.