naslovna  |  arhiva  |  strip  |  autori  |  istorija  |  online stripovi  |  striparnice  |  izdavači  |  škole stripa  |  festivali  |  linkovi  |  youtube  |  kontakt  |  impresum


Razgovori o stripu... (33)      Autor: Predrag Đurić
Svetozar Obradović Toza je rođen 12. novembra 1950. godine u Novom Sadu. U rodnom gradu je završio osnovnu i srednju školu, a studirao je i na Građevinskom fakultetu. Oženjen je Zorom i otac je dve ćerke.
Počeo je da se profesionalno bavi strip-scenarijem u 25. godini, radom na serijalu Poručnik Tara sa crtačem Branislavom Kercem. Serijal je objavljivan u časopisu Zlatni kliker, koji je izdavao novosadski Dnevnik. Sa istim autorom za gornjomilanovačke Dečje novine radi serijale Kobra i Ket Klou. Paralelno radi scenarija za više desetina epizoda Velikog Bleka i Luna krlja ponoći za Dnevnikova izdanja, kao i za Tarzana novosadski Forum, sa različitim autorima. Početkom 1990-ih započinje saradnju sa nemačkim izdavačem Baštaj.
Sarađivao je sa velikim brojem crtača, ali je najpoznatiji po stripovima koje je radio u tandemu sa Branislavom Kercem, uključujući tu i Troje nesalomljivih, Billy The Pljuc i kratke vestern priče.
Brojne epizode Svetozara Obradovića objavljene su širom Evrope – u Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji, Italiji, skandinavskim zemljama, kao i u SAD.
Pored strip-scenarija, bavi se i publicistikom (Velike prevare i falsifikati, 2003; Novosadski strip, 2007,), kao i pisanjem radio-drama. Jedno vreme je radio u dokumentaciji Radio-televizije Novi Sad. Tokom 1997. godine uređivao je dečji časopis Školjka iz Prištine. Pisao je feljtone za više listova i časopisa.
Uspešno se bavio sportom, naročito košarkom i relijem.
Posebno je zapažen Tozin pedagoški rad, kako kroz rubrike u Strip zabavniku i Dečjem dnevniku, tako i kroz školu stripa, odnosno strip-radionicu na Novosadskom otvorenom univerzitetu, gde je 2001. godine organizovao i izložbu Novosadski strip.
  Intervju: Svetozar Obradović Toza

Ko je Svetozar Obradović?
Jedan zadovoljan čovek koji je imao dve ljubavi i obe su mu se ostvarile – košarku i strip. Druželjubiv, sposoban da prihvati svakog čoveka, sa svim svojim manama i vrlinama.

Pronašao sam dva različita podatka o mestu Vašeg rođenja. Novi Sad i Pljevlja...
Novi Sad! To je Bane (Branislav Kerac) pobrkao. I sad opet u Vestern kolekciji je stavio Pljevlja. Kazao sam mu: „Bane, jesam li ti rekao pre dve godine da ja nisam rođen u Pljevljima, nego u Novom Sadu, a da mi je ćale rođen u Pljevljima, koje je napustio 1941. godine i nije se više vraćao!“
Ćale je otišao u partizane 1941. godine. Nakon rata došao je u Suboticu. Posle je dobio prekomandu u Novi Sad. Tu se zaljubio i ostao. Iz vojske je izašao 1956. godine.

Nekako se na početku uvek nameće pitanje – kako je došlo da Vašeg prvog kontakta sa stripom?
Prvi put sam sa sedam godina negde u gradu video neki strip. Nisam tada ni znao šta je to. Onda mi je majka kupila taj strip. Radilo se o stripu Đorđa Lobačeva Gospodar smrti.
Moj ujak je dobro crtao, a posle sam saznao da je nešto i radio za neke predratne listove. On je radio jedan strip u dva kaiša, Mali Mata se zvao. Nije to radio samo on, radilo je više njih. Međutim, nije se dugo zadržao na tom stripu. On je bio prvi koji je podržao moje oduševljenje stripom. U moju svesku mi je nacrtao Usamljenog jahača. Bio sam glavni klinac u kraju! A onda, posle toga sam upoznao Baneta...
Odlučujuće za moje bavljenje stripom bilo je moje druženje sa Crtanim romanima.

Bane i pojedini drugi autori često navode svoju fasciniranost tom serijom. Za nas mlađe ona je ostala relativno nepoznata...
Tek kasnije smo saznali da je dosta scenarija radio Hektor Herman Osterheld. Prvi put smo videli recimo Breću, pa Blaska, Kastilja, Serđa Tarkvinija. To je bilo nešto sasvim drugačije od stripa koji smo do tada videli. A sve što je bilo pre Crtanih romana bili su praktično predratni stripovi (Đorđe Lobačev i drugi). Crtani romani donosili su moderniji strip, isto kao što sada postoji moderniji stil u odnosu na onaj koji je bio u Crtanim romanima.

Krajem 1950-ih i početkom 1960-ih pohađali ste osnovnu školu. Kakvo je bilo tada detinjstvo u Novom Sadu?
Lepo... Nije bilo toliko lako koliko ljudi misle, ali je bilo lepo. Jeste da smo donosili drva kući da bi se ogrejali – ja sam prvi put saznao šta je parno grejanje kada sam imao 15 godina! Donosili smo kući vodu u kantama... Nismo imali mnogo toga, ali je bilo nekako lepše. Ja ne vidim danas da klinci kradu zelene kajsije, a to je za nas bio omiljeni hobi. Imao sam kući gomilu zrelog voća, ali ovo kradeno je bilo nekako bilo slađe!

Koliko se Novi Sad promenio od tada?
Jako! Nekada je to bio najlepši grad za življenje! To je bilo naročito tako kada sam se vratio iz vojske. Poslednjih godina Novi Sad je postao suviše veliki. Suviše ima svega i svačega. Nekada se živelo laganije, mada se i danas živi laganije u odnosu na Beograd i druge evropske gradove. Mogao si nekad da se posvetiš nečemu, a opet si imao sve što je trebalo.

Banetovo i Vaše prijateljstvo verovatno je bilo presudno za dalje bavljenje stripom. Kako ste se upoznali sa Banetom?
Mi smo se upoznali iz jednog prostog razloga što smo bili komšije. Ja sam stanovao u ulici Cara Dušana. Odatle dođeš do ćoška, skreneš levo i tu ti je Sarajevska – tu je stanovao Bane. Tu smo se mi družili kao klinci, pikali loptu, igrali badmintona, radili sve ono što i druga deca. Posebno nas je približilo to što nas je obojicu interesovao strip. Počeli smo zajedno da crtamo, pravimo neke zajedničke sveske...

Vi ste onda početkom 1960-ih krenuli u Gimnaziju Moša Pijade (na mestu sadašnje Elektrotehničke škole)…
Da, bio sam tu u gimnaziji dve godine, a onda sam, zahvaljujući svojoj ljubavi prema sportu, ponavljao drugi razred. Jednostavno, nikad nisam stigao da učim, a nekad nisam stigao ni da odem u školu. Naime, igrao sam fudbal u Železničaru, košarku u Vojvodini, kao i stoni tenis. Tri treninga dnevno – to je bilo možda malo i preterano. Uglavnom, kada se to dogodilo, otac mi je rekao da moram da se opredelim za jedan sport. Tako sam se opredelio za košarku, koju sam i inače najviše voleo.

Vi ste se aktivno bavili košarkom, takmičarski?
Za Vojvodinu sam igrao do vojske, a nakon toga za Zmaj, koji je kasnije postao Slavija. Igrali smo u Vojvođanskoj ligi. Bila je to jaka liga, u kojoj je igrao na primer Hemofarm. Igrali su i brojni reprezentativci.

Niste nikada prekinuli kontakt sa košarkom?
Da, prvo sam bio sudija, a zatim i trener. Radio sam sa prvim timom Slavije, mada sam počeo sa pionirima, sa kojima sam prve godine osvojio treće, a sledeće prvo mesto na pokrajinskom prvenstvu.

Da li i danas posećujete košarkaške utakmice? Za koga navijate?
Retko posećujem. Navijam za Partizan i navijam za Novi Sad. Ovi drugi su moji „kanarinci“.
Kad ste krenuli u srednju školu, nekako ste se odvojili od Baneta. Koliko se to odrazilo na Vašu ljubav prema stripu?
Nije se uopšte odrazilo. Ja sam posle otišao u vojsku, koja je trajala 18 meseci. Taman sam se ja vratio iz vojske, a Bane je otišao na studije u Beograd i tada smo se retko viđali. Nastavili smo da radimo strip, ali svako za sebe.

Tokom 1960-ih pojavile su se strip-revije koje su donosile francusko-belgijski strip, koji se razlikovao od onoga viđenog u Crtanim romanima. Kakav utisak su one ostavile na Vas?
Francusko-belgijski strip me je oduševio. Tu prvenstveno mislim na Bluberija, ali i na Komanču, Demona sa Kariba... Jedan strip koji sam posebno voleo, iako možda nije bio najbolji strip, ali je svakako bio najšarmantniji – bio je to Džeri Spring Žižea. Izlazio je u Kekecu i bio mi je jako simpatičan. Na Džeri Springa i njegovog pratioca Panča jako me podsećaju Zagor i Čiko!

Da li ste u to vreme uopšte razmišljali o strip-scenariju i pomišljali da ćete jednog dana postati strip-scenarista?
Ja sam želeo da budem crtač, a ne scenarista. Crtao sam svoje stripove, a za to sam morao da izmišljam i scenarije. Nisam tada znao kako se pravi scenario i onda sam izmišljao priče i crtao. Nadao sam se da ću biti strip-autor, ali nekako sam biti svestan da bi to bila nemoguća misija. Za koga da crtam? Ko bi to objavio? Tad nije bila situacija kao danas.
Još kao klinci Bane i ja smo pokušavali nešto da crtamo, sa namerom da to ponudimo za objavljivanje u Crtanim romanima. Međutim, to se nije ostvarilo. Lepo su nam rekli da nismo još za te stvari, da sačekamo i tako...

Koliko ste imali tada godina?
15-16...

U to vreme su se pojavili i brojni značajni domaći autori – Radilović, Beker, Bednjanec... Kako su oni na Vas uticali?
Ja sam se upoznao sa njihovim stripovim 1960-ih godina. Mene je impresioniralo što su to bili naši domaći autori. Posebno su me impresionirali baš Radilović i Beker. Radilović sa svojom preciznošću, detaljima, a Beker sa lakoćom pokreta četkice. Oni su me daleko više privlačili nego Andrija Maurović. Voleo sam još i Borivoja Dovnikovića. Više sam voleo stripove sa oblačićima, nego sa upisanim tekstovima.

Koliko je muzika koja se slušala tih godina uticala na Vas?
Voleo sam Džimija Hendriksa, Dženis Džoplin, Santanu, Dip parpl, Pink Flojd. Tu muziku i danas volim.

Da li ponekad odete na koncert?
Slabo. Valjda me je to nekako prošlo. Imao sam neku ideju kada su Dip parpl dolazili da i ja odem na koncert. Onda sam o tome razgovarao s Banetom, koji mi je rekao: „Ma, ’ajde, treba tamo da idemo i da se razočaramo!“. Verovatno bismo previše očekivali, pa bismo se posle pitali ko nas je uopšte terao da idemo!

Početkom 1970-ih upisujete Građevinski fakultet. Kako je došlo do te odluke?
Pa, ne znam... Iskreno rečeno, valjda je to tako trebalo – da se upiše neki fakultet, mada me nijedan nije nešto posebno privlačio. U Novom Sadu tada nije bilo Akademije umetnosti. Neću da kažem da je moj izbor bio sasvim slučajan – među ostalim fakultetima Građevinski je delovao najmanje neprimamljivo, tako da sam se odlučio za njega. Nije mi ni loše išlo, ali onda se, negde na kraju druge godine, desilo da sam potpisao prvi profesionalni ugovor. Ja sam tako napustio Građevinski fakultet, Bane Stomatološki i počeli smo profesionalno da se bavimo stripom.

Gde ste bili u vojsci?
Bio sam u vojsci u Titogradu. Ja sa bio radio-telegrafista. Radio sam u radio-centru. Nisam kukao kada sam bio u vojsci, ne kukam ni sada. Meni je u vojsci bilo lepo. Neko kaže da je to izgubljeno vreme, ali ja ne mislim tako. Stekao sam tamo i prijatelje. Vratio sam se iz vojske u januaru 1972. godine, a i dan-danas imam prijatelje koje sam tamo stekao.

Danas kultne serije Zlatna serija i Lunov magnus strip pojavili su se 1968. godine u izdanju novosadske novinske kuće Dnevnik. Vi ste tada bili u srednjoj školi. Kako ste doživeli pojavu ove dve serije i da li ste čitali stripove koji su se u njima objavljivali?
Da, čitao sam, kako da ne. Više od godinu dana pre nego što će se pojaviti, pričalo se o tome kako će se pojaviti neka serija, strip izdanje koje će imati 150‒200, a neki su preterivali i tvrdili da će imati i 500 strana. Naravno, kada se pojavio prvi broj, ja sam ga kupio. Kupovao sam Lunov magnus strip i Zlatnu seriju redovno. Naravno, ništa nisam sačuvao. Ove serije su predstavljale osveženje na tržištu. Do tada smo imali revije kao što je bio Zenit, koje su bile tanke i išli su sa stripovima u nastavcima. U Stripoteci išli su celi stripovi, ali su oni bili kraći, a da ne spominjem biblioteku Lale sa 32 strane i otprilike 64 slike. Odjednom se pojavljuje neki strip sa 600 slika i više! To je tad bilo nešto sasvim novo. Očigledno da je Dnevnik tad napravio jako dobar potez. Takvi stripovi su danas još uvek popularni, a da ne govorim da su izdanja Dnevnika još uvek popularna i još uvek se traže.

Koliko ste čitali stripove iz Lunovog magnus stripa i Zlatne serije?
Čitao sam dosta. Nešto što sam morao, a nešto što mi je prijalo. Voleo sam Džudasa, mada je kratko trajao. Voleo sam i Kena Parkera, a možda najviše Priče sa Divljeg zapada. Mislim da svi oni koji nisu čitali Priče, trebalo bi da ih pročitaju.

Šta mislite o popularnosti koju Zagor danas uživa na prostorima bivše Jugoslavije?
Pa, nije mi jasno. U naše vreme Zagor je bio negde na četvrtom mestu po tiražu među Dnevnikovim junacima. Najveći tiraž su imali Veliki Blek i Komandant Mark. Za njima je kaskao Kit Teler, pa je teko onda dolazio Zagor. Šta je prouzrokovalo toliku famu oko Zagora u poslednjoj deceniji, ne znam. Iako je scenario loš, iako je crtež loš, možda je upravo u tome šarm – možda baš to privlači ljude, kojima se život toliko iskomplikovao, da im nešto tako naivno odmara živce.

Da li ste tada verovali da će i Vaši stripovi jednog dana biti objavljeni u Lunovom magnus stripu i Zlatnoj seriji?
Nisam. Ipak, ja imam jednu osobinu koja me tera da, kada se nešto pojavi, razmišljam kako bi bilo da ja to radim. Na primer, majka mi je često rešavala enigmatske časopise i kad je jednom meni kupila jedan takav časopis, dok sam rešavao ukrštenice, automatski sam razmišljao kako bi bilo da ja sastavim ukrštene reči. Dakle, ne da ih rešavam, nego da ih sastavim. Jedno vreme sam ja to dosta uspešno i radio, međutim nije to bilo to! I kada sam čitao Lunov magnus strip, zamišljao sam kako bi to bilo da se moj strip pojavi u toj seriji, ali nisam mogao ni da pretpostavim da će u broj 296 biti objavljena epizoda Velikog Bleka, za koju sam ja napisao scenario. Nisam ni sanjao!

Kad i kako ste zaradili prvu platu?
Platu sam dosta kasno zaradio. Prve prihode sam dobijao od košarke, ali je to bilo dosta slabo plaćeno. Primali smo neku hranarinu. Najveće prihode u to vreme sam ostvarivao kao košarkaški sudija. Čim sam se vratio iz vojske položio sam sudijski ispit. Tada je bilo raznih takmičenja – školskih, studentskih... U Novom Sadu je postojala studentska liga i to i ženska i muška, koja se igrala nedeljom. To je bilo kao danas na američkim koledžima. Dešavalo se da ja tokom vikenda sudim deset utakmica. Trči ti deset utakmica, pa da vidimo! Ili stoj na mestu! To su bili prvi značajniji honorari. Onda su 1975. godine krenuli honorari od stripa, koji su isto bili sasvim fini.

Ta 1975. godina je značajna i po veoma poznatoj priči kako ste se, posle puno godina, Bane i Vi sreli na pešačkom prelazu. Ovaj susret je rezultovao vašom daljom saradnjom. Počeli ste sa radom na Poručniku Tari. Kako je uopšte došlo do ideje za ovaj strip?
Naša prva ideja bila je da Poručnika Taru ponudimo Politikinom zabavniku. Međutim, tokom rada na ovom stripu, pojavila se revija Zlatni kliker u izdanju novosadskog Dnevnika. Ono što je nama u vezi sa Zlatnim klikerom bilo značajno, jeste to da je tu objavljivan domaći strip. Bio je to Kurir Mladen, koga je crtala Slavka Bošnjaković, a scenario je pisao Vlada Dubravčić. Dok smo gledali Zlatni kliker, razmišljali smo: „Znaš šta? Hajde da mi odemo u Dnevnik i ponudimo im naš strip. Ja sam tada poznavao kasnije svetski poznatog karikaturistu Borislava Stankovića Stabora. On mi je rekao: „Nema problema. Hajde, odvešću vas ja do Sretena Draškovića, a vi se onda dalje s njim dogovorite“. Uglavnom, sreli smo se sa Sretenom Draškovićem, pokazali nekoliko tabli Tare, koje je Bane nacrtao. Drašković je onako iznenađujuće odmah prihvatio. Rekao mi je da donesem sinopsis, što sam ja i uradio. Sinopsis mu se svideo, pa je tražio da mu donesem i scenario. Pošto mu se i scenario svideo, počeo je moj profesionalni rad na stripu.

Kako ste se opredelili za temu iz Narodnooslobodilačke borbe (NOB)? Da li je to bilo nešto što ste baš želeli da radite ili ste smatrali da to kod urednika može najlakše da prođe?
I jedno i drugo na neki način. Bilo nam je jasno da takva tematika može lakše da prođe. S druge strane, želeli smo da dokažemo da partizanski strip ne moraju da budu samo epopeje, da ne mora da bude samo ono „Smrt fašizmu, sloboda narodu...“, da ne mora da bude neki parolaški strip, već da može da bude i vestern! Ili može da bude bilo kakav strip, koji čovek želi da napravi. A pošto smo mi voleli vesterne, onda smo ih radili kao vesterne.

Koliko su takozvani partizanski vesterni – filmovi iz tog doba, posebno oni Žike Mitrovića i Hajrudina Krvavca, uticali na Poručnika Taru?
Nisu nešto posebno. Možda delimično Žika Mitrović i njegov Kapetan Leši, ali ne previše. Nismo se uopšte obazirali na takve stvari.

Kao jedna od inspiracija za ovaj strip spominje se i Vaš stric, koji je takođe imao nadimak Tara i koji je bio jedan od partizanskih junaka...
Tako je. Radi se o mom stricu koji je poginuo neposredno pred kraj rata i po kome sam ja i dobio ime. Razmišljali smo kako da damo ime našem junaku – da bude nešto autentično. Jednom sam pričao sa ocem, koji je takođe bio u NOB i on mi je spominjao nadimke koji nisu bili uobičajeni. Između ostalog je spomenuo i strica, kome je bio nadimak Tara. Meni se to svidelo, pa sam to predložio i Banetu. Bane je rekao: „OK“. Nije bilo previše obično, bilo je interesantno, a opet ne previše neobično.

Da li su neki stvarni doživljaji poslužili kao inspiracija za strip?
Nisu. Strica nisam stigao da upoznam, a otac nije hteo da priča o tome.

Imali ste priliku da sarađujete i sa Mikom Antićem?
Da. Mika mi je bio veoma drag, ne samo zato što je bio urednik  Nevena. Na čuvenom desetom spratu zgrade Dnevnika okupljalo se društvo koje je bilo na neki način umetnički opredeljeno, a naravno među njima je bio i Mika Antić. Uglavnom, kad je Mika rešio da bude ozbiljan urednik Nevena, Bane i ja smo se zapitali zašto mi ne bismo radili za Neven. Otišli smo do Mike – bilo je proleće, i predložili da uradimo nešto za jesen. Mika je rekao: „Pa, dobro, nemam ništa od stripa planiranog za sledeću školsku godinu. Hajde to napiši sinopsis. Za Baneta sam video kako crta. Napiši ti sinopsis, pa da vidim ja o čemu se to radi“.
Bogami sam se ja jedno nedelju dana znojio. Treba se to pokazati Miki Antiću! De se ne izlupetam, da se ne obrukam sa čovekom koji je bio svetski pesnik i pisac, a tad je i režirao filmove Doručak sa đavolom i druge. I ja, uglavnom, odnesem moj sinopsis, koji je Mika uzeo, otvorio fioku, ubacio sinopsis, zatvorio fioku i rekao: „Radite!“.  „Pa, dobro, Miko, nisi ni pročitao sinopsis!“, rekoh mu. „Ma, znam ja da vi znate. To samo zbog ovih glavonja gore. A vi samo rmbajte!“.

Još jedna od ličnosti sa nemerljivim doprinosom za vojvođanski strip bio je i Mitar Milošević. Da li ste imali priliku da ga upoznate?
Da, imao sam priliku da upoznam Mitra. Bio je to jedan fin gospodin. Inače, bio je književnik, koji je, između ostalog, pisao romane o Lunu kralju ponoći pod pseudonomim Frederik Ešton, da ga ne bi ogovarali u Društvu književnika Vojvodine. Kada sam ja počeo da radimo u Dnevniku, Mitar je već otišao u penziju, ali je i dalje radio Luna. Ostao je upamćen kao čovek koji je osnovao Dnevnikovu Redakciju zabavnih izdanja. I u penziji je nastavio često da dolazi do Dnevnika, a i sami potonji urednici čestu su tražili savet od njega.

Da li je Poručnik Tara bio prvi strip za koji ste uradili scenario ili ste i pre toga nešto uradili?
Ne na takav profesionalan način. Radio sam ponešto za sebe ili sam Banetu davao ideje na osnovu kojih je on crtao. Više su to bili neki dečački i mladalački radovi, ništa ozbiljno.

Na koji način ste „naučili zanat“? Da li ste imali neke uzore? Da li ste koristili neku literaturu?
Nisam imao neku odgovarajuću literaturu. Nabavio sam dosta filmskih scenarija, pa sam to čitao, a posebno mi je bila od koristi knjiga Luisa Hermana Kako napisati scenario. I dan-danas mi je ta knjiga tu. Moglo bi se reći da sam scenario učio od njega. On je bio filmski scenarista, ali pošto su strip i film braća...

Kako je konkretno izgledao rad na tim prvim scenarijima? Da li Vam je trebalo dosta vremena, da li ste radili kao što ćete raditi dvadeset godina nakon toga, da li ste možda nailazili na tehničke poteškoće?
Nije mi bilo teško. Možda dok se nisam malo uhodao... Ja sam mislio da se to tako radi i ispostavilo se da se to stvarno tako radi. A kako sam tada radio moje prve epizode, tako i dan-danas radim. Prvo uradim za sebe ceo strip u skici – ja ga nacrtam od slike do slike. Zatim krećem sa „kucanjem“.

Pomenuli ste Sretena Draškovića i koliko je on bio značajan za Baneta i Vas. Kakav je njegov značaj za nastanak Novosadske škole stripa?
Ne znam koliko je on bio značajan za razvoj Novosadske škole stripa, ali svakako jeste za jugoslovenski. Tu su mnogi autori dobili prvu šansu – Bane i ja, zatim Marinko Lebović, Pavel Koza, Slavko Pejak, Branko Plavšić i Radič Mijatović dobili smo šansu da se u potpunosti posvetimo stripu. Tako, na primer, Radič nije morao da se osam sati dnevno bavi svojim osnovnim zanimanjem – montažom parnog grejanja, već je mogao da se u potpunosti posveti stripu. A jako je teško posle 8 sati rada doći kući i baviti se stripom, a još da ti glava bude čista, a ruka mirna.

Kako je došlo do toga da Dnevnik počne da radi licencnog Velikog Bleka i kako je uopšte nastao Pan-art studio?
Iskreno ‒ ne znam čija je to bila ideja. Lično mislim da je to bila zamisao više ljudi. Među njima su Dušan Stanojev i Sreten Drašković, a nešto mi se čini da je tu i Mitar Milošević imao upletene svoje prste. Kada je u pitanju Veliki Blek, to je strip koji je počeo da se objavljuje kod nas u Lunovom magnus stripu. Urednici nisu ni pretpostavljali da će Blek doživeti toliku popularnost. U isto vreme, italijanski izdavač Dardo nije imao toliku produkciju. Ili nisu imali dovoljno crtača, ili strip nije bio toliko popularan u Italiji. Tako da je u jednom momentu usfalilo materijala, pa se došlo na ideju da naši autori počnu da rade Velikog Bleka. Pozvan sam ja i pozvan je Branko Plavšić. Ja Branka do tada nisam poznavao. To je bilo 1978. godine. Sreten Drašković me je pitao da li sam slobodan. Kada sam rekao da jesam, on me je pozvao u redakciju i rekao da ima nešto za mene. Tad sam se upoznao sa Brankom. Objašnjeno mi je šta treba da radim. Sačekala me je i ogromna gomila stripova o Bleku koje sam morao da iščitam. Čitao sam ja i pre toga nekoliko epizoda Bleka, ali sam onda morao sve da iščitam. I tako je počelo.

Kako je izgledala saradnja sa Brankom Plavšićem na toj prvoj epizodi Gužva u Bostonu, objavljenoj u broju 296 Lunovog magnus stripa?
Odlično. Branko je takav čovek da se s njim ne možeš ne sprijateljiti. On je jedan takav prostodušan čovek koji te ili prihvati ili ne prihvati. Ako ga prihvatiš i ako se prema njemu odnosiš prijateljski i otvorene duše, onda ti i on to uzvrati. I on onda otvori dušu. Ukoliko ti to ne prihvatiš, onda to i Branko oseti, pa mu ne ležiš. Mada, ja ne znam kome Branko ne leži ili ko Branku ne leži. On je tada živeo u Bačkoj Palanci. Ja sam pisao scenario. Jednom nedeljno bih obično seo u auto i odlazio u Bačku Palanku, pa bismo se dogovarali.

Vi ste u to vreme radili kao slobodan umetnik. Koliko se tada moglo živeti od strip-scenarija?
Moglo je. Prvo zato što su i crtači i scenaristi bili sasvim dobro plaćeni. A bilo bi čudo da nisu jer su tiraži zaista bili ogromni. Sem toga, bilo je posla da jednostavno nekad nisi mogao da stigneš da uradiš sve što si od posla preuzeo ili jednostavno nisi ni mogao da preuzmeš sve ponude. Na primer, ja sam Tarzana uradio mnogo manje nego što sam nameravao. Uradio sam svega 12 epizoda, a mogao sam, da sam imao vremena, da uradim i 50. U to vreme je još uvek išao Kobra, išao je Veliki Blek, radio sam neke pojedinačne storije sa Goranom Đukićem. Na primer, jednom prilikom sam otišao u Dečje novine i dogovorio se da radim stripove o Nindži. I oni odmah naruče nekih 40 epizoda! Znači i bilo je dobro plaćeno i bilo je puno posla. Čak i danas, i da honorari nisu toliki, da ima toliko posla, moglo bi se živeti od pisanja scenarija.

O tome se malo zna – koliki su bili honorari scenarista i kakav je to bio odnos prema honorarima crtača?
Scenarista je obično dobijao 25% honorara. Posao crtača je vremenski zahtevniji, mada i scenarista provodi dosta vremena pre „pisaće mašine“. Ali, ko je bio vredan, imao ideje i imao mašte, ko je mogao da iz ničega stvori strip, taj je mogao i da zaradi.

Bane Kerac je jednom prilikom izjavio da je u to vreme bio nezadovoljan saradnjom sa Dnevnikom i da se odlučio da pređe u Forum. Vi u to vreme i dalje ostajete u Dnevniku
Mislim da je Bane prešao u Forum najviše zato (ili je to tako izgledalo) što je rad za Forum predstavljao veći izazov. Jer Tarzan je bio veći izazov od Bleka. Uz to je Bane dobijao mogućnost da radi i neke svoje stvari. Mogao na neki način i da rukovodi crtačima koji su radili Tarzana. Nije radio za Dnevnik kasnije ne zato što je raskinuo saradnju, nego jednostavno nije imao više vremena. Ja sam nastavio da radim za Dnevnik jer ja nisam bio vezan ni za koga. Najviše sam radio za Dnevnik, zatim Dečje novine, pa onda Forum. Sem toga sam radio i za osiječki Glas Slavonije, zagrebački Vjesnik, pulski Glas Istre, splitsku Slobodnu Dalmaciju, skopsku Novu Makedoniju… Mislim da jedino nisam radio za neku crnogorsku redakciju, jer tamo nije bilo zainteresovanosti za strip. Čak i u Bosni sam nešto radio za sarajevskog izdavača Oslobođenje

Oni rođeni poslednjih nekoliko decenija o kojima pričamo nekako su skloni da posmatraju taj period kao onaj u kome nije postojala sloboda mišljenja, u kome je postojala cenzura… Da li ste se Vi u svom radu nekada suočili sa problemom cenzure ili nekog ideološkog ograničenja u stvaralaštvu?
Ne. Nikakva značajna ograničenja, niti sam ja osećao da mi neko brani slobodu govora.

Niste nikada imali problema zbog nečega što ste napisali?
Jedino je bilo zabranjeno psovati Tita. To se nije smelo. Nisam imao apsolutno nikakva ograničenja. Čak sam imao veće ograničenje od vlasnika Tarzana koji su uveli 26 ili 27 pravila kojih smo morali da se pridržavamo. Često su to bile neke smejurije. Slično je bilo i sa Velikim Blekom. Recimo, u epizodi Blago zelenih močvara, nekog oficira napadaju Indijanci i probadaju ga strelama. Pa je tu bilo jedno deset strela. Primedba je bila zašto deset strela – mnogo je surovo. Onda je Branko izbrisao pet strela i sve je bilo u redu.

Pored toga što ste radili scenario, u vreme pokretanja Strip zabavnika, Strip Almanaha i drugih izdranja Dnevnikove Redakcije zabavnih izdanja, Vi se angažujete kao autor u ovim izdanjima u nekom drugom obliku. Ostala je zapamćena rubrika u Strip zabavniku u kojoj ste komentarisali radove mladih strip-autora. Kakva su Vaša sećanja na tu rubriku, koja je i danas aktuelna? Da li je neko od danas afirmisanih autora „prošao“ kroz tu rubriku?
Ne znam tačno, ali znam da se Branko Ricov iz Splita javljao. U suštini dosta dece je pisalo Redakciji da bi želeli da rade strip, a da o tome ništa ne znaju. Kako se dolazi do ideje, kako se piše scenario. Počeo sam da pišem Savete za mlade strip-scenariste, pa je to preraslo u Školu stripa, pa onda Savete za strip-autore i tako dalje. Sećam se da su me tada često zvali iz redakcije Dnevnika i govorili: „Stigli su ti oni tvoji crteži“ i vraćao sam se sa punim gepekom crteža. Meni je uvek bilo žao da nekoga preskočim. Kako sad da tom detetu objasnim da sam ga preskočio! Mnogi autori su čitali te rubrike, pošto su oni tada bili mali. Jedan od njih je bio Dejan Nenadov. On mi je baš pomenuo kako je čitao Savete za mlade scenariste. Pa mi je onda to pomenuo Mirko Čolak: „Ti si uvek bio nekako blag. Nikoga nisi ubio u pojam!“. Ja nisam imao potrebe, a nisam ni želeo nikoga da ubijem u pojam. Nikad ne možeš da znaš ko će jednom postati dobar crtač. Tako ti se pojavi neko ko nema pojma sa crtanjem, a zatim toliko napreduje neviđenom brzinom, što ti nisi mogao ni da pretpostaviš.

Da li Vam danas deluje realno da postoje neki mladi ljudi koji žele da se bave strip-scenarijom i sa nestrpljenjem čekaju sledeći nastavak, kada će moći da pročitaju nove Savete za mlade strip-scenariste?
Ne znam… Mislim da toga već ima. Ne znam da li ima potrebe za tako nečim. Ako da, onda bi to trebalo da bude jedna ozbiljna knjiga, koja zahteva više autora. Ne znam ko bi to mogao da isfinansira, a nije obavezan udžbenik, pa da svi moraju da ga kupe. To bi jedino moralo da isfinansira Ministarstvo kulture, pa da se to uradi. A u isto vreme, toga već dosta ima i putem interneta može dosta toga da se nađe. Moja generacija nije imala takvih mogućnosti. Mi smo, recimo, kupovali Barna Hogarta, kako bismo vežbali anatomiju. Ja sam uspeo da nađem Luisa Hermana, čija knjiga mi je dosta pomogla.

Da li ste u to vreme imali uticaja na uređivačku politiku, u smislu izbora stripova koji će se objavljivati?
Što se tiče izbora stripova, nisam imao uticaja. Bilo je to nekih saveta, posebno u odnosu sa Sretenom Draškovićem. S druge strane, vremenom se između nas razvio i prijateljski, pored saradničkog odnosa. Često smo tako sedeli i ćaskali. Posebno kad je bio u pitanju Strip zabavnik, Sreten me je često pitao: „Tozo, šta misliš o ovom stripu? Da li bi to išlo ili ne?“, pa sam mu ja iznosio svoje mišljenje.

Da li ste u to vreme imali prilike da putujete i da se srećete sa evropskim i svetskim autorima stripa?
Pa, bilo je prilike, ali ja to nisam nešto naročito koristio. Išlo se u Luku, neki su išli i u Angulem. Nije bilo mnogo takvih događanja. Nismo mnogo putovali tom svrhom. Onda je počeo da se dešava Salon jugoslovenskog stripa u Vinkovcima i to je jako lepo išlo. A sada imamo više festivala stripa u bivšoj Jugoslaviji nego strip-izdanja!

Tokom rada na Velikom Bleku radili ste sa velikim brojem autora. Ko od njih Vam je ostao u najboljem sećanju i sa kim ste najbolje sarađivali?
Najviše sam sarađivao sa Brankom Plavšićem i Sibinom Slavkovićem. Vrlo je interesantan moj prvi susret sa Sibinom. Naime, tempo crtanja je bio jak, pa je Branko želeo da mu neko pomogne, makar u tuširanju. I Branko se setio nekog iz Dečjih novina. I onda je video Sibinov strip u Politikinom zabavniku i rekao: „Eto, to je taj!“. Ali, to nije bio taj. Branko je mislio na Slavišu Ćirovića, ali je zvao Sibina Slavkovića da dođe u Bačku Palanku. Desilo se da sam baš ja bio kod Branka. I – neko je pozvonio na vrata. Ja sam otvorio i pojavio se Sibin, onako brkat, sa velikom kovrdžavom kosom, onako u afro fazonu, ala Džimi Hendriks. I Branko ga gleda i pita: „Pa, dobro ko si ti?“. A Sibin mu je odgovorio: „Pa, ti si me zvao“. Uglavnom, tako je počela njihova saradnja. Razjasnili su nesporazum. Sibin i ja smo postali prijatelji, a nešto kasnije i kumovi.

Nakon prve dve epizode Bleka koje ste uradili sa Plavšićem, nastaje jedna gotovo četvorogodišnja pauza neobjavljivanja YU Bleka. Šta je bio razlog za tako dugu pauzu?
Ne znam šta je bio razlog za to. U svakom slučaju, tokom tih godina radilo se na Bleku, a verovatno da su urednici imali ideju da nakupe više epizoda, pa da onda počnu da se objavljuju.

Kako ste radili scenarija za Bleka? Da li ste imali neka uputstva od izdavača? Na koji način ste sakupljali dokumentaciju?
Nisam imao potrebu za dokumentacijom, kao ni neka posebna uputstva. Ali, pročitao sam sve do tada objavljene epizode i orijentisao se o čemu se tu radi. Shvatio sam likove, šta se od kod lika traži i stvarao priče. Pošto tu istorijskih varijanti nije bilo, kao ni kod Komandanta Marka (i sve njegove epizode sam tada pročitao), izmišljao sam svoje priče i stavljao u taj ambijent.

Kako je Blek komercijalni strip, da li ste tome pristupili isključivo profesionalno ili ste pokušavali da date scenarijima neki individualni pečat? Da li su Vaše epizode po nečemu specifične?
Mislim da se epizode koje sam ja radio pomalo razlikuju. Prvo, naš humor je drugačiji. Onaj deo dramske pauze, kada Rodi i Profesor Okultis prave gluposti su drugačije, pa i radnja kod nas je bila nešto dinamičnija od italijanske.

Koje Vaše epizode Velikog Bleka smatrate scenaristički najuspešnijim?
Najuspešnija epizoda Velikog Bleka nije nikada objavljena! Zaboravio sam čak i kako se zvala. Čak je bila plaćena epizoda, ali su mi urednici rekli: „Nemoj sad tu da nam filozofiraš! Ovo je preozbiljno za Bleka!“. Ne znam, možda Čegrtuša i Largo – to je jedna simpatična epizoda. Vidim na nekim forumima da su se neki ljudi oduševili Ostrvom crnih vitezova i Sinovima magle.

Negde u to vreme, krajem sedamdesetih, uradili ste s Banetom jedan strip interesantnog imena Odiseja 1943, za koji je Bane izjavio da nikad nije objavljena opravdano, zbog suvišne patetike. O čemu se radilo?
Ne znam da je tu bilo patetike. Bilo je suviše nekog uzdizanja tadašnjeg društva, što se ispostavilo s obzirom na ovo današnje da i nije toliko van pameti. U svakom slučaju, malo smo preterali u hvali tadašnjeg socijalističkog društva.

Spominjali ste saradnju sa Mikom Antićem i rad za Neven. Tu ste, sa Banetom, objavili jedan veoma upečatljiv strip – Troje nesalomljivih. Kako je došlo do ideje za ovaj strip i zašto je on bio tako kratkog daha?
Strip je bio kratkog daha jednostavno zato što više nismo imali vremena. Inače je to nama vrlo drag strip. I možda strip koji je doživeo najviše reprinta. Kada smo se dogovorili sa Mikom Antićem, meni je palo napamet zašto ne bih spojio nespojivo. Spojiti jednog ortodoksnog Crnogorca, sa jednom gradskom klinkom i jednim ozbiljnim dečakom, a zatim ih staviti u nezgodne situacije. Cela radnja je, u stvari, uzgredna radnja, a priča je zapravo o njih troje, njihovim uzajamnim odnosima. Ili, kako oni dolaze u situaciju da se uzajamno ne razumeju – kao na primer „varenika“ i „mleko“ koji imaju različita značenja kod nas i u Crnoj Gori.

Polovinom 70-ih godina ste sa Banetom uradili nekoliko epizoda koje nikada nisu objavljene sve do ovogodišnje kompilacije VesternkolekcijaPovratakizJume, Konjokradice… Niste tada ni razmišljali o objavljivanju ili niste uspeli da pronađete izdavača?
Nismo ni tražili izdavača, jer su svi ti stripovi bili prodati Dnevniku, namenjeni da zamene Kistonove stripove. Zašto nisu objavljene – ne znam, ali su zatim objavljene u Vestern kolekciji.

Početkom 1980-ih godina pojavio se strip Ket Klou. Danas je Bane verovatno i najprepoznatljiviji po tom stripu. Strip je urađen namenski za konkurs YU stripa. Ket Klou je na neki način ženski pandan Spajdermena. Iako ste prvu epizodu uradili Bane i Vi zajedno, Vi ste se povukli sa ovog serijala. Kako bi ovaj strip izgledao da ste ostali da radite scenario?
Drugačije. Kada sam radio Ket Klou, više mi je ličila na Betmena  ili Spajdermena, nego ona Ket Klou kasnije. Ja bih strip više bazirao na stripskoj priči, dok se Bane više orijentisao ka dijalozima i nekim gegovima. U svakom slučaju bilo bi više dramaturškog zaokreta.

Kada je u pitanju spomenuti konkurs YU stripa, kao alternativu Ket Klou Bane i Vi ste razmatrali i dva druga potencijalna strip junaka – Džiju i Sajborga. Zašto se nije odmaklo dalje od ideje?
Sećam se toga. Nismo odmakli dalje od ideje zbog vremena. Mi smo imali jedan problem – višak ideja i višak mašte. Ne bi nam bilo dovoljno ni četiri života da realizujemo sve ideje koje smo imali do 1980. godine, a o vremenu posle da i ne govorim.

Pretpostavljam da je to bio razlog što ste pisanje scenarija za Ket Klou prepustili Slavku Draginčiću?
Jedan od razloga. To je trebalo da bude ozbiljan strip, a ja nisam imao vremena.

Koliko su stripovi koje ste čitali uticali na Vas?
Malo, vrlo malo. Sa izuzetkom Dardevila i Osvetnika, ja sam američki strip vrlo malo čitao. Uglavnom sam bio orijentisan na francusko-belgijski strip i nešto malo italijanski. Crtani romani ipak predstavljaju jedno posebno poglavlje. Iako su nastali za englesku firmu, ipak su to bili italijanski i južnoamerički autori, koji su na mene značajno uticali.

Hektor Herman Osterheld je jedan od primera kako strip-scenarista može da ima značajnu ulogu u svom društvu i da tragično završi. Da li smatrate da danas jedan strip- scenarista može na sličan način da utiče na društvo, kao Osterheld na Argentinu?
Ne znam. Mislim da se mi nismo nikad našli u situaciji u kakvoj se našla Argentina. Možda 2000. godine, kada su rađeni Zloba i Zlobica (strip Mladena Oljače), ali koliko znam autorima se nije ništa desilo. Ipak je situacija u Argentini bila specifična.

Tokom 1970-ih godina sa Banetom i Sibinom radite mini-serijale koji su imali dobar prijem kod čitalaca – serijali o Keliju Brendonu, Klintu Kalahanu, Sajmonu Šildu. Kako je došlo do ideje za saradnju na ovim serijalima?
Do ideje za te serijale došlo je sasvim slučajno. Sibin i ja smo jednom sedeli kod njega (tada smo se češće posećivali). Pošto smo obično sedeli i pričali o svemu i svačemu u njegovoj sobi, dok su žene sedele u kuhinji i pričale njihove teme, pita me Sibin: „Pa, dobro, zašto ne bismo sad počeli da radimo strip? Ti smisliš jedno dve-tri strane. Ti pričaš, a ja crtam…“. I tako smo krenuli sa tim vesternima. Priključio se zatim Bane, priključio se i Branko Plavšić. Kada je nastao vremenski tesnac, priključio se za jednu epizodu Radič Mijatović, a za jednu i Zdravko Zupan. Serijal je izlazio u Lunovom magnus stripu i Zlatnoj seriji, u Mini vestu, u Malim novinama, zatim u nekom rumunskom listu i još nekim.

Kako je izgledala saradnja sa Banetom? Koliko je on davao slobode scenaristi i kako je njegova kreativnost uticala na saradnju sa Vama, kao scenaristom?
Bane i ja smo se suviše dobro poznavali da bi tu bilo nekih smetnji. Ja sam radio ono što sam ja želeo. Ideja je uvek išla od mene. Ali, ideju sam uvek izlagao Banetu. Onda bi se tu neke stvari iskristalisale, nakon čega bih ja tu ideju profiltrirao, pa bi Bane krenuo sa crtanjem. Nije bilo sujete. Zato je verovatno ta saradnja dugo trajala. Ja sam inače jako strpljiv čovek. Bane mi je jednom prilikom i odao priznanje kako sam toliko godina uspevao da ga trpim.

Jedno vreme ste radili na TV Novi Sad?
To je bilo u periodu 1978-1982. godine. Svi su na to gledali kao na sjajan posao. Stalan posao, državna firma… Naime, ja sam konkurisao za jedno radno mesto, ali su primili nekog Peru. Međutim, taj Pera se nikad nije pojavio na poslu, pa su mene zvali. Baš me je zvala moja kuma koja je radila u TV Novi Sad i pitala me: „Tozo, hoćeš da radiš?“. Kad sam rekao da hoću, prenela mi je da se sledeći dan javim na posao, na šta sam ja rekao da ne mogu. „Kako ne možeš???“, pitala je. „Pa, ja sutra idem u Italiju. Neke moje prijateljice idu u Rusiju i ja se spremam u Italiju da im nabavim neke farmerice, da bolje prođu u Rusiji“. U to vreme je bio taj sistem. Došao sam na posao kad sam se vratio iz Italije, ali mi se radni odnos računao od odmah, tako da sam ja praktično počeo posao sa godišnjim odmorom! Radio sam u dokumentaciji – pregledanje materijala, beleženje…ništa kreativno.

I napustili ste taj posao da biste se u potpunosti posvetili strip-scenariju?
Da. Posao na televiziji nije bio naporan, ali te 8-9 sati odvoji od stripa. Ipak se tu umoriš. A bio sam još mlad – voleo sam da izlazim, bavio sam se košarkom, tako da je za strip ostalo jako malo prostora. Naravno, mogao sam se ja odreći košarke, ali nisam hteo!

Nekako u to vreme ste počeli da radite i na serijalu Lun kralj ponoći. Kako je došlo do ideje da se taj veoma popularan junak pisanih romana pretoči u strip?
Iskreno ne znam da li je to bila ideja Sretena Draškovića, Mitra Miloševića ili nekog trećeg. Slično kao kad se kretalo sa Blekom – Bane i ja smo pozvani u redakciju i pao je dogovor. Lun je trebalo da počne sa prvom originalnom epizodom, a sve ostale epizode mogle su da budu izmišljene, tako da sam, sem prve, ja sve ostale epizode i izmislio.

Kako danas gledate i na Velikog Bleka i na Luna kralja ponoći koje su radili naši autori? Koliko Vam se čine uspelim?
Pa u većini slučajeva ono što se tražilo je i postignuto. Neke epizode Bleka bile su daleko bolje od italijanskih, a sve u svemu bile su u nivou italijanskog proseka. Kad je u pitanju Lun, tu je bilo velikih oscilacija. Razlog tome je što u pojedinim trenucima nije bilo moguće naći slobodnog crtača. Posla je bilo ne samo za mene i Baneta, već i za ljude iz drugih gradova.

Sredinom 1980-ih radili ste i nekoliko epizoda Tarzana
Tako je. Uradio sam tačno 12 epizoda (od kojih jedna nije nikada objavljena). Jedino su mi smetala postavljena pravila – Tarzan ne sme da ubije čoveka, čak ni u samoodbrani. Mogao je da ima majmuna, ali nije smeo da ima ženu, jer to asocira na seks. Ali, bilo je nekih sasvim opravdanih ograničenja, kao da se nije smeo prikazivati rasizam, što ja svakako ne bih ni radio i da nije postojalo to pravilo.

Tada ste veoma mnogo radili. Kako je izgledao jedan običan radni dan i kako izgledao Vaš proces stvaranja stripa?
Sve je zavisilo od dnevnih obaveza – prema deci, prema nekim društvenim događanjima. Nekad se desilo da ne radim ništa, a nekad da se ne dižem sa stolice.

Kako je biti strip-scenarista kod nas? Kako okolina reaguje na strip-scenariste?
Dešavalo se da me zaustavi saobraćajac i pita za zanimanje. Prvo sam govorio da sam strip-scenarista, što je bilo strašno da se razume. Nisam mogao da kažem da sam strip-crtač, jer to nisam, pa sam govorio da sam strip-autor, što je takođe bilo potpuno apstraktno. Onda sam govorio da sam slobodni umetnik. Najsmešnije je bilo kada me je zaustavio jedan policajac i pitao šta sam po zanimanju. I kada sam mu rekao da sam slobodan umetnik, odgovorio mi je: „A, fino! A gde radite?!“

U dnevnoj štampi ste objavljivali stripove koji su išli u kaiševima – Kiki i Riki i Porodica Srećković, što je danas relativno malo poznat deo Vašeg rada?
Kiki i Riki su izlazili u Dnevnikovom dodatku petkom. Ja sam imao ideju da tu opet ide kao reprint Troje nesalomljivih. Onda sam se upoznao sa urednicom Nevenom Simin i to joj predložio. Ona me je napala da sam ja pomislio: „Koja je ovo veštica!“. Rekla je kako je njoj dosta rata. Napomenuo sam joj da se ne radi o ratu, ali je ona rekla kako nju to ne interesuje – ako je tu oružje. Tražila je da predložim neki drugi strip. Naravno da sam ja pomislio kako je ona veštica. Međutim, kasnije se ispostavilo kako je ona jedan veliki drugarčina, pa sam i dan-danas s njom u dobrim odnosima, kao i sa većinom urednika sa kojima sam radio.
Dakle, trebalo je stvarati novi strip. Prava asocijacija koja mi je pala napamet bila je Čarli Braun. Onda sam razmislio da sam originalni naslov Kikiriki (Peanuts), kada se razloži, dobije se Kiki i Riki. Tako je dečak postao Kiki, a Riki je bio pas. Strip je izlazio oko pet godina – urađeno je 250 do 300 kaiševa. Radio sam ga sa Pajom Kozom.
Što se tiče Porodice Srećković, moj drug Relja radio je u Dnevniku i zapala ga je dužnost da uređuje Plavi dnevnik. A Plavi dnevnik je bio onaj što je izlazio od juna do oktobra i slat je na more. Tu je bila jedna strana koja je obuhvatala zabavu – krimi-priče, vicevi i, između ostalog, palo mu je na pamet da pravimo neki strip u kaiševima. Nazvao sam Sibina i on je pristao da radi jedan kaiš dnevno. Imali smo prostora nekih mesec dana da pripremimo materijal unapred.

Da li ste neki strip uradili samostalno, kao kompletan autor?
Nisam. Kada smo se Bane i ja sreli, zaključili smo da on bolje crta (što je istina), a da ja bolje pišem (što je opet istina), tako da smo stripove radili u tandemu. I dalje sam pretpostavljao da ću da se bavim i crtanjem, ali nisam ni mogao da znam da će posla za scenaristu biti toliko, da jednostavno neću moći da se bavim crtanjem. Uglavnom, ja sam čak šestu i sedmu epizodu Tare tuširao. Bane je imao dosta posla sa Tarom, tako da sam ja te dve epizode kompletno istuširao. Posle je došao Veliki Blek i neki drugi stripovi, pa sam ja totalno potonuo u scenario i jednostavno nisam mogao da nađem prostora za crtanje. Kasnije se izgubilo dosta toga i u ruci. Ja i danas pokušavam nešto da crtam, ali ne ide. Liči to – nije baš “čiča gliša”, ali nije ono što bi mene zadovoljilo.

Dvehiljadite godine ste na Novosadskom otvorenom univerzitetu vodili školu stripa. Da li danas neko od polaznika te škole se aktivno bavi stripom? Ko je sa Vama sarađivao kao predavač?
Sarađivali su najviše Bane, a nešto manje Goran Đukić i Sibin Slavković. To je bila kvalitetna škola stripa, ali se od toga odustalo jer nije bilo mnogo polaznika. Nije bilo ni malo, ali se očekivalo da će biti kao na kursu engleskog – da će se prijaviti 50 polaznika. Ali, narednih pet godina održavala se strip radionica, koju sam ja vodio. Sa klincima je najlepše raditi – dok su još naivni i željni znanja.
Iz te škole je izašao Igor Lazarević. Šteta što i on nije uradio nešto više, ali danas najviše radi kao kolorista. Radio je i za Beli put.

Negde početkom 1990-ih počinjete da radite za nemačkog izdavača Baštaj. Kako je došlo do te saradnje?
Do saradnje je došlo preko SAF-a. Ervin Rustemagić je bio gazda. Pronašao nam je posao za neka izdanja BaštajaGešpenšter Gešihten je jedno od njih. Neki to nazivaju tinejdžerski horor – ja bih to nazvao blagim hororom. Horor koji je više neka mistika. Nije horor tipa Petak 13. Nije horor onih scena gde krv lipti na sve strane, a glave lete na sve strane.

To je bilo u vreme sankcija. Kako se to odrazilo na saradnju?
Nemci nisu znali da mi to radimo. Mi smo ovde radili. To je išlo u Sloveniju, pa odatle u Nemačku. Honorari su išli preko Grčke. Prava jedna peripetija, ali je dobro išlo.

Vaši stripovi su, sem Nemačke, objavljivani i u Francuskoj, skandinavskim zemljama. Da li ste na neki način doživeli međunarodno priznanje, da li se znalo za Vas u tim zemljama?
Ne, nikakve slave nije bilo. Možda u Norveškoj postoje neki kolekcionari koji skupljaju te stripove i koji znaju ko je autor i šta je doručkovao prošlog ponedeljka, ali nisam nikad osetio to, iako jeste dosta stripova izlazilo u inostranstvu, pogotovo u Skandinaviji, gde su i Kobra i Ket Klou proglašavani za nabolje stripove određenih godina. Ali, bili su popularni junaci, a ne Bane i ja.

Da li ste nekada pokušavali da radite ozbiljnije i potpuno za neke od stranih izdavača – npr. francuske izdavačke kuće?
Baš nedavno sam uradio scenario za jedan strip za SAF – ne znam ni da li je taj strip nacrtan. A što se tiče italijanskih i francuskih izdavača, nisam ni pokušavao. Iz prostog razloga što ni ne traže scenariste. Imaju svoje. Oni imaju potpuno drugačije razmišljanje o stripu, nego kod nas. Tamo je scenarista nosilac projekta i otprilike je lako menjati crtače, a scenariste je nemoguće menjati. Oni imaju scenariste, ali nemaju crtače, pošto imaju ogromnu produkciju. U Dnevniku je postojalo razmišljanje da jedan italijanski crtač radi za Dnevnik – čak sam ja za tu priliku uradio probni scenario. Međutim, to je bilo pred sam kraj Dnevnikove ere i od toga se odustalo.

Da li postoji još neobjavljenih epizoda Velikog Bleka?
Postoje četiri epizode. Prva je Izgubljena dolina, koju je Bane Kerac počeo da radi, pa je otišao u Marketprint, a epizodu je završio Pavel Koza. Nije nikad objavljena, a gde je epizoda ne znam. A stvarno je bila dobra. Preostale tri epizode su urađene sa Marinkom Lebovićem. Kada su stigle na red za objavljivanje, počeli su sukobi u bivšoj Jugoslaviji i strip-izdavaštvo je postalo nemoguće. Ja sam čak nudio nekom od izdavača iz Srbije da izda te tri epizode, da se nekako dogovorimo da se nešto napravi, ali do dogovora nikad nije došlo. To im je izgledalo preskupo, komplikovano sa Italijanima oko prava… tako da nikad nisu objavljene. Te epizode sada stoje kod mene. Ne traže vode…

Dve hiljade i prve godine ste organizovali uspešnu izložbu Novosadskog stripa. Kako je došlo do te izložbe?
Ta izložba je urađena kao predigra školi stripa, kako bi mi napravili prezentaciju stripova i ujedno privukli „klijentelu“ na Novosadskom otvorenom univerzitetu.

Vi ste autor kapitalnog izdanja Novosadski strip.  Kako ste došli na ideju da radite i da li ste se suočavali sa problemima tokom rada na ovoj knjizi?
Primetio sam da mladi često malo poznaju naše velikane stripa. Jednostavno, ono što nije zapisano kao da se nije dogodilo. Mnogi umetnici su zaboravljeni, ne postoje što se tiče stripa. Novosadski strip dao je značajan pečat strip-sceni u Jugoslaviji, ali i šire, pa sam došao na ideju da prikupim podatke o tome. Problema nije bilo sa starijim autorima, koji su navikli na profesionalni rad, ali je bilo problema sa mlađim, koji su se kolebali koji strip da izaberu da bude prikazan u knjizi, često se predomišljali.... Čak jedan od autora nije predstavljen u knjizi, jer je pred samu štampu hteo nešto da menja, a na kraju i odustao od svega.

Sem stripova, bavili ste se i publicistikom…
Da, za Dnevnik sam radio feljtone Najveće svetske prevare i falsifikati, Avetinjski brodovi, Priče o psima, Neobične sudbine slavnih pisaca, Zlatno doba špijunaže… Trenutno radim na nekim tekstovima o velikim špijunima, koje planiram da spojim u jednu knjigu.

Vrlo ambiciozno je pokrenuta, na Vašu inicijativu, strip-revija Ennea. Međutim, revija nije zaživela…
Pokušao sam da tim časopisom oživim strip-scenu na području bivše Jugoslavije. Trebalo je da revija sadrži priloge ne samo iz Srbije, već i iz Hrvatske, Makedonije… Nešto nestrpljivošću izdavača, malo njihovom nespretnošću i slabijim snalaženjem u distribuciji, nije došlo do željenih rezultata. Izdavač je smatrao da ne treba nastaviti. Da sam ja imao sredstva koje je izdavač dobio, mislim da bi Ennea i dan-danas postojala.

Manje je poznato da ste bili i autor nekih od pisanih romana – vesterna?
Napisao sam nekoliko vesterna, nekoliko krimića, pa čak i nekoliko ljubavnih romana. Jedno vreme je u Večernjim novostima izlazio feljton, koji se zvao Priče za veče i tu sam napisao dosta priča. Radilo se o krimi-pričama i naučnoj fantastici, kao i nešto malo horora.

Šta je dovelo da nastanka Novosadske škole stripa? Da li samo nekoliko jakih individualaca, kao što su bili Mitar Milošević i Sreten Drašković i dva jaka izdavača Dnevnik i Forum, ili nešto drugo?
Sigurno da su pojedinci, kao što su bili Sreten Drašković i možda pre svih Mitar Milošević odigrali presudnu ulogu. Tu su još bili Toza Tomić i Slavko Draginčić u Forumu. Naravno, bilo je bitno što smo mi imali veoma jake izdavače. Međutim, među autorima nisu bili samo Novosađani. Bane i ja jesmo Novosađani, ali na primer Marinko Lebović i Zoran Janjetov su Subotičani. Novi Sad je bio kao magnet za strip-autore, pa su mnogi dolazili i ostajali u Novom Sadu, kao Sibin Slavković. Da nije bilo tog entuzijazma i autorske kreativnosti, koja je bila vezana za ovaj grad, ne bi došli ni ostali autori.

Da li je sve to nestalo prestankom strip-izdavaštva u Dnevniku i Forumu?
Pa, jeste. U Dnevniku, sem imena, nije ostalo ništa od stripa. U Forumu, odnosno danas Marketprintu, radi se na stripu, ali izdaje se uglavnom francuski strip, a naš strip je prisutan zanemarljivo. U Novom Sadu imamo izdavača Lavirint, koji uspešno izdaje domaći strip. Kako bi se moglo popraviti stanje u domaćem stripu? Evo, ovako: znalo se da u Francuskoj na televiziji je mogao da bude određen procenat američkih filmova, određen procenat svih ostalih i određen procenat domaćeg stripa. Kada bi na neki način mi regulisali da svaki izdavač mora da ima 20% domaćeg stripa, situacija bi se bitno popravila.

Kako ocenjujete današnju novosadsku i vojvođansku strip-scenu?
Ima dobrih crtača, ali scenarista veoma malo. U celoj Srbiji postoje nas dvojica koji radimo ozbiljno strip-scenario. Pojavio se nedavno i treći. Crtača imamo dosta, od kojih mnogi rade za francuske izdavače. Jedino što je šteta što ti izdavači ubijaju kreativnost našim crtačima. Čini mi se da naši crtači postali neka vrsta najamne snage. Nemaju to nešto što bi imali da postoji naš izdavač, koji bi davao slobodu crtaču. Siguran sam da kada bi 20% izdavaštva bilo pokriveno domaćim stripom, to i bilo moguće. Nije mi jasno zašto Veseli četvrtak, koji strašno mnogo izdaje Bonelijeve stripove, ne pronađe zajednički jezik sa italijanskim izdavačem, pa da se ovde stvara neki od junaka ili neki novi junak!

Da li strip-scenario kod nas ima budućnost?
Nema. Ako stanje ostane kao sada – nema.

Pravite li razliku između komercijalnog i autorskog stripa?
Mislim da je pogrešno praviti poređenje komercijalnog i drugog stripa. Za mene strip je strip. Postoji dobar i loš. Šta je to alternativni, a šta komercijalni strip? Da li je Mačak Fric komercijalni strip? Nije bio u početku. A onda je jednog dana postao. Mislim da je dobar strip onaj koji objedini te dve stvari – koji ima stvarno dobru priču i dobar crtež, a koji zaradi i pare. Sećam se jednog „umetničkog“ filma. Mislim da se zvao Ponedeljak. Bilo nas je petoro na projekciji – puna sala! Onda je troje ubrzo izašlo. Posle sam izašao i ja. Onaj jedini što je ostao, verovatno je zaspao! I to je sad umetnički film! Ako niko ne želi da te gleda, ako ništa ne privlači u tome – po čemu je on umetnički? Zato što su ga neki autori nazvali tako, ili zato što nema akcije? Po meni je umetnički film Let iznad kukavičijeg gnezda. Šta je tu dobro? Dobar scenario, dobra režija, odlični glumci. Film tokom kojeg se non-stop smeješ, a izađeš onako gorkog ukusa. A zaradi pare!

Na čemu Vi trenutno radite?
Radim na stvaranju svoje male izdavačke kuće, koja će imati neka svoja izdanja. Jedan projekat nije tajna – to je Kobra. I radim na tome da u narednih 10-ak godina uradim scenarija za nekih 10-ak hiljada stranica stripa, pa ko bude hteo da crta…

Da li postoje neka vaša scenarija koja trenutno čekaju crtače?
Postoje scenarija koja se rade. Sa jednim potpuno novim junakom. Verujem da će do kraja godine biti gotov prvi album. Ali, o tom – potom!

Koliko se danas često srećete sa autorima stripa koji su objavljivali u Dnevniku, Marketprintu…?
Srećem se često. Posebno sad otkad postoji Udruženje stripskih umetnika Srbije. Srećem se sa Brankom Plavšićem, Sibinom Slavkovićem, Banetom. Ređe se srećem sa Lebovićem, Mišom Mijatovićem, Slavkom Pejakom. Postoji sad dosta festivala, pa se tamo srećemo često. Ljubomir Filipovski je nažalost pokojni. Ahmeta Muminovića nisam sreo nakon prestanka rada na YU Bleku. Adama Čurdinjakovića sam, posle dugo vremena, sreo na Crtani romani šou u Zagrebu pre dve godine i prošle godine smo se opet sreli u Osijeku, kad sam bio gost Striposa. Sve je ostalo isto, samo smo mi ostarili!

Ko je najveći neprijatelj domaćem stripu?
Egzistencijalno pitanje, pre svega. Da se možeš posvetiti stripu, da možeš živeti od stripa. Teško je stvoriti dobar strip, ako radiš jedan strip pet godina, a o svakoj strani razmišljaš mesec dana, jer se stripom baviš usput, pošto radiš neki drugi posao. Ako se ne posvetiš stripu kompletno, neko pravo stvaranje, obimnije, nema šanse.

Kako ocenjujete rad naših strip-izdavača danas?
Izdanja su lepša, luksuznija, raskošnija – to se i traži. Zameram im što ne posvećuju dovoljno ili uopšte prostora domaćem stripu. I u Hrvatskoj je slično, dok je u Sloveniji nešto bolja situacija. Pohvalio bih Lavirint i Sistem Komiks. U svojim mogućnostima ipak doprinose domaćem stripu.

Koji ste poslednji strip pročitali i kad?
Čitam svakodnevno, ako ne čitam, onda listam. Poslednje sam pročitao Strip-reviju sa, epizodom Harolda Fostera Bernadetina pesma, koja je svega dva puta do sada bila objavljena. Spremam se da pročitam kompletnog Tima i Dastija.

A poslednja knjiga koju ste pročitali?
Trenutno čitam Aleksandra Grina – roman Pacolovac i to ponovo. Nekad sam ga davno pročitao…

Da li ste nekad bili strip-kolekcionar?
Ne, u smislu u kojem se danas to podrazumeva. Ali, imam ih dosta – par stotina. Ali, nisu sređeni po brojevima i nemam nameru da dopunjavam kolekciju onim što mi fali. Ali, možda bi trebalo da postanem kolekcionar svojih stripova! Imam nekih 20%  svojih stripova. Tako da ću morati da idem na neku aukciju, da kupujem svoje stripove!

Nekad je bilo uobičajeno da strip autor ima obimnu strip-dokumentaciju. Danas to,  generacijama odraslim na internetu, deluje malo nestvarno, jer je na internetu uglavnom sve dostupno. Da li ste Vi imali ili imate sopstvenu strip-dokumentaciju?
Imam. Ipak je do nekih stvari veoma teško doći. Dokumentacija koju imam je vrlo opsežna, pa mi je radna soba time zatrpana. Moraću nečeg da se odreknem! Moram da smanjim količinu papira. Činjenica je, ipak, da internet danas dosta pomaže.

Da li Vam se nekad desilo da ste odbili neki posao?
Jesam, samo onda kada je u pitanju bilo vreme i kada sam bio svestan da ja to ne mogu da stignem da uradim. Čak i kad mi se neki posao nije svideo, uvek bih ja tu nešto upakovao i izmenio, da to na kraju bude moje!

Ne mogu da se setim Vaših stripova koji spadaju u naučnu fantastiku? Nije Vas privlačio taj žanr?
Pa, nije. Nekako naučna fantastika nije bila toliko popularna, a nijedan izdavač nije tražio naučnu fantastiku.

Radili ste sa Plavšićem, Mikicom, Kozom… Koliko se saradnja sa njima razlikovala od saradnje sa Banetom?
Saradnja sa Banetom je bila prvo priča, zatim razglabanje do sitnih detalja – šta, kako, zašto. Slično je bilo i sa Sibinom. Sa Brankom je to bilo nešto drugačije – on se kasnije više opredelio za tuširanje. Sa Pajom Kozom sam isto lepo komunicirao. Sa mnogim crtačima nisam imao skoro nikakav kontakt. Ja sam uradio ono što je tražila redakcija – napravio scenario. Crtač bi dobio scenario i nacrtao epizodu. Takvi su bili odnosi sa Zdravkom Popovićem i Mišom Markovićem i Ahmetom Muminovićem.

Da li postoji šansa da uradite neki novi strip sa Banetom?
Šanse su male, ali nikad se ne zna. Bane kaže da mu ne pada napamet tako nešto, ali ja znam Baneta. Jednog dana će mu nešto lupiti u glavu pa će ili sam to da uradi ili će reći da uradimo zajedno. Nije ništa isključeno.

Zajedno s Banetom ste osmislili i Billy The Pljuca, koji je danas ponovno aktuelan u Stripoteci
Da, imali smo jednog drugačijeg junaka, koji je trebalo malo drugačije da izgleda. Čak smo imali i jednu tablu nacrtanu. Zvao se Klempos Kid. Međutim, ta ideja je stajala u zapećku dugi niz godina. Kad je došlo do realizacije, mi smo malo sazreli i gledali na neki drugi način. Promenili smo ime i delimično crtež. Billy je nastao kao relaksacija. Kad smo imali gomilu „ozbiljnih“ stripova, bilo nam je potrebno neko opuštanje, da imamo junaka s kim smo mogli da radimo šta smo hteli. Pravili smo ga za nas, a kasnije je postao popularan i redovno izlazio u Stripoteci.

Malo je poznato da ste uradila dva namenska stripa – jedan za Jugoslovensku narodnu armiju (JNA), a jedan za Sekretarijat unutrašnjih poslova (SUP). O čemu se radi?
Za SUP sam radio namenski strip za 13. maj – godišnjicu SUP-a. Radilo se o stripu o hvatanju zločinaca posle rata i strip je objavljen u SUP-ovskim novinama. A što se tiče Dnevnika vojnika-vozača, to je bila ideja jednog od oficira JNA da se na još jednostavniji način prezentira neka vrsta edukativnog materijala za manje pismene. Bio je namenjen auto- jedinicama.

Postoji još jedan strip, koji je verovatno imao puno potencijala i kvaliteta, a nažalost nije nikada nastavljen, nakon objavljene prve epizode. Reč je o Baladi o Slovenima. Čini se da je postojala ideja da sa uradi jedan opsežniji serijal…
Tačno. Hajde da odam i jednu malu tajnu: ja nameravam da nastavim taj strip. Videćemo ko će raditi. Možda i Goran Đukić. Strip je rađen namenski za privatni Val strip, koji se brzo ugasio. Goran Đukić je u to vreme imao puno posla. Radio je Bufalo Bila za Šveđane, radio je TarzanaBalada je stavljena na stendbaj, ali nikad nije došlo vreme da se nastavi. Sad imam ideju za nastavak, imam čoveka koji bi to radio, čak postoji ideja da to ide i kao serijal. Možda je prerano sada o tome govoriti… Možda deluje malo preambiciozno, ali ja ne dozvoljavam sebi da se opustim. Za deset godina ću uraditi upravo onoliko scenarija koliko sam uradio dosad! Videće se!

Kakva su Vaša razmišljanja – da li strip-scenario može da bude umetnost, ili samo odlično obavljen zanat?
Ako je filmski scenario umetnost, ako su dramski tekstovi umetnost, onda je i stripski scenario umetnost, kao i crtež uostalom. Naravno, i u filmskom scenariju, u dramskom tekstu, a i u stripu ima jednim delom i zanata. Da bi ono što proizvedete u glavi i nešto od toga napravite, mora da postoji jedan zanatski deo. Kao što crtač ne može bez poznavanja anatomije. Mada, kada znate anatomiju, možete od nje i da odstupite. Don Lorens (je po tome poznat, a to je mogao da primeni upravo zato što je odlično poznavao anatomiju. Ili Hogart, koji je dovodio Tarzana u savršene položaje, ali anatomski nemoguće.

Da li ste nekad radili i za druge medije, sem stripa?
Jesam. Trenutno radim za jedan vrlo malo popularan medij – radim radio-drame. Radim dramske igre za decu i dramske minijature za Radio Beograd. Mislio sam da radim i za film, ali teško je doći do nekih struktura koje će to prihvatiti.

Problem u filmu je kod nas sličan kao i u stripu – nedostaju scenaristi…
U poslednje vreme sam primetio da je u pojedinim filmovima scenario dosta dobar. Recimo u filmu Klopka scenario mi se baš svideo, iako je rađen po romanu. Čuo sam da je taj scenario otkupio i neki od holivudskih producenata. Problem generalno postoji jer nema kontinuiranog rada. Autor ne može da se posveti radu, već mora da žuri, da bi zaradio neki honorar. U stripu tog problema i nema – nema nikakvog honorara… Uvek te proklete pare! Da ih ima, bilo bi sigurno više scenarista. Ima talentovanih ljudi, ali oni imaju svoje porodice i svoj život. A od tapšanja po ramenu neće nahraniti ni sebe, a kamoli porodicu.

Kakav je, po Vama, društveni status stripa kod nas danas i po čemu se to razlikuje od položaja stripa u bivšoj Jugoslaviji?
Ne razlikuje se mnogo. Nikad strip nije bio ozbiljno shvatan. Uvek se strip prihvatao kao šund. Kako je jedna Sibinova rođaka rekla: „Šta nam radi zetko? Crtka? Nek’ crtka!“. Vrlo su retki oni koji strip smatraju umetnošću. Međutim, u ono vreme strip je bila značajna privredna grana. Čitavu zgradu Dnevnika izdržavao je strip, zajedno sa pisanim romanima i Nevenom i Malim nevenom.

Da li novi vidovi komunikacije, na prvom mestu internet, predstavljaju opasnost za strip?
Mislim da ne predstavljaju. Bez obzira što se neki ljudi navikavaju na nove tehnologije, mislim da strip ne može da se čita na monitoru. Možda se nove generacije na to i naviknu, ali će biti strašno uskraćene za osećaj čitanja stripa u papirnom obliku. Prednost interneta je što postoje online stripovi, pa možeš da uzmeš od njih šta hoćeš. Ja sam probao, ali nije uspelo. Bilo koji strip da uzmem, čak i onaj najdosadniji, mogu da čitam u štampanoj formi, ali onlajn ne.

Koliko Novi Sad zna za Svetozara Obradovića?
Taj deo koji je vezan za strip zna. Kada je akademik Dušan Popov radio Enciklopediju Novog Sada i došao do odrednice Strip, nazvao je mene. Zna se, ali nije to neka slava, što ljudi koji se bave stripom i ne traže.

Pre dve godine ste dobili prvu nagradu na scenariju za strip StripGen-a. Kako je došlo do toga da uopšte konkurišete i koliko
su konkursi za scenario danas uopšte značajni?
Slučajno sam video informaciju u Strip vestima. Kada sam video da je u pitanju vestern, oduševio sam se, jer stvarno nisam dugo radio vestern. Obradovao sam se i samom konkursu, koji mi je legao baš kad mi se pisao neki vestern.

I u Velesu ste dobili veliku nagradu festivala za strip koji ste radili sa Miodragom Ivanovićem Mikicom?
Da, to je bilo mislim 2007. godine. Mikica me je pitao za priču. Otkucao sam mu to, na osnovu jedne ideje koju sam odavno imao. Poslali smo strip i dobili prvu nagradu!

Sem Vas, na području bivše Jugoslavije delovalo je vrlo malo scenarista. Kako ste sarađivali sa nima?
Petra Aladžića, na primer, znam iz neke druge priče, ali konkretno nismo sarađivali. Slično je sa Slavko Draginčićem, koji mi je bio urednik. Danas se dobro poznajem sa Markom Stojanovićem, mada konkretno nismo sarađivali.

Šta biste najviše zamerili društvu u kojem živimo?
Mislim da društvo ne brine dovoljno za umetnost. Ne samo za strip – i za pozorište i drugo. Prvenstveno za umetnosti koje zahtevaju neka sredstva. Mada, strip čak ne zahteva ni neka sredstva. Za 20-ak direktorskih plata godišnje bismo imali strip-magazin, koji bi verovatno dobro i prolazio. Verujem da bi naši ljudi voleli da čitaju domaće autore. Takođe bi dobili priliku da bolje upoznaju i same autore. Meni je bio idol Žan Mišel Šarlije. I šta znam o njemu? Ne znam ništa, sem kad je rođen! Njega sam voleo i Mišel Grega. Ranije sam redovno pratio Cisko Kida, Juliju Džons i Bena Bolta u Večernjim novostima. Za Cisko kida sam dugo mislio da je Hoze Luis Salinas pisao scenarija. Posle sam saznao da je to radio Rod Rid.

(Objavljeno: Zlatno doba vojvođanskog stripa, 2016. - intervju rađen 2011)
Objavljeno: 18.10.2017.
4. Međunarodni festival stripa,...      Press: STRIPoblaČAK
  ...Čakovec.

Četvrti po redu festival stripa, u organizaciji udruge STRIPoblaČAK, održat će se od 20. do 22. listopada u prostorima Muzeju Međimurja, Čakovec. Ove godine tema je slovenski strip. Svi ljubitelji stripa moći će uživati u besplatnim projekcijama, izložbama, strip radionicama, razgovoru s autorom, te crtanju i potpisivanju za publiku. Festival otvaramo u petak, prikazivanjem filmova „Državljanin Diareja ili tko je Tomaž Lavrič“ i „Kad crte govore“.

Kao poseban gost festivala dolazi nam strip autor, ilustrator, karikaturist, grafički dizajner, scenarist i publicist Zoran Smiljanić, s kojim ćete se moći družiti u subotu na izložbi stripova i ilustracija, te naknadnom potpisivanju albuma i crtanju za publiku. Za djecu je organizirana likovna radionica pod vodstvom nastavnice predškolskog odgoja Paule Zuzel. Paralelno sa subotnjim programom održavat će se sajam stripa.U nedjelju ćemo festivalska događanja zaokružiti otvorenjem skupne izložbe slijedećih slovenskih strip autora; Miki Muster, Kostja Gatnik, Tomaž Lavrič, Zoran Smiljanić, Bernard Kolle, Dušan Kastelic, Igor Ribič. Moderator svih programa je Bojan Krištofić.

Nove informacije o festivalskim gostima, bogatom programu i popratnim događajima objavljivat ćemo u narednom tjednu, a ukoliko želite dobivati pravodobne obavijesti o svim našim aktivnostima, pratite nas na našoj facebook stranici STRIPoblaČAK.

          PROGRAM:

          PETAK:
Projekcija filmova
(od 18-20 sati):
"Državljanin Diareja ili tko je Tomaž Lavrič" (režija Dušan Moravec, 48 minuta)
"Kad crte govore" (režija Žiga Valentić, 50 minuta)
(Muzejski informativni centar)

          SUBOTA:
ZORAN SMILJANIĆ -
izložba stripova i ilustracija (izložbeni salon -10.30 sati)
Potpisivanje albuma, crtanje za publiku Strip radionica za djecu i mlade (11.30 sati - voditeljica PAULA ZUZEL)

          NEDJELJA:
OTVORENJE SKUPNE IZLOŽBE SLOVENSKIH STRIP AUTORA: MIKI MUSTER, KOSTJA GATNIK, TOMAŽ LAVRIČ, ZORAN SMILJANIĆ, BERNARD KOLLE, DUŠAN KASTELIC, IGOR RIBIČ
(izložbeni salon, 10.30 sati);
Potpisivanje albuma, crtanje za publiku

Moderator svih programa festivala je Bojan Krištofić
Objavljeno: 17.10.2017.
Danas...      Press: Stripburger
  ...Predstavitev Zgodovine slovenskega stripa 1927–2017
  in pestro postfestivalsko stripovsko dogajanje.

Festival Tinta je za nami, kar pa še ne pomeni, da je konec tudi jesenskega stripovskega dogajanja. Ob pregledni razstavi Premiki, kontinuiteta, prehajanja in … zadnje desetletje v stripu, ki je na ogled v Vodnikovi domačiji vse do 12. novembra, smo pripravili pester spremljevalni program.
Že danes, ob 18. uri, vas tako lepo vabimo na predstavitev sveže, razširjene izdaje knjigeZgodovina slovenskega stripa 1927–2017 striparja in publicista Iztoka Sitarja. V njej avtor v sliki in besedi predstavi slovensko stripovsko zgodovino in vse tiste, ki so jo soustvarjali, ter postreže s kupom novih zanimivosti, za katere bi bilo strašansko škoda, če bi ostale zaprašeno skrite v stripovskih arhivih. Z avtorjem se bomo pogovarjali o tem, kako je rasel strip na Slovenskem in kako globoko v slovensko umetnost in kulturo se je zarasel v devetih desetletjih trmastega in vztrajnega obstoja. Pogovor bo vodila Pia Nikolič. Prijazno vabljeni!

Ob pregledni razstavi Premiki, kontinuiteta, prehajanja in … zadnje desetletje v stripu, ki je na ogled v Vodnikovi domačiji vse do 12. novembra, pripravljamo pester spremljevalni program. Lepo vabljeni!

Premiki, kontinuiteta, prehajanja in …

zadnje desetletje v stripu
stripovska razstava; Galerija Vodnikove domačije, Ljubljana; Na ogled do 12. 11.

Letos smo si v celjski Galeriji sodobne umetnosti lahko ogledali obsežno pregledno razstavo stripovske ustvarjalnosti v Sloveniji. Od stripa za otroke, avtorskega stripa do stripa v izobraževalne namene. Razstava v režiji Stripburgerja je prikazala vso globino, širino in raznovrstnost domače stripovske ustvarjalnosti ter založništva. V Galeriji Vodnikove domačije pa bo na ogled izsek stripovske produkcije za odrasle v zadnjem desetletju v Sloveniji. Izpostavili bomo specifike tega desetletja. Kakšne novosti je prineslo to desetletje? Kakšne spremembe v ustvarjalnem procesu so se pojavile in k čemu so prispevale? Kje se kažejo sledovi preteklosti in kakšno vlogo imajo v tem času? Kako se kontinuiteta izraža v tej bližnji preteklosti? Dajo premiki slutiti na kompleksnost projektov in rušenje spon? Ali kontinuiteta prinaša zgolj nadaljevanja starih zgodb ali gre tudi za nadgradnjo? In prehajanja? Iz česa in v kaj? Kaj izstopa v tem desetletju?
Strip na Slovenskem je v zadnjem desetletju ohranil svojo izvirnost v zgodbi in likovnem pristopu, kar je bila njegova značilnost v preteklih desetletjih. Vendar smo v tem desetletju zaznali nekaj novih pojavov, ki so za vedno pustili svoj pečat. Če so prejšnje pregledne razstave prikazovale stripavtorje kot samosvoje, samostojne, celo asocialne ustvarjalce, je to desetletje zaznamovano s sodelovanji, predvsem v klasični navezavi: tandem pisec/scenarist in risar. Do pobud je v zadnjih letih prihajalo s strani piscev, kar zopet predstavlja novost. Premiki v tandemsko delo so rezultirali v poglobljenih delih, ki so se navezovali na določene družbene pojave oz. osebe, vendar so premiki nastopili tudi v likovnem pristopu. Strip se je, vsaj v nekaj primerih, osvobodil klasičnega stripovskega likovnega izraza, uokvirjenih kadrov. Stripovske zgodbe so doživele svoja nadaljevanja, glavni liki pa so končno zadihali v več epizodah. Sočasno pa se je strip zapletel v komunikacijo z drugimi umetniškimi izrazi. Napajal se je s prozo in poezijo, z ljudskimi pripovedkami, časopisnimi kronikami ter postal izobraževalno orodje. Kot tak se je pretihotapil v muzeje, kjer je nastopal tudi kot del sodobne umetnosti. Iz medmrežja je preskočil na papir, kot da zanj ne veljajo pravila tehničnega razvoja, se prelevil v sitotiskano grafiko, kipe, igro in uporabne pripomočke ter se resno spogledoval s teorijo. Da bi dokazal odprtost možnosti, je naredil tudi dva preskoka v glasbo in nazaj.
In ključno, izven vseh teh glavnih tokov oz. pojavov, tudi tokrat ostajajo tisti nepopredalčkani avtorji, samosvojci, ki se ne ozirajo na trende, jih tudi ne soustvarjajo (namensko ali nenamensko), a je njihov strip prav tako nenadomestljiv stripovski dosežek.
AVTORJI: Kaja Avberšek, Primož Bertoncelj, Marko Derganc, Ciril Horjak, Jakob Klemenčič, Marko Kociper, Matej Kocjan Koco, Tanja Komadina, David Krančan, Primož Krašna, Tomaž Lavrič, Izar Lunaček, Martin Ramoveš, Gašper Rus, Iztok Sitar, Zoran Smiljanić, Damijan Sovec, Damijan Stepančič, Matej Stupica, Andrej Štular

<<  SPREMLJEVALNI PROGRAM OB RAZSTAVI

- POGOVOR Z IZTOKOM SITARJEM:       
tor., 17. okt. 2017, ob 18.00,
pogovor z avtorjem razširjene Zgodovine slovenskega stripa 1927–2017 bo vodila Pia Nikolič
Letos mineva okroglih devetdeset od objave prvega slovenskega stripa Zamorček Bu-ci-bu avtorja Milka Bambiča v tržaškem listu Naš glas in ob tej priložnosti je izšla druga, prenovljena in dopolnjena izdaja knjige Zgodovina slovenskega stripa 1927-2017 avtorja stripov in stripovskega teoretika Iztoka Sitarja. V njej avtor v sliki in besedi predstavi slovensko stripovsko zgodovino in vse tiste, ki so jo soustvarjali, ter postreže s kupom novih zanimivosti, za katere bi bilo strašansko škoda, če bi ostale zaprašeno skrite v stripovskih arhivih. Z avtorjem se bomo v sklopu festivalske razstave Premiki, kontinuiteta, prehajanja in … zadnje desetletje v stripu pogovarjali o tem, kako je rasel strip na Slovenskem in kako globoko v slovensko umetnost in kulturo se je zarasel v devetih desetletjih trmastega in vztrajnega obstoja.
- Vodstvi po razstavi:
ned. 29. okt. 2017, ob 11.00 (Katerina Mirović, kuratorica razstave) in
ned., 12. nov. 2017, ob 11.00 (Bojan Albahari, urednik Stripburgerja, pisec in prevajalec)

- DELAVNICE RDEČA NIT:
sob., 21. okt., ob 11.00: Mala stripovska montaža - delavnica premetavanja in sestavljanja stripovskih zgodb (zlaganje slik, sestavljanje zgodb, pripovedovanje). Delavnica je namenjena starejšim od 6 let. Mentorja: David Krančan in Jurij Bobič
sob., 4. nov., ob 11.00: Strip na kolutu - delavnica risanja stripa in izdelovanja ekrana za predvajanje (risanje, rezanje, sestavljanje). Delavnica je namenjena starejšim od 6 let. Mentorja: David Krančan in Jurij Bobič

- Stripburgerjeva stripdelavnica
brezplačna nadaljevalna stripovska delavnica
mentorja: David Krančan, Andrej Štular • 11. & 12. november, 14.00─19.00 • Galerija Vodnikove domačije
Delavnica je namenjena starejšim od 15. let, ki imajo izkušnje v risanju stripa.
Po predavanju Raz dva strip, v katerem bo David Krančan govoril o osnovnih pripovednih značilnostih stripa, se bomo skozi več kratkih nalog posvetili temeljnim aspektom stripovskega ustvarjanja. Krančan bo govoril o stripovskih okvirjih in oblačkih, o tem, kako se bere strip, kako v stripu teče čas, o pomenu ritma v stripu, soležnih straneh, obratu strani, razmerju med sliko (kadrom) in celo stranjo, možnostih digitalnega stripa ter o klasični in novi stripovski formi. Razkril bo tudi skrivnosti o tem, kako lahko pripovedovalec vodi in zavaja bralca. S somentorjem Andrejem Štularjem se bosta posvetila tudi analizi vaših stripov in vam razkrivala možnosti nadgradnje vaše ustvarjalnosti.
Cilj delavnice je, da udeleženci okrepijo svoje znanje in voljo do ustvarjanja v stripovskem mediju in postanejo aktivni ustvarjalci na domači sceni.
OBVEZNE Prijave: core@mail.ljudmila.org, 031 401556 (Katerina)
Produkcija: Stripburger/Forum Ljubljana v koprodukciji z Divjo mislijo.

VABIMO
Spremljevalni program ob razstavi Premiki, kontinuiteta, prehajanja … zadnje desetletje v stripu v Vodnikovi domačiji:
-Predstavitev Zgodovine slovenskega stripa 1927–2017 in pogovor z Iztokom Sitarjem
tor., 17. okt. 2017, ob 18.00
-Vodstvo po razstavi
ned. 29. okt. 2017, ob 11.00 (Katerina Mirović, kuratorica razstave) in
ned., 12. nov. 2017, ob 11.00 (Bojan Albahari, urednik Stripburgerja, pisec in prevajalec) 
-Rdeča nit: delavnice za otroke (6+)
sob., 21. okt., ob 11.00: Mala stripovska montaža
sob., 4. nov., ob 11.00: Strip na kolutu
Mentorja: David Krančan in Juruj Bobič
-Stripburgerjeva nadaljevalna stripdelavnica
sob. in ned., 11. & 12. nov., 14.00─19.00
Mentorja: David Krančan in Andrej Štular

NA OGLED
-David Krančan: Deveta briga
razstava stripa; Galerija Šivčeva hiša, Radovljica; Na ogled do 5. nov.
-Premiki, kontinuiteta, prehajanja in … zadnje desetletje v stripu
Galerija Vodnikova domačija, Ljubljana; Na ogled do 12. nov.
-Marko Kociper & Andrej Štular: Strip na zid pa kar čez okno; stripovski razstavi
zid nasproti Zdravstvenega doma na Metelkovi ulici (Marko Kociper) & Galerija Nočna izložba Pešak (Andrej Štular)
Na ogled do 3. dec.

NAPOVEDUJEMO
-Stripburger na 33. slovenskem knjižnem sejmu
stojnica, predstavitve in podpisovanja; 22.–26. nov., Cankarjev dom (drugo preddverje)
-Caroline Sury: Voodoo Entartete Kunst; likovni razstavi in delavnica
odprtje: 1. dec., ob 20.00, galerija Alkatraz, AKC Metelkova mesto / do 29.12.
delavnica: 3. dec., 11.00─14.00, SEM
odprtje: 4. dec., ob 22.00, Kinodvor

Program Stripburgerja/Foruma Ljubljana sofinancirajo Javna agencija za knjigo RS (JAK),
MOL-Oddelek zakulturo in Ministrstvo za kulturo.
Objavljeno: 17.10.2017.
Danas...      Press: MLU
  ...Izložba.

Objavljeno: 17.10.2017.
SF Portal...      Press: SF Portal
  ...posvećen stripu.

Kao i tokom nekoliko godina unazad udruženje SCI&FI je za Strip salon pripremilo broj SF Portala posvećen stripu. Ovog puta broj je posvećen Magnusu. Unutra ćete naći skoro sve što niste znali o njemu i podosta crteža i poneki strip, ne objavljen zvanično u nas.

Objavljeno: 16.10.2017.
Strip: Montenegrini (405)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 16.10.2017.
Zoran Smiljanić:...      Press: Strip.art.nica Buch
  Ken Parker: Kultni junak, ki se je postaral z nami

ponedeljek, 16. oktober, ob 19:00, Strip.art.nica Buch
Zoran Smiljanić: Ken Parker: Kultni junak, ki se je postaral z nami, predavanje
Organizacija:  Strip.art.nica Buch in Zavod Strip art • Dogodek je del kulturnega programa knjigarne, ki ga sofinancira Javna agencija za knjigo Republike Slovenije.

Objavljeno: 15.10.2017.
Komikaze: novo izdanje i gostovanje...      Press: Komikaze
  Komikaze: new zine and event

Novi fanzin u Komikaze stripoteci! / New zine in Komikaze library!
INFO: komikaze.hr/print_issue/fmcxbwzine01/

fanzin fmcx bw

fanzin / cb / a6/ 56 str / 2017
(hr)
autor: ivana armanini ⁄ hrvatska
izdavač: komikaze/ femicomix micro izdanje
nacrtano: 2017. / oblikovano: 7 dana
sadržaj: izbor jednostraničnih stripova nastalih u 9 mjeseci
izgled: fanzin/ crno-bijelo/ digitalni print/ 56 stranica
format: a6 (10,5 x 14,8 cm)
jezik: engleski
cijena: 40kn + poštanski troškovi

(eng)
fmcx bw zine / bw / a6/ 56 pg / 2017
author: ivana armanini ⁄ croatia
editor: komikaze/ femicomix micro edition
drawn: 2017. / hand made zine: 7 days
content: collection of one-page-comics made in nine months
look: zine/ black & white/ digital print/ 56 pages
format: a6 (10,5 x 14,8 cm)
language: english
prize: 5eur + post cost

* order by mail: komikaze5001@gmail.com,
webshop: www.etsy.com/shop/... and
on “tinta” comic festival 14/10/2017: komikaze stand @ tinta
– festival stripa
/ kino šiška: komikaze.hr/tinta2017/ -
with ena jurov, ivana armanini & books, posters, t-shirts,
pin buttons, ...

> how do you make a zine? > you don’t need to be a big publishing house to create your own print media. do it by yourself.
#contrastandlines #bw #diy #doityourself #handmade #lessismore #lowbudget #alternativecomic #abstractcomic #artistbook #contemporary #art #independent #fanzines #punk #zinelibrary #rawpower

 

Objavljeno: 15.09.2017.
Strip: Noćni sud (48)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 15.10.2017.
STRIPOLIS #9...      Press: Branko Đukić
  ...Izašao je iz štampe!!!

"STRIPOLIS" No. 09.

Izašao je iz štampe!!!

Ukupno ima 168 stranica od kojih su 119 u punom koloru. Format prošireni A-4.

Odštampan je na 130 gramskom mat kundzdruku. Prošiven povez.

Kontakt telefoni:
tel. +381 23 567 853
mob. +381(0)64332 4 921 •
e-mail: djukicbranko@yahoo.com

Cena 600 dinara + p.t.t. troškovi

Pogledajte: Stripolis9

 

Objavljeno: 14.09.2017.
Strip: Cane (302)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 14.10.2017.
Moj Strip #34...      Press:
      
  Uvodnik

Prošli put smo se hvalili brojem stranica i stripova, pa se ne smijemo ponavljati. Opet ih je lijepi broj!

Ne smijemo ništa ni najavljivati jer smo upozoreni da imamo lošu statistiku realizacije dosadašnjih najava.

Što onda smijemo napisati u uvodniku? Da se vratio kultni Rexy kojeg čitamo još od prvog broja (iako ga statistički češće nismo nego jesmo čitali)? Da objavljujemo najduži cjeloviti strip (28 stranica) dosad? Da su opet i iznova i tako skoro svaki mjesec stripovi koje smo dobili od naših najdražih autora svi redom odlični?

Da se čitamo opet za 31 dan?

Adresa: www.mojstrip.com

Objavljeno: 13.09.2017.
Nove dogodovštine prgavog...      Autor: Ilija Bakić
  ...inspektora jazavca - „Granvil -
  Ljubavi moja“ Brajana Talbota;
  
izdavač Darkwood, 2012.

„Granvil - Ljubavi moja“ je drugi album iz, za sada četvorotomnog strip serijala kome u podnaslovu stoji „Naučnofantastična pustolovina inspektora Lebroka iz Skotland jarda“. Scenarista i crtač je Brajan Talbot (1952) iza koga stoji bogat i šaroliki opus u rasponu od andergraund stripova, onih o super junacima (crtao je „Sudiju Dreda“ i „Betmena“ te slavnog „Sendmena“ od 1991. do 1993) do ambicioznih grafičkih novela - smatraju ga jednim od pionira britanskih grafičkih novela („Avanture Lutera Artrajta“, od 1978. do 1989). Njegove grafičke novele zaslužile su značajnu čitalačku i kritičarsku pažnju kao i više prestižnih nagrada; najpoznatije su dirljiva „Priča jednog lošeg pacova“ (1995; srpsko izdanje „Omnibus“ 2014), „Alisa u Sanderlendu“ (2007), serija „Granvil“ (2009-2012), intimističke „Ćerke“ (sa Meri M. Talbot, 2012; srpsko izdanje „Omnibus“ 2013). Talbot uspeva da spoji korporacijsko-komercijalni i alternativno-umetnički strip, suvereno baratajući pravilima, potencijalima, dometima i ograničenjima svih formi. Dokazao se i kao vešt zanatlija i kao razbarušeni alternativac odnosno precizan i intrigantan umetnik. Njemu, što je takođe retkost, nisu nepoznati ni realistički ni fantastičko-žanrovski miljei. Ovakva univerzalistička sposobnost čini ga kompletnom stvaralačkom ličnošću sposobnom za visoke uzlete imaginacije.

„Granvil“, u ovdašnjem izdanju agilnog „Darkwooda“ (iz 2012.g. samo tri godine posle svetske premijere 2009.g.) može se odrediti kao stim-pank basna koja se dešava u alternativnom svetu u kome je Britanija izgubila rat sa Napoleonom i, sa ostatkom Evrope, potpala pod francusku okupaciju a engleska kraljevska porodica je pogubljena na giljotini. Centar čitavog sveta je Granvil (Pariz). Posle gotovo dva veka ropstva, nakon kampanje građanske neposlušnosti i anarhističkih bombaških napada, Engleska dobija nezavisnost kao Socijalistička Republika Britanija; moćna Francuska i dalje prezire Britaniju s kojom je povezuje most preko Lamanša. Naravno, kao i u našem, običnom svetu zločini, špijunske zavere i političke intrige ne prestaju. Priča drugog albuma naslanja se na prvi deo mada se, bez većih problema, može čitati i kao samostalna epizoda. Ovog puta inspektor Labrok i njegov pomoćnik Paci pokušavaju da uhvate surovog ubicu Besnog Psa (mada je - pacov) koji je pobegao iz zatvora pred samo pogubljenje giljotinom a onda sasvim volšebno, uprkos blokadama svih puteva, osvanuo u Granvilu gde ubija prostitutke. Mada suspendovan zbog neposlušnosti Labrok odlazi na lice mesta i pokušava da složi sve kockice u mozaiku. Jasno mu je da je Besnom Psu u bekstvu pomogao neko vrlo važan odnosno da ubica u Granvilu traži nešto od državne važnosti. Klupko zločina polako se odmotava a njihov uzrok je u bliskoj prošlosti, u danima otpora Engleza protiv Francuza porobljivača i akcija najfanatičnijih boraca iz Besne brigade koji nisu znali za milost. Mračna tajna pobede – masakr pobunjeničkih vođa – vodi inspektora u sam politički vrh nove države, do nesuđenog premijera! Čini se da nijedna pobeda nije čista, da slavodobitni oslobodioci kriju tajne koje bi voleli da se zabašure univerzalnim opravdanjem ostvarenja najvažnijeg cilja - slobode; no, među prvoborcima su bili i mnogi koje pristojni ljudi izbegavaju. Opravdanje da rat traži i donosi stradanja i žrtve nije (uvek) dovoljno jer čak i u najmračnijim vremenima postoje (ili bi trebale da postoje) granice humanosti (i među životinjama!). Konačno, na maksimu da „cilj opravdava sredstva“ ne pristaju svi.

Alternativnoistorijsko zamešateljstvo sa prepoznatljivom stim-pank ikonografijom  (vozila na paru, svakojaki transportno-putnički baloni, viktorijanska atmosfera...), obogaćeno junacima-životinjama (domišljati, nabildovani, na pesnicama i pištoljima brzi Lebrok je jazavac, Paci je, naravno, pacov, šef policije je ovan, premijer buldog; ljudi ili „testoliki“ su prezrena nakaradna stvorenja najniža na društvenoj lestvici - sluge za prljave poslove) u ovoj epizodi je dopunjeno opšteljudskim i sveistorijskim političkim i etičkim dilemama. Priča se ne iscrpljuje pukom istragom zločina već odlazi i korak „iza scene“. Mada u podnaslovu albuma stoji „Maštarija“ nije reč o pukoj akcionoj razbibrizi već o mnogo ambicioznijem i serioznijem sadržaju - upravo kako se to i radi u basnama.

Rečju, „Granvil - Ljubavi moja“ dopadljiva je avantura razigranog crteža i dinamično koncipiranih tabli, napeta i zanimljiva,  sa humornom pasažima koji povremeno skliznu u cinizan. Zahvaljujući visprenom autoru ova varljivo „laka priča“ sa poukama (kao i u prvom albumu) realizovana je tako da se u potpunosti „razmaše“ njen značajni umetnički kvalitet i potencijal.

(„Dnevnik“, 2017)
Objavljeno: 13.10.2017.
Škola devete umetnosti...      Press: Svet stripa
  ...Svet stripa.

Škola devete umetnosti Svet stripa, posle letnjeg raspusta, nastavlja sa radom u nedelju 8. oktobra u 11.00 u prostorijama Kancelarije za mlade, Save Kovačevića 5, Kragujevac.

Časovi su besplatni a termin stalan: nedeljom od 11.00 do 13.00h

Upis polaznika se vrši:
- na telefon 062 130 76 85
- putem e-mail adrese: info@svetstripa.org.rs

Broj polaznika nije ograničen.

Osnove nastavnog programa škole su upoznavanje sa svim elementima nastajanja jednog stripa kao što su crtež, scenario (dramaturgija), anatomija, scenografija, kadriranje, montaža, studija i kreiranje likova, kostimografija, story board, kroki, ilustracija, tehnike, materijali za rad, kao i teorija i istorija stripa.

Cilj je da se polaznici osposobe i ohrabre da samostalno realizuju svoje ideje u vidu stripa/ilustracije/karikature. U zavisnosti od mogućnosti polaznika, predavač kroz individualni rad prati tempo svakog od polaznika i podstiče ih na što kreativnije izražavanje u radu.

Kroz rad u grupi razmenjuju se interesovanja i ideja, čime se podstiče kreativno razmišljanje svakog polaznika. Istraživanjem stripa i ilustracije razvija se znanje o ovim medijima, oblicima kreativnog izražavanja i stvaranja u njima, stiču se nova i šire već postojeća znanja i mogućnosti iz ovih oblasti, a upoznavanjem novih vrednosti obogaćuje se stvaralački senzibilitet svakog od polaznika.

Škola stripa svojim programom daje doprinos povećanju učešća mladih u kreiranju i realizaciji kulturnih događaja i utiče na raznovrsnost ovakvih dešavanja u gradu kroz promociju upotrebom novih medija, kao i edukacija o stripu kao bitnoj grani vizuelne umetnosti.

Objavljeno: 12.10.2017.
Strip: Borovnica (54)      Autor: Darko Macan

Najnoviju pasicu Borovnice možete sutra potražiti na Facebooku!!!
Objavljeno: 12.10.2017.
Izbor iz štampe...      Press: Večernji list
  ...Napokon ćemo dobiti nacionalnu kuću stripa.

Kuća stripa funkcionirat će kao i Kuća arhitekture, osnivanje koje je inicirao i realizirao uz pomoć Grada arhitekt Andrija Rusan

Dugogodišnji san kolekcionara Mladena Novakovića korak je bliže ostvarenju: jučer je potvrđeno da je gradonačelnik Milan Bandić prihvatio ideju o osnivanju centralnog mjesta očuvanja, valorizacije i popularizacije hrvatskog stripa u našem glavnom gradu.

- Zagreb će u dogledno vrijeme dobiti Kuću stripa. Kuća stripa funkcionirat će kao i Kuća arhitekture, stvaranje koje je inicirao i realizirao uz pomoć Grada Zagreba arh. Andrija Rusan - stoji u priopćenju Grada Zagreba.

Spašeni od propasti

Podsjetimo, Mladen Novaković od propadanja je spasio tisuće originala velikana hrvatskog stripa poput Maurovića, Neugebauera, Radilovića i Bekera. U nedostatku prikladnog muzejskog prostora, u svojem domu trenutačno čuva oko osam tisuća strip-tabli. Dio njih ranije povlačio se po podrumima i tavanima, im je potrebna i restauracija. Kroz izdanja udruge Strip Forum i Strip reviju Večernjeg lista, Novaković je dio svoje kolekcije podijelio s čitalačkom publikom, no brojna djela i dalje čekaju priliku da zasjaju pred ljubiteljima stripa. Na ideju o muzeju stripa došao je još davno, s pokojnim Darkom Glavanom. U međuvremenu su i afirmirani galerijski prostori poput Klovićevih dvora, koji su ugostili izložbu Milana Trenca i retrospektivu Andrije Maurovića, prepoznali vrijednost hrvatskoga stripa, no specijalizirani muzej do danas nije utemeljen.

– Gradonačelnik je zaista s oduševljenjem prihvatio našu ideju. Oni sada moraju osigurati prostor, a mi ekipu koja će sve provesti u djelo. Zatražili smo prostor u centru grada, u blizini drugih značajnih kulturnih institucija. On mora biti veći od 800 kvadrata, kako bismo mogli napraviti pravi multifunkcionalni prostor koji bi omogućio izložbe, radionice, filmske projekcije i niz drugih sadržaja, ali i, recimo, muzej Andrije Maurovića – najavio nam je Mladen Novaković.

Akademci i branitelji

Nada se, kaže, da će mu se pridružiti i drugi kolekcionari, a kao buduće korisnike vidi što širu populaciju: od akademske zajednice i učenika do branitelja i osoba s posebnim potrebama.

(Večernji list, Zagreb, 06.10.2017)
Objavljeno: 10.10.2017.
Autostoperski vodič kroz strip (6)      Autor: Kristijan Šarac
  Dampir knjiga 2.

Ne mogu razlučiti da li da ovaj serijal nazovem uspešnim ili neuspešnim. Pojasniću, naravno. Naime, kada su početkom veka pokrenuli serijal autori Mauro Bozeli i Mauricio Kolombo su ga kako se čini pre svega namenili za ove naše prostore. Ne može se reči da se nisu potrudili upotrebljavajući srpsku legendu o dampiru, što je neko rođen iz veze vampira i ljudske žene, u ovom slučaju otac našeg junaka Harlana Drejka je arhivampir.

Legenda kaže da je krv dampira smrtonosna za sve krvopije, što autori obilato koriste, na trenutke i previše. Harlan na početku ima oko pedeset godina, ali kako biti dampir ima i određene beneficije sem te krvi koja je smrt za noćni soj, tako on tokom celog serijala izgleda kao mladi Ralf Fajns. Uz njega kao glavnog protagonistu, tu su i njegovi verni pratioci tokom većeg dela epizoda, vampirica Tesla koja je suludo nalik pevačici Eni Lenoks da bi to bila puka slučajnost, plaćenik Kurjak vojničina od glave do pete i, naravno, pali anđeo Kejleb kojem je za lik bio uzor Dejvid Bouvi (koga eto samo ja nisam slušao u Srbiji, morao je preminuti da to shvatim).

U prvoj epizodi, gde počinje borba protiv vampira i gde se naši junaci upoznaju, sasvim jasno možete prepoznati okršaje, ruševine, rat, čak i panoramu grada iako ga se ne imenuje, kao što ne  čujete ni ko tu protiv koga ratuje. Uz sve to, vampiri izlaze iz šablona i stereotipa, mnogima ne smeta sunčeva svetlost, neki imaju moći stvaranja iluzija ili čak mogu predvideti budućnost, sve u svemu nimalo nezanimljiva radnja i priča koja nas vodi po gotovo celoj Evropi i nešto malo drugih kontinenata. No da se vratim na početnu temu. Dakle, evidentno je da je priča satkana tako da napravi uspeh na našim prostorima, sam Bozeli je u jednom intervju-u priznao da je inspiracija za celu priču potekla baš u ratnim dešavanjima u bivšoj SFRJ i u srpskim predanjima. Postavlja se pitanje zašto jedan sasvim dobar serijal i još k tome namenjen nama ima više uspeha u drugim zemljama, a ovde preživljava samo upornošću Veselog četvrtka koji je putem redovnih izdanja dogurao do četrdesetprvog broja (posedujem ih sve). To je i trenutak kada su shvatili da se serijal nije primio kod nas, a neželeći tek tako da se odreknu dobrog stripa prelaze na kolekcionarska izdanja tj. knjige u formi klasičnog trobroja. Već sada ćete za prvu knjigu morati da izdvojite pozamašnu svotu, jer je odavno rasprodata, a mi ćemo danas imati drugu na repertoaru.

Razloge za popriličan neuspeh na našem tržištu valja potražiti u nekoliko stvari. Iako je strip počeo izlaziti 2000. godine u Italiji za nas je bilo prerano osam godina posle, ne samo da je trebalo iznova izgraditi strip scenu, nego je ljudima taj omaž na rat kod nas bio previše stvaran, gorak i blizak, pa to jednostavno nije moglo proći, pored, naravno, onog čuvenog nepoverenja prema svemu novom i svežem (iz sličnih razloga je tako prošao i Bred Beron, ali o njemu drugi put). Danas, u ovim okolnostima bi verujem sve bilo potpuno drugačije, jer je rat negde iza nas, strip scena je sve življa, a horor kao žanr sve popularniji, stoga moramo biti zahvalni izdavaču što nije Dampira pustio niz vodu, već ga je kako tako, makar i na aparatima održao u životu i zato vam ja danas mogu da malo pišem o drugoj knjizi, dok očekujemo treću.

Mauro Bozeli je tvorac lika i scenarista sve tri epizode ove knjige, kao i autor epizoda mnogih drugih Bonelijevih heroja, navešćemo neke na kojima je radio, kao što su, Zagor, Teks, Mister No i Dilan Dog. Respektabilan rezime, pogotovo kada se zna da je i prilično čest u tim izdanjima.

Džulijano Pikinino je crtač nešto manje poznat našoj publici, ali to ne spori njegove kvalitete što dokazuje i poverenje mu ukazano da radi na našem dragom Alanu Fordu zajedno sa Maksom Bunkerom, kao i na franšizinim stripovima Gospodari svemira.

Vampir iz Hajgejta – Severni London 1970. godine, dve cure u kasnonoćnom povratku u internat. Šaleći se, jedna od njih zaziva zlo, a zlo ima uši poput netopira, druga beži, ali šok joj je urušio život. Vraća se po svoju dozu zla. Prošlo je pola veka od tad, Tesla i Kurjak gledaju reportažu o dotičnom događaju, kao i mnogim sličnim vezanim za groblje gde počiva Karl Marks, i čini se da imaju posao. A možda samo prate Harlanovo sećanje na jedan san, što ipak nešto znači ako znate kakvi su njegovi snovi (ono što odudara je Tesla sa maramom poput gas maske na ulicama Londona koji je najpokriveniji grad  na svetu po broju ’očiju’ – kamera i uz sav taj globalni terorizam… no valja znati da je epizoda iz 2003. godine te to uzeti u obzir i ne zameriti scenaristi). Čak im se i kolega našalio u vezi toga,  a  onda su prešli na razgovor o poslu. Potrebna je izvesna doza ubeđivanja i dokaza da bi im kolega pomogao u istrazi, ali na kraju to čini. Pošto im nedostaju informacije traže ih i kod konkurenta njihovog novog prijatelja. I dalje nemajući dovoljno podataka da krenu u akciju odsedaju kod svog novog prijatelja. A noć je mirna i zavodljiva, pa to utiče na to da vidimo jako romantičnu scenu između Tesle i Harlana. No taj trenutak biva prekinut pojavljivanjem jednog od gospodara noći i konačno su sigurni da ne jure samo za snom našeg junaka.
Trag koji su otkrili ih vodi u podzemlje Londona, stare kanalizacione tunele, a tu ih je stigla nevolja, koje uspevaju da se otresu, ali… Obreli su se na mestu koje ne bi trebalo da postoji, u klopci za dampira, i krajnjim naporom uspevaju da se izvuku iz iste i dodaju još jedno ime na listu neprijatelja.
Alesandro Boči je crtač koji je učestvovao u stvaranju Lazarusa Leda, takođe je crtao i Teksa kao i Čoveka pauka, Betženu, Elektru, Srebrnog letača i Konana.

Zamak Plavobradog – Ratne scene na početku epizode nas podsećaju na nacističku akciju pod imenom ’Blesak’ (ime se odnosi na akciju u kojoj je London bombardovan svaki dan u toku jedne godine). Starija dama uverava mladi par da se odistinski tako zbilo, u to dobija čudnu pozivnicu i odlučuje da ode. A tamo je čeka ratni drug i sećanja naviru.
U današnjici se Harlan i Kurjak nalaze u baru Plavih vukova sa kojima smo se već sreli u prošlosti i kojima su naši junaci napravili velike probleme. Što i sada žele, ali nije sve po želji. Pa ih Tesala mora vaditi iz gabule. Opet smo u prošlosti i gledamo ubrzanu pripremu agenta za zadatak: ubrzani kursevi i već si u vatru bačen tako je nekako izgledala ta obuka, uz omaž Džejmsu Bondu i njegove spravice. Interesantnije od toga je da je zadatak i događaj kojim se agenti bave utemeljen na stvarnim činjenicama, naime Rudolf Hes je stvarno 1941. bio u Škotskoj te je cela priča oko ovoga divan detalj i dokaz da se pazi na takve stvari. Naravno, ništa lakše nego Hesa i društvo Tula povezati sa vampirima i okultnim. U današnjem vremenu, naš trojac se vozi Škotskom i pomišlja da se izgubio, neko je već na istom zadatku kao i oni te će im priskočiti u pomoć kada se naši junaci nađu u problemu, hoće i uz pomoć će sve da reše,
Fabio Bertolini crtač najpoznatiji po radu na Lazarusu Ledu, ali ne zaostaju ni njegovi crteži Teksa, Dilana Doga i upravo Dampira gde je prilično često autor.

Zločini u Šefildu – Interesantan početak priče s obzirom na to da uključuje i naše stare drugare iz Temeksa. Novinar koji ih istražuje ne odustaje tako lako, čak uspeva da nađe i izvor koji će mu potvrditi da krše zakon. U to i naši junaci stižu u Šefild koji je u strahu zbog serije ubistava, naizgled nepovezanih i nebitnih za tok naše priče. Kurjak i Tesla imaju konstantne rasprave, toliko bučne da Harlanu idu na živce, i posle jedne takve heroina ih besno napušta, uz Kurjakovu zanimljivu opasku koju sam i sam dao da je nalik teroristi sa onom maramom i naočarima. No kako su tu da povežu dotičnu firmu sa gospodarima noći, ili makar jednim, njih dvojica igraju uloge kupaca oružja, predstavljajući se unapred spremljenim identitetima. Novo brutalno ubistvo nam daje priliku da upoznamo zanimljivu detektivku, uz brojne omaže na knjige i filmove. Naš novinar joj je sumnjiv, ali to je pogrešan trag, on je veče proveo u poznatom nam društvu. Sledi ono što lično volim u pričama, brzo smenjivanje tokova, što će reči imamo ekipu iz Temeksa, novinara i detektivku, naše heroje i, naravno, ubicu. Sve ide ka kulminaciji događaja, jer zamke sa postavljene i mnoge karte su na stolu. Kako i dolikuje svim sjajnim krajevima, ništa nije onako kako izgleda, stvari se jedva završavaju dobro i ostaju mnogi repovi zbog kojih se možemo radovati narednoj priči.

Znate ovo izdanje nije posebno samo zato što je kolekcionarsko i u formi knjige, ono je posebnije jer je izraz čistog entuzijazma ljudi iz Veselog Četvrtka koji prkosno izdaju nešto što ne donosi dobit, štaviše verovatno se bore da budu i na nuli. No ipak ne odustaju i ta činjenica je za poštovanje, a i to me podseća na nas same koji isto ovo ne radimo zarad dobiti, nego iz ljubavi i zato što mislimo daje ovo jedna fantastično sjajna stvar, pa ću pretpostaviti da i oni baš to misle za Dampira.
Scenario ove tri epizode je sjajan, koristi dosta činjenica utemeljenih u istoriji i izbegava tu jednu slabost serijala da je u većini slučajeva Harlanova krv krajnje rešenje za probleme. Jasno utisak poboljšavaju i Bozelijevi delomično otvoreni krajevi, što je nešto što meni lično prija. Crtež je zaista teško i pomalo nepravedno birati i za neki reči da je bolji, ali ako već moram biram onaj Bačijev koji menja fokus sa karaktera na detalje  i obrnuto tako pokazujući iznimno majstorstvo. Došlo je vreme da se oprostimo i, ne radujte se toliko, vratiću se baš kao i Dampir.

[Objavljeno: Autostoperski vodič kroz fantastiku, 29/09/2016]
Objavljeno: 10.10.2017.
Izbor iz štampe...      Press: Dan
  ...Strip ima ko da njeguje.

     IZLOŽBOM I DODJELOM NAGRADA MLADIM TALENTIMA
     ZAVRŠENA RADIONICA DEVETE UMJETNOSTI NA PAF-U

     Izložbom i uručenjem priznanja prvoplasiranoj Maši Milatović, i dobitnicama druge i treće nagrade Nađi Vučković i Anji Milošević, kao i dodjelom diploma učesnicima, završena je strip radionica koju su u okviru Podgoričkog art festivala održali naši poznati strip majstori, dugogodišnji saradnici „Dana” Simon Vučković i Mirko Zulić.

     U prepunom kafeu „Soba” na istom mjestu našlo se dvadesetak radova mladih talenata, polaznika radionice, i strip table koje su uradili naši umjetnici članovi Udruženja strip autora, a koji su Vučkoviću poslužili da publici približi istorijat devete umjetnosti i njen uticaj na naše crtače.
     Činjenicom da sve više djece želi da se okuša u stripu i učestvuje na radionicama poput ove govori da je umjetnost stripa poslije dugog niza godina počela da zauzima mjesto koje joj pripada.
– To je rezultat i radionica i manifestacija poput ove. Trudimo se da u njihov rad uključimo što više djece i tako kod njih probudimo ljubav prema devetoj umjetnosti – naveo je Zulić.
     Novinski strip, humoristički žanr, realistični strip poput grafičke novele, pa manga stripovi, avangardni ekspirimentalni i veb stripovi, koji se prave samo za internet publiku, zastupljeni su i na našij sceni, naglasio je Vučković. Uz postavku u kojoj su zastupljeni svi strip žanrovi on je pokazao kako se pravci devete umjetnosti odražavaju na autore „devete umjetnosti” kod nas.
     – Možemo biti zadovoljni ako sebe gledamo, kao što smo uvijek bili, kao dio jugoslovenskog prostora. Strip je na visokom nivou, a i pojavio se znatno ranije nego u nekim drugim dijelovima svijeta – istakao je on.
     Internet je postao izuzetno važan medij za strip. Još nije dominantan, no trenutno se nalazimo na prekretnici – istakao je on. Tako je i sa crtačima i strip-umjetnicima. I dalje dominiraju zvijezde stasale iz klasičnog, štampanog stripa, ali imamo sve više mladih internet vedeta. Kod nas imamo Andrijanu Vešović, Podgoričanku koja nema ni jedno izdanje, ali zato je velika zvijezda koja je stekla ime kod nas i u regionu zahvaljujući svojim radovima objavljenim na vebu.

     Ima talenta, ali…

     Nagrade za Mašu, Nađu i Anju obezbijedio je Dražen Baletić, vlasnik striparnice „Mister No”, prve i zasad jedine u Crnoj Gori. Sve što se objavi na eks-Ju prostorima dolazi na ovo mjesto, kaže ovaj pasionirani strip kolekcionar. Baletić, ujedno i jedan od organizatora radionice, ističe da u Crnoj Gori ima mnogo interesovanja i talenta, „da djeca hoće”, ali…
     - Pokazuje se da još malo ljudi hoće profesionalno da se bavi stripom. Imamo Podgoričanina Luku Cakića, koji je već ime i koji je ostvario značajne kontakte sa izdavačima u regionu i Evropi, ali je diplomirani ekonomista. Kod nas je strip još na nivou hobija – kaže Baletić.

     S.Ć.

(Dan, Podgorica, 26.09.2017)
Objavljeno: 09.10.2017.
Strip: Montenegrini (404)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 09.10.2017.
Strip: Noćni sud (47)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 08.10.2017.
Strip: Cane (301)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 07.10.2017.
Strip u Hrvatskoj...     Press:
  ...druga sezona.

Prva epizoda druge sezone dokumentarnog serijala "Strip u Hrvatskoj" emitirati će se u petak 6. listopada 2017. u 22 sata na HRT3.

Prema informacijama s web-stranice s rasporedom televizijskog programa, za serijal su nadalje rezervirani termini u petak 13. listopada u 22 sata, te subota 14. listopada u 22:05.

Za tjedne iza toga još uvijek nema informacija, ali može se pretpostaviti da će se svih 20 epizoda druge sezone prikazivati petkom i subotom. Za daljnje informacije provjeravate hrt-ov raspored emitiranja.

Druga sezona „Stripa u Hrvatskoj“ donosi dvadeset novih epizoda serijala kroz koje portretira autore i autorice domaćeg stripa, uvodi gledatelje u proces kreiranja stripovskih svjetova u autentičnom radnom okruženju, te prikazuje reprezentativna stripovska ostvarenja koja su nastajala od 1925. do današnjih dana. Zajedno s prvom sezonom, serijal "Strip u Hrvatskoj" dokumentira sva lica hrvatskog stripa i jasno ističe značaj koji stripovska produkcija ima u umjetničkom, povijesnom i društvenom kontekstu; u ukupno dvije sezone podijeljene u 50 emisija, kroz 600 minuta prikazali smo preko 3000 stripovskih tabli, ušli u 61 atelier i o stripu razgovarali s 143 sugovornika - stvaratelja i poznavatelja stripa. Epizode prve sezone prvi put su emitirane od ožujka do lipnja 2015. Više informacija o njima možete naći na linku
irenajukicpranjic.blogspot.hr/p/blog-page.html.

Epizode druge sezone su:

1. Strip za djecu
Od svih žanrova hrvatskog stripa, najdulju i najbogatiju produkciju ima strip za djecu, koji humorom i pustolovinom odgaja i zabavlja najmlađe čitatelje. U domaćem tisku, stripovi za djecu pojavljuju se vrlo rano. Već 1925. godine Sergej Mironović Golovčenko u zagrebačkim Koprivama započinje objavljivati serijal o nestašlucima dječaka Maksa i Maksića, a u istom razdoblju u hrvatskoj periodici izlazi niz domaćih stripova slične tematike. Strip za djecu svoje vrhunce doživljavakroz remek-djela Waltera Neugebauera, Ivice Bednjanca i brojnih drugih autora. Generacije crtača ne prestaju s ovom tradicijom ni današnjih dana. U emisiji govore Marija Mapilele, Snježana Marić, Ivana Guljašević, Darko Kreč, Branka Hollingsworth, Ivan Prlić, Stjepan Bartolić, David Peroš Bonnot, Ninoslav Kunc, Niko Barun, Irena Jukić Pranjić, Mirjana Dimnjaković i Mislav Tomašinjak.
Koncept i režija: Irena Jukić Pranjić / Novinarka: Irena Jukić Pranjić / Izvršni producent: Matija Pisačić za Control Space Art

2. Nedeljko Dragić
Rijetko je koji autor kvalitetom svoga djelovanja toliko zadužio hrvatski strip kao Nedeljko Dragić (1936.) - ilustrator, karikaturist i za Oscara nominirani autor Zagrebačke škole crtanog filma. Uspjeh na području animacije doveo je do ozbiljnijeg sthvaćanja Dragićevog strip-serijala Tupko, koji je 1971. osvojio Grand Prix na međunarodnom festivalu humora u Montrealu. Osamdesetih godina počeo je crtati još jedan novinski strip u pasicama, Vinko zvan Stara Garda. U sličnoj formi je i Šime, u kojem se Dragić iznova, govoreći kroz jedna, upečatljiv lik, bavi odnosom dnevnih i vječnih tema. U emisiji, uz Nedeljka Dragića, govore Borivoj Dovniković, Krešimir Zimonić, Darko Macan, Pero Kvesić i Ninoslav Kunc.
Koncept i režija: Irena Jukić Pranjić / Novinarka: Milena Zajović / Izvršni producent: Matija Pisačić za Control Space Art

3. Slikarstvo i strip
Slikarstvo i strip na Hrvatskoj se, kao i na svjetskoj sceni, prožimaju i uzajamno nadahnjuju. Brojni su autori koji su djelovali u oba medija, unoseći u strip slikarske elemente ili slikajući inspirirani estetikom stripa. Emisija donosi pregled umjetnika koji su djelovali u oba medija, počevši od Andrije Maurovića i Alberta Kinerta, sve do suvremenih autora poput Dušana Gačića i Miroslava Sekulića Struje. U emisiji govore Nada Žiljak, Draško Ivezić, Miroslav Nemeth, Stipan Tadić, Helena Janečić, Ivan Tudek, Denis Krašković, Ivan Fijolić, Miro Župa, Ivana Pipal, Darko Kreč, Filip Pintarić, Bernarda Cesar i Marija Juza.
Koncept i režija: Irena Jukić Pranjić / Novinarka: Irena Jukić Pranjić/ Izvršni producent: Matija Pisačić za Control Space Art

4. Frano Petruša
Frano Petruša (1977.) majstor je biografskog i autobiografskog stripa, autor koji je stripu posvetio život, a i osobne životne priče pretočio u strip. Već u ranom djetinjstvu, čitajući stripove Borivoja Dovnikovića, otkrio se da se njegove najveće ljubavi - strip i sport – mogu ujediti, pa je nakon priče posvećene treneru njegovog juniorskog košaršaškog kluba, Mariju Perryju, nacrtao i strip-biografije Gorana Ivaniševića i Dražena Petrovića. U emisiji, uz Franu Petrušu, govore Darko Macan, Stjepan Bartolić, Aleksandar Petrović i Vladimir Šagadin.
Koncept i režija: Irena Jukić Pranjić / Novinarka: Milena Zajović / Izvršni producent: Matija Pisačić za Control Space Art

5. Erotika u hrvatskom stripu
Od prapovijesti do naših dana, tema erotike ne prestaje nadahnjivati umjetnike. Osim aktova u stiliziranim alegorijskim scenama, koji su legitimno izlagani po salonima i dvorcima, potajice su se konzumirali i prikazi eksplicitnih sadržaja. Na takvu tradiciju nadovezao se i strip. O erotskim stripovima hrvatskih autora od tridesetih godina 20. stoljeća do današnjih dana govore Branka Hlevnjak, Stjepan Bartolić, Darko Macan, Goran Sudžuka, Vinko Barić, Krešimir Zimonić, Dubravko Mataković, Toni Faver, Irena Jukić Pranjić, Helena Janečić i Dušan Gačić.
Koncept i režija: Irena Jukić Pranjić / Novinarka: Irena Jukić Pranjić / Izvršni producent: Matija Pisačić za Control Space Art

6. Plavi Vjesnik
Prvi broj Plavog vjesnika, najdugovječnije publikacije u povijesti hrvatskog stripa, izašao je 1954. a njegov podnaslov glasio je “Tjednik za pouku, zabavu i razonodu”. U dvadeset godišta izašlo je 969 brojeva, a povijest stripa podijelia se na razdoblje prije i poslije Plavog vjesnika. Legendarni Plavac okupljao je braću Neugebauer, Andriju Maurovića, Julesa Radilovića, Borivoja Dovnikovića, Vladimira Delača, Žarka Bekera, Zdenka Svirčića i brojne druge koji su stvarali autohtone serijale domaćih povijesnih i suvremenih tema. U emisiji o Plavom Vjesniku govore Mladen Bjažić, Borivoj Dovniković, Mladen Novaković, Rudi Aljinović I Krešimir Zimonić.
Koncept i režija: Irena Jukić Pranjić / Novinar: Matko Vladanović / Izvršni producent: Matija Pisačić za Control Space Art

7. Dalibor Talajić
Dalibor Talajić (1973.) jedan je od autora koji crtaju najveće svjetske serijale o superherojima. A sve je počelo osamdesetih, kad se, kao dječak koji je odrastao u obitelji glazbenika, zarazio kroničnom ljubavlju prema stripovima. Nakon prvog velikog angažmana, rada na serijalu Deadworld Garya Reeda, napušta posao profesora klarineta i u potpunosti se posvećuje crtanju stripova, te crta serijale Hulk, Avengers, X-man, Punisher, Shang Chi i Deadpool. Posljenje ostvarenje, nastalo u sklopu suradnje Marvela s televizijskom kućom ABC, doživjelo je veliki medijski odjek – riječ je o stripu Madaya Mom, u kojem je crtežima rekonstruirao život u opkoljenom sirijskom gradu Madayi. U emisiji, uz Dalibora Talajića govore Darko Macan, Vladimir Šagadin, Stipe Kujunžić i Goran Sudžuka.
Koncept i režija: Irena Jukić Pranjić / Novinarka: Maja Hrgović / Izvršni producent: Matija Pisačić za Control Space Art

8. Superjunaci hrvatskog stripa
Posljednjih godina superheroji su se vratili u velikom stilu. Skupe holivudske produkcije avanturama junaka iz stripa recikliraju arhetipske priče o dobru i zlu. Njihove supermoći utjelovljuju ideale publike za koju su stvarani, pa se zato junaci hrvatskog stripa bitno razlikuju od američkih izvornika. Kakve ideale utjelovljuju hrvatski superjunaci, koliko ih ima i kakve supermoći posjeduju saznajte u emisiji u kojoj govore Darko Macan, Dubravko Mataković, Robert Solanović, Siniša Ercegovac, Damir Ercegčović, Vinko Barić, Toni Faver, Krešimir Zimonić, Helena Janečić, Goran Sudžuka i Dalibor Talajić.
Koncept i režija: Irena Jukić Pranjić / Novinar: Matko Vladanović / Izvršni producent: Matija Pisačić za Control Space Art

9. Helena Klakočar Vukšić
Helena Klakočar Vukšić (1958.) karijeru je započela osamdesetih u strip-grupi ZZOT, a najveći uspjeh postigla je strip-dnevnikom Nemirno more kojim je bilježila svoje ratno izbjeglištvo, i koje je 1999. u Angoulêmeu, nagrađeno kao najbolji strani strip-album. Time je Helena postala jedna od svega šest dosad nagrađenih žena na tom najvećem europskom festivalu stripa. U emisiji, uz Helenu Klakočar Vukšić, govore Dušan Gačić, Krešimir Zimonić, Darko Macan, Aleksandar Zograf, Draško Ivezić i Matko Vladanović.
Koncept i režija: Irena Jukić Pranjić / Novinarka: Maja Hrgović / Izvršni producent: Matija Pisačić za Control Space Art

10. Svjetski strip s domaćih adresa
U zadnjoj dekadi dvadesetog stoljeća presušilo je regionalno tržište stripa, a s njim i nade strip-crtača u domaće karijere. No, kreativnost generacije koja je tad stasala – Edvina Biukovića, Darka Macana, Gorana Sudžuke i Esada Ribića – odvela ih je nekima od najvećih svjetskih izdavača stripa - američkim nakladnicima poput DC-ja i Marvela. Tim putem slijede ih novi autorski naraštaji, pa danas, za strano tržište stripove crtaju autori koji i gostuju u emisiji: Dalibor Talajić, Robert Solanović, Fran Strukan, Maksim Šimić, Miroslav Mrva, Ive Svorcina, Darko Macan, Stipe Kalajžić i Josip Sršen.
Koncept i režija: Irena Jukić Pranjić / Novinarka: Milena Zajović / Producent: Matija Pisačić za Control Space Art

11. Fanzini
U novijoj povijesti hrvatskog stripa jedno od težih i turobnijh, ali ujedno uzbudljivijih i kreativnijih razdoblja, bilo je doba fanzina. Fanzini, fotokopirani samizdat časopisi, razigrali su se devedesetih godina usred ekonomske krize. Potaknuti nakladničkom sušom, a omogućeni dostupnošću fotokopirnih strojeva, fanzini su iznjedrili niz kvalitetnih autora, koji su dali snažan pečat domaćem stripu. U emisiji govore: Roko Idžojtić, Emil Jurcan, Krešimir Certić, Damir Steinfl, Matija Pisačić, Draško Ivezić, Tihomir Tikulin, Dalibor Talajić, Dinko Kumanović, Darko Macan, Ivan Prlić, Branka Hollingsworth, Damir Ercegović, Irena Jukić Pranjić i Jurica Starešinčić.
Koncept i režija: Irena Jukić Pranjić; Novinarke: Irena Jukić Pranjić i Maja Hrgović; Izvršni producent: Matija Pisačić za Control Space Art

12. Ivana Armanini
Zagrebačka umjetnica Ivana Armanini (1970.) jedna je od naših najpoznatijih stripašica. Oko sebe okuplja Komikaze, raznorodnu zajednicu likovnjaka koji čine ponosan otok nezavisnog stripa. Ivanino autorsko formiranje odvijalo se pod utjecajem američke underground crtačice Mary Fleener, fanzina Emila Jurcana te ljubljanskoga časopisa Stripburger. Ivanino stvaralaštvo, kao i izdavački rad, sačinjene su od socijalno osjetljivih tema, pankerskog ritma i beskompromisnog stava izgrađenog još u tinejdžerskoj dobi. U emisiji, uz Ivanu Armanini, govore Aleksandar Zograf, Emil Jurcan, Ivana Pipal, Miro Župa i Vančo Rebac.
Koncept i režija: Irena Jukić Pranjić / Novinarka: Milena Zajović / Izvršni producent: Matija Pisačić za Control Space Art

13. Zaljubljenici stripa
Hrvatsku scenu stripa prvenstveno čine autori – stotinjak crtača i dvadesetak scenarista. Uz njih, tu su i zaljubljenici u strip, entuzijasti čija je ljubav prerasla iz teorije u praksu, i postala produktivna pokretačka sila, koja scenu stripa obogaćuje i vodi naprijed. Iz ljubavi prema stripu nastale su goleme kolekcije, pokrenute su izdavačke kuće i festivali. O kolekcionarstvu, izdavaštvu i pokretanju strip-festivala u emisiji govore Ivica Veles, Milko Peko, Mladen Novaković, Marko Šunjić, Vladimir Šagadin, Vjekoslav Đaniš, Krešimir Zimonić, Dubravko Mataković, Ivan Prlić, Tihomir Tikulin i Darijo Antunović.
Koncept i režija: Irena Jukić Pranjić / Novinarka: Milena Zajović / Izvršni producent: Matija Pisačić za Control Space Art

14. Slavonski autori stripa
Od početka dvadesetog stoljeća do današnjih dana, na području Slavonije rođeno je više od šezdeset autora stripa koji su ostavili prepoznatljiv trag u kulturi i umjetnosti cijele Hrvatske. Emisija prikazuje rad onih koje povezuje osječka udruga ljubitelja stripa - StripOs. O djelovanju grupe, te o svom radu u emisiji govore Tatjana Ivegeš Wilhelm, Saša Paprić, Nenad Barinić, Roko Idžojtić, Dubravko Mataković, Stjepan Matić i Domagoj Rapčak.
Koncept i režija: Irena Jukić Pranjić / Novinar: Matko Vladanović / Izvršni producent: Matija Pisačić za Control Space Art

15. Generacija koja dolazi
Antologija Ženski strip na Balkanu, objavljena 2010., osvijetlila je skromnu zastupljenost žena u hrvatskoga stripa. Sumira li se, pak, trenutačna situacija, u oči upada promjena na bolje. U emisiji su predstavljene autorice najmlađe generacije - Ana Gezi, Lea Kralj Jager, Valentina Briški, Ena Jurov, Maja Duvnjak, Mihaela Erceg, Tea Jurišić i Mia Murat.
Koncept i režija: Irena Jukić Pranjić / Novinar: Darko Macan / Izvršni producent: Matija Pisačić za Control Space Art

16. Scenaristi hrvatskog stripa
Iako stripom dominira crtež, na okupu ga drži scenarij. Poput ljepila, scenariji spajaju nizove slika u čarobne priče u koje strastveno uranjaju generacije i generacije čitatelja. Prvi scenaristi u hrvatskom stripu javljaju se 1935., zajedno s prvim pustolovnim stripovima Andrije Maurovića. Pioniri ovog zanimanja bili su novinari Franjo Fuis i Krešimir Kovačić, iza kojeg slijede Norbert Neugebauer, Marcel Čukli, Zvonimir Furtinger i brojni drugi. U emisiji govore Rudi Aljinović, Borivoj Dovniković, Jules Radilović, Mladen Bjažić, Miljenko Horvatić, Darko Macan, Dubravko Mataković, Dušan Gačić i Milko Peko.
Koncept i režija: Irena Jukić Pranjić / Novinarke: Irena Jukić Pranjić i Maja Hrgović / Izvršni producent: Matija Pisačić za Control Space Art

17. Damir Steinfl
Strip kao sredstvo izražavanja može prenijeti brojne poruke i ideje, ali i cijelu paletu iskrenih emocija svojih autora. Upravo ta dimenzija stripa najvažnija je opatijskom umjetniku stripa, Damiru Steinflu (1977). Karijeru je počeo u strip-grupi Kolektiv Variete Radicale, u sklopu fanzinske strip-scene devedesetih. Ubrzo počinje objavljivati pasice u Novom listu, i već s 18 godina prima nagradu za najboljeg mladog autora na Salonu stripa u Vinkovcima. Punih 20 godina posvećen je autorskom radu, te istraživanju i kreativnom proširivanju granica medija stripa. U emisiji, uz Damira Steinfla, govore Aleksandar Zograf, Matija Pisačić, Irena Jukić Pranjić, Krešimir Zimonić, Draško Ivezić i Vladimir Šagadin.
Koncept i režija: Irena Jukić Pranjić / Novinarka: Irena Jukić Pranjić / Izvršni producent: Matija Pisačić za Control Space Art

18. Strip kao alat
Kao iznimno sugestivan medij s golemim potencijalom uobličavanja javnog mnijenja, strip se koristi u svim sferama popularne kulture. Stripom se, kao alatom, koriste svi segmenti društva - od ekologa i aktivista, bankara i provoditelja reformi, sve do biskupa i rock-zvijezda. Svi oni, svjesni zavodljivosti crteža i šarma njegovih riječi, putem stripa nalazili su put do samog srca publike. U emisiji govore Sanja Bachrach Krištofić, Igor Vilagoš, Stjepan Matić, Niko Barun, Snježana Marić, Stipe Kalajžić, Helena Janečić, don Ante Šuljić, Roko Idžojtić, Miljenko Horvatić, Mladen Novaković, Nenad Barinić i Dalibor Talajić.
Koncept i režija: Irena Jukić Pranjić / Novinarka: Irena Jukić Pranjić / Izvršni producent: Matija Pisačić za Control Space Art

19. Vinko Barić
Vinko Barić (1980.) autor je koji s ponosom ističe da na margini djeluje puna dva desetljeća, uživajući u crtanju neprofitablinih, ali iznimno duhovitih underground stripova. Stripom se počeo baviti još kao srednjoškolac u Školi za primijenjenu umjetnost, i ostao mu je vjeran i nakon što je stekao diplomu splitske likovne akademije. Sve svoje strip-albume objavio je sam, a posljednjim izdanjem, Dogodovštinama Baroknog čovjeka, privukao je veliku pozornost domaće publike. U emisiji, uz Vinka Barića, govore Dubravko Mataković, Miro Župa, Toni Faver i Vančo Rebac.
Koncept i režija: Irena Jukić Pranjić / Novinarka: Maja Hrgović / Izvršni producent: Matija Pisačić za Control Space Art

20. Splitski autori stripa
Začetci splitskoga stripa sežu u prvu polovicu dvadesetog stoljeća. U generaciji nakon Drugog svjetskog rata, antologijskim se radovima javljaju Frane Gotovac i Zdenko Svirčić. Sljedeća generacija iznjedrila je autore posve različitih profila - Joška Marušića, Alema Ćurina, Boru Pavlovića i Borisa Talijančića. Početkom devedesetih među splitskim stripašima pojavljuju se Siniša Ercegovac i Nikola Listeš, te solinski autori Vinko Barić, Ladan Mehić i Damir Ercegović. Nakon Sonje Gašperov, splitski akademski slikar Ivan Svaguša preuzima titulu vodećeg predstavnika najmlađe generacije splitskih autora. U emisiji govore Boris Talijančić, Darko Macan, Matko Vladanović, Vladimir Šagadin, Siniša Ercegovac i Ivan Svaguša.
Koncept i režija: Irena Jukić Pranjić / Novinar: Matko Vladanović/ Izvršni producent: Matija Pisačić za Control Space Art

Objavljeno: 06.10.2017.
Tajanstvena mapa kao ključ mogućeg smaka...      Autor: Ilija Bakić
  ...sveta -  magija i prokletstvo zemlje
  bajki - “Vekovnici IX - Zemlja čuda”
  Marka Stojanovića i drugih;
  
izdavač Udruženje ljubitelja stripa i
  pisane reči “Nikola Mitrović Kokan”,
  Leskovac 2017.

Strip serijal “Vekovnici” u svojoj desetoj godini postojanja beleži novi, jubilarni album - deveti po numeraciji a deseti po broju (obzirom da postoji i “nulti album”). Ova je činjenica sama po sebi vredna pažnje a za poznavaoce domaćih strip prilika i neprilika gotovo fascinantna jer održati takav kontinutet stvaranja (koji podrazumeva ne samo pisanje scenarija već i koordinaciju sa par stotina crtača) i objavljivanja nije lako ni u stripu naklonjenim sredinama a kamoli u zemlji Srbiji. Ipak, između “teško ali moguće” i “nemoguće” zadesio se “spiritus movens” imenom i prezimenom Marko Stojanović koji je serijal smislio i kroz bezbrojne “staze i bogaze”, zahvaljujući vanrednoj snazi i fanatičnoj upornosti, uveo u drugu deceniju postojanja. Istorija ovdašnjeg stripa (u raznim inkarnacijama Jugoslavije i u Republici Srbiji) beleži kraće ili duže strip serijale (Zigomara, Akanta,Tajanstvenog viteza, Mirka i Slavka, Dikana, TV Radojicu, Ket Klou, Zuzuka, Legiju nepromočivih, Elazara, Bernarda Panasonika, Robusta...) ali je reč o izuzecima a ne pravilu “zahvaljući” mnogim okolnostima od društvenih (šund tretman stripa ali i ratovi), nestalnih edicija i izdavačkih kuća do nerešenog profesionalnog statusa autora. Ovakav položaj nije mimoišao ni “Vekovnike”: zamišljeni su kao serijal koji će izlaziti u “Politikinom zabavniku” pa (silom neprilika) premešteni u albumski format uz sporadično pojavljivanje u periodici; usput su se, ipak, “razgranali” i u “spin off” serijal “Beskrvni” (dva albuma). Rečju, “Vekovnici” su postali pojam na savremenoj nam strip sceni što potvrđuju i novim izdanjem.

Serijal ima nekoliko uporišta: prijateljstvo vampira Čena i prgavog besmrtnika Kraljevića Marka, Čenov sukob sa vampirskom sabraćom, Markov sukob sa ostalim izdancima Kainovog soja (koji se ne trpe i međusobno tamane), Markovu ljubav sa besmrtnom amazonkom Aleom. Čen i Marko će se prihvatiti zadatak da čuvaju tajanstvenu mapu-ključ mogućeg smaka sveta što ih vodi u sukobe sa mnogima koji bi da se dokopaju mape od psoglavaca, krstaša i vampira do same “vatre sveta”. Prijatelji konačno potapaju mapu u severno more ali tu njihovim nevoljama ni izdaleka nije kraj. Na početku novog albuma ambiciozni Čen i pijani Marko provaljuju u kuću braće Grim; to nije obična kuća jer nije ukotvljena u vremenu što može da bude zgodno kad se treba sakriti od buljuka krvožednih neprijatelja. Ali, još neko je u kući a potera za njim dovodi dvojac do prolaza u drugu dimenziju – zemlju čuda u kojoj se prepliću raznorazne bajke odnosno njihovi akteri od Kapetana Kuke i njegovih gusara (u jedrenjaku koji plovi kroz vazduh), krokodila koji takođe lebdi iznad tla preko belog zeca sa satom, kralja i kraljice (sa pripadajućim vojnicima) iz “Alise u zemlji čuda”, Tila Ojlenšpigela (koji liči na Robina Huda) koji gađa jabuku ali kad je baci u vazduh, do Limenka, Strašila i Lava iz “Čarobnjaka iz Oza”... Posle urnebesnih jurnjava koje podrazumevaju i da se može biti glavom naniže obešen o sidro jedrenjaka u plovidbi punim jedrima kroz oblake (!), topovskih kanonada i mačevanja, Marko se sukobljava, na život i smrt, sa KapetanomKukom koji, međutim, nije ono za šta se predstavlja već moćni, zli besmrtnik-vukodlak koji će, zahvaljući Čengu i Marku i njihovoj neopreznosti, ući u naš svet s namerom da ga pokori!

Stojanović je svoje poigravanje mitologijom, istorijom, literaturom i popularnom kulturom nastavio i u novom albumu dodajući realnom svetu serijala i fantazmagorijsku alternativu u svetu bajki u kojem je sve (ili skoro sve) moguće, od poricanja zemljine teže do (samo)parodiranja i karikiranja dotadašnjih uloga. Lakoća “skakanja” iz scene u scenu doprinosi vrtoglavom slalomu priče koja započinje kao strip sa dijalozima pa se pretvara u strip bez reči (umesto slova u balonima su karikaturalni prikazi misli) da bi se, u finalu, vratio rečima koje jasno i nedvosmisleno označavaju buduću pretnju koja će svakako biti temelj sledećih epizoda. Ostajući dosledan svom, za klasično koncipirani strip, netipičnom postupanju Stojanović je u ovom albumu ranije promovisani manir iscrtavanja priče od nekoliko autora podigao na još viši nivo jer svaku od 67 tabli iscrtava drugi autor što, sa koloristima, rezultira angažovanjem više od 70 umetnika! Od same pomisli na povezivanje svih njih čitaocu mora da se zavrti u glavi ali će mu, posle par tabli, kada ga mine zbunjenost od različitih crtačkih manira, svo ovo zameštateljstvo doneti još jedno zadovoljstvo – upoređivanja različitih izgleda istih junaka, njihovih varijacija i metamorfoza (od realističnih do karikiranih).

U novom albumu “Vekovnici” su postojećoj mešavini fantastičkog (sa dozom misticizma i horora), pseudoistorijskog, pustolovnog i borilačkog stripa (koja baštini najbolja iskustva ingenioznog “Vold Njutn Univerzuma” Hilipa Hoze Farmera i “Lige izuzetnih džentlmena” Alana Mura), dodali i postmodernističko parodijski odmak uz očigledno uvažavanje i korišćenje inovativnosti alternativnog, andergraundstripa. “Zemlja čuda” potvrđuje da “Vekovnici” nisu rekli poslednju reč, da se nisu umorili i da se od njih mogu očekivati nove strip avanture i atrakcije.

(„Dnevnik“, 2017)
Objavljeno: 06.10.2017.
Rezultati strip konkursa...     Press: Tome Trajkov
  ...Veles 2017.

NAGRADE I PRIZNANJA NA KONKURSU
15. MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA
„VELES 2017“

Pristiglo: 192 strip dela

1 Mesto „ZLATEN STRIP“
• „KAJ URAR“ Fran Strukan –Hrvatska (crtež i kolor) i Darko Macan –Hrvatska (scenario)
2 mesto
• „BORBA “ Dražen Kovačeviќ-Srbija(crtež i kolor“ i Marko Stojanoviќ-Srbija(scenario)
• „MRTVIOT SRЃA“ Uroš Uroševiќ-Srbija
3 mesto
• „KAKO SVETOT GI DOBI BOITE“ Igor Krstiќ-Srbija i Nenad Pejčiќ-Srbija
• „VČERA ,DENES, UTRE“ Dražen Brkiќ-Hrvatska“
Nagrada za najbolji crtež
• Dražen Kovačeviќ-Srbija za stripot„BORBA“
Nagrada za najbolji scenario
• Aleksandar Stevanov-Makedonija za stripot „MAČOROT KOJ SAKAŠE DA BIDE KRAL NA SVETOT“
Nagrada za umetnički izraz u stripu
• Kirsi Salonen –Finska za stripot „ NESONICA““

Specijalna nagrada organizatora
• „POSLEDNIOT PEČAT“ od Marija Konopatova –Rusija
• KADE E NAKITOT? Od Dušan Božiќ –Srbija
• SVEŠTENIKOT VITEZ“ na avtorot Fernando Sosa-Argentina
• „ZLATNATA GRADINA“ od Mihai Grajdeanu –Romanija

Nagrada za debitantski strip na strip salonu u Velesu
• Isak Zahiroviќ –Bosna i Hercegovina za stripot„Vozot na mislata’
Nagrada za najboljeg učesnika do 15 g
• Kalina Pečevska-Makedonija
Najbolji učesnik do 18 g
• Evgenija Trajkovska(Makedonija)
Objavljeno: 05.10.2017.
Strip: Borovnica (53)      Autor: Darko Macan

Najnoviju pasicu Borovnice možete sutra potražiti na Facebooku!!!
Objavljeno: 05.10.2017.
Tomaž Lavrič...     Press: Strip.art.nica Buch
  ...Ekstremni športi 3.

Vljudno vabljeni na predstavitev in podpisovanje novega stripa Ekstremni športi 3, ki bo 5.10.2017 ob 19h v Strip.art.nici Buch. Z nami bo avtor stripa Tomaž Lavrič.Organizacija: Strip.art.nica Buch in Zavod Strip art • Dogodek je del kulturnega programa knjigarne, ki ga sofinancira Javna agencija za knjigo Republike Slovenije. • www.stripi.si

Objavljeno: 03.10.2017.
Izložba strip-karikatura...     Press: Strip.art.nica Buch
  ...Boris Jukić: Ne me basat!!!

Objavljeno: 02.09.2017.
Strip u Studentu...     Press: Dom omladine
  ...tokom 80 godina.

Dom omladine Beograda i Udruženje stripskih umetnika Srbije
pozivaju vas na 15. tribinu
iz ciklusa "SRED ČETKICA, BAJONETA":

"STRIP U STUDENTU TOKOM 80 GODINA"

utorak, 3. oktobar 2017. u 19:00
Dom omladine Beograda
/ Tribinska sala
Makedonska 22, I sprat

Predavanje i razgovor posvećeni su višedecenijskoj vezi stripa i najstarijeg, još uvek delatnog srpskog omladinskog lista "Student", koji ove godine obeležava osamdeset godina svog postojanja (1937-2017).

Ovo glasilo je, pogotovo u poslednjih pola veka, ne samo informisalo o aktuelnim svetskim strujama u ovoj grafičkoj disciplini primenjene umetnosti o kojima nije bilo reči u izdanjima velikih domaćih stripskih izdavača (andergraund, francuski novi strip sedamdesetih...) i njihovim protagonistima (Robert Kram, Žan Žiro "Mebijus"...), već otvaralo prostor za domaće nekonvencionalne, inovativne i nekomercijalne stripare, kao i teoretičare "devete umetnosti".

Kroz "Student" je 1978. artikulisan i čitav ovakav pravac kao "Treća generacija", uz neizbežne polemike sa preovlađujućom strujom ovakvog visokotiražnog stripa, uz usputne zabrane, (samo)cenzure, preispitivanja, saradnju sa autorima i drugim sličnim glasilima u SFRJ, konkurse...     

Moderator tribine: Slobodan Ivkov

Učesnici: Nikola Kostandinović i Milenko Mihajlović, grafički dizajneri i urednici stripa u "Studentu"
Objavljeno: 02.10.2017.
Stripburger na Tinti...     Press: Stripburger
  ...festivalu stripa u Ljubljani.

TINTA, festival stripa Ljubljana • 10.–14. oktober, več prizorišč • www.tinta.si
V okviru festivala stripa Tinta, ki se je razvil iz Stripolisfesta, Stripburger pripravlja več dogodkov.

David Krančan: Deveta briga
Stripovska razstava // Tinta, festival stripa
Galerija Šivčeva hiša, Radovljica,
odprtje: čet., 5. oktober, ob 19.00 / do 5.11.

Krančanova samostojna razstava prinaša celovit vpogled v avtorjevo ustvarjanje na področju stripa in grafike v zadnjih letih. Glavnina postavitve je namenjena prikazu originalnih risb iz dveh večkrat nagrajenih stripovskih albumov, ki sta izšla pri Stripburgerju: Grdina (2014) in Pijani zajec (2015). Oba stripa je navdihnilo ljudsko slovstvo, natančneje pripovedke iz znamenite zbirke Zverinice iz Rezije, ki jih je zbral in zapisal Milko Matičetov. Krančan je pripovedki vsebinsko nekoliko predelal in ju prilagodil vzdušju aktualnega trenutka: predlogi se tako preobražata v stripovski priliki o človeškem značaju, s tem pa tudi v svojevrsten komentar sveta, v katerem živimo. Ob tem se na razstavi obeta še nabor nekoliko starejših stripovskih del, predstavitev pa zaokroža izbor grafik, ki se v svojem likovnem izrazu navezujejo na stripovsko podobotvorje. Razstavo, namenjeno vsem stripovskim sladokuscem, zaznamuje domišljena in živahna likovna imaginacija, predvsem pa prepoznaven avtorski pečat, s čimer se je Krančan v zadnjih letih upravičeno povzpel med vrhunske avtorje stripovske scene na Slovenskem.

DAVID KRANČAN(1984, Ljubljana) je diplomiral iz stripa pri prof. Milanu Eriču na ALUO v Ljubljani. Zadnjih petnajst let je član uredništva revije Stripburger. Z Andražem Poličem sta leta 2008 ustvarila haiku strip album Na prvem tiru. Od leta 2011 ilustrira naslovnice Dnevnikovega Objektiva. Krančan je tako v teoriji kot v praksi raziskovalec razsežnosti stripa kot likovnega izraza. Njegove pripovedi so velikokrat brez besed in v likovni podobi skrivajo pripovedne ključe. Živi in dela v bližini Kranja.

Produkcija: Stripburger/Forum Ljubljana. Koprodukcija: Muzeji radovljiške občine.


Daan Brinkmann, René Bakker in Daniel Berio: Chalky / Kredko
stripovski jam in stripovska ulična intervencija z robotom
Tinta, festival stripa
10.─14. oktober, več lokacij

Chalky je projekt, ki ga je skupaj s sodelavcema Renéjem Bakkerjem in Danielom Beriom zasnoval nizozemski umetnik Daan Brinkmann. Gre za mehanski oziroma robotski 'tiskalnik' večjih dimenzij, ki omogoča izdelavo talnih risb po vnaprej pripravljenih in digitaliziranih predlogah. Chalky oz. Kredko pri izdelavi podob tako spaja digitalne (vhodna kategorija) in analogne tehnike (izhodna kategorija), pri čemer uporablja pločnike in ceste kot neskončno platno.

Projekt, ki predstavlja svojevrstni presek med klasično likovno in ulično umetnostjo, je bil zasnovan z mislijo na sodelovanje z drugimi umetniki, ki bi na ta način prišli do orodja za talno slikanje v javnem prostoru. V Ljubljani bo Chalky oziroma Kredko gost festivala stripa Tinta, kjer se bo prvič doslej preizkusil v ustvarjanju stripov. Risarji stripov bodo na stripovskem jamu izdelali lastne stripe in jih s pomočjo Kredka natisnili na več lokacijah festivala po mestu. Na stripovski jam vabimo stripovske ustvarjalce z izkušnjami.

DAAN BRINKMANN (1983) pri svojem delu raziskuje interaktiven odnos z gledalcem, pri čemer so avdiovizualni elementi uporabljeni na način, ki poudarjajo drugačne socialne izkušnje. Njegovo delo je bilo doslej prikazano tako v uveljavljenih umetniških institucijah kot na javnih urbanih površinah v različnih mestih po Evropi, kot tudi v Južni Ameriki. RENÉ BAKKER (1979) je neodvisni oblikovalec, konstruktor in kreativni inženir, ki s svojim sodelovanjem in soavtorstvom pri številnih projektih raziskuje prepletanje med tehnologijo in umetnostjo. DANIEL BERIO (1978) je aktiven kot programer in umetnik. Sprva je deloval kot grafitar, da bi se kasneje posvetil grafičnemu oblikovanju, multimedijskim vsebinam, računalniškim igram in razvijanju različnih programskih orodij za avdio vizualne projekte.

PRIJAVE NA JAM SESSION:
burger@mail.ljudmila.org
041 679 577 (Tanja)

urnik:
sre., 11. 10., 16.00─21.00: stripovski jam & izdelava predlog, Kino Šiška - zgornje preddverje
čet., 12. 10., 16.00─19.00: stripovski jam & izdelava predlog, Kino Šiška- zgornje preddverje
čet., 12. 10., od 20.00: stripovska ulična intervencija s Kredkom, Vodnikova domačija
pet., 13. 10., od 19.00: stripovska ulična intervencija s Kredkom, AKC Metelkova mesto
sob., 14. 10., 11.00─13.00: stripovska ulična intervencija s Kredkom, pred DobroVago
sob., 14. 10., 14.00─19.00: pogovor z avtorji in stripovska ulična intervencija s Kredkom, Kino Šiška

Produkcija: Stripburger/Forum Ljubljana in Kino Šiška v sodelovanju s Divjo mislijo in KUD Mreža.


Premiki, kontinuiteta, prehajanja in …
zadnje desetletje v stripu
Tinta, festival stripa
stripovska razstava
Galerija Vodnikove domačije, Ljubljana
odprtje: četrtek, 12. oktober, ob 20.00 // do 12. 11.

Letos smo si v celjski Galeriji sodobne umetnosti lahko ogledali obsežno pregledno razstavo stripovske ustvarjalnosti v Sloveniji. Od stripa za otroke, avtorskega stripa do stripa v izobraževalne namene. Razstava v režiji Stripburgerja je prikazala vso globino, širino in raznovrstnost domače stripovske ustvarjalnosti ter založništva.

V Galeriji Vodnikove domačije pa bo na ogled izsek stripovske produkcije za odrasle v zadnjem desetletju v Sloveniji. Izpostavili bomo specifike tega desetletja. Kakšne novosti je prineslo to desetletje? Kakšne spremembe v ustvarjalnem procesu so se pojavile in k čemu so prispevale? Kje se kažejo sledovi preteklosti in kakšno vlogo imajo v tem času? Kako se kontinuiteta izraža v tej bližnji preteklosti? Dajo premiki slutiti na kompleksnost projektov in rušenje spon? Ali kontinuiteta prinaša zgolj nadaljevanja starih zgodb ali gre tudi za nadgradnjo? In prehajanja? Iz česa in v kaj? Kaj izstopa v tem desetletju?

Strip na Slovenskem je v zadnjem desetletju ohranil svojo izvirnost v zgodbi in likovnem pristopu, kar je bila njegova značilnost v preteklih desetletjih. Vendar smo v tem desetletju zaznali nekaj novih pojavov, ki so za vedno pustili svoj pečat. Če so prejšnje pregledne razstave prikazovale stripavtorje kot samosvoje, samostojne, celo asocialne ustvarjalce, je to desetletje zaznamovano s sodelovanji, predvsem v klasični navezavi: tandem pisec/scenarist in risar. Do pobud je v zadnjih letih prihajalo s strani piscev, kar zopet predstavlja novost. Premiki v tandemsko delo so rezultirali v poglobljenih delih, ki so se navezovali na določene družbene pojave oz. osebe, vendar so premiki nastopili tudi v likovnem pristopu. Strip se je, vsaj v nekaj primerih, osvobodil klasičnega stripovskega likovnega izraza, uokvirjenih kadrov. Stripovske zgodbe so doživele svoja nadaljevanja, glavni liki pa so končno zadihali v več epizodah. Sočasno pa se je strip zapletel v komunikacijo z drugimi umetniškimi izrazi. Napajal se je s prozo in poezijo, z ljudskimi pripovedkami, časopisnimi kronikami ter postal izobraževalno orodje. Kot tak se je pretihotapil v muzeje, kjer je nastopal tudi kot del sodobne umetnosti. Iz medmrežja je preskočil na papir, kot da zanj ne veljajo pravila tehničnega razvoja, se prelevil v sitotiskano grafiko, kipe, igro in uporabne pripomočke ter se resno spogledoval s teorijo. Da bi dokazal odprtost možnosti, je naredil tudi dva preskoka v glasbo in nazaj.
In ključno, izven vseh teh glavnih tokov oz. pojavov, tudi tokrat ostajajo tisti nepopredalčkani avtorji, samosvojci, ki se ne ozirajo na trende, jih tudi ne soustvarjajo (namensko ali nenamensko), a je njihov strip prav tako nenadomestljiv stripovski dosežek.   

AVTORJI
Kaja Avberšek, Primož Bertoncelj, Marko Derganc, Ciril Horjak, Jakob Klemenčič, Marko Kociper, Matej Kocjan Koco, Tanja Komadina, David Krančan, Primož Krašna, Tomaž Lavrič, Izar Lunaček, Martin Ramoveš, Gašper Rus, Iztok Sitar, Zoran Smiljanić, Damijan Sovec, Damijan Stepančič, Matej Stupica, Andrej Štular

<<  SPREMLJEVALNI PROGRAM OB RAZSTAVI

- POGOVOR Z IZTOKOM SITARJEM:       
tor., 17. okt. 2017, ob 18.00,
pogovor z avtorjem razširjene Zgodovine slovenskega stripa (1927–2017) bo vodila Pia Nikolič

- Vodstvi po razstavi:
ned. 29. okt. 2017, ob 11.00 (Katerina Mirović, kuratorica razstave) in
ned., 12. nov. 2017, ob 11.00 (Bojan Albahari, urednik Stripburgerja, pisec in prevajalec) 

- DELAVNICE RDEČA NIT:
sob., 21. okt., ob 11.00: Mala stripovska montaža - delavnica premetavanja in sestavljanja stripovskih zgodb (zlaganje slik, sestavljanje zgodb, pripovedovanje). Delavnica je namenjena starejšim od 6 let. Mentorja: David Krančan in Jurij Bobič
sob., 4. nov., ob 11.00: Strip na kolutu - delavnica risanja stripa in izdelovanja ekrana za predvajanje (risanje, rezanje, sestavljanje). Delavnica je namenjena starejšim od 6 let. Mentorja: David Krančan in Jurij Bobič

Stripburgerjeva stripdelavnica
brezplačna nadaljevalna stripovska delavnica
mentorja: David Krančan, Andrej Štular
11. & 12. november, 14.00─19.00
Galerija Vodnikove domačije

Delavnica je namenjena starejšim od 15. let, ki imajo izkušnje v risanju stripa.
Po predavanju Raz dva strip, v katerem bo David Krančan govoril o osnovnih pripovednih značilnostih stripa, se bomo skozi več kratkih nalog posvetili temeljnim aspektom stripovskega ustvarjanja. Krančan bo govoril o stripovskih okvirjih in oblačkih, o tem, kako se bere strip, kako v stripu teče čas, o pomenu ritma v stripu, soležnih straneh, obratu strani, razmerju med sliko (kadrom) in celo stranjo, možnostih digitalnega stripa ter o klasični in novi stripovski formi. Razkril bo tudi skrivnosti o tem, kako lahko pripovedovalec vodi in zavaja bralca. S somentorjem Andrejem Štularjem se bosta posvetila tudi analizi vaših stripov in vam razkrivala možnosti nadgradnje vaše ustvarjalnosti. 

Cilj delavnice je, da udeleženci okrepijo svoje znanje in voljo do ustvarjanja v stripovskem mediju in postanejo aktivni ustvarjalci na domači sceni.

OBVEZNE Prijave: core@mail.ljudmila.org, 031 401556 (Katerina)
Produkcija: Stripburger/Forum Ljubljana v koprodukciji z Divjo mislijo.


Marko Kociper & Andrej Štular: Strip na zid pa kar čez okno
Tinta, festival stripa
AKC Metelkova mesto: zid nasproti Zdravstvenega doma na Metelkovi ulici (Marko Kociper) & Nočna izložba Pešak (Andrej Štular)
odprtje: petek, 13. oktober, ob 19.00 (zid) & 20.00 (Galerija Nočna izložba Pešak) / do 3. dec. 2017

Avtorstvo javne stripovske intervencije v sklopu projekta Celostna umetnina Metelkova in Tinte, festivala stripa, je tokrat zaupano Marku Kocipru, ki bo zid nasproti Zdravstvenega doma na Metelkovi olepšal s prigodami znamenitega junaka Jazbeca, velikega zabušanta, ženskarja, neskromnega pivca in borca za pravice malih ljudi. Kot je v navadi pri Kocipru, lahko tudi tokrat pričakujemo grotesken in satiričen, morda celo z erotiko ozaljšan prikaz trpke družbene stvarnosti. Uro po odprtju se nedaleč proč obeta še ena stripovska poslastica. V Galeriji Nočna izložba Pešak se Andrej Štular predstavlja s projektom Vrsta, ki ga opredeljuje kot križanca med klasičnim stripovskim formatom, senčnim gledališčem in fresko. Okna ulične galerije bodo zasedle silhuete figur, nastale po motivih mrtvaškega plesa, srednjeveškega motiva, ki nas opozarja na enakost v minljivosti.

ANDREJ ŠTULAR (1966) se pogosto loteva povezovanja različnih likovnih tehnik s sferami domačijske psihopatologije, kot tudi z univerzalnejšimi temami, ki prevprašujejo človekovo bit, njegovo identiteto oziroma položaj v ustroju sodobnega (turbokapitalističnega) sveta. Štularjevo delo zaznamuje vešče prehajanje med različnimi mediji in ukinjanje meja med njimi, s čimer izkazuje povsem samosvoj likovni besednjak. MARKO KOCIPER je eden bolj plodovitih stripavtorjev z izredno svojskim likovnim in pripovednim pečatom. Rdeča nit njegovega dela sta erotika in satira. Kociper je izjemen oblikovalec stripovskih likov, ki niso nič kaj krepostni, vendar pa kljub temu vzbujajo nemalo simpatij. Do zdaj je izdal sedem samostojnih albumov, stripe pa je objavljal tudi v številnih publikacijah.

Produkcija: KUD Mreža /Celostna umetnina Metelkova in Galerija Nočna izložba Pešak, koprodukcija: Strip Core/Forum Ljubljana

URNIK

David Krančan: Deveta briga
razstava stripa / Tinta, festival stripa
Galerija Šivčeva hiša, Radovljica, 6. okt., ob 19.00

Daan Brinkmann, René Bakker in Daniel Berio: Chalky/Kredko
stripovski jam z robotom in intervencija v javnem prostoru
Tinta, festival stripa
Kino Šiška, Vodnikova domačija, AKC Metelkova mesto in DobraVaga
11.─14. okt. 2017

Premiki, kontinuiteta, prehajanja …
zadnje desetletje v stripu
Tinta, festival stripa
Vodnikova galerija, Ljubljana
odprtje: 12. 10, ob 20.00 // do 12. nov.
Stripburgerjeva stripdelavnica: 11. & 12. nov., 14.00─19.00

Marko Kociper & Andrej Štular: Strip na zid pa kar čez okno
stripovski razstavi
Celostna umetnina Metelkova in Tinta, festival stripa
zid nasproti Zdravstvenega doma na Metelkovi ulici (Marko Kociper) & Galerija Nočna izložba Pešak (Andrej Štular)
odprtje: 13. okt., ob 19.00 (zid) & 20.00 (Galerija Nočna izložba Pešak) / do 3. dec.
+ ulična stripovska intervencija s Kredkom

NAPOVEDUJEMO
Caroline Sury: Voodoo Entartete Kunst
likovni razstavi
galerija Alkatraz, AKC Metelkova mesto
odprtje: 1. dec., ob 20.00 / do 29.12.
delavnica: SEM, 3. 12., 11.00─14.00
odprtje: Kinodvor, 4. dec., ob 22.00

_______
Program Stripburgerja/Foruma Ljubljana sofinancirajo Javna agencija za knjigo RS (JAK),
MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo.
Objavljeno: 01.10.2017.
Strip: Noćni sud (46)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 01.10.2017.
Strip: Cane (300)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 30.09.2017.
Strip revija Večernjeg lista br. 49...     Press: Stripforum
  ...rujan/septembar 2017.

• MURDERVILLE • Autor:  Vicente Cifuentes
  Napeta priča inspirirana je kultnim trilerima i hororcima iz osamdesetih i devedesetih. Sara i Victor su par koji pokušava prebroditi krizu u braku tako što će provesti vikend izvan grada. Ali gradić Murdervale ima sasvim drugačiju turističku ponudu.
  Pročitajte i kratak intervju s autorom stripa, Španjolcem Vicenteom Cifuentesom.

• KOKO U PARIZU • Crtež: Edvin Biuković:
  Prema romanu Ivana Kušana
  Stripom nastalim prema Kušanovoj knjizi prisjećamo se Eddyjeva crtačkog genija i pozivamo vas da pogledate izložbu u Klovićevim dvorima u Zagrebu koja se otvara 26. listopada.
  Pročitajte i dijelove razgovora s Eddyjem Biukovićem iz 1998. godine u kojima govori o svojoj strasti prema stripu pod naslovom Želim naučit crtat.

• BEZDAN • Autor: Alfonso Font
  Što učiniti kad, šetajući šumom, naiđete na bližnjega u nevolji?

• PEANUTS • Autor: Charles Schulz
  Bratski je dijeliti sve? Ali ne i četkicu za zube!

• TATICA • Autor: Nob
  Kad smo već kod dijeljenja, trebaju li sestre dijeliti i svoj dnevnik?

     GRAFIČKI MIRAKUL EDDYJA BIUKOVIĆA!
     U ovom broju, uz uobičajenu premijeru svjetskog stripa, repriziramo djelo prerano preminulog Eddyja Biukovića (rođenom 1969. u Zagrebu, umrlom 1999.). Time smo nizu domaćih autora čija smo djela uporno objavljivali u našoj reviji pridodali još jedno značajno ime hrvatskog stripa. Biukovićev strip objavljujemo i u povodu jednog značajnog događaja za strip: zahvaljujući maru njegovih sjajnih prijatelja na čelu s Goranom Sudžukom dobit ćemo u listopadu i posebnu izložbu Eddyjevih djela u Klovićevim dvorima u Zagrebu.
     Kako godine odmiču, sve smo sigurniji kako smo u Edvinu Biukoviću izgubili ponajboljeg hrvatskog strip crtača novog naraštaja. Tek nakon njegove prerane smrti, kad se povremeno pojave njegovi stripovi, objavljeni ponajviše zahvaljujući njegovim prijateljima, koji nas uvijek podsjete na veličinu sjajno započetog, tragično nedovršenog i zauvijek izgubljenog opusa. Iza njega, koji je među prvima uspješno objavljivao u inozemstvu, u strip je pristigla jedna nova mladost koja se već afirmirala i osvojila stranice tiskovina diljem svijeta. Njegovim radovima iz devedesetih godina prošlog stoljeća bačeno je sjeme tog iznova oživljenog klasičnog stripa, u kojem će domaći genij doći i do svjetskog značenja. Nažalost, mnogi od tih (danas više i ne tako mladih) autora vrlo su rijetko na stranicama našeg tiska, jer rade za strane izdavače koji su osvojili isključiva prava na objavljivanje njihovih djela. Ipak, zahvaljujući hrabrim domaćim izdavačima pojave se albumi ili zbirke njihovih stripova i na hrvatskom jeziku, pa sve više i malobrojni domaći čitatelji mogu upoznati novo hrvatsko strip stvaralaštvo. Mi se vraćamo upravo tim novim počecima i stripom „Koko u Parizu“ po djelu Ivana Kušana iz Modre lastepozivamo ljubitelje stripa da prošeću izložbenim dvoranama Klovićevih dvora i razgledom njegova bogatog opusa posvjedoče o onome što smo Eddyjevom smrću izgubili.
     No, vrata strip umjetnosti i stranice Strip revije Večernjeg lista uvijek su otvorena za njegove nasljednike.

     Nastavlja se…

     Čitajte nas, pišite nam, posjetite na www.stripforum.hr i Facebooku.

     Mladen Novaković
Objavljeno: 29.09.2017.
Nagrade na konkursu...     Press: SKC Beograd
  ...beogradskog Salona stripa.

15. MEĐUNARODNI SALON STRIPA SKC BEOGRAD 2017.

Broj pristiglih radova na konkurs: 251 • Broj učesnika: 272 • Broj zemalja iz kojih su radovi stigli: 32 • Broj stranih učesnika: 112 • Broj domaćih učesnika: 160

Zemlje učesnice: Austrija (1), Bosna i Hercegovina (11),Brazil (1), Bugarska (2), Crna Gora (5), Egipat (2), Filipini (1), Grčka (2), Hrvatska (9), Iran (17), Italija (1), Izrael (2), Japan (1), Jermenija (4), Kanada (1), Kina (6), Kuba (1), Mađarska (3), Makedonija (23), Meksiko (1), Poljska (1), Rumunija (1), Rusija (1), SAD (1), Slovačka (1), Slovenija (4), Srbija (160), Švajcarska (2), Turska (2), Ujedinjeno Kraljevstvo (1), Urugvaj (1), Uzbekistan (3)

Žiri: Boban Savić Geto, strip autor i ilustrator (predsednik žirija); Dragana Stojiljković, strip scenarista; Željko Pahek, strip autor i ilustrator; Milan Miletić, slikar i strip autor; Aleksandar Zograf, strip autor.

     Reč žirija:
     Iznad svega, Međunarodni salon stripa je prilika da se okupe ljudi koji na različite načine učestvuju u čaroliji zvanoj strip. Tokom četvorodnevnog druženja u vidu tribina, predavanja, i strip radionica, ova relativno mlada, ali dokazano vredna stvaralačka disciplina biće povod za još jedan praznik umetnosti.
     A ni ove godine broj učesnika nije zaostajao za prethodnim Salonima, pa je tako njih 272 (112 stranih i 160 domaćih) poslalo na konkurs 251 rad iz 32 zemlje širom sveta, pri čemu po prvi put imamo učesnike iz Meksika i sa Filipina. Što se tiče tematike koju su autori obrađivali, najviše je bilo stripova inspirisanih istorijskim temama i ljudskim mukama. Talenta je bilo u izobilju, počev od najmlađih učesnika koji su svojim maštovitim i zrelim izrazima pokazali da itekako ima budućih majstora među njima, pa preko starijih autora koji tek oformljuju svoj stil, do onih koji su uveliko etablirani strip umetnici.
     Dragana Stojiljković

     Dostignuća jednog umetnika ne obezvređuju napore njegovih kolega na način na koji se to dešava  u sportu. Autori nisu međusobni konkurenti već saborci u zajedničkoj borbi za lepotu. U toj borbi nema poraženih, ni pobednika, već samo dobitnika.  A dobitnici su svi oni koji lepotu stvaraju, kao i svi mi koji u njihovim delima uživamo.
     Boban Savić Geto

KONKURS 2017 – NAGRADE: Od ukupno 24 nagrade – 11 nagrada žirija i 13 nagrada prijatelja salona i izdavača, nagrade su osvojili: 2 autora iz Hrvatske; 2 autora iz Makedonije; 1 autor iz SAD;1 autor iz Meksika; 1 autor iz Bugarske;1 autor iz Crne Gore; 1 autor iz Bosne i Hercegovine. Ostale nagrade su osvojili autori iz Srbije.

NAGRADE ŽIRIJA:

• GRAND PRIX:
Darko Macan, Hrvatska (scenario), Fran Strukan, Hrvatska (crtež i kolor), “Kod urara”
Darko Macan (Zagreb, 1966) je u svojih gotovo trideset godina profesionalne karijere objavio ukupno šezdesetak naslova. Radio je za izdavače u Hrvatskoj, Srbiji, Sloveniji, Nemačkoj, Danskoj, Sjedinjenim Državama i Francuskoj. Nagrađivan je za stripove, romane za decu i naučnofantastične priče.
Fran Strukan: Nesuđeni grafičar, svoj ozbiljni stripovski put počinje na CRŠ-u 2008. godine gde dobija nagradu Mladi lav. Potom radi storibord za marketinške agencije, razne ilustracije  te kratke stripove po vlasititom scenariju, do sada uglavnom neobjavljene. Bio je kolorista, jedne (za sada jedine) sveske samoizdatog američkog stripa Foodforthought, kao i nekoliko naslovnica za američku Dynamite Ent. koje crta Goran Sudžuka. Po scenariju Krešimira Biuka crta strip PravaMisija objavljen u zagrebačkom fanzinu  Endem, a koji tušira Sudžuka. Za britanski Futurequake je ilustrovao dva kratka stripa: Becarefulwhatyouwishfori Jungalow.Takođe je tuširao dve epizode MisteraMačka Roberta Solanovića u albumu Postanak, po scenariju Darka Macana.

• NAJBOLJE OSTVARENJE U DOMENU KLASIČNOG  STRIP JEZIKA:
Svetozar Obradović, Srbija (scenario), Goran Đukić Gorski, Srbija (crtež i kolor), “Lešinari”

NAJBOLJE OSTVARENJE U DOMENU ALTERNATIVNOG STRIP JEZIKA:
Tamara Majkić, Srbija, “Plavetnilo”

• NAJBOLJI SCENARIO:
Pavle Zelić, Srbija, “Gospodar oružja” (crtež: Nenad Cvitičanin, Srbija)

∙ NAJBOLJI CRTEŽ:
Boris Stoilov, Bugarska, “The Surprising Adventures of Baron Münchausen”

∙ SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA ZA INOVACIJU U STRIP UMETNOSTI:
Enrique Pilozo, SAD (scenario), Victor Vélez, Meksiko (crtež), “A Schizofrenic Journal”

NAGRADE ŽIRIJA U KATEGORIJI TAKMIČARA DO 15 GODINA:
• MLADI LAV: Kalina Pečevska (2004), Makedonija “Odbačena Žena”
• SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA ZA NAJBOLJU IDEJU: Nikoleta Pavlović (2001), Srbija, “Diskonekcija”
• SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA ZA ZREO I MAŠTOVIT IZRAZ: Aleksandra Davinić (2002), Srbija, “Jedan, dva i tri…”
• SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA ZA NAJMLAĐE AUTORE: Jovan Đorđević (2011), Srbija, “Ko zna?!”
Lazar Lužnjanin (2011), Srbija, “San”

NAGRADE PRIJATELJA SALONA SRIPA 2017:
• NAGRADA STRIPOTEKE:
Nenad Pejčić, Srbija (scenario), Igor Krstić, Srbija (crtež i kolor), “Kako je svet dobio boje”
• NAGRADA IZDAVAČKE KUĆE SYSTEM COMICS:
Milenko Mišić, Srbija (scenario), Luka Cakić, Crna Gora (crtež), “Novi Vek”
• NAGRADE IZDAVAČKE KUĆE DARKWOOD:
Matea Stević (2002), Bosna i Hercegovina,  “Nemi zvukovi”
Filip Uzelac (2003), Srbija, “Odmor za zaboravit`”
Milenko Mišić, Srbija (scenario), Nebojša Pejić, Srbija (crtež), “Utopljene duše”
• NAGRADA KNJIŽARE DELFI:
Nenad Pejčić, Srbija (scenario), Igor Krstić, Srbija (crtež i kolor), “Kako je svet dobio boje”
• NAGRADA IZDAVAČKIH KUĆA MAKONDO I BELI PUT:
Bojan Brukner, Srbija (scenario), Jelena Seničić - Senchy, Srbija (crtež i kolor),  “Devojčica i Mesečina”
• NAGRADA IZDAVAČKE KUĆE BESNA KOBILA:
Kosta Milovanović, Srbija, “Usta”
• NAGRADA IZDAVAČKE KUĆE MODESTY STRIPOVI:
Bojan Brukner, Srbija (scenario), Jelena Seničić - Senchy, Srbija (crtež i kolor),  “Devojčica i Mesečina”
• NAGRADA IZDAVAČKE KUĆE SIRIUS PRODUCTION:
Marija Stojanovska, Makedonija, “Kafa na zidu”
• NAGRADA KLUBA KOLEKCIONARA "S" I MALE PRODAVNICE RETKOSTI:
Anđelka Jovanović (2002), Srbija, “Peperit Mensis”
• NAGRADA STRIPARNICE KEN STRIPOVI:
Tara Tanasijević (2005), Srbija, “Princeza i magični jednorog”
• NAGRADA KNJIŽARE ALAN FORD:
Đorđe Aranđelović, Srbija, “Hronika”

• KATALOG OVOGODIŠNJEG SALONA STRIPA, možete preuzeti OVDE, na sajtu Strip vesti...
Objavljeno: 28.09.2017.
10 godina Vekovnika...     Press:
  ...na Salonu stripa.

U sklopu 15. Međunarodnog salona stripa u Beogradu u petak 29.9.2017. u 17h u SKC Beograd održaće se tribina "10 godina Vekovnika".

Tribini će uz scenaristu Marka Stojanovića prisustovati Aleksandar Petrović (Aca Celtic), Milan Jovanović, Pavle Zelić, Nikola Dagomirović i Vasa Pavković, kao i brojni crtači koji su sarađivali na serijalu.

Moći će da se kupe albumi sa već urađenim crtačkim posvetama i bez njih po pristupačnim cenama, a takođe će prisutni crtači crtati posvete svakome ko to poželi.

Dobrodošli!

 

Objavljeno: 28.09.2017.
Strip: Borovnica (52)      Autor: Darko Macan

Najnoviju pasicu Borovnice možete sutra potražiti na Facebooku!!!
Objavljeno: 28.09.2017.
15. MEĐUNARODNI SALON STRIPA...     Press: SKC Beograd
  ...kompletan vodič.

studentski kulturni centar beograd /
srećna galerija

15. MEĐUNARODNI SALON STRIPA
28.09 - 01. 10. 2017.

PRESS KONFERENCIJA SALONA STRIPA 2017:
SREDA, 27. 09. 2017. (13:00), Happy Centar SKC

SVEČANO OTVARANJE SALONA
ČETVRTAK, 28. 09. 2017. Velika sala SKC
19:00: OTVARANJE IZLOŽBI SALONA                
20:00: DODELA NAGRADA
19:00-21:00: PRATEĆI PROGRAM - OTVORENO KOSPLEJ TAKMIČENJE ZA NAJBOLJI KOSTIM, NAJORIGINALNIJI IZBOR LIKA I NAJBOLJE DOČARAN LIK IZ SVETA STRIPA  / NAGRADE GRAFIČKE RADIONICE EDGE ART, DOMAĆIH STRIP IZDAVAČA I ORGANIZATORA FESTIVALA

GOSTI SALONA:
• GIAN ALFONSO PACINOTTI – GIPI (it)
• DEJAN NENADOV (RS/nl)
• Olivier Dobremel – DOBBS (FR)
• NICOLAS GRIVEL (FR), gost izdavačke kuće Komiko, Novi Sad
• VJERAN JUHAS (HR)
• VIBOR JUHAS (HR)

PROGRAM FILMA I ANIMACIJE:
ANDRIJANA RUŽIĆ: ANIMIRANI FILMOVI ŠPELE ČADEŽ (SI),  predavanje / projekcija filmova
• VELJKO KRULČIĆ (HR): “Z KAO... ZAVIŠA, B KAO... BEKER“, dokumentarni film o Žarku Bekeru

SPECIJALNE NAGRADE I PRIZNANJA:
SPECIJALNO PRIZNANJE SALONA 2017. ZA DOPRINOS SRPSKOM STRIPU:
  Dobitnik: Marko STOJANOVIĆ, Leskovac, Srbija
  (Komisija za dodelu priznanja za doprinos srpskom stripu: Slobodan Ivkov, predsednik;
  Milosav Pješčić, član komisije; Aleksandar Uzelac, član komisije)

SREĆKO JOVANOVIĆ- NAGRADA IZDAVAČKE KUĆE „DEČJE NOVINE DOSITEJ“ I OPŠTINE GORNJI MILANOVAC:
  Dobitnik: Nikola MASLOVARA -MASLI,Gornji Milanovac, Srbija
PRIZNANJE ZA NAJBOLJEG IZDAVAČA DOMAĆEG STRIPA 2016/2017:
  Dobitnik: KOMIKO, Novi Sad
PRIZNANJE ZA NAJBOLJEG IZDAVAČA INOSTRANIH STRIP IZDANJA U SRBIJI 2016/2017:  Dobitnik: DARKWOOD, Beograd
  (Komisija za dodelu priznanja domaćim izdavačima: Slobodan Ivkov, predsednik; Vasa pavković, član komisije; Pavle Zelić, član komisije)

OBELEŽAVANJA JUBILEJA SRPSKOG STRIPA:
• 85 godina od pokretanja časopisa Veseli četvrtak  i  pojave Mikija Mausau srpskom stripu
• 80 godina od pokretanja časopisa Veseli zabavnik
• 65 godina od ponovnog pokretanja  Politikinog zabavnika 
• 40 godina od prvih izložbi stripa u Srbiji (SKC Beograd)
• 25 godina od pokretanja strip magazina Tron
• 25 godina rada škole stripa i ilustracije Đorđe Lobačev
• 15 godina Međunarodnog salona stripa SKC Beograd
• 10 godina strip serijala Vekovnici

KONKURS 15. MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA:
Žiri u sastavu: Boban Savić GETO, strip autor i ilustrator, predsednik žirija; Dragana STOJILJKOVIĆ, strip scenarista; Željko PAHEK, strip autor i ilustrator, predsednik žirija,  Milan MILETIĆ, slikar i strip autor i Aleksandar ZOGRAF, strip autor, dodliće 28. septembra 2017. godine, na svečanoj ceremoniji otvaranja Salona, sledeće nagrade: GRAND PRIX,  NAGRADU ZA NAJBOLJE OSTVARENJE U DOMENU KLASIČNOG STRIP JEZIKA, NAGRADU ZA NAJBOLJE OSTVARENJE U DOMENU ALTERNATIVNOG STRIP JEZIKA, NAGRADU ZA NAJBOLJI SCENARIO, NAGRADU ZA NAJBOLJI CRTEŽ, SPECIJALNU NAGRADU ŽIRIJA ZA INOVACIJU U STRIP UMETNOSTI, kao i NAGRADE ŽIRIJA U KATEGORIJI TAKMIČARA DO 15 GODINA: MLADI LAV, SPECIJALNU NAGRADU ŽIRIJA ZA NAJBOLJU IDEJU, SPECIJALNU NAGRADU ŽIRIJA ZA ZREO I MAŠTOVIT IZRAZ i SPECIJALNU NAGRADA ŽIRIJA ZA NAJMLAĐEG AUTORA.

     REČ UREDNIKA:
     Međunarodni salon stripa je festival devete umetnosti kojeg, od svog osnivanja 2003. godine, organizuje i vodi Srećna galerija Studentskog kulturnog centra Beograd kao svoj redovni redakcijski program. Ovaj festival je manifestacija neprofitnog karaktera i predstavlja najmasovniji i najsveobuhvatniji strip projekat u Srbiji, i jednu od najznačajnijih smotri devete umetnosti u regionu.
     Nakon niza pokušaja da strip, kao jedna od najplodonosnijih umetničkih disciplina u srpskoj kulturi, zaživi na oficijelnoj likovnoj i umetničkoj sceni, Studentski kulturni centar je, kao jedan od prvih aktera u toj inicijativi, uspeo da u svoj redovni godišnji program uvede sve pojavne oblike izražavanja devete umetnosti kao jednu od svojih strategijskih programskih ideja.
     Zarad podsećanja, napominjemo da je još 1977. godine, dakle tačno pre 40 godina, u SKC-u postavljena i održana prva profesionalna izložba stripa pod naslovom Fantastika - strip - društvo u koncepciji Ljubomira Kljakića sa dve obimne teorijske studije u katalogu izložbe – samog autora Ljubomira Kljakića i Ješe Denegrija.
     Ako je SKC od svog osnivanja pa u svakoj deceniji prošlog veka bio, u svetskim okvirima, relevantno mesto savremene umetnosti, posebno alternativnih oblika umetničkog izražavanja, konceptuale i rokenrola, sigurno je i u protekloj jednoj i po deceniji novoga veka na autentičan način, i opet na svetskom nivou, obeležio domaću umetničku scenu programom devete umetnosti.
     U najboljoj tradiciji svojih blistavih istorijskih iskustava i u precizno predviđenom programskom prostoru se već 15 godina, sa izuzetnim uspesima, odvija SKC-ov Salon stripa – veliki međunarodni festival, koncepcijski zasnovan na takmičenju po međunarodnom konkursu autora svih uzrasta iz svih zemalja sveta; gostovanju najrelevantnijih svetskih strip autora; revalorizaciji domaćeg strip stvaralaštva od njegovog početka do danas; afirmaciji domaćeg strip izdavaštva; afirmaciji mladih autora; popularizaciji stripa i srodnih izraza poput animiranog filma i ilustracije.
     Potencirajući artistički karakter stripa i koncepciju predstavljanja stripova kao ostvarenja likovne umetnosti u galerijskim prostorima, jedinstvenost ovog festivala se ogleda i u tome što kroz izložbe i nagrade za inovativnost u stripu, publici prezentuje i radove posebne likovne  poetike i  na taj način razbija stereotipe o ovom umetničkom mediju.
     U proteklih petnaest godina na Međunarodnom salonu stripa takmičilo se oko 2000 strip autora iz 57 zemalja sveta. Od njih oko 700 u kategoriji takmičara do 15 godina starosti, a u revijalnom delu programa gostovali su kako najeminentniji svetski autori tako i pioniri srpskog stripa kao laureati Specijalnog priznanja Salona za životno delo i doprinos srpskom stripu.
     U naporima da se postigne potreban nivo kvaliteta programa, pripremanje svakog pojedinačnog festivalskog izdanja iziskivalo je ogroman rad i velika ulaganja.
     Da bi se Salon održao kao manifestacija međunarodnog renomea uprava SKC-a  na čelu sa direktorom Slavoljubom Veselinovićem, u ovaj festival je počela da ulagaže značajna infrastrukturna i finansijska sredstva, uspevši ne samo da održi već i da unapredi festival, a sve u želji da na međunarodnom nivou, na jednom mestu sabere neosporne kvalitete stripa, i kroz ovakav događaj, devetu umetnost udostoji elitističkog nivoa i zvanja, što ona sama po sebi to i zaslužuje.
     Ovogodišnji jubilej – 15 godina Salona stripa će biti svečano obeležen Velikom izložbom pobednika – Grand Prix 2003-2017, koja će predstaviti pobedničke radove svih raspisanih međunarodnih konkursa Salona u poslednjih 15 godina.
     Kao ekskluzivitet ovogodišnjeg festivalskog programa navodimo gostovanje italijanskog majstora grafičke novele Đipija (Đan-Alfonso Paćinoti), veliku retrospektivnu izložbu (40 godina rada) srpskog autora, nedavno povratnika iz Holandije, Dejana Nenadova i kao pravu dragocenost, gostovanje francuskog scenariste Dobsa (Olivier Dobremel aka DOBBS) za saradnju s kim su zainteresovani mnogi domaći autori.
     Sa strip ostvarenjima i likovnom poetikom Đipija, koji svojevremeno stiče status najbitnijeg savremenog italijanskog autora stripa, naša čitalačka publika se može susresti u grafičkim romanima novosadske izdavačke kuće Komiko uz čiju saradnju na ovogodišnjem Salonu gostuje i francuski menadžer, urednik i publicista Nikolas Grivel.
     Predavanje Nikolasa Grivela o francuskoj strip industriji danas i pregled portfolija mladih koncept-art umetnika, animatora i dizajnera karaktera kao i premijerno prikazivanje animiranog filma Špele Čadež  Nočna ptica (Nighthawk) su samo neki od rariteta programa Salona za ovu godinu.
     Slovenačka autorka lutka-filmova Špela Čadež je ovogodišnja dobitnica Grand Prix-a u kategoriji za kratki animirani film na Animafestu u Zagrebu i program promocije njenog stvaralaštva i projekcija filmova u izboru italijanske kritičarke Andrijane Ružić, će za domaću publiku takođe predstavljati programski ekskluzivitet.
     Međunarodni salon stripa SKC Beograd se svake godine, tradicionalno, održava u periodu od četvrtka do nedelje, tokom poslednje sedmice septembra. Program jubilarnog 15. po redu Salona stripa biće upriličen od 28. septembra do 1. oktobra 2017. godine u svim prostorima SKC-a. Svi programi su besplatni i profilisani za posetioce svih uzrasta.
     Dobrodošli u SKC, na naš najveći festival devete umetnosti!

     Miki Pješčić, urednik Salona stripa

PROGRAM SALONA:

          Četvrtak, 28.09. 2017.
15:00 – 22:00, Happy Centar SKC: BERZA STRIPA
19:00, OTVARANJE IZLOŽBI SALONA 2017
           • Srećna Galerija: KONKURS 2017 – IZLOŽBA NAGRAĐENIH RADOVA
           • Mala sala: KONKURS 2017 – IZLOŽBA NAJUSPELIJIH RADOVA
           • Galerija SKC: Dejan NENADOV (Srbija/Holandija), retrospektivna izložba gosta Salona, autor izložbe Vuk Marković
           • Velika sala: ĐIPI (Italija), izbor iz srpskih izdanja (Komiko, Novi Sad), autor izložbe Vuk Marković
           • Novi prostor: GRAND PRIX 2003-2017 / POBEDNIČKI RADOVI SA DOSADAŠNJIH KONKURSA,
             dokumentarna izložba povodom jubileja Salona stripa
           • Galerija Circus: Marko STOJANOVIĆ – dobitnik Priznanja za doprinos srpskom stripu, dokumentarna izložba
19:30, PRATEĆI PROGRAM/ KOSPLEJ SALONA 2017
           • Velika sala: CEREMONIJA SVEČANOG OTVARANJA SALONA I DODELA NAGRADA

          Petak, 29.09. 2017.
11:00 – 22:00, Happy Centar SKC: BERZA STRIPA
17:00, Velika Sala: JUBILEJI: 10 godina strip serijala VEKOVNICI
18:00, Velika Sala: Vjeran JUHAS, Vibor JUHAS (Hrvatska): Pulska strip čitaonica i promocija albuma Mr. Joe, (Mrkli Mrak/Big Joe Studios, Pula, 2017)
19:00, Velika sala: Nikolas GRIVEL (Francuska), gost izdavačke kuće Komiko, Novi Sad: Strip industrija u francuskoj DANAS, predavanje
20.00, Velika sala: Đipi (Italija): predstavljanje gosta Salona
20.45, Novi prostor: Đipi, potpisivanje albuma
21.15, Velika sala: Dokumentarni film o Žarku Bekeru: “Z KAO... ZAVIŠA, B KAO... BEKER“, autor filma: Veljko Krulčić; kamera: Robert Kalčić i Silvio Mirošničenko; montaža: Sara Gregorić; produkcija: udruga „Art 9“, Hrvatska, 2017; trajanje: 19 min
(U filmu govore: Borivoj Dovniković Bordo, Zdravko Zupan, Žika Bogdanović, Krešimir Zimonić, Dušan Gačić i drugi)

          Subota, 30.09. 2017.
11:00 – 22:00, Happy Centar SKC: BERZA STRIPA
12:00 – 16:00, Novi Prostor: Nikolas GRIVEL (Francuska), gost izdavačke kuće Komiko, Novi Sad:PREGLED PORTFOLIJA DOMAĆIH AUTORA - dizajnera karaktera, koncept dizajnera, 2D animatora, koncept-art umetnika.
16:00, Velika sala: Promocija 9. broja Strip magazina STRIPOLIS, Kulturni centar, Zrenjanin, Srbija
16:30, Velika sala: Jovan GVERO:"NS STRIP VIKEND", promocija festivala
17:00, Velika sala: Zoran ĐUKANOVIĆ: „70 godina Taličnog Toma - Dva genija pripovedanja, Rene Gošini i Moris“, predavanje
18:00, Velika sala: Marko STOJANOVIĆ – dobitnik Priznanja za doprinos srpskom stripu, predstavljanje laureata
19:00, Velika Sala: Olivier DOBREMEL – DOBBS (Francuska), predstavljanje gosta Salona
20.00, Velika sala: Dejan nenadov (Srbija/Holandija): predstavljanje gosta Salona
20:45, Novi Prostor: Dejan nenadov, potpisivanje albuma
21.15, Velika sala: Andrijana RUŽIĆ (Italija): ANIMIRANI FILMOVI ŠPELE ČADEŽ (slovenija), predavanje / projekcija filmova (Zasukanec, 2004, 6:50' / Lovesick, 2007, 9:00'/ Boles, 2013, 12:00'/ Nočna ptica, 2016, 8:45')

          Nedelja, 01.10. 2017.
11:00 – 22:00, Happy Centar SKC: BERZA STRIPA
16:00, Velika sala: LINIJE FRONTA – PRVI SVETSKI RAT 1914-1918 / KNJIGA PETA (System Comics Beograd 2017), promocija strip albuma. Govore: Milenko Mišić, Dejan Stojiljković, Aleksandar Zolotić, Milan Jovanović i drugi
17:00, Velika sala: Zoran Đukanović: "Mojih 7 eseja o Hugu Prattu - promene u recepciji stripa koje se protežu na četiri decenije", predavanje
18:00, Velika sala:SLOBODAN IVKOV: CENZURA STRIPA U JUGOSLAVIJI I SRBIJI, predavanje
19.00, Velika sala: PRIZNANJE SALONA ZA NAJBOLJEG IZDAVAČA INOSTRANIH STRIP IZDANJA U SRBIJI 2016/2017:  DARKWOOD, Beograd, promocija izdavača
20:00, Velika sala:SAKURABANA Beograd,prezentacija programskih aktivnosti

(Međunarodni salon stripa zadržava pravo izmene i dopune programa)
(Radno vreme galerija tokom trajanja Salona je 10:00 – 20:00)

GOSTI 15. MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2017:

     GIAN ALFONSO PACINOTTI – GIPI (it)
     Đipi (umetničko ime Đanalfonsa Paćinotija) je jedan od najcenjenijih italijanskih crtača svih vremena. Rođen je u Pizi 1963. godine. Njegovi stripovi prevedeni su na nekoliko jezika i dobijali su brojne nagrade u Italiji i inostranstvu među kojima Gran Đuniđi, Mikeluci, Margujat, Gošinijevu i druge.
     Tokom 1994. godine, dok je radio kao ilustrator u izdavaštvu i međunarodnoj štampi, Đipi je započeo da objavljuje kratke priče. Njegova grafička novela Notes pour une histoire de guerre (“Beleške za jednu ratnu priču”), koja je izašla 2005. u Francuskoj, a potom u Italiji i SAD, donela mu je Gošinijevu nagradu za najbolji scenario i najbolji album na prestižnom strip festivalu u Angulemu 2006. godine, što je njegovu karijeru uzdiglo na međunarodni nivo. Đipi je i tvorac stripa Gli Innocenti  (“Nevini”) za Fantagrafiksovu Ignac seriju. Ovaj rad doneo mu je Ajznerovu nagradu, kao i nominaciju za nagradu Maks & Moric (2006).
     Nakon rada na stvaranju i režiranju više nezavisnih kratkometražnih filmova, Đipi je 2011. izbacio svoj prvi dugometražni film L’ultimo terrestre (“Poslednji čovek na Zemlji”), koji je producirala kompanija Fandango. Film je premijerno prikazan na 68. Međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji.
     Njegova grafička novela Unastoria (“Neka priča”) (Coconino Press, 2013) postala je prva svoje vrste u Italiji koja je ikada nominovana za neku književnu nagradu. Njen ulazak u najuži izbor za nagradu Strega doveo je do zapaljivih diskusija na nacionalnim medijima oko književne vrednosti stripa. Ova novela je nekoliko meseci bila bestseler.
     Đipi je već dugo vremena zagriženi gejmer i dizajner igara. Tokom 2015. godine, napravio je kartašku igru Bruti koja je postala veoma popularna u Italiji, a počev od kraja 2016, preko CMON games distribuirana je i u Sjedinjenim Američkim Državama.
     Krajem oktobra 2016. godine, objavio je još jednu grafičku novelu – La Terra dei Figli (“Zemlja sinova”) koja je doživela odličan prijem kod kritike.
     Đipi trenutno živi sa svojom suprugom u Rimu.

     DEJAN NENADOV (RS/nl)
     Dejan Nenadov je rođen 1966. godine u Novom Sadu. Studirao je u Obrazovnom Centru za Dizajn, “Bogdan Šuput” u Novom Sadu, a zatim na Akademiji umetnosti u istom gradu, na Odseku za slikarstvo. Posle diplomiranja upisao je specijalizaciju na slikarskom odseku Akademije lepih umetnosti u Oslu. Dugi niz godina je živeo u Amsterdamu.
     Njegova naklonost za strip i likovnu umetnost uopšte ispoljila se veoma rano. Svoje prve stripove objavio je još kao srednjoškolac i to u najprestižnijim domaćim magazinima za strip toga vremena, poput Yu Strip magazina i Stripoteke. Neki od njih objavljeni su kasnije u inostranstvu. Bio je dobitnik mnogih značajnih nagrada, od onih na konkursima za mlade autore, pa do prestižne nagrade za najbolji savremeni strip magazina Vidici. Takođe je dobitnik plakete Zlatno Pero Beograda
     Sa albumom Elazar koji se sastoji od pet povezanih priča, kritičari su ga svrstali među najznačajnije domaće strip autore.  Njegovi stripovi su okarakterisani kao “intelektualni spoj stripa i literature”, što mu je donelo nagradu Zaharije Orfelin za doprinos u spajanju ova dva izražajna medija. Njegov ritmičan crtež, istovremeno razigran, ali i pun referenci iz kulture, čini njegov grafički izraz osobenim i snažnim.
     Ubrzo posle napuštanja zemlje 1991. godine Nenadov prestaje da se aktivno bavi stripom i u narednih deceniju i po posvećuje se slikarstvu. Radu na stripu se vraća tek 2007. godine, na poziv da nastavi serijal Arcanes za francuskog izdavača Delkur. U narednih devet godina je uradio dvanaest knjiga u okviru četiri zasebna serijala. Tvrdi da ga je povratak staroj ljubavi osvežio i da ga još uvek veoma raduje.

     Olivier Dobremel – DOBBS (FR)
     Rođen 1972. godine u Francuskoj, Olivije Dobremel (Dobs) je studirao sociologiju i tada započeo da piše scenarije za RPG, video igrice i stripove. U vreme dok je još predavao kinematografiju, potpisao je svoje prve strip ugovore za neke biografije serijskih ubica i triler priče. Potom je od izdavačke kuće Solej dobio priliku da radi na nekoliko mini-serijala u domenu avanturističkog žanra, fantazije i horora (Loki, Alan Kvotermejn, Alamo, Mr. Hajd protiv Frankenštajna i Skotland Jard). Većina njih su prevedeni na italijanski, španski, nemački i engleski jezik.
     Potom je napisao jednu celovitu priču za kuću Ankama, smeštenu u svet čuvene video igre Dofus. Učestvovao je i u nastanku velike kolekcije adaptiranih priča SF autora Stefana Vula. Nakon saradnje sa srpskim crtačem Darkom Perovićem na Alamu, pridružio se kolektivnoj srpsko-francuskoj publikaciji Linije fronta, zajedničkom izdanju Sistem Komiksa i Francuskog kulturnog centra u Beogradu.
     Dobs je nedavno za Glenat počeo rad na zbirci adaptiranih priča Herberta Džordža Velsa koje uključuju Vremensku mašinu, Rat svetova, Nevidljivog čoveka i Ostrvo doktora Moroa. Trenutno je pred njim novi izazov: pisanje knjige o njegovoj prvoj ljubavi – filmu.

     NICOLAS GRIVEL (FR), gost izdavačke kuće Komiko, Novi Sad
     Nikolas Grivel je književni agent, rođen i odrastao u Severoistočnoj Francuskoj. Svoju izdavačku karijeru započeo je 2003. godine kao urednik za francuskog manga izdavača Pika – Ašet. Sada poseduje agenciju (Nicolas Grivel Agency) specijalizovanu za autorska prava francuskih i međunarodnih stripova, kao i grafičkih romana širom sveta.
     Prodao je na engleskom jeziku autorska prava za mnoge grafičke romane među kojima su: Ariol Emanuela Gibea i Marka Butavona, Danas je posljednji dan ostatka vaših života Ulija Lusta, Sem Zabel & magično pero Dilana Horoksa, Realista Asafa Hanuke, Džim Radoznali Matijasa Pikara, Brat iz geta Julijana Voloja i Klaudije Aherling, Promena klime Filipa Skvarconija, Igra za Lastavice Zejne Abirahed, Iranska metamorfoza Mane Nejestanija, Prvi Čovek Sajmona Švarca, Blačov Peplum i Incidenti u noći Davida B.
     Cilj Grivelove agencije je predstavljanje i promovisanje zahtevnih radova koji čitaoca teraju na razmišljanje. Nikolas poseduje široku skauting mrežu za sve vrste grafičkih priča, traži stripove i umetnike za američki studio Laika, predaje na dva francuska univerziteta, a drži predavanja i na drugim univerzitetima u inostranstvu, kao i na raznim festivalima: Pekinškoj filmskoj akademiji, Hangdžou festivalu, Ligaturi u Poznanju, te sajmovima knjiga u Budimpešti i Varšavi.

     VJERAN i VIBOR JUHAS (HR)
     Pulska strip čitaonica i promocija albuma Mr. Joe
     Strip Čitaonica Mrkli Mrak omogućuje posetiocima da se bliže upoznaju sa svetom stripa i pogledaju novije naslove zastupljene na domaćem i stranom tržištu. Tu možete da se upoznate sa raznim žanrovima i oblicima umetnosti koji se primenjuju u kreiranju stripa. Možete se informisati o tome koja strip izdanja visoko kotiraju na lestvicama kritičara i zašto je to tako, kao i dobiti uvid u ostale informacije iz sveta stripa koje bi mogle da vas zanimaju. Nema pozajmice i prodaje, ali nema ni članarine. Svi su dobrodošli. Cilj je stvoriti zajednicu zaljubljenika u strip umetnost i pružiti im mjesto na kojem mogu razmjenjivati mišljenja, iskustva, ideje i savete.
     Vibor i Vjeran Juhas većinu su svog života proveli kao braća. Žive i rade u Puli, iako mnogima  nije jasno zašto. Kažu da je strip njihova velika ljubav, jer se to tako mora. Strip album Mr. Joe je njihov prvi strip. Godina je 1890. Hajnrih Šliman je nemački pionir arheologije. Nemačka poseduje kolonije u Africi. Rađaju se Gručo Marks, Agata Kristi i H.P. Lavkraft. Verovatno i još neki ljudi. Te su činjenice istinite. No, ono što se događa u ovoj priči je istorija koju malo ko zna. Istorija koja je toliko neverovatna da odbijamo da priznamo da se dogodila. Istorija o kojoj se niko ne usuđuje da govori. Zato je prenosimo u obliku stripa. A za Mr. Joea ovo je samo još jedna pustolovina.Trenutak je da i vi upoznate tu prećutanu istoriju. Trenutak je da i vi upoznate Mr. Joea.

     IZVOD IZ PROGRAMA SALONA:

     ANDRIJANA RUŽIĆ: ANIMIRANI FILMOVI ŠPELE ČADEŽ (SI),  predavanje / projekcija filmova
Iskreni animirani svet Špele Čadež
     Špela Čadež (1977, Slovenija) je nezavisna autorka i producentkinja animiranih filmova. Nakon završetka studija grafičkog dizajna u Ljubljani, nastavila je školovanje u Kelnu, na Akademiji za umetničke medije. Sa svoja prva dva studentska lutka-filma, Zasukanec (2004) i Lovesick (2007), animirana i producirana u Nemačkoj, pobrala je mnoge uspehe na međunarodnim festivalima u studentskoj konkurenciji. Od 2008. godine samostalno producira svoje filmove. Njen treći lutka-film Boles (2013) dobio je preko 50 nagrada i nominacija širom sveta. Špelino najnovije ostvarenje, kolažni animirani film Nočna ptica (2016), već je prikazivan na najeminentnijim festivalima animiranog filma, odakle je u Ljubljanu doneo nekoliko nagrada. U Srbiji će biti premijerno prikazan na našem festivalu!
     Špelini filmovi su puni emotivnog naboja koji nastaje iz duhovito i nadahnuto ispričanih priča, isprepletanih stvarnošću i fantazijom. Uverljive atmosfere iz njenih kratkih filmova rezultat su detaljno izrađenih lutaka, scenografije, odličnog osvetljenja, dobrog tajminga i montaže. Često snimljene u prvom planu, Špeline fragilne i sanjalačke lutke očaravaju publiku krupnim očima, dugim prstima i mesečarskim pokretima. Autorka bira teme bliske sopstvenom senzibilitetu (ljubav, stvaralački proces, usamljenost, maštanje) koje su ujedno i izazov u procesu sinteze formalnih elemenata i narativne potke. Uspesima svojih filmova u svetu izborila se i za povoljniji status animacije, jedne posve usamljeničke i marginalizovane umetnosti, u rodnoj Sloveniji. Dok čitate i slušate njene intervjue, shvatiate da su ključne reči koje ova nasmejana animatorka koristi kad govori o profesiji animatora: iskrenost, ljubav prema poslu, istrajnost, priča, izazov. Dobrodošli u iskreni animirani svet Špele Čadež!

     Na Salonu stripa publika će imati priliku da vidi sledeće animirane filmove Špele Čadež: Zasukanec, 2004, 6:50' /
     Lovesick, 2007, 9:00' / Boles, 2013, 12:00'/ Nočna ptica, 2016, 8:45'

     Zoran ĐUKANOVIĆ
     70 godina Taličnog Toma - Dva genija pripovedanja,
     Rene Gošini i Moris, predavanje

     Sva tri najvažnija stripa za koje je scenario radio Rene Gošini – Asteriks, Iznogud i Talični Tom – poseduju formalni okvir priča koji se iz epizode u epizodu ponavlja. Ono što se menja su maestralne varijacije unutar tako postavljenih okvira. U Taličnom Tomu Gošini i Moris pokazali su vrhunsko majstorstvo parafraziranja mitova o Divljem zapadu. Svojim postupkom, koliko god obesmišljavali zatečenu mitološku osnovu, oni isto toliko ironično dograđuju mitove. Kada se celovito iščitava korpus od četrdesetak albuma koji pripadaju zlatnom, zajedničkom periodu njihovog stvaralaštva, iznenađuje pažnja posvećena ispitivanju grupnog ponašanja ili, pojednostavljenije govoreći psihologije mase. Varijacije dogodovština sa gomilom predstavljaju skup dragocenih skica o autoritarnosti i moći. Kroz strip defiluje galerija poznatih istorijskih ličnosti i kameo pojavljivanja slavnih glumaca u njihovoj parodijskoj stilizaciji.

     NAGRADE I PRIZNANJA SALONA STRIPA 2017:

     SPECIJALNO PRIZNANJE ZA DOPRINOS SRPSKOM STRIPU
     Dobitnik: Marko STOJANOVIĆ (1978), Leskovac
     Marko Stojanović (Leskovac, 1978) je nakon završetka leskovačke Gimnazije diplomirao engleski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Nišu. Živi i radi u Leskovcu kao profesor engleskog jezika u osnovnoj školi. Od 1995. crta stripove i prevodi ih (Hellboy, Hardboiled, Raptors, Sky Doll).
     Svoje samostalne i koautorske radove izlagao je na mnogim izložbama u Srbiji, Makedoniji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Rusiji. Scenarista je stripskih albuma: Maks Debris (francuski izdavač Y.I.L. objavio ga je 2016. pod naslovom Max Debris 1: Confession d’un véritable faussaire), Crne duše, Postelja od gloga, Rekvijem, Pasji životi, Prah, Pepeo, Bajka i druge istine, Mrtva straža, Duhovi u boci, Čudovišta, Zla krv, Na kraju krajeva, Kainov soj, Zemlja Čuda i serijala Vekovnici i Beskrvni. Francuska izdavačka kuća Septijem Šok objavila je šest strip albuma: Le Dico des Hommes, Le Dico des Femmes, Les 69 secrets à savoir sur les Femmes, Les 69 secrets à savoir sur les Hommes, Savoir bien s’y prendre pour tout obtenir de lui! i Savoir bien s’y prendre pour tout obtenir d’elle!, dok trenutno za izdavača Delkur, u saradnji sa Draženom Kovačevićem i Danom Ianosom, radi na još jednom – Croix Sanglante.
     Tekstovi i stripovi su mu štampani u domaćoj i inostranoj periodici. Autor je dve knjige eseja o stripu: Južnjačka Uteha (2009) i Stripovanje (2017).  Priredio je, uredio i objavio monografije Leskovački strip 1950-2010, 20 godina Leskovačke škole stripa i Zaječarski strip. Uredio je četiri stripska temata u niškom književnom časopisu Gradina. Napisao je preko 300 nedeljnih kolumni za internet portale Strip Vesti i UPPS. U leskovačkom časopisu za kulturu Think Tank bio je urednik rubrike strip. Glavni je urednik niškog strip-časopisa Strip Pressing od 2001. Vodi bez prekida Leskovačku školu stripa Nikola Mitrović Kokan od jeseni 1995. godine. Idejni je tvorac i od jula 1998. organizator Balkanskih smotri mladih strip autora. U Leskovcu je organizovao oko stotinu izložbi stripa, promocija i javnih časova crtanja.
     Za svoj rad primio je preko šezdeset nagrada, među kojima prvu nagradu časopisa Politikin Zabavnik, više priznanja na beogradskom Salonu stripa (uključujući Grand Prix na devetom salonu 2011. godine), Grand Prix na sedmom i dvanaestom salonu stripa u Velesu (Makedonija), nagradu Kragujevački pobednik, pet nagrada časopisa Stripoteka, tri Oktobarske nagrade grada Leskovca, plakete Nikola Mitrović Kokan za najboljeg mladog strip scenaristu Balkana 2000. i 2004, kao i za najboljeg mladog strip teoretičara Balkana 2007, nagrade za doprinos makedonskom stripu, te plakete Aleksandar Denkov za doprinos Bugarskom stripu. Bio je više puta član žirija u zemlji i inostranstvu.
     Slobodan Ivkov

     SREĆKO JOVANOVIĆ- NAGRADA IZDAVAČKE KUĆE
     „DEČJE NOVINE DOSITEJ“ I OPŠTINE GORNJI MILANOVAC:

     Dobitnik: Nikola MASLOVARA - MASLI, Gornji Milanovac
     Rođen je 1946. godine u Odžacima. U Novom Sadu završava Višu pedagošku školu, likovni smer. Od 1979. godine živi u Gornjem Milanovcu, gde radi kao likovni urednik u redakciji stripa izdavačke kuće Dečje Novine. Sa kolegama M. Stevanovićem i M. Petkovićem osniva izdavačku kuću Den art i izdaje autorske listove za decu Dečji odmor i Zvrk. Od 2007. godine vodi radionicu Mala škola animacije u Kraljevačkoj biblioteci Stefan Prvovenčani.
     Karikature objavljuje od 1969. godine a prvi strip mu je objavljen 1971. u ediciji Kuriri. Osam godina kasnije, sa Milanom Bukovcem i humoristom Vojislavom Ratkovićem osniva grupu FONS. Stvorio je čitav niz autorskih stripova: Marka Kraljevića, Detektiva Lakonogića, Fijukse, Debli Krkojeta, Tupavzana i dr. Jedno vreme je intenzivno crtao i licencne stripove Pink Pantera, Toma i Džerija, Mapet bebe, Mačka Feliksa, Velikog Bleka. Autor je scenarija za strip Miki Maus i Baš Čelik koga je realizovao Zdravko Zupan. Tokom 1988. član je autorske grupe - Slaviša Ćirović, Brana Nikolić i Zdravko Zupan sa kojima radi na domaćem serijalu Yupi-stars.
     Treću nagradu za strip ,Homo anticus dobija 1979. godine u Francuskoj. Takođe je dobitnik više nagrada za karikaturu: Ikar (1973), prva nagrada lista Borba (1979), prva nagrada na festivalu džez karikature u Beogradu (1997), Zlatna kaciga, Kruševac (2007).

     PRIZNANJE ZA NAJBOLJEG IZDAVAČA DOMAĆEG STRIPA 2016/2017
     Dobitnik: KOMIKO, Novi Sad
     Izdavačka kuća Komiko osnovana je 2009. godine u Novom Sadu, sa ciljem objavljivanja i bolje prezentacije prvenstveno domaćih autora i njihovih ostvarenja, kako kroz klasične (edicija Zlatno doba - vremeplov kroz svet srpskog stripa), tako i kroz savremene edicije (u okviru biblioteke Moderni srpski strip). Pored toga, Komiko se jasno pozicionirao i kao izdavač savremenih grafičkih romana iz pera velikana poput Žaka Tardija, Danijela Klauza, Didijea Komesa, Barua, ili Macukelija i najcenjenijih autora nove generacije: Nikole de Kresija,  Sajmona Bizlija, Đipija, Krejga Tompsona, Manuelea Fiora, Frederika Petersa, Rajnharda Klajsta. Ne zapostavljajući ni alternativniji autorski izraz i sasvim drugačiju, rubnu estetiku, pokrenuli smo i biblioteku Stripovi Roberta Kramba posvećenu rodonačelniku američkog andergraunda i objavili stripove Gilberta Šeltona, norveškog samotnjaka Jasona i skandinavsku senzaciju Rokija Martina Kelermana. Dužnu pažnju posvetili smo i klasicima kao što su Popaj E. K. Sigara, Srednjovekovni zamak Harolda Fostera i najpoznatiji britanski strip svih vremena - Sudija Dred. U budućnosti planiramo da proširimo svoj izdavački program publikovanjem velikih majstora crteža poput Huana Himenesa i Valentina Sešera.

     PRIZNANJE ZA NAJBOLJEG IZDAVAČA INOSTRANIH STRIP IZDANJA U SRBIJI 2016/2017
     Dobitnik: DARKWOOD, Beograd
     Izdavačka kuća Darkwood sa velikim uspehom revitalizuje domaće strip-izdavaštvo i što je nakon „godina koje su pojeli skakavci” najznačajnije, mlađe generacije čitalaca upoznaje sa stripom kao medijem. Tokom prethodnih sedam godina domaćoj čitalačkoj publici predstavljene su sve najvažnije škole stripa, počev od italijanskog Bonelija, preko francusko-belgijske (BD) produkcije, američkih superherojskih stripova i grafičkih romana, pa do japanskih mangi. Darkwood objavljuje i stripove domaćih autora, kako reprint izdanja poznatih serijala, tako i dosad manje afirmisane scenariste i crtače. Svaka od pomenutih strip-škola nosi svoje specifičnosti, pa su tako različiti naslovi adekvatno tretirani i u izdavačkom smislu. Oformljeno je desetak edicija, prilagođenih objavljenim naslovima, koje se odlikuju specifičnom opremom – lepezom različitih uveza, formata i vrsta papira. Posebno je značajno da je naporima Darkwooda najstariji domaći strip-magazin Stripoteka nastavio redovno da izlazi, pronašavši ravnotežu između zadržavanja vernih čitalaca i privlačenja novih. Darkwood je dosad objavio preko četiri stotine naslova! Ostvarena je saradnja sa svim najvećim svetskim izadavačkim kućama (Marvel, DC, Dark Horse, Panini, Bonelli, Casterman, Shueisha, Shogakukan, Kodansha...). Kao rezultat svega pomenutog u poslednjih nekoliko godina situacija na domaćoj strip-sceni značajno se poboljšala. Ova vrsta literature najzad je dobila tretman kakav priliči jednoj umetnosti, dok je istovremeno zadržala svežinu kojom je oduvek očaravala ljubitelje popularne kulture.

     JUBILEJI SRPSKOG STRIPA:

     85 godina od pokretanja časopisa VESELI ČETVRTAK
     i  pojave MIKIJA MAUSAu srpskom stripu

Miki Maus je kao lik u crtanom filmu nastao 1. novembra 1928. Filmovi sa njim (Plane Crazy, Trader Mickey) su ubrzo potom i s velikim uspehom prikazivani u srpskim bioskopima. Prvi novinski kaiš je u Sjedinjenim Američkim Državama imao premijeru 13. januara 1930. Zanimljivo, pošto je preko filmova stekao ogromnu popularnost, već 7. januara 1932. se Miki Maus i kao stripski lik našao štampan u tek osnovanom beogradskom časopisu Veseli četvrtak, ali ne kao original iz Diznijevog studija! Table (u novinskom koloru!) je stvarao srpski crtač ruskog porekla Ivan Šenšin, a tekst tih Avantura Mike-Miša u stihovima ispod 624 takva crteža su pisali Božidar Kovačević i Svetislav B. Lazić. Osim njega, u časopisu koji su uređivali Jelena Zrnić i Grgur Kostić, objavljivani su Bim i Bum pod imenima Tića i Mića, Macan Marko (Mačak Feliks), Čika Toša Oskara Jakobsona i drugi popularni stripovi toga doba.
     Slobodan Ivkov

     80 godina od pokretanja časopisa VESELI ZABAVNIK
     Časopis Veseli zabavnik pokrenut je 20. februara 1937. Njegov izdavač bio je Aleksandar J. Ivković, a urednik Milutin S. Ignjačević. U njemu su objavljivani Mačak Feliks, Tri ugursuza, Popaj, Beti Bup Maksa Flajšera, Stan i Olio, Šarlo. Takođe ovaj časopis je objavljivao i domaće autore i stripove, poput Kiće Đorđa - Đuke Jankovića. Ipak, većina njih je bila nepotpisana.
     Slobodan Ivkov

     65 godina od ponovnog pokretanja  POLITIKINOG ZABAVNIKA
     
Prvi broj beogradskog časopisa Politikin zabavnik štampan je 28. februara 1939. Objavljivan je dva puta nedeljno, utorkom i petkom. Do nacističke okupacije aprila 1941. objavljeno je 220 brojeva. Za vreme rata nije izlazio. Pred sam kraj 1951. godine tadašnji direktor Politike Vladislav Ribnikar okupio je nekoliko novinara i naložio im da ga ponovo pokrenu. Potpisani odgovorni urednik je bio Stojiljko Stojiljković, nepotpisani glavni, prema navodima Zdravka Zupana, bio je Kosta Stepanović. Novi Politikin zabavnik pod brojem 1 pušten je u prodaju 5. januara u istom velikom novinskom formatu i istoj tehnici štampe kao pre rata, ali je izlazio samo subotom. Imao je osam strana. Dominantno mesto zauzimali su Diznijevi stripovi. Od 6. januara 1968. godine Politikin zabavnik izlazi u njuzmagazinskoj koncepciji. Prvi urednik takvog revijalnog Zabavnika bio je Nikola Lekić, i sam stripski scenarista. Lekića je početkom sedamdesetih zamenio Živorad Stojanović. Sledili su: Rade Šoškić, Vlada Bulatović Vib, Darko Ribnikar i, već skoro tri decenije do danas, apsolutno najdugovečniji glodur Zefirino Grasi. Tokom krize devedesetih, kada su se ugasili gotovo svi stripski listovi, Politikin Zabavnik je bio jedino mesto gde su se u velikim tiražima redovno jednom nedeljno objavljivali inostrani komercijalni stripovi. Za skoro 80 godina postojanja verovatno da nema značajnijeg svetskog stripa ili autora koji tu nije štampan.
     Slobodan Ivkov

     40 godina od prvih izložbi stripa u Srbiji
     Prva izložba originalnih stripskih tabli uz štampani katalog najavljena je još krajem 1969. godine u organizaciji beogradskog časopisa Politikin zabavnik i objavljena kao poziv na učestvovanje početkom 1970. Planirani su komercijalni stripovi domaćih autora. No, požar koji je 30. marta 1970. gotovo sasvim uništio zgradu matičnog lista Politika razorio je dokumentaciju i redakciju Politikinog zabavnika i sprečio ovaj projekat. Tek posle sedam godina prva profesionalna izložba ove vrste organizovana je u zgradi Studentskog kulturnog centra februara 1977. godine pod naslovom Fantastika, strip, društvo. U obimnom katalogu na 36 stranica su štampane dve teorijske studije Ljubomira Kljakića i Jerka Denegrija, a izloženo je preko sto fotokopiranih tabli najpoznatijih svetskih i originalnih crteža domaćih autora. U katalogu SKC-a su reprodukovane table Rejmonda, Mekeja, Marvelovog Moćnog Tora, Barbarele, Valentine, kao i dela Mebijusa, Drijea, Kramba. Priključena izložba Studija za novi strip pisca Milenka Pajića i slikara Vladimira Dunjića u maju iste godine je preneta u Čačak u Dom kulture. 
     Slobodan Ivkov

     25 godina od pokretanja strip magazina TRON
     U vreme početka građanskog rata u Jugoslaviji, tokom decembra 1992. izdavač Orbis Aleksandra Dramićanina objavio je prvi broj strip magazina Tron. Glavni urednik je bio Dragan Savić. Štampan je u tiražu od 5.000 primeraka i prodavan je samo u knjižarama u Beogradu i Novom Sadu, ali ne i na kioscima. Juna 1995. godine je izdat poslednji, deveti broj Trona. Ovaj magazin je velik deo prostora ustupao novoj generaciji srpskih autora. Jedan od njih, Milan Jovanović, pokušao je da ga oživi kao časopis većeg formata Megatron, ali je posle nekoliko brojeva u drugoj polovini devedesetih potpuno prestao da izlazi.
     Slobodan Ivkov

     25 godina rada ŠKOLE STRIPA I ILUSTRACIJE ĐORĐE LOBAČEV
     Iako vanistitucionalno i u velikoj meri neformalno organizovana, neregistrovana kao pravno lice, bez stalnog sedišta (često se premeštala se iz različitih privatnih ili zakupljenih prostora: Doma kulture Braća Stamenković, hale Pionir, Doma Jugoslovenske vojske, SKC-a, Dečjeg kulturnog centra, Senjaka...), bez objavljenog udžbenika, programa ili strategije, ovo beogradsko okupljalište u formi škole stripa i ilustracije je od samog početka septembra 1992. godine do danas, na čelu sa Vladimirom – Vladom Vesovićem (Beograd, 1956), u Novom Sadu na Akademiji umetnosti diplomiranim grafičarom, pružalo priliku mladim i starijim početnicima da se okupljaju, međusobno druže kao istomišljenici, razmenjuju informacije, izlažu, objavljuju, vežbaju i usavršavaju. Njena aktivnost je zasnovana na edukaciji, izlagačkom programu i stimulaciji najtalentovanijih polaznika. Od 1996. škola nosi ime čuvenog srpskog stripara Đorđa Lobačeva (1909 - 2002). Kroz nju je za proteklih četvrt veka prošlo mnoštvo, i kod nas i u svetu afirmisanih, neretko vrhunskih srpskih stripara. 
     Slobodan Ivkov

     15 GODINA MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA SKC BEOGRAD

     10 GODINA STRIP SERIJALA VEKOVNICI
     Vekovnici je više puta nagrađivana avanturistička stripska serija scenariste Marka Stojanovića o dvojici slučajnih partnera, misterioznom vampiru Čenu i besmrtniku Kraljeviću Marku, koji u Evropi s kraja osamnaestog veka ukrštaju staze sa mitološkim bićima kao što su vampiri, psoglavi, todorci, ali i istorijskim ličnostima poput Mocarta, Miloša Obilića, Stevana Sinđelića te književnim likovima kao što su Til Ojlenšpigel, doktor Faust, D’Artanjan, Frankenštajn i mnogi drugi. Serija je prvi put štampana 2007. na stranicama časopisa Politikin zabavnik, a nastavila da izlazi u albumima beogradskog izdavača System Comics (albumi "Rekvijem", "Pasji životi", "Prah", "Pepeo", "Bajka i druge istine", "Duhovi u boci" i "Čudovišta").

Od 2015. godine, takođe beogradski izdavač Darkwood postaje generalni distruibuter Vekovnika i Beskrvnih, slične serije o vampirima, ali vremenski i prostorno u većoj meri lokalizovane. Scenarista je do sada sarađivao sa približno 200 strip crtača i ilustratora iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Rumunije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Makedonije, Grčke, Španije, Slovačke, Turske, Nemačke, Rusije i Brazila. Neka od najpoznatijih imena su: Rajko Milošević Gera, Igor Kordej, Darko Perović, Vladimir Krstić Laci, Dejan Nenadov, Branislav Kerac, Goran Sudžuka, Milorad Vicanović Maza, Lazo Sredanović, Dražen Kovačević, Dalibor Talajić, Milan Jovanović, Leonid Pilipović, Aleksandar Sotirovski, Mirko Čolak, Kristi Pakurariju, Aleksa Gajić, Bernard Kole, Kristos Stampulis, Petar Stanimirov, Iztok Sitar, Stevan Subić, Robert Bob Solanović, Svetlin Velinov, Adrijan Barbu, Martin Plsko, Boris Talijančić, Toni Fejzula, Dan Ianos, Dmitri Narožni, Vambertto Nikomeides, Ajše Irem Aktaš, Mihajlo Dimitrijevski The Mičo i drugi.
     Slobodan Ivkov

INFO : www.salonstripaskc.rswww.facebook.com/comicsfestsrecnagalerija@gmail.com

Objavljeno: 26.09.2017.
Strip: Montenegrini (403)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 25.09.2017.
15. MEĐUNARODNI SALON STRIPA...     Press: SKC Beograd
  ...SKC Beograd 2017 • POZIVNICA!!!

Objavljeno: 24.09.2017.
Strip: Noćni sud (45)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 24.09.2017.
Strip konkurs...     Press: Akteri
  ...u organizaciji umetničke grupe "Akter".

Umetnička grupa „AKTERI“ iz Valjeva raspisuje međunarodni strip konkurs
u okviru I STRIP FESTA.

Rok za primanje radova je 15. oktobar 2017.

Radove slati na adresu
“Akteri”
Snežana Jakovljević Čkojić
ul. Karađorđeva 175/12
14000 Valjevo

Propozicije za učesnike:
• Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
• Kandidat šalje rad na konkurs poštom. 
• Rad treba da bude u dobroj kopiji (ili originalu), obima od 1 do 4 table, A3 ili A4 formata.
• Rad može biti delo više autora (crtač, scenarista, kolorista), s tim da crtač ne može podneti na konkurs više od jednog rada.
• Rad može biti prethodno objavljivan.
• Tema, žanr i autorski pristup su slobodni.
• Tekst u stripu može biti na srpskom ili engleskom jeziku kao i na jezicima sa ex yu prostora.
• Uz rad je obavezno poslati podatke: ime i prezime, kratku biografiju, naziv rada, mejl, tel, adresu.
• Svaku tablu rada na poleđini označiti rednim brojem (primer: 1/4, 2/4, 3/4, 4/4)
• Radovi će biti žirirani za izložbu.
• Biće dodeljene 3 ravnopravne nagrade – povelje.
• Strip table možete slati i e-mailom: stripva@gmail.com.
• Radovi koji propagiraju rasnu, versku, nacionalnu, ličnu, kao i druge vidove netrpeljivosti; imaju za cilj propagandu delatnosti pravnih lica, organizacija, udruženja i pokreta; kao i radovi pornografske sadržine, neće se uzimati u razmatranje.

Predsednik Udruženja “AKTERI”
Snežana Jakovljević Čkojić


Art group „AKTERI“ from Valjevo announces the first international contest for comics
as a part of the FIRST COMIC STRIP FEST

The deadline for sending works is October 15, 2017

You can send works to the following address:
„Akteri“
Snežana Jakovljević Čkojić
 ul. Karađorđeva 175/12
14000 Valjevo

Propositions for the participants:
There is no limit in age
• Works should be sent by mail
• Authors should send a copy of work (of a good quality) or an original work, 1-4 strip boards, in A3 or A4 format
• The work can be done by more authors (drawer, scenario writer, colorist) but the drawer cannot send more than one work
• You can send an already published work
• The topic, genre and authorial approach are free
• The text in the comic strip can be in English, Serbian or in other languages of Ex-you republics
• You should send your name and surname, short biography, the name of your work, email, telephone number and address
• You need to mark each strip board on the back using a serial number (for example 1/4, 2/4, 3/4, 4/4)
• Some of the works will be chosen for the exhibition
• Three equal awards will be given
• You can send your works via email as well. The email address is stripva@gmail.com.
• Works that contain racist,religious, national, personal or any kind of bigotry or aim to propagate activities of ligal entities, organisations, societies and movements as well as works with pornographic contents will not be taken into consideration.

The president of the art group „AKTERI“
Snezana Jakovljevic Ckojic

Objavljeno: 23.09.2017.
Strip: Cane (299)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 23.09.2017.
Press konferencija...     Press: SKC Beograd
  ...15. MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA, SKC Beograd 2017

Objavljeno: 22.09.2017.
Strip: Borovnica (51)      Autor: Darko Macan

Najnoviju pasicu Borovnice možete sutra potražiti na Facebooku!!!
Objavljeno: 21.09.2017.
Uskoro...     Press: Besna kobila
  ...Okean ljubavi

Najavljujemo skorašnji izlazak iz štampe predivnog nemog stripa o ljubavi koju ne mogu da pobede ni oluje, ni diktature, ni ljudska glupost… Ustaljeni život bračnog para, domaćice i ribara, jedna će oluja baciti na teška iskušenja: ubeđena da je preživeo nevreme na pučini, ona će krenuti u potragu za njim…

Autorski dvojac Lupano i Panačone je u knjigu, koja podseća na kutiju sardina, gusto složio sva osećanja koja sa sobom donosi prava ljubav.

Vilfrid Lupano & Gregori Panačone
OKEAN LJUBAVI

Edicija STRIPČINE, 226 strana, kolor,
format B5, tvrdi povez

Izlazak iz štampe predviđen za Salon stripa u Beogradu, krajem septembra.

besnakobila.wordpress.com/

Objavljeno: 19.09.2017.
Strip: Montenegrini (402)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 18.09.2017.
Festival stripa u Zrenjaninu...     Press: Stripolis
  ...VIII Festival internacionalnog
  i autorskog stripa

VIII Festival stripa “Stripolis” održaće se od 21. do 23. septembra 2017. godine u Zrenjaninu.

Očekuju vas:
Aleksa Gajić – strip crtač
i autor animiranih filmova – Beograd
Mileta Poštić – animator,
gejm dizajner i strip crtač – Novi Sad
Željko Pahek – strip crtač
i ilustrator – Beograd

Jedinstveni programi se ove godine održavaju u Kulturnom Centar Zrenjaniina, Predstavljamo vam program festivala:

     Četvrtаk 21.09.2017.
19:00 h. Ceremonijа svečаnog otvаrаnjа mаnifestаcije
Otvаrаnje izložbe radova Željka Paheka
Crtаči crtаju pred publikom i zа publiku (svaki posetilac festivala dobiće na poklon željeni crtež omiljenog strip junaka).
Stevan Subić, strip autor iz Zrenjanina, realizovaće 'LiveArt5', rad na formatu 3x1.5m, koji je u svoja prethodna 4 nastupa imao za cilj promociju stripa kao medija i tehnike realizacije stripa prilagođene predstavljanju pred publikom.
Sito-štampa na tekstilu koju besplatno za posetioce izvodi štamparija ”Diginet” iz Zrenjanina (posetioci festivala mogu doneti majice, torbe ili druge tekstilne predmete na kojima će im biti odštampan logo STRIPOLISA).
19.30.h. Cosplay festivala
20:00.h. Promocijа devetog brojа čаsopisа „Stripolis”
Promocijа izdаvаčkih kućа:
System comics - www.systemcomics.com
Čarobna knjiga - www.carobnaknjiga.rs/strip
Besnа Kobilа - besnakobila.co.rs
Komiko - www.komiko.rs
Modesy stripovi - www.modestystripovi.com
S.K.C. Novi Sad - www.skcns.org

Prodaja polovnih strip izdanja i srodnih sitnica (figura, igračaka, sličica, kartica itd.)
Peđa Figure - umetničko zanatska radionica Predrag i Nenad, ručna izrada kolekcionarskih istorijskih figura, i prodaja novih i polovnih filmskih i stripskih igračaka, akcionih i kolkekcionarskih figura
Hol Kulturnog Centrа

     Petаk 22.09.2017.
10:00.h.
Otvorena radionica animiranog filma koju vidi gost Mileta Poštić
Mala sаlа kulturnog centrа
19.00.h. Berza stripa
19.30.h. Razgovor sa gostom Aleksom Gajićem uz projekcije njegovih animiranih filmova
Hol Kulturnog centrа

     Subotа 23.09.2017.
10:00.h. Otvorena radionica animiranog filma koju vodi gost Mileta Poštić
19.00.h. Berza stripa
19:30 h. Rаzgovor sа gostom festivala Željkom Pahekom
Hol Kulturnog Centra

Objavljeno: 17.09.2017.
Strip: Noćni sud (44)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 17.09.2017.
Mala škola stripa...      Autor: Alija Balta
  ...sarajevska strip scena

Objavljeno: 16.09.2017.
Strip: Cane (298)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 16.09.2017.
Stilska vežba iz očovečenja...      Autor: Ilija Bakić
  ...„Crna Orhideja“
  Nila Gejmena i Dejva Mekina;
  
izdavač Darkwood, 2016.

U šarolikim svetovima stripovskih super heroja verovatno najvažniji događaj (posle, naravno, samog stvaranja koncepta super junaka, krajem 1930-tih) desio se 1986. godine kada se pojavila nova, revolucionarna verzija Betmena u grafičkoj noveli „Povratku crnog viteza“ koju je stvorio Frenk Miler. Mada se, ne bez razloga, može ustvrditi da Betmen u osnovi nije super heroj već tek izuzetan čovek, time se ne obesmišljava osnovno Milerovo „poboljšanje“ čitavog koncepta - očovečavanje likova koji do tada nisu iza svojih šarenih kostima imali dušu. Miler je ispod crne ušate maske otkrio starog, ugojenog, pomalo razočaranog ratnika koji više ne veruje u ciljeve za koje se borio jer se svet oko njega nije popravio već, naprotiv, postao još lošiji i suroviji. Hvalospevi kritike i čitalaca potvrdili su da je Milerov potez bio pravi (on je ovu ideju pokušavao da „proturi“ još od 1979.g. kada je radio „Derdevila“ ali nije nailazio na podršku urednika a ni prodaja svezaka sa ovim herojem nije porasla). U svakom slučaju, bosovi „DC“ kompanije su, posle uspeha Milerovog Betmena prigrlili formulu koja donosi profit i dozvolili ostalim autorima da krenu u istom pravcu sa raznim super herojima (ovaj „recept“ odmah je iskopirala i konkurentska kompanija „Marvel“). Naravno, realizacija „direktive“ nije uvek donosila valjane rezultate ali je bilo i zaista uspešnih „stilskih vežbi iz očovečenja“. Jedna od takvih je i „Crna Orhideja“ scenariste Nila Gejmena i crtača Dejva Mekina koja se najpre pojavila u tri broja magazina „Vertigo“ krajem 1988. i početkom 1989.g. sveukupno na oko 150 stranica; ovu grafičku novelu kod nas je, u formatu strip albuma-knjige objavio agilni „Darkwood“ 2015. godine.

Crna Orhideja je super heroina stvorena 1973. godine koja je svoj stripski život vodila sa promenjivim, uglavnom osrednjim uspehom obzirom da nikada nije izbila u prvu ligu heroja čija se imena i likovi pamte postajući deo ne samo stripovske nego i opšte (popularne) kulture. Nil Gejmen, mladi pisac u usponu, prekrojio je i dopunio osnovnu priču (u prvobitnoj postavci Orhidejina prošlost je bila potpuno nepoznata) dajući joj životnu punoću potcrtanu nekolikim pripovedačkim trikovima ali i nestandardnim, šokantnim postupcima. Elem, već na prvim stranicama Gejmenove verzije Crna Orhideja biva uhvaćena i razotkrivena na sastanku moćnog kriminalca a potom i smaknuta bez ikakvog zatvaranja u podrum i komplikovane zamke, što se inače uobičajeno dešava u stripovima koje je čitao tajanstveni „predsedavajući“ (kao i svi koji čitaju strip). Jer, tvrdi mafijaš, superljudi žive u svetu klišea koji nije primeren osamdesetim. I, Crnoj Orhideji se bez odlaganja puca u glavu a potom „predsedavajući“, pošto zna da je ona otporna na metke, spaljuje junakinju da bi, konačno, digao u vazduh čitav sprat oblakodera! Istovremeno se na drugom kraju grada, u staklenoj bašti, budi nova Crna Orhideja koja delimično ima sećanja svoje poginule sestre. Orhideja je rezultat ingenioznog eksperimenta (naučnika koji pokušava da spasi planetu Zemlju) u kome su spojeni geni čoveka (žene Suzan koju je ubio surovi muž kriminalac Karl) i biljke i tako stvoreno novo biće ljubičaste kože i očiju (sa frizurom koja podseća na onu filmske Frankenštajnove neveste) sposobno da leti i komuncira sa drugim biljkama i životinjama.

Priča nadalje teče u tri paralelne linije: nova Crna Orhideja, posle koje se rađa i mlađa sestra Suzan, pokušava da otkrije svoju prošlost odnosno da se snađe u nepoznatom svetu; opsednuti Karl, pošto je izašao iz zatvora, saznaje da ima još Crnih Orhideja i želi da ih ubije ali, da bi se umilio šefu mafijaša, obaveštava ga o novim „cvetnim ženama“; mafijaš raspisuje nagradu za njihovo hvatanje. Crna Orhideja ne uspeva da se razabere u situaciji sve dok joj ne pomogne, ni manje ni više nego - Betmen upućujući je u ludnicu Arkam kod Otrovne Ajvi (koja služi kaznu pored Džokera, Dvostrukog lica, Šeširdžije i ostlalih nevaljalaca). Kad ova odbije da pomogne Orhideji Betmen je upućuje u močvare Luizijane, do Stvorenja iz močvare (odnosno Aleka Holanda). Stvorenje će Orhideji razotkriti mnoge tajne, pomoći joj da nađe otetu sestru i dati joj seme za nove bebe. Žene-biljke lete u Brazil, u džungle Amazona gde, u netaknutom raju sade seme. No, tu ih sustiže kaznena ekspedicija mafijaša i, nezavisno, Karl. Posle konačnog obračuna (koji se razrešava potpuno neočekivano) opasnosti više nema ali posle nekog vremena sestre priznaju sebi da žude za ljudskim okruženjem i vraćaju se u Gotam u nove avanture.

Gejmen je u svoje delo upleo dobar deo „DC“ superheroja (Betmena u Milerovoj reinkarnaciji i Stvorenje iz močvari u „poboljšanoj“ verziji Alana Mura) stvarajući jedinstveni meta-svet koji je pogodna pozornica za raznorodne zaplete. Osnovna priča nije rutinski pravolinijska već se njeni delovi sklapaju iz kazivanja različitih junaka što joj, uz neizvesnost, daruje dodatnu uveljivost. Ovako ambiciozno postavljana priča dobila je izuzetno atraktivan vizuelni lik. Dejv Mekin je u potpunosti „razmahao“ svoj stil koji kombinjuje fotografije (retuširane i naknadno obojene) sa crtežima uz filmski dinamičnu montažu kvadrata i tabli odnosno intenzivni kolor posebno efektan kada se kontrapuntiraju mračni tonovi gradova i jasne boje Prirode.

U konačnom svođenju utisaka, „Crna orhideja“ pruža zaista nesvakidašnji, nestandardni strip doživljaj. Znatiželjni ljubitelji 9. umetnosti na ovim stranicama se sreću sa nespornim i jasnim iskorakom iz rutine korporacijske strip zabave u pravcu umetnički relevantnijih sadržaja.

(„Dnevnik“, 2017)
Objavljeno: 15.09.2017.
Leteći start: Saga 3. i 4. ...      Press: Čarobna knjiga
  ...Jedan od najpopularnijih i najnagrađivanijih strip serijala današnjice se nastavlja!

Nije važno koliki je svemir kad se svakog dana povećava broj onih koji žele vašu glavu!

Pobeći, sakriti se i sačuvati Hejzel postaje izazov s kojim se naši glavni junaci ne mogu izboriti! Život u bekstvu pretvara im se u strepnju, strah i iščekivanje u kojem živci popuštaju, napetost raste, a najmanja nepažnja može ih koštati života. Koliko bi pogrešno a „ljudski“ bilo opustiti se?

Serijal je dobitnik osam Ajznerovih nagrada (tri uzastopne za najbolji strip-serijal), sedamnaest Harvijevih nagrada (četiri uzastopne za najbolji strip-serijal), kao i „Hjuga“ za najbolju grafičku priču.

 „Saga“, epska svemirska avantura/fantazija, remek-delo čuvenog scenariste Brajana Vona i crtačice Fione Stejpls, predstavlja priču o mužu i ženi različitih, međusobno suprotstavljenih svemirskih rasa, koji se bore da zaštite svoju tek rođenu ćerku.

U fantastičnom ambijentu neobičnih svemirskih predela, dočaranih majstorskom rukom Fione Stejpls, odvija se surova akciona avantura i dirljiva svemirska romansa.

NA LETEĆEM STARTU OD 13-16. SEPTEMBRA! • SAJT ČAROBNE KNJIGE, ALAN FORD, BULEVAR BOOKS!
I NARAVNO U NOVOJ STRIPARNICA I KLUBU ČITALACA ČAROBNE KNJIGE U 
BEOGRADU! DEČANSKA 5 (EURO CENTAR)
CENA NA LETEĆEM STARTU 999 dinara!

www.carobnaknjiga.rs
Objavljeno: 14.09.2017.
Strip: Borovnica (50)      Autor: Darko Macan

Najnoviju pasicu Borovnice možete sutra potražiti na Facebooku!!!
Objavljeno: 14.09.2017.
Podsećamo...      Autor: Nebojša Pejić
  ...Prodaja originalnih strip tabli: Nebojša Pejić

PRODAJEM ORIGINALNE STRIP TABLE PO POVOLJNIM CENAMA • Cena table - 1000din
STRIP TABLE IZ ALBUMA VEKOVNIKA, LINIJE FRONTA ČETVRTA SVESKA I DRUGE NE OBJAVLJENE TABLE.
SVE STRIP TABLE ZA PRODAJU MOŽETE POGLEDATI OVDE - www.facebook.com/NebojsaPejicArt/...

Objavljeno: 14.09.2017.
Škola stripa u Novom Sadu...      Press: Sashiba
  ...Sashiba: upis četvrte grupe polaznika.

Sashiba škola stripa nastala je sa ciljem popularizovanja kreativnog izražavanja putem primenjene, sekvencijalne umetnosti stripa.

Radionca se bavi izučavanjem stripske umetnosti, pored ostalog programa koji je do nedavno bio usko vezan za japansku kulturu na različitim poljima iste, između ostalog, manga stripovima. Pošto smo posle tri grupe polaznika shvatili da je to poprilično usko i zatvoreno, pretvorili smo radionicu u školu stripa bez stilskog ograničenja jer naši polaznici su želeli i da nauče više o svetu stripa.

S obzirom na širok odziv maldih ljudi u Novom Sadu i okolini, radionica je i više nego uspešna i ekipa koja vodi istu, stekla je tri godine predavačkog iskustva i pokriva sada već tri grupe polaznika.

Radionca se održava nedeljom od 15 do 17h na adresi Jevrejska 11 i uključuje četiri predavanja mesečno po ceni od 1200 dinara za ceo mesec.

Plansko učenje putem korisnih i razrađenih lekcija, grupnog rada i fokusiranju na usmeravanje emocija, sposobnosti i znanja svakog pojedinca zasebno u cilju formiranja ličnog, stilskog identiteta.

Saradnje, projekti, zajednička izrada stripova su nešto što dolazi onda kada su svi polaznici spremni za ozbiljne korake u svojoj karijeri.
Za početak obezbeđujemo osnovi crtački materijal i pribor.

Pozivamo sve zainteresovane da nam se hrabro pridruže u ovoj kreativnoj avanturi. Upis je u toku!

Predavači: Vojin Vuić i Danilo Andrić • Kontakti: 069/795-156 (Vojin) • www.facebook.com/sashiba.ns

Objavljeno: 12.09.2017.
Moj Strip #33...      Press:
      
  Uvodnik

Najbolji, najopsežniji, najnajnaj broj dosad!

Zapamtite 1. rujna 2017., praznik domaćeg stripa!

Uredništvo MojStripa ovim bi se putem htjelo zahvaliti svima koji su sudjelovali u stvaranju našeg časopisa i omogućili nam da danas, više od dvije godine kasnije, uživamo u njegovom vrhuncu; 71-oj briljantnoj stranici 8 stripova vrlo različitih senzibiliteta, ali uniformno visoke razine izvedbe.

Još da je Dupli završio na vrijeme svoju dvajstpetostraničnu "kratku" priču... imali bismo stranica k'o Bonelli.

Adresa: www.mojstrip.com
Objavljeno: 11.09.2017.
Strip: Montenegrini (401)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 11.09.2017.
Rumunski strip fanzin...      Autor: Dragan Predić
  ...Sanki #26.

Mihai Voda, poznatiji kao Mihai Hrabri (Mihai Vodă - Mihai Viteazul) (1558-1601) bio je Vlaški knez  i prvi ujedinitelj, iako samo na kratko, rumunskih zemalja Vlaške, Transilvanije i Moldavije. Zbog toga su ga u Rumuniji proglasili za nacionalnog heroja.

Povodom godišnjice, na dan tragične smrti Mihaia Hrabrog, 19.08. 2017. izašao je najnoviji (26.) broj rumunskog strip fanzina Sanki koji je u celosti posvećen ovom nacionalnom heroju. Tim povodom promocija fanzina je upriličena ispred spomenika Mihaiu Hrabrom u Krajovi, gde su članovi lokalne strip grupe BDC (Banda Desenata Craioveana) delili primerke fanzina prisutnima i prolaznicima. Održan je i svojevrsni performans sa maskama sa likom ovog nacionalnog heroja, uz slogan "Hrabri je moj, ja crtam", što je i podnaslov aktuelnog broja fanzina.

Sanki je strip fanzin sa najdužim stažom u Rumuniji. Prvi broj je izašao 2004.godine. Objavljuje se na formatu A5 u limitiranom tiražu, kao i u pdf formatu na internet stranici www.syndicart.net/... i distribuira se preko prijatelja i strip entuzijasta. Uređuje ga i izdaje, kao i strip časopis AH BD!, neumorni strip autor i entuzijasta Marian Miresku - Maxim iz Krajove, koga poznaje i naša publika.

U ovom broju Sankija svoje stripove i ilustracije objavljuju Tudor Popa, Kristian Login-Corto, Marian Miresku, Kristian Čomu, Valentin Jordake, Liviu Stefan Kornaču Genea, Bogdan Kelaru, Adrian Barbu, Viorel Prligras, Mirča Arapu, Šerban Angel, Gabriela Rentea kao i naš strip autor Tiberiu Beka.

Naslovnu stranu je uradio poznati rumunski ilustrator i karikaturista Bogdan Petri, koji je i autor nacrta nacrta maske Mihaia Hrabrog koja je korišćena na promociji broja u Krajovi.

Objavljeno: 10.09.2017.
Strip: Noćni sud (43)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 10.09.2017.
Strip: Cane (297)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 09.09.2017.
Moj, tvoj, naš svet...      Press: Galerija Polet
  ...Izložba stripa.

U subotu, 9. septembra od 18h u Galeriji Polet (Cetinjska 15) biće otvorena izložba pod nazivom "Moj, tvoj, naš svet", retrospektiva radova mladih različitih uzrasta i obrazovnih nivoa koji su, kroz takmičenje stripa, prikazali svoju viziju sveta u cilju podsticanja, razumevanja, poštovanja i tolerancije među ljudima i kulturama. Nezavisno od nacional-nosti i religije, učesnici projekta su, kroz umetničku formu, međusobno doprineli interkulturnom zajednič-kom životu i premostili barijere.

Projekat je realizovao Centar za kulturnu akciju "Oko nas" u saradnji sa Nemačkom školom Beograd, Školom stripa "Đorđe Lobačov", Školom "Tehnoart" iz Beograda i Centrom za integraciju mladih, 2013. godine. Izložba će biti otvorena do 19. septembra.

Za sve vas pripremili smo besplatne primerke knjige koja predstavlja kolekciju stripova sa interkulturnom dimenzijom, nastalih tokom realizacije projekta, kao i posebno dizajnirane razglednice sa motivima radova sa takmičenja.

Objavljeno: 07.09.2017.
Strip: Borovnica (49)      Autor: Darko Macan

Najnoviju pasicu Borovnice možete sutra potražiti na Facebooku!!!
Objavljeno: 07.09.2017.
11. NOVOSADSKI STRIP VIKEND...      Press: SKCNS
  ...SKCNS FABRIKA//
  SEPTEMBAR 2017

Novosadski strip vikend, 11. po redu, održaće se u SKCNS Fabrici 8. i 9. septembra. Festival će okupiti neke od najznačajnih kako regionalnih tako i domaćih strip autora, a posetioce očekuju izložbe, promocija novih izdanja i naravno čuvena neizostavna berza stripova. SKCNS Fabrika se nalazi na Bulevaru despota Stefana 5.



       Petak 08. SEPTEMBAR 2017.
16h Berza stripa
18h Milivoj Kostić 3D strip
20h Svečano otvaranje festivala i izložbe - Vladan Nikolić, Danilo Milošev Wostok otvaranje festivala; Potpisivanje izdanja „Kosmičko sirotište“ Vladan Nikolić - Danilo Milošev Wostok
22h Izbor filmova Wostok

       Subota 09. SEPTEMBAR 2017.
13h berza stripa
15h Otvaranje izložbe Septik i predstavljanje radova Ivane Karanović
15.30h Predstavljanje festivala „Nifest“ Zoran Nikolić Niš
16h Predstavljanje časopisa Strip Epoha iz Kikinde Igor Kovačević, Vladan Gajski
16.30h Predstavljanje grafičkog romana Slavoljuba Nikića
17h Predstavljanje časopisa Stripolis Zrenjanin
17.30h Izložba iz kolekcije Svetozara Anđela „Zagor iz našeg sokaka“
18h Izdavači Besna Kobila, Čarobna knjiga, Makondo, Darkwood, Alan Ford, System comics... razgovor na štandu, izdanja, zanimljivosti..
18.30h Spasoje Kulauzov Strip, novo izdanje
19h Novosađani Vuk Marković Komiko nova izdanja
19.30h Zoran Pejić Banjaluka predstavljanje izdavača i autora i časopisa Parabelum
20h Potpisivanje izdanja; Radič Mijatović, Saša Jovanović...
20.30h Milorad Vicanović Maza otvaranje izložbe i razgovor s autorom
21h otvaranje izložbe i predstavljanje autora Marko Somborac
21.30h Predstavljanje autora i izdanja Goran Furumović 

       PLUS PROGRAM:
       Petak 15. SEPTEMBAR 2017.
19h Francuski institut, Pašićeva 33, Novi Sad - Igor Kordej zatvaranje festivala

       REČ UREDNIKA:

Vrelina je isušila i strip baru pa krokodili leškare čekajući poziv na siguran ulov, bez potrebe da tumaraju po mutnom. Što je turnir smešniji borci su uspešniji. Tako bi se mogao nazvati strip život u kome se preživljava sa slatkim pobedama, dobrim izdanjima i nekakvim obrtom, koji nam dozvoljava da držimo glavu iznad blata. Različitim putevima stižemo na isto odredište. Fabrika i drugi vikend septembra, mogu se doživljavati i kao splet dobrih i loših okolnosti. Uklješteni između festivala u Herceg Novom i produženih odmora na kojim se neki ipak odmaraju, ovaj 11. NS strip vikend organizujemo u starom prostoru (Fabrika, Bulevar Despota Stefana 5) s verom da nam dolaze prijatelji i da se radujemo novom susretu, dobrim stripovima, sjajnim izložbama, novim informacijama i nezaboravnom druženju.

Mnogo je tabli stripa poslato francuskim izdavačima dok konačno nisu pristali da se nešto crta i po „našim pričama“. Darko Macan, Marko Stojanović, a i mnogi drugi, „napali su“ izdavače i za sad uspeli da proguraju nešto što bi se moglo nazvati „komplet lepinja“; i tvrdo koričeno i pravi sadržaj. Ima u toj strip čorbi, začina Čabe Kopeckog, Kordeja, francuskog viteza, bataljoni autora ali i šlepera progutanih knjiga koje se vuku za nama pa nam se deca s tabletima smeju. Neka, neka, miris hartije je opijajući i zavodljiv a ko se nije primio - što je na napuljskom groblju u vreme Maradone pisalo - Ne zna šta propušta! Izdavači, autori, scenaristi bili su aktivni svih ovih dana, protekle godine, od prošlog NS strip vikenda, te je teško i nabrojati šta je sve izašlo i šta se krčka u uredničkim glavama. Neko to kupuje, dok većina muku muči kako da se skrpi za predstojeću školsku godinu pa nije ni čudno što deca zaziru od knjiga. Njihovi polovni udžbenici više liče na kupus nego na probrano štivo. Tako kad otmu od nas tvrdo koričen strip, ture ga pod laptop kao podmetač. „Ne Geru, ugrejaće se“! Ovogodišnje okupljanje kao i prvo u Art klinici počećemo novim radovima Yane i Kordeja koji su na duet turneji, uz pratnu velikog Tarasa stigli od Leskovca, Niša do Novog Sada... Deo izložbe će biti i kod naših prijatelja u Francuskom Institutu u Pašićevoj gde završavamo naš festival 15. 09. 2017. s pomenutim gostima. Ovogodišnje prateće događaje radimo posle festivala, ne pre, kao ranije u MSUV. Dolaze nam prijatelji iz Republike Srpske Maza i Zoran, oni su bili vredni i protekle godine, i red je da vidimo šta su novo uradili. Marko Somborac obično navlači osmeh na svako lice koje se još usuđuje da čita novine. Njegova izložba i razgovor biće poslastica i za one koji više gledaju crteže a tekst već sami izgovaraju. Stižu i ostali gosti iz Zrenjanina, Kikinde, Mokrina, Niša, Beograda, Vršca, Kragujevca, izdavači i ostali kojima je naš vikend crveni datum u kalendaru. Pritisnuti skraćenim budžetom ostali smo bez mnogo gostiju koji će nas, nadam se, posetiti narednih godina. Nije ni SKCNS sedeo skrštenih ruku, posle niza peripetija nismo odštamplali drugi deo Smuđinog Van Goga, to je proces koji traje, ali zato nastavljamo serijal „Popošak i Cveće“ dvojca Nikolić & Wostok, pod naslovom „Sirotište“. Imamo i dečiju grafičku novelu Gorana Furunovića koji je bio naš gost, onomad s bendom Popečitelji a sad kao autor. Vremena su takva da je teško bez doktora, tako da nam stiže Srboljub Nikić sa svežim grafičkim romanom i neverovatnom energijom. Izložba Zagora koju su priredili naši autori a koji nisu učestvovali u Bonelijevim izdanjima, učiniće da se osećamo sigurno u poznatom okruženju. Još bi se moglo pisati o strip školama, festivalima, događajima, autorima koji su uspeli da objave nova izdanja, serijale ali nešto treba da se čuje i u Fabrici, tom mehanizmu koji se uvek kreće i čiji je zvuk zarazan.

Ako nas Sunce nije dokrajčilo ovog leta, nemojte dozvoliti da to učini zima. Pravi je momenat da se opskrbite dobrim stripovima, kontaktima s prijateljima i spoznajom da to što volite ima smisla. Nadam se da će i ovi smešni likovi poput Trampa, Šinavatre, Koreanca, Mite Trte... završiti u stripu a ne na nekom ratištu, u koji bi i nas uvukli. Sagnimo se dok prvi metak prođe, posle će biti lakše, jer ovo je „Naša priča“!

Jovan Gvero
Objavljeno: 06.09.2017.
Dokumentarna izložba FRAMAFU:...      Press: Vedis
  ...VOLIM STRIP u Virovitici

U petak, 8. rujna u virovitičkoj knjižnici otvara se dokumentarna izložba FRAMAFU: VOLIM STRIP autora Veljka Krulčića, koji kao urednik i izdavač stoji iza niza strip-knjiga s Franjom Fuisom kao autorom/scenaristom tiskanih u posljednjih desetak godina.

Kao što sam naziv izložbe govori, ista je u posvećena djelovanju na polju stripa poznatog zagrebačkog novinskog reportera Franje Fuisa (1908. – 1943.), rođenog virovitičana, koji je u pionirskim danima hrvatskog stripa – sredina i druga polovica tridesetih godina prošlog stoljeća imao jednu od ključnih uloga. Široj javnosti je Fuis najpoznatiji po scenarijima koje je pisao za legendarnog  Andrije Maurovića i osebujnim likovima koje je osmislio u svojoj mašti, poput Starog Mačka, Crnog jahača, Polagane Smrti i drugih, ali ova izložba – opsega tridesetak panoa - otkriva i njegovo značenje kao inicijatora, suvlasnika i urednika zabavnog tjednika „Mickey Strip“ koji je izlazio tijekom 1938/39. godine; zatim po scenarijima koje je pisao za druge crtače, poput Ferda Bisa; ali i po poduzetničkom duhu i uopće čitavom nizu „dodatnih vrijednosti“ koje je dao hrvatskom stripu toga razdoblja.

Izložba donosi i neka nova otkrića o Fuisovom strip-djelovanju krajem 30-ih i ranih 40-ih godina, do tragične smrti u listopadu 1943.

Otvorenje izložbe zakazano je za 18 sati, što će ujedno označiti i početak ovogodišnjeg, trećeg po redu festivala FRA MA FU, festivala reportaže i reportera.

Izložba FRAMAFU: VOLIM STRIP u Virovitici ostaje otvorena do 30. rujna, nakon čega se seli u Zagreb.

Umjetnički plakat izložbe osmislio je Davor Schunk, istaknuti dizajner i strip-autor, zavičajem isto virovitičan.

Piše: Miran Stihović
Objavljeno: 06.09.2017.
Autostoperski vodič kroz strip (5)      Autor: Kristijan Šarac
  Napoleon Br. 06
  Kosovo proročanstvo

Iako je već neko vreme prošlo od izlaska ove epizode, naslov je tako pogođen za letnje dane. Naime pominje se mala, neugledna i ni po čemu posebna ptičica Kos, osim možda po tome što vam njen veseli cvrkut često prekine počinak pa onda vi i niste baš veseli. Šalu na stranu, zaista  ptica koja je veoma obična, živi na svakom kontinentu u šumarcima blizu gradova i sive je i crne boje u zavisnosti od pola, dakle ni izbliza ptica koju bih smo povezali sa mističnim i proročanstvima. Pre bi to bile vrane i gavrani, no videćemo kako je to pošlo za rukom Ambroziniju.

Što se tiče samog proročanstva, ljudi od najranijih vremena žive po njima i drže se reči proroka, navešću neke od poznatijih. Dame imaju prednost, Pitija proročica iz Delfa je verovatno najpoznatija po tome što je Sokratu prorekla slavu, što se desilo godinama nakon proročanstva. Mojsije, izveo je Jevreje iz Egipta vodeći ih u obećanu zemlju usput čineći razna čuda i pripisuju mu autorstvo nad knjigama Tore. Jovan Krstitelj najavio je dolazak mesije i krstio Isusa Hrista na reci Jordan. Isus Hrist, sin Božiji, pripisuju mu se razna čuda, jedno od poznatijih je dizanje Lazara iz mrtvih, začetnik hrišćanstva. Muhamed prorok koji se smatra i osnivačem islama, jer je od Boga dobio prve sure iz Kurana. Nostradamus je autor verovatno najpoznatije i najprodavanije knjige proročanstava, između ostalog predvideo je smrt kralja Francuske, a pošto nije imao čvrste veze sa crkvom optužen je za jeres i saradnju sa nečastivim. Kao što vidite proroci i proročanstva su uglavnom povezana sa Bogom/vima ili nekim nečastivim silama, a pošto su autori već jednom bili tandem i predstavljeni su, možemo videti šta nam predviđa…

Kosovo proročanstvo – Divan letnji dan u imaginarnom svetu, nebo prepuno ptica i Lukrecija koja gnjavi dečaka da joj objasni svrhu onoga što čini, i kada joj zadovolji radoznalost desiće se upravo ono šta je dečak čekao. No, kao što već znamo iz prethodnih epizoda birokratija u imaginarnom svetu je kud i kamo gora i tvrdokornija od stvarne, pa naši junaci moraju zaobilaznim putem  u stvarni svet gde obitavaju njihovi tvorci. Za to vreme, u stvarnom svetu, Napoleon pokušava da malu crnu ptičicu koja nepovezano priča, vrati vlasnicima. Onemogućen da to i uradi, nosi je sa sobom, što mnogo smara Vatroslava i Miroslava jer ptičica ne zatvara kljun. Iste noći, naš heroj ima užasan košmar u kom ima zanimljive goste. Sutradan će ga posetiti vlasnica ptica i objasniti posebnost malog stvorenja i njegovu eksperimentalnu svrhu. Dok Napoleon saznaje detalje o ptičici i slučaju u kojem je lepa doktorka koristi, na drugom kraju grada njegov prijatelj inspektor ima interesantan slučaj.

Našem heroju je doktorka sve simpatičnija. Doktorku u uzvraćanju simpatija prekida poziv kojim joj policija javlja za smrt u porodici, te naš junak prirodno uskače u cipele kavalira. Druga zemlja, drugi grad, inspektor različit od onog kog znamo u Ženevi, mito i korupcija, ma što ne reči i kompletna destrukcija, a sve je u vezi sa slučajem susednoj zemlji. Nakon toga smo opet u Ženevi, gde gresi dedova prete da pređu i zatruju život unuke, ali Napoleon je tu da to spreči. Doktorkin deda će možda i platiti svoje grehe najskupljom cenom, a pošto dr Katja želi da zaštitit dedu, prećutkuje razloge za dešavanja pred policijom i tako Napoleona dovodi u neprijatnu situaciju da laže prijatelja. Pošto su imali težak dan, dr Katja ne želi da bude sama, pa odseda u hotelu našeg heroja, a Napoleon ima snove, svojstvene samo njemu, iz kojih se budi sa idejom kako da reši slučaj u stvarnom svetu. Slučajno budi doktorku, koja insistira da bude prisutna ako reši zagonetku. Ono šta ćemo videti na kraju je mešavina horora i akcije, naime razrešenje priče se dešava na groblju u zoru, i naravno tri, četiri stranice na kojima Dima ima monolog o dešavanjima u slučaju.

Ova epizoda mi se čini jednostavnijom u odnosu na prvih pet, pa bih možda dao nešto slabiju ocenu za scenario, ali ovo je verovatno jako važna epizoda za celokupan serijal, jer Napoleon po prvi put ima simpatije i seksualne aluzije i same namere, dakle razbija famu o samačkom životu, što ovu epizodu čini važnom za priču. Del Vekijev crtež je bolji od Ambrozinijevog ili, da ipak budem fan do kraja, jednak njegovom. I još par stvari koje su mi bila interesantne su, recimo, upotreba maraka kao valute, što na neki način pokazuje koliko kasnimo sa Napoleonom i druga stvar je fazon na samom kraju, gde Napoleon čak i stavom podseti na Gruča. To ne treba da čudi, Ambrozini je to, i dugogodišnji rad na Dilanu je sigurno ostavio traga, ali ovo napominjem jer mi je zbog te fore još uvek osmeh na licu.

[Objavljeno: Autostoperski vodič kroz fantastiku, 13/08/2016]
Objavljeno: 05.09.2017.
Zagor iz našeg sokaka...      Press: Anđel Svetozar
  ...Novosadski strip vikend
  (SKCNS Fabrika)
  8. – 9. septembar 2017. godine

U poslednje vreme primetna je tendencija izdavačke kuće Bonelli da modernizuje legendarnu ediciju o Gospodaru Darkvuda i  prilagodi je ukusu savre-menog čitaoca. S’ obzirom na popularnost ovog strip junaka na našim prostorima, logičan je zaključak da domaći strip autori mogu dati svoj doprinos  težnji italijanske izdavačke kuće.

Tim povodom, na ovogodišnjem „Novosadskom strip vikendu“ biće izložena zbirka crteža strip autora sa prostora Ex Yu, na temu Bonellijevog junaka Zagora. Zbirka predstavlja deo kolekcije Anđel Svetozara, kolekcionara i ljubitelja stripa iz Zrenjanina. Nastala je zahvaljujući ideji Miodraga Ivanovića Mikice i dobroj volji ostalih crtača stripa u poslednje 3 godine. Crteži su sakupljani na festivalima u Novom Sadu, Beogradu, Somboru, Kragujevcu i Zrenjaninu, ili u direktnoj komunikaciji sa autorima.

Ova izložba će na neki način biti interaktivna, jer će strip crtači na samom događaju moći da pridodaju svoj rad zbirci crteža.

U postavci ćete moći da vidite crteže autora, Branislava Kerca, Miodraga Ivanovića Mikice, Radič Miše Mijatovića, Sibina Slavkovića, Leonida Pilipovića , Stevana Brajdića, Dejana Nenadova, Stevana Subića, Bojana M. Đukića, Franje Straka, Jovana Ukropine, Branka Đukića, Borivoja Grbića, Saše Arsenića, Mladena Oljače, Stefana Katanića, Marka Somborca, Velibora Stanojevića, Miroljuba Milutinovića Brade, Štefa Bartolića, Siniše Radovića, Sabahudina Muranovića Murana, Slaviše Ševrta, Ivice Sretenovića, Gorana Begenišića, Damira Hamidovića „Dam Sela“, Dragiše Krčmarevića, Dalibora Dade Pehara, Dubravka Šimića, Nikole Dragaša, Igora Jovčevskog, Milivoja Vukojevića, Marka Zečevića, Ivana Matića, Zlatka Milenkovića, Milosava Ostojića, Milivoja Kostića, Tonija Radeva, Iztoka Sitara, Ganija Sunduri, Ane Karan, Maje Opačić, Sabine Gabrić, Zdravka Jandrića, Saše Blagojević, Siniše Banovića, Minje Dunđerskog.

Objavljeno: 03.09.2017.
Strip: Noćni sud (42)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 03.09.2017.
Strip: Cane (296)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 02.09.2017.
Prodaja originalnih strip tabli...      Autor: Nebojša Pejić
  ...Nebojša Pejić...

PRODAJEM ORIGINALNE STRIP TABLE PO POVOLJNIM CENAMA • Cena table - 1000din
STRIP TABLE IZ ALBUMA VEKOVNIKA, LINIJE FRONTA ČETVRTA SVESKA I DRUGE NE OBJAVLJENE TABLE.
SVE STRIP TABLE ZA PRODAJU MOŽETE POGLEDATI OVDE - www.facebook.com/NebojsaPejicArt/...

Objavljeno: 01.09.2017.
Novi krugovi u elipsi sage...      Autor: Ilija Bakić
  ...o zvezdanom detetu - „Torgal,
  knjiga VI“ Van Hama i Rosinskog;
  
izdavač Darkwood, 2016.

Strip serijal „Torgal“, stvoren je 1977. godine kao rezultat saradnje pisca Van Hama i crtača Rosinskog i svojom specifičnom - a za tadašnja vremena i novom - mešavinom naučne i epske fantastike zadobio simpatije brojnih ljubitelja „priča u slikama“. Saga o Torgalu, „zvezdanom detetu“ koga su usvojili divlji Vikinzi, u pogodbenom vremenu s kraja prvog milenijuma Zapadnog sveta, predstavila je netipičnog junaka koji (bezuspešno) pokušava da se skrasi i u miru živi sa svojom porodicom. No, kada ga sticaj okolnosti baci u centar avanture njega ne muče nikakve dileme već vodi bitke snagom svojih mišica, oštricom mača i precizno odapetim strelama, istovremeno se „služeći“ domišljatošću i oštroumnim zaključivanjima odnosno preciznim planiranjem svojih poduhvata. Ipak, Torgal nije dorastao svim svojim rivalima jer su neki „samo“ ljudi (svog vremena ili budućnosti) ali ima i raznih moćnih, bogolikih stvorenja. Stoga su susreti i sudari neizvesni (mada čitaoci znaju da će Torgal, čak i kao ne pobedi, preživeti i otići u novu avanturu).

Šesti tom sabranih Torgalovih dogodovština, u izdanju agilnog „Darkwood“-a, u sjajnoj opremi sa reljefnom prednjom koricom, u punom koloru i u preciznoj štampi, donosi tri epizode (po internom rasporedu XVI, XVII i XVIII) nastale u periodu od 1990. do 1995. godine, dakle u vremenu kada je serijal duboko zagazio u svoju drugu deceniju i dobrano izgradio svet u kome se dešava odnosno izgradio svoj pripovedački i likovni stil i identitet. Otuda i ovlašno pregledanje albuma otkriva da Rosinski neprikosnoveno vlada crtežom i kadriranjem odnosno komponovanjem tabli koje prate i potpomažu dinamiku priče. A scenarija očigledno prave novi krug/nove krugove u elipsi sage jer se na sceni pojavljuju već znani likovi sada u novim situacijama. Ovo ponavljanje može itekako biti zanimljivo za stvaraoce koji mogu ili produbiti dobrotu/zlobnost novih/starih junaka ili, što je još izazovnije, promeniti njihove profile i tabore.

Već je epizoda „Vučica“, kojom započinje šesti tom, potvrda novog kruga i povratka na neka već viđena mesta: Arisija pred porođajem, mali Jolan i Torgal plove prema selu u kome su odrasli. Presreće ih vikinška flota koja plovi u nove pljačke predvođena Vorom Veličanstvenim namernim da ga proglase kraljem Vikinga. Torgal odbija da se priključi pohodu ali i da se pokori Voru, mada mu, poštujući običaje, predaje svoju brodicu i nastalja put pešice. Budućem kralju svakako trebaju podanici ali još više njihova imovina pa će poslati ubice da eliminišu nepoželjnu porodicu koja se u međuvremenu razdvojila... U uzbudljivom finalu Arisija će se poroditi u vučijoj jazbini, pored skotne vučice, nesuđenog tiranina će stići naplata njegovih prethodnih grehova a Torgal će postati otac devojčice pod imenom Luv (Vučica).

Epizoda „Čuvarka ključeva“ je avantura u okrilju fantazijskih svetova viđenih u nekim prethodnim epizodama. Elem, da bi zavladala svim svetovima zla zmija Nidhog je smislila podli plan a za njegovo ostvarenje vaskrsla nevaljalog Volsunga od Nišora koji će, pretvoren u Torgala, zauzeti njegovo mesto u selu i terorisati meštane. Čuvarka ključeva otkriva pravom Torgalu (prema kome je „vrlo slaba“) podli plan i moli ga da od Volsunga otme pojas koji daruje neranjivost i besmrtnost kao i ključ koji otvara vrata prema drugim svetovima (u stvari paralelnim svemirima). Torgalov pomoćnik u poduhvatu je još jedan stari znalac - patuljak Tjahzi. Razrešenje problema tražiće Torgalovu lukavost i sposobnost da se snađe u neverovatnim situacijama na bizarnim mestima; za njegov uspeh zaslužan je i narod patuljaka ali će sa njima doći i njihovi večni neprijatelji - vampirske zmije. Ova avantura svoju dopadljivost duguje upravo povratku u stare svetove mašte (onaj sa lebdećim kamenjem je, naravno, očiti omaž Mebijusu) i među živopisna, ljupka bića.

Pošto je na kraju prethodne epizode rašio da, zarad sigurnosti supruge i dece ode u nepoznato, dok ga bogovi ne zaborave i dozvole mu da vodi normalan život, Torgal u epizodi „Sunčev mač“ zabasa u krajeve kojima nemilosrdno vlaga gospodar Orgof koji poseduje strašni „sunčev mač“. Uplašeni domaćin će potkazati Torgala i ovaj je prisiljen da gradi tiraninovu tvrđavu. Kada se gospodar pojavi Torgal shvata da je „sunčev mač“ u stvari lasersko oružje. Pošto uspe da pobegne iz ropstva Torgal stiže do pobunjenika na čijem čelu je, ni manje ni više nego, Kris od Valnora, još jedan mračan lik iz ranijih epizoda. Ona predvodi pobunjenike kako bi od Orgofa otela laser (ostatak iz ranije avanture) koji joj je ovaj ukrao. Spojeni mukom Torgal i Kris kuju planove protiv zajedničkog neprijatelja a nakon pobede, mada nevoljno (delom i zato što se laser „potrošio“ i ne funkcioniše), zajedno odlaze u sledeće avanture. Paralelno sa glavnom teče i nežna priča o dvoje mladih koji se upoznaju, zaljubljuju i kreću da pronađu neki drugi, bolji svet bez rata.

Stvaralački tim „Torgala“ na vrhuncu je svojih kreativnih moći i bez većih problema se kreće širokim prostorima serijala nudeći valjano „skrojene“, izbalansirane, uverljive, zanimljive i zabavne avanture kojima teško odolevaju ljubitelji 9. umetnosti.

(„Dnevnik“, 2017)
Objavljeno: 01.09.2017.
Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo vas da se obratite autorima priloga.
U slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.