naslovna  |  arhiva  |  strip  |  autori  |  istorija  |  online stripovi  |  striparnice  |  izdavači  |  škole stripa  |  festivali  |  linkovi  |  youtube  |  kontakt  |  impresum


Autostoperski vodič kroz strip (2)      Autor: Kristijan Šarac
  Valkira – Silvan Korduri i
  Dražen Kovačević

Mitologija i legende su ostavili neizbrisiv trag na fantastiku, posebno onu epsku. Nordijski mit je oduvek bio najprivlačniji za autore, pa je i sam Tolkin našao temelje za svoju večnu trilogiju “Gospodar prstenova“, upravo u nordijskoj mitologiji i operi Ričarda Vagnera “Prsten Nibelunga“, koja se, takođe, oslanja na nordijski ep – o Brunhildi i Zigfridu. Od ovog potonjeg inače potiče i izvorna verzija bajke o Trnoružici.

No, da se vratim na sam početak, pre nego zagazim dublje u kompleksne veze mita i fantastike. Valkire ili ’one koje biraju pale’, su prelepe ratnice i niže boginje, zadužene da heroje bitaka nakon pogibije vode u Valahalu na gozbu i pripremu za Ragnarok. Valkire to čine tako što na svojim krilatim konjima obleću bojište, posmatrajući ko je vredan te časti. Usled toga odblesak sunca na njihovim blistavim oklopima stvara Auroru Borealis. Najčešće su u izvidnicu i regrutaciju slate tri ratnice: Gunn, Rota i Skuld, od kojih je ova poslednja je bila i Norna (nešto kao naše Suđaje), tako da je mogla videti ishode života potencijalnih regruta za Valahalu. Ragnarok beše beznadežan i unapred izgubljen rat, jer je prorečeno da donosi smrt svih Bogova i kraj sveta. No, šansa da svi odu herojski pre nego džinovski vuk Fenrir (Lokijev sin) ubije Odina i proguta svet i nastane večna tama, bila je stvar časti i koda po kome su živeli.

A sada, nakon reč, dve o autorima stripa „Valkira“, možemo videti i kako mit prerasta u legendu, a legenda u fantastiku.

Francuski scenarista Silvan Korduri je noviji autor poznate francuske škole stripa. Poznat po delima Oluja, Mandragora, Šerlok Holms, ima običaj da piše scenarije za naše crtaće. Zavoleo je da mu naručuju priče, jer je upravo to dobro prošlo sa Šerlokom Holmsom.

Crtač je Dražen Kovačević, najpoznatiji po serijalu Točak, po scenariju Gorana Skrobonje, te po Valkiri koju upravo držim u  rukama, s namerom da i napišem koju reč o njoj. Kako sam kaže, albumi nisu u boji jer pokušava da dočara duh crno belih filmova.

Već sa otvaranjem albuma postaje jasno da ovo nije strip sa kojim se svakodnevno srećemo, jer sam uvodni crtež mnogo toga kazuje, pogotovo nekom ko poznaje materiju i zna koliko zapravo traje izrada ovakvog crteža. Nakon svega nekoliko stranica možemo uočiti moderan pristup stripu, neopterećen suvišnim oblačićima i tekstom, koji pušta da crtež govori sam za sebe, tako da čitalac više uživa u njemu.

„Kao smrt hladno“ je prva pripovest, koja počinje tako što grupa vikinga u lovu, pomaže bogu i Valkiri, zbog greha izbačenim iz Asgarda. Da se pretpostaviti da se i scenarista oslonio na Vagnerovu operu, jer ime Valkire, Gunhilda, veoma je nalik imenu heroine iz čuvenog epa.

Nakon nekog vremena počinje da hara zastrašujuća zima, a u tom besu bogova hara i nešto neljudsko, te su vikinzi prisiljeni da traže od Valkire da im uzvrati uslugu i odvede ih do kapije Asgarda, da pitaju bogove čime je izazvan taj njihov bes, bez obzira što bi ga to moglo uvećati. U putu im Valkira pripoveda o divotama i značaju Igdrasila, ogromnog stabla koje spaja svih devet svetova i na čijim granama se nalaze Asgard, Alfhajm i Vanahajm. No, na ulazu ih čekaju nove nevolje u vidu neprirodne magle i odsustva Hajmdala, čuvara mosta koga odlikuje dobar sluh – čuje kako raste trava i ovčje runo, vidi jednako dobro i danju i noću i to na daljinu od sto milja. Potrebno mu je manje sna nego ptici, a poseduje još i rog koji će se čuti i u Asgardu i u Midgardu kada njime zatrubi da označi početak Ragnaroka. Prizor po izlasku iz magle su vukovi koji se goste Hajmdalom ili barem onim šta je od njega ostalo. Valkira se obračunava sa njima i oni nestaju u magli, dok ona objašnjava da je to Fenrir, te da je on više no što ljudi misle.

Sledi sjajan crtež Asgarda, prebivališta Asija, a zanimljivo, slika je puna stubova nalik na krstove, čime nas, pretpostavljam, autor podseća na to da je hrišćanstvo spoj svih  prethodnih vera. Hermod, Odinov sin i najbolji jahač među bogovima, poznat i po tome što je jedini živ izišao iz Helhajma, sveta onih koji su umrli nečasno, osećajući zlo u Asgardu navaljuje da uđu, iako zna da im je to smrtna presuda. Valkira se protivi njegovom naumu, ali u tom se opet pojavljuje Fenrir, tako da su prisiljeni da uzmaknu u opustošenu Odinovu palatu. No, nije samo palata u ruševinama, već je i Odin mrtav. Dok Hemrod tuguje za ocem, a ostale mori misao da je Rangarok već otpočeo, napada ih Jormungand ili Zmija sveta, još jedno čudovišno Lokijevo dete. Hermod se bori sa njim, a ostatak družine pokušava da se udalji kada se Fenrir vraća, ne bi li im otežao odstupnicu. U žestokom okršaju gine jedan viking, a na sreću ostalih, Hermod uspeva da se otrese zmijurine i stigne na vreme da ih spasi od Fenrira.

Istovremeno, na miljama udaljenom grudobranu vikinške utvrde, kralj je došao do stražara da ga odmeni na kratko, jer je ciča zima i niko dugo ne stražari, i kroz razgovor izražavaju nadu da će Arlik, kraljev sin, uspeti makar nešto da isposluje kod bogova. No, prizor koji vide im ledi krv u žilama! Iz vejavice izranja grupa divova. Tog trenutka, opet se vraćamo  družini koju Hemrod, uz pomoć tvari od koje je sačinjen i njegov oklop, šalje u neki od devet svetova. Iznenada se pojavljuje Freja, okružena svojim Valkirama besneći na Hemroda da će platiti očevu izdaju. Za Freju se, inače, kaže da je Boginja ljubavi i da je poprilično promiskuitetna, te da se služi istom magijom kao i Odin, pretvarajući se u sokolicu, i da njoj, kao gospodarici svih Valkira, sleduje polovina ratnika palih u borbi.

Tu se završava prva priča albuma i počinje druga pod nazivom…

„Deseti svet“: napustili smo Vanahajm, dom Vana i obreli se u prošlosti, u Jotunhajmu, svetu kamenih i ledenih divova. Tu prisustvujemo razgovoru diva, patuljka i tamnog vilenjaka, u kom izražavaju svoj prezir i mržnju prema Asima. Dok kopaju u potrazi za izgubljenim oružjem Bergerlmira, jedinog ledenog diva koji je preživeo potop Imirove krvi, oca nove generacije divova (pandan hrišćanskom Noi), razgovaraju o zloj sudbi Imirovoj kog su Odin i braća ubili i od njegovog tela načinili devet svetova. Kada su pronašli izgubljeno oružje, div potvrđuje dogovor da je Midgard njihova nagrada i da će tu izgraditi novi Utgard, ogromnu tvrđavu divova, od snežnih blokova i svetlucavih siga, a ne, kako piše u fusnoti stripa Svet nemani i demona, na leševima ljudi.

Tu se opet selimo u sadašnjost, gde divovi divljaju Midgardom i branioci utvrde deluju nemoćni, pa biraju jedino spasenje, napuštaju utvrdu i beže svojim drakarima (vikinškim brodovima), jer makar im je more saveznik. A onda smo opet u Vanahajmu, gde su Freja i Valkire izazvale sukob, a borba besni. Hemrod uspeva da savlada Freju, ali odlučuje da joj poštedi život. Istovremeno, Gunhilda pita šta je izazvalo toliki bes gospodarice Valkiri, te dobija objašnjenje da je Sesrumnir (ekvivalent Valahale) izmešten van Folkvanga, livade ili polja gde vlada boginja Freja i gde se nalazi dvorana palih Sesrumnir. Našoj družini postaje jasno da nisu na Vanahajmu, već u nekom potpuno nepoznatom svetu.

Potom se slikom selimo na Alfhajm, postojbinu svetlih vilenjaka. Fenrir traži od vilenjaka vojsku da osveti brata, kada se pojavljuje Hel, pola crna, pola bela, pola mrtva, pola živa, niska rastom, vladarka Helhajma,  sveta onih koji nisu umrli  (onih koji su umrli nečasno) i kazuje da će se sama pobrinuti za Hermoda i tako osvetiti brata.

Slikom se vraćamo Freji koja objašnjava, dok ih vodi u Sesrunmir, da više ne poseduje seid iliti magiju koju koriste ona i Odin, te da stoga nije videla šta dolazi. A Hemrod misli da je Odin sve predvideo i da ih je zato ’tvar’ čekala na kromlehu (pločama nalik Stounhendžu), da ih prebaci tu gde su. Freja nije uverena, ali ni ne sedi skrštenih ruku, već je odaslala Valkire da sakupe po svetu raštrkane ratnike Sesrumnira.  Družina se deli, jedni kreću u potragu za Nornama i objašnjenjem kako i zašto, dok drugi ostaju da pomognu Valkirama u prikupljanju ratnika.

U Midgardu, kralj Lotar uplovljava u luku drugog poglavara čija je utvrda netaknuta zahvaljujući gostima, Asima.

Arlik i Gunhilda prate Hemroda do korenja Igdrasila, gde pronalaze Norne poklane od strane nečasnih mrtvih, Helinih podanika. Hel, koja je ostavila svoju legiju mrtvih da ih dočeka, obraća  im se kroz njihova usta, tražeći predaju. Počinje okršaj u kojem Hermod divlja i lomi oko sebe mrtve, a Hel objašnjava svoju ulogu. No, kad joj dosadi zarobljava Valkiru i tako uslovljava Hermodovu predaju, dodajući da će videti Tora, koga drže vilenjaci u Alfhajmu i vodi ih tamo.

Dok kralj Lotar besni na Ase i Vane zašto i njima nisu pritekli u pomoć, prilazi mu ratnik sa objašnjenjem da ih je Munin obavestio da je prekasno. Ratnik se predstavlja kao Zigfrid, što je još jedan dokaz da se i autor oslanja na Vagnerovu operu i čuveni ep. Slike se smenjuju dalje:
Alfhajm: vilenjak likuje i objašnjava Hemrodu kako se sve desilo i šta je bilo njihovo oružje pobede. Saslušavši priču, samohvalu i pretnje, Hemrod počinje okršaj pokazujući da nije bespomoćan kako je izgledalo. U žestokoj borbi ubija Fenrira uz svesrdnu pomoć Gunhilde i Arlika, dok Hel beži sa pretnjom na usnama. Oslobađaju Tora, ali on iscrpljen umire, te ih vilenjačka garda napada.

U nepoznatom svetu kod Freje, Valkira i vikinga smiruje otkriće da je i Valahala izmeštena u taj svet.

Asgard: Hemrod ih je u momentu napada prebacio sa tvari koja mu to omogućava. Tu ih je doveo da oda poštu palim Asima pre bitke. U međuvremenu, Gunhilda objašnjava Arliku zašto nije sve  izgubljeno, odnosno da je Odin stvorio deseti svet uzimajući najbolje iz ostalih devet i tamo prebacio Valahalu i Sesrumnir, te da zato ima nade, a i stoga što je Tor zadnjim dahom ostavio Mjolnir Hemrodu, te je on sad u stanju svaku silu nadvladati. Odjednom, gromovi ruše Asgard.

Midgard: sprema se presudna bitka – vilenjaci i divovi protiv bogova i ljudi. Dok Zigfrid priča kako vilenjaci u posedu imaju Gungir i Draupnir, pojavljuju se i naši junaci i dobijamo objašnjenje šta je ’tvar’. Takođe, saznajemo da će Zigfrid nositi Mjolnir, što ga, kao vođu Einherjara, ratnika Valahale i Sesrumnira, čini vrlo moćnim. Uto se pojavlje i Freja sa Valkirama, dok Hermod traži da mu u bici prepuste vođu vilenjaka. Hemrod i uspeva da ubije vođe vilenjaka i otme im Gungir i Draupnir – Odinovo koplje. Pošto je bitka izgubljena, daje ih Zigfridu da ih spoji u oružje Rangaroka. Dok ostali odlaze u sigurni deseti svet, Zigfrid koristi oružje i tako nestaje svih devet svetova.

Sledi epilog u izgradnji novog Asgarda, u kojem učestvuju svi, tako da se čini kao da je to svetionik nade. Hel je preživela pomoću tvari, ali se krije. Zigfrid je možda živ jer je, kao i u epu, okupan krvlju zmaja i neranjiv. Hemrod i Gunhilda su saznali da im je oprošteno i mogu se opet dodirnuti. Na kraju, umirujući crtež prirode obećava novi početak.

Čini se da su nam izdavači System Comics i Lavirint doneli jedan izuzetan strip album, od vrhunske korice i naslovnica, pa preko izuzetnog crteža i priče koja dopušta dublja tumačenja kao moja, ali se može tumačiti i kao pitka avantura u svetu mita. Poseduje i pomalo neobičan dodatak od desetak skica i ilustracija. Nedostataka skoro da nema, sem one male greške u fusnoti i mog ličnog utiska da je format malo prevelik i otežava čitanje. Ovo je ipak remek delo i vredi ga imati u svojoj kolekciji!

[Objavljeno: Autostoperski vodič kroz fantastiku, 24/09/2016]
Objavljeno: 18.07.2017.
Dobitnici nagrada...      Press: LKC
  ...19. Balkanske smotre
  mladih strip autora
!

Na 19. Balkanskoj Smotri Mladih Strip Autora održanoj 30.juna-2. jula 2017. godine u Leskovcu, u konkurenciji od rekordnih 2761 učesnika iz 54 zemlje sa prostora Evrope, Azije, Australije, Afrike, Severne i Južne Amerike, žiri u sastavu: predsednik žirija Bernard Kolle (strip crtač i ilustrator), Adrian Barbu (strip crtač i ilustrator) i Marko Stojanović (strip scenarista i teoretičar) dodelio je sledeće nagrade:

Memorijalnu plaketu “Nikola Mitrović Kokan” u kategoriji strip crtača dobio je Todor Hristov iz Varne u Bugarskoj. Diplome za istu kategoriju dobili su Kenan Halilović iz Zenice u Bosni i Hercegovini i Fran Strukan iz Zagreba u Hrvatskoj.

Memorijalnu plaketu “Nikola Mitrović Kokan” za ilustraciju dobio je Danko Dikić iz Leskovca. Diplomu za istu kategoriju dobile su Ajše Aktaš iz Istambula u Turskoj i Mirijana Dimitrova iz Sofije u Bugarskoj.

Memorijalnu plaketu “Nikola Mitrović Kokan” za scenario dobila je Sanja Pocrnić iz Ljubljane u Sloveniji. Diplomu za istu kategoriju dobio je Stefan Katanić iz Zrenjanina.

Memorijalnu plaketu “Nikola Mitrović Kokan” za strip teoriju dobio je Luka Rakojević iz Nikšića u Crnoj Gori. Diplomu za istu kategoriju dobio je Luka Stojanović iz Leskovca.

Diplomu za najboljeg debitanta dobile su Jasna Nikolova iz Skoplja u Makedoniji i Stefan Stojković iz Leskovca.

Plaketu “Nikola Mitrović Kokan”za doprinos srpskom stripu dodelio je organizator (Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“, ispred Leskovačkog Kulturnog Centra), nezavisno od žirija, i nju su ravnopravno dobili Radivoje Bogićević iz Sremskih Laza i Vasa Pavković iz Pančeva.

U sastavu Smotre održan je konkurs za strip kaiš za Jablanički okrug u organizaciji Leskovačke škole stripa, „Nove naše reči“, Učiteljskog društva Leskovac i Sindikata obrazovanja Srbije – Regionalnog centra Leskovac, i žiri u sastavu Nikola Milićević (novinar), Marko Stojanović (strip scenarista) i Miloš Cvetković (akademski grafičar) nagradio je Jovanu Savić iz Guberevca (kategorija do 10 godina), Marka Miladinovića iz Leskovca (kategorija od 10 do 15 godina) i Darka Stefanovića (kategorija od 15 do 19 godina), a specijalnu nagradu dobila je Nikola Momirović (17 godina), iz Leskovca.

U sklopu manifestacije časopis dodeljuje se i memorijalna nagrada “Miodrag Veličković Mivel” za satirični strip. Žiri u sastavu: predsednik žirija Jurica Dikić (strip crtač i karikaturista), Predrag Stanković (strip teoretičar i književnik) i Ninoslav Miljković (strip crtač i karikaturista), dodelio je nagradu “Miodrag Veličković Mivel” Josipu Sršenu iz Zagreba u Hrvatskoj. Takođe u sklopu manifestacije elektronski časopis za decu “AKO MENE PITAŠ...” dodelio je nagradu za najboljeg mladog strip autora „Mlada velika nada“ Dunji Avramović i Tanasiju Ignjatoviću iz Leskovca. Striparnica “Južni Darkvud” iz Niša dodelila je nagradu za realističan pristup stripu Diani Nanevoj iz Varne u Bugarskoj.

Objavljeno: 17.07.2017.
Post Scriptum (184)      Autor: Zoran Đukanović
Introducing Fascism and Nazism
  Strip i fašizmi
  (Pitanja reprezentacije i interpretacije)

U svim ovim primerima reprezentacije i interpretacije fašizma i fašistoidnih tendencija, ključna su pitanja prepoznavanja odnosa između realnog i simboličkog, kao i odnosa afektivnog i kognitivnog. Primeri se kreću u punom rasponu od ogoljavanja okrutnosti i banalnosti zla, do suptilnosti i ironije pripovedanja o njemu.

U istorijskom smislu nacionalsocijalizam ili kraće nacizam je potekao iz nacionalne socijalističke nemačke radničke partije, mada se koreni nalaze u 19. veku u ultrakonzervativizmu Nietzschea, Wagnera i drugih intelektualaca koji su pomogli da rasističke ideje počnu da izgleadaju kao vredne poštovanja. Ako se krećemo ka generičkom pojmu fašizma (Andrej Mitrović, Vreme netrpeljivih, 1974. i Fašizam i nacizam, 2009), on kao termin direktno potiče od italijanskog pokreta borbenih snopova – Fasci di combattimento, ali sadržinski obuhvata različite ultra desne varijetete koji su se u prvoj polovini dvadesetog veka razvili u Italiji, Nemačkoj, Španiji i Japanu (stoga se govori o užem, specifično italijanskom pojmu fašizma i širem pojmu koji obuhvata i italijanski). Reč je o autoritarnom nacionalizmu (Erich Fromm, Bekstvo od slobode, 1941) koji ultimativno želi da okupi naciju u zatvorenu celinu, poništi pojedinca i demokratske institucije, preuzimajući odgovornost umesto njih.

Još opštiji pojam od fašizma je totalitarizam koji obuhvata znatno raznovrsnije fenomene. Totalitarizam je ideologija natpolitizacije svih pora društva. Nije svodljiv niti na jednu naciju, državu, kulturu, ideologiju ili religiju. Dakle, univerzalniji je od pojedinih religija i ideologija, a mnoge od njih su u određenim istorijskim trenucima proizvele opskurantizam i neki oblik totalitarizma. Fašizam, nacizam, staljinizam, maoizam, Crveni Kmeri, Frakcija Crvene Armije (RAF) i slična ustrojstva su oblici desnog i levog totalitarizma (Karl R. Popper, Beda istoricizma, 1945. i Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji, 1945; Hannah Arendt, Izvori totalitarizma, 1951, 1958. i Eichmann u Jerusalemu, 1963; Czesław Miłosz, Zarobljeni um, 1953; Leszek Kołakowski, esej O teološkom nasleđu u savremenom mišljenju, 1959; romani i eseji Milana Kundere; Stefan Aust, The Baader-Meinhof Complex, 1985). Religiozni totalitarizam je strukturalno povezan s njima upravo polaganjem prava da kontroliše sve segmente društvenog života, uključujući kulturu, svakodnevicu i medije.

How to Read Donald Duck -
Imperialist Ideology in the Disney Comic

Fašistoidnost, pak, obuhvata sve svesne, polusvesne ili nesvesne  tendencije ka fašizmu, neofašizam (neonacizam, naravno, nije njegov jedini oblik), skinhedse i druge militantne grupe, dakle prošlost, sadašnjost i budućnost ovih tendencija. I budućnost je neophodno obuhvatiti jer se strip kao medij, koji objedinjava tekstualnu i vizuelnu naraciju, u svojim fikcionim oblicima bavi upravo distopijskim oblicima budućeg, neretko posežući upravo za aspektima fašizacije.

Predstavljanje fašizma, fašizacije i fašistoidnosti u stripu izrazito je polimorfno i ovaj kratki tekst može se tek dotaći nekih od aspekata ovog fenomena. Ova polimorfnost uvek se ispoljava u nekom konkretnom kontekstu, krećući se u najrazličitijim pravcima. Možemo krenuti od nečega što bih nazvao metapristupom, a to „početnice u stripu“ svakako jesu. Fašizam i nacizam za početnike (1993, scenario: Stuart Hood, crtež: Litza Jansz) je stripska knjiga u kojoj su obrađena četiri istorijska tipa fašizma do Drugog svetskog rata, posleratno neonacističko huliganstvo, eksplozija ultranacionalizma u istočnoevropskim zemljama i zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza i politički uspeh krajnje desnice u zapadnoj Europi. Ovaj oblik stripa je, ipak, na rubu stripskog izražavanja zato što se kreće u pravcu nefikcionalnog predstavljanja ove teme, s ciljem da ima edukativnu funkciju. Nas primarno ovde, međutim, zanima strip kao fikcija, kao pripovedanje čiji je jedan sloj predstavljanje i interpretacija fašistoidnog.

Ikonografija fašizma obuhvata sve aspekte kostimografije, arhitekture i grafičkih obeležja do kojih je fašizam izuzetno držao, i drži. Neophodno je reći da je specifično nacizam u vizuelnom smislu izuzetno dobar dizajn. Ako ništa nisu razumeli oko apstraktne umetnosti – mada su neki od nacista privatno bili finansijski osvešćeni, te su u potaji čuvali kolekcije apstraktne umetnosti (ideološki ološ ratnih zločinaca tokom ratova za raspad Jugoslavije uzeo je ovaj oblik investicione štednje i skladišćenja kapitala takođe k znanju) – kada je došao red da se SS elita dizajnira, tu nije bilo mesta za neukost. Dizajn je bio nesrazmerno elegantniji, eksplicitno elitniji od smeđih košulja prvobitne partijske vojske SA Ernsta Röhma, kasnije u krvi desetkovanih i obezglavljenog vođstva tokom Noći dugih noževa. Kockice nacističkog mozaika su se slagale u neverovatnu marketinšku poruku, počevši od prilagođavanja/preuzimanja/krađe arijevskog simbola svastike, nacističkog orla preotetog od rimskih centuriona, preko neoklasicističke, monumentalne arhitekture Alberta Speera zaduženog za ključne zgrade u Berlinu (njegovi nacrti sadržali su planove za totalnu rekonstrukciju Berlina; jedino je poraz u ratu sprečio njihovu grandioznu realizaciju) i stadion u Nirnbergu, uključujući ključni doprinos izuzetno talentovanih propagandno-dokumentarnih filmova Leni Riefenstahl, koja je od svega toga stvarala vizuelni narativ, vizuelno pripovedanje omamljujuće vrste. Sve je ovo, bilo pripremna gozba, senzitivizacija za to kako će fašizam prikazivati holivudski film i strip širom sveta. Vizuelno će se ovde povremeno odvajati od ideološkog, da bi mu se opet vraćalo.

'Hansi, devojka koja je volela kukasti krst'

Svakako ne bih želeo da svodim perspektivu ovog teksta na cultural studies. Perspektive kritike kolonijalnog diskursa, kritike neoliberalnog kapitalističkog diskursa kod Dorfmana i Mattelarta u Kako čitati Paju Patka – Imperijalistička ideologija u Disneyjevim stripovima (1971) kolikogod da senzibilišu naš dijapazon posmatranja, toliko ga i sužavaju.Monoteistička čitanja ostaju monomanska i pored sve njihove radikalne lucidnosti.

Metanivo zadovoljstva pri konzumaciji stripova Alex Raymonda proističe iz njegove uspešne zamene teza – “glavno” (sama pripovest) je potisnuto u drugi plan, čak marginalizovano, a “sporedno” (glamur) postaje možda najvažniji izvor čitalačke fascinacije. Raymond je bio neumoran u kreiranju kostimografije. Pomalo “wagnerijanska”, priča u Flašu Gordonu (1934-1943) doista obiluje prizorima veličanja tela posredstvom impozantnih gestova, ne libeći se patetike i teatralnosti. Suzan Sontag u eseju Fascinantni fašizam (1974) tesno povezuje kič pristup veličanju tela sa totalitarnom ideologijom. Ipak, ovakva veza je samo moguća, ali ne i nužna. Kod Flaša Gordona u pitanju je pre oblik jedne opštije imperijalne ikonografije kiča. Tridesete godine jesu ne samo doba procvata totalitarne ikonografije nego i Holivuda. I posle analiza socijalno-psihološkog sadržaja, i posle skidanja patetične pozlate, posle “demistifikacije” teatralnosti Flaša Gordona, izvesna autentična grandioznost ovog stripa ostaje.

Strip Hansi, devojka koja je volela kukasti krst (1973) Al Hartley je bazirao na životnoj priči Marije Anne Hirschmann koja je „s istim entuzijazmom prihvatala prvo ideje nacizma, a potom američke hrišćanske demokratije“. Ovaj podosta lobotomirani strip spada u kuriozitete  propagandnog stripa američke desnice.

U osvešćeno beskompromisni odnos prema fašizmu spadaju stripovi Vittorija Giardina i Paula Gillona. Giardinov Max Fridman: No Pasaràn (2000-2008) portretiše borbu protiv španskih fašista tokom građanskog rata, a njegov Jonas Fink (1991-1998) bavi se aspektima totalitarizma u Čehoslovačkoj pedesetih, gde mladi Jevrej odrasta u Pragu. Giardinovo impresivno i minuciozno bavljenje istorijom poseduje, međutim, i tragove izvesne krutosti u klasičnosti njegovog pristupa. Gillonov U ime svih mojih (1986-1987), po scenariju Patricka Cothiasa, bavi se direktno nacističkim okrutnostima u Varšavskom getu. Pojedini poetični momenti u priči samo pojačavaju efekt tragičnosti.

Kurir sa Psunja - Strip Revija #26, 1963

Veza biografije autora i stripske interpretacije fašizma može biti varljiva. Ne moraju biti u direktno proporcionalnom odnosu. Andrija Maurović, najveći genije jugoslovenskog stripa, iako sam antifašista, učesnik rata kao partizan, prikazivanje neprijatelja mu nije bilo primarni objekt njegove crtačke imaginacije. Veliki poznavalac egzistencijalnog zla u ljudima, svoja najbolja portrteisanja zla vezivao je, međutim, za minule epohe, za vremena do pre Drugog svetskog rata, a pre svega za ikonografiju vesterna.  Maurović je poznat po svojoj osobenoj vestern kostimografiji i generalnoj ikonografiji, uvek nešto arhaičnijoj od one koju smo mogli gledati u kasnijim filmskim vesternima. Pre nego nacisti, njega fascinira recimo progon veštica ili uskočki pobunjenici. Kauboji osvetnici dominiraju njegovim stripovima, nesravnjivo više od nacista, pripadnika vermahta, ustaša. Kao da je formirao svoj primarni osećaj egzistencijalne pretnje u vremenu koje je prethodilo njegovom inače sigurno emocionalno proživljenom iskustvu u ratu. U intervjuima o tom periodu nije mnogo govorio.

Za razliku od Maurovića, Julio Radilović – Jules ostavio je mnogo impresivnije portrete fašista. Pri tome ne mislim toliko na komercijalno uspešniji strip Partizani iz osamdesetih godina, koliko na kreativno crtački daleko autentičnije njegove stripove kao što su Kurir s Psunja (prema romanu Gabrijela Vidovića, scenario: Norbert Neugebauer - Mladi zadrugar, 1960; Strip revija 1963) s psihološki upečatljivim prikazivanjem ustaša (i četnika) i Kapetan Leši (scenario: Žika Mitrović i Dušan Zega, 1960-1964) u kome je kreirao bogatu galerija balista s impresivnom kostimografijom koja se ne zaboravlja. Elegancija Julesove linije, majstorsko tuširanje, tretman odeće, gotovo opipljivost tkanina, prevoji na njima i senke koje se uvlače u te prevoje, snažno okupiraju posmatračevu pažnju. Istovremena „izlomljenost“, izgužvanost i mekoća odeće se uzajamno pothranjuju. Reč je o izvesnom ideološkom standardu kakvog smo se mogli nagledati u tadašnjim partizanskim filmovima, onima koji nisu gazili u dosadnjikavu površnost, a budili su maštu egzotičnom interpretacijom ratne avanture.

Desimir Žižović Bujin crtač je legendarnog stripa Mirko i Slavko (1958-1979), najtiražnijeg jugoslovenskog stripa ikada (tiraž se kretao do 200.000 primeraka). Mada nije bio namenjen propagandnim svrhama, strip je vrveo stereotipima o Nemcima i partizanima. Za njega je vezan vic „Mirko, pazi metak! Hvala Slavko, spasio si mi život!“ pa su mnogi poverovali da se taj dijalog zaista i pojavio u stripu. Mirko i Slavko su u svakoj epizodi ubijali mnoštvo Nemaca, ali ni u jednoj epizodi nisu ubili nekog četnika, što neki pripisuju činjenici da je Bujin je tokom rata jedno vreme proveo u četnicima.

Iz Wostokove parodije 'Mirka i Slavka'

Wostok (Danilo Milošev), jedan od gurua andergraund stripa, kreirao je niz briljantnih parodija Mirko i Slavko u drugoj polovini devedesetih. Jedna od njih je Jeder fуr sich und Gott gegen alle (Svako za sebe, a Bog protiv svih, po originalnom nemačkom naslovu filma Wernera Herzoga Tajna Kaspera Hauzera). U njemu nemački oficir usklikne „Ah, tako mi germanskog ibermenša, to mora da su oni boljševički smrdljivi prljavi nedorasti Mirko i Slavko!“, a drugi nemački vojnik apsolvira temu sa „Sad ćemo da im jebemo kevu niževredne rase...“

Mirko Ilić, slavni svetski dizajner, lider grupe Novi kvadrat koja je revolucionisala strip krajem sedamdesetih godina, nikada nije uradio strip na temu nacizma, ali poslednjih godina drži predavanja o simbolima skinhedsa i neofašističkoj ikonografiji, grafičkom govoru mržnje neonacističkih i ekstremnih navijačkih grupa na prostorima bivše Jugoslavije.

Predstavljanje nacizma u stripu nalazi jedan od najupečatljivijih primera u Mausu (1991) Arta Spiegelmana. I tu se pristupi kulturnih studija i potpisnika ovih redova metodski razilaze. Tematska relevancija, koja je ključna za kulturne studije, tek je samo jedan aspekt relevantnosti dela. Kreativna vrednost dela, koja daleko prevazilazi tematsku relevantnost, tek udružena s njom, postaje nezaobilazni beočug u istoriji medijske reprezentacije. Da Maus nije remek-delo pripovedaštva on nikada ne bi revolucionisao medij kojim se izražava i ključno doprineo promeni njegovog kulturnog statusa. Miki Maus je bio Jevrejin. Te Goebbelsove reči mogle su poslužiti za povod Spiegelmanu da sebe, svoga oca, majku i sve Jevreje u stripu iscrta kao miševe. Nemci su u obličju mačaka. Crtački pristup dosta oprečan Disneyevom „odevanju“ ljudskih karaktera u više ili manje ljupke životinje. Neka vrsta ironično preokrenute rukavice disneyevskog antropomorfizma.

Bleksad: Arktička nacija (2003) scenariste Juana Díaza Canalesa i crtača Juanja Guarnidoa služi se samo unekoliko Spiegelmanu srodnim postupkom antropomorfizma, ovaj put u portretisanju neofašizma, u distopijskom ambijentu nalik Americi. Rasizam, neznatno izmenjena ikonografija, sa crvenom trakom na rukavu i krstom u belom krugu koji nije kukasti, ali ima svoje krake... 

U čemu je tajna fascinantosti fašizma, u čemu je odgonetanje tajne, odgonetanje koje je sjajno započela Susan Sontag u eseju Fascinantni fašizam, ali i Liliana Cavani filmom Noćni portir (1974, dakle iste godine). Cavani eleborira uznemirujuće seksualne i psihološke ambivalencije prouzrokovane perverznošću situacije ugrožene ljudskosti. Ugroženost rađa raspon reakcija koji uključuje perverznu percepciju i interpretaciju i od strane samih žrtava.

'Maus' Arta Spiegelmana

Uostalom, postavimo pitanje mnogo jednostavnije. Zašto volimo da gledamo horor filmove? Zašto smatramo da su portreti negativaca često fascinantniji od njihovih kontra parova u drami dobra i zla? Istorija filma i stripa mogla bi se ispisivati i iz ugla fascinacije negativcima.

I, naravno, neizostavna elegancija. Travis Charest, po scenariju Scotta Lobdella, u crossoveru Zlatno doba - WildC.A.T.S. / X-Men (1997) i Sean Gordon Murphy u stripu Američki vampir – Opstanak najsposobnijih (2011), po scenariju Scotta Snydera, briljiraju elegancijom naci ikonografije, posebno uniformi i insignija, koje se savršeno uklapaju u podvarijantama naučne fantastike koje sadrže sajberpank ili horor elemente. Charest je manijakalni perfekcionista crteža i kod njega su nacisti apstraktni pojam, žanrovski ispražnjen arhetip zla i pretnje, ništa specifičniji od ostalih negativaca u svetu mutanata, sem po briljantno urađenim uniformama. Uvek na granici ironije, ali ne čineći ironiju agensom političke interpretacije, pošto nje u suštini nema. Reč je o horor-avanturističkom žanru u kome se pripovedanje fokusira na uzbudljivost i akciju, dok pitanja o političkim implikacijama ostaju nedirnuta. Murphy je, pak, čarobnjak manipulisanja prostorom, pa u svaki interijer unosi pomalo labirintske zagonetke koje sadrže i reference na grandioznost nacističke arhitekture.

Prikazivanje je uvek interpretacija. Razlike, međutim, u učešću interpretacije i njenoj eksplicitnosti u prikazivanju su ogromne.

Alex Ross Carstvo božje (Kingdom Come, 1996, po scenariju Marka Waida). Strip je slikan gvaš tehnikom. Priča je o sukobu suprotstavljenih grupa superheroja. Ako „isključimo ton“ (tekst), i čitamo ono što je rečeno vizuelnim govorom tela Rossovih protagonista, tema je natčovek, glorifikacija moći i superiornosti. Prikazivanje pokreta kao grandioznih sačinjava koreografski spektakl tela. Smenjuju se stilizovane egzibicije nastupa superheroja, monumentalnost prizora opčinjava. Ako je nešto vizuelna idolatrija natčoveka, to je nesumnjivo ova Rossova vizuelna interpretacija, odevena u kostime superjunaka. Njihova kič grandioznost i vizuelna perfekcija idu ruku pod ruku.

'Američki vampir' - Sean Gordon Murphy

Na prvi pogled začuđujuće, ovoj desnoj interpretaciji superheroja utro je put autor čiji su subverzivni zahvati u svet superheroja dugo izgledali da se kreću istim pravcem kao i revolucionar stripskog medija Alan Moore. Scenaristički spoj Franka Millera sa crtežom Davida Mazzucchellija – Derdevil ponovo rođen (1986) i Betmen: Godina prva (1987) jesu autentična remek-dela. Betmen: Povratak mračnog viteza (1986) i pogotovo njegovi nastavci (201-2002, 2015) počeli su, međutim,  da smanjuju razliku između autora i njegovih karaktera od kojih neki jesu desničari s fašistoidnom inklinacijom. To što je Miller u javnom životu iskazao sklonost američkoj desnici, ne olakšava stvar.

Prevarljiva je sličnost stripa Ranx (1978-1993) Tanina Liberatorea i Stefana Tamburinija sa gore navedenim, bilo vizuelnim, bilo integralno stripskim inklinacijama u interpretaciji. Ranx im, međutim, ne pripada. Njegova brutalnost i politička nekorektnost (prema levici, siromašnima, invalidima, obespravljenima, staricama, deci, majkama i seksualnim manjinama) toliko je preterana da predstavlja subverziju doslovnosti, tortu bačenu u lice čitaocu, parodiju političke nekorektnosti. Ranx svoju žestinu povlači iz najžešćih ironičnih tradicija strip andergraunda koji je suprotnost kodovima desničarskog senzibiliteta.

I za kraj još o Jasonovom kratkom grafičkom romanu Ubio sam Adolfa Hitlera (2007). U njemu je nacizam tek poetički MacGuffin, izgovor za bizarnu priču o plaćenom ubici i njegovoj svakodnevici. Od pedesetak stranica, na svega devet se pojavljuje Hitler u uniformi, a od toga na dve stranice još jedan uniformisani nacista. Čitav pripovedački kontekst i Jasonov crtački stil daju ovoj mikroreprezentaciji nacizma blagi parodični, gotovo optimističan ton u melanholiji svakodnevlja koja okružuje vremensku kapsulu nacizma (plaćeni ubica je junak koji putuje vremeplovom da ubije Hitlera).

U svim ovim primerima reprezentacije i interpretacije fašizma i fašistoidnih tendencija, ključna su pitanja prepoznavanja odnosa između realnog i simboličkog, kao i odnosa afektivnog i kognitivnog. Primeri se kreću u punom rasponu od ogoljavanja okrutnosti i banalnosti zla, do suptilnosti i ironije pripovedanja o njemu. No tu nije kraj, uvek se otvara put i nazad, do ponovnog susretanja s banalnošću zla – kao krajnjeg ishodišta svakog kiča koji želi da se proglasi za grandioznost, za transsuptancijaciju, ishodišta osećanja čije implikacije ljudi ne žele uzeti ozbiljno.

(PROLETTER - jugoslovenski portal za umjetnost i društvene odgovore,
26. 12. 2016. proletter.me/portfolio/fasistoidnost-i-strip/)
Objavljeno: 16.07.2017.
Strip: Noćni sud (37)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 16.07.2017.
Strip: Cane (291)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 15.07.2017.
Portal prema kosmičkom zlu...      Autor: Ilija Bakić
  ... „Kuća na granici“ Ričarda Korbena
  i Sajmona Revelstrouka;
  
izdavač „Darkwood“ 2016.

„Kuća na granici“ je strip adaptacija istoimenog romana Vilijama Houpa Hodžsona (1877-1918), jednog od ukletih pisaca fantastike natprirodnog odnosno dela „strave i užasa“ koja će, posle II svetskog rata, postati temelji na kojima se gradi žanr znan kao „horor“. Kao i nekolicina njegovih kolega po spisateljskom „svetonazoru“, Lavkraft, Artur Meken, Lord Denseni, Klark Ešton Smit i Hodžson nije bio previše poznat i poštovan za svog života ali su kvalitete njegovih dela prepoznale potonje generacije posvećenika i tako ga otrgle od nezasluženog zaborava. Roman „Kuća na granici“ smatra se Hodžsonovim reprezentativnim, remek-delo. U tandemu autora koji je uradio strip adaptaciju svakako je poznatiji Ričard Korben (1940),  legenda, od velikih strip kompanija-sindikata, nezavisne produkcije, koji je karijeru započeo u opskurnim izdanjima posle kojih su sledili prevratnički „Creepy“ i „Eerie“ a nastavio u prestižnom „Heavy Metal“-u, kome je Korben bio jedan od vizuelno prepoznatljivih „zaštitnih znakova“. Korbenova naklonost uvrnutoj, mračnoj fantastici i hororu odnosno bizarnoj naučnoj fantastici sa jakim uticajem epske fantastike, bogato je nadograđena njegovim prepoznatljivim stilizovano-karikaturalnim crtežom i insistiranjem na jarkim, „tehnokolor“ bojama. „Spoj“ egzotično-hermetičkog pisca i ekstravagantnog crtača u strip albumu, originalno nastalom 2000. godine, svakako je morao da bude izuzetan. Doda li se tome i predgovor koji je napisao Alan Mur, još jedna živa strip legenda, sreći stripoljubaca nema kraja. Da je reč o nesvakidašnjem doživljaju najaviće sam Mur svojom neobjašnjivo lakonskom konstatacijom da on strip o kome piše „nije pogledao u potpunosti“ mada smatra da „Video je, ipak, dovoljno (...)“! Ako je i od Mura - mnogo je. Jer, ovaj strip zaslužuje više respekta i uvažavanja.

Korben i Revelstrouk su, očito, poradili na adaptaciji romana pa su ga premestili u 1952. godinu u sevenu Irsku kojom šetaju dvojica momaka, bivših studenata na Oksfordu; sticajem okolnosti (zbog malo njihove nespretnosti i mnogo nabusitosti lokalnog siledžije) momci beže iz kafane pred besnom gomilom i zabasaju na ostatke velike kuće na grebenu ispod koga se otvara bezdan kome se dno ne vidi. Tu otkrivaju dnevnik Bajrona Golta, vlasnika kuće, iz 1816.g. koji je u njoj živeo sa sestrom Meri i psom Biberom. Kuću su kupili jeftino ali je njena cena, ispostaviće se, paprena. U prvoj su šetnji novi vlasnici naleteli na strašna, svinjolika bića koja su ih žestoko napala i saterala u kuću ali nisu uspela da je osvoje mada su teško povredila Meri. Dok mu se sestra oporavlja Bajron sa psom istražuje bezdan ali ga odatle izbacuje velika poplava. Vrativši se, Bajron zatiče sestru u potpuno neuračunjivom stanju a i on počinje da redovno sanja košmarne snove. Granica između snova i jave, halucinacija i noćnih mora definitivno se briše. Meri i Biber se vraćaju iz mrtvih a Bajron prisustvuje, ili mu se čini da prisustvuje, grandioznim scenama sukoba Dobra i Zla. Dnevnik se naglo prekida naznakama da zlo ulazi u sobu ostarelog Bajrona... Studenti su zbunjeni sadržajem knjige mada jedan smatra da Golt nije bio lud ali ne stiže da to obrazloži jer -begunce otkriva potera. Nadajući se da neći biti teško isprebijani studenti se predaju; njihovo batinjanje, međutim, prekida napad svinjolikih bića koja izmasakriraju sve osim jednog studenta koji završava u zatvoru spoznajući istinu da je kuća portal prema nepojmljivom zlu koje preti s druge strane a koje samo čuvar praga može zaustaviti i tako sačuvati ravnotežu između Reda i Haosa, Života i Smrti, Svetla i Tame...

„Kuća na granici“ barata nekolikim opštim mestima dobro znanim u literaturi (još od antičkih vremena a posebno u periodu romantizma i tzv „gotskog romana“): tajanstvena mesta, bizarna bića, čudnovati, neobjašnjivi događaji iza kojih se „valjaju“ krucijalne sile i principi našeg sveta i Svemira. Sudar moćnih sila zla sa nejakim ljudima, njihov otpor i neminovna propast, uticaj zlih pretnji i neizvesnosti na razum, raspad civilizacijskih konvencija, spoznaja smrtnosti jedinke ali i njene beznačajnosti u kosmičkim razmerama elementi su košmarne, na momenta i konfuzne priče (no, da li se od smetenog Bajrona može očekivati drugo?) koja je oplemenjena romantičarskim detaljima (ukleta bogataška kuća, nerazjašnjeni odnosi sestra i brata, blazirani pohodi u prirodu...). Korbenov grafizam našao je u ovoj priča idealan teren za razmahivanje; on je u njoj upotrebio sva svoja znanja i sve trikove: stilizovan crtež, neobične rakurse, teško pregledne slike, dinamičku montažu-konstrukciju tabli, poigravanje kolorom (prirodni kolor za početak priče i plavo-sivo profiltrirani za scene sukoba sa zlom).

U konačnom sabiranju utisaka, „Kuća na granici“ se, zahvaljući zavodljivosti svog patiniranog, egzotično-starog predloška, predstavlja kao maniristički precizno delo koje će se svakako dopasti ljubiteljima Korbenovih crtačkih ekstravagancija.

(„Dnevnik“, 2017)
Objavljeno: 14.07.2017.
Leteći start...      Press: Čarobna knjiga
  ...Tri toma Anihilacije na LETEĆEM STARTU!

NAJBOLJA MARVELOVA KOSMIČKA SAGA - SVIH VREMENA! ANIHILACIJA!!!

Kraj univerzuma kakvim ga poznajemo. Nezaustavljiva sila se roji iz centra univerzuma i preti da će zauvek izbrisati postojanje, a za sobom ostaviti samo tišinu i MIR – jednog, usamljenog vladara Anihilusa!

Talas koji s jednakom lakoćom proždire junake, svetove i galaksije ne namerava da se zaustavi, ali stvari počinju i pre početka, pre prvog dana anhilacije. Pratite svaki novi Anihilusov korak ka krajnjoj pobedi, posvedočite kako se svaki otpor čini beznačajnim!

Draks Razarač, Nova, Kvazar, Ronan Tužilac, Superskrul, Tanos, Galaktus i Srebrni Letač samo su mali deo junaka i zlikovaca koje možete sresti u ovoj galaktičkoj sagi. Dok civilizacije propadaju, žrtve se ne daju izbrojati, a novi junaci se uzdižu u vrtlogu adrenalina – sve ih povezuje samo jedan cilj.

Doživeti sutra!

THE BEST OF MARVEL #13-15. • Na Letećem startu od 13. do 16. jula, na sajtu Čarobne knjige, u knjižari „Bulevar Books“ u Novom Sadu i u striparnicama „Darkwood“ i „Alan Ford“ u Beogradu!

www.carobnaknjiga.rs
Objavljeno: 13.07.2017.
Strip: Borovnica (44)      Autor: Darko Macan

Najnoviju pasicu Borovnice možete sutra potražiti na Facebooku!!!
Objavljeno: 13.07.2017.
Razgovori o stripu... (30)      Autor: Predrag Đurić
Petar Meseldžija je rođen 5. avgusta 1965. godine u Novom Sadu. Značajan deo detinjstva proveo je kod rođaka u Krčedinu, gde razvija ljubav prema stripu. U rodnom gradu je završio osnovnu i Srednju elektrotehničku školu, kao i Akademiju umetnosti. Godine 1991. iselio se u Holandiju, gde i danas živi sa suprugom Anitom.
Prvi stripovi su mu objavljeni 1980. godine u izdanjima Dečjih novina iz Gornjeg Milanovca EKS almanah i YU strip. Stripom se profesionalno bavi od 1981. godine, kada započinje saradnju sa Forum – Marketprintom, iz Novog Sada. Za ovu izdavačku kuću prvo radi strip Krampi,  po sopstvenim i scenarijima Dušana Vukojeva, koji u kaiševima i u po jednoj tabli izlazi u Stripoteci. Narednih godina radi kraće stripove, uključujući i dve epizode Kreker Kida, koje su kasnije objavljen u listu Neven, izdavača Dnevnik iz Novog Sada. Godine 1988. priključio se timu autora koji je radio na stripu o Tarzanu. Po odlasku u Holandiju završava strip Kanu po ideji Serhia Aragonesa. Nakon toga potpuno prestaje da se bavi stripom i prvenstveno se bavi ilustracijom i slikarstvom. Prvu samostalnu izložbu održao je 1998. godine u galeriji Tjalf Šparnaj u Amsterdamu. Potom sledi niz grupnih izlozbi u raznim galerijama i muzejima u Holandiji i SAD.
Radovi su mu štampani širom sveta u mnogim knjigama i magazinima, kao i u vidu postera. Ilustrovao je nekoliko knjiga, počevši od knjige Peter Enkorak, preko Kralj Artur i vitezovi okruglog stola, pa do knjiga inspirisanih srpskom mitologijom i  narodnim bajkama. Knjiga Legenda o Baš Čeliku za koju je Meseldžija napisao tekst i naslikao ilustracije,  inspirisana je narodnom pričom o Baš Čeliku, a objavljena je u Srbiji 2008. godine Englesko izdanje ove knjige je objavljeno u SAD 2010. godine.
Njegovi kratki stripovi sabrani su u knjizi Esmeralda i druge priče, koja je objavljena 2012. godine, dok su Krampi i Kreker Kid objavljeni u albumu dve godine kasnije. Iste godine se pojavila i knjiga za decu Slovarica, nastala prema stihovima Dude Vukojeva, kao i Knjiga džinova godinu dana kasnije.
Petar Meseldžija je dobitnik brojnih nagrada, među kojima su i Plaketa Zlatnog pera Beograda, nagrada Maksim u Zaječaru, jedna zlatna i dve srebrne nagrade Sprektrum  u SAD, kao i nagrada žirija na 59. svetskoj konvenciji naučne fantastike, održanoj u Filadelfiji 2001. godine. Takođe je nagrađivan i na konkursima za strip Malih novina iz Sarajeva i Mladine iz Ljubljane.
  Intervju: Petar Meseldžija

Ko je Petar Meseldžija?
To bih i ja voleo da znam! Sredinom 1990-ih sam u Holandiji objavio pet tabli iz stripa Kanu, objedinjenih u jednu kratku priču pod naslovom Kos am ja? Još uvek tragam za odgovorom na to pitanje.

Kada ste prvi put došli u kontakt sa stripom?
Najranije detinjstvo sam dobrim delom proveo kod babe i dede u Krčedinu. Čak sam, kad sam imao 4-5 godina, kod njih proveo godinu i po dana u kontinuitetu. Upravo se moj prvi susret sa stripom desio u Krčedinu i da do toga nije došlo, pitanje je da li bih ja jednog dana postao strip-crtač. Tokom mog boravka na selu puno vremena sam provodio sa svojim ujakom, koji je bio pasionirani čitalac stripova. Tako pasioniran da je padao na popravni! Tako su mi rekli. Zapravo, glavni razlog za njegovo ponavljanje je verovatno bilo to što ujak nije voleo školu, pa je vreme predviđeno za učenje, između ostalog, provodio i čitajući stripove. Sve u svemu, on je bio taj koji je uspostavio vezu između mene i stripa. U to vreme prvenstveno je čitao stripove koje je štampao novosadski DnevnikZlatnu seriju i Lunov magnus strip, pa su i moji omiljeni junaci iz tih serija bili Veliki Blek i Komandant Mark, a voleo sam i Zagora. Teksa Vilera sam voleo manje, a ostale još manje. Čitao sam ono što je ujak kupovao i čitao. Sem navedenog, on je čitao i stripove o Taličnom Tomu i Asteriksu. Prvi crteži, inspirisani stripom, koje sam crtao kao klinac su bili crteži Taličnog Toma.

U to vreme, 1970-ih godina, koliko su Vas Vaši vršnjaci pratili u ljubavi prema stripu? Koliko se o stripu razgovaralo?
Strip je u to vreme bio tretiran kao šund. Ako me sećanje ne vara, strip sam počeo malo ozbiljnije da crtam 1977. godine, a do tada sam jednostavno crtuckao. Ne sećam se kako je društvo reagovalo na to moje crtkanje stripova u osnovnoj školi, ali kako sam već sa 15 godina počeo da objavljujem Krampija, društvo iz srednje škole je vrlo pozitivno reagovalo na to, pa sam zbog svog crtačkog umeća i „uspeha“ imao zavidan rejting u razredu.

Kakve impresije nosite iz detinjstva u Novom Sadu i Krčedinu?
Ima ih puno. Sto se tiče crtanja i stripa, moji rani crteži bili su inspirisani radovima Volta Diznija. Pogotovo mi se dopadalo ono što je Dizni studio uradio pre 2. svetskog rata. Onda sam otkrio Taličnog Toma i Asteriksa, te su mi crteži bili pod uticajem tih stripova. Kad sam počeo da radim realistički strip, uticaj Velikog Bleka bio je značajan. Obožavao sam Velikog Bleka i još uvek se sećam prve epizode, koja mi je iz nekog razloga bila i najdraža. Nemam je u svojoj kolekciji stripova. Imam zato drugu epizodu – kupio sam je pre par godina na nekom od strip-susreta. Tek kasnije sam počeo da crtam Bleka. Pre nego što sam stvorio   Krampija, radio sam Bleka za Dnevnik.

Koje stripove ste rado čitali?
Stripove Baneta Kerca, komične stripove Dude Vukojeva, Poručnika Bluberija, Udercove i Brekijine stripove, zatim stripove Mila Manare, a posebno Indijansko leto, pa Konana, Spajdermena, Princa Valijanta. Izuzetno cenim radove Igora Kordeja (pogotovo ono sto je radio 1980-ih godina), Rajka Miloševića Gere, Dejana Nenadova.

Koliko danas pratite strip?
Jako malo, ali ipak više nego devedesetih. Delom zahvaljujući i Dejanu Nenadovu, koji mi je blizak prijatelj, a nakon njegovog povratka stripu. Jedno vreme sam zalazio u prodavnice stripova u Holandiji i to što sam video nije mi se dopalo. Čini mi se da je kvalitet današnjih stripova, generalno uzevši, na nižem nivou od kvaliteta stripa u 1980-im. To važi i za naš i za evropski strip. Te 1980-te su bile zlatne godine stripa. Danas je sve nekako isto, sve je podjednako dobro, sve je tehnički vrlo doterano, često korektno do granica perfektnosti, ali ne i genijalno. Ako izuzmemo činjenicu da sam emotivno vezan za strip iz 1980-ih, prema ono malo objektivnosti što mi ostaje, smatram da je među autorima stripa iz 1980-ih lakše naći genijalne stvaraoce nego danas. Renesansa, pa i barok, evropskog stripa je deo prošlosti – manirizam i rokoko su u poslednje vreme u modi...

Koji su bili Vaši prvi profesionalni koraci? Prve stripove ste objavili u YU stripu i Eks almanahu?
Nisam imao nikoga u porodici ko je uticao na mene. Pomoć da učinim prve profesionalne korake pružio mi je Duda Vukojev. Ja sam već sa 14-15 godina ozbiljnije crtao stripove, ali ih nisam objavljivao. Nekako u to vreme se u meni rodila snazna želja da dovoljno uznapredujem u crtanju stripova, da bih mogao da ih objavljujem. U isto vreme sam postao član Foto-kino kluba Novi Sad. Tamo sam upoznao čoveka koji je radio crtani film, na klasičan način, rapidografima na foliji – Dragan Majkić se zvao. Uz njega sam počeo da radim na crtanom filmu, čak sam počeo da radim i svoj crtić – crtao sam jednog mačka kako se približava porciji hrane. Ali i pored mog entuzijazma za crtani film, Majkić je verovatno shvatio da ja više naginjem stripu, pa sam pod njegovim uticajem uradio prvi strip na velikom formatu. Taj strip se zvao Problem. Nakon toga, Majkić je odlučio da me upozna sa Dudom Vukojevim. I tako smo Duda i ja došli u kontakt. Duda je izvršio strašno važan uticaj na mene, kako na moju mladu ličnost u formiranju, tako i na strip-crtača koji se u meni polako budio i razvijao.
Potom sam došao u kontakt sa crtačima u Dnevniku, gde je postojao studio za strip na  čelu sa Banetom Kercem. Tu su bili i Marinko Lebović, Miša Mijatović i Branko Plavšić. U to vreme sam počeo da crtam Velikog Bleka. Odnosio sam crteže Banetu i on mi je ukazivao na greške i mnogo pomagao. Još uvek imam crteže Velikog Bleka sa Banetovim ispravkama. Bio sam impresioniran Banetovim Blekom. Isto tako i Kobrom, kojeg sam precrtavao, pokušavajući tako da izučim osnove i otkrijem tajne crtačkog zanata i stripovskog pripovedanja. Mogao bih reći da se Duda Vukojev brinuo za moju crtačku dušu, a Bane Kerac za moje tehničke sposobnosti. Marinko Lebović i Miša Mijatović su bili vrlo prijatni i takođe su mi dosta pomagali. Sa Brankom Plavšićem, nažalost, u to vreme nisam sarađivao. Njegovi tušerski kvaliteti su me fascinirali i inspirisali.

Nijedna Vaša epizoda Velikog Bleka nije objavljena…
Kad sam počeo da odlazim u Dnevnik, prvo sam radio kopije, precrtavao postojeće table i tako učio zanat, uz, kao sto rekoh, Banetovu pomoć. Jednom sam od uredništva dobio original table Bleka, koja je bila fantastično istuširana. Ni dan-danas ne znam ko ju je tuširao, ali znam da nije Branko Plavšić. Ta  tabla je bila fantastična! Odneo sam je kući i precrtao. U to vreme mi je tuširanje bilo jako značajno. Čini mi se da sam za relativno kratko vreme više napredovao kao tušer, nego kao olovkar. Posle izvesnog vremena napredovao sam dovoljno da mi je uredništvo pružilo priliku da uradim nekoliko naslovnih strana za Bleka. Ne sećam se koliko sam ih uradio, ali znam da su dve naslovne strane objavljene. Na kraju sam „zaradio“ svoj prvi scenario za kompletnu epizodu Bleka. Imao sam tada 15-16 godina. Nakon nekoliko tabli sam shvatio da je taj zalogaj prevelik za moja mala dečačka usta i uvideo da će posao trajati jako dugo, pogotovo imajući u vidu moju crtačku nezrelost. Pored toga, tada sam išao u školu i imao redovne obaveze. Shvatio sam da bi mi trebalo možda i nekoliko godina da završim tu epizodu. Iako sam tad voleo da crtam Bleka, negde u meni je počela da se rađa ideja o tome da ne želim da potrošim toliko vremena radeći licencni strip, već da želim da radim svoj strip, autorski strip, kako se to onda popularno zvalo. Nakon nekoliko nacrtanih tabli, vratio sam scenario i prekinuo rad. U međuvremenu sam, preko Dude Vukojeva, uspostavio kontakt sa Marketprintom. Uradio sam nekoliko kaiševa junaka koji se zvao Čupi i odneo ih uredniku Slavku Draginčiću. Slavko je rekao da je strip dosta dobro nacrtan, ali da mu se kontekst srtipa čini vrlo ograničen. Radilo se o nekom đavolku sa roščićima, malom mangupu, odevenom u teksas pantalone i teksas jaknu, koji je išao kroz strip radeći razne stvari i šaleći se sa samim medijem. Na primer, ide taj Čupi i na zemlji vidi pikado strelicu. On je uzme i baci. Strelica prođe kroz okvir stripa i pogodi nekoga s druge strane. Čuje se „Jao!“. I sve u tom fazonu. Nakon što mi je objasnio konceptualnu ograničenost ponuđenog stripa, Draginčić mi je predložio da probam da smislim nešto drugo. Tako sam došao na ideju za Krampija. Dan kada su prva tri kaiša Krampija objavljena u Stripoteci, a to je bilo 9. 6. 1981. godine, smatram svojim zvaničnim početkom bavljenja stripom.

Da li je postojala neka posebna inspiracija za Krampija?
Jeste! Bio je to strip Krapino Dude Vukojeva i Miše Mijatovića. Strip je urađen negde krajem 1970-ih i, sećam se,  dobio je treću nagradu na konkursu YU stripa. Bio sam pod utiskom tog stripa, pa mi je on poslužio kao inspiracija za Krampija ne samo imenom već i likom. Izvesni crtački aspekti Krampija su inspirisani jednim stripom o malom duhu koji je u to vreme izlazio u Stripoteci, zaboravio sam ime tog stripa. Iz njega sam preuzeo neke stilske detalje, npr. kako crtati grane četinarskog drveća i žbunja, kamenje, travčice i sl...Tako da je Krampi, moglo bi se reći, kombinacija stripa kojeg sam želeo da radim, Mišinog i Dudinog stripa Krapino i tog stripa o malog duhu. „Niko nije bez oca i majke“ – kako reče moja profesorica istorije umetnosti, Katarina Ambrozić.

Kako je došlo do prelaza sa Krampija na realistički strip?
Posle nekog vremena, postao sam svestan ograničenja koje mi je nametao karikaturni strip. Istovremeno želju da se dalje razvijam kao crtač u meni je jačala. Iako mi je tada srce bilo na strani karikaturalnog stripa, hteo sam da se okušam i u realističkom stripu. Posebno nakon što sam upoznao Dejana Nenadova, koji se u to vreme prikazao javnosti kao spektakularni talenat i, kao takav, svojim stripovima „žario i palio“ po YU strip-sceni. Sledeće što sam uradio posle Krampija bio je Kreker Kid, manje karikaturalan u odnosu na Krampija, ali ipak sa određenom dozom stilizacije. Posebno u trećoj epizodi, koju nažalost nikad nisam završio, sam se još više približio realističkom stripu. Onda se desilo da sam po Dudinom scenariju uradio kratak strip pod nazivom Čuvar istine. To je bio početak mog rada na realističnom stripu.

Kreker Kid predstavlja vraćanje na saradnju sa Dnevnikom?
Ne baš − Kreker Kid je urađen 1982. i 1983. godine za Marketprint. Onda sam 1984. morao da idem u vojsku. Kada sam se 1986. godine vratio iz armije, strip i dalje nije bio objavljen u Stripoteci. Ne znam šta je bio razlog za neobjavljivanje, iako su ga uredno platili. Posle nekoliko godina vratili su mi table, koje sam onda objavio u Nevenu. Znao sam urednika Nevena, pa je tim kontaktom, koji je uspostavljen još pre mog odlaska u vojsku, a kroz ilustracije koje sam tada radio za Neven, došlo do objavljivanja Kreker Kida u tom listu.

Kada su u pitanju scenaristi, najviše ste sarađivali sa Dudom Vukojevim. Kakva su sećanja na tu saradnju?
Kao što sam rekao, Duda Vukojev je bio veoma značajna pojava u mom životu u to vreme. Duda mi je bio primer, idol, inspirator. Ne samo u domenu stripa, već uopšte. U to vreme sam želeo da jednog dana kada odrastem, budem kao Duda. Dopadao mi se način na koji je on razmišljao i posmatrao svet. Voleo sam njegov humor, entuzijazam, njegovu lucidnost, pa čak i njegov cinizam. Moja saradnja s njim je bila vrlo prijatna, višeslojna, kompleksna i inspirativna. Bio sam impresioniran njegovom kreativnošću i njegovim idejama. Vrlo rado sam crtao stripove po njegovim pričama. A pošto smo imali blizak odnos, verovatno sam mu ja često sugerisao šta bih voleo da radim, a onda je on na osnovu toga pisao scenarija. Imali smo dobar dil. Bez Dude, verujem da ne bih postigao to što sam postigao, ne samo u kontekstu stripa, nego i umetnosti uopšte, pošto je meni strip predstavljao odskočnu dasku u svet umetnosti.

Sa Dudom ste radili i strip Esmeralda. Uradili ste dve epizode, od kojih je druga objavljena, a prva ne. Šta je bio razlog da se prva epizoda ne objavi i da li je Esmeralda bila prvobitno zamišljena kao serijal?
Jeste, Esmeralda je bila zamišljena kao serijal. Ne sećam se više zašto prva epizoda nije objavljena. To bi trebalo pitati Sibina Slavkovića, odnosno Slavka Draginčića, mada sumnjam da bi se i oni posle toliko godina setili razloga. Druga epizoda je bila malo bolje i efektnije nacrtana od prve, ali ni prva nije bila loša, koliko se sećam. Mada, ko će ga znati!? Pošto više nemam taj strip kod sebe, ne mogu da proverim. U svakom slučaju, tu prvu epizodu sam uradio relativno brzo nakon što sam se vratio iz vojske. Zapravo, započeo sam ga još u armiji. Posle vojske još nisam bio student Akademije umetnosti, već sam se pripremao za prijemni ispit, a paralelno sam radio i strip. Na taj način sam završio i prvu epizodu Esmeralde. Sećam se kako je epizoda izgledala i osećaja koje sam imao dok sam je radio, a taj osećaj mi se dopadao. Sećam se i da sam tada bio pod utiskom i uticajem radova Igora Kordeja i njegovog stila. Tako da ima dosta crtica u toj prvoj epizodi. Mada ima ih i u drugoj. Postojala je ideja da se napravi serijal, ali sam ja te 1986. godine krenuo na Akademiju umetnosti i onda sam morao da podelim vreme između obaveza na Akademiji i rada na stripu. U međuvremenu je počeo i rad na Tarzanu i onda definitivno više nisam imao vremena. A verovatno je u to vreme i motivacija da se nastavi sa Esmeraldom nestala.

Kako je izgledao rad na Tarzanu?
Prva epizoda Tarzana na kojoj sam radio bila je Mis Fani, po scenariju Dude Vukojeva. Odlazio sam tada kod Baneta, da mu pokažem te table. On je u to vreme još uvek bio moj mentor. U stvari tako sam ga tada još uvek doživljavao. Duševno-sadržinski mentor, da tako kažem, mi je bio Duda Vukojev. A Bane mi je bio crtačko/tehnički mentor, do momenta kada smo se posvađali u Marketprintu. To se desilo kada sam jednom prilikom odneo nekoliko istuširanih tabli Mis Fani Banetu na uvid. Sreća da tada nije imao makaze pored sebe! On je voleo da „seče“, tj. kritikuje crtež. Iako, ruku na srce, mislim da je često imao pravo. Dakle, u jednom momentu uzeo je da kritikuje nogu Tarzana, između par drugih stvari. Pitao me je: „Što si nacrtao ovu nogu kao da je atrofirala?!“. Iako tad nisam znao šta znači reč „atrofirati“, Banetova opaska me je ipak pogodila, pošto sigurno nije bila jedina opaska tog tipa koju je tada izrekao. Posle sam shvatio da on hoće da kaže da je noga pretanka, kao da se sasušila. Te opaske se dobro sećam. Bio sam mlad, neobuzdan i pomalo nadobudan. Bane jeste bio moj mentor i uzor i ja sam ga izuzetno cenio kao crtača, ali kako to obično biva, učenik žudi za pohvalom svog učitelja, s jedne strane. S druge, on istovremeno potajno priželjkuje i nada se da će jednog dana prevazići istog tog učitelja. Sećam se da mi ta poseta Banetovoj kancelariji definitivno nije prijala. Sledeći put, koji je ujedno bio i poslednji, otišao sam kod Baneta kada sam radio na sledećoj epizodi Tarzana. Uradio sam nekoliko tabli u olovci koje su svakako bile bolje nacrtane od tabli iz epizode Mis Fani. Dakle, odneo sam te table u olovci Banetu. Bane je uzeo gumicu i počeo da briše ono za šta je mislio da nije dobro. Počeo da crta po mojoj tabli, s namerom da ispravi „grešku“ i pokaze mi kako bi po njemu trebalo nacrtati tu stvar. To mi se nikako nije dopalo, pošto je bez pitanja uzeo da briše ono nad čim sam ja danima radio i mučio se. Drugo, sećam se da je izbrisao noge jednom patuljku, pošto su mu bile pretanke, i nacrtao mu debele noge. Moj patuljak jeste imao tanke noge i ruke, ali  su one bile u srazmeri sa ostatkom tela i njegovom veličinom. Ali Bane je imao drugačije mišljenje o tome kako jedan patuljak treba da izgleda. On je tvrdio da patuljak treba da bude stamenit, te da mu noge moraju biti debele. Tako je izbrisao one lepe, tanke noge i nacrtao debele i nezgrapne. Bilo je tu još par stvari oko kojih smo se zakačili. Sve u svemu, i na stranu moja mladalačka nadobudnost, ali toga puta je Bane zaista preterao, ne samo zato što je „ladno“ obrisao plod moga rada, nego pogotovo zato što je taj plod, tj. tih nekoliko tabli u olovci, bilo odlično nacrtano. Sve u svemu, tu ti se Bane i ja sporečkamo i on me tada istera iz kancelarije. To je bio poslednji put da sam Banetu odneo crteže. Nakon toga naši odnosi su se definitivno pokvarili. Jesmo nakon toga igrali i fudbal i košarku u Marketprintu, ali je godinama odnos među nama ostao poprilično hladan.
Onda se desio taj nesretni rat i ja sam otišao u Holandiju. Tek 2002. godine, za vreme jedne od mojih poseta Srbiji, a kada je moja mapa postera, koju je štampao Marketprint, bila promovisana na Sajmu knjiga u Beogradu, ukazala nam se prilika da popričamo o tom starom incidentu. Jednog dana, Sibin, Bane, ja i još nekolicina ljudi iz Marketprinta, krenuli smo autom za Beograd. Sibin je vozio, a Bane i ja smo sedeli pozadi u autu. Tu smo se Bane i ja lepo ispričali i ponovo, nakon toliko godina, postali drugari. Kaže se u narodu da je za svađu potrebno dvoje. Možda sam nesvesno sugerisao da je prvenstveno Bane bio kriv za ovu svađu. Međutim, kao što već rekoh, ja sam bio nadobudni mladi crtač koji je potajno priželjkivao da ga Bane prihvati i pohvali i da jednog dana možda postane isto tako dobar i cenjen strip crtač kao on. Tako da smo taj sukob prouzrokovali obojica „zajedničkim“ snagama. Niti je mojoj mladosti nedostajalo ludosti, niti je Banetovu mudrost (iskustvo starijeg) krasila popustljivost. U svakom slučaju, bilo pa prošlo. Glavno je da se danas, Bane i ja, možemo slatko nasmejati tim davnim događajima. 
Inače, ona epizoda Tarzana u olovci nikad nije završena. Sledeća epizoda koju sam uradio bila je Nevesta kralja Bohuna, za koju je scenario uradio Bane. Epizodu sam uradio inspirisan Fosterovim Princom Valijantom. Postavio sam to sebi kao izazov, pa se ta epizoda stilski razlikuje od Mis Fani, a i od sledeće, koju je Branko Plavšić tuširao. A poslednja, četvrta, koja nikada nije bila objavljena, razlikuje se od svih ostalih po tome što mi je pao entuzijazam, te je po kvalitetu crteža na nižem nivou od prve tri, iako sadrži par tabli koje su sasvim OK. Čak sam najmanje dve table iz te epizode postavio na svoj vebsajt, što znači da sam zadovoljan njima. Ali epizodom u celini nisam nikada bio jako zadovoljan.

Kako je došlo do saradnje sa Serhiom Aragonesom na stripu Kanu?
Došlo je preko Ervina Rustemagića… Pre toga bih se vratio par koraka unazad, da bi se cela stvar postavila u odgovarajući kontekst. Krenuo sam na Akademiju umetnosti 1986. godine. Narednih godina sam sve više naginjao ilustraciji i sve više se odvajao od stripa. U toku mojih studija na Akademiji sam počeo i rad na Tarzanu, a uradio sam i jedan kraći strip pod nazivom Lov, kao i pomenutu Esmeraldu. Za vreme studija sam pokušao da iskombinujem nekoliko stvari: ilustraciju, slikarstvo i strip. Pred kraj Akademije, 1990. godine, moje interesovanje za ilustraciju je značajno poraslo i u to vreme sam uradio ilustracije za Petera Enkora, za Mladinsku knjigu iz Ljubljane. Knjigu je napisao Teri Džons, jedan od montipajtonovaca. Iako sam se sve intenzivnije bavio ilustracijom, strip nisam napuštao.
Onda sam preko Zorana Janjetova pokušao da radim za Francuze. Od Imanoida sam dobio scenario za nekoliko probnih tabli, koje sam i uradio. Po mom mišljenju, nisam to loše uradio, ali su me oni odbili uz obrazloženje da im moj crtež previše liči na Hogartov, a to im nije trebalo. I dan-danas to ne razumem, kakve veze taj crtež ima sa Hogartom! Uz tih pet crnobelih tabli priložio sam jednu celu tablu naslikanu u ulju. Ali, ni to im nije trebalo.
U međuvremenu sam došao u kontakt sa Ervinom, koga sam poznavao još od 1982. godine, kada je jedna tabla mog stripa dobila drugu nagradu na strip-konkursu koji je on organizovao. Početkom 1990-ih mi je ponudio da radim na novom strip serijalu Kanu, rekavši da je sinopsis uradio Serhio Aragones, a scenario Bojan Kovačević (tokom rada na stripu, ja sam scenario menjao, neke postojeće delove izbacivao, a nove dopisivao). Ponudu sam prihvatio i negde početkom 1990. godine počeo sa radom. Uglavnom, strip nisam uspeo završiti pre svog odlaska u inostranstvo, nego sam ga završio u Holandiji.

Pitanje koje se neosporno nameće je kakva je šansa da se Petar Meseldžija vrati stripu?
Mnogi me to pitaju u poslednje vreme. Glavni razlog mog prekida bavljenja stripom je činjenica da sam 1992. godine konstatovao da se taj „strip-plamičak“ kod mene definitivno ugasio. Potom se nikad više nije rasplamsao. Moje krativne i umetničke aspiracije su me odnele na drugu stranu, u ilustraciju i slikarstvo. Postao sam ilustrator i slikar. Očima slikara gledam svet oko sebe i takav idem kroz svoj život. Nemam potrebu da svoju priču pričam u stripu, odnosno u nizu slika, već samo u jednoj slici, bilo to u kombinaciji sa tekstom, ili bez njega. U poslednje vreme bavim se i pisanjem. Ako mi životne okolnosti budu naklonjene, moglo bi doći do jedne serije knjiga, koju bih sam i pisao i ilustrovao. Dakle, ostao sam pri pričanju priča u slikama (i reči), ali me stripovsko izražavanje više ne privlači. Mada, moram da priznam, ne zatvaram vrata iza sebe u potpunosti. Posle onoga što mi se desilo 1991. godine, više nikada neću reći „Ne, nikada više!“. Ta vrata uvek stoje pomalo odškrinuta. Moguće je, ukoliko se steknu uslovi, i ako mi „sune“, da jednom uradim neki kraći strip. Da se još jednom malo poigram tim medijem, uradivši par tabli na svoj način. Ali, ne verujem da će to ikada biti u smislu rada na nekom strip-serijalu. Neke duhove ne bi trebalo puštati da ponovo izađu iz flaše.

Šta najviše zamerate savremenom društvu?
Površnost i dekadentnost. Izgleda kao da svet više ne ide onom uzlaznom linijom, kojom je krenuo da ide posle renesanse, već da se kreće drugom stranom brega, koja vodi na dole. S druge strane gledano, neko bi možda rekao da se upravo u naše vreme dešava jedna nova renesansa, ovoga puta tehnološka. Na određen način DA, ali vreme će pokazati koliko će nam ugrađivanje čipova u glavu pomoći da postanemo humaniji, životoljubiviji i mudriji. Da se razumemo, nemam ništa protiv tehnološkog razvoja, naprotiv. Fasciniran sam novim postignućima na tom polju. Mene brine to što ćemo, izgleda, prvo morati ponovo da osetimo „razornu moć atomske bombe“, pre nego što energiju atoma počnemo koristiti za sveopšte dobro.
Gledano iz mogu ugla, čini mi se da nestaje idealizma, dok se tehnološki utilitarizam, a sa njim individualizam i materijalizam, sve više uvećavaju i jačaju. Savremeni primitivizam mi smeta. Smeta mi i to što se stvara ideja da nam HEROJI više ne trebaju. A trebaju nam možda više nego ikada, na pragu smo alarmantnog narušavanja životnog balansa na planeti.  Bez heroja društvo ne može da se razvija, ono neko vreme vegetira, a potom nestaje. Heroji su ti koji upiru prst u pravcu rešenja, oni inspirišu, donose svetlo i skidaju paučinu i pomrčinu sa očiju. Pritom ne mislim samo na heroje-vojnike (u stvari najmanje mislim na njih), nego na sve te Prometeje u najširem smislu reči. Bez njihovog uprtog prsta u pravcu horizonta, masa bi izgubila put. Način na koji savremeni zapadni svet pristupa životu ne promoviše više tog heroja, osim ako taj „heroj“ nije „celebrity“, tj. poznata ličnost. To savremeno društvo je zamenilo heroje za „celebrities“. A oni samo izdaleka podsećaju na heroje, a u stvari sa herojima nemaju nikakve veze. Način na koji oni žive svoj život, i uzimajući u obzir životne aspiracije većine njih, pokazuje da nisu u vezi sa suštinskom ulogom i značajem heroja u društvu.
Nažalost, šta drugo očekivati od društva koje je skinulo ideju humanističkog Boga sa trona i umesto njega, na tron postavlja hladnog tehnološkog boga, odevenog u odoru od sjajnih „dukata“. Eto, to mi smeta sve više i više. Izgleda da je moj odgovor na pomenutu situaciju zatvaranje u odnosu na takav spoljni svet i pokušaj da se u sebi stvori jedan intimni svet u kome se još uvek može ogrejati na toploti humanizma, životoljublja i ideja koje nemaju novčanu vrednost, ali su zato veće od nas samih, veće od života. Ideje koje znaju i da uplaše, ali i da daju krila.

I na kraju rezime – izgleda da ono što mi najviše smeta u savremenom društvu nije nedostatak mudrosti i čojstva (njih nikada nije bilo dovoljno u društvu, samo u nekim pojedincima), nego nedostatak namere i pokušaja da se takve ideje postave na horizont i da se ka njima upre prst.

(Objavljeno: Zlatno doba vojvođanskog stripa, 2016. - intervju rađen 2011)
Objavljeno: 12.07.2017.
Autostoperski vodič kroz strip (1)      Autor: Kristijan Šarac
  Kolekcionar – Serđo Topi

Naslov ovog strip izdanja daje nam priliku da malo pričamo o nečem jako nama interesantnom, jasno reč je o kolekcionarstvu.

Kolekcionar nije samo neko ko sakuplja nešto, ti ljudi i znaju mnogo o stvarima koje sakupljaju, neki će ih videti kao zaluđenike, neki kao znalce, zavisi samo od gledišta. Sakupljaju se najrazličitije stvari, mi ćemo navesti one nama dostupne, jer postoje i one koje su samo za ljude sa gomilom novca, kao što su slike, zlatnici, automobili ili satovi. Međutim siguran sam da će se mnogi od vas više pronaći u stvarima poput: kutija od cigareta, kutija od šibica, salveta, boca alkoholnih pića, bočica od parfema, razglednica, hemijskih olovaka, značaka, poštanskih markica, starog novaca, metkova, filmova, igračaka raznih vrsta, slikovnica, stripova i knjiga. Ima tu i ne tako svakidašnjih stvari kao što su metkovi, ali decenija ratnih sukoba tako može da utiče na stvarnost i percepciju iste, uostalom oružje bilo hladno ili vatreno i jeste jedan od skupljih predmeta kolekcionarstva.

Zaustavio bih se na stripovima i knjigama, ako mi dozvolite, jer tu sam na domaćem terenu. Da biste bili kolekcionar nije dovoljno samo da volite da čitate, to je tek početak. Morate imati onaj osećaj da iako ste knjigu čitali tri puta, prosto morate da je nabavite i stavite na svoju policu (ili gde već – jasno je da vremenom i trudom ponestaje polica te morate biti kreativni).

A sad da proverimo da li je ovaj strip vredan vaše i moje kolekcije.

Serđo Topi je autor kog verovatno ne znate, sem ako niste baš pasionirani ljubitelj devete umetnosti, iako je u drugim zemljama za života stekao veliku slavu i ogroman broj čitaoca. Ne zato što ne verujem u vaše znanje, nego pre ovoga je kod nas bio zastupljen samo u po jednoj epizodi Nika Rajdera i Julije, uz po koju priču u već davno zaboravljenim strip magazinima, tako da nam ostaje i taj teret provere kakav je autor i hoćemo li mu se rado vraćati, mada ne bi trebalo sumnjati u nekog ko je zapravo bio poznat kao veliki umetnik, iako je često sam osporavao takve tvrdnje i nazivao sebe zanatlijom.

Kalumet od crvenog kamena – Jedna od mnogih vukojebina i pustopoljina divljeg zapada uvodna je scena priče uz gradskog novinara na zadatku, koji gunđa pokušavajući da nabavi nešto da prezalogaji. Na njegovu veliku sreću, zadatak pronalazi njega iliti čovek kog zovu Kolekcionar. Pošto ga ugosti na obedu u svojoj neobičnoj naseobini, razgovor o herojevoj tajanstvenoj ličnosti može da počne. Glavni akter ove priče nam prvo predočava njegovo viđenje kolekcionarstva, pri tom objašnjavajući i svoju veliku platežnu moć. A potom kreće pripovest o prvoj velikoj potrazi za njegovu kolekciju, o posebnoj indijanskoj luli koja je promenila mnoge vlasnike, kojoj se međutim gubi svaki trag.

U potrazi sreće ljude razne fele, sukobljava se sa nadobudnim velikašem u viteškom oklopu pomažući skoro istrebljenom indijanskom plemenu. Potom sledi krvavi susret sa mormonskom braćom. Trag ga je vodio ka Sijuksima i to u predvečerje bitke kod Litl Big Horna (Velikog i malog roga), gde su, ako ne znate, Sijuksi na čelu sa poglavicama, Bikom koji sedi i Ludim konjem, sasvim potukli vojnike koje je predvodio general Kaster i to tako da nisu stali dok i zadnjem nisu skinuli skalp. Upravo od ratnog poglavice Sijuksa uspeva da otme lulu za kojom traga. A onda čujemo zanimljiv detalj bitke koji nikom nije bio poznat, novinar je ushićen jer ima veliku vest, ali naš junak ne dozvoljava da se njegov život vuče po novinama i preti novinaru, ali pošto je novinar podsmešljiv na pretnje dešava se magija upozorenja, i ostavljajući novinara u čudu i neverici, naš heroj odlazi.

Obelisk iz zemlje Punt – U jednoj od Afričkih pustinja prisustvujemo tome kako pljačkaju našeg junaka. Sutradan ga zarobljava druga grupa i vode ga u selo pričajući mu šta će se desiti kad stignu. No to nije suđeno da se desi, pošto ga vojska oslobađa. Nastavlja potragu za obeliskom, jer Kolekcionar nikad ne odustaje. Na putu ga čekaju još brojne nedaće. Groznica, magije i pakleno pustinjsko sunce, Naravno, naš heroj će makar i nakon okršaja biti na poprištu još jedne velike i čuvene bitke ili ti bitke kod Adve. Tu je Menelik II (osnivač moderne Etiopijske države) sa svojim ratnicima potukao italijanske kolonizatore do poslednjeg čoveka. A naš junak spasava italijanskog oficira iz zarobljeništva, ali avaj videćete da neki ljudi ne mogu biti spašeni. Kolekcionaru na kraju priče opet gledamo u leđa, naravno, tek po pronalasku traženog predmeta.

Suze Timura Lenke – Na početku teče razgovor između Kolekcionara i lika koji mu treba dati informacije o traženom predmetu. Slušamo legendu o suzama Timura Lenke vama poznatijeg kao Tamerlan. Mnogo zanimljivosti je vezano za Tamerlana mongolskog vođu, kaže se da je bio veliki ljubitelj umetnosti, ali i toliko okrutan da su iza njegovih pohoda po Indiji ostajale piramide od lobanja. Nama posebno zanimljive su dve stvari vezane za njega, naime u bici kod Angore zarobljava Bajazita Munjevitog turskog sultana i u kavezu ga odvodi u svoj glavni grad gde ga i pogubljava. Druga stvar je nepotvrđena i ne verujem da će ikad biti potvrđena, ali neki izvori tvrde da je u bici kod Angore bio zadivljen taktikom i ponašanjem u bici srpske teške konjice pod komandom despota Stefana Lazarevića, te da je nakon bitke primio našeg velikaša sa svim počastima.

No, da se vratimo priči. Kolekcionar na neljubaznost uzvraća tako da nam deluje surovo, ali on samo prati svoj kod i trag. A trag će ga odvesti duboko u džungle negde u blizini Nove Gvineje, gde ga je vodič uvalio u klopku svojom nepažnjom i odsustvom veštine. Da nevolja bude veća u rukama su plemena poznatog po…. No pojavljuje se dama pod krinkom i zahvaljujući svojim manirima naš heroj postaje njen gost na hacijendi u srcu džungle. Pošto naš junak uvek prati neki svoj kod, tu se kocka sa životom, ali dobija, pa postaje gost na večeri, a na opasku dame u belom ima misli koje se neće dopasti mnogim feministkinjama koje ja poznajem. Ipak, kako veče odmiče postaje prijatnije za našeg junaka, jer ohladne krinke kriju lepa lica pokatkada. Izjutra se nastavlja potraga za željenim predmetom, u opasnom okruženju. Našavši predmet baš tamo gde mu je i rečeno da će biti, vrača se u goste beloj dami. Dobija ponudu za izlet koju prihvata, ali se to pretvara u neprijatno iznenađenje i borbu za život. Ipak uz malo sreće… Nakon par meseci na drugom kraju sveta, vidimo da Kolekcionar nikom ne ostaje dužan i da predmeti koje traži uvek na kraju stignu do njega, te mu opet vidimo leđa.

Muidegovo žezlo – Slušamo baladu o velikom kralju Irske Nilu Glundubi i njegovom žezlu. Inače ako ne znate on je ujedinio irske klanove i osnivač je porodice O’Nil. Postoje dve verzije njegove smrti, po prvoj gine u katastrofalnom porazu Iraca u sukobu sa vikinzima, a prema drugoj, brat ga je ubio kako bi nasledio tron. Da, baš kao što ste i pomislili, uto se pojavljuje Kolekcionar završavajući nam priču i želeći žezlo za svoju kolekciju, ali kako to obično biva ništa nije tako jednostavno. Upada u okršaj klanova, a svi žele ono što on smatra svojim. Još jednom dopada zarobljeništva. Nakon godinu dana na drugom kraju sveta. Vidimo i tu kolonizacione trupe kako napadaju tvrđavu starosedelaca, ali naš junak im pomaže da dobiju bitku. Uz njegovu malu pomoć Maori su napravili klanicu među Englezima. Inače, Maore predvodi veliki poglavica Te-Ringitake, ako ne znate on je vođa Maora u prvom Taranaki ratu koji se vodio zbog odbijanja Maora da prodaju i predaju svoju zemlju Englezima. Naš protagonista je imao svoje razloge za ove svoje postupke, jer juri Irca koji je eto uspeo da umakne sa poprišta bitke. Nakon par godina u pustinji negde u Australiji, gde bi drugo Irac završio (pošto verovatno znate podrugljivu izreku ostatka sveta da su potomci današnjeg stanovništva Australije ubice, kurve i Irci). Vidimo našeg Irca u bezizlaznom položaju, ali odjednom nekim čudom spas je tu. Samo neko ga sledi i svi pogađate ko je to. Nakon toga sledi još jedan specifičan način na koji se naš heroj obračunava sa neprijateljom i dolazi do željenog predmeta. Pa, kako smo već navikli, vidimo mu leđa.

Padmasumbavina ogrlica – Nešto narušava mir i tišinu Tibeta, grupa zlostavlja monaha, ali gle čuda naš heroj se obreo na Himalajima i pomaže monahu. Slušamo legendu o Padamasamubavi, i njegovoj vladavini, verovatno se misli na lamu iz osmog veka koji je dobio naziv drugi Buda. Naravno, naš heroj želi ogrlicu koja mu je davala magijske moći. Ipak za takvu vrednost nije dovoljno nekome spasiti život, ali pri odlasku čujemo ono čuveno ’Ja uvek dobijem ono što tražim’. Zatim vidimo jednog od mnogobrojnih gospodara rata i teror koji sprovodi krajem. Naš heroj pomaže brđane – samim tim ga general želi mrtvog, naravno to koristi bela dama da se priključi lepim željama. Gledamo scene u kojima je naš heroj opet zarobljenik i gde mu smišljaju kreativan kraj. Za našeg heroja smrt je san iz kog će se probuditi, pritom koristeći priliku da dosanja i to da je ogrlica njegova, a u ovom svetu se snovi i java preklapaju i moguće je dosanjati stvari. Naravno, da ne zaboravlja vratiti dug i potom mu vidimo leđa u konačnom oproštaju.

Ukoliko ste videvši naslovnicu i za kratko pomislili da je ovo samo još jedan vestern, silno ste se prevarili. Autor nas u svojoj alegorijskoj, magijsko realizmičnoj avanturi vodi kroz pet priča u skoro svaki deo sveta. Ne samo to, nego se vidi da je veliki poznavalac istorije, ja sam rekao tek par detalja o nekim, ne svim, koji se pominju od poznatih nam istorijskih likova. Tu je još jedna stvar koja mi se dopada i verujem da je baš sa tom namerom urađena, naime likovi ma koliko bili ekstravagantni i posebni, su to samo duhom, nema savršeno izvajanih, ne ipak grešim ima, ali ona je čisto zlo duhom. Mislim da ne moram dublje objašnjavati ovaj segment i šta je autor time hteo.

Crtež, pa i on je izniman sa takvim se još nisam sreo, mnoštvo detalja, interesantno je to što autor vrlo često prelazi granice vinjete i još zanimljivije je to što će te to videti kao nešto savršeno normalno. Ovaj strip je apsolutna umetnost i gotovo sigurno izdanje godine izdavačke kuće Darkwood. Dakle, ko god voli strip ovaj apsolutno mora da poseduje – jer jesmo li kolekcionari ili ne?!

[Objavljeno: Autostoperski vodič kroz fantastiku, 13/02/2017 ]
Objavljeno: 09.07.2017.
Strip: Noćni sud (36)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 09.07.2017.
Strip: Cane (290)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 08.07.2017.
O vremenu oduševljenja „pričama u slikama“ ili...      Autor: Ilija Bakić
  ...svedočenja onih koji su učestvovali -
  „Zlatno doba vojvođanskog stripa -
  23 intervjua“ Predraga Đurića;
  
izdavači „System Comics“
  i „Rosenkrantz“ 2016.

Svedočenja učesnika istorijskih događaja važan su materijal za naučnike i teoretičare koji će se baviti konkretnim dešavanjima ili, šire, njihovom epohom. Otuda su, uprkos svoj svojoj nesavršenosti (bilo zbog neznanja, pristrasnosti ili želje da se sopstveni doprinos uveća/umanji u skladu sa trenutnom situacijom), dnevnički zapisi, pisma ili razgovori (za svakovrsne medije) sa onima koji su bili na licu mesta itekako važni za potonje generacije koje će razmeravati ono što im prethodi. Na žalost o tim se ljudima (ni)malo ne brine tako da, vrlo često, mnoga bitna saznanja nestaju zajedno sa njima. U ovoj ravni je istorija ovdašnjeg stripa vrlo bliska sa istorijama drugih segmenata društvenog života; poslovična (bahata) nezainteresovanost savremenika za sve osim za golu svakodnevicu svojim nečinjenjem doprinosi brisanju svesti o nacionalno/društveno/državnoj istoriji što otvara vrata svakojakim improvizacijama i vulgarnim mitologizovanjima. Jedna od dragocenih knjiga koja će sačuvati ne samo činjenice već i duh minulih vremena je i „Zlatno doba vojvođanskog stripa - 23 intervjua“ Predraga Đurića, vrsnog pisca i scenariste, agilnog izdavača i istoričara stripa. On se, od 2011.g, poduhvatio pionirskog posla da napravi intervjue sa učesnicima strip buma u Novom Sadu i tako sačuva dragocene informacije o vremenu kada je Novi Sad bio jedna od neprikosnovenih prestonica stripa u bivšoj SFR Jugoslaviji (pored Beograda, Zagreba i Gornjeg Milanovca); deo tih razgovora, vođenih od 2011. do 2015.g, sabran je u ovu obimnu knjigu (388 stranica). Đurić je svojim pitanjima podsticao sagovornike da se podsete i svog detinjstva i „otkrivanja“ stripa, početničkih pokušaja u ovom mediju, dostizanja pune stvaralačke snage, sloma države koji je uzrokovao i slom stripa, odnosno trenutnih strip planova, promišljanja budućnosti stripa ali i onoga što XXI vek donosi ovoj formi umetnosti odnosno svekolikoj ljudskoj civilizaciji. Zahvaljujući tim, unekoliko unificiranim pitanjima, „pokriveni“ su mnogi važni događaji a dobijen je i uporedni generacijski pregled (uz par izuzetaka svi intervjuisani su rođeni između 1946. i 1966. godine) stripovskih i životnih stavova i promišljanja.

Svi „propitivani“ otkrili su strip u ranom detinjstvu i bili fascinirani njime; do stripa se dolazilo lakše ili teže, zavisno od mesta odrastanja i imovnog stanja ali je oduševljenje „pričama u slikama“ jednodušno. Izdanja (uz retke predratne stripove i časopise, na čelu sa „Mika Mišom“) kakva su „Kekec“, „Crtani romani“, „Nikad robom“, „Lale“, „Panorama“, „Stripoteka“ bila su obavezna lektira, modeli za precrtavanje i smišljanje sopstvenih stripova. „Lunov magnus strip“ i „Zlatna serija“, koji počinju da izlaze krajem 1960-tih i njihova ogromna popularnost najava su još burnijih strip vremena dok je „Zlatni kliker“ iz 1975.g. počeo da izvodi nove vojvođanske strip snage na svetlo dana. Početak licencnog rada na Velikom Bleku, u prvim godinama 1980-tih, inauguriše strip u ozbiljnu, ekonomski isplativu delatnost što će potvrditi, par godina kasnije, rad na licencnom Tarzanu kao i pokretanje domaćih serijala „Lun, kralj ponoći“ i „Ninđa“. Uz ovu, visoko profesionalizovanu „strip proizvodnju“ bilo je prostora i za autorski strip u širokom rasponu od karikaturalnog do fantazijskog ali sveukupno visokih umetničkih dometa promovisanih u prevratničkom magazinu „YU strip“. No, polet je kratko trajao: građanski rat, sankcije, inflacija uništili su velike strip izdavače, afirmisani crtači su potražili angažmane u inostranstvu, novostasali alterativni-andergraund autori gradili su sopstvenu, nezavisnu scenu... Posle izgubljene decenije strip je počeo vrlo polako da se vraća na srpsku i novosadsku kulturnu scenu; no, u međuvremenu su stasale generacije koje uopšte ne znaju za strip niti ih on previše interesuje dok su strip stvaraoci iz doba „zlatnog buma“ egzistenciju morali da potraže van stripa često gubeći dalji interes za ovu formu. Svi oni voleli bi da se strip vrati na mesto na kome je bio ali je većina skeptična i sumnja da je to moguće.

Kroz ispovesti vrhunskih domaćih strip profesionalaca (Branislav Kerac, Svetozar Obradović, Branko Plavšić, Sibin Slavković, Dušan Vukojev, Petar Aladžić, Stevan Brajdić, Goran Đukić, braća Ivanović, Miodrag-Mikica i Predrag-Peka, Pavel Koza, Marinko Lebović, Nikola Maslovara-Masli, Petar Meseldžija, Radič Miša Mijatović), art-alternativaca (Zoran Janjetov, Dejan Nenadov) andergraudovaca (Franja Straka, Saša Rakezić), urednika (Slavka Bošnjaković, Slavko Draginčić, Sretan Drašković i Sibin Slavković) znatiželjni čitalac saznaće i mnoge kuriozume kakvi su: uticaj nabavke novih štamparskih mašina na strip izdavaštvo, kakva je uloga (ključna) Mitra Miloševića (alias Frederika Eštona - tvorca Luna, kralja ponoći i urednika u „Dnevniku“) na pojavu Bonelijevih stripova a kakva je uloga (izuzetno važna) pesnika Mike Antića, urednika „Nevena“ u objavljivanju mnogih domaćih stripova, kako su se zahvaljujući nesporazumu upoznali Branko Plavšić i Sibin Slavković što je uticalo na serijal o Velikom Bleku ali i mnoge potonje stripove, kako je strip album „Miris tišine“ Franje Strake postao najveći promašaj „Beočinske fabrike cementa“ i još mnoštvo životnih, malih ali bitnih događaja koji su deo istorije novosadskog stripa i deo odgovora na pitanje kako i zašto se u tim godinama („Bilo je to zaista srećno vreme“, rekao bi Branko Plavšić) tako mnogo pozitivne, kreativne energije slilo u Novi Sad i njegovu strip školu.

„Zlatno doba vojvođanskog stripa - 23 intervjua“ Predraga Đurića neizostavno je štivo za svakog pravog, vatrenog stripoljubca (u najboljim godinama) kao i za buduće hroničare i teoretičare tog neponovljivog, izuzetnog, herojskog doba vojvođanskog stripa.

(„Dnevnik“, 2017)
Objavljeno: 07.07.2017.
Moj Strip #31...      Press:
     
  Uvodnik

Kad se piše u zadnji čas, nije mudro puno pisati. Potkradu se greške.

Imamo novog autora, Filipa, i njegov stari lik Coylea; novi nastavak Zalema + još dva sjajna kratka stripa naših Darka i Sonječke.

Znali smo ponuditi i više, ali i kratko može biti slatko! Uživajte!



Adresa: www.mojstrip.com

Objavljeno: 06.07.2017.
Strip: Borovnica (43)      Autor: Darko Macan

Najnoviju pasicu Borovnice možete sutra potražiti na Facebooku!!!
Objavljeno: 06.07.2017.
Mistični kabare...      Press: Areté
   
  ...Alehandra Hodorovskog.

Dragi prijatelji,

Arete Vam donosi još jednu knjigu poznatog režisera, stripadžije, gurua i romanopisca Alehandra Hodorovskog.

Iz štampe je izašao nov naslov MISTIČNI KABARE Alehandra Hodorovskog, španski nacionalni bestseler.

Mistični kabare je knjiga neophodna svima koji su zainteresovani za evoluciju i oslobađanje sopstvenog bića i svesti, koji traže svoju ’pravu istinu’ kako bi je ugradili kao korisnu sreću u svoj život i doživeli bez straha starost i smrt.

’Svi smo robovi našeg lika kog je na prvom mestu stvorila porodica, na drugom društvo i na trećem kultura. Put transformacije znači oslobađanje od ropstva. Iza mojih hiljadu maski, nalazi se autentični ja.’

Ovaj roman po promo ceni od 700 dinara možete preko našeg sajta.

Uživajte u letu!

 

Objavljeno: 05.07.2017.
Konkurs Salona stripa...      Press: SKC BGD
  ...u organizaciji beogradskog SKC-a.

15. MEĐUNARODNI SALON STRIPA
28.09 – 01.10.2017. Srećna galerija, SKC BEOGRAD
KONKURS MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2017.

ROK ZA SLANJE RADOVA: DO 15. AVGUSTA 2017.

Adresa za slanje radova: 
SKC, Srećna Galerija
SALON STRIPA                                               
Kralja Milana 48
11000 Beograd, Srbija

Propozicije za učesnike:
•  Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
•  Kandidat šalje rad na konkurs poštom (rad će biti prihvaćen i u slučaju da ga kandidat lično donese)
•  Rad treba da bude u dobroj kopiji (ili originalu), obima od 1 do 4 table, A3 ili A4 formata.
•  Rad može biti delo više autora (crtač, scenarista, kolorista), s tim da crtač ne može podneti na konkurs više od jednog rada.
•  Rad može biti prethodno objavljivan.
•  Tema, žanr i autorski pristup nisu zadati konkursom.
•  Ne isključuje se mogućnost prihvatanja rada sa strip tematikom u drugim medijima (reljef, skulptura, instalacija, objekat...)
•  Tekst u stripu može biti na srpskom ili engleskom jeziku kao i na jezicima sa bivšeg srpskohrvatskog odnosno hrvatskosrpskog govornog područja.
•  Uz rad je obavezno poslati (na računaru ili čitko, štampanim slovima, popunjenu) PRIJAVU NA KONKURS MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2017. koja se može preuzeti OVDE, na sajtu Strip vesti OVDE ili dobiti u SKC-u pri predavanju radova na konkurs. 
•  Svaku tablu rada na poleđini označiti rednim brojem (primer: 1/4, 2/4, 3/4, 4/4)
• Radovi će biti žirirani za zvanične nagrade, nagrade prijatelja Salona i izložbu najuspelijih radova.
(radovi koji propagiraju rasnu, versku, nacionalnu, ličnu, kao i druge vidove netrpeljivosti; imaju za cilj propagandu delatnosti pravnih lica, organizacija, udruženja i pokreta; kao i radovi pornografske sadržine, neće se uzimati u razmatranje)

 Nagrade:
•  GRAND PRIX SALONA (uključuje novčani iznos od 1000 evra)
•  Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika
•  Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika
•  Nagrada za najbolji scenario (ideju) 
•  Nagrada za najbolji  crtež 
•  Specijalna nagrada žirija za inovaciju 
Takmičari do 15 godina starosti:
•  MLADI LAV (najbolji rad u kategoriji)
•  Specijalna nagrada žirija za najbolju ideju
•  Specijalna nagrada žirija za zreo i maštovit izraz
•  Specijalna nagrada žirija za najmlađeg autora 

   Nagrade prijatelja Salona

Dodatne informacije:
www.salonstripaskc.rs
www.facebook.com/comicsfest
e-mail: salonstripaskc@gmail.com
tel: 011/ 360 20 44
PRIJAVU NA KONKURS MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2017.
može se preuzeti i na sajtu Strip vesti OVDE!
Objavljeno: 05.07.2017.
Otvoreni poziv za strip autore...      Press: Tome Trajkov
  ...za Internacionalni strip salon
  VELES 2017.

Propozicije

- Pravo učešća imaju svi autori iz celog sveta,nezavisno od pola i uzrasta;

- Dužina stripova treba da bude od 1 do 6 tabli, na A4 formatu (min 300 dpi ukoliko se šalje elektronskim putem). Ukoliko je strip od 1 strane treba da bude s a najmanje 5 sličica. Ukoliko je strip u koloru, preporučujemo da ga šaljete regularnom poštom ili dostaviti lično

- Pristigli stripovi neće biti vraćeni. Samim  prijemom od strane organizatora, oni daju pravo organizatoru da ih objavljuje i prezentira, zajedno sa autorima u sklopu promocije svojih aktivnosti (putem izložbi, promocija, revije "Strip creator". Autori poslatih stripova ulaze u kombinaciju za obezbeđivanje puta, smeštaja i ishrane tokom 15 og Internacionalnog salona stripa VELES 2017 (sredinom oktobra).

- Tema je slobodna. Svaki autor (crtač, tuš, kolor) može učestvovati samo sa jednim stripom. Izuzetak postoji samo za scenariste koji mogu da urade scenarija za više stripova. Svaki autor i deo autorskog tima treba da bude potpisan na stripu sa naznakom ko je šta uradio

- Zajedno sa stripovima treba poslati i ličnu biografiju, fotografiju, kontakt podatke i godinu kada je strip nacrtan. Na svim stripovima trebaju biti navedeni svi autori kao i naslov stripa. Bez ovih informacija neće biti uzeti u obzir za nagrade

- Svi pristigli stripovi biće uzeti u konkurenciju za nagrade-
  • Prva nagrada ZLATAN STRIP 200 EU ,diploma.
  • Druga nagrada, diploma.
  • Treca nagrada, diploma.
  • Nagrada za najbolje scenario, diploma.
  • Nagrada za najboljeg autora do 18 g, diploma
  • Nagrada za najmlagjeg ucesnika, diploma
  • Ostale specijalne nagrade

Rok za slanje radova je 20-og septembra 2017. godine. Oni mogu da se šalju na
a) Adresu Strip centar Makedonije-Veles (za konkurs)
    Ul VASIL GJORGOV br 78 1400 Veles
б) Ili na emailu: stripkonkurs@gmail.com
Objavljeno:05.07.2017.
Strip projekti iz regije - Bosona...      Autor: Kristijan Šarac
  ...BOSONA-VIŠE OD STRIPA
  (THE BEST OF THE BEST)
.

Ono šta je karakteristično za prvi broj strip revije Bosona su klasici ex-yu i inostranog stripa i vrlo zanimljivi propratni tekstovi o njima

Već neko vreme vam pišem o stripovima, ali još nijednom se nisam dotakao strip revija – postoji razlog za to, a to je da su strip revije vrsta koja izumire. No u vremenu u kom jedna Stripoteka jedva preživljava, našao se i tim ljudi dovoljno hrabar da pokrene novu strip reviju u susednoj nam državi, pod imenom Bosona. Pitali smo glavnog urednika revije Aliju Baltu za ciljeve i dostignuća kojima streme, evo šta nam je rekao…

Želja nam je da napravimo prepoznatljivu strip reviju, koja će biti najkvalitetnija u regionu i šire. Ono što smo, za sada, postigli je pokriveno tržište Srbije, Hrvatske i BiH te nešto malo Slovenije, ali uskoro očekujemo da to budu cele i kompletne teritorije na kojim će Bosona biti dostupna i čitana – što još ne ispunjava naše ambicije o pokrivenosti celog prostora bivše Jugoslavije. Želimo da čitaocima ponudimo ono najbolje iz sveta stripa, bili to novi ili stari i već provereni naslovi u novijem ruhu tj. restaurirane boljim skeniranjem i kvalitetnijom pripremom. Takođe, želimo da nam se mreža saradnika i dopisnika ne zadrži samo na Balkanu, proširili smo se na Evropu, a želimo i na celi svet. I za kraj, nadamo se da će sve ovo dovoljno uzeti maha, da bismo mogli da pokrenemo sopstvenu strip produkciju, koju možete očekivati već od šestog broja u kom će dati znatan doprinos sadržaju. Tu ćemo se osloniti na autore iz regiona, mnogi od njih ne zaostaju ni korak za svetskim standardima, neki autori već pišu/crtaju, ali imena vam neću otkriti, neka to bude iznenađenje.

A sad, pošto smo čuli glavnog krivca za pokretanje revije, možemo i da bacimo pogled na sadržaj prvog broja.

Prvo na šta nailazimo je intervju sa autorom naslovnice Branislavom Perkovićem, gde priča o svojim godinama u Stripoteci, saradnicima, životu i stripu u Sarajevu, kao i odlasku i uspesima u inostranstvu.

Alija Balta nam potom piše uvod u rano remek delo devete umetnosti i avanturističke fantastike, kog je tvorac svima dobro poznati Edgar Rajs Berouz autor serije romana o gospodaru džungle i Harold Foster velikan stripa i tvorac Princa Valijanta, a nakon toga prelazimo i na sam strip…

Tarzan među majmunima – Početak jedne od najvećih avantura svih vremena, što ilustruje i ogroman broj ekranizacija. A pošto vam neću otkriti toplu vodu, mogu malo odustati od svojih opisa bez spojlovanja. Na putu za Afriku se dešava pobuna na brodu i lord i ledi Grejstok bivaju ostavljeni u džungli, gde i stradaju. A o njihovom malom sinčiću brigu počinje da vodi majmunica Kala, slede neke stvari koje će u mnogome odrediti njegov put, kao što je pronalazak noža i učenje čitanja koje iz ove sada perspektive deluje neuverljivo i apsurdno. I da, naravno, biće vam potreban period navikavanja na Fosterov način crtanja bez oblačića.

Hal Foster u dubinama afričke džungle – Jedan izuzetno interesantan tekst Sergeja Karova o karijerama i životima Berouza i Fostera, i o stvaranju jednog lika koga danas svi znano kao gospodara džungle.

Andrija Maurović je autor  često nazivan ocem hrvatskog stripa i neko ko je svoj život živeo neumereno, rasipnički i u društvu flaše i lakih žena, pravi boem. Što ga nije sprečilo da stvori mnoge izuzetne stripove, doduše sa prilično crno belim pogledom na dobro i loše. Navedimo samo neke od njih Zlatarevo zlato, Knez Radoslav, Sablast zelenih močvara, Ognjem i mačem, Jahači rumene kadulje, Rankov odred, Grička vještica, Čuvaj se Senjske ruke i mnogi drugi.

Kišova zagonetka – Upravo je strip gore pomenutog autora, adaptacija romana Džeka Londona i govori o… Teškom životu Eskima i dečaka Kiša posebno, te o važnosti lova. A Kiš mudrošću postaje veliki lovac. Naravno, tu su propratni tekstovi pokojnog Zdravka Zupana i Alije Balte o životu Maurovića karijeri i tehnici kojom je slikao.

Zvonimir Furtinger jedan od rodonačelnika hrvatskog SF-a, a do trenutka kad objavljuje svoj prvi roman bio je od grobara do direktora bioskopa. Prvi roman Crveni dusi je plod saradnje sa Stankom Radovanovićem, baš kao i naredni Majstor Omega osvaja svijet. Potom je objavio niz detektivskih romana, uglavnom pod pseudonimom Ben Hunter, sledi rad na scenarijima za stripove Kroz minula stoljeća i Herlock Sholmes, majstor maske. Usledila je dugogodišnja saradnja sa Mladenom Bjažićem i romani Osvajač 2 se ne javlja, Zagonetni stroj profesora Kružića, Svemirska nevjesta, Tajna stare opeke, Mrtvi se vraćaju i Ništa bez Božene. Priče mu izlaze na eminentnim mestima kao što je Andromeda. Udruženje SFera je objavilo njegove sabrane SF novele u knjizi Psihophor, pod uredničkom palicom Aleksandra Žiljka.

Žarko Beker, izniman crtač i legenda hrvatskog stripa, autor je brojnih dela, među kojim su Pavel Biri, Tajna mini aviona, Bint-el-Hadra, Demonja i Mak Makić.

Zaviša – Hrvatski velikaši su dali Zaviši zadatak da provede kralja Ričarda kroz njihove zemlje, ali krstaš je izgubio manire i divlje je naravi. Pored toga ga jure ljudi vojvode Leopolda i eto nam avanture.

Marcel Čukli – u mnogome karijera ovog velikana hrvatskog stripa je posvećena uredništvu i uređivanju, bio je  urednik brojnih listova što kao član uredništva, što kao glavni urednik, sigurno će te prepoznati one najpoznatije kao što su Super strip, Alan Ford i Laso. No, bio je i vrstan scenarista sa delima poput Grob u prašumi, Mrtvački brod, Iščezli svet, Trojica u mraku, Partizani i Marina. I tu nije kraj pošto je izišao i van okvira stripa i bio scenarista prvog jugoslovenskog animiranog filma u boji Crvenkapica. Pričalo se da kod njega u stanu niste imali gde da sednete od knjiga, stripova i časopisa.

Mak Makić, vitez i četvrt – Avanture malog viteza protkane satirom i karikaturom nikog neće ostaviti ozbiljnog lica. Mak je veliki vitez malog rasta i u dve dogodovštine koje imamo priliku čitati, pokušaće osloboditi sužnje drumskog razbojnika i dokopati se ukradenog zlatnog mača.

Utisak o Bosoni mi je prilično povoljan, neke od stripova prvi put imam priliku da čitam, propratni tekstovi su jako dobri, kvalitet papira odličan. No, imam i neke zamerke, ima propusta u prevodu, u jednom trenutku je Black Majkl u drugom je već Crni Majkl, u Zaviši Geturda svog pratioca čas oslovljava sa brate, a čas sa oče, a da ne govorim da ima izbledelog teksta koji se mogao vrlo lako nanovo uneti u Fotošopu. Ipak moja najveća zamerka je da je font preterano kitnjast i otežava čitanje. Ove mane nisu toliko drastične da bih napustio čitanje Bosone, tako da ekipi koja je radi želim mnogo sreće u nastavku i da me dugo godina snabdevaju kvalitetnim štivom.

[Objavljeno: Autostoperski vodič kroz fantastiku, 21/06/2017 ]
Objavljeno: 30.06.2017.
Nova smotra, novi rekordi...      Press: LKC
  ...Balkanska smotra
  mladih strip autora.

Najstariji strip festival bivše Jugoslavije, Balkanska smotra mladih strip autora, održaće se i ove godine u periodu od 30. juna do 2. jula, standardno u prostorijama Leskovačkog kulturnog centra, odnosno škole stripa „Nikola Mitrović Kokan“, i standardno sa još jednim svetskim rekordom po broju učesnika, tačnije njih 2761 iz 54 zemlje sa svih šest stalno naseljenih kontinenata. Program smotre uključuje 23 dešavanja u vidu promocija, predavanja, tribina, otvaranja izložbi i projekcija dokumentarnih filmova o stripu. Manifestaciju je i ove godine pomogao grad Leskovac, sa podjednako standardnim izostajanjem podrške Ministarstva kulture. Smotra se odigrava uz učešće Francuskog instituta, pa će tako Balkansku smotru svečano otvoriti gradonačelnik Leskovca, dr Goran Cvetković, i ataše za kulturu i izvršna direktorka Francuskog institut, An-Loren Viguru, uz prisustvo Marion Vio, rukovodioca Francuskog instituta u Nišu.

Balkanske smotre su jedini strip festival u regionu koji ima pedagoški karakter. Mladi strip autori u Leskovcu dobijaju nagrade sa ciljem da se ohrabre i istraju u daljen angažmanu na polju devete umetnosti. Kategorije za ove nagrade su najbolji mladi strip crtač, ilustrator, scenarista i strip teoretičar Balkana. Pored toga, Smotre su takođe usmerene i ka boljem povezivanju nacionalnih kulturnih scena zemalja Balkana i razvoju saradnje između istih, po čemu jetakođe jedinstvena manifestacija na Balkanu. Plaketa „Nikola Mitrović Kokan“ za doprinos srpskom stripu, najstarija nagrada tog tipa u zemlji, dodeljivaće se i ove godine, a dobitnici su Radivoj Bogićević i Vasa Pavković. Uz nju biće dodeljena i internacionalna nagrada „Miodrag Veličković Mivel“ za satiričan strip, čiji je dobitnik hrvatski strip autor Josip Sršen.

Zvanično otvaranje Smotre biće 30. juna, paralelno sa otvaranjem takmičarske izložbe u galeriji Kulturnog centra. Pola sata nakon toga će u holu Kulturnog centra biti otvorena izložba „Slučajni partneri“ Igora Kordeja i Jane Adamović u suorganizaciji sa Francuskim institutom, a 1. jula u galeriji Narodnog muzeja izložba „Danski strip danas“ u 20h, inače prva izložba danskog stripa na prostoru Istočne Evrope.

Na ovogodišnjoj, Devetnaestoj Balkanskoj smotri, među tribinama odigraće se master klas danskog autora internacionalne karijere Pitera Snejbjerga i hrvatskog crtača Igora Kordeja, koji je nosilac francuskog ordena Viteza kulture, gde će prisutni iz prve ruke ovih moći da se upoznaju sa procesom nastanka stripa. S obzirom da će Smotri, uz pedesetak domaćih autora među kojima se izdvajaju Dražen Kovačević, Leonid Pilipović, Vladimir Aleksić, Bojan Vukić, Sabahudin Muranović Muran,  prisustvovati i četrdesetak gostiju iz  Belgije, Danske, Rusije, Turske, Slovenije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Rumunije, Hrvatske, Crne Gore, Grčke i Bugarske, biće predstavljeni danski, turski, hrvatski, slovenački, bugarski, rumunski, crnogorski i bosanskohercegovački strip. Među stranim gostima izdvajamo Pitera Snejbjerga, Devrima Kuntera, Aise Irem Aktas, Igora Kordeja, Bernarda Kolea, Daniela Atanasova, Tasosa Zaferiadisa, Dana Ianosa, Dianu Nanevu, Viktora Druđinijua, te izdavače i organizatore festivala Pitera Bolena, Mišela Kolmana i Kristijana Matoula iz Belgije i strip crtača Dimitrija Narožnog iz Rusije. Sve vreme trajanja festivala biće otvorena strip radionica u potkrovlju Kulturnog centra, uz većinu ostalih manifestacija, a u holu Kulturnog centra strip berza, dok će u Klubu knjižare „Stošić“ biti festivalski popust na sva strip izdanja.

Balkanski karakter ove Smotre se, sem po broju učesnika i saradnika sa Balkana, može oslikati i strip projektom „Vekovnici“, čiji će deveti album „Zemlja čuda“, sa preko 76 autora autora iz regiona koji su sarađivali na njemu, biti premijerno promovisan upravo na ovogodišnjem festivalu, a koji je kao ideja upravo potekao iz Leskovačke škole stripa, poput samog festivala. Autori na ovom projektu su eminentna imena evropskog, pa i svetskog stripa, sa stalnim ili čestim, a prominentnim angažmanom na američkom, frankobelgijskom i italijanskom stripu.

Organizatori Balkanske smotre mladih strip autora su Marko Stojanović, Miloš Cvetković i Ivan Stojanović Fiki, inače predavači i autori iz Leskovačke škole stripa „Nikola Mitrović Kokan“, a suorganizator je Leskovački kulturni centar.

Ivan Veljković

PROGRAM MANIFESTACIJE XIX BALKANSKA SMOTRA MLADIH STRIP AUTORA

       30.06.2017.
16h Promocija izdanja makedonskog izdavača „Strip Kvadrat”
17h Promocija monografija „Zaječarski strip" i „20 godina Leskovačke škole stripa"
18h Predavanje Pitera Snejbjerga „Istorija stripa u Danskoj“
19h Tribina „Američki i francuski strip, sličnosti i razlike“
19:30h Otvaranje strip berze u holu Leskovačkog kulturnog centra
20h Otvaranje izložbe mladih strip crtača Balkana u galeriji Leskovačkog kulturnog centra i dodela nagrade za doprinos srpskom stripu i dodela nagrade Miodrag Veličković Mivel za satiričan strip
20:30h Otvaranje izložbe Igora Kordeja i Jane Adamović „Slučajni partneri“ u holu Leskovačkog kulturnog centra
21h Predavanje Mišela Kolmana „Ugovor sa francusko-belgijskim izdavačem od A do Š”
22h Projekcija dokumentarnog filma o srpsko-bugarskom crtaču Metodiju Petrovu „Istinite za čoveka i života”

       01.07.2017.
12h Tribina „Prošlost i budućnost stripa u Bugarskoj i Rumuniji” i promocija bugarskih i rumunskih izdanja „Dragon Last” i „TDB”
13h Master klas Pitera Snejbjerga i Igora Kordeja „Od krokija do gotove table”
14h Fenomen stripa „Propovednik” i  predstavljanje izdavača „Darkwood”
17h Predavanje Kristijana Matula „Strip festivali u Belgiji u slici i reči”
18h Promocija devetog albuma serijala „Vekovnici”
19h Okrugli sto „Balkanski strip: Most među narodima”
20h Otvaranje izložbe „Danski strip danas“ u galeriji Narodnog muzeja i dodela memorijalnih nagrada „Nikola Mitrović Kokan“ nagrađenim autorima
21h Premijera dokumentarnog filma o Balkanskoj smotri „Strip gradi Leskovac“

       02.07.2017.
12h Predstavljanje Nacionalne strategije za strip i Strip Centra Srbija
13h Predavanje Ivana Šivaka i Bernarda Kollea „Savremeni tokovi stripa u Hrvatskoj i Sloveniji“
14h Predstavljanje strip scene Turske
15h Predstavljanje crnogorskog festivala Hercegnovski strip festival, bosankohercegovačkog festivala Salon stripa u Laktašima i kragujevačkog festivala Kreativni genijalci
18h Svečano zatvaranje manifestacije, dodela zahvalnica učesnicima i dodela nagrade „Mlade velike nade“ za najboljeg mladog učesnika smotre u galeriji Leskovačkog kulturnog centra

Sve vreme trajanja manifestacije u prostorijama Leskovačke škole stripa „Nikola Mitrović Kokan“ u potkrovlju Leskovačkog kulturnog centra radiće strip radionica, u holu Kulturnog centra trajaće berza stripa a u Klubu knižare Stošić festivalski popust na sva strip izdanja. Svi programi, ukoliko nije drugačije navedeno, odigravaće se u potkrovlju Leskovačkog kulturnog centra.

Objavljeno: 29.06.2017.
Strip: Borovnica (42)      Autor: Darko Macan

Najnoviju pasicu Borovnice možete sutra potražiti na Facebooku!!!
Objavljeno: 29.06.2017.
Izložba "Dečje novine"...      Press: USUS
  ...gigant jugoslovenskog izdavaštva.

SADRŽAJ PROGRAMA I NAJAVA:

   UTORAK, 27. JUN
18:00 "Dečje novine – gigant jugoslovenskog izdavaštva", izložba (Narodna biblioteka Srbije, Beograd)


   UTORAK, 27. JUN (Narodna biblioteka Srbije, Beograd)

UTORAK 27. 6. 2017. u 18.00 časova
27. jun – 15. jul 2017. godine

DEČJE NOVINE – GIGANT JUGOSLOVENSKOG IZDAVAŠTVA
– IZLOŽBA MUZEJA RUDNIČKO-TAKOVSKOG KRAJA

Atrijum Narodne biblioteke Srbije, Beograd

www.nb.rs/events/...

Narodna biblioteka Srbije i Muzej rudničko-takovskog kraja pozivaju vas 27. juna 2017. godine, u 18 sati, u Atrijum Narodne biblioteke Srbije na otvaranje izložbe „Dečje novine – gigant jugoslovenskog izdavaštva“.

O značaju Dečjih novina govoriće: Vladan Trijić, zamenik upravnika i rukovodilac Sektora za bibliotečko-informacionu delatnost Narodne biblioteke Srbije, Momčilo Rajin, istoričar umetnosti i nekadašnji urednik u Dečjim novinama i Ana Cicović, jedan od autora izložbe.

Izložba je posvećena jednom od najvećih jugoslovenskih izdavača listova, časopisa, knjiga i stripova za decu i odrasle, zastuplјenog na svim kontinentima. Kroz saradnju sa italijanskom firmom „Panini“, Dečje novine osvajaju publiku plasiranjem albuma sa samoleplјivim sličicama. Potpisivanjem ekskluzivnog ugovora sa kompanijom Volta Diznija, proizvode čitavu industriju artikala sa Diznijevim likovima i postaju najveći (i najomilјeniji) distributer školskog pribora na ovim prostorima.

Izložbu potpisuje autorski tim Muzeja rudničko-takovskog kraja: Ana Cicović, Tanja Gačić, Ana Bolović i Aleksandar Marušić.

Objavljeno: 28.06.2017.
Novi Šabute izašao iz štampe!...      Press: Besna kobila
  ...u Kragujevcu, premijerno
  predstavljeno novo izdanje
.

Malo drveta i gvožđa, grafički roman proslavljenog francuskog strip autora Kristofa Šabutea, upravo je izašao iz štampe. Do kraja meseca juna biće dostavljen striparnicama Alan Ford i Darkwood, kao i knjižari Beopolis. Do sredine jula i svim ostalim knjižarama.

Šabute, miljenik i naše čitalačke publike, u svom grafičkom romanu Malo drveta i gvožđa slika svakodnevni život ljudi koje povezuje jedna jedina stvar – klupa u parku. Na suptilan način, ali moćnim izrazom, strip bez dijaloga pretvara u poemu o ljudskim sudbinama, trajanju i prolaznosti.

Kristof Šabute
MALO DRVETA I GVOŽDA

Edicija STRIPČINE
336 strana, crno-belo,
format B5,
tvrdi povez

Ogledni odlomak ovde:
www.scribd.com/document/352089544/...

 

Objavljeno: 25.06.2017.
Strip: Noćni sud (35)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 25.06.2017.
Strip: Cane (289)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 24.06.2017.
Kirbi zavodnik i Dezmond lord...      Autor: Ilija Bakić
  ...Prikaz knjige „Rip Kirbi,
  osmi tom, 1960-1962”;
  
izdavač Čarobna knjiga 2016.

Osmi tom sabranih epizoda Ripa Kirbija, “prvog savremenog detektiva” (kako piše na početku  svake knjige serije koju objavljuje “King Features Syndicate” a kod nas “Čarobna knjiga”), sadrži priče originalno objavljivane u dnevnim novinama u periodu od 21. novembra 1960.g. do 11. novembra 1962. godine isljučivo u crno-belim kaiševima, kako je to započeo prvi Kirbijev otac Aleks Rejmond (1909-1956) a nastavio drugi Džon Prentis (1920-1999). Tada su prošle već četiri godine od Rejmondove pogibije u saobraćajnoj nesreći i brzog preuzimanja popularnog serijala pa je Prentisova pozicija dovoljno utvrđena da on više nije morao da precizno kopira prethodnika i njegov stil što je vidljivo i u Kirbijevoj unekoliko promenjenoj, muževnijoj fizionomiji, slobodnijem nestandardnom kadriranju ali i ne uvek fotografski perfektnom crtežu. Osnovne postavke serijala-franšize ostale su, naravno, nepromenjene: privatni detektiv-altruista iz Njujorka, sa naočarima, pijanista, džentlmen sa besprekornim manirima spreman i na “grube igre”, okružen bogatašima i lepoticama otkriva zločince i spasava nevine žrtve. Osnovne karakteristike stripa istaknute su u propagandnoj brošuri-ponudi koja je dostavljana novinama-potencijalnim kupcima a u kojoj se kaže da su ključevi za čitalačko oduševljenje Ripom Kirbijem: akcija, romansa, avantura, glamur, napetost, uzbuđenje - zbog toga je Kirbi pobednik!

I u epizodama sabranim u osmom tomu ima svega navedenog; reč je o šest epizoda nejednake dužine koje je Prentis iscrtavao po scenarijima Freda Dikensona. Elem, najpre će Kirbi, potaknut zlonamernom opkladom, rešavati misteriju nestanka slavne glumice u bespućima pustinje (“Za Elizu, koje nema”); u “Pakerovoj ekspediciji” šarmantnog Kirbija će, od dobrotvorne priredbe do džungli Južne Amerike, pratiti dve sestre s namerom da ga osvoje i tako ugode sebi ali i napakoste onoj drugoj. Ponovo u Njujorku, srećno sam (njegova ranija devojka više se ne pominje), Kirbi dobija poziv da otkrije ko preti glavnoj glumici pozorišno-vodviljskog hita (“Uhvati zvezdu padalicu”); sledeća tajna koja se plete, opet oko lepe žene, vodi detektiva najpre na krstarenje luksuznim brodom a potom i u Monte Karlo a sve da bi raskrinkao veštog prevaranta koji još pride - piše stihove - tako da se ova priča, simptomatično nazvana “Strofe katastrofe” završava filozofskom konstatacijom o pesmama nesretnog prevaranta (koji gine): “Recimo da je pisao kao što je pucao… nije pogađao metu, ali nije je ni potpuno promašivao.”

Dve epizode iz ove knjige odskaču od visokih standarda serijala. “Opasnost u raju” dovodi Dezmonda “gospodinovog gospodina” u neobičnu situaciju: posećuje ga advokat koji tvrdi da je Dezmond nasledio basnoslovno bogatstvo i titulu lorda. Šokirani čovečuljak odbija da se povinuje zahtevima novostečenog položaja ali ga Kirbi ubeđuje da mora da igra ulogu u društvu koja mu je pripala što potvrđuje i debeljuškasti, ćelavi Vigers, dojučerašnji Dezmondov drug iz udruženja batlera a sada - lordov batler. Ipak, posle malo bilijara i piva novopečeni lord počne da uživa u svom bogatstvu i veselo odlazi da poseti svoje imanje u Dezmodvilu. Tamo ga dočekuje verna posluga, u stvari banda koja je smislila čitavu prevaru sa Dezmondovim nasledstvom kako bi preotela veliko imanja i novac. Dezmond, ništa ne sluteći i ne gledajući, potpisuje testament kojim sve ostavlja posluzi pa njima ostaje samo da upokoje gazdu-lorda! Priča se kreće “u vodama” komedije zabune i komedije situacije  oplemenjenim finim humorom koji “proizvodi” simpatični mršavko Dezmond.

Zaplet epizode “Život u Harmoniji” krajnje je neobičan za krimić - Kirbi od bogataša na samrti dobija zadatak da pronađe mestašce Harmonija iz koga je davno otišao. Problem je što Harmonije nema na kartama a u imenicima se poslednji put pojavljuje 1899.g. Posle opasne potrage Kirbi i Dezmond ipak pronalaze izolovano mesto u kome je sve funkcioniše kao na kraju XIX veka. Pridošlice uživaju u smirenom životu male zajednice, ukusnoj hrani i lepim, dobrosusedskim manirima. Kirbi gradskim ocima priča o čudima novih vremena ali oni nisu uvereni da im je taj napredak potreban. Konačno, ljudi XX veka vraćaju se u svoje doba ostavljajući Harmoniju u svom malom raju. Priče o “zemljama koje je vreme zaboravilo” i o “iščezlim svetovima” deo su ikonografije naučne fantastike ali i alegorijskih društvenih kritika (kao u “Guliverovim putovanjima”); zbog toga ova epizoda potpuno odstupa od dotadašnjih Kirbijevih avantura (mada je u njima već bilo i nekih horor elemenata - epizoda “Susret sa sudbinom”  iz sedmog toma). Slavljenje “dobrih, starih vremena” odstupa i od Rejmondove fascinacije savremenošću sa svim dobrim i lošim elementima koje donosi. Scenarista Dikenson i crtač Prentis po tom pitanju su, čini se, bili potpuno drugačijeg mišljenja. Kako god bilo da bilo ova epizoda ostaje bizarni kuriozum strip serijala koji i danas može da privuče punu pažnju ljubitelja stripa.

(„Dnevnik“, 2017)
Objavljeno: 23.06.2017.
Međunarodna strip konferencija...      Press: Svet stripa
  "Kragujevac Comic Con"

Na međunarodni festival dolaze ugledni umetnici i stručnjaci za strip i popularnu kulturu iz Italije i Srbije • Bogat program se od 22. do 25. juna održava u tri grada: Kragujevcu, Novom Sadu i Beogradu • Publici se nude tribine, promocije, crtanje posveta, izložbe, stvaranje ulične umetnosti, aktuelna izdanja, koncerti i nagradni konkursi za strip i umetničku fotografiju. • Predstavljanje Centra za umetnost stripa i nacionalne strategije za strip u Srbiji • Godišnja skupština Udruženja stripskih umetnika Srbije.

Međunarodni festival stripa, ali i popularne kulture "Kragujevac Comic Con" se širi prostorno i vremenski, i ove godine će svoju „sedmu rundu“ — kako piše na plakatu sa junakinjom Modesti Blejz, čiji je autor kragujevački umetnik Milan Jovanović — imati osim matičnog grada, i u drugim centrima u Srbiji. Ove godine se Komikon održava naporedo sa kragujevačkim muzičkim festivalom Arsenal fest, što obogaćuje mogućnosti i za ljubitelje muzike i za ljubitelje stripa.

Glavni deo programa je i ove godine posvećen gostovanju uglednih autora iz Italije kao što su Kristijano Spadevekija, Valter Venturi i Klaudio Kjaveroti, kao i Srbije među kojima su Bob Živković, Marko Somborac, Miodrag Ivanović, Leonid Pilipović, Sabahudin Muranović, Leo Pilipović, Milivoj Kostić, Velibor Stanojević i Stefan Katanić. Uz njih gostuju i stručnjaci za strip Zoran Stefanović, Nikola Dragomirović, Milan Jovanović, Vladimir Milošević i Andrija Mihajlović.

Prvi program Kragujevac Komikona biće održan u Novom Sadu, u četvrtak 22. juna, gde će klub „Crna ovca“ ugostiti umetnike, stručnjake i publiku (17.00–20.00).

Glavni deo programa će zatim biti u Kragujevcu na Đačkom trgu, od petka 23. juna u 17:00 časova, do nedelje 25. juna u 12.00 časova. U programu su, osim kulturno važnih tribina, promocija izdanja i crtanja posveta, uključene i mnoge druge delatnosti — izložbe, stvaranje ulične umetnosti, prodaja izdanja i konkursi. Tako će se ovde godine održati i konkurs za strip „Kragujevački pobednik“, konkurs za najbolju fotografiju Kragujevac Comic Cona 2017, ali i konkurs za najbolju ilustraciju Zagora.

U subotu će u Kragujevcu biti održana i godišnja skupština Udruženja stripskih umetnika Srbije. Biće predstavljena nacionalna strategija za strip u Srbiji, kao i Centar za umetnost stripa, programska jedinica koju je „Svet stripa“ utemeljio u aprilu ove godine zajedno sa Domom omladine Beograda i Udruženjem stripskih umetnika Srbije.

O svom dokumentarnom filmu "Kongres zaborava" u podnaslovu "Kako je stradao strip u staroj Jugoslaviji" govoriće autor Vlada Paunović.

Uličnu umetnost posvećenu Taličnom Tomu uradiće akademski umetnik specijalizovan za polje prostorne vizuelizacije Milivoj Kostić.

Svoja izdanja i predmete izlagaće poznate izdavačke kuće: Veseli četvrtak, Alan Ford, Darkvud, Komiko, Makondo, Forma B, Čarobna knjiga, Besna kobila, Everest media, Modesti stripovi, Spoter Sova i Svet stripa.

Festival se u nedelju 25. juna, premešta u Beograd, gde će se u Domu omladine Beograda, u okviru programa Centra za umetnost stripa, strani i domaći umetnici predstaviti publici i poznavaocima glavnog grada (15.00–19.00 časova).

        Program:

        Četvrtak
Novi Sad, klub Crna Ovca
od 17.00 do 19.00
17.00 - predstavljanje Međunarodne strip konferencije "Kragujevac Comic Con", Nebojša Vesović, Zoran Stefanović
17.30 - o stripskoj produkciji u 2017. govori Nikola Dragomirović 
18.00 - predstavljanje Centra za umetnost stripa, Zoran Stefanović

        Petak
Kragujevac, Đački trg
berza stripa od 17.00 do 20.00
17.00 - 19.00 - crtanje i potpisivanje za posetioce, učestvuju: Claudio Chiaverotti, Cristiano Spadavecchia, Walter Venturi, Bob Živković, Marko Somborac, Miodrag Ivanović Mikica, Sabahudin Muranović Muran, Leo Pilipović, Velibor Stanojević i Stefan Katanić
17.30 - predstavljanje Centra za umetnost stripa, Zoran Stefanović, Nebojša Vesović
18.00 - svečano otvaranje konferencije, Milan Bjeletić, član kragujevačkog gradskog veća za kulturu
18.10 - javni intervju: Bob Živković, vodi Nikola Dragomirović 
19.00 - o stripskoj produkciji u 2017. i posebnim osvrtom na strip Legenda o Isu i serijalu Pogrebnik, Vuk Marković, Vladimir Milošević
19.30 - o saradnji na novom albumu Orthodox Celtsa govore strip autor Walter Venturi i frontmen benda Aca Seltik, moderator Zoran Stefanović

        Subota
Kragujevac, Đački trg
berza stripa od 10.00 do 20.00
12.00 skupština Udruženja stripskih autora Srbije
16.00 - 16.00 - crtanje i potpisivanje za posetioce, učestvuju: Claudio Chiaverotti, Cristiano Spadavecchia, Walter Venturi, Marko Somborac, Miodrag Ivanović Mikica, Sabahudin Muranović Muran, Leo Pilipović, Velibor Stanojević i Stefan Katanić
17.00 - predstavljanje grafičkog romana Prozor, autor Srboljub Nikić
17.30 - o strip-serijalu Korto Malteze i strip produkciji izdavačke kuće Darkwood, Milan Jovanović i Emina Ignjatović 
18.00 - o dokumentarnom filmu "Kongres zaborava", ili kako je stradao strip u staroj Jugoslaviji, Vlada Paunović, Zoran Stefanović 
18.30 - javni intervju: Marko Somborac, vodi Nikola Dragomirović 
19.00 - javni intervju: Claudio Chiaverotti i Cristiano Spadavecchia govore o serijalima Morgan Lost i Brendon

        Nedelja
Kragujevac, Đački trg
berza stripa od 10.00 do 12.00
11.00 - dan besplatnih stripova
12.00 - proglašenje najboljeg rada sa konkursa za strip Kragujevački Pobednik
Dom omladine Beograda
berza stripa od 15.00 do 19.00
15.00 - 16.00 - crtanje i potpisivanje za posetioce, učestvuju: Cristiano Spadavecchia, Walter Venturi, Marko Somborac, Miodrag Ivanović Mikica i Stefan Katanić
15.00 - javni intervju: Claudio Chiaverotti, autor serijala Brendon i Morgan Lost
16.00 - o stripskoj produkciji u 2017. govore Nikola Dragomirović i Vladimir Milošević
17.00 -19.00 - zatvaranje konferencije i neformalni razgovori o stripu u holu Doma omladine
Objavljeno: 22.06.2017.
Strip: Borovnica (41)      Autor: Darko Macan

Najnoviju pasicu Borovnice možete sutra potražiti na Facebooku!!!
Objavljeno: 22.06.2017.
Škandal! Stripburger na CRACKU!...      Press: Stripburger
  ...Stripburger na festivalu CRACK!
  22.- 25. junij 2017, Rim, Italija!

Romansko-latinski svet v zadnjem času izkazuje izredno zanimanje za sodobni avtorski strip, zato se je tričlanska Stripburgerjeva ekipa nujno morala odpraviti tudi v večno mesto.

Festival CRACK!, ki tradicionalno poteka v slikoviti rimski trdnjavi Forte Prenestino, je namrec največji italijanski festival alternativnega in neodvisnega stripa, grafike in tiskane umetnosti. Letos bo med 22. in 25. junijem gostil množico sejemskih razstavljalcev iz domala vseh koncev sveta, vse skupaj pa bo spremljal bogat spremljevalni program, v okviru katerega bosta prikazana tudi dva animirana filma, ustvarjena po Stripburgerjevih stripih (Stripburger in motion ter Wanted v režiji Borisa Dolenca) ter kratek eksperimentalni animirani film Andreja Štularja (Blu).

Naša ekipa bo skupaj z grafičnim mojstrom Alkbazzom iz Francije izvajala delavnico linoreza, s portugalskim kolektivom Arara pa ustvarila stripovski mural. Najživahnejši del festivala pa bo zagotovo štiridnevni sejem stripov, zinov, plakatov in drugih umetniških tiskovin, kjer bomo Rimljanom predstavili naše izdaje ter druge tiskane dobrote.

Stripburgerjevo legijo, ki se je podala v večno mesto, sestavljajo Andrej Štular (stripar), David Krančan(stripar in urednik) in Bojan Albahari (urednik in publicist).

Čisto resno: veni, vidi, brez vicev.

Naslednja (domača) postaja:
Caffeine Hours 2017, Galerija Zelenica, Tovarna ROG, Ljubljana; petek, 30. junij, od 17:00 dalje
Mednarodna gostovanja revije Stripburger sofinancira Javna agencija za knjigo RS (JAK). Grafika: David Krančan
Spremljajte nas na: www.stripburger.org, www.facebook.com/stripburger
Objavljeno: 21.06.2017.
Razgovori o stripu... (29)      Autor: Predrag Đurić
Nikola Maslovara rođen je u Odžacima 22. decembra 1946. godine. U rodnom mestu završio je osnovnu školu  i gimnaziju. U Novi Sad se doselio 1967. godine, gde je završio Višu pedagošku školu – likovni smer. Još kao student bavio se karikaturom. Prvi strip objavljuje 1971. godine u Kuririma. Od 1979. godine živi u Gornjem Milanovcu, gde do 1999. godine radi u redakciji Dečjih novina. Zatim sa kolegama M. Stevanovićem i M. Petkovićem osniva izdavačku kuću Den art i izdaje autorske časopise za decu Veliki odmor i Zvrk. Od 2002. godine radi kao nastavnik likovne kulture u Osnovnoj školi Desanka Maksimović u G. Milanovcu, sve do 2011. godine, kada odlazi u penziju. Od 2007. godine u Kraljevu vodi Malu školu animacije. Oženjen je Mirom i otac sina Milana i kćerke Nade.
Tokom sedamdesetih godina 20. veka bavio se karikaturom i animacijom, kao i realističkim stripom. Nakon što je 1976. godine u Politikinom zabavniku objavio strip Marko Kraljević i družina u potpunosti se okreće karikaturalnom stripu.
Tokom osamdesetih godina radio je veoma produktivno kao scenarista i crtač. Stvara čitav niz junaka – Tupavzana, Fijukse,  Homoquovadis, Debli Krkojeta, Detektiva Lakonogića, Barba Plimu, Ungl Gungla, Zlatka, Plavušu, Kvadratka, Darka, Boleta i Đoleta... Intenzivno je radio i na licencnim stripovima Veliki Blek, Pink Panter, Mapet bebeMačak Feliks, Tom i Džeri, Miki Mau.
Album Detektiv Lakonogić objavljen je 2013. godine.
Godine 1979. sa Milanom Bukovcem i humoristom Vojislavom Ratkovićem osnovao je  grupu FONS. Godine 1988. postao je član autorske grupe Slaviša Ćirović, Brana Nikolić i Zdravko Zupan, sa kojima je radio na domaćem serijalu Yupi-stars.
  Intervju: Nikola Maslovara Masli

Ko je Nikola Maslovara?
Nasmejani brka!

Rođeni ste u Odžacima 1946. godine. Koliko dugo ste živeli u ovom vojvođanskom gradiću?
Živeo sam do 21. godine. Onda sam prešao u Novi Sad, gde sam prvo studirao, a zatim i živeo do svoje 33. godine, kada sam se oselio u Gornji Milanovac.

Kakvo je bilo vaše detinjstvo u Odžacima?
Sećam se velike prašine pošto tada nije bilo asfalta na ulicama, već su trotoari bili popločani ciglama. U jednoj ulici je bila kocka, a u ostalima prava vojvođanska prašina, koja bi se posle kiše pretvarala u blato, pa smo se često igrali u tom blatu. Voleli smo da se penjemo na drveće, oponašajući Tarzana. Petrolejke su uvek bile oko nas. Bilo je struje, ali je često nestajala. Međutim, stalno se osećao neki napredak...

U vreme vašeg detinjstva strip još uvek nije bio česta pojava. Kakoje  u jednim malim Odžacima u to vreme neko mogao da dođe u  kontakt sa stripom?
Rano sam došao u kontakt sa stripom i to zahvaljujući komšijama koji su imali stripove objavljivane pre rata, ali i novosadsku posleratnu Panoramu. Sećam se Ali Babe, Dobrog vojnika Švejka... Međutim, list koji je obeležio moje detinjstvo bio je Kekec. Bio je to časopis koji je objavljivao i stripove u boji. I Plavi vjesnik isto, ali je on veoma retko dolazio u Odžake. Nekoliko brojeva Kekeca, koje sam od nekoga dobio, danima sam listao, gledao, čitao po sto puta. Stripovi su uglavnom bili u nastavcima i bio je praznik kad bi se negde našao kompletan strip!
Nisam bio neki talenat za crtanje i nisam ni sanjao da ću se jednom time baviti. Jesam stalno nešto žvrljuckao... U Novom Sadu je radila moja sestra od tetke Olivera Petrović Šiljački. Radila je u književnom časopisu Polja i ona me je, kad sam se preselio u Novi Sad, nagovorila da počnem da se bavim karikaturom. Tako sam počeo da objavljujem za novosadske listove. I dan-danas volim kad mi se nešto objavi! Imam taj neki nagon za objavljivanje, tako da je malo onoga što sam nacrtao, a što mi nije objavljeno.

Išli ste u srednju školu u Odžacima?
Da, u gimnaziju, a onda sam prešao u Višu pedagošku školu, likovni smer u Novom Sadu. Tri puta sam polagao prijemni ispit. Volim da crtam, ali eto trebalo mi je tri godine da uspem. U međuvremenu sam pohađao neke druge fakultete, „da ne gubim vreme“.

U to vreme počinjete da objavljujete i stripove?
Da, u svet stripa sam prešao iz sveta karikature. Bio sam na drugoj godini studija, kada sam objavio svoj prvi strip u Kuririma. Nisam sebe smatrao nekim izuzetnim crtačem. Najzaslužniji čovek što sam počeo da crtam bio je Leo Korelc. Kad sam video kako on crta, rekao sam sebi da onda mogu i ja! Nadam se da je to isto rekao neko i za mene i postao strip- crtač.

Dok ste pohađali Višu pedaagošku školu, koliko se među vašim vršnjacima pričalo o stripu?
Malo, vrlo malo. Strip je još uvek smatran šundom, čak je bio i izašao Zakon o  šundu. Bilo je drugara koji su mogli da strip crtaju na osnovu talenta, dara. Međutim, nisu bili zainteresovani za to. Čak ni za ilustraciju. Svi su sanjali da budu slikari, a neki, posebno ženski deo, bar većina, imala je jedinu ambiciju da budu nastavnici likovnog. Od mladića čak nije niko ni čitao stripove.

Kako je tekla Vaša karijera nakon završetka studija?
U to vreme sam se družio sa slikarom Milanom Kešeljom, inače i mojim kumom. Bavili smo se raznim poslovima. Iscrtavali nazive firmi, postavljali izložbe, crtali dijafilmove... Živeli smo od onoga što zaradimo.

U to vreme javio se i Zlatni kliker, koji je počeo da objavljuje i  domaće stripove...
Da, od početka sam to pratio, s obzirom da sam sarađivao sa Osmehom, humorističkim časopisom koji je uređivao Ivan Balenović. On je sedeo u istoj kancelariji sa Sretenom Draškovićem. Kad je počeo da izlazi Zlatni kliker nacrtao sam jedan partizanski strip o jednom dečaku, u stilu Velikog Bleka, ali on nikad nije objavljen. Video sam tad i originale stripa Poručnik Tara. Bile su to velike table. Kadriranje je bilo odlično, ali potezi četkice su mi delovali grubo i nisu mi se na prvi pogled dopali. Međutim, kad je to objavljeno, shvatio sam da je Bane Kerac pogodio pravi odnos između originalnih tabli i formata na kojem će strip  biti objavljen, tako da su linije u štampi delovale korektno. Onda je kvalitet rastao iz epizode u epizodu, što nije redovna pojava u stripu. Neko od autora uopšte vremenom ne napreduje, a neki čak crtaju sve lošije i lošije. Bane danas predstavlja za mene jednog od najboljih strip-crtača. On je i presudno doprineo razvoju domaćeg, posebno novosadskog stripa. Bilo je u Novom Sadu crtača i pre Baneta – profesor Miša Nedeljković, koji je objavljivao u Panorami, Ozren Bačić, pa Slavka Bošnjaković, nekoliko crtača za koje nikad nisam saznao imena, a koji su crtali za Panoramu. Ali Bane je to najbolje radio.
Međutim, nisam tad još uvek poznavao Baneta. Upoznali smo se tek u Gornjem Milanovcu, kada smo obojica prešli u Dečje novine.

Kako je došlo do saradnje sa Dečjim novinama?
Počeo sam u novosadskoj Osnovnoj školi Đorđe Natošević da radim crtane filmove. Tu je jedan nastavnik Bašić napravio improvizovani studio, pa smo Kešelj i ja uradili nekoliko crtanih filmova. U to vreme su Dečje novine doživele nagli napredak, napravili su novu zgradu i imali ambiciju da postanu neka varijanta Diznija, odnosno planirali su da proizvode i crtane filmove, što je mene tada više privlačilo od stripa. Stupio sam u kontakt sa Marjanketom – Draganom Marjanovićem. On me odveo na neki plac, rekao mi da će tu biti studio. Od tog studija nije bilo ništa, ali sam ja prešao u Gornji Milanovac. Jedini crtani filmovi koje sam radio bile su TV  reklame. Od 2007. godine u Kraljevu pri narodnoj biblioteci Stefan Prvovenčani držim Malu školu animacije, prilično uspešnu, a deca koja pohađaju školu, dobila su i brojne nagrade za svoje animacije.

Šta se dešavalo nakon prelaska u Dečje novine?
To je bio jedan lep rad, period kojeg volim da se sećam. Bila je opuštena atmosfera. Kad sam ja prešao, strip-redakcija još nije formirana, već je funkcionisala u okviru Redakcije zabavnih izdanja. Imali smo slobodu da crtamo po sopstvenom izboru i da kupimo serijale za koje smo pretpostavljali da će proći dobro na tržištu. Kad je formirana Strip-redakcija, to je zapravo bila redakcija stripa i albuma sa sličicama. Albumi su donosili značajno više novca od stripova, ali se taj novac delom prelivao i u strip. Neki stripovi su jako lepo išli. Ako preskočimo Biblioteku lale i Mirka i Slavka, kasnija izdanja su išla u tiražima 20−40.000 primeraka, što su tiraži o kojima danas može samo da se sanja. Za to vreme to je bio mali tiraž, u odnosu na izdanja Dnevnika. Ipak, išli smo sa malo ozbiljnijim stripom. Jasno se znalo šta je išlo u Gigantu, šta u Superu, Eksu. Naravno, pojavio se onda i legendarni YU strip.
Urednik stripa je bio Slaviša Ćirović, on je na to mesto došao posle Sibina Slavkovića, koji je prešao u Marketprint. Slaviša je bio taj koji je birao stripove i njemu možemo da zahvalimo za takav izbor u izdanjima. Jedno vreme glavni urednik je bio Moma Rajin, posebno orijentisan na domaći strip. Moma Rajin je okupio značajan broj mladih autora, koji su imali neki novi odnos i prema stripu i prema životu, a koji su kasnije doživeli afirmaciju u inostranstvu. Momin YU strip magazin je doneo novi kvalitet odabirom dobrih tekstova i stripova. Po mom mišljenju, bio je u rangu najboljih evropskih magazina tog vremena. Nažalost štampan je na lošem papiru, a to je znatno uticalo na njegov izgled, što je verovatno bio jedan od razloga što se nije dobro prodavao, a verovatno ni čitaoci, a ni pojedini članovi redakcije nisu bili spremni za ovaj iskorak. Moma  je ubrzo napustio redakciju, a uredništvo je preuzeo Slobodan Lukić. To je sad već neka druga priča... Ipak, Lukić se nije mnogo mešao u strip, pa je i dalje glavnu reč imao Slaviša Ćirović.
Sa mnom u Redakciji su radili crtači Zdravko Popović iz Čačka i Milorad Žarić. Milorad je odličan crtač, ali je uglavnom bio posvećen ilustraciji. Njegov najpoznatiji strip su Šušumige, a sem nekoliko autorskih stripova objavio je i par epizoda Velikog Bleka. Zdravko Popović je došao u Redakciju pre mene. Bio je veoma koristan saradnik, ali mu je nedostajala upornost i samopouzdanje. Za Dnevnik je nacrtao dve epizode Bleka. Mislim da nije uopšte ni pratio taj strip, pa je nacrtao Konolija, ali kao nekog sasvim drugog lika, ne onog na koga smo navikli!

Kakav je bio rad u Redakciji?
Radili smo studiozno, pa smo tako imali niz novih projekata, koji su imali cilj da strip podignu na jedan viši nivo i što se tiče štampe, a i sadržaja. Matično izdanje je bio Eks almanah, koji je u početku bio lepo koncipiran, štampan u koloru, objavio je niz premijernih stripova, Eržeovog Ten Tena, Fort Viling Huga Prata, Palaciusovog Mek Koja itd. Nažalost, ovo izdanje se vremenom našlo na margini i ugasilo se  posle nekih 500 brojeva.
Izdavali smo ediciju Nostalgija, u kojoj su objavljivani klasici američkog stripa u formi knjiga. U ediciji „Majstori jugoslovenskog stripa“ izlazila su dela Navojeva, Solovljeva, Kuznjecova... Objavljivali smo i Profil sa novijim domaćim stripom, uključujući i Banetove stripove. Imali smo u planu i neke druge stripove. Prvi smo objavili Ten Tena, zatim Bilala, mada nisam bio sasvim zadovoljan tim izdanjem. Objavili smo zavidan broj strip-albuma u jednom relativno kratkom periodu, a poslednji je objavljen album Kuznjecova Tri života. Veliki uticaj na izdavačku politiku imao je Duda Milosavljević. Ne samo kod nas, već i u drugim redakcijama, jer je on bio taj koji je nabavljao stripove. Moja ideja je bila objavljivanje Ten Tena, ali smo sa njim na tržištu loše prošli, za razliku od Drune ili Duranga, te Kapetan Sabra, koji su premijerno obljavljeni u našim albumima.
Bilo je mnogo autora, koji su prošli kroz redakciju Dečjih novina. Ona je bila uporište, a i izvor lepe zarade za mnoge stvaraoce. Neretko se dešavalo da nekoliko dana pre izlaska stripa se kaže da postoji „rupa“ u izdanju i da treba napraviti tri-četiri stranice i onda se stvarno radilo na brzinu. Tako sam i prve epizode Lakonogića za Biser strip crtao „na brzaka“, dok sam za epizode u Gigantu imao dosta vremena  i priliku da pokažem šta mogu.
Dragan Lazarević je odigrao značajnu ulogu u nastanku Lakonogića. Naime, bilo je planirano da se u Biser stripu objavi njegov Rokatanski, ali se zahtevalo od Dragana da strip od 32 strane produži na 48 strana. On na to nije pristao i onda sam ja morao da pripremim Lakonogića.

Prelaskom u Dečje novine kreće Vaša produktivna karijera, nakon sedamdesetih godina, kada ste malo objavljivali...
Da, imao sam tada punu slobodu da radim šta hoću i kad hoću!

U to vreme ste se opredelili za karikaturalni strip...
Volim humoristički strip. Posebno mi se dopadao Žil Žurdan. Mene je privlačilo iskazivanje ideje kroz jednostavniji crtež, koji je bio u funkciji gega. Negde sam se našao između francuskog humorističkog stripa i američke škole geg-tabli. Crtao sam razne stilove, čak i alternativni, ali sam se ipak najbolje snalazim u geg-stripu. Mnogi stripovi danas su preterano dobro nacrtani, pazi se na svaki detalj, često se tu nema mere, pa crtež deluje pretrpano, ponekad imam utisak da takvi stripovi nemaju dušu. Jeste sve to lepo i efektno, ali nisam siguran da to baš privlači čitaoca. Hogar je nacrtan jednostavno, ali ga ljudi čitaju. Strip mora da bude spoj crteža i scenarija, kao kod Huga Prata, Mila Manare... I kod Baneta Kerca je taj spoj uvek dobar. Nekad preteruje sa dijalozima, ali je taj spoj uvek interesantan.

Vi ste jedan od retkih domaćih kompletnih autora – scenarista i crtač. Ipak, nekad ste radili i po tuđim scenarijima...
Da, radio sam Barba Plimu po Milanovićevim scenarijima. Ipak, morao sam da prerađujem njegova scenarija, jer su nam se čitaoci žalili. Stoga sam morao da preradim scenario. Srećom, Milanović se nije mnogo bunio.

Da li ste imali neke uzore?
Ne, bio sam potpuno samouk! Međutim, tokom studiranja sam naučio dosta, posebno o proporcijama, crtanju likova... Svi smo mi u to vreme bili prilično samouki. Tu i tamo smo se dočepali neke knjige, uglavnom od Zdravka Zupana, onda bismo to kopirali i razmenjivali. Današnjim crtačima je lakše, sve je dostupno na internetu, samo što sad nema dovoljno domaćih izdavača zainteresovanih za njihov rad. Oni kvalitetniji objavljuju u inostranstvu, a ostali se snalaze pokrećući fanzine...

Koji od Vaših likova Vam je danas najdraži?
Događa mi se da vidim neki moj strip, a da se uopšte ne sećam kad sam ga uradio! Posebno mi se to događa sa karikaturama! Najdraži mi je, ipak, Marko Kraljević, koga sam pravio kao spoj junaka iz narodnih pesama i stripskog junaka. Želeo sam da ga dočaram onako kako je prikazan u narodnim pesmama, pomalo kavgadžija i ljubitelj dobrog vina, ali zato beskrajno plemenite duše. No, bilo je onih kojima se to nije dopalo. Ispalo je da sam se rugao nacionalnoj istoriji... Tada je Žika Stojanović bio glavni urednik Politikonog zabavnika, on mi je rekao da nikad pre toga na njega nije vršen takav pritisak da ukine jedan strip. To se ipak i desilo posle 16 brojeva. Kasnije sam ga  objavljivao u Dečjim novinama i drugim našim izdanjima. Tada nije naišao ni na kakvu reakciju, što je opet neki pokazatelj... Sad se spremam da uradim jednu novu epizodu Marka Kraljevića u boji.

U to vreme radili ste i na Velikom Bleku. Zanimljivo je da ste napravili jedan potpuni otklon od redovne serije, kroz Rodijeve doživljaje...
Uradio sam jednu epizodu Rodijevih doživljaja. Sreten Drašković mi je rekao da bih mogao da uradim celu seriju tih kratkih epizoda za Strip zabavnik. Međutim, nakon što sam uradio drugu epizodu, iskrsao je posao na Pink Panteru, koji je bio neuporedivo bolje plaćen, a zahtevao je da se radi i po 40 tabli mesečno, tako da jednostavno više nije bilo vremena za nešto drugo. Jedno godinu i po dana crtao sam samo Pink Pantera.

Kako se u to vreme dolazilo do posla za strane izdavače?
U to vreme u Dečjim novinama osnovali smo Deno agenciju, preko koje smo počeli da nudimo stripove u inostranstvu. Posebno smo radili preko Dude Milosavljevića. Prodati su neki Banetovi stripovi, pa Muminovićevi stripovi, koji su izlazili u kineskim strip- sveščicama. Međutim, nije to bilo nešto dobro plaćeno, jer su menadžeri uzimali lavovski deo. Do Pink Pantera smo došli preko Jovice Milenkovića, menadžera iz Beograda. To je ponuđeno Dnevniku, koji je angažovao Milana Bukovca i mene, a kasnije nam se pridružio i Zdravko Zupan. Za Semik je rađen i Bufalo Bil. Međutim, posle godinu i po dana to je stalo.
Radio sam dosta i na Mapet bebama zajedno sa Zdravkom Zupanom. Naše slikovnice morale su da idu na verifikaciju u Hensonov studio. Od 23 slikovnice imali su samo dve primedbe. Na jednom mestu sam zaboravio da Mis Pigi nacrtam narukvicu, a na drugom sam nacrtao dete kako pušta vodu, a nedaleko do toga se vidi sijalica. Rekli su da ne sme da bude sijalica tamo gde dete pušta vodu. To su bile jedine dve primedbe. Morali smo da se strogo držimo pravila, ali smo dodavali nove gegove. Za neke slikovnice, koje su išle u formi stripa, sa jednom slikom po strani, pisao sam i scenarija. Božidar Timotijević je crteže u ovim slikovnicama komentarisao  u formi stiha.
Mačka Feliksa sam uradio jednu epizodu, prema nemačkom scenariju, a Milorad Žarić je tuširao.
Za Pink Pantera scenario sam dobijao od Šveđana.

Uradili ste dve epizode Hajduka Radana, koji nekako iskače iz Vašeg opusa...
Voleo sam tu hajdučiju! Svojevremeno je hajduke crtao Nikola Mitrović Kokan, a onda sam i ja došao na ideju da crtam nešto slično. U to vreme je Romero radio Modesti Blejz, strip koji mi se jako dopao i ja sam pokušao da imitiram taj crtež. Druga epizoda je nacrtana u sasvim drugom stilu, koji meni više leži. Ipak sam ubrzo napustio realistički crtež.
Obožavam kad strip crtam i smejem se. Svojevremeno sam čitao Alana Forda u prevodu Nenada Briksija. Znao sam da ga čitam u šinobusu od Novog Sada do Odžaka i da se grohotom smejem, a putnici oko mene su bili u čudu i pitali šta mi je!

Uradili ste scenario i za jednu epizodu Mirka i Slavka?
Da, napisao sam scenario za jednu epizodu Mirka i Slavka, koja je objavljena u Tik-taku. To je jedina epizoda koju je Buin slikao. Zanimljivo je da je to bila epizoda u kojoj nisam „ubio“ nijednog Nemca. Prva epizoda gde Mirko i Slavko nisu nikog ubili! Hteo sam da pokažem da se Mirko i Slavko mogu raditi i na drugačiji način. Onaj ko malo bolje poznaje strip mogao je da prepozna moj stil pisanja, iako je u zaglavlju pisalo „Crta i piše Buin“. Urednik  mi je rekao: „Znaš šta, mislili smo da se ti stidiš da tu piše tvoje ime!“.

Vi se tokom osamdesetih godina dobili nagradu za strip u Francuskoj...
Da, dobio sam treću nagradu za strip iz serije Homoquovadis. Međutim, dobio sam i puno nagrada za karikaturu, od prve nagrade Ikar 1973. godine, do Zlatne kacige 2010. godine.

Fijuksi su objavljeni u Finskoj...
Da, objavljeno je u nekim finskim dnevnim novinama. Jedna devojka je te stripove stavila pod mišku, odnela u Finsku, prevela i ponudila izdavaču i oni su bili objavljeni!

Uradili ste scenario za strip Miki Maus i Baš Čelik, koji je nacrtao Zdravko Zupan...
Mislim da je to najbolji scenario koji sam uradio. Dešavalo se i da mi Zdravko vraća scenario, da kaže kako to jeste dobro, ali kako to mora ipak drugačije, tako da je to dobrim delom i njegova zasluga.
Zdravko je radio tada za francuski Mikijev žurnal, po scenarijima Korteđanija. Zeferino Grasi je objavio par tih stripova u Mikijevom zabavniku. Pozvao je Zdravka i predložio da bi mogla da se obradi neka narodna bajka u stripu. Zdravko je predložio mene. Planirano je da se objavi u četiri broja. Moja ideja je bila da to budu četiri zasebne epizode, ali povezane jedna s drugom. Razradio sam četiri epizode na  po 12 strana. U trećoj epizodu sam ubacio neku vešticu. Zdravku se to nije svidelo i vratio me je, pa sam ponovo napisao scenario, gde su se sad pojavljivali divovi. To je objavljeno u Mikijevom zabavniku.

Šta se dešavalo početkom devedesetih godina prošlog veka?
Redakcija se jednostavno raspala... Ja sam sa  kolegama Miloradom Stevanovićem i Milovanom Petkovićem osnovao privatnu izdavačku kuću Den art. Preuzeli smo Eureku šampionku, za koju sam crtao karikature i strip Đole i Bole. Pokrenili smo dva lista za decu, najpre Dečji odmor, a par godina kasnije i Zvrk. Tu sam crtao uglavnom bojanke i enigmatske zadatke i poneki strip. Međutim, nije bio problem prodati, problem je bio naplatiti. Vremenom sve teže i teže, pa smo na kraju odustali u ugasili oba izdanja. 
Eureku smo, ipak, izdavali dugo. Nije se radilo o strip časopisu, ali se strip povremeno objavljivao.
I to se sve raspalo i ja prelazim u Osnovnu školu Desanka Maksimović da radim kao nastavnik likovnog 2002. godine. Povremeno sam crtao ilustracije za  knjige i udžbenike. Od kada sam otišao u penziju, ponovo sam počeo da se bavim stripom.

Koliko danas pratite strip?
Volim da pratim domaći strip. Inače, čitam dosta. Kolekcionar sam i volim i da imam strip. Sad je teško i pratiti sve. Ima toliko toga, pa se ponekad i izgubim. Puno je stripova dostupno i na internetu. Jedan strip koji je na mene ostavio poseban utisak u poslednje vreme je Trgovina, koju je izdala Fibra.
Marvel recimo ne pratim, ne čitam ni horore, gde se krv bezrazložno prisipa na sve strane...

Koliko je danas strip blizak mladima?
Kad sam pre desetak godina počeo da radim u prosveti, bilo je dece koja su donosila stripove u školu – Alan Ford, Dilan Dog... Međutim, u poslednjih pet-šest godina u školi nisam video nijedan strip. Čak sam rekao deci da ću onome koji donese neki strip dati peticu. Ni to nije pomoglo! Onda je jasno koliko je sati!
Sad i u čitanci za sedmi razred imamo par strana stripa Đorđa Lobačeva, ali ni to ne pomaže. Deca ne samo što ne čitaju stripove, nego ne čitaju opšte. Ne verujem da su razlog video-igre, jer bi trebalo da one podstaknu decu na čitanje. Čini mi se da im je dosadno. Svojevremeno mi je jedan učenik rekao da mu nije jasno zašto uopšte imaju likovno i muzičko, jer to njemu ne treba u životu. Kad sam ga pitao da li je nešto pročitao i on mi je rekao da nije, pitao sam ga što je onda uopšte učio slova, kada ništa ne čita, znači li to da mu ni ona trebaju? Nije mi odgovorio.

Kako u kontekstu toga vidite budućnost domaćeg stripa?
U principu ja nisam pesimista. Mislim da postoje neki ciklusi – kad se izgubi interesovanje za nešto, pa se onda posle ponovo pojavi. Isto kao i kod nas – kad nas jednom napusti interes za filmove, vratimo se knjizi.
Za sada mislim da nema neke velike nade. Za strip je potreban i novac. Sećam se da bih nekad, odlazeći na kiosk da kupim novine, kupio i po desetak stripova i da to nisam ni osetio. Drugačiji je tad bio i odnos prema stripu – pročita se i baci. Malo nas je to skupljalo. Danas je to drugačije – strip je skupa roba. Oni koji bi hteli da ga kupe – ne mogu, a oni koji mogu – njih to ne interesuje.

Šta bi naša država mogla da učini za strip?
Nedavno smo imali Olimpijadu. Poslali smo te naše sportiste, sa velikim očekivanjima. Onda sam se ja zapitao koliko je država uložila u te sportiste. Isto je i sa stripom – koliko se uloži, toliko će se i vratiti. Ako ćemo da pustimo da to sve ide stihijski, ne verujem da će tu moći da se nešto uradi.
Ono što je karakteristično za nas je gomila festivala, a nema mogućnosti da ljudi objavljuju u nekom tiražnom izdanju. Država mora da stane iza toga, slično kao u Hrvatskoj, gde država otkupljuje deo tiraža.
Na internetu postoji gomila foruma, po kojima ljudi pišu, ali to ne daje pravu sliku. Neverovatno koliko ima zagorovaca!

Koliko se u Odžacima i Gornjem Milanovcu zna za Vas?
U Gornjem Milanovcu me znaju. Iz Odžaka sam se davno izgubio, tako da se malo zna. Znaju Mikica i Peka, koje znam još kao dečake. Mikice se sećam još kad je dolazio u Gornji Milanovac, pa smo mu objavljivali Nindžu. Stalno je spominjao Peku, govoreći „Moj buraz crta još bolje od mene!“.

Šta možemo da očekujemo od Vas u narednom periodu?
Ozbiljno spremam spomenutog Marka Kraljevića. Počeo sam da radim scenario, a slede skice... Spremam i strip-kaiševe – kad mi nešto padne napamet, napravim neki geg. To je ono što volim da radim. Dešavalo mi se i na času da zapisujem ideje, a deca su se plašila da njih upisujem! Spremam i jedan serijal kratkih crtanih filmova u trajanju do 20 sekundi.

Koliko danas u 21. veku ima mesta za humoristički strip? Koliko imamo prava da se smejemo onome što je 21. vek doneo?
Imamo prava. Treba da se smejemo, ovaj vek je neviđena parodija potpomognuta svim mogućim medijima, koji po sebičnim potrebama bogate manjine i političkog establišmenta formiraju takozvano javno mnjenje. Nikad nije bilo zrelije vreme za humor, za smeh i ismejavanje onoga što se dešava kod nas, a i u svetu. Provaljuju nam gluposti svakog dana, toliko da je to već očigledno potcenjivanje ljudske inteligencije!

(Objavljeno: Zlatno doba vojvođanskog stripa, 2016. - intervju rađen 2012)
Objavljeno: 21.06.2017.
Kragujevac u Novom Sadu...      Press: Crna ovca
  ...u Crnoj ovci!

Pozivamo vas da u četvrtak 22 juna sa početkom od 17 časova dođete u klub Crna Ovca na promociju Kragujevačkog strip festivala!

Kragujevac Comic Con 2017

Na međunarodni festival dolaze ugledni umetnici i stručnjaci za strip i popularnu kulturu iz Italije i Srbije • Bogat program se od 22. do 25. juna održava u tri grada: Kragujevcu, Novom Sadu i Beogradu • Publici se nude tribine, promocije, crtanje posveta, izložbe, stvaranje ulične umetnosti, aktuelna izdanja, koncerti i nagradni konkursi za strip i umetničku fotografiju.

Prvi program Kragujevac Komikona biće održan u Novom Sadu, u četvrtak 22. juna, gde će klub „Crna ovca“ ugostiti umetnike, stručnjake i publiku.

Tom prilikom će specijalni gosti biti Zoran Stefanović, Nikola Dragomirović i Ilija Bakić.

Dođite da se družimo i podržite domaći strip!

Adresa: Kralјa Aleksandra 10 prvi sprat
Vreme: Četvrtak 22 jun u 17 časova
Objavljeno: 20.06.2017.
Strip: Montenegrini (397)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 19.06.2017.
Dva strip konkursa...      Press: Svet stripa
  ...za 7. Kragujevac Comic Con!

Svet stripa raspisuje konkurs za kratki strip
KRAGUJEVAČKI POBEDNIK 2017.

U želji da podstakne stripsko stvaralaštvo Svet stripa sedmu godinu zaredom raspisuje konkurs za kratki strip “KRAGUJEVAČKI POBEDNIK“.

Konkurs je potpuno otvoren po pitanju teme i žanra, kao i tehnike i stilskog izraza. Pravo učešća imaju autori svih uzrasta. Rad može biti delo jednog autora ili više njih, a jedan autor može predati više radova u obimu od jedne do šesnaest tabli (strana).

Uz radove, autori obavezno treba da pošalju i svoju biografiju ili, ako je više autora radilo na stripu (crtež, scenario, kolor…), biografiju svih autora pojedinačno, po sledećim stavkama: funkcija autora (crtež, scenario, kolor…), ime i prezime, datum i mesto rođenja, adresa stalnog boravka, broj mobilnog ili fiksnog telefona, adresa elektronske pošte, naziv rada, tehnika i godina nastanka dela.

Pobedniku konkursa darivaće se plaketa „Branko Plavšić“, diploma “KRAGUJEVAČKI POBEDNIK” i nagrade sponzora, a odluka o pobedniku biće saopštena u nedelju poslednjeg dana Međunarodne strip konferenciji #KragujevacComicCon u 12.00h kada će biti organizovana izložba odabranih radova. Po okončanju konkursa, najbolje ocenjeni radovi biće objavljeni u časopisu Kiša.

Radovi takmičara mlađih od 15 godina biće žirirani nezavisno od starijih učesnika, i to u dve kategorije. Nagradu za najbolji rad u kategoriji MUNJA (do 15 godina) tradicionalno će dodeliti beogradska edicija Veseli četvrtak, a ove godine, u cilju popularizacije stripa među najmlađima, biće nagrađeni i najbolji radovi u kategoriji Mali umetnik / Mala umetnica za najbolji strip, strip kaiš ili ilustraciju takmičara do 10 godina. To je ujedno i zadatak za starije da animiraju decu da učestvuju na konkursu jer će svaki učesnik u ovoj kategoriji dobiti nagradu u vidu stripova i propratnog materijala za Međunarodnu strip konferenciju. Nagrade će se deliti isključivo u nedelju od 12.00 časova na Međunarodnoj strip konferenciji #KragujevacComicCon.

Konkurs će biti otvoren punih pet meseci, a poslednji dan kada zainteresovani autori mogu predati svoje radove je utorak 20. jun 2017. godine.

Radove slati u digitalnom formatu, u rezoluciji od 300 dpi i većoj, na adresu svetstripa@gmail.com ili poštom na adresu Svet stripa, Branka Paraća 1a, 34000 Kragujevac. Poslati radovi se ne vraćaju.

 


Kragujevac Comic Con
raspisuje
KONKURS
ZA NAJBOLJU ILUSTRACIJU ZAGORA
BLEJA UZ TE-NEJA

u organizaciji udruženja Svet stripa i
pokrovitelja konkursa izdavača Veseli četvrtak

Uspešno realizovan konkurs za najbolju ilustraciju Dilana Doga, izdavačkoj kući Veseli četvrtak i organizaciji Svet stripa, daje motiva da nastave druženje/takmičenje i ove godine, konkursom za najbolju ilustraciju Zagora. Za koncept art i slogan konkursa se pobrinuo Aleksandar Sretenović, muzičar, pesnik i frontmen benda Propaganda 117.

Poput samog serijala, konkurs je žanrovski neograničen, a mogućnosti beskrajne. Vašoj mašti i inspiraciji prepuštamo izbor između crno-belog i obojenog crteza, kao i stil i temu... Može to biti crtež inspirisan Zagorovim višedecenijskim avanturama, njegovim prijateljima ili neprijateljima, vaša vizija ili verzija neke od brojnih naslovnih strana...

Izdavačka kuća Veseli četvrtak će tri najbolja rada nagraditi paketima svojih izdanja, a u žiriranju pristiglih radova će učestvovati i gosti KragujevacComicCona – autori iz Italije. Pobednici će biti proglašeni, a radovi izloženi i nagrađeni, na samom kraju Kragujevac Comic Cona – u nedelju 25. 6. 2017. godine u Kragujevcu, tačno u podne.

Važno: autori ilustracije mogu biti iz bilo kog mesta zajedničke nam planete, bitno je da imaju mogućnost da nagradu preuzmu u Srbiji (bilo da će to oni učiniti lično ili će nekome dati ovlašćenje).

Autor može učestvovati na konkursu sa najviše tri prijavljena rada.

Radove primamo na dva načina i potpuno je svejedno koji ćete izabrati:
- Skenirane radove u rezoluciji 300dpi (i većoj) šaljite na: konkurs@svetstripa.org.rs
- Originale ili odštampane kopije šaljite na adresu Svet stripa, Branka Paraća 1a, 34000 Kragujevac.

Uz radove obavezno pošaljite i vaše lične podatke i broj telefona.

Primljene radove ne vraćamo.

Rok za slanje radova je četvrtak 22.6.2017. godine.

Dobru zabavu i uspeh na konkursu vam žele
Veseli četvrtak
i Svet stripa.


copyright © Sergio Bonelli Editore
autori lika: Guido Nolitta, Gallieno Ferri
prava na objavljivanje serijala Zagor u Srbiji:
Veseli četvrtak
za potrebe konkursa korišćene ilustracije:
Gallieno Ferri, Alessandro Piccinelli
koncept art i slogan konkursa:
Aleksandar Sretenović

Objavljeno: 18.06.2017.
Strip: Noćni sud (34)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 18.06.2017.
Strip: Cane (288)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 17.06.2017.
Humanitarna izložba...      Press: Paralel
  ...Strip i ploče / Merkator / 16-18. jun!

Dragi prijatelji,

Pozivamo Vas da se priključite akciji prikupljanja sredstava za kupovinu pribora za crtanje i slikanje za decu iz svratišta, simboličnim donacijama kroz kupovinu autorskih radova, nastalih u okviru Paralelovih fb radionica "Strip i ploče", 2012-2016.

Ova humanitarna prodajna izložba biće postavljena u holu Merkator centra, na Novom Beogradu, od petka do nedelje, a preporučena cena po radu iznosi 400 dinara.

Izložba se odvija u okviru manifestacije Dani muzike, koja će okupiti zaljubljenike u ploče, diskove i stripove, kroz otvorenu berzu, u holu, na prvom spratu centra.

Dani muzike počinju u petak, 16. juna, u 12 časova i trajaće do nedelje, 18. juna, do 22 sata.

Za sve dodatne informacije, slobodno nas kontaktirajte.

www.paralel.rs
web.facebook.com/Paralelfestival/
www.instagram.com/paralelfestival/
www.youtube.com/channel/...

 

 

Objavljeno: 16.06.2017.
Leteći start...      Press: Čarobna knjiga
  ...JEDINSTVEN VIZUELNI DOŽIVLJAJ!
  THE BEST OF MARVEL #12.
  "ČUDESNI"!

Čudesni su džinovski skok u pogledu crteža, scenarija i formata, te nas uvode u novo razdoblje evolucije ilustrovane literature.“ – Sten Li

Strip Čudesni predstavlja bogato ilustrovan istorijski pregled ranog Marvelovog univerzuma: od prvog pojavljivanja Čoveka-Baklje, 1939. godine, preko strašnog dolaska Galaktusa, proždirača svetova, do kulminacije šokantnom smrću Gven Stejsi, Spajdermenove prve ljubavi.

Ove priče, iako ih ljubitelji Marvela možda već znaju, nikad ranije nisu ispričane na ovaj način – ne iz ugla heroja, već očima običnog čoveka, hrabrog i znatiželjnog foto-reportera.

Zahvaljujući Rosovim virtuozno oslikanim scenama i Bjusijekovom sjajnom pripovedanju, Marvelov svet dobija novu dimenziju i postaje istovremeno i fantastičniji i stvarniji nego što je ikad bio!

Čudesni su Ajznerovu nagradu, najuglednije priznanje američkog stripa, dobili u tri kategorije:
-za najbolji mini-serijal,
-za najboljeg slikara (unutrašnje strane),
-za najbolji dizajn izdanja.

Na Letećem startu od 15. do 18. juna, na sajtu Čarobne knjige, u knjižari „Bulevar Books“ u Novom Sadu i u striparnicama „Darkwood“ i „Alan Ford“ u Beogradu!

www.carobnaknjiga.rs

Objavljeno: 15.06.2017.
Strip: Borovnica (40)      Autor: Darko Macan

Najnoviju pasicu Borovnice možete sutra potražiti na Facebooku!!!
Objavljeno: 15.06.2017.
Strip almanah...      Press: Tome Trajkov
  ...stimulacija makedonske strip scene!

U izdanju Strip centra Makedonije - Veles zahvajujući finansijskoj pomoći Ministarstva za kulturu Republike Makedonije izdat je 3. broj STRIP ALMANAHA, specijalno izdanje revije STRIP KREATOR - jedinog stalnog strip časopisa u Makedoniji.

STRIP ALMANAH je zamišljen kao revija gde, po radovima makedonskih scenarista, crtaju makedonski crtači (uključujući pojedine goste iz regiona). Konkretno, broj 3. STRIP ALMANAHA je autorski projekat Aleksandra Stevanova iz Shtipa (mladi ali već afirmisani scenarista, letere, hroničar i dizajner). Njegove scenarija crtaju: on sam, Darko Bogdanov, Vesna Nichevska, Mirko Bojadžievski, Katerina teri Nikolova, kao i Natasa Konjević - gost iz Bosne i hercegovine.

Strip centar Makedonije ističe da je izdavanje ove revije konkretan pokušaj stimulisanja i afirmisanja makedonske strip scene. Pri davanju ocene njene razvijenosti ne treba prenagljivati i treba uzeti konkretne indikatore kao što su: broj učešća na specijalizovanim strip festivalima u region pa i šire, broj autora sposobnih za veće poduhvate, broj izdanja, broj aktivnih strip subjekata, broj čitalačke i publike, broj strip događaja u zemlji itd.

Aktuelno stanje ne treba da potiče euforiju nit sujetu, ali isto tako ni potcenjivanјe. Svakako raduje postojeći talenat i entuzijazam naročito kod mlađe generacije. Strip centar Makedonije širi svoj uticaj u sve većem broju gradova u Makedoniji, primećeni talenat i potencijal treba negovati.

 

Objavljeno: 14.06.2017.
Fijuk sajam...      Press: Fijuk prodavnica
  ...16.6.2017, 5-ak u 5, CUK Imago!

Čast i zadovoljstvo nam je da vas pozovemo na poslednji Fijuk sajam u sezoni, pre letnje pauze. Taman da nabavite neko lako ili teško štivo za plažu. Staro vreme, staro mesto, ali dosta novih izlagača. Dođite da se družimo i razmenjujemo briljantne ideje uz laganu muziku 16.6.2017, u petak,od 5 PM CUK Imago, Dečanska 14. Glavna na meniju ovog puta je izložba Bojana Milojevića AKA Asterijana, koju vam bliže može objasniti Žarko Milićević: „Pecamo se na društvenim mrežama i čovečanstvo nam pada teže nego ikad” – Asterian se nekad valjuška u svemu ovome kao prasac u blatu, a nekad mu je muka od svega pa se samokažnjava i ritualno degausuje bekape. Nekad je racionalan, nekad je Žodorovski. Svakako nije neosetljiv i ravnodušan.

„Kupujte na Fijuku! Nema više tvoje moje! Kvalitet je naša šansa!”

Izlažu: Besna kobila # Komiko # Modesty # Undergrad # Krajnji program / Kombinat # Kabinet 913 # Bukefal # Samoobjavljen # Marko Malk # Belgrade Raw # Recollect Images # Studiostrip # Boris Stanić # Tonja & Nevena # Silesija # Centar za liberterske studije # Baraba – Književno-izdavačka zadruga # Anarhija / Blok 45 & Bubašvaba pres # Deve # Beogradski Graffitti # Kosmogina # Burevesnik # Miloš Petrović (Naša Kuća) # Aleksandar Denić # Dobra umetnička priča # Utopia # Crna Kuhinja # LOM # Midži koji žvrlja # Mubareć # Omča # Novo doba # Fijuk # Aparatčik poluproizvodi # Pazl svet Srbija #ToBiTiVolela printovi # Duja: keramičke lampe # Kreativna šapica – pomozimo životinjama sa ulice # Maca Lini # Dear Diary notebooks # Diannin nakit # Lavirint Art #
Ulaz Besplatan!!!, Petak, 16.6.2017. (17h-23h) Vidimo se!!

Ivent na Fb: www.facebook.com/events/...
Objavljeno: 14.06.2017.
Linije fronta, Rade Marković, Kragujevac komikon,...      Press: USUS
  ...Želјko Pahek (Centar za umetnost stripa, najave programa 14. i 15. juna).

SADRŽAJ PROGRAMA I NAJAVA:

   SREDA, 14. JUN (DoB, hol)
17:00- 17:55 Linije fronta na Istoku i na Zapadu (zvanični deo, posle nezvanično druženje)
18:00- 18:45 Rade Marković, likovni umetnik i osnivač „Tuš grupe“ (In memoriam 1955-2017)

   ČETVRTAK, 15. JUN (DoB, hol)
17:00- 17:55 Zabavnik pre Zabavnika i Konferencija za štampu povodom "Kragujevac Komikona 2017"
18:00- 18:45 Dan Želјka Paheka i promocija novih svetskih izdanja — u okviru ciklusa grupe „Beogradski krug 2“


   SREDA, 14. JUN (Dom omladine Beograda, glavni hol)

17:00- 17:55: LINIJE FRONTA NA ISTOKU I NA ZAPADU

Druženje autora i publike, kao i potpisivanje i crtanje posveta povodom četiri knjige stripova o Prvom svetskom ratu u izdanju „Moro - Sistem komiks“ i knjige "Sarajevski atentat" Udruženja lјubitelјa stripa RS "Deveta dimenzija".

Projekat "Linije fronta" je nastao tako što su trojica urednika „Sistem Komiksa“, Igor Marković, Zoran Moro i Milan Rusalić — čiji su preci učestvovali u Velikom ratu, a neki od njih bili i odlikovani — zaklјučili da bi ovakav projekat kao izdavači morali da urade. Po rečima izdavača: „Ukrštanjem njihovih pogleda na sukob koji se dogodio vek ranije, Linije fronta istražuju ostatke kolektivnog nesvesnog i materijal i teme prenete sa kolena na koleno.“

Edicija se objavlјuje u okviru Programa obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata 1914-2014. u Srbiji i Misije za obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata 1914-2014. u Francuskoj. U serijalu su zastuplјena zvučna imena evropskog stripa, poput Rodolfa, Bruna Falbe, Filipa Zitke, Zorana Janjetova, Darka Perovića, Zografa, Alekse Gajića i Dražena Kovačevića, ali i desetine drugih autora srpskog stripa, od kojih su neki na početku karijere. Predgovor za prvi album serijala „Linije fronta“ pisao je istoričar Žan-Pjer Verne, ujedno i scenarista albuma „Prokleti rat!“ proslavlјenog francuskog strip autora Žaka Tardija. Edicija će imati osam knjiga.

Učesnici projekta su do sada bili Filip Banković, Tiberiu Beka, Radislav Vesić, Milorad Vicanović, Jelena Vučić, Aleksa Gajić, Predrag Ginevski, Mišel Difran, Olivije Dobs, Nenad Dodić, Milan Drča, Predrag Đurić, Pavle Zelić, Filip Zitka, Aleksandar Zograf, Aleksandar Zolotić, Miodrag Ivanović, Zoran Janjetov, Dragan Jovanović, Milan Jovanović /1/, Milan Jovanović /2/, Dražen Kovačević, Milan Konjević, Igor Krstić, Zoran Matović, Đorđe Milović, Ana Milojković, Mirjana Mislov, Milenko Mišić, Sabahudin Muranović, Želјko Obrenović, Vasa Pavković, Dragan Paunović, Nebojša Pejić, Nenad Pejčić, Darko Perović, Miloš Petrik, Aleksandar Petrikanović, Mihajlo Petrović, Vujadin Radovanović, Rodolf, Miroslav Slipčević, Ivica Sretenović, Velibor Stanojević, Darko Stojanović, Igor Stojanović, Dragana Stojilјković, Ivan Stojković, Dušan Stokić, Stevan Subić, Branko Tarabić, Rastko Ćirić, Bruno Falba, Danilo Šarenac i mnogi drugi — sa predgovorom Žana Pjera Vernea i prevodima Pjera-Iva Noela i Branislava Glumca.

Takođe značajan poduhvat je album „Sarajevski atentat“ koji ima 146 stranica crnobelih i kolor stripova, kao i nekoliko istorijskih tekstova. Prikazan je atentat na Franca Ferdinanda, sudbina članova “Mlade Bosne”, ratni put srpske vojske u periodu 1914-1918. godine, tragično povlačenje kroz Albaniju i borbe na Solunskom frontu, stradanje srpskih civila tokom okupacije i još mnogo toga u vezi sa istorijskim periodom Velikog rata. U izradi su učestvovali: Vladimir Aleksić, Jovan Bratić, Milorad Vicanović Maza, Danko Dikić, Milan Drča, Predrag Ikonić, dr Nele Karajlić, Daniel Kuzman, Spasoje Kulauzov, Vlastimir Mandić, Stevo Maslek, Nikola Matković, Mijat Mijatović, Miodrag Milanović, Desimir Milјić, Milan Mladić, Dragan Pavasović, Želјko Pahek, Zoran Pejić, Zlatibor Stanković, Marko Stojanović, Radovan Subić, Nenad Cvitičanin i Dejan Šijuk.


18:00- 18:45 „RADE MARKOVIĆ, LIKOVNI UMETNIK I
OSNIVAČ „TUŠ GRUPE“ (IN MEMORIAM 1955-2017)

Rade Marković (Beograd, 1955 — Beograd, 2017) bio je ilustrator, karikaturista, stripski crtač, dizajner, pisac tekstova iz istorije i teorije umetnosti. Ilustrovao je preko tri stotine knjiga, od toga 180 dečjih; objavio je preko 17.000 ilustracija u različitim medijima, a od toga oko 4.000 u dnevnoj novini „Politika“.

Biografija

Bavio se slikanjem, grafikom, ilustracijom, animacijom, karikaturom, stripom, dizajnom knjiga, teoretskim radom iz oblasti ilustracije i stripa, kao i drugih likovnih disciplina. Osnivač stripske i multimedijalne "Tuš grupe". Član ULUPUDS-a od 1977. godine u statusu samostalnog umetnika. Predsednik slikarsko grafičke sekcije ULUPUDS-a (2007—2010). Imao je status istaknutog umetnika od 1998. godine.

Radio je kao likovno-grafički urednik lista „Student“ /uredio koautorski strip dodatak "Treća generacija"/(1977—1980) i časopisa „Književna reč“ (1980) i „Savremenik“ (1984—1992). Za Ediciju „Plus“ Savremenika uradio je total dizajn. Ilustrator lista „Politika“ na rubrikama „Politika za decu“ (1996—2006), „Roman“ (1996—2008), „Među nama“ (1999—2003), „Da li znate?“ (1997—2014). Urednik likovnog programa u Art centru, Beograd (2008—2016). U raznim domaćim i stranim novinama, časopisima i nedelјnicima objavio preko 17.000 stripova, ilustracija i karikatura: „Svetlost“, „Mladi mašinac“, „Pravnik“, „Osmeh“, „Student“, „Jež“, „Mladost“, „Omladinske novine“/NON, „Faca“, „Polet“, „Studentski list“, „Komunist“, „Stripoteka“, „Spunk“, „Borba“, „Naša Borba“, „Večernje novosti“, „NIN“, „Ekspres Politika“, „Ilustrovana Politika“, „Beograd-Nјujork“, „Politika“, „Vidici“, „Ideje“, „Književna reč“, „Reč“, „Libération“ (Francuska), „Viper“ (Francuska), „Savremenik“, „Almanah estetičara Srbije“, „Stripolis“, „Prosvetni pregled“ i drugim.

Ilustrovao je preko 300 knjiga za decu i odrasle. Ilustrovao prvu knjigu (365 ilustracija) i izradio total dizajn za ediciju (7 knjiga) "Da li znate?" izdanje Fondacija Ribnikar. Izlagao na preko 100 grupnih izložbi i 30 samostalnih u zemlјi i inostranstvu. Objavio preko 100 tekstova iz oblasti primenjene i likovne umetnosti u listovima i časopisima: „Književna reč“, „Vidici“, „Reč“ i „Savremenik“.

U okviru izložbe „Zlatno pero Beograda“ učestvovao na simpozijumima „Ilustracija u svetu danas“ (1987), „Strip ekvilibristika u nekoliko ilustracija“ (1988), „Šta je lepše: slika ili slovo?“ (1990), „Stil i metodologija ilustracije i animiranog filma“ (1992). Tekst u katalogu izložbe „Tradicionalno–moderno“: „Slike koje pamte ili obožavanje materije“ (2012), Tekst u katalogu izložbe „Realno nadrealno“: „Zašto nagrada Ljubomir Micić?“ (2011)

Kritička recepcija

„Ali mi pitanje zašto? prepoznajemo sa modernih tabloa Radeta Markovića, što ga u najbolјim slikama podiže na ravan savremenog Hijeronimusa Boša. Nјegove mase jedinki nivelisanih buktećim koloritom, a sukoblјenih oštro izdiferenciranim grafizmom, i njihovo komešanje, okretanje u krug kao u presahlom dolapu fundamentalnog lјudskog smisla, njihovo valјanje sa jedne strane svemira na drugu, prodornim svojim kikotom i svojom razdirućom jekom opominju nas na trenutak u kome jesmo. (...) Ali on ne samo da uviđa nakaznost ovog vremena, on na nju reaguje u duhu vremena svim raspoloživim sredstvima, kombinujući ilustraciju sa filmom, strip sa slikom, taleći ih u retorti podsmešlјivog intelekta oplemenjenog ranjivom osećajnošću čiji proizvodi eksplodiraju od vihorne ekspresivnosti našeg doba u čijem žrvnju nestaju i dželati i žrtve...“ — Živojin Pavlović (filmski reditelј i književnik)

„Marković je uspeo da potpuno izbegne korišćenje strip-balona sa upisanim tekstom i dijalozima i da, istovremeno, ne proizvede efekat „nemog“ stripa. Ovaj efekat Marković postiže sredstvima vizuelne naracije. To je složen i težak postupak. Čista likovnost...Status i svojstva sveta, opus Radeta Markovića stekao je onda kada je, među nebrojeno mnogo drugih svetova i nebrojeno mnogo drugih univerzuma koji nastanjuju multiverzum umetnosti, ispunio onaj veoma zahtevni prethodni uslov, nesumnjivo jedan od najvažnijih. Onda kada je potvrdio svoju izuzetnost, neponovlјivost i jedinstvenost, kada je postao jedan, jedinstven i neponovlјiv svet. To je ona ideja koje se, zahvalјujući imaginaciji, talentu i crtačkoj veštini našeg autora, iz beskonačno malog objekta bez dužine i zapremine koji nazivamo tačkom, pred našim očima uspostavila i uspostavlјa, razgranala i grana, preoblikovala i preoblikuje, održala i održava kao jedno, jedinstveno i neponovlјivo prostor-vreme sa nemerlјivo mnogo oblikâ, kretanja, bojâ, odnosâ i zvuka, kao svet.“ — Ljubomir Klјakić

„Kao poznavalac te kreativne eksplozivne pariske družine, potvrđujem i ovom prilikom, da niko iz redakcije „Šarlija“ (Charlie Hebdo) i „Hara-Kirija“ (Hara-Kiri Hebdo), nije stilski bio ni nalik Radetovom kineski upornom crtežu, prebogatim detalјima i eksploziji boja, a u svemu nenametlјivom isijavanju beskrajne čovečnosti i dobrote iz njegovih radova. Voluminozni Srbin je zapravo bio šok za njih, jer je za jedan svoj kaiš stripa trošio više vremena nego većina redakcije „Šarlija“ zajedno. No, nije se Rajzer iznenadio kolegom pridošlicom iz Srbije, o kome sam mu govorio u ranijim prilikama, družeći se u njihovoj redakciji povremeno sa njim i ostalim članovima liberterske bande bez straha i mane, bez ikakvog suzdržavanja i zaziranja od ismevanja političkih budalaština i kretenizacija u Francuskoj, ali i po čitavom svetu. Pred Radetovim delima je Rajzer onda, svim pobrojanim slavnim prisutnima, neuobičajeno ozbilјno za njegov način izražavanja, rekao: „Ovo nije samo strip, ovo je nešto više, ovo je istinska umetnost!“  —  Zoran Petrović Piroćanac

Izvor i podrobniji podaci: Vikipedija, slobodna enciklopedija.
sr.wikipedia.org/sr-el/Раде_Марковић_(ликовни_уметник)

 



   ČETVRTAK, 15. JUN (Dom omladine Beograda, glavni hol)

17:00- 17:45: ZABAVNIK PRE ZABAVNIKA I KONFERENCIJA ZA ŠTAMPU POVODOM "KRAGUJEVAC KOMIKONA 2017"

Ekskluzivno predstavlјanje međunarodnog Festivala "Kragujevac Komikon", sedmog po redu. Festival će imati programe u Novom Sadu (22. jun), Kragujevcu (21-25) i Beogradu (25) sa gostovanjem čuvenih autora iz Italije — Kristijano Spadevekia, Valter Venturi i Klaudio Kjaveroti — kao i poznatih umetnika iz Srbije. U programu su osim tribina, promocija i crtanja posveta, uklјučene i četiri izložbe, stvaranje ulične umetnosti, prodaja izdanja i konkursi za strip i umetničku fotografiju.

Druženje Zabavnikovaca i ekskluzivno predstavlјanje broja „Politikinog Zabavnika“ od 19. maja — sa živim rubrikama, specijalnim gostima i uz nagradnu igru delјenja primeraka.

„Politikin Zabavnik“ je prva linija zabave i poslednja odbrana ulјuđenosti i kulture!



18:00- 18:45 DAN ŽELjKA PAHEKA I PROMOCIJA NOVIH
SVETSKIH IZDANјA — U OKVIRU CIKLUSA GRUPE
„BEOGRADSKI KRUG 2“

Povodom ciklusa programa obeležavanja 40 godina od osnivanja stripske grupe „Beogradski krug 2“ (1976), jedne od najvažnijih u Evropi, održava se dan Želјka Paheka, nagrađivanog i međunarodno objavlјivanog stripara, scenariste, ilustratora i karikaturiste. Poznat je od ranih osamdesetih po crnohumornim naučnofantastičnim stripovima („Astro-iđani”, „Legija napromočivih”...) i naslovnim ilustracijama za remek-dela svetske fantastike.

Rođen je 1954. i odrastao u Županji, u Slavoniji, Hrvatska, gde je završio osnovnu, a zatim i srednju školu. U Beograd se preselјava 1978, gde je 1980. završio Višu pedagošku školu, likovni smer.

Jedan je od osnivača i klјučnih autora umetničke grupe „Beogradski krug 2”, gde je delovao zajedno sa Bojanom M. Đukićem (inicijator), Vladimirom Vesovićem, Zdravkom Zupanom, Askanijem Popovićem, Rajkom Miloševićem — Gerom, Draganom Savićem, Dušanom Relјićem, Slobodanom Ivkovim, Draganom Bosnićem i drugima.

Pahek je i jedan od osnivača Društva lјubitelјa naučne fantastike „Lazar Komarčić“ 1981. godine.

Stripom se profesionalno bavi od 1979. godine, kada počinje objavlјivati u svim važnijim omladinskim i stripskim revijama u Jugoslaviji: „Student“, „Vidici“, „Politikin Zabavnik“, „Ju strip“, „Stripoteka“, „Spunk novosti“, „Naš strip“, „Strip mania“, „Sirijus“, „Futura“, „Naša krmača“...

Od 1986. objavlјuje stripove po svojim scenarijima u inostranim magazinima kao što su: „Schwermetall“ (Nemačka), „Fluide Glacial“ (Francuska), „L'Eternauta“ (Italija), „Zone 84“ (Španija), „Tintin“ (Belgija), „Elefterotipija“ (Grčka) i, naročito, „Heavy Metal Magazine“ (SAD) u kojem je prevođen od 1989. godine i zastuplјen u tri svečane kolekcije povodom godišnjica.

Nјegov strip „Crni ožilјak“ („Die Schwarze Narbe“), posvećen rušenju Berlinskog zida, u antologiji „Durch Bruch“ (1990) objavlјen je na trinaest jezika.

Pahek je pisao scenarija i za D. Bosnića i D. Savića, a radio je i kao kolorista za Ermana Ipena na poznatim stripskim serijalima „Džeremaja” i „Tornjevi Boa Morija”.

Od 1982. radi ilustracije za naslovne strane naučnofantastičnih i fantazijskih knjiga pisaca kao što su: Robert Hajnlajn, Filip K. Dik, Artur Klark, Daglas Adams (uklјučujući i Autostoperski vodič kroz galaksiju), Teri Pračet, Tim Pauers, Kejt Roberts, Frederik Pol, Robert Silverberg, Boris i Arkadij Strugacki, Dragan Orlović, Zoran Živković, Teodor Sterdžen, Ursula Legvin, Fred Hojl, Predrag Raos, Semjuel Dilejni, Zvonimir Kostić, Greg Ber, Stanislav Lem, Džejms Bliš, Kliford Simak, Leri Niven, Kristofer Prist, Dragoslav Andrić, Tiodor Rosić, Slobodan Škerović i drugih.

Izvor: Vikipedija, slobodna enciklopedija. Podrobnije:
https://sr.wikipedia.org/sr-el/Жељко_Пахек

 


Izveštaja sa prve promocije Strip mitologije

Mitovi u stripu — povratak izvorima kulture

Edicija „Strip mitologija“ kuće „Pčelica“ premijerno predstavlјena u beogradskom Centru za umetnost stripa

U Beogradu je, u okviru programa Centra za umetnost stripa, u glavnom holu Doma omladine 8. juna premijerno predstavlјeno dvanaest knjiga američkih stripova u boji iz edicije „Strip mitologija“, koju je na srpskom objavila „Pčelica“, izdavačka kuća obrazovne i zabavne literature iz Čačka.

Na početku je pesnik, novinar i scenarista Petar Petrović — Čika Peca, jedan od utemelјitelјa „Studija B“ sa Duškom Radovićem — poklonio gostima slogan "Samo rad i red daju med".

„Strip mitologiju“ su predstavili Tamara Lujak, književnica, kulturna aktivistkinja, specijalista za bajke, dečju literaturu i fantastiku, zatim Nevena Marković, koordinator odnosa sa javnošću „Pčelice“, kao i domaćin Zoran Stefanović, urednik Centra za umetnost stripa, scenarista i istoričar kulture.

Stefanović je kao razlog da se „Strip mitologija“ uvrsti u početni period rada Centra za umetnost stripa naglasio „važnost prenošenja evropske i planetarne mitologije u stripove za porodičnu publiku, naročito dečju i omladinsku, koja ne dobija adekvatno kulturno i socijalno obrazovanje u dobu globalizacije“. Drugi razlog je da je ova edicija inaugurisala „Pčelicu“ i na polјu stripskog izdavaštva, što može imati trajniji značaj za strip u Srbiji. Podsetio je i da isti izdavač sistematski angažuje domaću stripsku elitu za ilustrovanje knjiga i slikovnica.

Predstavnica izdavača, Nevena Marković, podsetila je na istorijat IK „Pčelica“ i stotine njenih izdanja, uređivačku politiku ove kuće, edicije i izdavačke sektore po uzrastima, tržišne niše, odnos prema srpskoj kulturi i tradiciji, jezičke i obrazovne standarde. Osvrnula se i posebno na rad sa brojnim domaćim autorima — piscima, likovnim umetnicima, pedagozima i prevodiocima.

Stefanović je zatim dao pregled istorijata Lerner pablišing od 1959. do danas, sa osvrtom na deset godina rada etikete „Grafik juniverz“, sa tri glavne edicije, uklјučujući i „Strip mitologiju“ koja je do sad na engleskom objavila 27 stripskih knjiga. Navedena su priznanja i nagrade ove etikete, komercijalni efekti na američkom tržištu i strategija odgajanja najmlađe stripske publike u dobu kada elektronski uređaji i azijski strip vladaju čak i u Americi.

Svaka knjiga „Strip mitologije“ je recenzirana od strane profesora univerziteta. Srpska izdanja su knjige u tvrdom povezu, u boji, sa 48 stranica (40 stranica stripa) i imaju korisne dodatke: pojmovnik, preporučeno štivo (knjige, filmove i internet izvore), belešku o nastanku stripa, indeks i biografije stvaralaca. Crtači i scenaristi edicije su solidne zanatlije koji imaju reference među najvećim kućama u SAD — Marvel, DC, Imidž i Dark hors.

Iz starobalkanske tradicije, kojoj smo i mi baštinici, objavlјeno je šest knjiga. Scenaristi Džastin i Ron Fontes i crtač Gordon Persel uradili su knjigu „Demetra i Persefona“; Pol D. Stori i Tomas Jits — „Persej: Lov na meduzinu glavu“;  Stori i Stiv Kurt — „Herakle, dvanaest podviga“; Džef Limke i Džon Mekri — „Tezej protiv Minotaura“; tandem Fontest sa Perselom — „Troja, pad drevnog grada“, a Den Džoli i Tomas Jits knjigu „Odisej: Posejdonova kletva“.

Iz skandinavske i britanske tradicije prevedene su četiri knjige. Scenarista Limke i crtač Ron Rendal uradili su knjigu „Tor i Loki, u zemlјi divova“;  Pol D. Stori i Rendal — „Beovulf, ubica čudovišta“; Limke i Jits — „Kralј Artur, oslobođeni Ekskalibur“, a Stori i Jits  knjigu „Robin Hud, odmetnik iz Šervudske šume“.  Iz dalekoistočnih kultura nam stižu dve knjige: scenarista Den Džoli i crtač Ron Rendal uradili su priču iz Kine „Guan Ju, braća zauvek“, a  Stori i Rendal iz Japana — „Amaterasu, povratak sunca“.

Povodom ove edicije, Stefanović je sa aspekta antropologije, psihologije i drugih nauka govorio o Kembelovoj teoriji monomita i njegovom značaju, ne samo za kulturu i industriju zabave, već i za psihičko-biološki razvoj pojedinca. Preporučio je prisutnima da decu i mlade što više snabdevaju klasičnim mitološkim štivom, bilo u izvorniku bilo u modernim obradama.

Tamara Lujak je sa aspekta pisca i stručnjaka za fantaziju, ali i kao školovani arheolog, ispričala profesionalna i lična iskustva o tome kako današnja deca reaguju na mitove, bilo klasične, bilo moderne i zašto su mitovi važni. Takođe je naglasila da je vitalno bitna sloboda za današnjeg stvaraoca da se daju savremene, lične obrade mitova, ali i da se stvaraju potpuno novi, kao buduća baština. Upravo su njeni projekti svetskih priča „Kako se plaše deca“, leksikon „Rečnik straha“ i autorske bajke u zbirci „Priče iznad oblaka“ bili dobra građa da se procene reakcije dece iz Srbije i regiona na mit, bajku, legendu i fantaziju.

Nevena Marković je na pitanje o dostupnosti ovako luksuznih knjiga kupcima naglasila da su cene zbog većih tiraža vrlo povolјne i da se sa prodajnim akcijama približavaju izdanjima sa kioska. Ako prva dva kola na srpskom budu isplativa, „Pčelica“ će objaviti svih 27 knjiga. Moderator je primetio da je edicija štampana latinicom, što je neuobičajeno za „Pčelicu“, ali i često onemogućava da se knjige kupuju za decu mlađih razreda.

Prisutni su obavešteni i o drugim aktuelnim izdanjima kuće, ali i o visokim ocenama koje državne komisije, škole i biblioteke daju izdanjima „Pčelice“.

Predstavlјanju je značaj dao i razgovor sa publikom, koju su, osim porodične, činili i umetnici i kulturni radnici. Međunarodni umetnik i poznavalac stripa Bojan M. Đukić, osnivač Beogradskog kruga 2, pričao je o doprinosu američkog stripa promovisanju klasične i nove mitologije, što se dešavalo prvenstveno preko stripskih svezaka, a ne preko novinskog stripa.

Takođe međunarodno ugledni umetnici Dušan Relјić i Vladimir Vesović pitali su da li će biti slovenske i srpske mitologije u stripu. U ovoj američkoj ediciji ih nema, ali je Zoran Stefanović podsetio da je prvi veliki svetski serijal slovenske mitologije u stripu „Prva rasa“ nedavno rađen upravo u Srbiji, ali za rusko tržište. On se, kao scenarista serijala, sa crtačima Sinišom Banovićem i Sinišom Radovićem, nada da će rad biti nastavlјen nakon poslovne pauze i da će serijal ipak jednom biti objavlјen.

Svoje iskustvo sa prisutnima je podelio i David Vartabedijan, likovni umetnik i muzički publicista, jedan od najpopularnijih autora „Pčelice“ sa knjigom „Ilustrovani rokenrol vodič“. Ova knjiga je na srpskom štampana već u četiri izdanja, a prodata su i prava u Polјsku.

Učesnici tribine su najavili nastavak druženja na jesen, zbog iskazanog interesovanja publike i prisutnih stvaralaca.

IK „Pčelica“ www.pcelica.rs/

Tekst: Nenad Petrović, USUS
Fotografije: Bojan M. Đukić
Objavljeno: 13.06.2017.
Strip: Montenegrini (396)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 12.06.2017.
Najveći javni čas...      Uredio: Strip vesti
Oko 850 dece iz tri škole istovremeno su crtala stripove (Foto I. Stojanović)
  ...crtanja stripa u Evropi!

Leskovac – U tri leskovačke osnovne škole juče je održan javni čas crtanja stripa na otvorenom, najveći u Evropi. Nakon što je juna 2016. u dve ovdašnje škole održan do tada najveći javni čas crtanja na otvorenom pred oko 600 dece, Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan” juče je oborila taj rekord, održavši javni čas na otvorenom u školama „Josif Kostić”, „Svetozar Marković” i „Vožd Karađorđe”, u kome je učestvovalo oko 850 dece koja su istovremeno stvarala stripove.

Na konkursu Leskovačke škole stripa za najbolji strip-kaiš za učenike iz Jablaničkog okruga, raspisanog u okviru održavanja Balkanske smotre mladih strip-autora, u najvećem broju su se odazvale pomenute osnovne škole, pa je Leskovačka škola stripa odlučila da u znak zahvalnosti u te tri škole održi javni čas crtanja stripa, sa ciljem da se mladima otkriju tajne „devete umetnosti” i da se zainteresuju da krenu stopama brojnih prethodnika koji su ostvarili veliki uspeh u ovoj oblasti, ne samo u zemlji, nego i u inostranstvu, pre svega u Francuskoj i Belgiji.

Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan” postoji od 29. maja 1995. godine. Za 22 godine postojanja kroz nju je prošlo više od hiljadu dece, od kojih su danas mnogi svetski poznati strip-crtači, kao i animatori, ilustratori, restauratori, arhitekte, tatu-majstori, akademski slikari i grafičari. Škola stripa donela je u Leskovac preko stotinu međunarodnih priznanja i nagrada, a od 1998. godine organizuje Balkansku smotru mladih strip-autora, najstariji festival na prostoru bivše SFRJ, koji je takođe i najmasovnija strip-manifestacija na svetu.

M.M.

[Objavljeno: Politika, Beograd, 10.06.2017]
Objavljeno: 11.06.2017.
Strip: Noćni sud (33)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 11.06.2017.
Strip: Cane (287)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 10.06.2017.
Moj Strip #30...      Press:
     
  Uvodnik

Vaš ljubljeni glavni urednik je pod strašnim stresom na poslu, pa nema energije smišljati bogznakakve uvodnike (kao što nije uspio ni nacrtati svoj strip).

Čitajte i uživajte. Vaš će si ljubljeni glavni urednik luksuz da čita stripove koje je objavio na povjerenje - priuštiti tek za vikend.

Siroti, siroti glavni urednik.



Adresa: www.mojstrip.com

Objavljeno: 09.06.2017.
Velika berza stripa i vinila...      Press:
  Fabrika (kineska četvrt), Novi Sad, od 11-15h, 10.06.2017.

Graffiti, Komiko i Berza Vinila Novi Sad organizuju veliku berzu vinila i stripova pred letnju pauzu. Uslovi ostaju isti - bez najave nema izlaganja/prodaje. Svi koji su zainteresovani za prodaju stripova, molimo vas pišite u KOMIKO inbox: info@komiko.rs.

Berza bi trebalo ad bude na preko 50 metara štandova, a učešće su (na stripskoj strani) potvrdili Besna kobila, Komiko, Makondo, Forma B, striparnica Alan Ford, Edge Art radionica, Klub ljubitelja stripa iz Sombora i drugi izdavači i kolekcionari.

Ovaj put zbog FABRIKA je domacin, kineska cetvrt.
Objavljeno: 09.06.2017.
Norveška čaka na nas!...      Press: Stripburger
  ...Stripburger se predstavlja
  na festivalu Oslo Comics Expo!

STRIPBURGER NA FESTIVALU OSLO COMICS EXPO
9. – 10. junij 2017, Oslo, Norveška


Stripburgerjeva ekipa tokrat znova potuje na sever, natančneje v Oslo, kjer se bomo predstavili v okviru 11. edicije mednarodnega stripovskega festivala Oslo Comics Expo.

Dobro poučeni veste, da se je Stripburger že večkrat uspešno predstavil na skandinavskem polotoku in v zadnjih dveh letih gostoval na večini tamkajšnjih večjih in pomembnejših stripovskih festivalov (in sicer v Helsinkih, Stockholmu in Malmu), zdaj pa bosta urednica revije Tanja Skale in stripovski avtor Gašper Rus ponosno zastopala barve domače revije in slovenskega stripa na stripovskem festivalu Oslo Comics Expo, ki se bo med 9. in 10. junijem odvil v norveški prestolnici.

Gre za letni stripovski festival, ki ga od leta 2007 dalje organizira  mestna knjižnica v Oslu (Deichmanske bibliotek), pod okriljem katere deluje tudi stripovska knjižnica Serieteket. Festival se primarno posveča predstavljanju in promociji domače in skandinavske stripovske produkcije, z gostovanjem in predstavitvami priznanih tujih ustvarjalcev, kolektivov in založnikov pa se je uveljavil tudi kot pomembno mednarodno stripovsko prizorišče. Srčiko festivalskega dogajanja predstavlja dvodnevni stripovski sejem, ki se odvija na enem od osrednji trgov v Oslu in deluje kot platforma za povezovanje različnih akterjev tako skandinavske kot mednarodne stripovske scene in ljubiteljev stripa, v času festivala pa se odvije tudi več dogodkov, posvečenih stripu: predstavitve, pogovori, okrogle mize, razstave…

Stripburger se bo poleg sejemske stojnice predstavil še z razstavo sitotiskanih plakatov Pozor, delo!in projekcijo animiranih filmov Stripburger v gibanju in Wanted v režiji Borisa Dolenca v stripovski knjižnici Serieteket, naša predstavnika pa bosta sodelovala tudi na okrogli mizi o neodvisnih stripovskih antologijah.

Stripburger z Norveško povezujejo tudi dolgoletne in živahne ustvarjalne vezi s tamkajšnjimi stripovskimi avtorji,  kot so npr. Martin Erstnsten, Lars Fiske in Bendik Kaltenborn, ki so tudi redni gostje na straneh revije. Festival v Oslu tako ponuja odlično priložnost za poglabljanje stikov z že poznanimi in uveljavljenimi avtorji kot tudi odkrivanje novih talentov, pa tudi strateško izhodišče za prihodnja sodelovanja z založniki in organizatorji stripovskih dogodkov na dobro razviti skandinavski stripovski sceni.

PROGRAM:
• petek, 9. junij, ob 17:00, Serieteket/Deichmanske bibliotek, Oslo
  Odprtje festivala in razstave: Stripburger – Pozor, delo!
• petek , 9. junij, ob 18:00, Serieteket/Deichmanske bibliotek, Oslo
  Filmski program: Stripburger v gibanju in Wanted (režija: Boris Dolenc)
• petek, 9. junij, 18:00-21:00 in sobota, 10. junij, 11:00-19:00, Schous plass, Oslo
  Stripburgerjeva stojnica na stripovskem sejmu
• sobota, 10. junij, ob 13:00, Schous plass, Oslo
  Okrogla miza na temo neodvisnih stripovskih antologij (gostje: Stripburger, Sammy Harkham,
  BLOKK, moderator: Øyvind Holen)

NASLEDNJA POSTAJA:
Crack!, 22. - 25. 6. 2017, Rim, Italija

Mednarodna gostovanja revije Stripburger
prijazno podpira
Javna agencija za knjigo RS (JAK).
Objavljeno: 08.06.2017.
Strip: Borovnica (39)      Autor: Darko Macan

Najnoviju pasicu Borovnice možete sutra potražiti na Facebooku!!!
Objavljeno: 08.06.2017.
Sudija Dred, Iz Bojanove radionice, Strip mitologija...      Press: USUS
  ...Centar za umetnost stripa, najave programa 7. i 8. juna.

SADRŽAJ PROGRAMA I NAJAVA:

   SREDA, 7. JUN (DOB, KLUB)
17:00- 17:45 Sudija Dred: Dete pravde je među nama
18:00- 18:45 Iz Bojanove radionice — samostalna izložba Bojana M. Đukića

   ČETVRTAK, 8. JUN (DOB, HOL)
17:00- 17:45 Zabavnik pre Zabavnika
18:00- 18:45 Strip mitologija – predstavlјanje nove edicije IK „Pčelica“, Čačak


   SREDA, 7. JUN

17:00- 17:45: SUDIJA DRED: DETE PRAVDE JE MEĐU NAMA!

Treća knjige o Sudiji Dredu pod naslovom „Dete pravde“ donosi jednu od najpoznatijih priča iz klasičnog perioda kultnog britanskog stripskog serijala. Scenario su napisali Džon Vagner i Alan Grant, a crtež je poveren velikanima britanskog stripa - Brajanu Bolandu, Ronu Smitu i Majku Makmanu.

Najobimnija knjiga o Sudiji Dredu do sada na srpskom, u izdanju novosadskog „Komika“, nastavlјa ediciju otvorenu knjigama „Presuda je smrt!“ i „Dan kada je zakon umro“. Knjiga sadrži i epilog, dodatak u vidu epizode koju je nacrtao Brajan Boland, i koja je obično izostavlјana u ranijim izdanjima epopeje „Dete pravde“, kao i galeriju naslovnih strana i ilustracija. Knjigu je likovno oblikovao Ivica Stevanović, a preveo Kristijan Relić.

„Nјega ne zanimaju motivi koji stoje iza nečijih postupaka, on nema samilosti, i nikome ne pruža drugu šansu. Nјega, zapravo, ni ne interesuje pravda – njega interesuje isklјučivo zakon. Sudija Dred je jedan od najpopularnijih svetskih stripova i najverovatnije najpopularniji britanski strip još od svog nastanka 1977. godine, kada su ga stvorili Džon Vagner, Karlos Ezkuera i Pat Mils. Sudije su neka vrsta superpolicajaca. Oni su u isto vreme i tužilac, i porota, i sudija, i imaju pravo da presudu donose na licu mesta. Opremlјeni su oklopom, pištolјima sa šest različitih vrsta municije, i kompjuterizovanim motorciklima naoružanim topovima, kojima krstare gradom deleći instant pravdu. Najjači, najbrutalniji i najrevnosniji sudija je, naravno, Sudija Dred.“ — časopis Trablmejker, Srbija.


18:00- 18:45 „IZ BOJANOVE RADIONICE“ —
SAMOSTALNA IZLOŽBA BOJANA M. ĐUKIĆA 
(CIKLUS „40 GODINA GRUPE BEOGRADSKI KRUG 2“)

Povodom ciklusa programa obeležavanja 40 godina od osnivanja stripske grupe „Beogradski krug 2“ (1976), jedne od najvažnijih u Evropi, priređuje se izložba njenog osnivača Bojana M. Đukića, javna demonstracija crtanja i intervju 7. juna, u Domu omladine Beograda.

U vremenu kada tehnologija i informatika zamenjuju lјude u čitavim umetničkim veštinama, klasična zanatska osposoblјenost dobija na sve većoj ceni. Uprkos najezdi trodimenzionalnog konstruisanja slike računarskim programima, dvodimenzionalno crtanje i dalјe je osnova koja se da primeniti svuda, od smešnih životinja i dece, do blago komičnih superjunačkih ili hororičnih svetova.
Samostalna izložba Bojana M. Đukića — autora stripova, animatora, publiciste i pedagoga —  prikazuje sve faze likovnog stvaranja za izmaštane svetove koji donose lјupkost i šarm mnogim generacijama, upravo onako kako je postao standard sredinom 20. veka — u zlatnom dobu karikaturalne stilizacije, naročito diznijevske.

Na ovoj izložbi se po prvi put na jednom mestu ekskluzivno prikazuju Đukićevi autorski poduhvati Ela i Plišanci, Macani, Gargojlsi i Dedsans – od skice do završnog oblika, ali i Đukićeve verzije čuvenih junaka kao što su Betmen, Vini Pu, Lilo i Stič, razni Marvelovi junaci, Moćni Maks, Vonderboj ili Zagor.

 



   ČETVRTAK, 8. JUN

17:00- 17:45: ZABAVNIK PRE ZABAVNIKA

Druženje Zabavnikovaca i ekskluzivno predstavlјanje broja „Politikinog Zabavnika“ od 9. juna — sa živim rubrikama, specijalnim gostima i uz nagradnu igru delјenja primeraka.

„Politikin Zabavnik“ je prva linija zabave i poslednja odbrana ulјuđenosti i kulture!



18:00- 18:45 STRIP MITOLOGIJA – PREDSTAVLjANјE
NOVE EDICIJE IK „PČELICA“, ČAČAK

Interesovanje za stripsku kulturu ne jenjava, ali je ponekad ograničeno na uži krug stvaralaca i lјubitelјa devete umetnosti. S cilјem popularisanja stripa kao prelazne forme između likovne i književne umetnosti i širenja interesovanja za strip među mlađim generacijama, Izdavačka kuća „Pčelica“ je objavila ediciju „Strip mitologijaˮ, koja se pokazala podjednako zanimlјiva deci, mladima, ali i odraslim lјubitelјima stripa.

Serija od dvanaest stripova u boji donosi mitološke i legendarne priče starogrčke, japanske, nordijske, kineske i britanske kulture. Za crteže ovih izdanja zaduženi su vrhunski autori koji su se proslavili radeći za kuće Dark Horse, DC i Marvel. Vizuelnom stilskom raznolikošću putem ove edicije mlada publika u Srbiji ima priliku da se upozna sa svetskim trendovima stripske kulture i stekne uvid u njeno bogatstvo. S druge strane, ovo je dobra prilika i za upoznavanje sa različitim mitovima i legendama, ali i njihovim klјučnim junacima kao što su Persej, Tor i Loki, Amaterasu, Herakle, Robin Hud, kralј Artur, Tezej, Beovulf i Guan Ju.

Umetničkim kvalitetima, i na planu ilustracije i na planu scenarija, „Strip mitologijaˮ predstavlјa dobar početak za ulazak u svet stripa. Ni iskusnija publika neće biti razočarana i rado će se vraćati poznatim autorima i pričama u tehnički bogato opremlјenim stripovima.

Objavljeno: 06.06.2017.
Strip, ob bok knjižnim klasikom...      Press: Strip.art.nica Buch
  ...Bojan Šlegl – Ilegalec
  
8.–30. junij Trubarjeva hiša literature!

Bojan Šlegl se je rodil leta 1931 v Kamniku v družini z devetimi otroki. Gimnazijo je obiskoval v Ljubljani in kasneje študiral na oddelku za arhitekturo Tehniške fakultete in leta 1968 diplomiral pri prof. Marjanu Mušiču. Kot mestni arhitekt, zaposlen na Občini Kamnik, se je lotil prenove kamniškega mestnega jedra z oblikovanjem dekorativnih kovinskih izveskov nad trgovinami ter obrtnimi in gostinskimi lokali.

Potem, ko se je zaposlil na Zavodu za spomeniško varstvo je svoje delo razširil na ohranjanje zgodovinskih jeder gorenjskih mest Kranja, Radovljice in Tržiča. V mladih letih se je ukvarjal z risanjem stripov. Sodi v obdobje med prvo in drugo generacijo slovenskih risarjev stripa.

Pri risanju se je zgledoval po Alexu Raymondu, avtorju stripov o Flashu Gordonu. Med njegovimi deli velja omeniti: Med kobrami Indrinega hrama, Skrivnost belega slona, Circ-I kliče zemljo, Zemeljska flota napada ter Ilegalec. Pri ustvarjanju stripov je največ sodeloval s scenaristom Markom Mihelčičem. Bil je tudi aktiven športnik in dolgoletni član kamniškega teniškega kluba, v katerem je deloval kot tekmovalec, trener in predsednik.

Na razstavi si bomo lahko ogledali originale iz stripa Ilegalec.

Otvoritev razstave in pogovorni večer z avtorjevima sinovoma, ki ga bo vodil Aleksander Buh, bo v četrtek 8. junija, ob 20.00 v Trubarjevi hiši literature.

Dogodek je del kulturnega programa knjigarne, ki ga sofinancira Javna agencija za knjigo Republike Slovenije.

 

Objavljeno: 05.06.2017.
Strip: Montenegrini (395)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 05.06.2017.
Post Scriptum (183)      Autor: Zoran Đukanović
  Ken Parker i Wikipedia

Zanimljiv je način kako se manipuliše sa WIKIPEDIJOM. Donedavno, odrednica KEN PARKER bila je oskudna kao crkveni miš. A onda, iz marketinških potreba, 11. 5. 2017. odrenica je procvetala: https://sr.wikipedia.org/sr/Кен_Паркер. Ovo bi bilo ohrabrujuće da se neke opšte poznate i dostupne činjenice sistematski ne prećutkuju.

Prećutana je monografija o Kenu Parkeru koja je prva u svetu, a objavljena u Beogradu 1990. Slučajno znam jer sam njen autor-priređivač. Takođe, prećutan je moj tekst iz 2005. u Vremenu, koji je javno dostupan http://www.vreme.com/cms/view.php?id=408111. Intervju s Ivom Milacom, takođe u Vremenu iz 2013, čiji sam autor, se pominje u fusnotama dva puta, svaki put tendenciozno izostavljaući moje ime.

Prećutkuje se i druga neizostavna monografija o Kenu Parkeru koja je izašla krajem prošle godine kao specijalni dvobroj časopisa Kvadrat u kome su prilozi mnoštva autora iz Srbije. U njoj je najobimniji esej takođe moje autorstvo - na preko 35 kartica (9.500 reči). Citira se uvodna reč iz tog dvobroja, tako da se ne može zaključiti ništa o relevanciji te publikacije.

Sve u svemu, ne postoji nikakav trag mog imena niti rezultata mog bavljenja ovim fenomenom 27 godina. Nazdravlje enciklopedisti, kojima je samo do širenja informacija i činjenica. 

Objavljeno: 04.06.2017.
Strip: Noćni sud (32)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 04.06.2017.
Stripburger 69...      Press: Stripburger
maj 2017, 96 strani, 3,5 € (v Sloveniji), letna naročnina: 33 € (9 izdaj)
  ...Španski samozaložniški virus
  in druge stripovske mutacije!

V Španiji, kot tudi drugje, trenutno močno razsaja samozaložniški in zinaški virus, ki sprošča kreativnost mnogih mladih avtorjev. Ti, naveličani čakanja na vrsto pri uveljavljenih publikacijah, sami ustanavljajo svoje, se samoorganizirajo in samoizdajajo. V tem kreativnem kotlu se skrivajo mnogi priboljški, pardon, obetavni mladi stripovski risarji. Kopica teh se s svojimi stripi predstavlja tudi v novi, 69. številki Stripburgerja, v katero nas z ‘nemim tekstom’ popelje prekaljeni maček španske striparsko-zinovske scene Olaf Ladousse. Več o nenadzorovanem širjenju in novih mutacijah samozaložniškega virusa po večjih španskih mestih pa si lahko preberete v kratkem tekstu Martína Lópeza Lama, ki je tudi avtor tokratne barvito sočne naslovnice.

Nič manj barvita pa ni niti nazadka, pod katero se podpisujeta naša stara švicarska znanca M. S. Bastian in Isabelle L. Še en Švicar se je znašel v tokratni številki, in sicer David Schilter, ki pa ga prej kot s Švico povezujemo z latvijsko stripovsko revijo kuš!, katere soustanovitelj in sourednik je že okroglo desetletje. V intervjuju nam je pojasnil genezo in razvoj revije ter zaupal, kako se pri njih lotevajo uredniškega in založniškega dela. V drugem intervjuju smo se pogovarjali z enim izmed plodovitejših domačih striparjev ter dolgoletnim sodelavcem naše revije Gašperjem Rusom.

Tudi preostanek strani je nadvse raznolik, saj je strip medij širokega spektra in inventivnih pristopov, o čemer priča tudi tokratna številka Stripburgerja.
Pustite se okužiti!

NASLOVNICA: Martín López Lam (Peru)

UVODNIK: Olaf Ladousse (Španija)

INTERVJU: David Schilter / kuš! (Latvija), Gašper Rus (Slovenija)

STRIPI: Olaf Ladousse (Španija), Diego Gerlach (Brazilija), Eya Mordyakova (Rusija), Roberta Vázquez (Španija), Elías Taño (Španija), Andrés Magán (Španija), Derrengueta (Španija), Roberto Masso (Španija), Martín López Lam (Peru), Adrián A. Astorgano (Španija), Peter Kuper (ZDA), Clara Jetsmark (Danska), Gašper Rus (Slovenija), Javier Triviño Murillo (Španija/Nemčija), Simon Mackie (VB), Cecilia Valagussa (Italija), Lukas Weidinger (Nemčija), Cole Johnson (ZDA), Bruno Borges (Portugalska), Sanja Pocrnjić (Slovenija)

RECENZIJE: Jakob Klemenčič (Bill Griffith: Invisible Ink. My Mother’s Secret Love Affair with a Famous Cartoonist), Tanja Skale (Max Baitinger: Röhner), Tea Hvala (Kate Evans: Rdeča Rosa)

NAZADKA: M. S. Bastian & Isabelle L. (Švica)

KJE GA LAHKO KUPIM? Distribucija: Buča knjigotrštvo. Na voljo v vseh stripu prijaznih knjigarnah. Pošljemo pa ga vam tudi na dom! Naroči svoj izvod v naši spletni striparni ali piši na: burger@mail.ljudmila.org.

PODARI STRIP!  Ali še bolje: LETNO NAROČNINO NA STRIPBURGER! Ne bo ti žal! Letna naročnina na Stripburger 2017 vključuje 9 stripovskih izdaj za prijaznih 33 eur!  Še pa je tudi čas, da si priskrbite letošnji naročniški paket!
Za naročila ali dodatne infomacije pišite na: burger@mail.ljudmila.org.

Revijo Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS.
Objavljeno: 03.06.2017.
Strip: Cane (286)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 03.06.2017.
Zaljubljenici u „priče u slikama“...      Autor: Ilija Bakić
  ...na obalama rečice Timok ili od
  zaborava otrgnut deo naše strip istorije -
  „Zaječarski strip“ Marka Stojanovića;
  
izdavač „CEKIT“ Zaječar, 2016.;

Istorija jugoslovenskog odnosno srpskog stripa, kako onog pre II svetskog rata tako i onog posleratnog, nedovoljno je poznata. Istini za volju, osnovne tendencije i razvojne faze manje su ili više uočene i teorijski-dokumentarno opisane u retkim knjigama koje se bave istorijom stripa na ovim prostorima, proisteklim iz predanog rada pojedinaca, entuzijasta i zaljubljenika u 9. umetnost koji su delovali (a i danas je tako) izvan zvaničnih državnih kulturnih institucija koje strip još uvek pretežno ignorišu kao umetničku formu (ne)dostojnu njihove akademske pažnje. Činjenica da su kvalitativni dometi strip stvaralaca sa ovih prostora nesporno visoki i da je ovdašnji strip poznat i van granica matične države čini stav zvanične kulture po tom pitanju još paradoksalnijim ali i - srpskijim! Stoga je svaka nova knjiga o strip istoriji značajna i zaslužuje pažnju. Naravno, širina zahvata takvih dela različita je: od onih koja se bave celokupnom strip scenom do onih koje prate opus određenog autora ili grupe stvaralaca generacijski ili poetički povezanih. Negde na sredini između ova dva pola su knjige koje prate/proučavaju stripove nastale u nekom od mesta izvan administrativnih-državnih centara; takve su, recimo, knjige o niškom stripu Branislava Miltojevića, leskovačkom stripu Marka Stojanovića, o razvoju izdavačke kuće „Dečje novine“ iz Gornjeg Milanovca Srećka Jovanovića. U ovaj (sjajni) niz staje i knjiga „Zaječarski strip“ Marka Stojanovića, u izdanju „CEKIT“, Centra za kulturu i turizam iz Zaječara, 2016. Iako se Marko Stojanović (1978), strip praktičar (scenarista i izdavač), promoter, istoričar i istraživač, zarekao, kako piše u „Reči autora“, da se posle knjige „Leskovački strip 1950-2010“ neće baviti ovakvim projektima, pred čitaocima se ipak nalazi ova knjiga kao dokaz prekršenog obećanja ali i potvrda toga da je Stojanović „čovek sklon da radi ono što niko drugi neće, a neko mora“.

Kakva god muka mučila priređivača, knjiga „Zaječarski strip“ otkriće znatiželjnicima da je originalni domaći strip u ovom gradiću svoju posleratnu avanturu, uprkos partijskih zabrana i omalovažavanja, započeo već 1955.g. u listu „Timok“ kroz kaiševe humorističkih dogodovština horoja koji se zove „Raka iz Brestaka“ Jovana Stanojevića. Od tada do danas na obalama rečice Timok stasavaju zaljubljenici u „priče u slikama“ voljni da se otisnu u nesigurne prostore crtanja i pisanja scenarija za stripove. Stojanović „prepoznaje“ čak četiri generacije strip umetnika u Zaječaru. Prvu čine sad već legendarni Jovan Stanojević, Stanislav Spalajković i Miroslav Cvetković. Druga generacija koja je svoj stripovski zenit doživela 1970-tih i 1980-tih čine Dragan Stokić Rajački, Aleksandar Blatnik, Petar Pjer Spajajković, Slobodan Jović Eti, Dragana Vićanović. Treću generaciju uglavnom čine polaznici strip škole Dragana Stokića Rajačkog, Bojan Vukić, Srđan Todorović i drugi i oni su na strip scenu izašli 1990-tih odnosno u prvoj deceniji XXI veka. Od 2005. do danas pojavljuju se nova mlada strip imena ponikla u Zaječaru: Dragan D. Stojaković, Lozan Nikolić i drugi.

Zaječar je 1996.g. postao i centar celokupne tadašnje strip scene zahvaljujući prvom strip festivalu-salonu koji je organizovan u okviru Zaječarske gitarijade. Uz okupljanje brojne publike i strip umetnika sa prostora „nove“ i bivše, „stare“ Jugoslavije, sa mnogim triibnama i radionicama, na Salonu je, za doprinos srpskom stripu, nespornom velikanu Đorđu Lobačevu dodeljena nagrada „Maksim“. Naredne 1997. godine ova nagrada je dodeljena Nikoli Mitroviću Kokanu, još jednoj legendi stripa sa ovih prostora. Iako je Salon potom, zbog izostanka finansijske podrške nadležnih, ugašen postao je obrazac za druge manifestacije širom zemlje a u Zaječaru su ga, delimično, zamenili „Festival savremenih umetnosti Zalet“ i „Festival fantastike“.

Ono što se kroz ovaj pregled istoriju zaječarskog stripa prepoznaje kao pravilnost je kontinuiran odlazak talentovanih strip autora iz Zaječara u velike sredine (Beograd, Niš, Novi Sad, inostranstvo) koje su im mogle ponuditi veće mogućnosti za razvoj talenta i objavljivanje radova odnosno izgradnju respektabilnih umetničkih karijera, susrete sa istomišljenicima kao i zaštitu od lokalnog, „domaćeg“ nerazumevanja i podsmeha (koje neminovno odnosi danak u gubljenju mnogih talenata koji ne uspevaju da se otrgnu ovim pritiscima). Ovaj „rastur“ stvaralaca bio je toliki da između prve i druge generacije zaječarskih strip autora postoji svojevrsni vakuum zbog koga se desilo da njihovi akteri čak ne znaju jedni za druge! Na ovo se nadovezuje i, prolaskom godina uzrokovano, gubljenje podataka, sve slabija dostupnost štampanih materijala i, na žalost, odlazak sa životne scene pojedinih stvaralaca. Sve to čini dragocenijim Stojanovićev napor da sabere dostupne informacije i kontaktira sa strip „prvoborcima“ i tako od zaborava otrgne deo naše istorije prema kojoj se krajnje nehajno odnosimo.

Knjigu „Zaječarski strip“ čine pregledi i eseji Marka Stojanovića kojima su pridruženi tekstovi/prikazi Luke Vidosavljevića, Vase Pavkovića, Milutina Pavićevića, Zorana Stefanovića, Zorana Tucića, Pavla Zelića odnosno reprinti reprezentativnih stripova koji plene pažnju širokom i domišljatom tematskom lepezom i izgrađenim crtačkim stilovima. Veoma su korisne, posebno za potonje teoretičare, i kratke biografije svih aktera zaječarskih strip dešavanja.

Rečju, „Zaječarski strip“ je važna knjiga koja sadrži ne samo istoriografsku građu već uspeva da „uhvati“ i sačuva duh prošlih vremena odnosno elan ranijih generacija, te elemente koji bi, bez nje, potonuli u trajni, nezasluženi zaborav.

(„Dnevnik“, 2017)
Objavljeno: 02.06.2017.
Promocija strip-albuma...      Press: Vedis
  ...MILJENKO I DOBRILA
  1. lipnja u Kaštelima!

Službeno zatvaranje prvog kaštelanskog 'Kreativnog proljeća' održat će se u četvrtak, 1. lipnja, u 20,30 sati, u Muzejskom prostoru Podvorje (Nadbiskupski kaštel) u Kaštel Sućurcu uz predstavljanje strip knjige'Miljenko i Dobrila'scenarista Srećka Eterovića i crtača Žarka Bekera.

Ovo značajno djelo hrvatske stripovske baštine predstavit će Veljko Krulčić, dok će u sklopu programa nastupiti djeca KUD-a „Karol Wojtyla“, koja će izvesti kratku predstavu „Miljenko i Dobrila na kaštelanski način“.

Strip "Miljenko i Dobrila" izlazio je na stranicama „Vjesnika" tijekom travnja i svibnja 1968. godine, a izdanje Nakladničke kuće “Vedis” osim samog stripa donosi i kratki tekst Veljka Krulčića o njegovom nastanku, skicu za monografsku studiju o Žarku Bekeru iz pera Alije Balte i izbor iz bibliografije radova o Žarku Bekeru.

Izdanje predstavlja nezaobilaznu stanicu za sve istraživače kako povijesti hrvatskog stripa tako i odjeka romantizma u dvadesetom stoljeću.

Objavljeno: 01.06.2017.
Strip: Borovnica (38)      Autor: Darko Macan

Najnoviju pasicu Borovnice možete sutra potražiti na Facebooku!!!
Objavljeno: 01.06.2017.
Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo vas da se obratite autorima priloga.
U slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.