naslovna  |  arhiva  |  strip  |  autori  |  istorija  |  online stripovi  |  striparnice  |  izdavači  |  škole stripa  |  festivali  |  linkovi  |  youtube  |  kontakt  |  impresum



StripotekaRosencrantz
Alan FordPolitikin Zabavnik
Mali Politikin Zabavnik



MojStrip magazin



Mesečni email časopis:















LA BETE NOIRE
strip

DIVLJE OKO
grupa

BLACK & ANGELA
strip

SPEC ARHIVA
specifični, izdvojeni prilozi







Komikaze webzine # 48!...      Press: Komikaze
  ...izašao je novi e-broj komikaza!

     komikaze # 48: komikaze.hr/issue/48/
     infoportal: komikaze.hr/15-08-2018-komikaze-webzine-48/
novo komikaze izdanje donosi 235 stranica od 13 strip autora / tandema iz hrvatske, francuske, engleske, italije, sad, kanade, meksika i južne amerike, od kojih je devetero po prvi puta objavljeno u komikaze mreži!
     autori/ authors: call me georges, marie mohanna, miranda smart, iestyn, vittorino curci, no tan parecidos, adrián regnier, jon vaughn, marko dješka, luka čačić, ena jurov, ivana armanini, mangelos strip (vizuali/ visuals: ivana armanini – scenarij/ script: marko golub)
     komikaze program 2018 je podržan od grada zagreba i ministarstva kulture republike hrvatske.

     call me georges • rođen: 1989. u francuskoj / živi u londonu, engleska • završio: školu za dizajn nantes atlantique • fokus: ilustracija, animacija • stranica: www.callmegeorges.co.uk
     marie mohanna • rođena 1992. / živi u parizu, francuska. • završila: školu za vizualne komunikacije u parizu • fokus: ilustracija, grafički dizajn • stranica: mariemohanna.fr • instagram: www.instagram.com/mariemohanna
     miranda smart • živi u londonu, engleska. • fokus: ilustracija, strip (audiovizualni stripovi) • stranica: mirandasmart.com • instagram: www.instagram.com/mir.and.or
     no tan parecidos • crtaju dva vizualna umjetnika. • rođeni i žive u južnoj americi. • fokus: ilustracija, strip, slikarstvo • instagram: www.instagram.com/notanparecidos/
     adrián regnier • rođen 1989. u mexicu. / živi u mexicu. • završio: nacionalnu školu za kiparstvo, slikarstvo i gravuru, mexico • fokus: eksperimentalni video art i animacija za vr (virtualna realnost), film i suvremena umjetnost • website: www.adrianregnier.com • * budi šašav je njegova prva grafička novela. • info: “brojevi su životne činjenice kroz povijest koju pamtimo; rastu kroz kompleksnost života i čine stvari brojivima: količina uroda, dani koji su prošli, rast stanovništva i, naravno, njegov kraj. po teoriji brojeva, cilj je dosegnut kada se cijeli brojevi više ne smatraju dovoljnima za računanje određenih ljudskih fenomena. u noveli budi šašav charlie brown uči ovo u najčišćoj formi.”
     iestyn • živi u brightonu, engleska. • info: “iestyn voli objašnjavati kako se izgovara njegovo ime – to je jestin. voli pričati strašne priče o bolu i patnji. došao je u godine u kojima ne želi više da ga život sprečava da crta stripove jer će inaće ostariti neispunjen. • stranica: www.instagram.com/iesorno/
     jon vaughn • rođen u kanadi. / živi u new yorku. • diplomirao na fakultetu u saskatchewanu, kanada. • fokus: vizualna umjetnost, dizajn; dj / muzički performans, produkcija i izdavaštvo; kustostvo / odgovorni urednik u ecstasy editions • stranica: www.jonvaughn.me
     luka čačić • rođen 1989. u hrvatskoj. • diplomirao na akademiji likovnih umjetnosti u zagrebu, hrvatska. • fokus: strip, slikarstvo • saatchiart: www.saatchiart.com/lukacacic
     marko dješka • rođen 1983. u osijeku, hrvatska. • magistrirao na animaciji i novim medijima na akademiji lijepih umjetnosti, zagreb, hrvatska. • stranica: www.markodjeska.com/
     ena jurov • rođena 1988. u zadru. / živi u zagrebu i zadru, hrvatska. • završila: mag art, konstfack, švedska; diplomirala na odjelu za vizualne komunikacije na fakultetu za dizajn, zagreb; ljetna rezidencija za ilustraciju i vizualne komunikacije na školi za vizualne umjetnosti, new york • stranica: enajurov.com
     vittorino curci • rođen 1952. / živi u puglii, italija. • fokus: pjesništvo, muzika (slobodna improvizacija), slikarstvo, doodle • tumblr: vittorinocurci.tumblr.com
     ivana armanini • rođena i živi u zagrebu, hrvatska. • diplomirala na likovnoj akademiji, zagreb, hrvatska. • fokus: strip, ilustracija / vodi komikaze projekt od 2002. • stranica: ivanaarmanini.net • instagram: ivana_armanini
     mangelos strip • mangelos strip: 1. i 2. dio mangelos strip albuma vol.1. • * nastavlja se u sljedeća dva komikaze izdanja! • vizuali (crtež, dizajn): ivana armanini / scenarij: marko golub / objavljeno u izdanju msu zagreb & komikaze. • mangelos / wikipedija • link1: mangelos comic book

Objavljeno: 19.08.2018.
Strip: Noćni sud (79)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 19.08.2018.
Strip: Cane (334)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 18.08.2018.
U Cak zore ... (12)      Autor: Darko Macan
  GDJE SI, BESSY?

Kako gomilam prijeđene dane, tako se zatičem da mi fraza "kao da je jučer bilo" obuhvaća već dobar broj dekada. Pa kao da je jučer bilo, iako ima tome možda i trideset godina pa tko zna je li uopće više istina, kako mi je netko rekao da Nijemci nikad ne ukidaju neki proizvod ili trgovačku marku pa tako i u starosti možeš naći vrstu olovke kojom si pisao u osnovnoj školi, žvakaću koju si lijepio pod klupu ili bicikl s kojega si pao i razbio glavu. Kao dokaz tomu prihvatio sam činjenicu da je njemački tjednik Gespenster Geschichten u kojem sam počeo svoju gastarbajtersku karijeru – prije trideset godina, ali kao da jučer bilo – u tom trenutku izlazio već petnaestu godinu donoseći u svakom broju četiri posve iste, uglavnom krajnje bezvezne priče. Tko iz tjedna u tjedan kupuje časopis da bi u njemu opetovano čitao kako su se nekim lošim ljudima osvetili duhovi, pitao sam se, ne shvaćajući da tajna dugovječne zabave nikad nije u nadprosječnoj kvaliteti već u sposobnosti da se održava prosjek. Gespenster nije bio namijenjen ljubiteljima stripa koji će ga iz tjedna u tjedan uzimati pitajući se što slijedi već slučajnim kupcima, onima koji će ga uzeti tri ili četiri puta godišnje, kao što o Uskrsu odlaze u čečensku restauraciju, želeći da sve bude baš posve isto kao prošli put.

Gespenster nije bio jedini primjer toga njemačkog modela. U isto vrijeme kad i horrori za Gespenster, diplomcima se jugoslavenske škole stripa nudila prilika da rade na seriji Conny, stripu o "djevojčicama i konjima" (na najneviniji mogući način, dakako), a nešto poslije i prilika da se uključe u bastardizaciju Luckyja Lukea. No, zapravo nisam o tome htio govoriti. Na kopkanje po nedovoljno mi poznatoj njemačkoj strip industriji potakao me podatak da su ondje kroz dvadeset godina (1965.-1985.) objavljena 992 sveska stripa o škotskoj ovčarici Bessy, pandanu čuvene filmske Lassie koju su 1952. za strip drpili i na Divlji Zapad smjestili ćaća flamanskog stripa Willy Vandersteen (1913.-1990.) i crtač Karel Verschuere (1924.-1980.). Izvorno zamišljena kao dnevni novinski strip u pasicama, nizozemska se Bessy svidjela Nijemcima i oni su je ubacili u svoj nestrpljivi model koji kaže da nema smisla prodavati mjesečni svezak ako možeš dvotjedni, ni dvotjedni ako možeš tjedni. Tjedna Bessy gutala je, pak, više materijala nego što ga je na zalihama bilo pa je Vandersteenov studio prvo docrtavao pse i mijenjao lica u svojim starim adaptacijama romana Karla Maya (ah, vremena kad se strip cijenio kao predložak za tisak, a ne kao umjetnina – kao da je jučer bilo!) da bi na kraju uposlio ekipu da štanca Bessyine pustolovine samo za gladno germansko tržište.

Od svih priča o Bessy u nas je serijalizirana jedna, u prvih jedanaest brojeva Caka, na ukupno dvadeset i osam stranica. Riječ je o epizodi "Šerif u nevolji", osamdeset i drugoj od sto pedeset jedne objavljene u Francuskoj, prvi put ukoričenoj 1970. i, kako se iz brojeva dade pretpostaviti, prilično rutinskoj. Bessy i njezin vlasnik, mladi Andy Cayoon, pošli su u posjet umirovljenom šerifu baš u trenutku kad se onamo namjerio i negativac gladan osvete nakon odslužene zatvorske kazne. Kako bi priča potrajala potreban broj stranica pozitivci će biti očekivano naivni, a negativci neočekivano nespretni, dok ćemo uz Bessy posvjedočiti i neobično velikoj količini zvjerinja. Već na prvoj stranici, zaspalom Andyju hranu odnese neki puh (koji je zapravo rakun, čega će se prevoditelj dosjetiti u šestom broju), nakon čega izbije kavga u kojoj sudjeluju Bessy, spomenuti ne-puh, pogolema zmija noćobdija i vjerojatno puma. Andy cijelo to vrijeme mirno spava, kao što će izbivati i ostatak epizode, kako bi omogućio Bessy da bude parput ranjena, da je izbave dabrovi i da se kad zatreba nađe na pravome mjestu. Sve ujedinjene pozitivne snage ljudi i životinja neće, međutim, biti dovoljne da doakaju negativcu (Halu Bosteru – hommage Fosteru ili slučaj?) te će se on – ispričavam se na spoileru – na koncu sam nespretno ustrijeliti, ne uprljavši nijednu tuđu ruku.

Znam da zvuči kao da se sprdam, ali dio mene divi se strpljenju tih proizvođača istoga (prilično je sigurno da do 1970. ni Vandersteen ni Verschuere više nisu izravno radili na Bessy te da su šerifa u nevolju uvalile bezimene studijske glave). Flamanska škola – Vandersteen, Sleen, Nys i slični – posebno su mi fascinantni jer su uzeli američki model dnevne pasice, poduplali normu na polutablu dnevno te katkad (uz pomoć armije malih mrava, dakako) radili na više od jedne serije istovremeno, a da su pritom izvan domovine ostali jako slabo poznati. Dio razloga možda je baš u formatu i mjestu objavljivanja: količina je morala štetiti kvaliteti, a zbog objavljivanja u novinama priče su se katkad ulagivale aktualnim lokalnim temama na način koji je slabo putovao u tuđe krajeve. Tim prije, međutim, i tim više raste moja fascinacija čitavom jednom golemom produkcijom, nastalom vrata do dominantne evropske škole, a opet nekako tutnute u procijep naše pažnje.

Koliko znam, Cakova epizoda Bessy jedino je što je na jugoslavenskim prostorima objavljeno od Vandersteena. Nizozemski strip viđali smo potom slučajnim uzorkom – "Argonautići" i "Nanan" u Zov stripu, "Arman i Ilva" te "Indijanci" u Eksu, adaptacija "Sudca Deeja" u Stripoteci, "Agent 327" u Strip artu – pri čemu su nas zaobišli klasici poput Vandersteenovih "Suske en Wiske", "Tom Poes" Martena Toondera ili bizarni džepni sveščići mladoga Maza. Veselje ovakvog kopkanja po rukavcima svjetske povijesti stripa uvijek mi se miješa s panikom da će mi kakav podatak promaći ili ću kakvu poveznicu naopako shvatiti i pogrešno prenijeti. A kao da je juče bilo kad sam o svemu znao ama baš sve.

(Nastavlja se ...)

Tekst © Darko Macan, 2018. Ilustracije preuzete s www.stripovi.com te s www.bedetheque.com.
Objavljeno: 17.08.2018.
Duga puška kao simbol poštenja i časti...      Autor: Ilija Bakić

  ...„Ken Parker 1“ Berardija i Milaca;
  izdavač „Darkwood“ 2017.

Vestern je, kao kulturološki fenomen, faktički nastao paralelno sa svetom kojim se bavio: dok se na neistraženom Zapadu (koji je postao Divlji zapad) lutalo, osvajalo, ratovalo, otimalo i gradilo čitaoci novina i zabavnih sveščica u gradovima na Istočnoj obali pratili su reportaže i feljtone o tome; naravno, mašta manje-više neukih pisaca i ambicioznih novinara „ulepšavala“ je stvarnost kako bi i tiraži njihovih dela rasli. Ni Stari svet nije bio imun na egzotiku Novog pa su se mnogi preduzimljivi pisci poduhvatili zadatka da napišu atraktivno štivo - najpoznatiji je Karl Maj ali je on imao i svoje prethodnike i naslednike. Pokretne slike su donele novu popularnost vesternu a i strip je, na svom polju, obilno koristio ovu temu. U drugoj polovini XX veka vestern je od mitologizovanja stigao do antivesterna a iskristalisale su se i dve „škole“ vesterna: američka i evropska i svaka je imala svoje favorite: Zena Greja i Luka Šorta, stripove „Usamljenu zvezda“ i „Usamljeni rendžer“, filmove Džona Forda i Džona Vejna odnosno, s naše strane bare, Marka Vilijama/Frenka Laramija, stripove „Teks Viler“, „Bluberi“, „Komanča“, nemačkog filmskog Vinetua i italijanske špageti vesterne. Strip serijal „Ken Parker“ započeo je život u magazinskom formatu 1974.g. a u knjiškom 1977.g. ispod pisaće mašine Đankarla Berardija i oštre olovke Iva Milaca; početna, klasična vestern ideja korigovana je pod snažnim uticajem filma „Džeremaja Džonson“ Sidnija Polaka iz 1972.g. u kome glavnu ulogu - usamljenog, pravdoljubivog trapera - igra Robert Retford (pa Ken pomalo liči na njega). Šavovi na spoju dva koncepta poprilično vidljivi: priča započinje tri dana pre kraja 1868. godine dakle posle Građanskog rata i na početku poslednjih velikih ratova vojske SAD i Indijanaca a Ken Parker po svom oblačenju, naoružanju (duga puška kremenjača) i rezonima kao da kasni bar tri decenije za svojim vremenom i živi u dobu Dejvi Kroketa, otvorenih, neistraženih prostora i romantične časti, pravdoljubivosti i solidarnosti prvih pionira-graničara. Ken je navikao na teškoće i odricanja, na to da pažljivo nišani i mirno puca jer je pitanje da li će, ako promaši, imati vremena da napuni pušku. Njegovi protivnici su skloni hedonizmu koji brzo prelazi u bahato rasipanje, nepromišljenosti i lakim rešenjima odnosno, zahvaljujući revolverima i puškama repetirkama, nekontrolisanom pucanju. Zbog ovako velikih razlika neminovno je da Ken stalno dolazi u sukob sa novim vremenom i ljudima koji ga nose.

„Ken Parker“ je vrlo brzo stekao ugled valjanog vesterna „sa dušom“ i postao štivo na kome su odrastale generacije. Četiri decenije od originalnog pojavljivanja u Italiji i posle nekoliko edicija koje su ovaj strip objavljivale na prostorima SFRJ i njenih naslednica (počev od Dnevnikovog legendarnog „Lunovog magnus stripa“), agilni „Darkwood“ započinje objavljivanje celog serijala u knjigama koje sadrže po dve epizode (svaka je duga oko 100 strana). Autori, kako to i priliči početku novog serijala, najpre iskušavaju klasične situacije-zaplete: u prvoj epizodi „Duga puška“ Ken mora da osveti mlađeg brata pa, goneći trojicu neznanih, mučkih napadača, stupa u vojsku, kao i osumnjičeni (koji su među devetoricom novajlija) i nevoljno učestvuje u borbama sa Čejenima mada on, kao pravi graničar, poštuje starosedeoce. Kako vojni pohod napreduje osumnjičeni ginu a Ken naslućuje ko su ubice - njegove mete. U epizodi „Majntaun“ Ken će se sukobiti sa bandom koja otima stoku vojci i uništiti je u žestokoj borbi a onda presuditi vođi bande u ime poginulih drugova. Kad ostane sam protiv svih pomoći će mu sveštenik koji se (uprkos propovedima) svojom voljom uključuje u sukob, posrnula „laka“ devojka „zlatnog srca“ i, konačno, Dakota Indijanci (zato što je njihovog dečaka oteo od lovaca na skalpove). U obe epizode ikonografija serijala se postepeno razvija a profil Kena Parkera produbljuje i senči. Berardijeva priča se širi i popunjava kako ozbiljnim temama tako i humornim pauzama između velikih događanja. Milacova linija je još uvek tvrda i kruto precizna i tek će doći epizode u kojima se ona umnožava i slobodno vrluda.

Prvi tom „Kena Parkera“ potvrđuje da je reč o stripu koji je i danas atraktivan jer odskače od rutinirane, konfekcijske korporativne strip ponude i vidno kreće u smeru usložnjavanja i višeznačnosti po čemu će postati poznat, popularan i uvažavan. U svakom slučaju, „Ken Parker“ je, nesporno, obavezno štivo svih strip sladokusaca.

(„Dnevnik“, 2018)
Objavljeno: 17.08.2018.
Dani stripa u „Poletu“...      Press: USUS
  ...18-19. avgust 2018.; Beograd, Cetinjska 15a

Dragi prijatelјi,

Sa zadovolјstvom vas pozivamo na manifestaciju „Dani stripa“ posvećenu popularizaciji devete umetnosti i svim njenim lјubitelјima.

Ove godine biće održani drugi put za redom, u Galeriji „Polet“, tokom dva dana vikenda, u subotu 18. i nedelјu 19. avgusta od 16 do 20.30 časova u saradnji sa Centrom za umetnost stripa i Udruženjem stripskih umetnika Srbije, Školom stripa, ilustracije i koncept arta „Đorđe Lobačev“, Udruženjem „Oko nas, Centar za kulturnu akciju“, kao i sa izdavačkim kućama Veseli četvrtak, System Comics, Makondo, Darkwood i Forma B.

Očekuju vas promocije strip izdanja, radionice strip crtanja i ilustracija, tematske tribine, gostovanja relevantnih domaćih autora i stvaralaca iz ove oblasti, izložba strip radova „Comic Book Roundtable“, ali i prodaja stripova izdavača koji će, pored bogate ponude, za naše posetioce pripremiti i specijalne popuste.

Dobro došli na Druge Dane stripa u Poletu!

Ulaz je besplatan.

PROGRAM

Subota, 18. avgust
16:30–19:30

• Pustolovine prevodioca stripa u Srbiji — Nada Maslovara
• Međunarodni uspesi Škole i radionice „Đorđe Lobačev“ — Vladimir Vesović sa gostima
• Problem je u superjunaku: „Carstvo tvoje“ Marka Vejda i Aleksa Rosa u izdanju „Darkvuda“ — Aleksandar Nešić sa gostima
• Nezamenlјivi leksikoni: „Beskonačni itinerer kroz svet strip albuma“ 3 i 4, Zagreb 2018. — Vladimir Topolovački
• Pogled iznutra: francusko-belgijsko tržište originala, posveta i grafika –- Dragan Lazarević
• Dolazak princeze: Modesti Blejz u „Darkvudovim“ knjigama na srpskom — Aleksandar Nešić sa gostima
• Najpoznatije Modesti Jugoslavije — Rade Tovladijac, slikar ilustracija za Modesti Blejz, predsednik Udruženja stripskih umetnika Srbije

Nedelјa, 19. avgust
16:30–19:30
• Smuđa, Kordej, Gera, Meseldžija, Jovanović, Gajić... novi domaći stripovi „Sistem komiksa“ — Vladimir Vesović sa gostima
• Veliki povratak omilјenog jugoslovenskog autora Brane Nikolića — Zoran Stefanović
• „Forma B“ kao novi izdavač domaćih autora — Ilija Mirović
• Veličanstvenost vesterna: od Lensa do Pogrebnika u „Makondovoj“ biblioteci „Kolt“: Kristijan Relić
• Umetnost ilustrovanja: ilustrovane edicije „Makonda“ sa književnim i likovnim remek delima — Kristijan Relić sa gostima
• Savremeni ruski strip — Irina Antanasijević, prof. univerziteta u Beogradu i Tjumenju
• Nova saznanja i izdanja povodom Zlatnog doba stripa Beograda i Kralјevine Jugoslavije (1935-1941) — prof. Irina Antanasijević i Zoran Stefanović

Svi živi programi traju do 25 minuta.

Dodatne informacije:
Zvanična strana događaj www.facebook.com/events/945006322353922/
Udruženje stripskih umetnika Srbije www.usus.org.rs
Škola stripa, ilustracije i koncept arta „Đorđe Lobačev“ www.facebook.com/Škola-stripailustracije-i-koncept-artaĐordje-Lobačev...
Oko nas – Centar za kulturnu akciju www.facebook.com/OkoNasCentar/
System Comics www.systemcomics.com/web/
Veseli četvrtak www.veselicetvrtak.com
Makondo www.makondo.rs
Darkwood darkwood.co.rs
Forma B www.makart.rs/izdavac/forma_b_74
Objavljeno: 16.08.2018.
Strip: Kumova slama (3)      Autor: Mirko Zulić
Objavljeno: 16.08.2018.
Leteći start: The Best of Marvel #25...      Press: Čarobna knjiga
  ...Bog voli, čovek ubija!

„KOJI NE VJERUJE, VEĆ JE OSUĐEN...” Jedna od najmoćnijih i najuticajnijih priča Krisa Klermonta! Legendarno delo koje je poslužilo kao inspiracija za film X-meni 2.

BOG VOLI, ČOVEK UBIJA

PORUČITE ODMAH

Zapanjujući X-meni. Magneto, gospodar magnetizma. Godinama njihov najžešći neprijatelj. Ali sada moraju da udruže snage protiv novog neprijatelja koji preti i njima i ostatku sveta... u ime Boga. Članovi Strajkerovog krstaškog pohoda rešeni su da očiste Zemlju, bez obzira na to koliko će pritom okrvaviti ruke. I, dok im je Profesor Iks neprijatelj, a Magneto saveznik, X-meni prolaze kroz apokaliptično iskušenje koje im donosi pomahnitali sveštenik.

NA LETEĆEM STARTU PO CENI OD 740  DINARA!

„Bog voli, čovek ubija” biće na Letećem startu od 15. 8. do 18. 8, po ceni od 740 dinara, u striparnici „Čarobna knjiga” u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford” na Novom Beogradu, Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books” u Novom Sadu i na našem sajtu. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu biće 800 dinara, a u ostalim knjižarama 1.099 dinara.


Objavljeno: 15.08.2018.
Autostoperski vodič kroz strip (9)      Autor: Kristijan Šarac
  Američki bogovi – Nil Gejmen,
  P. Krejg Rasel, Skot Hempton

Kao što smo najavili ranije, izdavačka kuća Dibidus je objavila integral sa devet epizoda Američkih bogovaistovremeno kad i u Americi. Ova strip adaptacija u devedeset posto radnje prati STARZ-ovu seriju mada moram priznati da je i serija verno prenela knjigu na male ekrane tako da i nema neke preterane razlike (za cepidlake ima, ali otkrijte ih sami). Kad smo kod serije, umalo da ne vidimo drugu sezonu jer su Brajan Fuler i Majkl Grin najureni sa kormila projekta, a glavni razlozi za to su bili prekoračenje budžeta te Gejmenovo očigledno nezadovoljstvo u kom su se pravcu zaputili sa pričom. Na našu sreću, biće druge sezone jer je Gejmen preuzeo nadgledanje novog čoveka za kormilom serije, Džesija Aleksandera, i videćemo kako će oni obaviti posao.

Svako ko se našao u situaciji da čita ovaj tekst definitivno zna ko je Nil Gejmen, ali evo, čisto da zabavim i sebe i vas, nekoliko stvari o njemu. On je jedan od onih retkih autora koji su sa nečim što je po svemu andergraund delo napravili bum na mejnstrim sceni (mala digresija u vezi sa ovim, ovo nikako ne treba uzimati kao pravilo – ekstremno je retko fantastika je svet izvan mejnstrima i kao takvu je treba posmatrati), govorim naravno o Sendmenu koji je u pretprodukciji za ekranizaciju (uvršten u obaveznu lektiru Kalifornijskog univerziteta) i čija epizoda San letnje noći je dobila Svetsku nagradu za fantastiku (World Fantasy) i time izazvala popriličan skandal, naime strip je uklonjen iz konkurencije za ovo prestižno priznanje, dakle biće jedini stripadžija sa ovom nagradom. Da, stripadžija, jer i on sebe takvim smatra, a postoji i anegdota u vezi sa ovom tvrdnjom. Naime, kada mu je na žurci jednom prilikom prišao neki književni kritičar i rekao mu da on ne pravi stripove nego literalna remek dela, Gejmen je posle govorio ’osetio sam se kao kurva kojoj su rekli da je debitantkinja’.  Sa šest Huga i dve Nebule (dve najvažnije nagrade u fantastici) i jednom Brem Stoker nagradom (najveća nagrada u horor žanru),  jedan je od najnagrađivanijih pisaca žanra. Interesantna stvar se desila 2004. godine na dodeli Huga, gde je kao predsedavajući sam sebi dodelio jednog za kratku priču A Study in Emerald jer dužnost je prihvatio pre nego što je saznao da je među nominovanima. Ni ostala njegova dela nisu manje zastupljena na velikim i malim ekranima, Svemirska prašina filmovana, Knjiga o groblju u pretprodukciji, Koralina animirana, Anansijevi momci nas uskoro očekuju na ekranima, Nikadođija i jeste nastala kao BBC-jeva serija, tek naknadno pretvorena u roman. Jedino Crna orhideja još nije ni u nekim pričama za ekranizaciju, moguće stoga što je suviše andergraund za jednu superheroinu. Inače, umalo da ne spomenem – Gejmen je scenarista svima nam omiljenog crtaća Princeza Mononoki, baš kao i filma Beovulf i nekih epizoda Doktora Hua. Dakle, on je neko ko je uspeo da njegove andergraund priče budu viđene mejnstrim očima, no daleko od toga da to svako može postići.Inače, kruži i priča da ga ne možete naći da spava ma u koje vreme došli, pa je možda to jedan od razloga njegovog uspeha, a ne smeta mu svakako ni to što je vrlo dostupan svojim fanovima i što se pojavio i u jednoj epizodi Simpsonovih.

Krejg Rasel – autor koji spada u stare vučine i iza sebe ima rad na takvim herojima kao što su Doktor Strejndž, Betmen, Sendmen, Konan, Helboj, Elrik od Melibona, Zvezdani ratovi, Bafi ubica vampira, a tu su za širenje horizonata Prsten Nibelunga i Čarobna frula u stripovskoj formi. Četvorostruki je dobitnik Kirbi nagrade i devetostruki dobitnik Elzner nagrade.

Skot Hampton je neko ko je od detinjstva sanjao da se bavi žanrom i uspeo je sa svojim autorskim stripovima Silverheels koji se smatra prvim slikanim mesečnikom i Simon Dark, te radu na serijalima Betmen, Sendmen i Crna udovica. Takođe je poznat po brojnim ilustracijama za knjige poznatih pisaca fantastike. Dobitnik je Harvi nagrade.

I. Senka je zatvor shvatio ne kao kaznu, već kao otplatu duga i bekstvo od problema. Vreme koristi da održi kondiciju i oplemeni duh tj. poveća znanje, usput sanjajući o tome kako će biti sa voljenom. No, život ponekad se zna da se surovo našali sa nama i upravo to se najbolje vidi kada čuvar kaže Senki ’Dobra vest je da izlaziš ranije, loša vest umrla ti je žena’. I dok sav pogubljen, ophrvan sećanjima i noćnim morama naš junak putuje kući uz silne probleme na aerodromu, u priču ulazi tajanstveni gospodin Sreda, koji mu  nudi  posao sa dobrom platom – zapravo biva naporan u nastojanju da ga ovaj prihvati. Na nekom drugom mestu miljama odatle, tip je platio da nešto povali, ali… Ako ne pazite, uživanje i strast će vas progutati, u ovom slučaju bukvalno nestati u obožavanju.

II. Vraćamo se Senki i tajanstvenom Sredi, kojima se priključio tip po imenu Ludi Svini i ometa ih u pregovorima da Senka postane Sredin telohranitelj. Ali ludi Irac koji tvrdi da je leprikon i nalazi zabavu i životnost u tuči pripomaže tome da se dogovor sklopi uz ispijanje medovine i neke uslove. Sutradan se Senka budi u autu koje je već u pokretu i mutnim sećanjem na prethodno veče, a Sreda veselo časka dok Senka vrti po rukama zlatnik zadobijem u opkladi sa Ircem. Staju da kupe nešto za jelo i da se Senka upristoji, tu uviđamo koliki je Sreda prevarant.  Dok sneg počinje da pada, stižu u Senkin grad i Sreda ga ostavlja u pogrebnom zavodu da se oprosti od žene. U prostoriji sa odrom, prisustvuje sceni i dobija objašnjenje za nju… Na grobu, opraštajući se ophrvan teškim mislima, baca dobijeni zlatnik u grob. Zatim pokušava da se otrese bivše prijateljice koja pokušava da opravda svoj postupak i taman kada je se otresao, neko ga otima… Neki gadni tipovi koji imaju poruku za Sredu ’Mi smo budućnost, ti si prošlost’, makar su bili toliko ljubazni da ga odbace do hotela gde je odseo.

III. Prenosi poruku Sredi i odlazi na počinak gde sanja lude snove o zaboravljenim bogovima, trza se iz sna, ali kao da je i dalje u noćnoj mori jer vidi svoju mrtvu ženu. ’Ti bi trebalo da si mrtva’ su Senkine reči kojima počinje mučan razgovor o smrti, prevari i oproštaju koji još nije voljan dati. No, jedno je sigurno – ne sanja, mrtvi su ustali i zahvaljuju mu se na zlatniku, ali kako oproštaja nema Lora odlazi, ali uverena da to nije kraj. Potom smo u prošlosti, u vreme pre prvog naseljavanja Amerike, i dolasku bogova severa u novi svet. Senka priča Sredi da mu je žena ustala iz groba i kreću na put. Sreda mora da se vidi sa nekim saradnicima. Ispostaviće se da saradnici nisu baš voljni pomoći i da im treba određena doza ubeđivanja, i u svoj toj priči Senka počinje partiju dame sa Černobogom…

IV. Partiju koja se pretvara u jednu od onih sa najvišim ulozima, a Senka tu partiju gubi… Samo dosetkom se izbori za još jednu koju dobija, a daljnju igru prekidaju sestre Zarje sa večerom za kojom im Černobog saopštava da ide sa njima i kao u svakom pravom prijateljskom domu dobijaju prenoćište u zamenu za valutu. Senka se trza iz more i ugleda najmlađu sestru koja je sve vreme spavala tokom njihovog dotadašnjeg boravka. Ona mu priča o nekadašnjem, a Senka je zbunjen svime šta mu se dešava. Dobija novčić uz reči ’Ovaj nemoj pokloniti’. Ujutro je Sredino prvo pitanje ’Jesi za kafu i pljačku banke?’. Potom dobijamo životnu priču Esi Tregovani koja je celi svoj vek kroz dobro i zlo verovala u stare priče i legende.

V. Pljačka banke može biti zaista jednostavna stvar, kada je izvodi majstor. Čak je i Senka pomalo zadivljen, uz to je mislima prizvao sneg i nikako da poveruje u to da je zaista on to uradio. Potom idu na veliki sastanak gde pored Černoboga ih čeka još jedan živopisan lik Nansi, mnogo drugačiji od Senkinog poslodavca i Černoboga, prava šaljivčina. Potom sedaju na najneobičniji i najveći karusel na svetu i on ih odvodi među zvezde, svetove i…

VI. Među bogove koji se konačno nazvahu pravim imenima. Pravo na većanje u Odinovu dvoranu, mnogi ne veruju u Odinovu priču o opasnosti i oklevaju uskočiti u tu borbu. Potom nazad u stvarni svet na večeru i nastavak sastanka, ali ne samo da Senka ne uspeva sebe ubediti da je u stvarnosti, nego je i pre večere opet… otet. Propituju ga i mlate, samo mu njegov poklon pomaže da izdrži, a onda iznenada se pojavljuje Lora  i praveći masakr izbavlja ga iz zatočeništva i govori mu šta želi više od svega, da joj to sredi i nestaje kako se i pojavila.

VII. Senka se našao u bestragiji izbegavajući one koji su ga zatočili i nemajući drugog društva do tišine, pa sve dok se nije pojavio jedan od Odinovih gavranova sa porukom gde da dođe i kome da se javi. Na tom zadatku kupuje auto, kupi interesantnu autostoperku i obraćaju mu se novi bogovi sa ponudom, ali on je sve naklonjeniji starim, konačno stigavši na cilj upoznaje svog domaćina.

VIII. Senkini domaćini su vrlo prijatni i gostoljubivi egipatski bogovi koji su uz to i pogrebnici. Dok se on sređuje da izgleda pristojno nakon puta, pomišlja da učini kraj ovom ludilu gde su bogovi normalna pojava, ali zaustavlja ga mala umiljata maca. Sređen i u novom odelu dobija i posao da radi za stan. Potom se selimo u Njujork da vidimo priču o Salimu nesrećnom omancu kom ništa ne ide od ruke dok ne sretne jednog ifrita, pa ni tada ne dobija ništa sem vruće noći i taksija.

IX. Naš heroj radi pogrebnički posao, dobro se slaže sa domaćinima i ima zanimljivu noć koju mu poklanja slatka mala maca. Pošto krene u šetnju, sretne Ludog Svinija koji je u očaju što mu je dao krivi novčić, a pošto ga Senka više nema Svini pada u depresiju i kupuje kartu u jednom pravcu. Zatim se Odin pojavljuje i moraju da krenu, a te avanture ćemo čitati u drugom integralu.

Ono šta moram da kažem je da je za naše tržište integral mnogo bolji nego da smo imali svesčice od po tridesetak stranica i mnogo će vremena proći pre nego budemo imali publiku za redovnu kupovinu američkog formata sveski koje ni ne počneš čitati već si završio. Zato podržavam ovu formu bez obzira što će neki reći da je to trebalo da izlazi kad i serija. Svi bi trebalo da budemo srećni jer smo dobili izdanje vredno kupovine i to kad i Amerikanci. O priči šta da vam kažem, a da već ne znate, cela priča je poznata svakom ko ovo čita, ali dobro de – sjajna je. Crtež ipak valja pohvaliti, na trenutke je ovo pravo malo remek delo. Ostaje mi samo da poželim našem novom izdavaču mnogo sreće i da se nadam da neće posustati u borbi za naše fantastične svetove.

[Objavljeno: Autostoperski vodič kroz fantastiku, 19/03/2018]
Objavljeno: 14.08.2018.
Piše mi se... (1)      by zmcomics
  Početak...

Je, godine idu i provokativniji – pametniji – naslov kolumne mi se nije dalo smišljati… A, da se ne lažemo, jasno kaže o čemu je reč… Piše mi se… Nedostaje mi pisanje o stripu i… ma samo o stripu… jer, sve će biti vezano za strip. Kako god ponekad zazvučalo…

Sve će biti: Samo strip…;)

Neće to moje pisanje uvek biti izbrušeno, jer borim se sa slobodnim vremenom. Ako je neko toliko dokon da prati moje crtačke aktivnosti (na fejsu), zna koliko mi to uspeva… Stoga će, naravno, biti mnogo kukanja, samosažaljenja, izvinjavanja i slično, ako ste čitali ranija moja pisanija (stripove), znate već kako to zvuči. Mogu samo obećati, da ću se žestoko truditi da toga bude što manje. Bezbedni ste nekoliko narednih nedelja, jer imam u glavi teme zbog kojih mi se i piše.

Pokušaću da budem koristan, provokativan, da slobodno ispljunem poneki svoj stav, valjda sam nakon 20 godina finoće u SVestima zaslužio malo i da pružim jezik…

A, ako i budem njanjav i nikakav… ponedeljkom će vam to biti uteha, da nije samo vama loš dan…;)

Dakle čitamo se ponedeljkom…

Sledi: Čitam Diabolika…
Objavljeno: 13.08.2018.
Strip: Noćni sud (78)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 12.08.2018.
Strip: Cane (333)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 11.08.2018.
U Cak zore ... (11)      Autor: Darko Macan
  "ČUJTE OVAJ, PLAKAT ĆETE!"

Krajem osnovne čitao sam Efraima Kishona, Arta Buchwalda i Georga Mikesa i mislio da su Mađari najduhovitiji ljudi na svijetu. Mađarski Židovi, ako ću biti precizan, i to oni koji su pobjegli od kuće da se proslave u, redom, Izraelu, Sjedinjenim Državama i Ujedinjenom Kraljevstvu. Da sam kojim slučajem znao da je Marcel Gotlib, autor "Cakovih caka", također dijete mađarskih Židova, samo odbjeglih u Francusku, ne bih imao nikakve sumnje: "Cakove cake", premda objavljene u svega osamnaest brojeva Caka (prvi put u prvom, posljednji u dvadeset i prvom broju), strip je koji me raspametio tako da se ni do dana današnjega nisam opametio. Ne sjećam se jesam li se baš smijao dok sam ga čitao – fore su bile iznad moje tadašnje pameti – ali znam da sam ga znao naizust, kao liturgiju kakva misterija, kao izvješće iz luđeg, neupitno boljeg svijeta.

Uslijed Cakove prakse nepotpisivanja autora, dakako, nisam imao pojma tko je genijalac koji radi stripove koji nijednom drugom nisu bili nalik: stripove u kojima se obraća kako čitatelju tako i likovima, stripove u kojima gradi pa razgrađuje gegove, te kojima se stalno provlači njegova karikatura u pomodnoj dolčeviti i zasjenjenim naočalama. Kad mi je to postalo važno, pregledao sam svaki zakutak njegovih sličica (imale su više zakutaka od običnih sličica!) ne bih li otkrio kakav potpis, ali sve što sam pronašao bila je masnim slovima, na kraju jedne epizode, iscrtana riječ RIDEAU. Bila mi je sumnjiva, onako masna i iscrtana, pa sam pogledao u rječnik znači li što (iako, ovaj čas me oblio znoj, tko zna u koji sam rječnik pogledao?), no nisam ništa našao. Slegnuo sam ramenima i dekadu poslije, pišući reviji Stripoteka gunđavo pismo kojim sam želio pokazati kako svašta znam, na sav glas zahtijevao da objave više stripova meni dragih autora, a naročito Rideaua. Lako što je redakcija ignorirala zahtjev (tome redakcije služe) ili što me do danas nitko nije zbog toga prozvao, ali kako sam samo propao u zemlju, valjda još dekadu poslije, kad sam shvatio da "rideau" znači "zavjesa" i da je to bio samo Gotlibov način da zafrkantski napiše "kraj" na svršetku epizode o kazalištu lutaka. Svi čitatelji rubrika pisama, bivši i budući, neka znaju da se silno kajem zbog zablude u koju sam ih doveo!

"Rubrique-à-brac", kako su se "Cake" zvale u izvorniku (naslov je kombinacija riječi "rubrique", rubrika, i "bric-à-brac", tričarije), u časopisu Pilote su 1968. naslijedile sličnu rubriku "Dingodossiers" ("Šašavi dosijei") koju je za Gotliba, s kojim je dijelio naklonost anarhičnom humoru američkoga časopisa Mad, pisao slavni René Goscinny, dok još nije bio posve slavan. Kad su ga uspjeh Asterixa i razočaranje kolegama toliko pritisnuli da se morao nečega riješiti, Goscinny je zadržao Asterixa, Iznogouda, Luckyja Lukea te srcu mu najmilijeg Nikicu ("Petit Nicolas"), dok se pisanja drugih scenarija odrekao. Gotlibu je predložio neka zadrži format (dvije crno-bijele stranice) te svaštarski pristup rubrike i nastavi sam. Gotlib je prihvatio iako se osjećao, kako je u nekom intervjuu izjavio, kao da ga se, nakon što mu je rođeni otac zaglavio u Buchenwaldu, tad odrekao i poočim.

Lani sam, jer neke užitke odgađamo koliko zbog slasti toliko iz straha, po prvi put nabavio album "Dingodossiersa". Pokazao se zanimljivim, ali zastarjelim. Goscinny je rubriku očito koristio kako bi iživio svoju potrebu za satirom svakodnevice izravnije nego u Asterixu ili Tataliču – Ger Apeldoorn tvrdi kako je Goscinny format rasutih gegova vezanih temom preuzeo iz radova svoga prijatelja Harveyja Kurtzmana za časopis Varsity – pa su "Dingodossiers", iako besprijekorno konstruirani, zanimljiviji kao dokument vremena nego što su šaljivi. Valjda je dobar humor na cijeni baš zato što je lako kvarljiva roba?

Za razliku od "Dingodossiersa", trideset i pet stranica "Rubrique-à-brac" (jedva trećina albuma!) objavljenih u Caku i danas su mi svježe. Ne dvojim da sam pristran, ali nije mi se svakoj djetinjoj lektiri uspjelo s jednakom srećom vratiti, pa tvrdim kako je Gotlib svojim montipajtonovskim odmakom od stvarnosti postigao trajnost koja je Goscinnyju izmakla. S jedne je strane tako izbjegao da nam sutradan nudi pepeo danas gorućih tema – umjesto toga se bavio općim mjestima, životinjama, poviješću, lektirom, ljudskom naravi – a s druge se nije upuštao u direktnu satiru. Satira je, naime, užasno antipatičan žanr jer pretpostavlja da satiričar zna bolje ili da bi umio bolje od svoje mete. U slučaju Gotliba, Alana Forda ili Pythona satira je više u oku promatrača, dok se u prvom koraku nalazi bolno oduševljavajuće shvaćanje da smo svi do jednoga, od autora do čitatelja, idioti. A ako smo svi idioti, proizlazi iz toga, tada se ne valja rugati već samo prikazati svijet točno onakvim kakvim ga vidimo. Nepostojeći Gotlibov svijet bio je toliko uvjerljiv da se ne jedan čitatelj Caka redakciji javio s molbom o adresi "dopisne škole crtanja" koju je Gotlib spomenuo na koncu epizode iz koje se moglo naučiti sve samo ne crtati. To se, koliko znam, Gocinnnyju nikad nije dogodilo. Goscinny je mulac koji u zadnjoj klupi nasmijava svoje pajdaše govoreći ono što se drugi ne usude. Gotlib je mulac kojeg su za uho izvukli pred ploču i koji govori ono čega se drugi nisu ni dosjetili. Goscinnyja je ubilo kad je izgubio pajdaše. Gotliba je dočekala sudbina klauna koji je sanjao bolji svijet i mislio da se do njega stiže smijehom: prestao je crtati otprilike u dobi u kojoj se Goscinny srušio s trenažnog bicikla i idućih se trideset godina hrvao s depresijom.

"Cakove cake" naučile su me da nikad ne smijem reći "Čujte ovaj, smijat ćete se!"prije nego što ispričam vic, i onda su točno to učinile kako bi me naučile da je vic ondje gdje ga ne očekujem. Zbog "Cakovih caka" nikad više nisam obukao japanke jer sam se bojao da će mi se stopala izopačiti onako kako ih je Marcel nacrtao. "Cakove cake" naučile su me da ne postoji zakutak sličice u koji ne stane još neka šala, zbog "Cakovih caka" ni Buchenwald nije posve crn, čim je jedna smrt u jednom siročetu porodila tako divlju želju da nas sve nasmijava.

(Nastavlja se ...)

Tekst © Darko Macan, 2018. Ilustracije preuzete s www.stripovi.com te još odnekud.
Objavljeno: 10.08.2018.
Strip: Kumova slama (2)      Autor: Mirko Zulić
Objavljeno: 09.08.2018.
Kroz blistave palate i slavne ruševine...      Autor: Ilija Bakić

  ...„Princ Valijant – Trinaesti tom“
  Harolada Fostera;
  izdavač „Čarobna knjiga“ 2017.

Strip serijal „Princ Valijant“ nesporno je remek-delo 9. umetnosti i kulture XX veka. Njegov tvorac Hal Foster (punim imenom i prezimenom Harold Rudolf Foster, 1892-1982) duže od četiri decenije, od 13. februara 1937. do 1979. godine pisao je i crtao (više od 1760 tabli !) sagu o mladom princu iz Tule na Severu koji postaje jedan od najpouzdanijih vitezova Okruglog stola i kao izaslanik i vojnik Kralja Artura obilazi bezmalo čitav znani svet tog doba - a reč je o petom veku naše ere. Valijant će sam i sa svojim družinama jahati i ratovati diljem Evrope te stići i do Amerike i Afrike. Avanture viteza koji nosi „raspevani mač“, oženjen je princezom Aletom sa Maglovitih ostrva i ponosni otac dve bliznakinje i tri sina i polako ali sigurno stari i sedi, traju i danas; strip je od Fostera preuzeo Džon Marfi (scenarija je pisao njegov sin), pa Gari Gani, crtež, i Mark Šulc, priča, sve do današnjeg tima (crtež Tomas Jejts, Mark Šulc priča) koji stvara nove pustolovine. „Princ Valijant“ i dalje izlazi u nedeljnim, kolor tablama i premijerno ga objavljuje preko 300 američkih dnevnih novina.

„Princ Valijant“ je od početaka vanserijska istorijsko-avanturistička priča: Foster je proučio epohu kojom se bavi, od velikih događaja i metoda ratovanja do svakodnevice, odevanja, ishrane i stanovanja a potom sve to pretočio u ritersko-porodičnu sagu i izvanredan klasični realistički crtež bez balona jer se tekst upisuje ispod slike ili u njenim uglovima. Tako je primat slike očuvan a rečenice „teku“ u kontinuitetu baš kao prava priča. Mada se zanatska strip tehnika u međuvremenu razvila (u pravcima dinamizovanja priče i njenog vizuelnog dela) magija ovog stripa je očuvana i „radi“ kao i u vreme prvog objavljivanja. Naravno, deo zasluga za to ima i istorijska tema serijala koja po prirodi stvari „traži“ klasičnu (odmerenu i pomalo statičnu) priču i sliku. Jednako važan je i Fosterovo insistiranje ne samo na junačkim delima, pohodima, bitkama, dvorovima i njihovoj pompi već i na sasvim običnim, trivijalnim stvarima. Otuda pored kraljeva, velikaša, vitezova i njihovih neprijatelja stripom se kreću sasvim obični ljudi, seljaci, njihove žene i deca, prosjaci, zanatlije, mornari, pijačni prodavci... Tek će poslednjih decenija XX veku u istoriografskim naukama posebna pažnja biti posvećena upravo tim „sitnicama koje život znače“, stvarima koje, u suštini, „zauzimaju“ većinu vremena jedne epohe. Foster je, čini se, bio po tom pitanju znatno ispred svog vremena i to stvarajući u formi koja nije priznavana za umetnost. „Princ Valijant“ je jedan od najubedljivijih umetničkih uvida u rani Srednji vek na tlu Evrope dok se Fosterov album „Srednjevekovni zamak“ (stvaran u vreme II svetskog rata a u obliku albuma objavljen 1957.g.) smatra pravom naučnom studijom ondašnjeg vremena, običaja i shvatanja.

Trinaesti tom sabranih tabli „Princa Valijanta“ (izdavač „Čarobna knjiga“), u tvrdom povezu i punom koloru, sadrži dogodovštine originalno objavljene 1961. i 1962. godine. Na Maglovitim ostrvima kraljica Aleta će doneti na svet drugog sina – Galana. Ipak, porođaj neće poštedeti ni mamu ni tatu vojničkih i državničkih poslova. Putevi ih nadalje vode do Svete zemlje pa do Rima odnosno preko Pirineja i Engleske do Valijantovog zavičaja. Ono što sreću je prelepa ali nemilosrdna priroda, gradovi i države u rastu ili propasti - kakva je zadesila nekada dični Rim - odnosno čitavu Evropu rastrzanu stalnim ratovima starosedelaca sa divljim, pljačkaškim plemenima. Na toj neveseloj pozornici odvija se prava porodična epopeja u čijem je središtu Valijantov prvenac - princ Arn koji stasava u mladića i ulazi u svet odraslih što znači mladog ratnika (i budućeg viteza). Njegova otmica i oslobađanja formalno su kraj dečaštva pa Arn sa brižnim ali i ponosnim ocem odlazi na opasna putovanja na kojima će upoznati znamenita mesta i neobične ljude te biti u prilikama da dokaže svoju dovitljivost i srčanost. Istovremeno saga o Valijantu ulazi u novi krug pa Valijant i njegov sin posećuju mesta koja je Valijant obilazio kao mladić. Konačno ishodište, koje je istovremeno i polazište, jesu močvare, u kojima je započela strip epopeja, i susret sa džinom Torgom. U trenu se vremenske linije spajaju: Torg se sprema da napadne Arn ali pred njega staje Valijant i podseća ga na njih nekadašnji susret i borbu a zatim, kao zalog prijateljstva, Valijant Torgu poklanja novi nož jer se stari istrošio od upotrebe.

U osnovne pripovedne niti Foster mudro upliće zaokružene epizode koje rasterećuju osnovne tenzije i doprinose stvaranju bogatije atmosfere epohe odnosno šire uvid u dešavanja izvan uobičajenih okvira društveno-porodičnih odnosa i interakcija. U ovom je tomu posebno zanimljiva priča o devojci Talun, proteranoj iz stepskog plemena, koju sudbina združuje sa Valijantovom družinom. Dvojica Valijantovih sluga zagledaju se u Talun ali ona se zaljubljuje u viteza (koji joj za to ne daje povod). Ljubomora i spletkarenje vode do neminovnog obračuna ali i moguće romanse preživelog sluge i otresite devojke. Uz već poznate priče o zlim i nemilosrdnim gospodarima koje stiže zaslužena kazna - što podrazumeva i javna pogubljenja sa nasmejanim dželatom na gradskom trgu „koliko da se svetini ne uskrati zaslužena zabava“ - stoji i lepršava pripovest o druženju Alete i vesele vidre Gos’n Brke koje pokvari Valijan pa biva počašćen ljutim ujedom (mada bi pripovedačev zaključak o univerzalnom kaćiperstvu ženskog pola - ljudskog i životinjskog - danas svakako naišao na ljutite odgovore).

Fosterovo crtačko umeće ostavlja bez daha. Pred pažljivim čitaocem-gledaocem razastiru se galerije portreta različitih fizionomija i karaktera, šarolike nošnje, različiti modeli oklopa, mačeva, sedala i mamuza odnosno zaprežnih kola i brodova. Fascinantne su rekonstrukcije „živih“ srednjevekovnih gradova (Jerusalima, Damaska, Bagdada, Rima...) kao i ruševina onih ranijih (Balbeka, Alepa, Vavilona, Ksetifona...) te pejzaži pustinja, mora, planina... Otuda je višekratno prelistavanje i razgledanje „Princa Valijanta“ neminovno jer će svako novo otkriti detalj koji upotpunjuje sliku tog vremena i uvećava poštovanje prema Fosterovom veličanstvenom ostvarenju.

(„Dnevnik“, 2018)
Objavljeno: 09.08.2018.
Tarzan u Novom Sadu...      Autor: Predrag Đurić
  ...teksta kataloga sa izložbe u Novom Sadu 2012!

     KULTURNI CENTAR NOVOG SADA • KLUB “TRIBINA MLADIH” • MART/APRIL 2012.

     IZLOŽBA „TARZAN U NOVOM SADU“

     Na jednom novosadskom pešačkom prelazu 1975. godine došlo je do antologijskog susreta dvojice nekadašnjih prijatelja iz detinjstva – Svetozara Obradovića i Branislava Kerca. Nakon dugog razgovora, pala je odluka da zajedno pokušaju da urade strip, koji će ponuditi za objavljivanje „Dnevnikovom“ zabavnom listu „Zlatni kliker“, koji je te godine počeo da objavljuje stripove domaćih autora. Bane i Toza nisu verovatno ni slutili da je na tom pešačkom prelazu započelo zlatno doba novosadskog stripa. Već u desetom broju „Zlatnog klikera“ pojavljuje se prva epizoda strip serijala „Poručnik Tara“. Serijal 1978. godine prelazi u „Stripoteku“ i zajedno sa „Slonkom“ Milana Bukovca predstavlja prvi domaći strip koji ova „Forumova“ revija objavljuje u svom 508. broju.

     Te 1978. godine „Dnevnik“ odlazi korak dalje – domaći autori započinju rad na licencnom stripu „Veliki Blek“. U „Dnevnikovom“ „Pan art studiju“ zapošljavaju se prvi profesionalni strip crtači – prvo Branko Plavšić, a zatim i Branislav Kerac, Marinko Lebović i Slavko Pejak. Uskoro im se pridružuje i veliki broj honorarnih saradnika, scenarista i crtača. „Veliki Blek“ domaćih autora doživljava veliki uspeh, tiraž epizoda se meri u desetinama hiljada, a pojedine epizode se objavljuju i u inostranstvu. Ubrzo nagon toga i „Forum“ donosi odluku da angažuje domaće autore u radu na licencnom stripu, sa idejom da se isti ponudi i inostranim izdavačima. Odluka pada na „Tarzana“. Radilo se o stripu dobro poznatom domaćoj publici – objavljivan je i pre Drugog svetskog rata, kao i posle, u više različitih revija. S druge strane, početkom osamdesetih godina crtani film o Tarzanu doživljava veliku popularnost, što sve obećava i komercijalni uspeh buduće revije.
     Lik Tarzana osmislio je Edgar Rajs Berouz, a prvi roman o dečaku Džonu Grejstoku, koga je othranila majmunica Kala, pojavio se u nastavcima u reviji „All story magazin“ 1912. godine. Romani o dečaku iz džungle ubrzo stiču izuzetnu popularnost, a prva ekranizacija dešava se već 1918. godine. Prvi stripovi o Tarzanu pojavljuju se 1929. godine, a autor je Harold Foster, jedan on najznačajnijih autora u istoriji stripa („Princ Valijant“), koji radi na „Tarzanu“ sve do 1937, uz jedan kratak prekid, kada crtanje epizoda preuzima Reks Makson. Narednih 14 godina rad na „Tarzanu“ preuzima Bern Hogart, još jedan od velikana strip umetnosti. Hogartov „Tarzan“ prevazilazi komercijalne okvire i na pravi način potvrđuje umetničke domete stripa. Vrlo kratko Hogarta će zameniti Ruben Mojera, da bi nakon 1950. godine rad na „Tarzanu“ preuzeo prvo Bob Labers, a zatim i Den Beri i Džon Selardo. Međutim, pravi naslednik Fostera i Hogarta javiće se tek 1967. godine u liku Rasa Maninga.
     Svetozar Tomić, glavni urednik „Forumovog“ segmenta koji je objavljivao zabavna izdanja – „Marketprint“ stupa u kontakt sa nosiocima autorskih prava, odnosno sa njihovim zastupnicima – švedskim izdavačem „Atlantik“. Već u januaru 1982. godine izlazi nulti broj strip revije „Tarzan“, koja u naredne tri godine donosi epizode prvenstveno španskih autora – Ortiza, Amadora, Gonzalesa, Galveza, Demetrija i mnogih drugih. Paralelno teku pregovori o radu jugoslovenskih autora. Branislav Kerac prelazi iz „Dnevnika“ u „Marketprint“ i radi probnu epizodu prema scenariju Slavka Draginčića. Nakon pozitivnog odgovora „Atlantika“, Draginčiću i Kercu se pridružuju Sibin Slavković i Branko Plavšić i 8. novembra 1983. u 780. broju „Stripoteke“ pojavljuje se prva epizoda jugoslovenskog „Tarzana“ – „Borba za Opar“. Već naredne godine stripovi domaćih autora se sele u reviju „Tarzan“ – u 21. broju, objavljenom 7. januara 1984. godine pojavljuje se epizoda „Beli panter“.
     Do 7. decembra 1990, kada je izašao poslednji broj revije „Tarzan“, pa samim tim i poslednja epizoda domaćih autora, objavljene su ukupno 104 epizode sa 1664 table. Sem njih, pojedine završene epizode ostale su neobjavljene. Prvih godina objavljivana je jedna epizoda domaćih autora u gotovo svakom broju revije, koja je izlazila mesečno, da bi u broju 72 celokupan broj bio ispunjen „domaćim Tarzanom“, što je praksa koja se nastavila i u većini narednih brojeva. Intenzivirana produkcija podstakla je proširenje autorskog tima (već ranije su se Slavku Draginčiću kao scenaristi pridružili Svetozar Obradović i Petar Aladžić). Radu na „Tarzanu“ priključuju se scenaristi Dušan Vukojev, Dragana Stanković Vićanović i Rastislav Durman, kao i crtači Petar Meseldžija, Goran Đukić Gorski, Pavel Koza, Marinko Lebović, Miodrag Ivanović Mikica, Milan Miletić i Dragan Stokić Rajački. Većina epizoda uskoro je objavljena i u Švedskoj, Norveškoj, Nemačkoj, Holandiji i Danskoj. Novi Sad je postao istinski evropski centar stripa.
     Prve epizode, scenariste Slavka Draginčića i crtača Branislava Kerca i Sibina Slavkovića, po kvalitetu naracije prate epizode stranih autora. Međutim, već na samom početku oseća se svežina, koja je nedostajala uglavnom stereotipnim pričama španske produkcije. Izraziti individualac Branislav Kerac, ističe se ličnim tonom koji unosi u svoje epizode, posebno u one za koje sam piše scenarija. Tarzan prestaje da bude divljak iz džungle, vođen instinktom za preživljavanje, gospodar majmuna. Sve više on je junak epizoda u kojima se prepliću intenzivna akcija, humor i romansa. Korak, Džejn, životinjski svet, zamenjeni su nizom epizodnih likova, koji na adekvatan način uspevaju da odgovore cilju – ispričati zanimljivu i zabavnu priču na 16 strana. Dinamična montaža i upečatljivo kadriranje vremenom postaju neka od vodećih obeležja YU Tarzana. Priključenjem drugih autora, Branislav Kerac sve više preuzima ulogu supervizora (sličnu ulogu je imao i u „Dnevniku“) i mentora. Rezultat toga je prilično ujednačen kvalitet, koji se do kraja serijala održavao na visokom nivou. Iskustvo koje su autori stekli radom na licencnim stripovima pomoglo je mnogima da stvore vlastiti stripski izraz i da se ubrzo dokažu kao vrsni autori - kako u autorskom stripu, tako i kroz rad za strane izdavače tokom poslednje decenije XX veka. Raspadom strip izdavaštva u SFRJ, „novosadski strip“ nastavio je uspešno da živi u egzilu, čekajući već više od dve decenije na trenutak kada će moći trijumfalno da se vrati u svoj grad.
     Jugoslovenska produkcija„Tarzana“ predstavlja vrhunac domaće strip produkcije, koji ni pre, ni posle toga nije bio dostignut. U ogromnoj strip produkciji osamdesetih godina „Tarzan“ je bio samo jedna od brojnih strip revija. Tek danas, sa distance od dve decenije, možemo da sagledamo njegov stvarni značaj. Redovni ritam izlaženja zaokruženih priča visokog kvaliteta, na kojima su angažovani najvrsniji domaći autori i koje se uspešno plasiraju u inostranstvo, ostaće teško dostižan ideal i za buduće generacije.
     Prvi tom serijala „Tarzan - jugoslovenska produkcija“, koji se pojavio 2011. godine u izdanju „Darkwooda“, donosi nam prvih dvanaest epizoda „Tarzana“ domaćih autora u novom, luksuznom izdanju. Prilika je to da se još jednom uverimo u kvalitet epizoda Slavka Draginčića, Branislava Kerca, Sibina Slavkovića i Branka Plavšića. Ostaje nam samo da priželjkujemo ubrzan ritam narednih tomova, kako bismo mogli da uživamo u radovima i ostalih autora.
     Predrag Đurić

BRANKO PLAVŠIĆ
(Mala Novska Rujiška 1949-Mali Bač 2011) Smatran je za naboljeg tušera u bivšoj Jugoslaviji. Stripom je počeo da se bavi još kao tinejdžer, sarađivajući sa „Dečjim novinama“ radom na stripovima „Mirko i Slavko“ i „Blažo i Jelica“. Nakon kraćeg boravka u Nemačkoj i rada u studiju Rolfa Kauke, zapošljava se u „Dnevniku“, gde radi na serijalu „Veliki Blek“ i crta veliki broj naslovnica za „Lunov magnus strip“, „Zlatnu seriju“ i „Strip zabavnik“. Prelaskom u „Forum-Marketprint“ angažuje se na strip serijalima „Tarzan“ i „Balkan ekspres“ i posvećuje se isključivo tuširanju. Tuširao je 88 epizoda „Tarzana“. Svoje radove izlagao je na više samostalnih kolektivnih izložbi u Gornjem Milanovcu, Vinkovcima, Novom Sadu, Baču…

BRANISLAV KERAC
(Novi Sad, 1952) Zajedno sa Svetozarom Obradovićem predstavlja rodonačelnika „Novosadske škole stripa“, koja je svoje zlatne godine imala osamdesetih godina XX veka. Počeo je da se profesionalno bavi stripom 1975. godine, kada u „Dnevnikovoj“ strip reviji „Zlatni kliker“ objavljuje strip serijal „Poručnik Tara“. Sledi rad na serijalima“Kobra“ i „Cat Claw“, rađenim za „Dečje novine“, koji doživljavaju veliku popularnost i u inostranstvu. Predstavljao je okosnicu tima autora koji su radili „Tarzana“. Na ovom serijalu radio je kao scenarista, olovkar, crtač, supervizor. Napisao je scenarija za 36 epizoda, u 11 epizoda je bio koscenarista, za 47 epizoda je uradio crtež u olovci (prema scenarijima Slavka Draginčića, Svetozara Obradovića, Petra Aladžića, Dušana Vukojeva, Dragane Stanković Vićanović i sopstvenim), tuširao je 10 epizoda i uradio 60 naslovnica, sam ili sa drugim autorima. Tokom 1990-ih radi za skandinavske i američke izdavače. Član je redakcije „Stripoteke“. Uspešno se bavi ilustracijom. Autor je, odnosno koautor četiri ilustrovane knjige: „Junaci narodnih pesama“, „1804: Prvi srpski ustanak“, „1389 – Kosovska bitka“, „Sveti Sava – princ monah“.

DRAGAN STOKIĆ RAJAČKI
(Negotin, 1951) Dobitnik je više nagrada za strip i ilustraciju, među kojima se ističe treća nagrada za ilustraciju i strip evropskog ogranka kompanije „Edgar Rajs Berouz“. Učestvovao je na više samostalnih slikarskih izložbi u Beogradu, Zaječaru, Negotinu, Leskovcu, Kragujevcu, Cirihu, Rošahu. Sredinom 1980-ih u „Val stripu“ objavljuje strip „Valando“. Početkom 2000-ih sarađuje na strip serijalu „Divlja magija“. Nacrtao je tri epizode za serijal „Tarzan“, jednu po sopstvenom scenariju, jednu po scenariju Svetozara Obradovića i jednu po scenariju Dušana Vukojeva. Sve epizode je tuširao Branko Plavšić. Živi u Zaječaru.

GORAN ĐUKIĆ GORSKI
(Sarajevo, 1956) Prvi strip je objavio 1984. godine u novosadskoj strip reviji „Spunk novosti“. Ubrzo za „Dnevnik“ počinje da radi na licencnom stripu „Bufalo Bil“, a uspešno sarađuje i sa „Dečjim novinama“ iz Gornjeg Milanovca. Posebno je bio zapažen strip „Balada o Slovenima“, koji je urađen prema scenariju Svetozara Obradovića. Tokom 1990-ih uglavnom sarađuje sa inostranim izdavačima, za koje radi horor stripove (nemački izdavač Bastei) i, pod pseudonimom George Dove, serijale o superherojima (za američki „Malibu comics“). Sarađuje i sa Dark Horse-om. Poslednjih godina radi kao ilustrator „Politikinog zabavnika“. Radio je na 12 epizoda YU Tarzana, od kojih je nacrtao 11 prema scenarijima Dušana Vukojeva, Dragane Stanković Vićanović, Branislava Kerca i Rastislava Durmana. Epizode je tuširao sam ili ih je tuširao Branko Plavšić. Tuširao i jednu epizodu koju je nacrtao Marinko Lebović. Uradio je i četiri naslovnice. Živi u Novom Sadu.

MARINKO LEBOVIĆ
(Subotica, 1955) Zapošljava se 1980. godine u „Dnevniku“ kao profesionalni strip crtač. Za ovog izdavača radi na strip serijalima „Veliki Blek“ i „Lun kralj ponoći“. Tokom 1980-ih za „Dečje novine“ radi na strip serijalu „Maksimilijan Ston“, dok za zagrebački „Naš strip“ radi strip serijal „Rio“, oba po scenariju Dušana Vukojeva. U narednoj deceniji sa Brankom Plavšićem radi strip serijal „Roel Dijkstra“, koji se objavljuje u Holandiji, gde doživljava veliku popularnost. Svoje stripove, uglavnom tinejdž horore, objavljuje i u Nemačkoj i Italiji. Poslednje dve decenije intenzivno se bavi ilustracijom za decu. Za strip serijal „Tarzan“ nacrtao devet epizoda po scenarijima Svetozara Obradovića i Dušana Vukojeva i uradio je dve naslovnice. Epizode su tuširali Branko Plavšić, Pavel Koza, Branislav Kerac i Goran Đukić Gorski. Živi u Novom Sadu.

MIODRAG IVANOVIĆ MIKICA
(Odžaci, 1959) U profesionalni svet stripa ulazi 1983. godine, kada za novosadski „Dnevnik“ počinje da radi na licencnom stripu „Veliki Blek“. Uradio je i veliki broj naslovnica za strip edicije „Zlatna serija“ i „Lunov magnus strip“. Za „Dečje novine“ iz Gornjeg Milanovca radi na serijalu „Ninja“. Krajem 1980-ih pridružuje se timu autora koji rade na strip serijalu „Tarzan“. Nacrtao je četiri epizode po scenarijima Dragane Stanković Vićanović i Dušana Vukojeva. Epizode su tuširali Branko Plavšić i Pavel Koza. Nacrtao je i veći broj kratkih priča. Imao je više autorskih izložbi u Odžacima, Apatinu, Somboru i Novom Sadu. Bavio se i karikaturom (za „Dnevnik“, „Danas“, „Intervju“, „Politiku ekspres“…). Živi u Srpskom Miletiću.

MILAN MILETIĆ
(Lapovo, 1950) Završio je Akademiju likovnih umetnosti i poslediplomske studije u Beogradu. Izlagao je na preko sto grupnih i imao je 13 samostalnih izložbi. Dobitnik je i više nagrada i priznanja za slikarstvo, uključujući i prvu nagradu u kategoriji portreta na izložbi svetske minijaturne umetnosti u Torontu 1989. godine. U ediciji „Dečjih novina“ „Nikad robom“ 1978. godine objavljuje strip „Branko Milošević – Metalac“, a objavljuje i u drugim edicijama ovog izdavača. Međutim, najviše strip tabli objavljuje u edicijama novosadskog „Dnevnika“ –radi se o stripovima „Larami“i „Kočiz“. Radio je i stripove „Knez Vojislav“ i „Ratnici iz Arkone“. Objavio je tri strip albuma: „Kočiz“, „Larami“ i „Divlji Bil“. Za strip serijal „Tarzan“ uradio je tri epizode prema scenarijima Dušana Vukojeva, odnosno Dragane Stanković Vićanović. Dve epizode je tuširao Branko Plavšić, a jednu Pavel Koza. Živi u Gornjem Milanovcu.

PAVEL KOZA
(Kisač, 1963) Još kao srednjoškolac sarađuje sa „Dnevnikom“, za koga crta stripove o „Velikom Bleku“, kao i naslovnice za „Lunov magnus strip“ i „Zlatnu seriju“. Za dnevni list „Dnevnik“ kreira karikaturalne stripove „Kiki i Riki“ i „Baša“, dok za omladinski list „Vzlet“ kreira strip „Laco i Maco“. Od 1997. godine u magazinu „Rovina“ objavljuje strip „Janošik“. Tokom 1990-ih radio je više kratkih horor stripova za nemačkog izdavača. Za strip serijal „Tarzan“ nacrtao je devet epizoda po scenarijima Dušana Vukojeva, Svetozara Obradovića, Dragane Stanković Vićanović i Branislava Kerca, a još šest epizoda je tuširao. Uradio je i dve naslovnice. Uspešno se bavi ilustracijom i slikarstvom. Izlagao je na više izložbi.

PETAR MESELDŽIJA
(Novi Sad, 1965) Prve stripove objavljuje već sa 15 godina. U novosadskoj „Stripoteci“ objavljuje „Krampija“, a u „Nevenu“ strip serijal „Kreker Kid“. Uradio je četiri epizode „Tarzana“, prema scenarijima Dušana Vukojeva i Branislava Kerca (jedna epizoda nije objavljena). Jednu epizodu je tuširao Branko Plavšić, dok je ostale epizode sam tuširao. Autor je i jedne naslovnice. Po završetku Akademije likovnih umetnosti u Novom Sadu odlazi u Holandiju 1991. godine, gde završava strip „Kanoo“, da bi se zatim potpuno posvetio slikarstvu i ilustraciji. Prvu samostalnu izložbu održao je 1998. godine u galeriji Tjalf Sparnaay u Amsterdamu. Potom sledi niz grupnih izložbi u raznim galerijama i muzejima u Holandiji, SAD i Srbiji. Radovi su mu štampani širom sveta u mnogim knjigama i magazinima, kao i u vidu postera. Ilustrovao je nekoliko knjiga, počevši od knjige „Peter Enkorak“, preko „Kralj Artur i vitezovi okruglog stola“, pa do knjiga inspirisanih srpskom mitologijom i narodnim bajkama. Knjiga „Legenda o Baš Čeliku“, za koju je napisao tekst i naslikao ilustracije, objavljena je u Srbiji 2008. godine. Englesko izdanje ove knjige biva objavljeno u SAD 2010. godine. Dobitnik je brojnih nagrada, među kojima su i „ Plaketa Zlatnog Pera Beograda“, nagrada „Maksim“ u Zaječaru, jedna zlatna i dve srebrne nagrade „Sprectrum “ u SAD, kao i nagrada žirija na 59. svetskoj konvenciji naučne fantastike, održanoj u Filadelfiji 2001. godine.

SIBIN SLAVKOVIĆ
(Žunjević, 1953) Profesionalnu strip karijeru započeo je 1975. godine, sarađujući sa dečjim listovima „Tik-Tak“, „Zeka“ i „Dečje novine“, da bi se 1977. godine i zaposlio u „Dečjim novinama“ kao ilustrator i strip crtač. Dve godine kasnije postaje urednik kultnog strip magazina „YU strip“, koji je najzaslužniji za afirmaciju i promociju domaćeg stripa krajem 1970-ih i početkom 1980-ih godina. Jedno vreme sarađuje sa „Dnevnikom“ na serijalu „Veliki Blek“ i drugim stripovima, da bi 1982. godine prešao u „Forum-Marketprint“. Tokom poslednje decenije XX veka radio za skandinavske i američke izdavače na serijalima „Stormy & Iceberg“, odnosno „The Mask“, a kao kolorista je sarađivao sa istaknutim svetskim crtačima. Trenutno je urednik „Stripoteke“, a bavi se i ilustracijom. Sa Branislavom Kercem ilustrovao je knjige „1984 – Prvi srpski ustanak“ i „Sveti Sava – ilustrovana
biografija“, kao i veliki broj udžbenika, slikovnica i društvenih igara. Nacrtao je 15 epizoda „Tarzana“ po scenarijima Dereka Fieldinga, Slavka Draginčića i Branislava Kerca, od kojih je pet tuširao Branko
Plavšić. Sem toga, tuširao je i tri epizode Branislava Kerca i nacrtao 23 naslovnice sam ili sa Brankom Plavšićem i Branislavom Kercem. Živi u Novom Sadu.

PETAR ALADŽIĆ
(Sombor, 1954) Još kao student, pod pseudonimom Pit Alad, piše naučnofantastične priče za časopis „Zlatni kliker“, koji je izdavao novosadski „Dnevnik“. Strip scenarijem se bavi od 1978. godine, kada sa Branislavom Kercem u „Politikinom zabavniku“ objavljuje dve epizode stripa „Partizan Goran“. Tokom 1980-ih sa različitim crtačima radi na strip serijalima „Veliki Blek“ i „Lun kralj ponoći“ za „Dnevnik“. Za novosadski „Forum“ radi scenarija za dve epizode stripa „Tarzan“ (olovkar Branislav Kerac, tušer Branko Plavšić), a za gornjomilanovačke „Dečje novine“ za strip „Ninja“. Sa Brankom Plavšićem kreira strip „Večernja akcija“, objavljen u „Dnevnikovom“ listu „Neven“, a sa Stevanom Brajdićem radi strip „Ilegalci“. Živi u Novom Sadu.

SLAVKO DRAGINČIĆ
(Pančevo, 1947) Bio je urednik kultne jugoslovenske i novosadske strip revije „Stripoteka“ od 1982. godine i uz Svetozara Tomića najzaslužniji je za formiranje grupe jugoslovenskih scenarista i crtača koji su radili strip „Tarzan“. Pored scenarija za 17 epizoda ovog stripa (olovkari Branislav Kerac i Sibin Slavković, tušeri Branko Plavšić i Sibin Slavković), pisao je scenario i za strip serijal „Cat Claw“ Branislava Kerca. Autor je više publicističkih tekstova o stripu. Sa Zdravkom Zupanom je 1986. godine objavio „Istoriju jugoslovenskog stripa“. Živi u Novom Sadu.

RASTISLAV DURMAN
(Senta, 1956) Tokom osamdesetih godina prošlog veka radio na TV Novi Sad kao urednik, scenarista i reditelj. Stripom počinje da se bavi krajem 1970-ih, sarađujući sa „Novim kvadratom“ iz Zagreba i „Beogradskim krugom 2“. Sa Krešimirom Zimonjićem u „Stripoteci“ objavljuje strip o varvarskom junaku Nokaku, kao i strip „Čudovište iz čuda“, dok sa Ivicom Puljkom objavljuje strip „Brboslav“. Za novosadski „Neven“ uradio je veliki broj kaiševa stripa „Zeka Pega“. Za serijal „Tarzan“ uradio je scenario za jednu epizodu (crtež Goran Đukić Gorski). Autor je više knjiga beletristike i stručnih knjiga vezanih za televiziju i medije, kao i velikog broja priča, uključujući i SF priče, koje je pisao pod pseudonimom D. T. Bird. Autor je tri televizijske serije, četrdesetak radio i TV drama, stotinak dokumentarnih filmova, tri knjige proze i dva stručna zbornika. Scenarista je serije od 250 mini-radio drama pod nazivom „Okolominutno radio pozorište“. Živi u Novom Sadu.

SVETOZAR OBRADOVIĆ
(Novi Sad, 1950) Strip scenarista i publicista. Prvi profesionalni strip scenarista u bivšoj Jugoslaviji. Započinje saradnju sa Branislavom Kercem 1975. godine na stripu „Poručnik Tara“ i u narednih tri i po decenije radi na velikom broju serijala („Kobra“, „Veliki Blek“, „Lun kralj ponoći“, „Ninja“…), kao i na pojedinačnim stripovanim pričama. Stripovi rađeni po njegovima scenarijima objavljivani su u skandinavskim zemljama, Nemačkoj, Italiji, Francuskoj, Turskoj, Holandiji, SAD… Kapitalno delo „Novosadski strip“ objavio je 2007. godine. Autor je više knjiga, feljtona, radio drama, strip izložbi. Za strip serijal „Tarzan“ napisao je scenarija za 12 epizoda, koje su nacrtali Branislav Kerac, Sibin Slavković, Pavel Koza, Marinko Lebović i Dragan Stokić Rajac.

DRAGANA STANKOVIĆ VIĆANOVIĆ
(Zaječar, 1964) Diplomirala je književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, nakon čega se pridružila autorskom timu „Forum-Markertprinta“. Napisala je scenarija za 10 epizoda, koje su nacrtali Goran Đukić Gorski, Pavel Koza, Marinko Lebović i Miodrag Ivanović – Mikica. Sem na „Tarzanu“, napisala je scenarija i za stripove, koji su objavljivani u Nemačkoj i Italiji. Napisala je mnogobrojne feljtone, objavila nekoliko knjiga, a bavila se i pisanjem scenarija i režijom dokumentarnih filmova. Živi u Beogradu.

DUŠAN VUKOJEV
(Borovo, 1948) Strip scenarista i crtač, strip karijeru počinjem objavljivanjem „Šrafka“ u „Politikinom zabavniku“. Tokom 1980-ih u „Nevenu“ objavljuje „Rundija“, a u „Stripoteci“ „Kokoa“ i „Šufnudle“. Piše scenarija za veliki broj, prvenstveno mladih autora, kojima pruža nesebičnu podršku. Sa Radičem Mijatovićem kreira stripove „Mika Muštikla“, „Krapino“ „Kurir Nebojša“ i „Lijanko“, a sa Petrom Meseldžijom kreira strip „Esmeralda“. Piše scenarija i za mnoge mlade autore. Dobitnik je više nagrada, diploma i plaketa za svoj umetnički rad. Napisao je scenarija za 25 epizoda „Tarzana“. Epizode su crtali Petar Meseldžija, Goran Đukić, Pavel Koza, Branislav Kerac, Marinko Lebović, Milan Miletić, Miodrag Ivanović Mikica i Dragan Stokić Rajački, a većinu je tuširao Branko Plavšić. Trenutno se bavi dizajnom. Živi u Novom Sadu.

KULTURNI CENTAR NOVOG SAD A • KL UB “TRIBINA MLADIH” • M ART/APRIL 2012
Objavljeno: 08.08.2018.
Produženje roka za predaju radova...      Press: SKC BGD
  ...na konkursu Salona stripa 2018!

OBAVEŠTENJE O PRODUŽENJU ROKA ZA PREDAJU RADOVA NA KONKURS SALONA STRIPA 2018:
Svi kandidati koji nisu u mogućnosti da pošalju radove na konkurs Salona stripa do 15. avgusta 2018. godine, moći će iste lično podnetiu periodu od 20. do 30. avgusta 2018.godine, u prostorijama Srećne galerije ili na portirnici SKC-a.

Objavljeno: 07.08.2018.
Strip: Montenegrini (427)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 06.08.2018.
Strava fest...      Press:
  3. i 4. avgusta Valjevo!

   STRAVA FEST zamišljen je kao manifestacija posvećena promovisanju stripova, animacije i video-igara, kao i njihovih autora u Valjevu. Radionica stripa i animacije, koja funkcioniše uz Udruženje dramskih, muzičkih i audio-vizuelnih stvaralaca „Milovan Glišić” Valjevo, kao i uz podršku Matične biblioteke „Ljubomir Nenadović” Valjevo i Grada Valjeva, želi da obrazuje, informiše, a time i približi, kako mlađe tako i starije, ovim medijima.

   Uz otvaranje izložbe Radionice stripa i animacije, održaće se različite tribine, predavanja i projekcije koje će trajati 3. i 4. avgusta od 17h do 23h u Muzeju zavičajnih pisaca pri Matičnoj biblioteci „Ljubomir Nenadović” Valjevo.

   PROGRAM MANIFESTACIJE ZA OBA DANA:

     03.08.2018.
17h – CRTANJE NA OTVORENOM
Članovi Radionice stripa i animacije crtaju na otvorenom zajedno sa gostima manifestacije. Crtanje će trajati oba dana, nezavisno od ostatka programa.
18h – TRIBINA: 80. GODIŠNJICA FILMA „SNEŽANA I SEDAM PATULJAKA“
David Kecojević, filmski reditelj i esejista, o prvom Diznijevom dugometražnom filmu i njegovom uticaju na Holivud.
19h – OTVARANJE IZLOŽBE ČLANOVA RADIONICE STRIPA I ANIMACIJE
20h – TRIBINA: STUDIO RADIONICE STRIPA I ANIMACIJE
Predstavljanje svih aktuelnih i predstojećih radova Radionice koji su nastali samostalno i u saradnji sa drugim udruženjima i ustanovama.
21h – TRIBINA: PREDSTAVLJANJE VIDEO-IGRE „NEON KNIGHT“
Marko Vuković predstaviće svoju igricu „Neon Knight: Vengeance From The Grave“ i pričaće o animaciji u video-igrama.
22h – PROJEKCIJA KRATKOMETRAŽNIH ANIMIRANIH FILMOVA

     04.08.2018.
17h – RADIONICA ANIMACIJE
Učenje osnovnih principa 2D animacije kroz rad na kratkometražnoj animiranoj sekvenci.
18h – TRIBINA: DIGITALNO DOBA FANZINA
Predstavljanje fanzina „The White Japanese Lapot“ i „Strava“.
19h – TRIBINA: ŠKOLSKI UTISCI
Razgovor sa studenatima umetničkih fakulteta, o iskustvima koja su stekli i saveti za buduće generacije koje planiraju da ih upišu.
20h – TRIBINA: „KARTON SITI“ – RETROSPEKTIVA
Željko Obrenović (Kameno Jezero, Talog), scenarista strip albuma, sa ostatkom autorskog tima.
21h – PROJEKCIJA RADOVA STUDIJA RADIONICE STRIPA I ANIMACIJE
Kratkometražni igrani i animirani filmovi „Brale Studiosa“.

   O RADIONICI STRIPA I ANIMACIJE

   Valjevska radionica stripa i animacije postoji od 22. juna 2014. godine, kao nastavak rada i ideje art grupe „Crna mrlja“ i osnovali su je njeni bivši polaznici - Jovan Marković, Stefan Nastić i Filip Stanković. Radionica funkcioniše uz podršku Udruženja dramskih, muzičkih i audio-vizuelnih stvaralaca „Milovan Glišić” Valjevo, kao i Matične biblioteke „Ljubomir Nenadović" Valjevo.

   Cilj Radionice je da se podstaknu mašta, individualnost i samopouzdanje kod dece, da se povežu oni koji imaju slična interesovanja i žele da crtaju. Okvirni plan Radionice obuhvata upoznavanje sa osnovama crtanja i pisanja, različitim tehnikama izrade stripa, kao i osnovnim elementima digitalne izrade ilustracija i animacije. U radu mogu učestvovati kako talentovani za strip i animaciju, oni koji imaju samo predloge i ideje, tako i oni koji su ljubitelji i poštovaoci ove umetnosti.

   Pri radu Radionice učestvovalo je više od pedesetoro mladih, od kojih su najmlađi članovi bili predškolskog uzrasta. Polaznici su učestvovali kroz brojne izložbe, performanse, kao i pri izradama murala, vitraža i pozorišne scenografije, sve u okviru programa Tešnjarskih večeri, saradnjom sa Centrom za kulturu, Matičnom bibliotekom „Ljubomir Nenadović”, Opštom bolnicom Valjevo i neprofitnom organizacijom - VAKUM, što je bilo i propraćeno medijskim nastupima na lokalnim televizijama i u internet novinama.

   Ideja Radionice stripa i animacije je da se pokrenu mladi, da im se omogući mesto gde mogu zajedno da rade zajednom i na zanimljiv način, da pišu i crtaju ono što bi i sami želeli da čitaju. Kroz aktivno učešće u Radionici mladi će biti bogatiji za jedno novo i drugačije iskustvo, ostvareno kroz zajedničke aktivnosti i druženja, isticanje potisnutog i neprepoznatog talenta, priznanje zapostavljenih vrednosti i doprinos kulturi Valjeva.

   Mentor i koordinator: Filip Stanković
Objavljeno: 05.08.2018.
Strip: Noćni sud (77)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 05.08.2018.
Moj Strip #44...      Press: MojStrip
        
  Uvodnik

Ljetni broj baš u vrijeme kad je ponajviše ljudi na godišnjem! Idealna prilika za swimsuit edition. Naravno, nama je to bezveze i kategorički se odbijamo prepustiti suncu, ljetu, moru i dokonom optimizmu.

Što vani sunčanije, naši stripovi mračniji!

Novi mračnjak koji nam se pridružio u 44. broju zove se Igor Mudronja. Dobro nam došao!

Kao i vi, dragi čitatelji, koji se radije mračite s nama u duši nego crnite izvana po koži na kancerogenom zračenju kojim ovih dana obilujemo posvuda.

Adresa: www.mojstrip.com

Objavljeno: 04.08.2018.
Strip: Cane (332)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 04.08.2018.
Strip revija Večernjeg lista br. 59...     Press: Stripforum
  ...srpanj/jul 2018.

    ŠTO STRIPOLJUPCI MOGU NAUČITI IZ
    FANTASTIČNOG USPJEHA NOGOMETAŠA!

     Što je univerzalna pouka sjajnog uspjeha nacionalnog nogometnog tima na Svjetskom prvenstvu za naše društvo u cjelini, što se od tog iskustva može prenijeti na pojedine djelatnosti ili sektore pa, dakako, i na strip u Hrvatskoj?
     Očigledno je potrebno imati jasan cilj, posložiti sve elemente i dionike i postići zajedništvo u ostvarivanju planiranog postignuća. Kao što je izbornik Dalić učinio sve u objedinjavanju pozitivnih vrijednosti svojih suradnika i igrača i stvorio jedno snažno zajedništvo koje je zarazilo cijelu Hrvatsku i prenijelo se i izvan naših granica, potrebno je po istom receptu postupati i u bilo kojoj drugoj djelatnosti. Samo kad smo zajednički stremili k nekom cilju postizali smo značajne uspjehe koji su imali i globalne odjeke.
     Ti trenuci slave, nažalost, koliko god bili slatki i opojni trajali su kratko i prevladavale su divergentne sile u društvu koje je sklono podjelama bez nekog posebnog racionalnog razloga.
     Strip je, naravno, daleko manje popularan od nogometa, u njemu se obrću veliki novci, ali njegova prošlost i masovna privlačnost daju nam nadu da se i u tom području kulture mogu postići značajni uspjesi. Moramo se ugledati na naše nogometaše i njihovo vodstvo.
     Već odavno nam je jasno da strip ne može postati raširena kulturna i društvena vrijednost bez središnje točke okupljanja. Prema iskustvima drugih, mi smo si zamislili da je to centar (muzej ili kuća) stripa oko kojeg se moraju okupiti djelatnici stripa i stripoljupci. Zamislili smo da cijeli projekt razvijamo u malim koracima – popularizacija stripa, izdavaštvo, povezivanje s novinskim kućama da se strip vrati u tiskovine s većim nakladama i dostupan većem broju čitatelja, i, na koncu, da sve okrunimo osnivanjem centra ili kuće stripa. Je li Kuća stripa za strip djelatnike i prijatelje stripa ono što je za svijet nogometa nacionalni tim? Mogla bi biti! Pitanje je možemo li zbog tog cilja prevladati naše partikularne interese, drugačije sklonosti, inherentni individualizam i subjektivnost, pristati na različite afinitete i ujediniti rasutu svađalačku energiju u pozitivnom smjeru.
     Mi se i dalje nadamo pozitivnom ishodu, promičemo strip kroz Strip reviju Večernjeg lista i druge tiskovine. Večernji list je dodao još jedan doprinos objavljivanjem stripova u svojem dodatku Večernjaku koji izlazi pod nazivom Ljetne novine.
     Kuća stripa moguća je samo ako se ostvari zajedništvo i napor na način nogometaša. Nadamo se da to nije samo san.

JANITOR: Sotonine jaslice (1)Scenarij: Yves Sente, François Boucq;· Crtež i kolor: François Boucq
  Posljednja epizoda serijala o tajnome agentu rimske Kurije vodi nas u meksičku džunglu.
Abraham Stone: Seoski miš, gradski štakor (2)Autor: Joe Kubert
  Osveta za smrt majke i brata koštat će našeg junaka dodatnih žrtvi.
ŠIC-MICAutor: Walter Neugebauer
  Glavno da voda nije prehladna za kupanje…
TEX I MEX: Povratak lovaca na skalpove (3)Scenarij: Peter Wiechmann; Crtež: Juan Sarompas
  Hoće li u posljednjoj epizodi naša dvojica desperadosa ispuniti svoje snove o lakom bogaćenju?
Nevjerojatna pustolovina (Izviđači u Africi) • Scenarij: Zvonimir Furtinger; Crtež: Julio Radilović Jules
  Kako će slučaj nasilne provale razriješiti jedan… nosorog?!
TATICAAutor: Nob
  Vječita dilema svakog roditelja: je li moralno čitati osobni dnevnik svojeg djeteta? Ili je u roditeljstvu i ratu sve dopušteno?
PEANUTSAutor: Charles Schulz
  Charlie Brown protiv neumoljive statistike.

    Skrećem Vam pozornost i na naše Facebook stranice, na kojima možete pratiti vijesti vezane za Kuću stripa.
www.facebook.com/Stripforum

     Čitajte nas, pišite nam, posjetite na www.stripforum.hr i Facebooku.

     Mladen Novaković
Objavljeno: 03.08.2018.
U Cak zore ... (10)      Autor: Darko Macan
  SLABO DIVANIM MAĐARSKI

Nije istina da nema stripa koji ne volim, iako to često znam reći. Postoji gomila stripova, cijela jedna kategorija i tradicija za koju mislim da je traćenje papira, crtačkoga truda i čitateljskoga vremena, da  ne treba postojati, a ako se nastavim uzrujavati reći ću i da je uvreda mediju. Riječ je, dakako, o  adaptacijama književnih dijela i, očito, nekoj dubljoj traumi budući da nije baš svaka adaptacija neiskupivo grozna, premda je onih dobrih tako malo da ih jedva ima za poslovičnu iznimku koja bi potvrdila pravilo. Korijenje te traume, pak, vjerojatno je dvojako: jedna im žila crpi gnoj iz godina tijekom kojih sam se naslušao kako strip djecu odvlači od književnosti ili joj ga, eto, približava, dok je drugi krak uronjen u malo bočato more dosade u kojem su me adaptacije gotovo neizostavno topile.

Mogu shvatiti urednike kojima se "lektira u stripu" učini izvrsnim sredstvom da jednim udarcem ubiju muhu popularnosti i zunzaru respektabilnosti (nema tri dana kako je jedan ponovo oprašio tu floskulu, vjerojatno zabluđen mišlju da je strip popularan, a lektira respektabilna). Mogu shvatiti scenariste koji su se zbog sitnih para upregli preko svojih mogućnosti pa se grabe projekata u kojima ne treba toliko razmišljati koliko baratati škarama i ljepilom. Shvaćam, konačno, i crtače koji svijetu žele predstaviti knjige koje su ih očarale na način na koji ih oni vide. Jedino ne shvaćam zašto je rezultat skoro pa uvijek bijedan, zašto dobijamo strip koji slijedi strukturu knjige, ritam knjige, koji ne samo da čuva neokrznute dijaloge nego počesto na svojim stranicama traži mjesta za cijele deskriptivne ulomke. Čini li to film, stripov drčniji vršnjak? Ne čini. Čini li to ijedan drugi medij kad se nadahnjuje književnošću? Ne čini. Svi oni zahvate što im je po volji i s ukradenim pobjegnu "gdje ih nitko ne zna", samo se strip još boji što će mu netko reći pokuša li biti svoj, hoće li mu tko što zamjeriti.  Pa ako stripovske adaptacije prvenstveno izgledaju kao bogato ilustrirane slikovnice, ako se strip i dandanas doživljava kao kakva, mila ili sramotna, sluškinja književnosti, tko je tomu kriv ako ne strip sam?

U Caku je od prvoga do dvadeset i sedmoga broja, na ukupno pedesetak stranica, objavljivana adaptacija "Posljednjeg Mohikanca". Zanimljivo je što, iako se "Mohikanac" dičio (pravdao?) egidom "svjetske književnosti u stripu", nigdje nismo mogli pročitati kako je riječ o književnomu djelu Jamesa Fenimora Coopera, a možda još zanimljivije što nigdje nismo mogli pročitati ni imena autora stripa. Cak je, doduše, tu bio dosljedan: ako se autori nisu sami potpisali, od Caka predstavljanje nisu dočekali. Čak i nakon što ih je u osmome broju "Beograđanka Snežana Dabović" (ime stavljam u navodnike jer je njezino pismo pisano u muškom rodu i ijekavicom pa slutim administrativnu zbrku) prozvala "pišite o stripu! Ne sjećam se da sam ikad čitao knjigu, a da ne znam tko ju je napisao", Cak se strogo trudio doprinijeti dojmu da stripovi nastaju milošću Božjom ili makar strojno.

Sam "Posljednji Mohikanac" nije najgora adaptacija koju sam vidio. Daleko, zapravo, od toga. Iako uredno numerira kadrove – danas gotovo izumrla praksa koja se sedamdesetak godina mjestimice primjenjivala u strahu da čitatelj neće shvatiti kojim redom valja pratiti sličice – "Mohikanac" je grafički jak strip koji, ustanovio sam nedavno ga prvi put čitajući, natprosječno inteligentno kombinira momente koje će prepričati, a koje prepustiti crtežu. Zamjerki ima: crtačev polet pada kako strip napreduje, tekst katkad (uslijed dvostrukoga prijevoda, pretpostavljam) nema smisla, a dogodilo se i da se, kako je Joško Kraljević u jedanaestom broju primijetio u pismu čitatelja, u stripu što se zbiva sredinom osamnaestoga stoljeća autorima zalomi winchesterka iz devetnaestoga. Zanimljivija od samoga stripa, međutim, činjenica je da mu je porijeklo mađarsko.

Imre Sebök / Ernö Zórád

O mađarskom stripu ne znam gotovo ništa. Dvaput sam posjetio Budimpeštu, jednom kupio neku bezveznu geg sveščicu, a drugi put propustio uzeti nešto što je djelovalo kao povijest mađarskoga stripa s glupom izlikom da ne razumijem taj jezik. A google translate je bio iza ugla! Da je Mohikanac mađarski, pak, dokontao sam vremenom, uspoređujući viđeno u Caku sa stripovima koji su kroz dekadu iskrsavali od Zov stripa do, ako se ne varam, Stripoteke, ali tih puta potpisani: Tibor Cs. Horváth (1925.-1993.) svaki put kao scenarist, a Imre Sebök (1906.-1980.) i Ernö Zórád (1911.-2004.) kao crtači. Posljednju kockicu dodao je Bane Kerac, potvrdivši mi da je riječ o mađarskim, a ne jugoslavenskim Mađarima i protumačivši otkud oni kod nas: "Magyar Szo (Forum Novi Sad) je imao veze sa njihovim izdavačima po nacionalnoj liniji", kazao je Bane. "Radili su za svakoga ko plaća, preko Tibora."

"Svako ko plaća", pokazuje zbroj njihovih biografija na Lambiekovoj Comiclopediji, bile su zemlje Istočnoga bloka, što otvara čini mi se neistraženo pitanje kretanja stripova iza Željezne zavjese (te kroz balkansku rupu na zavjesi). Da je Tibor bio i agent, osim što je bio scenarist, posve je logično: u stripu je gotovo tradicija da scenaristi uz svoj posao pokreću časopise, uređuju ih, redigiraju rubrike, promoviraju izdanja i slušaju kako crtači žugaju što se eksponiraju na njihov račun. Poneke od njih posao dokusuri: Oesterhelda je za glavu skratila politika, Goscinnyja je satrala progutana gorčina, dok je Tibor Cs. Horváth četiri desetljeća simbolizirao mađarski strip stotinama adaptacija književnih djela i ponekom izvornom pričom da bi se zatim izvrnuo iste godine kad ga je nova uprava otpustila iz enigmatsko-zabavnog časopisa kojeg je sredinom pedesetih godina pomogao pokrenuti.

Dinamični Ernö Zórád (crtač "Posljednjeg Mohikanca", da to ne zaboravim nakon svega spomenuti) stripove je proizvodio do svojih kasnih osamdesetih i poživio da dobije nacionalni Orden za zasluge. Klasicist Imre Sebök (1906.-1980.) partio je prije druge dvojice, neostvarene ambicije da pronađe angažman na Zapadu zapadnijem od Jugoslavije. "Poslao je tonu originala za Francusku da aplicira za posao. Rusi su mu sve oduzeli", kaže Bane Kerac. "Tek 45 godina kasnije netko je to našao i vratio porodici." S ove distance čini mi se da su uzbudljivije priče živjeli nego što su ih proizvodili.

(Nastavlja se ...)

Tekst © Darko Macan, 2018. Ilustracije preuzete s www.stripovi.com te dobivene od B. Kerca.
Objavljeno: 03.08.2018.
Nagrađeni autori...      Press: Marko Stojanović
  ...na Balkanskoj smotri.

Na 20. Balkanskoj Smotri Mladih Strip Autora, u konkurenciji od rekordnih 2789 učesnika iz 61 zemlja sa prostora Evrope, Azije, Afrike, Australije, Severne i Južne Amerike, internacionalni žiri u sastavu: predsednik žirija Rumen Čaušev (strip crtač i ilustrator), Milorad Vicanović Maza (strip crtač i ilustrator) i Marko Stojanović (strip scenarista i teoretičar) dodelio je sledeće nagrade:

Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana u kategoriji strip crtača dobio je Babisu Kourtis iz Atine u Grčkoj.
Diplome za istu kategoriju je dobili su Kalina Muhova iz Sofije u Bugarskoj i Aleksandar Anđelković iz Leskovca.

Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za ilustraciju dobio je Tomi Džurovski iz Makedonije.
Diplomu za istu kategoriju dobili su Saša Džino iz Sarajeva u Bosni i Hercegovini i Andrijana Cvetković iz Leskovca.

Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za scenario dobio je Ivan Veljković iz Svilajnca.
Diplomu za istu kategoriju dobili su Iva Grueva iz Sofija iz Bugarske i Filip Stanković iz Valjeva.

Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za strip teoriju dobio je Mirko Kovačević iz Banja Luke u Bosni i Hercegovini.
Diplomu za istu kategoriju dobio je Luka Vidosavljević iz Leskovca.

Diplomu za najboljeg debitanta dobila je Mina Gajdanović iz Raške.

Plaketu “Nikola Mitrović Kokan”za doprinos srpskom stripu dodelio je organizator (Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“, ispred Leskovačkog Kulturnog Centra), nezavisno od žirija, i nju su ravnopravno dobili Žika Bogdanović iz Beograda i Dragan Stokić Rajački iz Zaječara.

U sastavu Smotre održan je konkurs za najbolji strip kaiš u organizaciji Leskovačke škole stripa, „Nove naše reči“, Učiteljskog društva Leskovac i Sindikata obrazovanja Srbije – Regionalnog centra Leskovac, i žiri u sastavu Nikola Milićević (novinar), Marko Stojanović (strip scenarista) i Miloš Cvetković (akademski grafičar) nagradio je Anastasiju Vidanović iz Leskovca (kategorija do 10 godina), Katarinu Hadži-Jovančić iz Leskovca (kategorija od 10 do 15 godina) i Katarinu Stošić (kategorija od 15 do 19 godina), a specijalnu nagradu dobila je Milica Stanković (12 godina), iz Leskovca. U sklopu manifestacije časopis dodeljuje se i memorijalna nagrada “Miodrag Veličković Mivel” za satirični strip. Žiri u sastavu: predsednik žirija Jurica Dikić (strip crtač i karikaturista), Predrag Stanković (strip teoretičar i književnik) i Ninoslav Miljković (strip crtač i karikaturista), dodelio je nagradu Saši Dimitrijeviću iz Niša.

Nagradu striparnice "Južni Darkwood" iz Niša za realističan izraz dobila je Andrijana Cvetković iz Leskovca.

Nagradu striparnice "Higher Ground Comics" iz Varaždina u Hrvatskoj dobila je Eirini Skoura iz Soluna u Grčkoj.

Nagradu Studentsko informativno-izdavačkog centra iz Niša za najbolji kratki strip dobila je Teodora Dončeva iz Sofije u Bugarskoj.

Takođe u sklopu manifestacije elektronski časopis za decu “AKO MENE PITAŠ...” dodelio je nagradu za najboljeg mladog strip autora „Mlada velika nada“ Aleksandri Cvetković i Lazaru Nikoliću iz Leskovca.

Objavljeno: 02.08.2018.
Strip: Kumova slama (1)      Autor: Mirko Zulić
Objavljeno: 02.08.2018.
Pohvala lucidnosti i...      Autor: Ilija Bakić

  ...ludizmu otvorenog duha - „Samonikli
  korov strip #1-#6“ Franje Strake;
  izdavač Bratstvo duše“ 2018.

Franja Straka (1952) jedan je od najaktivnijih i najupornijih ovdašnjih strip alternativaca. Njegov dosadašnjih strip opus obiman je, šarolik i razbacan u mnoštvu izdanja. Ipak, čini se da centralno mesto njegovog dosadašnjeg rada zauzima publikacija pod imenom „Samoniki korov strip“ koja je, od početka svog izlaženja 2002.g. do sada, izašla u oko 550 brojeva. „Samonikli...“ je u trenutku svoje pojave bio novost za ovdašnju strip scenu pošto je bio „e-zin“ odnosno elektronsko izdanje koje je Straka zainteresovanim čitaocima slao putem e-maila. Time je koncept andergraund stripa koji podrazumeva alternativno umnožavanje i distribuciju dobio još alternativniji oblik; naime, dok su 1990-tih domaće andergraund stripadžije „pravile“ fotokopirane fanzine koje su potom poštom slali zainteresovanima, besplatno ili uz minimalnu naknadu (koja pokriva samo troškove proizvodnje i poštanskih usluga), Straka je bitno unapredio koncept uz korišćenje savremene tehnologije. On je stripove crtao na klasični način pa skenirao, elektronski obrađivao, pakovao (čitaj, kompresovao) i besplatno slao zainteresovanima koju su mu se javljali na kontakt mail. Tako je, u duhu andergraud stripa, sačuvana izvorna sloboda stvaranja bez ograničenja kakva bi nametnuli urednici (glavni, umetnički, tehnički) odnosno format, obim publikacije i njen ritam izlaženja. Naravno, jedina (ujedno i najteža) cenzura radova je autocenzura sa kojom se svaki alternativac borio kako je znao i umeo (ako bi podlegao njenom uticaju takav autor više nije mogao biti pravi alternativac). Ultimativno ograničenje u ovakvom konceptu stvaranja bilo je - i ostalo - u autorovom talentu, njegovoj radoznalosti i domišljatosti odnosno u njegovoj predanosti radu (tako je otpao često potezani izgovor o uredniku koji sprečava stvaraoca da radi više a iza koga se, naravno, krila klasična lenjost). Kako god bilo, Straka je izdržao sva iskušenja, od besparice do tehničkih kvareva opreme i vrlo redovno objavljivao nove „Samonikle korov stripove“ na radost sve brojnije publike. Ono što je, ipak, ostalo nedorečeno-neostvareno jeste pojava „Samoniklog...“ u, za strip, primarno-originalnom obliku - na papiru; ovim albumom (i onima koji slede), u uzdanju alternativne-andergraund kuće „Bratstvo duša“ koju vodi uporni, provereni entuzijasta Zdenko Franjić, i ova je „falinka“ konačno ispravljena.

Znatiželjni čitalac će, dakle, imati priliku da obnovi svoje poznavanje „Samoniklog...“ ili da se upozna sa njim. U svakom slučaju, prvih šest brojeva sadrži dovoljno uzbudljivih strip iznenađenja da svakoga uvere u Strakin bujni, neobuzdani talenat. On, posle provokativnog naslova, subverzivno započinje gorko-humornom životnom (za strip netipičnom) pričom o (ne)dobijanju stana ubogog radnika i nastavlja da se odmiče od znane nam realnosti u alternativnu stvarnost bizarnog žitelja solitera koji stan deli sa životinjama (u svojoj uobrazilji), umišljenog super-heroja i stvaraoca sa dilemama o sopstvenom (ne)delu sve do apsurno-bizarnih vic/geg-tabli. Vrlo brzo postaje jasno da se ništa u ovim stripovima ne podrazumeva; naprotiv, sve je podložno testiranju na (bes)misao, od junaka priča do konzistentnosti samog strip medija, načina pripovedanja, komponovanja tabli i redukcije crteža. Straki nije strano da, sasvim nonšalantno, započne jednu priču a završi u drugoj, da slike budu bez teksta odnosno da u kvadratu tekst potpuno zameni crtež. Karikaturalnost kao početno opredeljenje sasvim prirodno i spontano ume da sklizne u apstrakciju ili visoku likovnu estetizaciju kao i namerno primitivistički crtež. Humorni pasaži u kojima vizuelni kalamburi prate tekst smenjuju se sa pitanjima o krucijalnim dilemama postojanja i opstajanja pojedinca.

Strakini radovi su, zahvaljujući njegovom osnovnom stavu da ništa nije sveto i nedodirljivo, pohvala čistoj lucidnosti i ludizmu otvorenog duha koji se kreće kroz stvarnost širom otvorenih očiju i ne libi se da postavlja pitanja na koja nije lako ni prijatno (ili nije moguće) odgovoriti. Dodatna prednost jeste što se sve to dešava u stripu, mediju za koji vlada uverenje da je bezazlen i isprazno zabavan. „Samonikli korov strip“ je dokaz da je strip može biti intelektualno intrigantan, neobavezan i istraživački uzbudljiv. Stoga je ovo izdanje prava poslastica za prave strip sladokusce.

(„Dnevnik“, 2018)
Objavljeno: 02.08.2018.
KONKURS MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA....      Press: SKC Beograd

16. MEĐUNARODNI SALON STRIPA
27 - 30. 09. 2018. Srećna galerija, SKC BEOGRAD
KONKURS MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2018.
ROK ZA SLANJE RADOVA: DO 15. AVGUSTA 2018.

Adresa za slanje radova:
SKC, Srećna Galerija
SALON STRIPA                                               
Kralja Milana 48
11000 Beograd, Srbija

Propozicije za učesnike:
•  Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
•  Kandidat šalje rad na konkurs poštom (rad će biti prihvaćen i u slučaju da ga kandidat lično donese)
•  Rad treba da bude u dobroj kopiji (ili originalu), obima od 1 do 4 table, A3 ili A4 formata.
•  Rad može biti delo više autora (crtač, scenarista, kolorista), s tim da crtač ne može podneti na konkurs više od jednog rada.
•  Rad može biti prethodno objavljivan.
•  Tema, žanr i autorski pristup nisu zadati konkursom.
•  Ne isključuje se mogućnost prihvatanja rada sa strip tematikom u drugim medijima (reljef, skulptura, instalacija, objekat...)
•  Tekst u stripu može biti na srpskom ili engleskom jeziku kao i na jezicima sa bivšeg srpskohrvatskog odnosno hrvatskosrpskog govornog područja.

•  Uz rad je obavezno poslati (na računaru ili čitko, štampanim slovima, popunjenu) PRIJAVU NA KONKURS MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2018. koja se može preuzeti OVDE ili sa www.salonstripaskc.rs ili dobiti u SKC-u pri predavanju radova na konkurs. 
•  Svaku tablu rada na poleđini označiti rednim brojem (primer: 1/4, 2/4, 3/4, 4/4)
• Radovi će biti žirirani za zvanične nagrade, nagrade prijatelja Salona i izložbu najuspelijih radova.
(radovi koji propagiraju rasnu, versku, nacionalnu, ličnu, kao i druge vidove netrpeljivosti; imaju za cilj propagandu delatnosti pravnih lica, organizacija, udruženja i pokreta; kao i radovi pornografske sadržine, neće se uzimati u razmatranje)

Nagrade:
•  GRAND PRIX SALONA (uključuje novčani iznos od 1000 evra)
•  Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika
•  Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika
•  Nagrada za najbolji scenario (ideju) 
•  Nagrada za najbolji  crtež 
•  Specijalna nagrada žirija za inovaciju

Takmičari do 15 godina starosti:
•  MLADI LAV (najbolji rad u kategoriji)
•  Specijalna nagrada žirija za najbolju ideju
•  Specijalna nagrada žirija za zreo i maštovit izraz
•  Specijalna nagrada žirija za najmlađeg autora 

   Nagrade prijatelja Salona

Dodatne informacije: www.salonstripaskc.rs
http://www.facebook.com/comicsfest
e-mail: salonstripaskc@gmail.com
tel: 011/ 360 20 44

Objavljeno: 01.08.2018.
Internacionalna strip kolonija...      Press: Tome Trajkov
  ...VELES 2018.

Ove godine po prvi put Strip centar Makedonije-Veles organizuje međunarodnu strip koloniju.
Organizirat će se od 22. do 26. Augusta u Velesu.

Ovo je novi način organizovanja tradicionalnog Internacionalnog strip salona u Veles koji će sada i ubuduće biti podeljen na
• Strip koloniju
• Svečanu izložbu

Učesnici imaju obavezu u tih 4 dana da naprave svoji strip koji će biti objavljen u časopisu „STRIP KREATOR”, a organizator zadržava pravo korišćenja strip radova za razne prigode: izložbe, promocije.

Prema zamišljenom, potrebno je učešće 7 osoba iz Makedonije i 7 iz drugih zemalja, a potrebno je sačuvati polovu strukturu. Troškovi ishrane, smještaja i putovanja su podmireni.

Prijava se vrši putem e-maila vanecomic@yahoo.com. Rok za slanje prijava je 15 avgust 2018 g

Organizator će odabrati ucesnike u roku od najviše 2 dana.
Objavljeno: 01.08.2018.
Otvoreni poziv za strip autore...      Press: Tome Trajkov
  ...za Internacionalni strip
  salon VELES 2018.

Propozicije

• Pravo učešća imaju svi autori iz celog sveta, nezavisno od pola i uzrasta;

• Dužina stripova treba da bude od 1 do 6 tabli, na A4 formatu (min 300 dpi ukoliko se šalje elektronskim putem). Ukoliko je strip od 1 strane treba da bude sa najmanje 5 sličica.

• Pristigli stripovi neće biti vraćeni. Samim prijemom od strane organizatora, oni daju pravo organizatoru da ih objavljuje i prezentira, zajedno sa autorima u sklopu promocije svojih aktivnosti.
Autori poslatih stripova ulaze u kombinaciju za obezbeđivanje puta, smeštaja i ishrane tokom 14 og Internacionalnog salona stripa VELES 2018 (sredinom septembra)

• Tema je slobodna. Svaki autor (crtač, tuš, kolor) može učestvovati samo sa jednim stripom. Izuzetak postoji samo za scenariste koji mogu da urade scenarija za više stripova.
Svaki autor i deo autorskog tima treba da bude potpisan na stripu sa naznakom ko je šta uradio.

• Zajedno sa stripovima treba poslati i ličnu biografiju, fotografiju, kontakt podatke i godina kada je strip nacrtan. Na svim stripovima trebaju biti navedeni svi autori kao i naslov stripa. Bez ovih informacija neće biti uzeti u obzir za nagrade.

• Svi pristigli stripovi biće uzeti u konkurenciju za nagrade:
- Prva nagrada ZLATAN STRIP, 200 EU, diploma.
- Druga nagrada, diploma.
- Treca nagrada, diploma.
- Nagrada za najbolji scenario, diploma.
- Nagrada za najboljeg autora do 18 g, diploma
- Nagrada za najmlađeg učesnika, diploma
- Ostale specijalne nagrade

Rok za slanje radova je 20-og avgusta 2018. godine. Oni mogu da se šalju na:
a) Adresu Strip centar Makedonije-Veles (za konkurs); Ul VASIL GJORGOV br 78 1400 Veles
б) Ili na emailu: stripkonkurs@gmail.com
Objavljeno: 01.08.2018.
Storytellerov konkurs za stripove...      Press: Storyteller
  ... na temu „Pobuna u Kragujevcu kroz strip-naočare“.

Povodom obeležavanja 100 godina od pobune i streljanja slovačkih vojnika u Kragujevcu na kraju Velikog rata 1918., slovačko-srpski onlajn medij Storyteller objavljuje konkurs za stripove na temu „Pobuna u Kragujevcu kroz strip-naočare“.

Konkurs traje do 15. septembra 2018. i otvoren je za sve afirmisane i neafirmisane strip-crtače iz Srbije, koji su pozvani da u formi stripa prikažu svoje viđenje pomenutog događaja, njegovog značaja ili zamišljenoj sudbini i životu pobunjenika posle pobune (da im je izrečena milost).

Učesnici mogu da stvore stripove u različitim žanrovima (drama, tragedija, sci-fi i sl.). Jedina ograničenja su zadata tema, pravno obavezujući standardi i neprihvatljivost govora mržnje.

Najbolji radovi će biti proglašeni posle 15. oktobra 2018. a najkasnije do kraja oktobra na planiranoj zajedničkoj izložbi u Bačkom Petrovcu. Organizator zadržava pravo izmene termina i mesta dodele nagrada.

Tročlani žiri će izabrati tri najbolja stripa i dodatnih sedam koji će biti izloženi prilikom proglašenja najboljih radova u oktobru 2018.

Tri najbolja rada će biti objavljena u e-zbirci stripova pod nazivom „Storytellerova STRIP pobuna“ a ukoliko se steknu uslovi i u istoimenom štampanom izdanju. Autori najboljih radova će biti nagrađeni honorarima u skladu sa politikom medija Storyteller, i ukoliko se zbirka objavi i u štampanom formata, dobiće 5 autorskih primeraka.

Autori tri najbolja stripa će ujedno biti simbolički  proglašeni strip-ambasadorima slovačko-srpskog prijateljstva.

PRAVILA UČEŠĆA
1. TRAJANJE: Konkurs traje od 15. juna do 15. septembra 2018.
2. TEMA: Pobuna u Kragujevcu kroz strip-naočare
3. UČEŠĆE: Svi afirmisani i neafirmisani strip crtači iz Srbije, stariji od 16 godina, mogu učestvovati na konkursu. Članovima žirija nije dozvoljeno učešće na konkursu.
4. MAKSIMALNI BROJ RADOVA KOJI JEDAN UČESNIK MOŽE POSLATI: 1
Radovi koji se šalju moraju biti skenirani (najmanje 300 dpi), originalni, nacrtani ili odštampani (digitalni radovi)
stripovi, u crno beloj tehnici ili koloru. Radovi ne smeju imati više od četiri strane A4 formata, moraju predstavljati zaokruženu priču i mogu biti napisani na srpskom ili slovačkom jeziku.
Potrebno je da uz rad budu dostavljeni sledeći podaci: ime rada, ime i adresa autora, mail adresa, broj mobilnog telefona i kraća biografija.
Radovi moraju biti originalni – ne smeju biti radovi koji su već ranije štampani. Sve grafičke tehnike su dozvoljene.
5. FORMAT: Radovi moraju biti poslati u elektronskom formatu (PDF-JPG) na sledeću adresu: info (at) storyteller.rs (minumum 300 dpi)
6. COPYRIGHT: Učestvovanjem u konkursu, svaki učesnik daje Storytelleru dozvolu da objavi njegov rad i da ga koristi. Svi finalisti daće Storytelleru prava da objavi njihove radove u zbirci, brošurama, katalozima, odnosno medijima.
7. NAGRADE, ODNOSNO HONORARI: Autori tri najbolja stripa dobiće honorar u skladu sa politikom medija Storyteller i ukoliko izađe štampano izdanje zbirke Storytellerova STRIP pobuna, dobiće i 5 autorskih primeraka zbirke.
8. OCENJIVANJE: Žiri će ocenivati sve primljene radove u skladu sa profesionalnim standardima. Svi radovi koji sadrže govor mržnje, u bilo kom obliku, biće odbačeni. Autori najboljih radova će biti obavešteni o odluci žirija do 15. oktobra 2018. Odluke žirija su konačne i na njih ne postoji pravo žalbe.
9. ZBIRKA: Izabrani radovi biće predstavljeni u e-zbirci, odnosno print izdanju zbirke, kao i na javnom proglašenju najboljih stripova i izložbi u Bačkom Petrovcu.
Organizator zadržava pravo izmene mesta i termina proglašenja najboljih stripova.
10. SLANJEM RADA NA KONKURS, SVAKI UČESNIK PRISTAJE NA PRAVILA UČEŠĆA.

Za sve dodatne informacije obratiti se na email adresu info@storyteller.rs.
Objavljeno: 01.08.2018.
Razgovori o stripu... (38)      Autor: Predrag Đurić

Dušan Vukojev Duda rođen je 3. avgusta 1948. godine u Borovu u Hrvatskoj. Najveći deo života proveo je u Novom Sadu. Školovanje je završio sa gimnazijom. Posle odsluženja vojnog roka odlazi u Nemačku. Tamo izdržava godinu dana i vraća se u Novi Sad. Jedno vreme vozi viljuškar. Zatim radi u arhivi sa geodetskim kartama, docrtava ih i kopira.
Politikin Zabavnik mu objavljuje Šrafka. Na raspisanom konkursu za zaštitni znak markentiške agencije Dnevnika osvaja prvo mesto i dobija posao dizajnera. U Nevenu objavljuje Rundija. Stripoteka objavljuje Kokoa i Šufnudle. Piše scenarija za Tarzana. Dizajnerski i tehnički osmišljava izgled Građanskog oglasnika. Napušta Dnevnik i prelazi u Građanski oglasnik. Posle dve godine zovu ga da se vrati u Dnevnik. Dobija mesto tehničkog urednika oglasnih strana. Dnevnik ga ponovo postavlja za dizajnera zbog nekih novih izdanja. Nakon ponovnog odlaska iz Dnevnika radi karikature za internacionalne festivale.
Kao scenarista sarađivao je sa velikim brojem autora – Mijatovićem, Nenadovim, Meseldžijom, Mikicom Ivanovićem…
Oženjen je Marijom i ima dva sina. Živi u Ledincima.

  Intervju: Dušan Vukojev Duda

Ko je Dušan Vukojev?
Ko je Bog? Da li je kosmos, to predivno biće, zaista beskonačno? Da li smo nepravedno sami u tom beskraju? Koliko ima dimenzija? Šta je to vreme? Čemu ono služi? Gde je naš početak? Šta je iza kraja? Ko sam ja? Pitanje o meni još je na kraju reda.

Rođeni ste u Borovu 1948. godine. Kakva su Vam sećanja na detinjstvo u Borovu?
Borovo, kao naselje, nije ni postojalo dok se nije pojavio Jan Bata (češki kapitalista) i na obali Dunava izgradio fabriku obuće i gumaru sve sa naseljem za radnike. Postojalo je Selo Borovo (i danas postoji), te je Bata po njemu dao ime Borovo, to jest Borovo naselje. Moj otac Bogdan, rodom iz Neština, odmah po oslobođenju, po zadatku Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) postaje prvi čovek kombinata, jer je kod tog istog Bate u Zlinu (Češka) završio školu za kožarskog inženjera. I tako se ja tu rodim. Kakva su mi sećanja na Borovo? Setna i mutna. Setna jer su mi tu umrla dva brata, a mutna jer smo posle četiri godine već jurili novi Bogdanov KPJ zadatak, to jest, Osijek, Niš, Skoplje, Sombor. E, tu Bogdanu puče pred očima a i pred KPJ knjižicom, te on reši da dođemo u Novi Sad.

Kada ste prvi put došli u kontakt sa stripom? Kako ste zavoleli strip?
Još u devetnaestom veku. Čoveče! Hodim kroz vekove! Bio je to Politikin zabavnik. Posle su došli Kekec i Plavi vjesnik. Nema tu šta da se zavoli. Ja sam se rodio da volim umetnost. Da li vizuelnu, da li audio, svejedno. Samo da je lepo. I da bude lepo nekome dok to gleda ili sluša. Drago mi je da sam jedan od tih što šire lepotu.

Koje stripove ste najradije čitali?
Najradije sam čitao SVE.

Kakva su sećanja na Sombor, gde ste proveli deo mladosti?
Sombor? Mislim da tamo gde te zadesi prva ljubav, da tamo i ostaju najjače uspomene. Tih šezdestih Sombor je bio sakriven među bođošima (drvo australijskog koprivića), a mi smo išli na igranke, slušali Bitlse, Stonse, Enimalse, Kinkse, Soni i Šer, Bič bojse… Devojke su bile najlepše, tek nabubrile, a kanal pored Sombora nikada bistrije vode. Kupanje, fudbal na štrandu, prvi akordi na gitari, malo učenja, više bubanja, terra est stella, latinski je mrtav jezik, marš sa časa, Vukojev! Davno sam bio u Somboru. Verovatno se bojim da raspršim sečanja na miris njene kose, miris lišća bođoša u proleće i čega sve ne.

Kako je došlo do Vašeg preseljenja u Novi Sad? Kako je Novi Sad izgledao 1960-ih godina?
Cepanjem KPJ knjižice (i to smo već rekli). Najzad je Bogdan našao sebe. I to čista  obraza. Naime, on koji je ceo radni vek bio generalni, završio je na Detelinari, novosadskom Pekamu. Stan nije dobijen već ga je kupio na kredit. Molim lepo. Sve troje smo odmah zavoleli Novi Sad. Samo loši ljudi ne mogu da ga vole. Međutim, moj život se odvijao na Detelinari. E, tu je bilo dinamike. Igranka bez tuče to nije igranka.
Na jednom ispraćaju našeg drugara u vojsku razvili smo tuču i na železničkoj stanici. Salajčani su baš u isto vreme pratili svog drugara u vojsku. Nisam sklon nasilju, ali takvi smo tada bili. Drčni, ali i iskreni, pravi prijatelji. Danas Detelinarom mahom bazaju korisnici droga. Trenutno živim na obroncima Fruške gore, tako da ne moram da gledam tu izopačenost.

U vreme studentskih protesta 1968. godine imali ste 20 godina. Kako su se ova zbivanja odrazila na Vas i da li ste u njima aktivno učestvovali?
Ne. U to vreme sam bio u vojsci na albanskoj granici te sam aktivno učestvovao u hvatanju političkih provokatora koji su dolazili iz Albanije. Bilo je i podmetanja bombi po Prizrenu i Peći. Ali onda je država bila jaka i brzo se rešavala takvih elemenata.
Naravno, o tome se ništa nije govorilo (kao da Ameri kažu šta sve rade). Ne bih ni ja to znao da po vojnoj dužnosti nisam par puta bio baš na licu mesta. Danas je to druga priča. Danas je to demon-kratija.

Iste godine pojavljuju se čuvene Dnevnikove edicije Lunov magnus strip i Zlatna serija. Da li ste pratili ta izdanja i kakvo ste mišljenje imali o njima?
Naravno da sam pratio ta izdanja. Čak šta više i čitao sam ih. Moje mišljenje? To mi liči na ono prvo pitanje. Bilo je lepo čitati to. Bolje je tek dolazilo.

Kada Vam je postalo jasno da ćete se baviti stripom?
Bila je topla avgustovska noć. Pogledao sam u nebo. Jedna zvezda je počela da pada. Osetio sam neverovatan poriv (čitaj proliv). Kako je zaista počelo? Jednostavno. Čitaš, crtaš, pa opet to isto i onda se upitaš: dokle? Zar nije vreme da to neko vidi?

U svet stripa ulazite 1971. godine sa stripom Šrafko. Kako je došlo do kontakta sa Politikinim zabavnikom i da li ste i ranije pokušavali da objavite Vaše stripove?
I tako nacrtam Šrafka i pošaljem ga u Zabavnik. Oni ga odmah prihvate. Ne. Pre toga nisam pokušavao ništa da objavim.

Saradnju sa Dnevnikom započinjete 1975. godine, kada u Zlatnom klikeru objavljujete Čupka. Kako je došlo do saradnje sa Dnevnikom?
Isto kao i sa Zabavnikom. Samo što sam otišao lično sa crtežima. Bili su od mene na tri semafora.

Na početku profesionalne strip-karijere opredelili ste se gotovo isključivo za karikaturalni strip. Da li postoji neki poseban razlog za to?
Verovatno. U Spunku su mi objavili jedan, da kažem, realistički strip. Takav način crtanja za mene nije problem. Ali ta težnja za realnošću kao da me opterećuje. To precrtavanje neke ulice u Parizu ili tog i tog modela automobila. Nemam taj mazohizam u sebi da cinculiram sa detaljima. Ponavljam, to je za MENE mazohizam.
Lakše mi je da radim moje likove. Oni se neće žaliti na neke greške. Moji su. A možda sam i pomalo komotan. Sada su horoskobdžije otkrile moj znak.

Ko su Vam tada bili uzori?
Mama i tata. Zar moji likovi liče na neke poznate autore? Ne bih rekao. Lepo je kad vas prepoznaju bez potpisa. Vaš crtež je potpis.

Vaši stripovi – prvo Koko, a zatim Rundi i Lijanko predstavljali su okosnicu Nevena. Kakva su Vam sećanja na saradnju sa ovim listom?
Najlepša. U to vreme glavni i odgovorni urednik Nevena bio je Miroslav Antić. Ne znam kako, on je saznao za Rundija, koji je izlazio u Zabavniku, radi jedan Novosađanin. To ne može. Za njega je odliv mozgova već tada bio poznat termin. Kada sam došao na razgovor u njegovu kancelariju, on se brijao električnim aparatom. Zavoleo sam ga odmah. Ponudio me je pićem i duplo većim honorarom. Gde su nestali ti divni ljudi?

Krajem 1970-ih upoznajete se sa Mišom Mijatovićem. Kako je došlo do ovog poznanstva?
Mišu i mene upoznao je jedan naš zajednički prijatelj. Miša je već bio oženjen tako da nam se putevi nisu ukrštali. Naime, taj moj prijatelj i ja još uvek smo „divljali“. Uglavnom, njih dvojica su se sreli i ustanovili da nekom fali scenarista.

Za strip Krapino dobili ste i nagradu na konkursu Dečjih novina. Koliko Vam je ta nagrada značila i šta je bio razlog da se sa ovim stripom ne nastavi.
Ta nagrada? Pa, ne znam. Da li je Leonardo da Vinči nekada dobio neku nagradu? A šta je sve ostavio iza sebe. Po meni bitniji je TRAG. Nagrade se često i nameštaju. Da pričam o tome?

Sa Dečjim novinama sarađujete od 1979. godine, kada u ediciji Nikad robom objavljujete nekoliko epizoda stripa iz serijala Gvozden i Nebojša. Otkud ideja da radite strip iz Narodnooslobodilačke borbe?
Mislim da u tom karikaturalnom „stilu” to niko nije radio pre nas. To je već dobro. Zatim, to i nije ideja, koliko činjenica da Miša crta baš tako. Zašto NOB? To je onda bilo in. Ali, kada smo hteli da ubacimo i četnike i ustaše, e onda je bilo aut. Mislim da je to bio razlog zašto smo prestali da radimo Gvozdena i Nebojšu.

Sa Vašim i Mišinim stripom Mika Muštikla Stripoteka započinje da objavljuje domaći strip. Kako je došlo do saradnje sa Forum‒Marketprintom i uopšte do ideje da se radi Mika Muštikla?
Jednostavno. Uzmeš probne crteže i scenario i odeš u Stripoteku. A sam Mika? Ne znam. Pitajte Mišu. On je dobar u „memoriji pamćenja“.

Nakon Koka, Šufnudle će postati zaštitni znak Stripoteke za dugi niz godina. Kako je došlo do ideje za ovaj strip?
U to vreme u Stripoteci su radila dva izuzetna čoveka. Svetozar Tomić kao urednik i Slavko Draginčić kao njegov zamenik. Osim edukacije o stripu koja je kod njih bila uvek pristuna, oni su često znali da pitaju: „Radiš nešto novo, Dudo?“. I tako, hajde da radimo nešto novo. Hvala im. Zaista, gde su nestali ti divni ljudi?

Sa Brankom Plavšićem sarađujete u to vreme na stripu o Inspektoru Kameleonu i stripu Tenk. Kakva su Vam sećanja na saradnju sa Brankom?
Ponoviću i treći put. Zaista, zašto odlaze svi ti divni ljudi? A na planeti i dalje živi toliko skotova.

Početak 1980-ih predstavlja izuzetno plodan periodu u Vašem radu. Tada sarađujete i sa Jelkom Peterneljem na stripovima o Nebojši i Vuku. Kako je tekla saradnja sa Jelkom?
Kao i sve dosadašnje. Dođeš, vidiš i uradiš. Ništa lakše. Samo odvajaš ono što je višak, rekao je jednom vajar Henri Mur.

Stripom ste se bavili pored Vašeg redovnog posla. Koliko je činjenica da se niste mogli u potpunosti prepustiti stripu bila otežavajuća za Vaš rad?
Ta činjenica ne stoji. Ja sam se uvek 100% posvećivao svom radu. Kad radim, onda radim. Mislim da će vam svaki od autora to potvrditi. Mi ne možemo da otaljavamo. To se odmah vidi. Pa, prvi ti vidiš.

Velika većina autora tokom 1980-ih je radila na strip-serijalu Veliki Blek. Vi ste jedan od retkih koji su ostali mimo toga. Zašto?
To je vrlo jednostavno. Neko sluša Indiru a neko Pink Flojd. Ta dva sveta se nikad ne spoje.

Petar Meseldžija ističe Vaš izuzetan uticaj na njega. Kako je došlo do poznanstva s njim i rada na Krampiju, Esmeraldi i ostalim stripovima?
On je došao kod mene kao maloletnik. Imao je šesnaest godina. Kada sam video crteže mislio sam da ima 30. Naravno, crteže pod mišku, „zapalimo” dijanu i pravac Stripoteka.
Mislim da nisam toliko uticao na Peru koliko sam pokušavao da ga odbranim od samog sebe. Stalno nešto leluja. Nije lako biti u toj državi (Holandiji) tolike godine. Razumem ga. I ne razumem ga. Trenutno je između nas muk. Do novog feniksa.

Pored Meseldžije, zaslužni ste i za uvođenje Dejana Nenadova u svet stripa. Kako ste se upoznali s Dejanom i kako je izgledala saradnja s njim?
Sve isto kao sa Perom samo što se ovoga puta zvao Dejan. Sve moje saradnje su bile OK. Pardon, samo sam sa Mišom znao da zaglavim. Zna da bude „zaglavljiv”.

Sarađivali ste s gotovo svim vojvođanskim crtačima aktivnim tokom 1980-ih pored Mijatovića, Meseldžije, Nenadova, Plavšića, sarađivali ste sa Lebovićem, Mikicom. Strakom, Milovićem, Đukićem, Kozom, Miletićem, Stokićem… Stiče se utisak da ste bili veoma otvoreni za mlade crtače?
Lako je biti otvoren sa talentovanim ljudima.

Sa kim od crtača ste najradije sarađivali?
Sa svima.

Krajem 1980-ih započinjete rad na Tarzanu. Kakva su Vam sećanja na rad na ovom stripu?
Lepa. Niko nije tako dobro plaćao kao Stripoteka. Mada mi je on kao lik prilično sterilan. Nit’ pije, nit’ puši, nit’ devojčice guši. Ali, zabavljala su me ta „afrička“ imena.
Jednu epizodu o nekom pomahnitalom nosorogu naslovio sam Rogontua. Kao to je neko „afričko“ ime. I dan-danas moj mlađi sin kada vidi negde nosoroga, a u mom prisustvu, on me značajno pogleda i kaže: „O, Rogontua!”.

Koji od Vaših stripova Vam se danas čine najuspelijim?
Rundi. Možda zbog sličnosti u njušci i frizuri.

Kako ste doživeli raspad SFRJ?
Kao raspad.

Koliko ste tokom poslednje dve decenije imali prilike da se bavite stripom?
Neću da ti kažem!

Da li pratite savremeni domaći strip i šta mislite o njemu?
Pratim. Ima odličnih autora. I biće ih još. Umetnost je neiscrpna.

Kakve su šanse da se vratite aktivnom bavljenju stripom?
Moje pero je uvek zašiljeno, ali to ne zavisi od mene.

Kako biste definisali Novosadski strip, odnosno da li bismo mogli da govorimo o Novosadskoj školi stripa?
Zašto ne. Dobri su. To sam već rekao u dva, tri reda iznad.

Kakav su uticaj na Vas imali Novi kvadrat i Beogradski krug 2?
U krugu dvojke teško je naći kvadrat. Bili su odlični, ali bez uticaja.

Kakav je Novi Sad danas?
Gradolik.

Šta bi, po Vama, trebalo da se desi, da domaći strip doživi pravu afirmaciju kod nas?
Da se pojave oni divni ljudi.

Kakav vidite odnos vlasti prema stripu?
Da ne budem vulgaran, boli ih falus.

Kakav značaj imaju brojni domaći strip-festivali?
Ne damo se vašoj žabokrečini!
Koliko se muzika koju ste slušali odražavala i na Vaše stvaralaštvo?
Inspirativno.

A film?
Takođe.

S kim se družite iz sveta stripa?
Sa veteranima.

Da li i danas čitate stripove? Koje?
Stripoteku i nešto sa sajtova.

Čime se trenutno bavite?
Dizajnom.
Koliko se u Novom Sadu zna za Dušana Vukojeva?
O ženama neću, a muškarci me ne interesuju.

Šta biste najviše zamerili savremenom društvu?
Nisam znao da to postoji.

Kakva bi bila Vaša poruka mladim strip-scenaristima?
Mašti na volju!

(Objavljeno: Zlatno doba vojvođanskog stripa, 2016. - intervju rađen 2011)
Objavljeno: 25.07.2018.
Internacionalna strip kolonija...      Press: Tome Trajkov
  ...VELES 2018.

Ove godine po prvi put Strip centar Makedonije-Veles organizuje međunarodnu strip koloniju.
Organizirat će se od 22. do 26. Augusta u Velesu.

Ovo je novi način organizovanja tradicionalnog Internacionalnog strip salona u Veles koji će sada i ubuduće biti podeljen na
• Strip koloniju
• Svečanu izložbu

Učesnici imaju obavezu u tih 4 dana da naprave svoji strip koji će biti objavljen u časopisu „STRIP KREATOR”, a organizator zadržava pravo korišćenja strip radova za razne prigode: izložbe, promocije.

Prema zamišljenom, potrebno je učešće 7 osoba iz Makedonije i 7 iz drugih zemalja, a potrebno je sačuvati polovu strukturu. Troškovi ishrane, smještaja i putovanja su podmireni.

Prijava se vrši putem e-maila vanecomic@yahoo.com. Rok za slanje prijava je 15 avgust 2018 g

Organizator će odabrati ucesnike u roku od najviše 2 dana.
Objavljeno: 24.07.2018.
Kako je nacrtani potrčko puštan u život ili...      Autor: Ilija Bakić

  ...veseli potrčko i štrkljasti novinar -
  „Spiru i Fantazio vanredna serija“;
  izdavač „Darkwood“ 2015.

Među (bez)brojnim junacima francusko-belgijskog stripa koje su, posle II svetskog rata, devojčice i dečaci na prostorima Jugoslavije mogli da čitaju bila su i dvojica veseljaka Spiru i Fantazio („prekršteni“ u „Spira i Ćira“); osim magazinskih epizoda objavljeno je i par kolor albuma sa njihovim avanturama pa bi se moglo reći da su oni poprilično popolurni, posebno kada su bili u društvu sa Marsupilamijem a crtao ih je Andre Franken. No, mnogo je toga o ovom popularnom dvojcu nepoznato i tako bi i ostalo da nema albuma „Spiru i Fantazio vanredna serija“ u  izdanju „Darkwood“-a (iz 2015.g.). Knjiga na više od 190 kolor stranica sadrži čak četiri albuma iz „Vanredne serije Spiru i Fantazio“ koje je francuski izdavač „Dupius“ objavio 1976. (dva albuma) i 2003. godine. Tako je tamošnjim (a sada i ovdašnjim) čitaocima koliko-toliko otkrivena istorija ovog stripa a ona seže, ni manje ni više, čak 80 godina unazad sve do 1938.g. kada je na prvog strani prvog broja „Spiruovog žurnala“ rođen potrčko Spiru; naime, direktor hotela „Muste“ je objavio oglas za potrčka koji treba da bude „mlad, veseo, prijatne pojave, vredan, vredan, snalažljiv itd.“ Ali, kandidati su bili sve sem traženog pa je direktor otišao do umetnika da mu nacrta najnoviji model potrčka što je ovaj i uradio a potom sliku poprskao „vodom života“ i oživelog potrčka poslao u svet! Originalni tvorac Spirua je Rob-Vel od koga je „Dupius“ 1943.g. otkupio autorska prava; strip je išao iz ruke u ruku sve dok nije stigao do legendarnog crtača Žižea koji mu je doneo i prvu slavu. Zbog brojnih obaveza Žiže je 1946. „Spirua i Fantazia“ predao mladom Frankenu koji će ga stvarati sve do 1969.g. kada je napustio strip i posvetio se svom legendarnom junaku „Gaši“. Jakoj i samosvojnoj ličnosti kakva je Franken nije bilo lako naći adekvatnu zamenu pa je „Dupius“ angažovao više umetnika (Furnije, Nik, Tom i Žanri, Morvan i Munuera, Šalan...) koji su se, duže ili kraće, zadržavali na serijalu. Serijal izlazi i danas i broji gotovo 60 redovnih i desetine vanrednih (samostalnih, prigodnih) albuma.

Spiru je zamišljen kao dečak potrčko-liftboj sa prepoznatljivom crvenom uniformom i kapicom (uz manje izmene frizure tako izgleda i danas). Ubrzo on dobija drugara – nestašnu vevericu Spipa. Žiže je 1944.g. uveo novog junaka – Fanatazija, štrkljastog novinara sa nemirnim šiškama. Franken je stvorio Marsupilamija, čudnu zverku iz Južne Amerike (koju je poveo sa sobom kad je otišao iz serijal). Strip ekipu čine i žitelji sela Šampinjak (Grof od Šampinjaka, Spiruov i Fantazijev domaćin i drug u avanturama, samoljubivi Gradonačelnik, pijanac Čokanjon), nekolicina reportera, ludi naučnik Zorglub, zločesti Don Vito Kortizone (naravno mafijaški bos), Zanafio (Fantaziov zli rođak). S vremena na vreme se pojavljuje i Gaša Šeprtlja koji se zahvaljujući svojoj upečatljivosti „osamostalio“.

Spiru i Fantazio su u prvim godinama uglavnom imali „obično neobične“ doživljaje kakvi su oni (reprintovani i u ovoj knjizi) iz epizode „Tenk“ (iz 1947. prva Frankenova epizoda), „Nasledstvo“ ili „Spiru i montažna kuća“. Ove su pričice bazirane na prostodušnim zapletima (drugari kupuju od američkih vojnika polovni tenk koji ne umeju da voze pa uništavaju sve oko sebe, da bi otkrio šta je nasledio Spiru mora dobro da se pomuči i ode čak u Afriku, potencijalno unosan posao prodaje montažnih kuća za plaže slavno propada) u kojima dominiraju desetke, gegovi i jurnjave u stilu nemih filmova a sve iscrtano u nizu kaiševa sa malim sličicama. Ambicioznija je epizoda „Robot Radar“ u kojoj naši junaci moraju da se bore sa pomahnitalom tehnološkom novotarijom. Sukob sa ludim naučnicima i njihovim planovima odnosno eksperimentima-proizvodima postaće jedna od stalnih tema serijala baš kao i putovanja na egzotične lokacije i sukobi sa svakovrsnim nevaljalcima. Ili kako se kažu Tom i Žanri u jednoj tabli iz 2001.g. – momci ponedeljkom hapse opasnu personu, utorkom svrgavaju diktatora, sredom hvataju retku, zaštićenu zverku, četvrtkom onesposobljavaju ludog naučnika, petkom sprečavaju pljačku veka, subotom spasavaju planetu a nedeljom kuvaju za Tetka Juliju! Poneke od pobrojanih rabota, poteklih iz pisaće mašine i pera različitih autora, mogu se videti i u ovoj knjizi. Znatiželjni čitalac će pratiti i vizuelni razvoj-odrastanje Spirua i ekipe kada ih je radio Franken odnosno njihove različite izglede koje su formirali drugi crtači. Očit je i razvoj crtačkih tehnika i sklapanja strip tabli kao i usložnjavanje priča-avantura na šta će uticati i zadati broj stranica ali i ambicije scenariste. Tako uz bezazlene igratije („Fantazio i fantom“ Žižea, 1946) nastaju i one sa socijalnim senkama (Rob-Velova epizoda o crnom bokseru Bubici i Spiruu kao njegovom menadžeru, 1942-1943) ili se priče usložnjavaju u preklapanjima realnosti i snova („Odmor u šumi Tandar-broć“ Furnijea, 1973) sve dok se ne stigne do stadijuma u kome se parodira i parafrazira istorija samog serijala („Čelično srce“ Šalanova, ambiciozna, na žalost nezavršena epizoda, 1982).

Rečju, knjiga „Spiru i Fantazio vanredna serija“ je, osim velike doze razonode, smeha i avantura, sjajan uvod u poznati strip serijal, njegove početke i razvoj ali, istovremeno, uvid u razvoj stripa i promene u tretmanu i doživljaju stripa kao umetničke forme.

(„Dnevnik“, 2018)
Objavljeno: 24.07.2018.
Asteriks, posle 20 godina, ponovo...      Press: Čarobna knjiga
  ...pred domaćom publikom!
  Prvi tom u prodaji već od
  sredine jula.

Čarobna knjiga ima zadovoljstvo i čast da najavi da će se, posle dvadeset godina, pred srpskim čitaocima naći strip koji je obeležio evropsku stripsku scenu i više nego bilo koji drugi naslov doprineo popularizaciji devete umetnosti. O neverovatnoj popularnosti „Asteriksa” govori i činjenica da je preveden na više od 100 jezika, s prodajom od preko 370.000.000 primeraka širom sveta. Urnebesne avanture Asteriksa i Obeliksa biće objavljene u tvrdokoričenim izdanjima, velikom formatu i, naravno, punom koloru, i obuhvatiće svih 37 dosad izdatih priča. U svakom tomu publika će moći da uživa u tri epizode, a do kraja 2020. Čarobna knjiga će objaviti 12 tomova i sve pojedinačne epizode koje u međuvremenu budu izašle kao posebne albume u mekom povezu.

Kada je reč o prevodu, tu zaista nije bilo dileme: legendarni prevod Đorđa Dimitrijevića, uz koji su odrastale generacije ljubitelja stripa, naći će se u svim epizodama koje su dosad objavljene. Đorđe se potrudio da ponovo pregleda i dotera stare prevode, koji su sada bolji nego ikad, i tako će biti sve do 27. epizode. Što se tiče novih epizoda, koje dosad nisu prevođene na srpski, tu će, oslanjajući se na osnove koje je utemeljio Đorđe, svoj raskošni talenat i smisao za humor pokazati naša proslavljena prevoditeljka Melita Logo Milutinović, dobitnica nagrada „Miloš N. Đurić” i „Branko Jelić” za najbolje prevode s francuskog i, naravno, pasionirana ljubiteljka „Asteriksa”. Uvereni smo da će čitaoci neizmerno uživati u Melitinim doskočicama i prevodilačkim bravurama, koje će čitaocima „Asteriksa” i francusku kulturu spustiti na dlan.

Važno je pomenuti i ono što javnost možda najviše zanima – izdavački plan i tempo. Starije, već objavljene epizode izlaziće hronološki. Čarobna knjiga je, međutim, odlučila da publici pruži priliku da se paralelno upozna i s novim autorskim tandemom Feri–Konrad (Jean-Yves Ferri, Didier Conrad), koji je od 2013. preuzeo rad na „Asteriksu”. Tako će se sredinom jula u prodaji pojaviti „Asteriks – knjiga 1”, zatim u avgustu i „Asteriks – knjiga 12”, dakle prvi i poslednji tom, a već u septembru, u mekom povezu, album 37, „Asteriks na trci kroz Italiju”, koji je objavljen u Francuskoj prošle jeseni. Preostala dva toma s novim epizodama, jedanaesti i deseti, izaći će uporedo s drugim i trećim tomom. Čarobna knjiga planira da izdaje četiri toma godišnje i, naravno, sve nove epizode kad budu izlazile i u Francuskoj.

Puna cena tomova biće 1.999 dinara, a albuma 660 dinara.
Objavljeno: 23.07.2018.
Moj Strip #43...      Press: MojStrip
        
  Uvodnik

Sramimo se pisati dugački uvodnik za kratki broj.

Isprika našim čitateljima i obećanje da ćemo se pokušati popraviti!.

Adresa: www.mojstrip.com

Objavljeno: 23.07.2018.

Strip vesti su na godišnjem odmoru do 20.07.2018.


Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo vas da se obratite autorima priloga.
U slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.