naslovna  |  arhiva  |  strip  |  autori  |  istorija  |  online stripovi  |  striparnice  |  izdavači  |  škole stripa  |  festivali  |  linkovi  |  youtube  |  kontakt  |  impresum


Prvi valjevski strip festival...     Press: USUS
  ...i rezultati strip konkursa.

U okviru PRVOG VALjEVSKOG STRIP FESTIVALA organizovane su tri izložbe u Centu za kulturu. Izložba dečjeg stripa, Strip izložba „OLIMPIJATORI“ Milivoja Kostića, i centralna, međunarodna strip izložba „Kroz mećavu“ u kojoj je učestvovalo 80 autora iz 14 zemalja.

Organizator STRIP FESTIVALA je Udruženje „Akteri“ iz Valjeva čiji je predsednik Snežana Jakoljević Čkojić. UO Udruženja „Akteri“, izabrao je žiri i umetnički savet, kao i umetničkog direktora Festivala.

Umetnički savet / žiri čine: Snežana Jakovljević Čkojić, Milivoj Kostić (predsednik), Radomir Ilić, Dejan Bogojević i Filip Stanković. Za umetničkog direktora izabran je Dejan Bogojević.

Festival je otvorio Zoran Stefanović, upravnik Centa za umetnost stripa iz Beograda.

Dečije stvaralaštvo je tajna koju ne možemo u potpunosti odgonetnuti

Strip kao deveta umetnost zasniva se na pripovedanju u povezanim slikama, najčešće praćenih rečima. Fantastične avanture, super junaci, romantične, komične, mračne priče, večite borbe dobra i zla su nemirnim duhovima širom sveta bile i ostale omiljeno štivo.

Deca su imala težak zadatak, da spoje vizuelnu i pisanu umetnost. Uprkos tome njihovi radovi su prava umetnička dela. Puna kreativnosti, mašte. Fleke boja, linije, dijalozi, mimika likova – kakvi svetovi, trebalo bi mi odrasli od njih da učimo.

Nagrađeni radovi su se izdvojili svojom originalnošću, kao i savladavanjem likovnih elemenata, od minimalističkih rešenja do bogatog kolorita, preko interesantnih kadrova i neverovatnih crteža.

Albert Ajnštajn je jednom rekao “Mašta je važnija od znanja”. Mašta otvara vrata mogućnostima. To je mesto gde se rađaju dečja kreativnost, genijalnost i razmišljanje iz drugačije perspektive. Pustimo da nas mašta najmlađih odvede u čarobne svetove.

Tamara Pantić, akademski slikar, selektor izložbe

NAGRADA ZA DEČJI STRIP
• Nikola Nastić, OŠ „Milovan Glišić“, Valjevska Kamenica
• Konstantin Jovanović, OŠ „Vladika Nikolaj Velimirović“, Valjevo
• Nikolina Marinković, OŠ „Milan Rakić“, Mionica
• Ognjen Bogdanović, OŠ „Milan Rakić“, Mionica
• Marija Pajić i Sanja Marinković, OŠ „Prota Mateja Nenadović“, Brankovina

Od pristiglih radova, svojim kvalitetom istakli su se sledeci stripovi/autori:

DOBITNICI NAGRADE FESTIVALA
• Jelena Vučić (Srbija) – “Kroz mećavu” – nagrada festivala
• Zdravko Jandrić (Hrvatska), crtež i Niles Maxwell (Nemačka), scenario – “The Wen”– nagrada festivala
• Sebastian Oaches Gabriel (Rumunija) –“Padurea zmeilor / Šuma zmajeva”– nagrada festival

DOBITNICI POSEBNIH PRIZNANjA
• Marko Stojanović (Srbija), Dražen Kovačević (Srbija) – “Borba” – posebno priznanje za visok nivo crteža i scenarija
• Srđan Nikolić Peka (Srbija) – “Iz crnog sunca”- posebno priznanje za upečatljiv, precizan crtež u domenu klasičnog stripa
• Senka Milutinović (Srbija), Marko Šerer (Srbija) – “Blue choice”, – posebno priznanje za ilustrativnost
• Vladimir Brajović (Crna Gora) – “Bodo Neurotiko” – posebno priznanje za geg strip
• Mladen Oljača (Srbija) – „Bureaucracy” – posebno priznanje za satiru u stripu
• Mara Jovanović (Crna Gora) – posebno priznanje za najbolji kratki strip
• Dušan Reljić (Srbija) – “Aligator Ale” – posebno priznanje za strip za sve uzraste
• Jooel Coodwin (Kanada) – “Strippp” – posebno priznanje za eksperiment u stripu
• Dragana Kuprešanin (Srbija) – “Salate na čekanju” – posebno priznanje za specifičan strip jezik

AUTORI: Andronik Filip, Konjević Nataša, Mavrić Senad, Mladić Milan, Perić Saša, Šabanadžović Vedad, Šljivo Husein (Bosna i Hercegovina); Biro Jozef (Mađarska); Bogojević Danijela, Bogojević Dejan, Božić Jovanka, Cakić Luka, Cvetković Dušan, Cvitičanin Nenad, Čučak Rajko, Durman Dušan, Đukić Branko, Inđić Marko, Ivanović Anđela, Katanić Stefan, Kostić Milivoj, Kovačević Dražen, Krstić Igor, Krunić Stefan, Kuprešanin Dragana, Kuzman Daniel, Kuzmanov Vladimir, Lazarević Dragan, Lukić Natalija, Malešević Biljana, Mali Slavko, Mijatović Radič, Milojković Božidar, Milutinović Senka, Nastić Stefan, Nikolić Miroslav, Nikolić Srđan, Oljača Mladen, Padejski Danijela, Pejčić Nenad, Reljić Dušan, Serafimović Marko, Stanković Filip, Stanković Nina, Stojanović Marko, Straka Franja Šerer Marko, Trajković Goran, Trindić Mateja, Ukropina Jovan, Urošević Uroš, Urukalo Vanja, Vučić Jelena, Zelić Pavle, Zograf Aleksandar (Srbija); Brajović Vladimir, Čelanović Tihomir, Jovanović Mara, Lagator Luka, Miždalo Ozren, Usanović Andrea, Vešović Andrijana, Vico Lana, Vučković Simon, Zulić Mirko (Crna Gora); Brkić Dražen, Jandrić Zdravko (Hrvatska); Kodvin Džoel (Kanada); Guzman Fernando (Urugvaj); Harukići (Japan); Krstevski Goran, Krstevski Zlatko, Stevanov Aleksandar (Makedonija); Maksvel Najls (Nemačka); Oake Sebastian Gabriel, Šerban Angel (Rumunija); Rodrigez David (Portugal); Štucin Jože (Slovenija); Valev Emilijan, Valev Stanimir (Bugarska).

Izložba strip table, “Olimpijatori”, autor: Milivoj Kostić
Strip je objavljivan u časopisu “Sport” tokom olimpijske 2008. godine, u tiražu od oko 25.000 kopija. Obuhvatio je sve olimpijske sportove koji su bili zastupljeni na OI u Kini. Izašlo je 18 epizoda.
Uoči jubileja 100 godina Olimpijskog komiteta Srbije, organizovane su posebne radionice pod nazivom “Olimpijske sobe” koje su gostovale u svim mestima odakle su ponikli naši prvi olimpijski predstavnici.
Sve “Olimpijske sobe” pratila je i izložba stripa “Olimpijatori”.
Autor projekta bio je glumac Marko Stojanović, a radionice i izložbu otvarao je Vlade Divac, tadašnji predsednik OKS.
Po epizodi stripa “Rvanje” urađen je prvi video strip (comic movie) u Srbiji i bio je u zvaničnoj selekciji 1. Beogradskog međunarodnog festivala sportskog filma (FICTS, 2009).
The Olympiators, odštampani strip na forexu, sa prevodom na engles

Objavljeno: 11.12.2017.
Međunarodni strip konkurs Kaiš 2017....     Press: USUS
  ...rezultati konkursa.

Dečji kulturni centar Beograd već peti put organizuje strip konkurs u formi kaiša, za decu i mlade (od 5 do 19 godina). Izabrana je kratka forma stripa, jer smo smatrali da je to najbolji način da učesnici pokažu svoje umeće. Ove godine smo želeli da konkurs dobije međunarodni karakter, kako bi ovdašnja deca i mladi dobili uvid u stvaralaštvo njihovih vršnjaka u svetu.

Cilj konkursa je da motiviše decu i mlade na polju stvralaštva „devete umetnosti“ i da poveže sve one likovne pedagoge koji u svojim radionicama otkrivaju deci i mladima tajne stripa; da srednjoškolcima i studentima omogući da se povežu sa eminentnim stip autorima kako bi što kretivnije savladali tajne devete umetnosti.

Poseban značaj projekta (izložba, strip radionice, predavanja) je isticanje stripa kao medija koji pomaže adolescentima da se kroz vizuelno-satiričnu formu suoče sa odrastanjem i prevaziđu krizne godine (akutne i razvojno-psihološke probleme u procesu samorealizacije ličnosti).

Na ovogodišnji strip konkurs kaiš stiglo je 568 rada. Stručni žiri je imao dosta težak zadatak da oceni pristigle radove i da dodeli nagrade i pohvale u četiri starosne kategorije. Stručni žiri činili su:
• Mileta Miloradović, karikaturista i likovni pedagog
• Vladimir Vesović, strip autor, ilustrator, scenarista i pedagog
• Zoran Stefanović, pisac i istoričar pop kulture

Dodela nagrada i pohvala biće 15. decembra 2017. u 19 časova u Galeriji Dečjeg kulturnog centra Beograd 
na svečanom otvaranju izložbe nagrađenih i odabranih radova
Sve posetioce očekuje gost iznenađenja iz sveta „devete umetnosti“!

     PRVA STAROSNA KATEGORIJA za uzrast 5 i 6 godina
     I NAGRADA
Mihailo Jovančević, 6 godina;
individualni učesnik; Nova Pazova, Srbija
     II NAGRADA
Katarina Maletić, 5 godina;
PU „Radosno detinjstvo“ Novi Sad, Srbija; Vaspitači: Spomenka Kozarov, Marina Luburić; Likovni pedagog: Jelena Tišma
     III NAGRADA
Vasilija Milovanović, 6 godina;
Družina „San-san = sunčev zrak“ Beograd, Srbija; Likovni pedagog: Julkica Zubović Masniković
     INDIVIDUALNE POHVALE
Dimitrije Janković, 5 godina;
PU „Radosno detinjstvo“ Novi Sad, Srbija
Vaspitač: Ljubica Stevin; Likovni pedagog: Jelena Tišma
Dunja Terek, 5 godina; PU „Radosno detinjstvo“ Novi Sad, Srbija; Vaspitači: Spomenka Kozarov, Marina Luburić; }Likovni pedagog: Jelena Tišma
Uroš Marković, 5 godina; individualni učesnik; Beograd, Srbija
     POHVALE ZA KOLEKCIJU
„Brush Castle de Studio“;
Hong Kong, Kina; Pohvaljeni: Yat Chung Chen, Hei Yee Chioe Lam, Yung Yandy Wong, Kam Shing, Choi, Cheuk Kiu Lee, Long Tung Tori Kan, Ka Ming Cheung, Justin Wong, Ava Lo, Tony Si, Lo Tus Ho, Yee Fei Wong; Likovni pedagozi: Cho Kwok Ting, Ho Wai Kei, Vicky Mo Lai Sze, Kwan Yung Yee, Lee Yuen Suet
PU „Nata Veljković“; Vrtić u selu Čitluk; Kruševac, Srbija; Grupni radovi pripremno-mešovite grupe predškolaca; Pohvaljeni: Lazar Božidarević, Jovan Miletić, Filip Milenković, Marko Milojević, Jana Janković, Pavle Arsić, Helena Božidarević, Viktor Bogosavljević, Anđelija Denić, Pavle Ivanović, Jovana Jović, Jelena Jović, David Karajović, Aleksa Kostić, Jovan Knežević, Nikola Karimanović, Veljko Lakić, Milan Lončar, Sara Nikolić, Pavle Pešić, Nađa Savković, Una Tomić, Đorđe Trajković, Novak Crnoglavac, Vukašin Momčilović, Andriana Karahusić; Vaspitač: Biljana Đorđević

     DRUGA STAROSNA KATEGORIJA za uzrast od 7 do 10 godina
     I NAGRADA
Lara Rakić, 10 godina;
Družina „San-san = sunčev zrak“  Beograd, Srbija; Likovni pedagog: Julkica Zubović Masniković
     II NAGRADA
Luka Nedeljković, 8 godina;
Atelje „KABUPA“ Beograd, Srbija; Likovni pedagog: Katarina Bulajić Pavlović
     III NAGRADA
Marko Višić, 8 godina;
Družina „San-san = sunčev zrak“  Beograd, Srbija; Likovni pedagog: Julkica Zubović Masniković
     INDIVIDUALNE POHVALE
Zara Pavlović, 10 godina;
Atelje „KABUPA“ Beograd, Srbija; Likovni pedagog: Katarina Bulajić Pavlović
Rastko Tripković, 9 godina; Atelje „KABUPA“ Beograd, Srbija; Likovni pedagog: Katarina Bulajić Pavlović
     POHVALA ZA KOLEKCIJU
OŠ „Drinka Pavlović“ Beograd
, Srbija; Učitelj: Merima Jovanović; Pohvaljeni učenici od 9 godina: Nika Romić, Sofija Radović, Jelena Maričić

     TREĆA STAROSNA KATEGORIJA za uzrast od 11 do 14 godina
     I NAGRADA
Una Ivanović, 11 godina;
Atelje „KABUPA“ Beograd, Srbija; Likovni pedagog: Katarina Bulajić Pavlović
     II NAGRADA
Ognjen Stojanović, 11 godina;
individualni učesnik; Beograd, Srbija
     III NAGRADA
Pavle Simić, 13 godina;
Atelje „KABUPA“ Beograd, Srbija; Likovni pedagog: Katarina Bulajić Pavlović
     INDIVIDUALNE POHVALE
Filip Stojković, 14 godina;
Obrazovno-kreativni centar RESTART; Velika Plana, Srbija; Likovni pedagog: Snežana Grozdanović
Milica Jovanović, 13 godina; OŠ „Branko Ćopić“ Beograd, Srbija; Likovni pedagog: Nataša Ivanović
Stevan Pantić, 11 godina; OŠ „Đura Jakšić“ Kikinda, Srbija; Likovni pedagog: Biljana Nadomački

     ČETVRTA STAROSNA KATEGORIJA za uzrast od 15 do 19 godina
     I NAGRADA
Katarina Babarogić, 18 godina;
Škola za dizajn, Beograd; Likovni pedagog: Marija Popivoda
     II NAGRADA
Isidora Sara Stojanović, 18 godina;
Škola za dizajn, Beograd; Likovni pedagog: Marija Popivoda
     III NAGRADA
Senka Milutinović, 18 godina;
Idividualni učesnik; Beograd, Srbija
     INDIVIDUALNE POHVALE
Milica Štiklica, 17 godina;
Ekonomsko trgovinska škola; Zrenjanin, Srbija; Likovni pedagog: Branko Đukić
Ana Svorcan, 18 godina; Škola za učenike oštećenog vida „Veljko Ramadanović”; Beograd, Srbija; Likovni pedagog: Gorana Škondrić Tekelerović
     POHVALA ZA KONCEPT
Lora Abci, 18 godina;
Škola za dizajn, Beograd; Likovni pedagog: Marija Popivoda

Čestitamo dobitnicima i zahvaljujemo svima koji su učestvovali na strip konkursu! Tokom trajanja izložbe biće upriličen bogat prateći program! Dođite da se družimo, naučimo nešto novo i uživamo u misteriji devete umetnosti!
Za sve informacije stoji Vam na raspolaganju:
• Lidija Seničar, urednik likovnih programa DKCB
lidija.senicar@dkcb.rs   +381 60 167 33 45

www.dkcb.rs
Objavljeno: 11.12.2017.
Strip: Montenegrini (411)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 11.12.2017.
Dilan Dog #128...      Press: Veseli četvrtak
  – Duboki svemir (Dylan Dog #337)

Roberto Recchioni (scenario),
Nicola Mari (crtež),
Angelo Stano (naslovna strana)

Nalazimo se na stanici UK-Bekam, svemirskom graničnom isturenom položaju carstva Albion. Godina je 2427. Dilan Dog je umro u dvadeset prvom veku.

Zahvaljujući svojoj superiornosti, carstvo Albion osvojilo je vasionu... ali i dalje postoje stvari koje izmiču njihovoj kontroli. Stvari koje ne razumeju. Kao što su duhovi, na primer. Nakon mnogih bezuspešnih istraživanja, njihovi naučnici prihvatili su činjenično stanje: suočeni su s nečim što ne mogu da shvate niti da klasifikuju... Za hvatanje ukoštac s tim problemom bio je potreban stručnjak iz oblasti paranormalnog i okultnog... A, vidite, njihova je kultura odavno prestala da neguje praznoverje. Zato su pomno prionuli na pregledanje istorijskih arhiva i tako pronašli obilje materijala o izvesnom istraživaču noćnih mora, koji je živeo početkom dvadeset prvog veka...

Objavljeno: 10.12.2017.
Strip: Noćni sud (56)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 10.12.2017.
Strip i...     Press: Dom omladine
  ...religija.

Dom omladine Beograda i Udruženje stripskih umetnika Srbije
pozivaju vas na 16. tribinu
iz ciklusa "SRED ČETKICA, BAJONETA":

"JUBILEJ 80 GODINA POSTOJANJA CENZURE
STRIPOVA U SRBIJI!!!" (1937-2017)


sreda, 13. decembar 2017. u 19:00
Dom omladine Beograda
/ Tribinska sala
Makedonska 22, I sprat

Moderator: Slobodan Ivkov, umetnik i istoričar umetnosti.

Za mnoga likovna ostvarenja sa religioznom tematikom koja su, u najmanju ruku vekovima, oblikovana u sekvencama prizora (freske, ikone, iluminacije...), slobodno se može konstatovati kako su svojevrsni prastripovi.

No, ovakvo tradicionalno prisutno baratanje vizuelnom naracijom, u odnosu sveštenstva i crkvenih institucija prema vernicima ipak nije bilo, a ni danas još uvek nije podjednako prihvaćeno od strane svih konfesija. Neke su u ovom pogledu i otvorenije i preduzimljivije.

I pored verovatno vremenski dužeg, svestranijeg, raznovrsnijeg i teritorijalno šire rasporostranjenog ovakvog likovnog pripovedanja i registrovanja stvarnih ili tematski sugerisanih likova, ličnosti i događaja iz religioznih narativa, pravoslavna crkva je kasnila za katoličkom i protestantskom crkvom sa svojom širom primenom modernih tehnika, pripovedačkih i likovnih izraza, a pogotovo za kanalima distribucije takvih specijalizovanih pripovesti i izdanja.

Ove dve druge crkve, kao i različite sekte ili kultovi, su i kod nas, pa i u celoj bivšoj SFRJ, veoma rano razumeli važnost savremenicima prihvatljivog dijaloga sa postojećim vernicima i u propagandnim poslovima oko pridobijanja novih, prvenstveno mlađih sledbenika.

Različite verzije Biblije samo su najočigledniji primeri, ali leci i drugi propagandni materijali nekih manje poznatih verskih zajednica sve su prisutniji u Srbiji.

O ciklusu: Strip se najčešće tretira kao društveno bezazlen, ali su ova umetnost i njeni stvaraoci u Srbiji često bili deo važnih istorijskih događaja — ponekad i u samom središtu. Neki umetnici su i sudbinski platili zbog svog društvenog delovanja ili prosto sklopa okolnosti u kojem su se našli. Ovo su priče o političkim angažmanima stripara, cenzurama, ideološkim sukobima, opredeljivanjima u Drugom svetskom i građanskim ratovima, učešću u propagandi, o smrtnim kaznama, robijama i izgnanstvima, kao i o drugim, nekada zabranjenim temama i neprijatnim tajnama srpskog i jugoslovenskog stripa. Na okruglim stolovima govore istoričari, učesnici događaja, svedoci i članovi porodica.

Objavljeno: 09.12.2017.
Strip: Cane (310)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 09.12.2017.
Moj Strip #36...      Press: MojStrip
      
  Uvodnik

Vaš izvršni urednik počesto strepi zadnjih dana svakog mjeseca kako će morati umjesto novog broja staviti natpis "Nema novih stripova".

Ovoga mjeseca nije bilo baš tako jer je Sonječka svoj poslala odavna, ali s druge strane - nikad dosad se toliko autora nije samoinicijativno javilo da neće stići nacrtati novi strip. (Obično šute i nadaju se da bahati izvršni neće biti tako bezobrazan da ih nazove i pita imaju li štogod nova.)

Zato siroti izvršni mora pisati iznova svoj uvodnik u kojem je naricao zbog jako malo novih stripova i neizvjesne budućnosti čitavog projekta. Jer kad u broju imate ninje, slikare, narkomane i dvadesetak stranica privatnog istražitelja... hej! imate sve što trebate za uspjeh na tržištu VHS kazeta kasnih osamdesetih!

Nema boljeg...

Adresa: www.mojstrip.com

Objavljeno: 08.12.2017.
Između toplih mora...      Autor: Ilija Bakić
  ...i ledenih pustinja;
  “Flaš Gordon i Džim iz džungle 4,
  1939-1941” Aleksa Rejmonda;
  izdavači „Čarobna knjiga“, 2016.

Strip karijera Aleksa Rejmonda (1900-1956) započela je silovito: čak dva serijala -„Flaš Gordon“ i „Džim iz džungle“ - imala su premijeru 7. januara 1934.g. Dve nedelje kasnije, 22. januara, krenule su avanture „Tajnog agenta X-9“, po scenariju proslavljenog pisca Dešijela Hemeta; ipak, zbog Rejmondove prezauzetosti, ovaj junak je već sledeće godine predat na „staranje“ drugim autorima. Rejmond je nastavio rad na „Flašu“ i „Džimu“ u nedeljnom strip dodatku, na čitavoj stranici velikog formata, u koloru, i to sa tri kaiša „Džima“ na vrhu strane i četiri kaiša „Flaša“ ispod; izgled originalnih stranica zadržan je i u izdanju „Čarobne knjige“ koje u šest tomova prati Rejmondov rad na ovim stripovima od početaka do 1944.g. kada je Rejmond, zbog odlaska u rat, prekinuo da ih crta. Po povratku u civilstvo nije mogao da se vrati ovim stripovima jer je izdavač u međuvremenu za njih angažovao druge autore.

Objavljivanje stripova na jednoj stranici „tražilo“ je male slike, pretrpane detaljima, kako bi se ispričala nova „doza“ zapleta uz uzbudljivo-neizvesnu poslednju sličicu koja „tera“ čitaoce da potraže sledeći nastavak; tako je Rejmond iz nedelje u nedelju razvijao i usavršavao crtež u skučenim prostorima. Prelomni trenutak za njegovo napredovanje došao je sa promenom novinskog formata zbog koga je jedan strip zauzimao čitavu stranu (što je već forma strip table) i dozvolio crtaču da se razmaše. Mada su se stvari brzo vratile na staro tj. stari format, pomak je napravljen pa stripovi nadalje drugačije „dišu“ i formalno i tehnički: „Džim“ se pojavljuje u dva standardna kaiša a „Flaš“ u tri krupnija kaiša koje ume da „poremeti“ veća, ambicioznije zamišljena i realizovana slika. Trend smanjivanja prostora koji pripada doživljajima „Džima iz džungle“ a u korist „Flaša Gordona“ nastavljen je dok „Džimu“ nije ostao samo jedan kaiš dok je „Flaš“ dobio dva velika kaiša. Avanture plavokosog atlete, njegove devojke Dejl i profesora Zarkova bile su „adut“ za izdavača (Gordona je, u jednom periodu, redovno objavljivalo 150 novina!) tako i za autore, crtača Rejmonda i saradnika/scenaristu Dona Mura (čija uloga još uvek nije razjašnjena: nije jasno da li je Mur pomagao Rejmondu u stvaranju zapleta ili je bio kompletni scenarista). Iskušavanje Rejmondovih likovnih i montažerskih sposobnosti intenzivnije je u „Flašu“ mada se neka rešenja prenose i u „Džima“ tako da se neretko iste fizionomije pojavljuju na istoj strani, u gornjem i donjem stripu.

Četvrti tom “Flaša Gordon i Džima iz džungle” sadrži stranice objavljene od 11.3.1939. do 5.1.1941.g. Stripovima prethode zanimljivi tekstovi o autorima na koje se Rejmond ugledao - pre svega ilustratore braću Klark - i o saradnji sa Ostinom Brigsom.

U ovom tomu pustolov “Džim iz džungle” iliti Džim Bredli nastavlja svoje avanture po egzotičnoj južnoj Aziji u društvu fatalne crnke Lil (nekada znane kao Šangaj Lil, predvodnice bande kriminalaca) i vernog sluge urođenika Kolu. Uvod u novu Džimovu avanturu najčešće podrazumeva da neko traži njegovu pomoć i to uvek u nevreme: dok Džim i Lil uživaju u večeri u ekskluzivnom restoranu ili ga nego budi iz sna u luksuznom hotelu u gluvo doba noći. Tako se dešava da očajni muž plantažer moli Džima da pronađe njegovu ženu koja se “dala na urođeništvo”; Džim, pak, tvrdi da je žena podlegla “ludilu džungle”. Pošto se potraga uspešno okonča Džima angažuje bogati plantažer da raskrinka “nevaljalog” belca koji buni urođenike. Problem će biti rešen ali se Džimov ljubavni život komplikuje pošto vesela plavuša Kiti “baca oko” na njega pa ljubomorna Lil odlučuje da napusti Džima. Stvari se komplikuju kad Džim i Kiti dožive brodolom i dospeju na pusto ostrvo! Odatle će ih spasiti podmornica jedne od zemalja koja je u ratu - 1940.g. II svetski rat je već besneo u dobrom delu sveta iako su SAD još bile neutralne. Džim će, kao i mnogi strip junaci, krenuti u rat - država ga angažuje da spreči sabotažu u Panamskom kanalu (kraj ove avanture biće u sledećem tomu). Tako je Džim, pustolov sa izrazito kolonijalističkim šmekom, postao ponosni patriota koji izgovara zapaljive rečenice o slobodi!

Za to vreme, u svom univerzumu, na planeti Mong, Flaš Gordon, borac protiv tiranije, požrtvovana Dejl i mudri profesor Zarkov odlaze u neistražene predele večnog leda - veoma je zanimljivo na istoj stranici razgledati prizore plaža na toplim morima - u “Džimu iz džungle” - i snežnih pustinja - u “Flašu Gordonu”. Elem, pošto skrši još jednu raketu Flaš i njegova družina (sa njima je i princ Ronal, zaljubljen u Dejl) bore se za opstanak dok ih (u providnom termoizolacionom odelu) ne spase prelepa kraljica Frija iz zemlje Frigije. U narednih godinu dana čitaoci su pratili nadmetanje Frije i Dejl za Flašovu naklonost, pokušaje tradicionalista da spreče kraljičinu udaju za stranca, ekspedicije u nepoznato, borbe sa svakojakim čudovištima kao i džinovskim divljacima koji žive u pećinama. Čista radost istraživanja nepoznatog meša se sa ljubavnim mukama i jadima zbog kojih će Flaš naporno raditi (jer mu je to lakše nego da razume žensku ćud) ali i par puta biti smrznut i vraćen među žive; cena jednog oživljavanja biće i da se Dejl odrekne Flaša što će Frija pokušati da iskoristi želeći da se uda za Flaša makar i po cenu da se odrekne prestola! I taman kad se intrige, zavere i podmetanja razjašnjavaju na scenu stupa tajni agent Minga Nemilosrdnog koji otima Dejl i odvodi je u prestonicu Monga. Flaš i Zarkov hrle da je oslobode i tako se vraćaju svom primarnom zadatku - svrgavanju tirana. Na svom putu Flaš će sresti mnogo istomišljenika, od drumskih lopova do pripadnika esnafa Elektiričara, i sa tom vojskom krenuti u novu revolucionarno-oslobodilačku kampanju borbe protiv Minga. Uprkos vojnim operacijama Dejl neće biti mirna jer devojke jednostavno ne mogu da ostave Flaša na miru pa nasrću ne mareći za njene suze! Rat, ljubav i ljubomora konstantno pršte na strip stranicama Flašovog životopisa.

Znatiželjni čitalac i posle više od 70 godina može uživati u elegantnim crtačkim bravurama “barokne fantastike” odnosno ovozemaljskim i svemirskim vratolomnim pustolovinama koje vrve od prepoznatljivih situacija i originalnih, novouspostavljenih obrazaca koje su rado “eksploatisali” mnogi autori stasali posle Aleksa Rejmonda.

(„Dnevnik“, 2017)
Objavljeno: 08.12.2017.
Drugi mostarski strip vikend...     Press: Mostrip
  ...9. i 10. prosinca/decembra 2017.

     Osvrt na Prvi mostarski strip vikend

     Ideja vodilja koja je prethodila realizaciji i provođenju za javnost otvorenog druženja, rodila se na jednom od višegodišnjih druženja strip ljubitelja i entuzijasta, sada već članova strip udruge MOSTRIP, iz Mostara.

     Prvi Mostarski Strip Vikend je bila prva manifestacija ovakvog karaktera na području Mostara i Hercegovine. Cilj ovog druženja i manifestacije je promocija i popularizacija strip kulture, s naglaskom na mlađu generaciju. U tome smo, sudeći po posjeti prošlogodišnjeg festivala te reakcijama javnosti i medija, u velikoj mjeri i uspjeli. Naročito smo ponosni na veliki broj mladih posjetitelja i djece koje je festival privukao. Uspjeli smo predstaviti strip kao vrlo interesantan, šaren, ekspresivan medij i granu umjetnosti, te koristeći pozitivna sredstva zanemariti neopravdane predodžbe društva o stripu kao šundu ili marginalnoj literaturi. Manifestacija je bila otvorenog, neprofitabilnog karaktera s naglaskom na interakciju posjetilaca i gostiju preko tribina, predavanja, predstavljanja izdanja domaćih izdavača, te izložbe originalnih radova.

     Gosti Prvog mostarskog strip vikenda bili su:
     Milorad Vicanović – Maza
     Renato Vladimir – Renky
     Enis Čišić
     Dražen Kovačević

     Kao najzanimljiviji dio ove prošlogodišnje manifestacije, istakli bismo predstavljanje domaćih strip autora, njihovih radova, te direktnu interakciju posjetitelja sa autorima kroz crtanje i potpisivanje posveta. Svi zainteresirani posjetitelji su tako sa festivala otišli sa crtežom ili posvetom gostujućih autora. Svi gosti Prvog mostarskog strip vikenda su također izradili, samo za tu prigodu, plakat sa motivom Mostara. To je jedna velika promocija za grad Mostar i izuzetno smo ponosni na to.

     Udruga Klub MOSTRIP je donirala i veliki broj besplatnih stripova za najmlađe posjetitelje. Nadamo da smo tim darovima uspjeli animirati najmlađe i promovirati strip kao devetu umjetnost.

     Na kraju manifestacije upriličili smo i tombolu sa zaista vrijednim poklonima, u vidu stripova i majica festivala,  za posjetitelje.

     Drugi mostarski strip vikend

     Drugi mostarski strip vikend će biti opsežniji od prošlogodišnje premijerne manifestacije. Truditi ćemo se svake godine dodavati neke novine u program manifestacije ili ju barem zadržati na istom nivou. Najznačajnija novina na festivalu ove godine će biti izložba radova polaznika strip radionica udruge Klub MoStrip. Više o radionicama pročitajte u nastavku časopisa.

     Kao i prošle godine na vikendu će biti postavljena izložba radova gostujućih autora, već spomenuta izložba radova polaznika radionica (osnovnoškoliskih i srednjoškolskih), izložba maketara, nezaobilazno crtanje i potpisivanje gostujućih autora za posjetitelje manifeatacije, tribine, nagrađivanje najsretnijih posjetitelja manifestacije i još dosta ostalih zanimljivih stvari.

     Od tribina bi izdvojili onu o Gallienu Ferriju, idejnom tvorcu Zagora, jednom od najpopularnijih strip junaka kod nas, koju će održati gosti iz Italije.

     Gosti Drugog mostarskog strip vikenda

     • MORENO BURATTINI (Milano/Italija) – glavni urednik i scenarist Zagora, jednog od najpopularnijih strip junaka na našim prostorima, u talijanskoj nakladničkoj kući Sergio Bonelli Editore. Osim scenarija i modernizacije Zagorovog lika, gdje uvodi dosta novina i svježine u serijal, radio je za različite fanzine, kao koautor nekoliko knjiga o Zagoru, pokretač i suradnik nekoliko edicija te autor biografije Guido Nolitta - Sergio Bonelli sono io. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada na polju scenarija.

     • WALTER VENTURI (Rim/Italija) – Crtač na serijalima Tex, Zagor, Brad Barron i Veliki Belconi u nakladničkoj kući Sergio Bonelli Editore (SBE). Odlikuje ga čist i detaljan crtež. Prije dolaska u SBE radio je na nizu različitih projekta te je tvorac nekoliko strip junaka.

     • JOEVITO NUCCIO (Sambuca di Sicilia /Italija) - Crtač na serijalu Zagor u nakladničkoj kući Sergio Bonelli Editore (SBE). Odlikuje ga detaljan crtež, nalik crtežu idejnog tvorca Zagora Gallienu Ferriju. Objavi je relativno malo epizoda Zagora, upravo iz razloga detaljnog crteža i drugog posla, ali je svaka pravo malo umjetničko djelo.

     • BRANISLAV BANE KERAC (Novi Sad/Srbija) – Jedan od najplodonosnijih strip autora sa ovih područja. Trenutno radi u SBE na serijalu Zagor. Izdavao je u mnoštvu prijeratnih strip revija, edicija i časopisa. Tvorac je superheroine Cat Claw koja je jako dobro prihvaćena i u svijetu. Starijoj publici je najpoznatiji po radu na Tarzanu, Bleku i Kobri. Odlikuje ga prepoznatljiv i čist crtež.

     • DARKO PEROVIĆ (Beograd/Srbija) – Strip crtač osebujnog, prepoznatljivog stila. Radio je sa nekim od napoznatijih strip scenarista i izdavao za različite nakladničke kuće iz Španjolske, Italije i Francuke. Trenutno radi za SBE na serijalu Magični Vjetar.
BORIS TALIJANČIĆ (Split/Hrvatska) – Hrvatski strip autor kojega odlikuje jako detaljan crtež. U karijeri je radio kao ilustrator, karikaturist i strip crtač. Osnivač je Comic Stripa i autor nekoliko domaćih strip izdanja. Najpoznatiji je po serijalu Hammerfall koji je uradio za izdavača Dupius.

     • MIDHAT MIDO KAPETANOVIĆ (Sarajevo/BiH) – Domaći autor koji se profesionalno bavi koncept artom, medijskom predprodukci-jom i vizualnim marketingom. U karijeri je radio na različitim projektima iz sfere filam, kazališta i kompjuterskih igara. Na Mostarskom strip vikendu će se predstaviti sa svojim novim projektom iz svijeta stripa.

     • STEVAN SUBIĆ (Zrenjanin/Srbija) – Strip autor, ilustrator i grafički dizajner. Odlikuje ga težak i „prljav“, jako prepoznatljiv, crtež. Objavljivao je u različitim časopisima u Srbiji i Italiji, a trenutno radi za talijanski SBE i francuski Delcourt. Dobitnik je brojnih međunarodnih strip nagrada.

     • MILORAD VICANOVIĆ MAZA (Laktaši/BiH) – Prošlogodišnji gost kojeg smo morali zovnuti opet. Radi na mnogobrojnim domaćim i stranim projektima. Odlikuje ga čist i detaljan crtež te nevjerojatna brzina crtanja. Najpoznatiji projekt mu je serijal Wunderwaffen za francuskog izdavača Soleil. Osim u Francuskoj i BiH, radovi su mu izlaze i u Nizozemskoj, Njemačkoj i Japanu.

     • ENIS ČIŠIĆ (Sarajevo/BiH) – Još jedan prošlogodišnji gost. Strip crtač, ilustrator i grafički dizajner. Od mnogobrojnih radova i angažmana ističe se suradnja sa američkom nakladničkom kućom MARVEL. Odlikuje ga moderan, stiliziran, crtež. Voditelj je ovogodišnje radionice za srednjoškolce koju je organizirao MoStrip u suradnji sa Američkim kutkom Mostar.

     • RENATO VLADIMIR RENKY (Gradac/Hrvatska) – Prošlogodišnji gost i voditelj ovogodišnjih radionica za osnovnoškolce u organizaciji MoStripa i Narodne knjižnice HNŽ Mostar. Strip crtač i ilustrator sa višegodišnjim iskustvom u održanju strip radionica i tribina na temu stripa. Pisac je i mnogobrojnih predgovora u domaćim strip izdanjima.

     PROGRAM

     Subota 9.12.2017.

10:00 – 19:00
• Izložba radova gostujućih autora
• Izložba radova Galliena Ferrija (table i naslovnice Zagora)
• Izložba radova polaznika strip radionica udruge MoStrip
• Maketarska izložba
• Info pult udruge MoStrip sa promo materijalima festivala
• Burza stripa

12:00 – 12:30
• Svečano otvaranje 2. mostarskog strip vikenda, predstavljanje festivala i udruge Klub MoStrip, zahvala gostima, sponzorima i medijskim pokroviteljima
• Predstavljanje gostiju 2. mostarskog strip vikenda (Moreno Burattini, Walter Venturi, Joevito Nuccio, Darko Perović, Bane Kerac, Midhat Mido Kapetanović, Boris Talijančić, Stevan Subić, Milorad Vicanović Maza, Renato Vladimir Renky i Enis Čišić)

12:30 – 14:30
• Crtanje i potpisivanje gostujućih autora za publiku (Walter Venturi, Darko Perović, Renato Vladimir Renky, Stevan Subić i Enis Čišić)

14:30 – 15:30
• Tribina: Sve o Zagoru (Moreno Burattini, Joevito Nuccio, Bane Kerac)

15:30 – 17:30
• Crtanje i potpisivanje gostujućih autora (Joevito Nuccio, Bane Kerac, Midhat Mido Kapetanović, Boris Talijančić, Milorad Vicanović Maza)

17:30 – 18:30
• Tribina i predstavljanje izdanja Adam Wild, Neretljanski ratnik, Medvjeđa Carica, Osvrt na strip radionice udruge MoStrip (Boris Talijančić, Darko Perović, Midhat Mido Kapetanović, Renato Vladimir Renky, Dalibor Nikolić Dala)

18:30 – 19:00
• Uručivanje nagrada najboljim polaznicima strip radionica udruge MoStrip

     Nedjelja 10.12.2017.

10:00 – 18:00
• Izložba radova gostujućih autora
• Izložba radova Galliena Ferrija (table i naslovnice Zagora)
• Izložba radova polaznika strip radionica udruge MoStrip
• Maketarska izložba
• Info pult udruge MoStrip sa promo materijalima festivala
• Burza stripa

11:30 – 13:30
• Crtanje i potpisivanje gostujućih autora (Walter Venturi, Milorad Vicanović Maza, Bane Kerac, Midhat Mido Kapetanović, Boris Talijančić)

13:30 – 14:00
• Tribina i predstavljanje izdanja Le Storie, WunderWaffen, YU Tarzan, YU Blek (Stevan Subić, Enis Čišić, Milorad Vicanović Maza, Bane Kerac)

14:00 – 16:00
• Crtanje i potpisivanje gostujućih autora (Joevito Nuccio, Darko Perović, Renato Vladimir Renky, Stevan Subić, Enis Čišić)

16:00 – 17:00
• Tribina: Idejni tvorac Zagora Gallieno Ferri i budućnost Zagora (Moreno Burattini, Walter Venturi, Joevito Nuccio)

17:00 – 18:00
• Izvlačenje nagrada za posjetitelje festivala + crtanje i potpisivanje

Objavljeno: 07.12.2017.
Strip: Borovnica (62)      Autor: Darko Macan

Najnoviju pasicu Borovnice možete sutra potražiti na Facebooku!!!
Objavljeno: 07.12.2017.
20 godina leskovačke škole...     Autor: Ivan Veljković
  ...stripa „Nikola Mitrović Kokan“

Pod izdavaštvom Marka Stojanovića i Udruženja ljubitelja stripa i pisane reči „Nikola Mitrović Kokan“ izašla je monografija „20 Godina Leskovačke škole stripa“.  Izdanje je uredio i priredio Stojanović a finansijski podržao grad Leskovac.

Monografija na svojih 112 strana sadrži stripove i ilustracije svih polaznika i predavača leskovačke strip škole „Nikola Mitrović Kokan“ od samih njenih početaka do danas. Pokriva tekstualno i biografski 108 autora, odnosno šest generacija od Kokana pa na ovamo koji su pohađali školu, bilo da su u pitanju crtači, scenaristi, teoretičari ili ilustratori. U sklopu monografije su 28 tekstualnih priloga od 18 autora. Sa najviše tekstova je prisutan Marko Stojanović (devet, od toga četiri koautorska), pa Aleksandar Teokarević (četiri, sva četiri koautorska sa Stojanovićem), te Ivan Veljković (tri), Nikola Milićević (dva), a sa po jednim tekstom učestvuju Rade Tovladijac (uvodna reč), Stefan Marković, Boris Lazić, Pavle Zelić, Dalibor Đorđević, Predrag Stanković, Zlatibor Stanković, Borislav Stanojević, Zoran Tucić, Velibor Petković, Milan Jovanović, Zoran Stefanović, Marian Miresku i Pjer „Makio“ Furnije. Takođe su objavljeni i kompletni stripovi autora od najmanje jedne table, među kojima su Marko i Nadica Stojanović, Saša Stanojković, Marko Serafimović, Dejan i Maja Stanković, Ivan Stojanović Fiki, Milisav Banković, Ivan Stojanović, Denis Dupanović, Danko Dikić, Nikola Matković, Aleksandar Nikolić, Srđan Nikolić Peka, Aleksandar Anđelković, Marko Nikolić, Andrijana Cvetković, Stefan Stojković, Jovana Stanković, Mina Davić, Aleksandar Teokarević, Nebojša Stojković i Konstantinos Sklavenitis.

Naslovnu stranu su ilustrovali Danko Dikić i Ivan Stojanović Fiki, a dizajnirali Marko Serafimović i Nikola Marković. U svojstvu stručnog konsultanta učestvovao je i Zoran Stefanović u ime Udruženja stripskih umetnika Srbije.

Stojanović je prethodno uređivao monografije „Leskovački strip 1950-2010“ i „Zaječarski strip“, kao i strip izdanja „Best of Bocko“ i „Kiki Rot“, oba vezana za radove izvornih predavača leskovačke škole stripa.

Objavljeno: 06.12.2017.
Стрип во Штип - Strip u Štipu...     Press: Oroslavje
  ...6. декември во 18.00 часот, изложбата насловена „Стрип во Штип“!

На 6 декември во 18.00 часот, во просториите на Националната установа – Универзитетска библиотека „Гоце Делчев“ – Штип, отворена ќе биде изложбата насловена „Стрип во Штип“. Станува збор за прва самостојна изложба на дела од деветтата уметност реализирани по текстови на штипскиот сценарист Александар Стеванов, кој годинава, пред неполни два месеца, се закити со признанието за развој и афирмација на стрипот во Македонија „Љупчо Филипов“. Илустратори на изложените десетина стрипа, односно педесетина стрип-табли, од кои дел и наградувани, се уметниците Весна Ничевска, Дарко Богданов, Елиза де Соуза, Стефан Коцевски, Кирси Салонен, Јована Велинова, Анастасија Великанова, Мирко Бојаџијевски, Наташа Коњевиќ и Катерина Николовска – Тери. Штипската публика ќе има можност да ја погледне изложбата и во текот на наредните десетина дена, колку што истата ќе биде поставена.

Objavljeno: 05.12.2017.
Naučni skup Časopisi za decu...     Press: Žarko Milićević
  ...jugoslovensko nasleđe 1918–1991

   U Biblioteci Instituta za književnost i umetnost 7. i 8. decembra 2017. godine održaće se naučni skup Časopisi za decu: jugoslovensko nasleđe 1918–1991. Povezujući proučavaoce književnosti za decu i istraživače periodike, različitih generacija i iz više sredina, skup će rezimirati dosadašnje i pokrenuti mnoge nove teme vezane za ovaj važan kulturnoistorijski korpus.
   Skup uređuju dr Tijana Tropin i dr Stanislava Barać, a zajednički organizuju projekti Uloga srpske periodike u formiranju književnih, kulturnih i nacionalnih obrazaca i Srpska književnost u evropskom kulturnom prostoru Instituta za književnost i umetnost. Program skupa sa apstraktima izlaganja i biografijama učesnika možete preuzeti ispod.

   Preuzmite PDF sa detaljnim informacijama: Program, apstrakti, biografije

         7. decembar 2017.
16:40–17:00 dr Predrag Todorović (Institut za književnost i umetnost, Beograd):
Tarzan u stripu


   Predrag Todorović (Institut za književnost i umetnost, Beograd)
   Tarzan u stripu
   Naš rad je pokušaj trasiranja neverovatnog širenja uticaja lika Tarzana na mlade generacije u nekadašnjoj Jugoslaviji, u ovom slučaju uz pomoć stripa, proglašenog za „devetu umetnost“. Otkako je Edgar Rajs Barouz objavio 1912. prvi roman o Tarzanu Tarzan of the Apes (Tarzan među majmunima), ovaj prvi književni super junak dvadesetog veka, postao je kulturna ikona. Zahvalјujući Barouzovoj proniclјivosti i osećaju za biznis, Tarzan će ubrzo, uz pomoć filma, stripa, crtanog filma, slikovnica i suvenira postati robna marka koja opstaje duže od veka. U preko dvadeset romana i na desetine kratkih priča o Tarzanu Barouz je pothranjivao maštu čitalačke publike tokom decenija posle objavlјivanja prve knjige. Prvi film snimlјen je već 1927. a prvi strip se pojavio 1929. Među mnogobrojnim crtačima izdvajaju se dvojica: Hal Foster i Bern Hogart. U svetu objavlјivanje stripa o Tarzanu traje neprekidno, sve do dana današnjeg. U Jugoslaviji objavlјivanje stripa o Tarzanu počelo je tokom šezdesetih godina i trajalo dugi niz godina. U preko stotinu svezaka mogli smo pratiti crtane avanture ovog junaka. Tako se i u nas Tarzan pretvorio u pop ikonu, koja još uvek traje svoj život u stripu u današnjoj Srbiji.

         8. decembar 2017.
15:20–15:40 dr Tijana Tropin (Institut za književnost i umetnost, Beograd): Pipci i rakete: razvoj naučnofantastične ilustracije u srpskoj periodici za decu i omladinu jugoslovenskog perioda, na primeru Politikinog zabavnika

   Tijana Tropin (Institut za književnost i umetnost, Beograd)
   Pipci i rakete: razvoj naučnofantastične ilustracije u srpskoj periodici za decu i omladinu jugoslovenskog perioda,
   na primeru
Politikinog zabavnika
   Ovaj rad će pokušati da istraži načine na koje se tradicija naučnofantastične ilustracije u dečjoj i omladinskoj periodici razvijala i bogatila tokom vremena. Zbog izobilјa materijala, analiza je ograničena na nekoliko godišta Politikinog zabavnika, konkretno 1961, 1971, 1981. i 1991. godinu, sa fokusom na ilustracije rađene za rubriku naučnofantastične priče. Godina 1961. odabrana je kao granična budući da su zbog prvog čovekovog leta u kosmos upravo od tog datuma tekstovi futurističkog i naučnofantastičnog karaktera postali daleko zastuplјeniji u brojevima Zabavnika. Pokušaćemo da registrujemo promene u formatu i stilu ilustracije, njenom pozicioniranju u odnosu na tekst, lični pečat pojedinih ilustratora od Božidara Veselinovića do Dobrosava Boba Živkovića, kao i veze između novinske ilustracije i drugih umetničkih formata kojima su se pojedini autori bavili (pre svega strip, ali i ilustracija knjiga i klasično slikarstvo). Ilustratori Politikinog zabavnika su svojim raznorodnim opusima formirali naučnofantastični imaginarijum više čitalačkih generacija, ali su ilustracije rađene za ovaj časopis svakako imale najširi krug publike i trenutnu recepciju.

Objavljeno: 05.12.2017.
Mister Mačak u Oroslavju...     Press: Oroslavje
  ...Promocija strip albuma
  "Mister Mačak - Postanak"!

"Mister Mačak u Oroslavju"

Promocija strip albuma "Mister Mačak - Postanak" te ugodno druženje s vrhunskim hrvatskim strip autorima Robertom Solanovićem, Goranom Sudžukom, Franom Strukanom i Valentinom Briški u Gradskoj knjižnici Oroslavje u petak 8. prosinca od 19 sati. Nakon predstavljanja i stripovskih razgovora autori će za publiku potpisivati albume i stripove, a vrlo vjerojatno i nešto nacrtati za uspomenu. Dobrodošli!

Ljubitelji stripa iz Hrvatskog zagorja zaista nemaju nikakvu ispriku da se ne pojave. Netko se nedavno žalio kako u Zagrebu ima svašta, a u Splitu skoro pa ništa. A kako je onda u Zagorju? Sto puta manje od Splita. Bilo bi lijepo da dođete, pa da nam cijenjeni autori možda dođu i neki drugi put.

Za one koji bi došli, a nisu još bili u Oroslavju, malo prometnih činjenica. Ako je netko zainteresiran doći iz Zagreba, prvo treba reći da nije daleko. Iz zapadnih dijelova grada (Podsused, Gajnice, Vrapče) ili onih iz kojih je moguće brzo izaći na autoput (tipa Lanište) do Oroslavja ima tridesetak minuta vožnje, ovisno o gustoći prometa i cesti koju izaberete, a ima ih tri-četiri. Ako možda netko od stripovskih prijatelja iz Slovenije ima volje doći, onda mu od graničnog područja (Bistrica ob Sotli ili Rogatec) treba pedesetak minuta. Celje je na nekih sat i pol.

 

Objavljeno: 04.12.2017.
Strip: Montenegrini (410)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 04.12.2017.
Post Scriptum (185)      Autor: Zoran Đukanović
  Časopis kao agens širenja stripske kulture -
  Strip Pressing

Strip periodika danas

Strip Pressing, s podnaslovom magazin za devetu umetnost, pojavio se 2001. godine, a izdavač je SIIC (Studentsko informativno-izdavački centar), Niš. Publikacija je nastala u pejsažu u kome je, za razliku od bujajuće epohe iz druge polovine dvadesetog veka (magazini, revije, časopisi i strip u dnevnim i, znatno ređe, nedeljnim novinama), hronično nedostajala strip periodika, koja jednako manjka i sada, deceniju i po kasnije. Ovaj nedostatak oseća se danas još više zato što je izvesnija, reklo bi se nepovratna, udaljenost od pola veka dominacije šarenih stripova u nastavcima. Prvi broj Strip Pressinga je imao šezdeset četiri stranice magazinskog formata. Broj stranica će se tokom izlaženja povećavati. Od četvrtog broja popeće se na sedamdesetak; osmi broj je osamdeset stranica; od devetog do petnaestog doseći će maksimum od sto stranica (s izuzetkom broja četrnaest koji se privremeno vraća na osamdeset).

Petnaest godina kontinuiteta prilika je za osvrtanje se na postignuto. U proseku, objavljivan je jedan broj godišnje. U pogledu učestalosti, ovaj časopis može se smatrati godišnjakom. Rezultat je timskog rada, ali spiritus movens čitavog projekta je nesumnjivo Marko Stojanović, urednik i pokretač svih akcija vezanih za časopis. Po rečima samog Stojanovića, u prvih pet brojeva Dejan Stojiljković je imao dosta aktivnu uređivačku ulogu, pomažući Stojanoviću da magazin koncepcijski uobliči i tehnički uhoda. Kompjutersku pripremu za prva dva broja radio je Miloš Milojević, a od tada Vladimir Vukašinović. Isprva je likovni urednik bio Andrija Milojković, da bi od trećeg broja tu ulogu preuzeo Zlatibor Stanković i oblikovao časopis u potonjim brojevima.

Objavljivanje u Strip Pressingu se ne honoriše. No, to nije neka posebnija specifičnost ovog časopisa nego zajednička karakteristika čitavog mnoštva projekata koji se zasnivaju na uzajamnom entuzijazmu svih uključenih strana u ekonomski oskudnim vremenima, sa ograničenom čitalačkom publikom i načinom distribucije. Primerci Strip Pressinga su besplatni, a troškovi štampe supsidirani kroz SIIC koga kao studentsku organizacija finansira Ministarstvo prosvete i od Saveta za kulturu grada Niša.  Ogroman uloženi rad oko prikupljanja materijala, stvaranja mreže saradnika, štampe, distribucije, ostvarivanja kontinuiteta jasno ukazuje na uzajamnost interesa, uloženih energija i vremena tokom šestine veka postojanja časopisa. I tu sve infantilne i jednostrane predstave da li se tu „neko“ koristi dok „neko“ radi bez nadoknade otpadaju. Uloženi rad, vreme i kreativnost učinile su ovaj projekt korisnim za sve stakehoders (aktere, sudionike, uključene – dakle one kojima je stalo i u interesu) i održivim u smislu mogućnosti da se kontinuirano nastavi sa izlaženjem. I tu su na okupu svi „oni“ koji inače sačinjavaju proizvodni ciklus života stripa: izdavač, urednik, crtači, scenaristi, grafički urednik, kritičari, novinari i čitaoci, često u višestrukim ulogama.

Strip Pressing je pronašao svoju nišu u medijskom pejsažu. Nije ciljao i, reklo bi se s dosta sigurnosti, nije ni mogao ostavariti eventualni tržišni cilj, finansijsku održivost kroz kombinaciju supsidija na lokalnom i državnom nivou, plus finansiranje kroz potragu za oglašivačima i prodaju.

Šta bi bila differentia specifica, specifična razlika koja karakteriše Strip Pressing, po čemu se njegovo postojanje i delovanje razlikuje od ostalih izdanja na strip sceni? Razlika svojstvena isključivo jednom predmetu ili pojavi, obeležje po kome se razlikuje od ostalih koji idu u isti pojmovni red? Šta je njegova dodatna vrednost sagledavana iz perspektive različitih kategorija čitalaca i stripske kulture u Srbiji i regionu? Ona se, delimično, mogu doživeti kao retorička pitanja ako fokusiramo svest na kardinalni izostanak strip perodike. U tekstu koji sledi pokušaću da pokažem da ih ne tretiram kao retorička.

Da li postoji strip scena?

Drugo, pomalo sholastičko pitanje je da li postoji strip scena? Mnogi su u svojoj rezigniranosti objavili: strip scena ne postoji! Sa ovom deklamacijom, patosom objave, se uopšte ne slažem. Naravno da postoji, ali je „krnja“ jer ne postoji jedan od ključnih elemenata - kontinuirana domaća produkcija koja se honoriše, od koje se može živeti i na taj način razvijati kao autor u zemlji u kojoj se živi. Gotovo i najpovršnija poređenja sa „zlatnim dobom“ iz osamdesetih pokazuju, međutim, da strip scena nikada, baš nikada nije bila harmonična. Uvek je nešto nedostajalo. Dinamika promena u stripskom pejsažu je donosila neke bitne pretpostavke za razvoj stripske kulture, dok su isto tako neke druge isčezavale. Nikada nije bilo više izdavača i izdanja nego što ih ima danas. Ne treba se zavaravati, u pomenutoj dinamici to, kao i sve drugo, može biti samo privremena faza. U prvoj polovini osamdesetih godina moglo se samo sanjati o albumima koji donose kompletno stripsko delo u dostojnoj štamparskoj reprodukciji. A kada su albumi počeli da osvajaju svoje mesto na stripskoj sceni, upravo je galopirala kriza strip revija. Strip nije bio ni blizu sadašnjem respektibilnom statusu kulturnog artefakta, bio je segment masovne kulture za čiji se legitimitet moralo dugotrajno boriti argumentima, što je rezultiralo karijerom potpisnika ovih redova. Prodor domaćih crtača na svetsko tržište bio je nesravnjivo manji nego što je danas. Situacija nikada nije bila harmonična, stabilna niti statična. U tome se i sastoji dinamika stripskog razvoja, koja uključuje plime i oseke, regresije i progresije.

Namera ovog teksta nije da u faktografskom i statističkom smislu da potpun pregled materijala objavljenih u magazinu, mada će povremeno neka od navođenja biti iscrpna. Čitaocu koji je opremljen navikom i sposobnošću da radvaja činjenice od vrednosnih sudova neće biti teško da tokom čitanja razdvaja ova dva sloja. Neke stvari je moguće meriti čisto kvantitativno, a ukupno dejstvo merljivo je i vrednosno, po onome što ostaje najupečatljivije nakon čitanja.

Specifična razlika

Da se vratim na specifičnu razliku, ono što po mom uverenju karakteriše Strip Pressing. To je podjednaka pažnja posvećena tekstu kao obliku stripske kulture i samim stripovima. Za razliku od časopisa posvećenih kulturi stripa s primarnim naglaskom na tekstualno, kao što su Pegaz i posebno Kvadrat, Strip Pressing se trudio da izgradi ravnotežu između objavljivanja stripova i razmišljanja o stripu. Još nešto je karakteristično za sva tri časopisa, bez obzira na široki izgrađeni saradnički krug, rezultat su pre svega fokusiranog i sistematskog napora jednog čoveka, Pegaz Žike Bogdanovića, Kvadrat Vjekoslava Đaniša, a Strip Pressing Marka Stojanovića.

Kada sam se prihvatio obaveze da napišem tekst o petnaestogodišnjici, dogovor je bio da stavim naglasak na tekstualni aspekt. Ovo ne znači da je prvobitni dogovor odredio pristup nego sam se odlučio za takav pristup na osnovu uvida koje sam posedovao pre nego što sam počeo rad na tekstu. Prava je šteta da Zdravko Zupan nije bio u mogućnosti da takođe napiše tekst za istu priliku iz vlastite perspektive istoričara. Razlog da se ne prihvati te obaveze je upravo obimnost posla koja bi ga čekala, s obzirom na skrupuloznost i minucioznost metoda koju Zdravko primenjuje.

Vizuelni sadržaji

Stoga ću početi prvo od stripova, tačnije od vizuelnog sadržaja. Prva i osnovna karakteristika stripova koje je objavio Strip Pressing je impozantna širina obuhvata - generacijski, kvalitetom koji se kreće od početničkog do majstorskog, geografsko pokrivanje gotovo čitavom područja bivše Jugoslavije, a zatim širenje saradničke mreže na Balkansku regiju, Rumuniju i Bugarsku, što zaista predstavlja zanimljiv iskorak. Među poznatim, etabliranim autorskim imenima zrele generacije našli su se tu Rajko Milošević Gera, Igor Kordej, Vladimir Krstić Laci, Tomaž Lavrič, Dejan Nenadov, Darko Perović, Adrian Barbu, Dragan Bosnić, Vlada Vesović...

Najzanimljivije je, naravno, pratiti generaciju koja dolazi zatim, bilo da je već internacionalno afirmisana, bilo da čini korake u tom pravcu in real time – Dražen Kovačević, Aleksa Gajić, Goran Sudžuka, Milan Jovanović, Dalibor Talajić, Toni Fejzula, Leonid Leo Pilipović, Tihomir Čelanović, Stevan Subić, Siniša Banović, Jovan Ukropina, Srđan Nikolić – Peka, Milorad Vicanović – Maza... Majstor networkinga Marko Stojanović povezao je projekt Strip Pressing sa Vekovnicima,  stripskim serijalom za koji piše scenarije okupivši šezdesetak autora iz, kako piše u Wikipediji, osam zemalja Jugoistočne Evrope, što je još jedan argument u prilog tvrdnji da strip scena postoji. Otud dvostruka motivacija za mnoge saradnike Strip Pressinga. U magazinu najobilnije su bili zastupljeni Zoran Tanev s devedesetak tabli po scenariju Olivera Romelskog, Toni Radev sa sedamdeset šest sa različitim scenaristima, kao i Vladimir Brajović i Nebojša Pejić sa po četrdesetak. Besmisleno je i nemoguće za svrhe ovog teksta pomenuti sva imena crtača i scenarista. Nasumično ostali u „memoriji pamćenja“ su Maksim Šimić, Filip Andronik, Iztok Sitar, Tihomir Tikulin – Tico, Robert Bob Solanović i Boban Savić – Geto, svakako ne po njihovoj proporcionalnoj zastupljenosti nego iz jednostavnog razloga kvaliteta, a i već postojeće senzibilisanosti za njihov rad od strane potpisnika ovih redova. Žena crtača, nažalost, ima izuzetno malo, ako se nisam prevario, jedino su prisutne Bojana Dimitrovski i Danijela Radosavljević.

To je letimični pregled što se tiče crno-belog stripa koji se izražava u tablama. Strip u boji, po prirodi tehničkih mogućnosti magazina, je kratke forme, jedna do maksimalno dve table. Za to je korišćena zadnja korica i, eventualno njena unutrašnja strana. Tu je briljirao, po svom običaju, Rajko Milošević Gera. U kolornom nastupu pridružili su mu se Aleksa Gajić, Milenko Tunjić, Jovan Ukropina, Milisav Banković, Nebojša Cvetković, Mihajlo Dimitrijevski The Mičo i Emir Durmišević.

Strip Pressing nije zanemario ni kratku formu kaiševa. Osvrćući se bez podrobnog prelistavanja, u sećanju ostaju kaiševi Tihomira Tikulina – Tice i Tihomira Čelanovića...

Od vizuelnog materijala tu su i crno-bele ilustracije. U tom domenu se vrednosno ističu Rajko Milošević Gera, Dragan Bosnić, Dražen Kovačević, Siniša Banović, Jovan Ukropina, Dušan Cvetković... Kako neki autori zriju tokom petnaestogodišnje časopisne istorije...! U radu Dražena Kovačevića to je evolutivni put koji će doživeti svoj krešendo van stranica magazina, u opčinjavajuće laviranom albumu Valkira i vizuelnoj perfekciji kondenzovanoj u kratkom stripu Ni na nebu ni na zemlji. Ovo rečeno za Kovačevića važi za čitavu grupu crtača: Jovanovića, Subića, Banovića, Ukropinu, Fejzulu... Što bi rekao Tito, „dok imamo ovakvu omladinu...“, i tako to...

Posebna pažnja je posvećena kolornim naslovnim stranama. Ne mali broj njih poseduju silovitost, što smatram odličnim nastupom u formiranju vizuelnog identiteta. Još prvih godina, dok nisam čitao Strip Pressing, već ga tek viđao po webu, naslovnice su prvo što me je privuklo magazinu. Sjajni coveri Dražena Kovačevića, Gere, Miroljuba Milutinovića – Brade, Tonija Fejzule, Alekse Gajića, Vladimira Krstića Lacija, Miloša Nicića, Nebojše Pejića... zaista praktično većine autora koji su bili angažovani u ove svrhe.

Tekstualni sadržaji

Tekstovi u Strip Pressingu mogu se podeliti na tri glavne grupe, kratke kritičke prikaze, duže obrade neke teme i intervjue. Počeću od recenzija uglavnom kraćih od pola časopisne stranice. Zanimljivo je da ovaj žanr postaje zastupljen negde od sedmog broja. Najviše ih je napisao Pavle Zelić, pet prikaza, Aleksandar Mičić četiri, Nikola Temkov i Dalibor Đorđević po tri, Dejan Stojiljković, Saša Stojanović, Uroš Smiljanić, Predrag Stanković i Aleksandar Teokarević po dve, od poznatijih imena po jednu Boris Lazić, Marko Stojanović, Predrag Ž. Vajagić, Dragan Predić... Naravno, granica između kratkih recenzija i tematskih tekstova počinje da se gubi, pošto se neki od prikaza prostiru na više od jedne časopisne stranice. U ovom segmentu pojavljuje se i izvestan konflikt interesa između uredničke uloge i objekta recenzije pošto jedan broj prikaza govori o stripovima kojima je scenarista Marko Stojanović.

Najzastupljeniji autori tematskih i kritičko-analitičkih tekstova su Uroš Smiljanić s osam tekstova od kojih su neki izrazitog kvaliteta, Dejan Stojiljković, Goran Marković, Boris Lazić, Toma Neverov, Marko Stojanović, Pavle Zelić, Zdravko Zupan, Zoran Stefanović, Dušan Banjanin, Zlatibor Stanković, Nikola Miličević i još gotovo desetak autora. I jedno žensko ime među autorima tekstiova – Danijela Petković. Strip Pressing donosi često i po dva analitička teksta po broju.

O stranih tema koje su obrađene tu su Dilan Dog, Helblejzer, Alan Ford, 100 Bullets, Hogar Strašni, Spajdermen, Sten Li, Sendmen, Transmetropolitan, Princ Valijant, Tintin, Frenk Belami, Sin City, Torpedo, Ratnici sa Akbara, Korto Malteze, Akira, The Walking Dead, Deadpool, Black Jack, Planetary, ĐoĐo, The Sixth Gun, Vagabond, Krcko – Mašero, Wolverine... Pišem ih na način kako su objavljene, neke u originalu, neke u transkripciji ili transliteraciji.

Od domaćih tema, tu su Max Debris Toni Radeva (scenario: Đorđe Milosavljević, Marko Stojanović), Bane Kerac - Kethetn (Cat Clow) i Kobra, Rajko Miložević Gera – Scalped, Egostriper Alema Ćurina, Dikan, Družina Dardaneli, Vekovnici, Bocko Miodraga Veličkovića, Branko Plavšić (in memoriam), Ivica Bednjanec (in memoriam), Miodrag Miša Marković (in memoriam), Južni Darkwood, Strip revija...

Intervjui

I sada dolazimo do najekstenzivnijeg tekstualnog segmenta magazina – intervjua. Ono što je tu fascinantno je nihov broj i – kvalitet. Marko Stojanović je uradio većinu intervjua. Objavljeno je oko četrdeset pet intervjua ili u proseku tri po broju. Oni zauzimaju sto osamdeset pet magazinskih stranica, odnosno u proseku dvadeset četiri po broju. Najduži iznose deset stranica, a prosečna dužina intervjua je četiri stranice.

Od intervjuisanih stranih autora, tu su Voren Elis (prevod), Majk Minjola (prevod, komplilacija), Brajen Bolend (razgovarao Bojan M. Đukić), Ticijano Sklavi (prevod), Piter Snejbjerg (razgovarao Marko Stojanović), Stefano Andreući (izuzetno kvalitetni ragovor vodio je Zlatibor Stanković). Podkategorija su intervjui sa scenaristima. Među njima su Džejson Eron (razgovarao Marko Stojanović), Endi Digl (razgovarao Marko Stojanović), Mark Milar (prevod), Robert Kirkman (prevod) i Roberto Rekjoni (razgovarao Zlatibor Stanković). Najčešće zahvaljujući Draganu Prediću urađeni su intervjui s nizom rumunskih autora (Adrian Barbu, Marian Miresku, Aleksanru Čubotariu, Viorel Pirligras i Aleksandru Talamba Tamba), a Marjan Milanov i Zlatibor Stanković su uradili intervju s bugarskim autorom Borisom Klisurskim.

U domenu intervjua još jače počinje da se gubi granica šta je strano, a šta domaće... Zgodna reč domaći donekle ublažava klasifikacijski problem, a pod njim podrazumevam sve one koji su rođeni, formirali se u regionu ili koji su se, kao Met Holingsvort, odomaćili. O Geri ili o meni koji živimo van zemlje skoro četvrt veka - on u Barseloni, ja u Amsterdamu - prepuštam vama da zaključujete koliko smo domaći. Sa Rajkom Miloševićem Gerom objavljena su čak tri intervjua na dvadesetak stranica. Najduži od ova tri vodio je Bojan M. Đukić, a ostala dva Marko Stojanović. Tu je takođe krajnje interesantan long size razgovor s Draženom Kovačevićem. Ragovori s Vladimirom Krstićem Lacijem, Goranom Suždukom i Daliborom Talajićem ništa manje ne zaostaju po zanimljivosti i inspirativnom razgovoru. Nešto kraćeg obima su dva intervua s Aleksom Gajićem, zatim s Igorom Kordejem, Darkom Perovićem, Metom Holingsvortom, Tihomirom Čelanovićem, Aleksandrom Sotirovskim, Markom Đurđevićem, Leonidom Leom Pilipovićem, Miroljubom Milutinovićem – Bradom, Zoranom Stojiljkovićem – Kizom, Tonijem Radevim, Nebojšom Pejićem, Vladimirom Brajovićem i Bobanom Savićem – Getom. Među tim nešto kraćim intervjuima posebno odskaču po zanimljivosti Stojanovićevi razgovori sa Stevanom Subićem (počevši od sjajnog naslova Vreme stoji, a prostor se krivi kako ja poželim) i Tonijem Fejzulom. Kao poslastica dolaze intervjui sa scenaristima Zoranom Stefanovićem i Miljenkom Horvatićem, kao i razgovor Živojina Tamburića s Vjekom Đanišem, urednikom i izdavačem sjajnog časopisa Kvadrat i istoimene bibiloteke albuma.

Zašto su intervjui važni?

Metod kojim je Marko Stojanović vodio intervjue zasniva se na dopisivanju mejlom. „Slanje prve ture pitanja, i u zavisnosti od odgovora postavljanje podpitanja i novih pitanja, kako bi razgovor bio što životniji i dinamičniji“, po rečima samog Stojanovića. To je i omogućilo da se u pitanjima koja slede povremeno vrati na detalj iz odgovora koji mu je prethodio, da se ostvari interaktivnost ili povratna sprega, iskazano tehničkim jezikom.

Povratna sprega se, međutim, ne završava na unutrašnjoj strukturi intervjua. Stojanović se uređivački trudi da dovodi, kada god je u prilici, intervjue u sinergiju sa stripovima, da segmente dovodi u artikulisane parove rubrika. Otud, recimo, intervju sa Brajenom Bolendom prati njegov strip, jedna stranica iz sjajne knjige „Bolandovi stripovi“ (deceniju kasnije ju je objavio Makondo). Intervju s Kordejem propraćen je stripom Tarzan itd.

Našavši se u višestrukim ulogama u Strip Pressingu, kao urednik, scenarista, na par mesta crtač, kritičar, autor maratonskih intervjua, Stojanović se trudio da napravi produktivne sinergije iz tih ukrštanja. Većinu njih ne smatram konfliktom interesa, osim onog već pomenutog. Naprotiv, urednička uloga ključno je profitirala od Stojanovićevog scenarističkog identiteta i pune svesti koliko je scenaristički aspekt stripske kulture zanemaren i podrazumevan, a u kritikama najčešće sveden na prepričavanje događaja iz priče. Pomenutu seriju intervjua sa stranim i domaćim scenaristima smatram bitnim doprinosom ne samo ovoj branši profesije u mediju nego atrikulaciom njenog mesta u kulturi stripa. Kad kolege iz branše intervjuišu jedni druge, to smatram dodatnim izazovom da se dogodi plodan razgovor, kao što je to bio slučaj kad urednik i izdavač Živojin Tamburić intervjuiše urednika i izdavača Vjeku Đaniša.

Većina Stojanovićevih sagovornika savršeno shvata, a to najbolji intervjui potvrđuju, da razgovori nisu tek zanimljivost uz strip, pa čak ni zanimljivost koja dodaje nešto kolorita uz autorovu ličnost nego važan oblik širenja i artikulacije stripske kulture. Nije pri tome važno da li intervju ima formu ćaskanja ili ne, bitno je da li se tokom razgovora dodiruju neka od pitanja relevantnih za medij stripa, a tih pitanja ima mnoštvo, od kojih su neka ključna za trenutak medijskog razvoja stripa u kome sagovornici razgovaraju. Marko Stojanović, Vjeko Đaniš, ponekad potpisnik ovih redova... nema puno ljudi koji su spremni da se upuste u rad na dugačkim intervjuima, pošto oni jesu zahtevan oblik novinarstva.

Zaviriti u radionicu autora stripa kroz druženje, saradnju, kroz dugotrajne spontane razgovore pruža dragocene uvide u kreativni proces.... Kada to nije mogiće, „druga najbolja stvar“ su intervjui, koji i jesu posebna vrsta sistematski strukturisanog razgovora. Presudno je važno je da iza njih ostaje zabeležen trag kome se moguće vraćati, a ne tek sećanje. Odmah po nastanku, oni postaju veoma koristan izvor - kako za pisanje kritičkih analiza, tako i zadovoljavanja čitalačkog interesa šire publike, koji ne jenjava nužno s protokom vremena, a često i raste. Stvaralački postupak je velika tajna i kada taj postupak pokušava da verbalizuje, autor prelazi u drugi medij, dakle i u drugu vrstu uloge. Čin verbalne artikulacije postaje ne više izražavanje crtanjem nego mišljenje o vlastitom stripu, vlastitom postupku, mišljenje o razlikovanju svoga pristupa u odnosu na druge, prepoznavanje svojih uzora i učitelja, kao i pozicioniranje vlastitog mesta u stripskom pejsažu, pa sve do razmišljanja o mediju kao takvom.

Koliko god da zavisi od sposobnosti artikulacije sagovornika, kvalitetan rezultat ovih maratonskih razgovora ne bi bio moguć da nije sistematskog napora Marka Stojanovića da te razgovore pripremi, poznavanjem njihovih karijera i problema koji ih opsedaju da pomogne da se autori otvore i, konačno, strukturom pitanja usmeri razgovor u pravcima koji dodiruju i neke suštinske teme. Prvobitna namera mi je bila da višestruko „preorem“ sve intervjue, da uz pisanje izdvajam stavove sagovornika, zaključke koje smatram posebno važnim, a koji imaju opštije važenje od čisto lične autorske priče. Morao sam da odustanem od ove ideje jer ih je toliko da bi to udvostručilo dužinu ovog teksta, i produžilo vreme potrebno za njegov nastanak.  Odustao sam, a u slučaju da niste čitali ovu seriju impresivnih razgovora, potražite izašle brojeve, uverite se,  oni su verujem najvredniji argument širenja stripske kulture koji je pružio Strip Pressing.

Strukturalne dileme

S obzirom na učestalost izlaženja koja Strip Pressing u ovih petnaest godina definiše kao godišnjak i sadržaja koji je u njemu, pojavio se jedan identitetski problem koji nisam mogao da ignorišem. Strip Pressing se opirao da bude godišnjak, i postoji čitav niz tragova o tome na nivou dizajna, strukturisanja sadržaja, a o tome ponajviše govore one dve stranice koje donose pregled sadržaja, a koje su se pokazale često informacijski manjkave.

Nedovoljno je osmišljena podela pregleda sadržaja u dve odvojene grupe, stripove i tekstove koja otud narušava hronološki pregled stranica. Taj problem uopšte nije dizajnerski, koliko je konceptulne prirode. Izvesna ambivalencija u opredeljenju između časopisa definisanije strukture i „fanzinskog splina“ nije donela ovom značajnom projektu dodatnu vrednost. Mada je bilo pokušaja da pojedini brojevi u pogledu pregleda sadržaja izgledaju inovativnije, to je pre svega doprinelo otežavanju čitalačke prohodnosti kroz časopis. Stara lekcija iz dizajna – on je primenjena umetnost; onog momenta kad u njemu pretegne poništavanje korisničke svrhe (ergonomije) tada se dizajn počinje da okreće protiv vlastite namene. Koliko god dizanersko prikazivanje sadržaja namerno htelo da bude razbarušeno i da se slobodno menja u izgledu iz broja u broj, u ergonomsko-čitalačkom smislu to postaje jedan od iritantnijih i konfuznijih aspekata časopisa koji pokušava sistematski da prati stripsku kulturu i učestvuje u njenom kreiranju.

Da to nije pitanje ukusa nego sistemski izvor grešaka, pokazuje činjenica da su se na stranicama koje donose pregled sadržaja povremeno gubili vitalni podaci o ilustratoru na zadnjoj korici ili autoru stripa „unutar“ intervjua (Betmen, Leonida Lea Pilipovića; Tarzan Igora Kordeja...), pogrešno su ili nedosledno ispisivana imena autora iz okolnih balkanskih zemalja. Takođe, u pregledu sadržaja uopšte ne postoje imena recenzenata niti tema recenzija, koje se protežu ponekad i na punih pet stranica časopisa, kao što je slučaj u poslednja tri broja, što dakle postaje uređivačka praksa i standard. Istovremeno, imena autora svakog pojedinačnog kaiša stripa su minicuozno navedena u svakom pregledu sadržaja. Trud, autorsko umeće i relavancija ove dve delatnosti time bivaju nespretno dovedeni u disproporciju. Ne postoji opravdanje za ovakvu nehajnost. Nesrećan oblik sinergije je i montaža stripova unutar intervjua. Ovo šteti ukupnoj percepciji magazina, otežava čitanje intervjua i bitno šteti svakoj stripskoj tabli. Što je primereno fanzinu koji se služi buntovnom anarhičnošću i estetikom subverzivnosti, nije „srećan brak“ za strip reviju, časopis, godišnjak kome alternativnost nije izbor. No, ko je isprva uopšte mogao znati da će se ovaj časopis izboriti za petnaest godina sistematskog izlaženja? Budimo zahvalni da se to dogodilo.

Uređivanje strip revije ili časopisa pomalo je nalik pripovedanju u nastavcima. Zašto pripovedanju? Zato što mi, dok uređujemo, selektujemo, pozivamo saradnike, slažemo mozaik koji želi da zadobije smisao i ispriča jednu konzistentnu vrstu priče. Uređivačka politika, što je druga reč za uređivački koncept i sprovođenje tog koncepta u delo, jeste, ako je dobra, uvek i uređivačka poetika.

Strip Pressing doprineo je oživljavanju komunikacijske zajednice vezane za strip u Srbiji i u šire shvaćenom regionu. Njegovo dejstvo je ograničeno činjenicom da je godišnjak, kao i tiražom. No, ako imamo svest o transformaciji ciljnih grupa medija stripa, nekada masovnog medija vezanog za, ali i ograničenog na domen uličnog kioska - a ta svest nam je neophodna da bismo uopšte prosuđivali ovaj segment kulture - ovaj magazin je postao aktivnim svedokom stasanja generacije strip autora i njihove sposobnosti da artikulišu svoj rad kao vitalan i legitiman oblik kulture.

(Objavljeno u monografiji 15 godina Strip Pressinga, 2017)
Objavljeno: 03.12.2017.
Strip: Noćni sud (55)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 03.12.2017.
Strip: Cane (309)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 02.12.2017.
STRIPBURGER #70...     Press: Stripburger
  ...Stati, obstati inu stripovati: že 25 let!

NASLOVNICA ::: Caroline Sury (Francija)
UVODNIK ::: Boris Baćić (Slovenija)
INTERVJUJA ::: Katerina Mirović (Slovenija), Caroline Sury (Francija)
REFLEKSIJE ::: Domen Finžgar, Igor Prassel (Slovenija), Darko Macan (Hrvaška)
STRIPI ::: Matthias Lehmann, Caroline Sury (Francija), Marcel Ruijters (Nizozemska), Max Andersson (Švedska), Danijel Žeželj (Hrvaška), Aleksandar Zograf, Wostok (Srbija), Peter Kuper (ZDA), Akinori Oishi (Japonska), Kaja Avberšek, Jakob Klemenčič, Marko Kociper, Matej Kocjan - Koco, Tanja Komadina, Primož Krašna, Tomaž Lavrič, Lele, Izar Lunaček, Gašper Rus, Romeo Štrakl, Andrej Štular (Slovenija)
POSTER ::: Miguel Carneiro (Portugalska), Caroline Sury (Francija)
RECENZIJA::: Bojan Albahari (Tomaž Lavrič: Tolpa mladega Ješue, 1. del: Čarodej)
RAZGLEDNICA ::: Olmo Omerzu (Češka)
ZADNJICA ::: Ciril Horjak (Slovenija)

Ta dobre zgodaj pobira, pravi ljudska modrost. Očitno smo pri Stripburgerju totalno zanič, saj nam že okroglih 25 let uspeva tlačiti zemljo in nadlegovati spodobno bralsko občinstvo z žleht stripi z vseh vetrov.

Res je, revija je ugledala luč dneva pred točno četrt stoletja, kar pomeni zavidljivo število let nenehne stripovske produkcije, nebroj razstav, nešteto delavnic in drugih dogodkov, da stripovskih izdaj niti ne preštevamo. Stripburger tako ponosno in pokončno vstopa v svoje zrelo obdobje. Kot nalašč v tem letu izhaja tudi okrogla 70. številka revije, zato smo jo posvetili obeležitvi naše 25. obletnice. Nekatere nekdanje urednike revije (in ni jih bilo malo) – pa še koga – smo povabili, da nam na papir izlijejo svoje misli ob tem jubileju. Prejeli smo krasne tekste, ki ne samo, da prinašajo mnenja  »botrov« revije, ampak krasno odražajo tudi značaje svojih avtorjev: dve muhi na en mah!

Tokratna intervjuja sta posvečena dvema pomembnima (so)ustvarjalkama stripovskih scen pri nas in v Franciji. Caroline Sury, nekdanja gonilna sila slavne marsejske brutartovske grafične mašinerije Le Dernier Cri, letos gostuje v Ljubljani s svojo razstavo kot gostja Animateke in kot tuja intervjuvanka v tej številki Stripburgerja. Spoznajte eklektično risarsko šamanko tudi skozi njene besede! Drugi, domači intervju ni mogel biti s kom drugim kot z »visoko svečenico slovenskega stripa« in osebo, brez katere si Stripburgerja danes enostavno ne moremo zamisliti, našo prvo, glavno in poglavitno urednico Katerino Mirović. Ta je v intervjuju razkrila marsikaj zanimivega: od samih začetkov kolektiva in revije do obskurnih, a toliko bolj pestrih anekdot. Branje za hahljanje!

To pa seveda še ni vse. Poleg jubilejnih  tekstov vas v reviji čaka tudi redna bera vrhunskega stripovja izpod peresa in čopiča pisane vrste čudakov, ki rišejo stripe in ki jih s ponosom štejemo med naše dobre stare prijatelje: Marcel Ruijters, Matthias Lehmann, Max Andersson, Danijel Žeželj, Aleksandar Zograf in drugi. Saj ni res, pa je: najštevilčnejša  je tokrat domača striparska zasedba (od A do Š), na kar smo še posebej ponosni!

In ker dandanes nostalgična retromanija ne kaže nobenih znakov utrujenosti, smo v jubilejni Stripburger vključili tudi prav posebno darilo v »wannabe« retro maniri: ne spreglejte obojestranskega posterja v sredici revije!
Mi bomo ob koncu leta še posebej visoko dvigali kupice in se iz vsega srca veselili Stripburgerjeve 25. obletnice. Lepo vabljeni, da se nam pridružite! Prva in najboljša priložnost za to bo že ta petek, 1. decembra, ob 20. uri na odprtju razstave Caroline Sury: Voodoo Entartete Kunst v Galeriji Alkatraz na nam domači Metelkovi!

Izdajatelj: Forum LjubljanaNovember 2017, A4-, 96 strani (11 barvnih strani) +  poster (38 x 54 cm), natisnjeno v Sloveniji. Uredniška ekipa: Bojan Albahari, Kaja Avberšek, Ana Bogataj, Domen Finžgar, David Krančan, Katerina Mirović, Tanja SkaleVabimo vas k nakupu v naši spletni trgovini. • Na voljo tudi v vseh stripu prijaznih knjigarnah. Distribucija: Buča knjigotrštvo. • Letna naročnina na Stripburger:  9 izdaj (2 revijalni in 7 posebnih), 33 eur

Za naročila in dodatne infomacije pišite na: burger@mail.ljudmila.org.
Izdaje revije Stripburger sofinancira
Javna agencija za knjigo RS (JAK).
Objavljeno: 01.12.2017.
Sport, turizam i mračni poslovi...      Autor: Ilija Bakić
  ...u kalifatu i oko njega;
  
„Iznogud Kalifov odmor“ Gosinija
  i Tabarija; izdavači „Čarobna knjiga“ i
  „Darkwood“, 2016.

Na ovim prostorima jedan od „standarda“ za humoristički strip, uz „Asteriksa“, „Taličnog Toma“, „Alana Forda“, „Hogara“, svakako je i „Iznogud“. Strip, koji traje duže od pola veka, uspeo je da iz jedne generacije stripofila „pređe“ u sledeće, dokazujući da dobar strip nije roba za jednokratnu upotrebu već ima kvalitete koji izdržavaju i najteži test - protek vremena. Serijal je započeo 25.01.1962. godine u časopisu „Rekor“, pod naslovom „Avanture kalifa Haruna al Prašida“. Četiri godine kasnije, 1966.g, objavljen je prvi album ovog serijala pod naslovom „Veliki vezir Iznogud“. Od 1968. do 1973.g. Iznogud se pojavljuje u prestižnom magazinu „Pilot“ zajedno sa legendarnim junacima Asteriksom i Taličnim Tomom. Sledeće tri godine, od 1974. do 1977.g, u „Žurnal di Dimanšu“ Iznogud komentariše vesti; stripovi su sakupljeni u dva albuma pod naslovom „Gnusni Iznogud komentariše vesti“. Iznenadna smrt genijalnog scenariste Renea Gosinija (1926-1977), kreatora „Umpah Paha“, „Taličnog Toma“, „Asteriksa“ i „Iznoguda“, ne prekida serijal: 1978.g. je objavljen poslednji zajednički album „Želim da postanem kalif umesto kalifa“ a Žan Tabari (1930) nadalje crta i piše priče o Iznogudu - sveukupno 14 albuma - uvek potpisujući kao autora i svog prijatelja Gosinija. Nakon Tabarijeve smrti 2011.g. serijal nastavlja Tabarijev sin Nikola u saradnji sa nizom scenarista. Strip „Iznogud“ i dalje izlazi a doživeo je i dve ekranizacije: kao crtana serija (1995) i bioskopski film (2005). Čitaoci socijalističke Jugoslavije pratili su „Iznoguda“ u više izdanja, od „Politikinog zabavnika“ iz ranih 1970-tih preko „Stripoteke“, „Eks almanaha“ i drugih.

Serijal je crtan prvenstveno za časopise pa su njegove epizode su kratke, od 8 do 20 strana; posle određenog vremena epizode su sabirane u album, bogato opremljen i štampan na kvalitetnom papiru. Namera „Darkwood“-a i „Čarobne knjige“ je da objavljuju albume po redosledu originalnog pojavljivanja.

Sećajući se početaka serijala Gosini je pričao kako je veliki vezir nastao slučajno: dok je pisao scenario za strip „Nikolica“ u epizodi koja se dešava u kampu u prirodi učitelj deci priča o veziru koji je žarko želeo da postane kalif umesto kalifa. Kada je Gosiniju i Tabariju iz redakcije „Rekora“ predloženo da pokrenu novi serijal došli su na ideju da parodiraju „Hiljadu i jednu noć“ ali iz specifične vizure zločestog i upornog vezira. Gosini je odlučio da se prepusti zadovoljstvima osmišljavanja najotrcanijih štosova i igara reči na tu temu. Naravno, Gosini je preskroman jer su mnogi autori pokušavali da „dobace“ do takvih štosova i igara rečima ali su neslavno propadali jer samo majstorska dela mogu biti jednostavna i lepršava.

Svaka epizoda stripa je celina za sebe i počinje iz standardizovane postavke - u bogatom srednjevekovnom Bagdadu stoluje debeljuškasti dobričina (naivčina), kalif Harum al Prašid (u originalu Harun al Pusah); njegova „desna ruka“ je veliki vezir Iznogud koji ima žarku želju da „postane kalif umesto kalifa“ i traži sve moguće i nemoguće načine da to ostvari. Iznogud (na engleskom „nije dobar“) je prvi negativac, u francusko-belgijskoj strip školi, koji je postao junak stripa. Njegova ambicija, zloba i beskrupuloznost nemaju granica; večno gladan moći on ne bira sredstva da postigne svoj cilj u čemu mu, ne uvek sa potrebnim entuzijaznom (jer često izvlači deblji kraj), pomaže sluga Dil el Tant. I dok je slugi jasno da zla rabota nema uspeha Iznogud, zaslepljen planovima o moći i slavi, neprestano smišlja podlosti i zavere. Vezirova zloba utiče i na njegov izgled - od sitnog, suvog tela do dugog, šiljatog nosa i isto takve brade - i histerično-kolerično ponašanje. Njegov nesvesni protivnik je, pak, sav okrugao i mek, na prvi pogled dobroćudan do infantilnosti; i Dil el Tant je trbušast jer i u njemu ima neke dobrote.

Treći tom Iznogudovih nevaljalstava donosi četiri nova pokušaja da se eliminiše kalif. Vezirov repertoar podlosti neiscrpan je: pošto odmor krije mnoge opasnosti - davljenje, sunčanicu, ajkule, vrtloge - on, u priči „Letnji odmor ili More, nemoj da te brige more! Pođi na more!“ ubeđuje svog gospodara da odu na more kao obični turisti. Naravno, svi njegovi planovi neslavno propadaju jer „ko drugom jamu kopa - sam u nju pada“ što u ovom slučaju znači da sam mora da zatrpa rupe pred nezgodnim čuvarem plaže. Sledeći genijalni plan, u „Sportovima u kalifatu“, bazira se na pričama putnika Ali Čamprija koji tvrdi da postoji nešto što se zove sneg što je „hladno i klizavo, ljudi lome kosti ili se smrznu“. Ove preporuke su dovoljne da Iznogud, uz malu pomoć proteranog meteorologa, u pustinji stvori raj za zimske sportove, da tamo dovede kalifa i - izvuče deblji kraj. Ni pokušaj slanja kalifa na jedrenje u brodu baksuznog kapetana Mare al Maler, koji je imao već 27 brodoloma, neće ispasti kako je zamišljeno ali će putnici videti nekoliko ostrva sa živopisnim domorocima-ljudožderima, kiklopom i pticom Rok. Konačno, u „Gazbutanovom balonu“ vezir će se okrenuti sredstvima iz uvoza - napitku od koga se postaje buba mokrica. Samo, kako da natera kalifa da popije pun balon eliksira? Potrebna je višestruka domišljatost. Ali, poslednja, fatalna kap neće završiti u grlu kalifa već onesvešćenog... pogodite sami.

„Iznogud“ je vragolast i veseo strip, urnebesan do apsurda. Tabari majstorski crta pokrete junaka, izraze lica, mimiku koja potcrtava replike. Poneki crtež je na prvi pogled „gust“ ali će pažljivi gledalac u njemu otkriti mnoštvo sjajnih detalja. Gosinijev scenario je, pak, ingeniozno remek-delo vođenja priče, gradnje i dizanja tenzija uz mnoštvo finih detalja, iščašenih replika i paralelnih dešavanja koji se svi stiču u finalnim scenama kulminacije (što se neretko dešava bukvalno u poslednjoj sličici)!

Rečju, „Iznogud“ funkcioniše bez ikakvih zastoja ili praznog hoda, čitaoce lako uvlači u svoj svet i može ih nasmejati do suza.

(„Dnevnik“, 2017)
Objavljeno: 01.12.2017.
Promocija strip-albuma...     Priredio: Saša Paprić
  ...„70 godina gradske knjižice Vukovar“

U Gradskoj knjižnici Vukovar, 7. prosinca 2017. s početkom u 18 sati održat će se promocija strip-albuma „70 godina gradske knjižnice Vukovar“.

Ova velika godišnjica zahtijevala je i poseban način obilježavanja iste, a kako Gradska knjižnica Vukovar prednjači u inovativnim praksama ne treba odviše čuditi odabir forme strip-albuma kao adekvatnog medija.

Strip u Hrvatskoj, pa tako i u Slavoniji odavno je etabliran kao dio kulturne scene, manji ali žilavo postojeći – prije svega zahvaljujući predanom radu i velikom talentu domaćih autora.

Zbirka strip-naslova Gradske knjižnice Vukovar je odlična i čitana, no ova odluka, upustiti se u produkciju vlastitog strip-albuma je veliki presedan i odličan početak daljnje uspješne suradnje.

Možda je to i nekakav logičan slijed, po obnovi knjižnice, dakle stjecanju optimalnih uvjeta za rad i zatim uspostavljanjem devet programskih ciklusa: Kulturni četvrtak, Književna slagalica, Ususret trećoj životnoj dobi, Likebook - humanitarni sajam knjiga, Ljeto u Gradskoj knjižnici Vukovar, Novinarsko - književnički susret: Grad – to ste Vi, Advent u knjižnici, STEM revolucija – Robotika i Otok poezije, dolazimo i do ovog strip-albuma. 

Sve je počelo ljeta 2016-e na Vukovarskom filmskom festivala i posjeta grupe autora knjižnici gdje se jedan neobavezni razgovor pretvorio u projekt kojeg ćemo imati čast predstaviti u velikom finalu unutar programa Kulturni četvrtak.

Idejno, ovaj strip-album ima za svoj osnovni cilj – obilježiti 70 godina postojanja gradske knjižnice Vukovar, ali tu je i niz drugih ciljeva poput popularizacije čitanja i posuđivanja knjiga, predstavljanja velikog crtačkog umijeća naših autora (i to ne samo onih koji su ostvarili značajne uspjehe u stripu u Hrvatskoj, već i onih koji te uspjehe tek trebaju postići).

Ovaj strip-album čini 12 stripova koje je crtalo 12 strip-crtača, većinom iz Slavonije, a uz to imamo i odličan generacijski i stilski presjek poimanja medija stripa kao i same tematike Vukovara, knjižnice kao ustanove, života i rada u istoj i knjiga (u segmentu knjiga treba obratiti pozornost na naslove koji se pojavljuju u stripovima jer su prilično dobra preporuka što čitati i ujedno referenca za razumijevanje motiva koji su korišteni u strip- scenarijima).

Strip-album ima 78 stranica, tvrdi uvez, tiskan je na kunstdruk-mat papiru u osječkoj tiskari Graphic Shop, cijena je 120 kuna, motiv na naslovnoj stranci crtao je Domagoj Rapčak, dizajn naslovnice i korica potpisuje Marko Dješka, prijelom je radila Tatjana Ivegeš-Wilhelm, uvodnik je pisao autor ove najave (ujedno i urednik izdanja), a pogovor potpisuje ravnateljica knjižnice prof. mag. bibl. Jelena Miškić (bez čije vizije i prepoznavanja produkcijskog potencijala ekipe okupljene oko Inicijative Hrvatski autorski strip ovog projekta ne bi ni bilo).

No, ono najbitnije jesu sami stripovi. Strip-album otvara Nenad Barinić, kako i dolikuje prvom crtačkom peru Vukovara, stripom „Tri prijatelja“. Nenadova uspješna 30-godišnja karijera učinila ga je poznatim širom Hrvatske, a brojne djelatnosti kojim se bavi su uvelike pridonijele općoj kulturi života u Vukovaru. Njegov strip „Tri prijatelja“ posveta je kako navodi: „ljudima koju su istinski voljeli poznavali i razjašnjavali povijest Vukovara, ostavili trag svojim djelovanjem i zemaljskim postojanjem učinili čast svima koji su ih poznavali.“. Tko su tri prijatelja kojih se Nenad s radošću sjeća pročitajte u samom stripu, a valja još naglasiti da Nenadovim stripom dominiraju prikazi vukovarskih motiva koji svoju kulminaciju imaju u vještom crtežu-rekonstrukciji Vukovarske tvrđave.

Zatim, tu je Dubravko Mataković sa stripom „Knjiga koju nitko nije vratio“. Unatoč gustom rasporedu, Dubravko je pristao sudjelovati u projektu i svi koji prate njegov rad ostat će oduševljeni. Minucioznost crteža ovdje je na nevjerojatnoj razini, količina detalja zahtjeva dugotrajno zadržavanje na svakom kadru, a groteska, humor i poigravanje s slavonskim stereotipima – kao stilska obilježja Dubravkovog opusa su i odlična najava za njegov novi strip-album koji bi trebao izaći sljedeće godine.

Autorica tv-serijala Strip u Hrvatskoj, kojeg imamo priliku gledati svakog petka na HRT3, nagrađivana animatorica i strip-crtačica Irena Jukić-Pranjić svojim stripom „Zločin i kazna“ vodi nas u humoristično-fikcionalni prikaz rada i šašavih okolnosti u koje knjižničari mogu upasti kada odluče otići korak dalje u borbi protiv onih koji ne vraćaju knjige na vrijeme. Pored svih ovih poslova Irena također predaje na Akademiji likovnih umjetnosti  u Zagrebu – kolegij strip.

Majstorskim kadriranjem i crtežom u tehnici laviranog tuša strip Roka Idžojtića narativno se veže uz bolna sjećanja na ratna vremena. Sjećanja su prikazana kroz situaciju gdje otac i kćerka vraćaju knjigu naslova Vukovar, a kroz potresne kadrove saznajemo što se nalazi u knjizi. Priča, iako tužna, je istinit i potresan prikaz suočavanja s boli. Roko, kad ne crta strip, je i profesor likovne kulture u Osijeku, član legendarnog virovitičkog Strip Cluba 85 i nagrađivani karikaturist.

Iako nenamjerno, stripovi Helene Janečić i Roke Idžojtića imaju dosta dodirnih točaka. Počevši od same tehnike laviranog tuša, pa do bolnih reminiscencija na ratna vremena. Tehnika u oba stripa jest slična, no jasno se razlikuju autorski pristupi kako crtežu tako i scenariju. Usporedbe radi, Helena svoj narativ gradi kroz crtež koji obiluje detaljima i tekstom dok Roko impakt postiže razlikom u crtačkom prikazu sadašnjosti i prošlosti. Helena, kad ne crta strip, je i akademska slikarica, a njen novi komercijalni strip-junak nas gleda s mnogih plakata (ovu potonju informaciju ćemo ostaviti publici na volju da pogađa).



„Nebo iznad Vukovara“ vrlo je poetičan strip, sam naslov dakako upućuje na njemačko-francuski film iz 1987. Vima WendersaDer Himmel über Berlin“ djelomično inspiriran pjesništvom Rainera Marie Rilkea. Krešimir Pongrac u svom stripu kaže: „Anđeli žive u knjižnicama. Ali ponekad ih ljudi istjeraju“. Uvodna strip-tabla, nastala prema jednoj od rijetkih fotografija pogleda iz razrušene knjižnice za vrijeme rata, upotpunjena, zbog potreba scenarija, s perjem koje lebdi prostorijom. U ovom stripu svjedočimo povratku anđela u knjižnicu koji promatra što ljudi čitaju pa se kroz kadrove pojavljuju citati iz poznatih djela književnosti.

Zagrebački strip-crtač, uz Irenu Jukić-Pranjić, jedan od dvoje koji nisu iz Slavonije, Mislav Tomašinjak, svojim stripom vodi nas u budućnost. Prikaz Vukovara 2048-e godine jest sukus onih pozitivnih nadanja o modernom, pa čak i futurističkom dobu. Kroz figurativan crtež pratimo obitelj u posjeti knjižnici u budućnosti gdje se knjige mogu doživjeti i kroz hologramski prikaz, pa tako vidimo hologramske scene odabranih detalja iz „Winnetoua“ i „Priče o kralju Arthuru“. Mislav Tomašinjak je magistar animacije i strip-crtač, a prije koji dan mu je otvorena izložba radova u zagrebačkom MICRO-u.

„Ljubav za početnike“ strip Marka Dješke, donosi nam priču u kojoj je ljubav veća od života i gdje je samo jedan osmjeh dovoljan za nestati u radosti trenutka. Radnja, dakako smještena u knjižnicu, svojom ljubavnom tematikom upotpunjuje raznovrsnost  pristupa scenariju, a o crtačkoj vještini dovoljno govore nagrade kojim Marka doslovno gađaju što na polju stripa, što na polju animacije (pogotovo za vrijeme festivalske turneje animiranog filma Ghost Town, kad su padale na mjesečnoj razini). Kad ga ne gađaju nagradama Marko ima i dovoljno vremena za dizajn, pa tako potpisuje i dizajn ovitka ovog strip-albuma.

Domagoj Rapčak još jedan strip-crtač iz Vukovara (kako to dobro zvuči), u svom stripu „Boki i Ena idu u knjižnicu“ vodi nas u gotovo detektivsku priču u kojoj su sve knjige iz knjižnice nestale. Tinejdžeri Boki i Ena s knjižničarom Vedranom daju se u potragu za knjigama koja ih vodi u drugu dimenziju. Hoće li trio naći knjige i kako pročitajte u ovom odličnom stripu, autora koji potpisuje i naslovnu ilustraciju. Domagoj, kad ne crta strip, profesor je engleskog jezika i revno slijedi uspostavljeni obrazac svojih starijih kolega – voditelj je strip-radionica (dakako u Gradskoj knjižnici Vukovar).

„Utopija“ strip Ivana Hajeka je znanstvena fantastika i to tvrdo kuhana. Pratimo dva znanstvenika, naoko robota, koja pokušavaju pomoći čovječanstvu koje je zbog niza razloga, vidljivih i u sadašnjosti, u konačnici - propalo. Imena znanstvenika, dr. Hardin i Treviz, kao i spomen Seldonova plana, prisjetit će ljubitelje žanra na serijal Fondacija velikog Isaaca Asimova, a obrat u radnji stripa i na Clifforda Simaka, dok je rješenje za spas od propasti – izgraditi najveće knjižnice u galaksiji. Ivan, utopije izvan stripa gradi u svojim rodnim Našicama, u koje se vratio po završetku Akademije u Osijeku (smjer kiparstvo), gdje predaje likovni odgoj i organizira festivale.

Mnogi su imali taj problem. Posudiš knjigu i prođe onih 14 dana. Prvi dan nema problema, jer kasniš samo jedan dan, no to se ubrzo nagomila na tjedan pa mjesec, a onda agonija krivnje i proganjanja postaje sve veća i veća. Kroz ovakvu atmosferu strave vodi nas strip Mislava Rotima – „Uvjeti posudbe“. Naravno, knjižničari nisu nikakve babaroge, već je savjest ta koja proizvodi stravu. Od Mislava možemo očekivati velike rezultate i ovaj strip je svakako naznaka budućih uspjeha, kojim će svakako pridonijeti i činjenica da Mislav završava studij animacije na Akademiji u Zagrebu.

Dualizam je osnovna tema bon-ton uratka Stjepana Matića. U stripu „Knjižnica i ti“ Stjepan, u popularnoj tehnici laviranog tuša (u usporedbi s ostalim stripovima dosta minimalističkih  detalja), iznosi kako bi se mladež trebala ponašati u knjižnici i kako se ne bi trebala ponašati. Ovaj duhovit strip je kako navodi autor „službeni/neslužbeni pravilnik ponašanja u knjižnici“, pa bi ga možda bilo zgodno vidjeti i izvan ovog strip-albuma kao svojevrsnu brošuru. Stjepan, marljivi strip-crtač mlađe generacije iz Osijeka, upravo je upisao drugu godinu Akademije u Rijeci.

Na kraju ove najave, valja reći da su biografije i postignuća navedenih autorica i autora puno šire od ovih nekoliko redaka, ali mislim da je ovo dovoljno informacija za dolazak na promociju u četvrtak u Vukovaru pogotovo zato što će dobar dio ekipe biti i prisutan, a ostavili smo dovoljno prostora u strip-albumu za nezaobilazne crtačke posvete.
Objavljeno: 30.11.2017.
Strip: Borovnica (61)      Autor: Darko Macan

Najnoviju pasicu Borovnice možete sutra potražiti na Facebooku!!!
Objavljeno: 30.11.2017.
Veče stripa u Francuskom institutu!...     Press: Francuski institut
  ...Četvrtak 30. novembar u 18h;
  Francuski institut u Srbiji, Beograd;
  Knez Mihailova 31

Francuski institut vas poziva na veče ispunjeno oblačićima! Tri strip serijala, od klasika do savremenog preko vesterna, premijerno će biti objavljeni u Srbiji. Susret na temu Devete umetnosti kao i mnogi kojima ste prisustvovali u Francuskom institutu. Izdavači, kritičari, poznavaoci i prevodioci pričaće vam o novoizašlim albumima i podeliti sa vama svoju ljubav prema stripu.

Filimon 4 – Putovanje nevernika /
Fred (Oton Aristides)
Izdavači: Sirius Production / Komiko
„Ovo je fenomenalno!“, uzviknuo je Rene Gošini, tvorac Asteriksa i onovremeni urednik časopisa Pilote, nakon što mu je Fred ispričao prvu priču o Filimonu. Iz ovog susreta nastaće serijal koji će trajno obeležiti evropski strip. Mnogo kasnije – 2013. godine, Fred objavljuje poslednji album serijala posle duge pauza, a odmah zatim nas zauvek napušta. Te iste godine, kuća Sirius Production iz Beograda, u saradnji sa Francuskim institutom, pokreće objavljivanje ovog, na našim prostorima do tada nepoznatog dela.
Filimon je radoznali i dobronamerni momak sa sela, koji čudnim putevima dospeva na slova reči „Atlantski okean“ – fantazmagorični svet naseljen najneobičnijim bićima, gde caruje apsurd. U upravo objavljenoj četvrtoj knjizi, Putovanje nevernika, glavni junak pokušava staromodnog oca da izbavi iz sveta koji ovaj ne razume i za koji ne želi da zna. Sa sebi svojstvenom lakoćom i humorom, autor se ovde poigrava pitanjem vere i verovanja i punom snagom iskazuje svu virtuoznost svoje neobuzdane mašte.
Učestvuju: Slobodan Ivkov i Nikola Dragomirović, novinari i kritičari stripa.

Stare furune 3 i 4
Izdavač: Makondo
Serijal Stare furune je priča o tri sedamdesetogodišnjaka, prijatelja iz detinjstva: Antoan, Emil i Pjero. Svako je odabrao svoj put, načinio životne izbore, zasnovao (ili ne) svoju porodicu. U stripu se smenjuju sekvence iz njihovih burnih života. Međutim, ovoj grupi prijatelja uprkos poodmaklim godinama predstoji mnoštvo avantura.
Stare furune, putem smene flešbekova iz pedesetih godina i današnjice, u tragi-komičnom duhu opisuju našu epohu, društvena, politička i kulturna događanja i krizne periode.

Pogrebnik tom 4
Izdavač: Makondo
Pogrebnik Džonas Krou, čovek sumnjive prošlosti u potrazi za iskupljenjem, uprkos nastojanjima da vodi miran i povučen život, biva uvučen u niz avantura u najkvalitetnijem serijalu vestern žanra od Poručnika Bluberija…
Uz učešće Bojana Bosnića (izdavačka kuća Makondo) i Branislava Glumca, prevodioca.

Objavljeno: 29.11.2017.
Caroline Sury...     Press: Stripburger
  ...Voodoo Entartete Kunst

CAROLINE SURY: Voodoo Entartete Kunst
strip, risba, grafika, izrezanke, animacije, performans ...

razstavi, delavnica, serija performansov
RAZSTAVI
galerija Alkatraz, AKC Metelkova mesto, Ljubljana
ODPRTJE: petek, 1. dec. 2017, ob 20.00 [do 29. 12.]
festival animiranega filma Animateka, Kinodvor, Ljubljana
ODPRTJE: ponedeljek, 4. dec. 2017, ob 22.00 [do 10. 12.]

+ delavnica IZREZANKA S CAROLINE SURY
Slovenski etnografski muzej, nedelja, 3. dec. 2017, 11.00─14.00
+ performansi VOODOO REALITY
Galerija Alkratraz: nedelja, 3. in 5.-9. dec. ob 17. uri

Krstni samostojni nastop Caroline Sury v Sloveniji prinaša izbor izrazito raznovrstnega ustvarjanja te francoske umetnice: poleg izbora originalov iz njenih stripovskih del se v galeriji Alkatraz obeta še predstavitev avtoričinih risb, grafik, kot tudi ilustracij in animiranih filmov. Poseben poudarek razstave je namenjen prikazu avtoričinihizrezank.
Caroline Sury pri svojem delu črpa iz tradicije art bruta; njeno delo je neposredno, celo divje, a  hkrati vseskozi tudi skrajno osebno ter intimno, saj se pogosto lotevaavtobiografskih tem, ki jih obravnava nadvse iskreno. Pri svojem delu se Caroline Sury pogosto loteva obravnave ženskih vprašanj in njenega eroticizma, kar je tudi eden osrednjih naglasov razstave: temu bo v galeriji namenjen poseben damski budoar, kjer bodo prikazana predvsem dela z erotično tematiko.
Z večmedijsko postavitvijo, ki z avtoričinim performansom posega tudi na področje virtualne realnosti, se ljubljanski publiki na zaokrožen in celovit način predstavlja bogato ustvarjanje vsestranske underground umetnice, vsekakor dosledne v svoji neposrednosti in brezkompromisnosti. Hkrati bo Caroline Sury v Ljubljani sodelovala tudi s festivalom animiranega filma Animateka: v sklopu festivala, za katerega je prispevala grafično podobo, bo prikazan izbor njenih najljubših animacij, ob tem pa se v Kinodvoru obeta še manjša razstava njenih tiskov, nastalih po motivih izrezank.
Avtoričino gostovanje v Ljubljani bo okronal izid njenega flipbook-a, za posladek pa se v jubilejni, 70. številki revije Stripburger obeta še njen veliki intervju.
Pozor, pozor! Čisto sveža izdaja Stripburgerja, ki letos obeležuje 25 let,  bo premierno na voljo prav na petkovem odprtju razstave v Galeriji Alkatraz.

Prijazno vabljeni!

Objavljeno: 29.11.2017.
Najava: album Komikaze #16...     Press: Komikaze
  ...new komikaze album is out / izasao je novi broj komikaza

NEW KOMIKAZE ALBUM #16 IS OUT / IZASAO JE NOVI ALBUM KOMIKAZE # 16
> nsk broj/ number: issn 1845-8041
> komikaze stripoteka/ library: komikaze.hr/stripotekalibrary
> jezik: hrvatsko – engleski/ language: croatian – english
> svi albumi su dostupni na mail i u etsy webshopu /
   all albums are available on mail and in the etsy webshop: komikaze5001@gmail.com
> cijena/ prize: 10 eurs + poštarina/ post costs
> dostupno – samo u najboljim prodavaonicama!/ available only in best shops!
> zagreb: kino europa shop, knjižara i antikvarijat što čitaš? /// ljubljana: azil knjigarna + pritličje striparna
> komikaze broj 16 predstavlja 27 strip autora iz 14 država / komikaze issue number 16 present 27 international authors from 14 states /// 45 stranica crnobijelo + 63 u boji / 45 pages black&white & 63 in color
> program komikaze 2017 je podržan od ministarstva kulture republike hrvatske i grada zagreba / supported by ministry of culture republic croatia and city of zagreb
> info: komikaze.hr/najava-album-komikaze16/

* 27 comic authors / 12 female authors/ 10 from croatia: ana kovačić / cro • hana tintor / cro • ivana armanini / cro • petra brnardić/ cro • benjamin beljan / cro • klara rusan – klarxy / cro • ivan tudek / cro • ena jurov/ cro • + kum stripa “lito a ti solo na plažu”/ godfather of the comic “it’s a summer and you are alone on the beach”: • nikola lakić / cro • stipan tadić / cro • juliette bensimon-marchina / belgium • evangelos androutsopoulos / greece – finland • stepanka jislova / czech republic • alessandro safespacecmx / italy • david peter kerr / scotland • sofia serebriakova / russia • adrian a. astorgano / spain • könig lü. q. / switzerland • sonja vulpes / slovenia • kevin barry / california • marie vermont / austria • saša sallex perić / b&h • tor brandt / denmark • vittorino curci / italy • sander ettema / italy • victor arce / spain • bloodworld / usa • 2017.

http://komikaze.hr
Objavljeno: 27.11.2017.
Strip: Montenegrini (409)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 27.11.2017.
Kiša broj 10...     Press: Kiša
  ..."Priče o Dilanu Dogu"

Trideset godina objavljivanja “Dilana Doga” u Srbiji… Koliko je ovaj jubilej važan, videli smo na primeru Stripoteke i Politikinog zabavnika, dva bastiona stripa, ali u kojima se istraživač noćnih mora pojavio premijerno tek ovim povodom. Veseli četvrtak nas je obradovao knjigom “Majke i očevi”… A evo, sada je tu i doprinos Sveta stripa, u vidu takođe jubilarnog, desetog, tematskog broja, naslovljenog “Priče o Dilanu Dogu”.



Ovaj broj revije Kiša sadrži niz tekstova posvećenih kulturološkom fenomenu kakav je “Dilan Dog”, što je na ovim prostorima pošlo za rukom još samo “Alanu Fordu”… Pored afirmisanih strip-kritičara, tu su i analize, eseji i razmišljanja ljubitelja stripa koji nisu poznati široj stripskoj zajednici, ali čiji je doprinos podjednako kvalitetan. Da ostanemo u sadržajnim okvirima Kiše, u pogledu prezentacije radova naših autora, pobrinuli su se Zlatibor Stanković i Haris Varajić, s jednim kratkim stripom o Dilanu, u čijem naslovu, igrom slučaja, figuriše baš “kiša”… Kao i sjajna Mina Stefanović sa svojim ilustracijama, pored radova pet autora, koji su rezultat konkursa. A naslovna strana je delo jednog od vodećih SBE crtača nove generacije, Alesandra Binjaminija!

Svet stripa se zahvaljuje Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije i Everest Mediji, striparnicama i izdavačkim kućama Veseli četvrtak, Alan Ford i Darkwood, svim saradnicima, kao i Đanfilipu Zangli i Sergio Bonelli Editore-u.

Kiša 10 je bila dostupna na Sajmu knjiga, i to na štandovima Čudne knjižare, Alana Forda i Darkwood-a. Nakon Sajma ćemo reviju distribuirati na sva dosadašnja prodajna mesta. Možete je naručiti i preko mejla info@svetstripa.org.rs, cena iznosi 500 RSD + 100 RSD za preporučeno slanje na teritoriji Srbije.

Objavljeno: 26.11.2017.
Strip: Noćni sud (54)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 26.11.2017.
Strip: Cane (308)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 25.11.2017.
Strip revija Večernjeg lista br. 51...     Press: Stripforum
  ...studeni/decembar 2017.

    NEŠTO OSOBNO!
    Uživali smo u čestitkama, pohvalama i dobrim željama poslije izlaska pedesetog broja Strip revije Večernjeg lista!
    Evo nas opet u uobičajenoj formi, nastavljamo dalje bogatiji za puno pozitivnih spoznaja i osvrta na naš rad, ali i nekoliko vrlo oštrih primjedbi. Svjesni smo da se ‘još nije rodio tko bi svima ugodio’, odnosno da se koncepcija Strip revije ili dio njenog sadržaja ponekim ljubiteljima stripa nimalo ne sviđa, ali ono što najviše iznenađuje jest nekoliko poruka kojima se kritizira favoriziranje domaćih autora, pa čak i legendi hrvatskog stripa:
    …Zašto ste cijeli jubilarni broj posvetili domaćim autorima uz toliko daleko boljih svjetskih stripova? Koga još zanimaju priče iz pedesetih i šezdesetih godina prošloga stoljeća?… …Ako već objavljujete vesterne zašto ne objavljujete najbolje npr. Blueberryja ili bar Texa Willera, odnosno, Zagora kojeg zagovara i glavni urednik Večernjeg lista?… …Kad već objavljujete domaće autore zašto nema predstavnika mlađih naraštaja? Zašto ne objavljujete autorske stripove, grafičke novele i avangardu?… …Možete li objaviti Marvelove ili DC junake ili koje druge stripove iz američke produkcije?… …U sljedećih pedeset brojeva objavite što više novih francusko-belgijskih stripova koji su najbolji na svijetu!… …Uvrstite Alana Forda u Strip reviju i udvostručit ćete prodaju!…
     O ukusima, posebno o ukusima u stripu, ne raspravlja se i neprimjereno je. Iako, svakoj citiranoj primjedbi moglo bi se štošta odgovoriti. No, moj je zavjet: o stripu samo lijepo. Ništa mi tu ljepotu ne može pokvariti. Što se događa u oku pojedinog čitatelja i reflektira u zamišljaju viđenog i pročitanog da bi se stvorila ugoda i radost pri čitanju stripa vjerojatno je nekakva subjektivna, posebna kemija ili još bolje, fizika.
    Ovdje mogu napisati samo nešto o tomu kako ja doživljavam strip. Dakle, meni je strip najprije sjajna zabava koja je polako prerasla u nekontroliranu, neuvjetovanu strast. Ne treba, valjda, više dokazivati kako je strip umjetnost. On ima sve elemente kao i bilo koja druga umjetnička forma i proizvodi u konzumentima jednako intenzivne doživljaje kao i druge forme. Naravno, ako ga uopće doživljavate kao potrebu. Imam svoje preferencije, koje se slabo odražavaju u uređivanju Strip revije, ali rado čitam i sakupljam sve stripovske žanrove i publikacije. Zanimaju me svi stilovi crtanja i naracije, ali mora postojati određena kakvoća svih sastavnica u stripu kako bi se proizvela potrebna kemija koja dovodi do užitka čitanja.
    Ja taj užitak najljepše osjećam kod naših legendi stripa (Jules ima posebno mjesto) od kojih je samo nekolicina predstavljena u jubilarnom broju. Oni su postavili temelje za današnje strip stvaralaštvo, očaravajući naše djedove i očeve, osvježavajući našu mladost, strast koju smo mi s manje ili više uspjeha prenijeli na naše nasljednike. Ti strip autori su svojom kvalitetom otvorili vrata poplavi svih vrsta stripova, od dječjih do grafičkih novela, u posljednjih pedeset godina do danas, iz mnogih produkcija: američke, francusko-belgijske, engleske, talijanske, španjolske, te raznolikim stilskim formama od klasičnih do alternativno-avangardnih.
    Ima u tom osobnom i uredničkom izboru začina patriotizma, nacionalnog ponosa na našu stripovsku baštinu. U svrhu promocije domaćeg stripa i stripa uopće, uistinu i držite ovu Strip reviju u rukama i vjerojatno ćete doći u Kuću stripa kad ju jednom izgradimo, što je zapravo i krajnji cilj.
    Mi ne težimo zaradi putem stripa (ali ni gubitku) i ne želimo istim naslovima ugrožavati naše izdavače stripa koji objavljuju ono što mi ne objavljujemo i obrnuto.
    Uz brojne druge stripove, stripove domaćih autora (posebno zanemarenih starih majstora) objavljujemo i objavljivat ćemo još i više, ne zato što su hrvatski, već prije svega zato što su kvalitetni hrvatski stripovi.

• HERLOCK SHOLMES: Citadel Express
  Scenarij: Ervin Rustemagić · Crtež:  Marko Dješka
  Slavni majstor maske pokušat će razriješiti tajnu čudnovatog stroja u hommageukultnog stripa.
  Pročitajte i članak Posveta junaku naših mladosti Ivice Ivaniševića.
• ROMEO BROWN: Tajna Crnog barbarstva
  Scenarij: Peter O’Donnell · Crtež: Jim Holdaway
  Tko je ukrao tajni recept oko kojeg se spore dvije obitelji u škotskom Visočju?
• COMANCHE: El Palomino; Autor: Hermann
  Kako uhvatiti najljepšeg pastuha? Pitajte Ten Gallonsa!
• PARRAL; Autor: Alfonso Font
  Građanski rat ne zaobilazi ni skromnu obitelj meksičkih seljaka.
• STRIP JUNACI NA KAUČU DR. PLIŠKA: Mike Kupina
  Autor: Dirick
  Današnji pacijent otkriva razloge svog srljanja u iz avanture u avanturu.
• PARIŠKA MODA; Autor: Paul Gillon
  Zavirite iza kulisa galmuroznog svijeta manekenki.
• KVARK I KRUNO; Scenarij: Darko Macan· Crtež: Darko Kreč
  Mislite li da je tableta protiv ljubavi dobar izum?
• FUNTAZIJE; Autor: Stanko Bešlić
  Od ovog broja objavljujemo stripove od jedne table Stanka Bešlića.
• TATICA; Autor: Nob
  Francuzi su odlični kuhari, no cijene li to njihova djeca?
• PEANUTS; Autor: Charles Schulz
  Francuzi su odlični kuhari, no cijene li to njihova djeca?

    Skrećem Vam pozornost i na naše Facebook stranice, na kojima možete pratiti vijesti vezane za Kuću stripa.
www.facebook.com/Stripforum

     Čitajte nas, pišite nam, posjetite na www.stripforum.hr i Facebooku.

     Mladen Novaković
Objavljeno: 24.11.2017.
Stripburger na 33. Slovenskem knjižnem sejmu...     Press: Stripburger
  ...stojnica in predstavitve svežih izdaj
  22.–26. 11., Cankarjev dom (II. preddverje), Ljubljana

Spet je ta čas v letu, ko Cankarjev dom zasedejo stojnice, bogato obložene s takšnimi in drugačnimi knjižnimi poslasticami! Poiščite in obiščite nas na 33. Slovenskem knjižnem sejmu v podzemlju Cankarjevega doma in si priskrbite svojo dozo slastnega stripovja po nadvse prijaznih cenah!

Pozor, sveži stripi!
Na knjižnem sejmu premierno predstavljamo kar štiri odlične in čisto sveže stripovske izdaje!

TA LJUDSKE V STRIPU Tanja Komadina, Matej Lavrenčič in Miha Hančič
3 stripovske knjižice po motivih slovenskih ljudskih zgodb

Ta ljudske v stripu je zbirka treh knjižic, ki upodabljajo pisano slovensko ljudsko slovstvo v sodobni stripovski preobleki, še posebej veseli pa jih bodo najmlajši stripovski bralci. Pozor, primerno tudi za odrasle!

Zakaj se psi vohajo? boste izvedeli v stripu, ki ga je po istoimenski basni narisala Tanja Komadina. Na veliki gostiji, ki jo priredi srditi lev, umanjka poper, a izvrstno narisana zgodba o vohljajočih psih zato ni prav nič manj popoprana!
Tanja Komadina: Zakaj se psi vohajo?, Minimundus #15, nov. 2017, 36 barvnih str., 15 x 15 cm, trde platnice, 7 eur

Prevzetna opica je glavna in najlepša med vsemi stripovskimi junakinjami in junaki, navdušena nad sabo in nad dejstvom, da jo je Matej Lavrenčič izbral za upodobitev v svojem stripu po istoimenski basni. Zagotovo bo prevzela tudi vas!
Matej Lavrenčič: Prevzetna opica, Minimundus #16, nov. 2017, 36 barvnih str., 15 x 15 cm, trde platnice, 7 eur

Vsem ljudem nikoli ne ustrežeš je nauk slovenske ljudske pravljice o očetu in sinu, ki peljeta osla na semenj in ki jo je v stripu upodobil miha ha. Veliki vnemi, s katero oče in sin skušata ustreči mnenju drugih ljudi, bi se smejali še osli, če ne bi bili dovolj pametni, da so raje modro tiho.
miha ha: Vsem ljudem nikoli ne ustrežeš, Minimundus #17, nov. 2017, 24 barvnih str., 15 x 15 cm, trde platnice, 6 eur

O AVTORJIH:
Tanja Komadina je striparka in ilustratorka, ki sodeluje z več založbami in revijami. Njen stripovski prvenec Fino kolo je bil preveden v švedščino, kjer je že doživel ponatis, ter uvrščen v zbirko priporočene literature za mlade Bele vrane. Zanj je prejela tudi zlato hruško, isto priznanje pa je skupaj z Natašo Konc Lorenzutti dobila še za knjigo Kdo je danes glavni.
Miha Hančič očitno ne mara velikih začetnic, zato se pod svoje ilustracije in stripe podpisuje kot miha ha. Avtor stripov Obisk in Milda svoja dela objavlja v Cicibanu, Pilovi veseli šoli in še kje. Nedavno so v knjigi izšle dogodivščine kokoške KoKoKrišne, ki jih za revijo Galeb ustvarja skupaj z Mašo Ogrizek, za ilustracije v knjigi Moje ime je Skywalker pa je lansko leto prejel zlato hruško.
Matej Lavrenčič je stripar in avtor številnih animiranih filmov. Rad preizkuša različne animacijske tehnike in išče nove načine ustvarjanja, kot je na primer slikanje s peskom. V tej tehniki s skupino odličnih pripovedovalcev soustvarja tudi zanimive pripovedovalske nastope za otroke.

Izdajatelj: Forum Ljubljana / posebna izdaja revije Stripburger / november 2017 Zbirka Minimundus / gl. in odg. urednica zbirke Minimundus: Katerina Mirović Uredila: David Krančan in Tanja Skale Jezikovni pregled: Ana Bogataj Oblikovanje: David Krančan Tisk: Medium, d. o. o., Žirovnica Izdajo je sofinancirala Javna agencija za knjigo RS. Distribucija: Buča knjigotrštvo. Vabimo vas tudi k nakupu v naši spletni trgovini. Za naročila in recenzijske izvode pišite na: burger@mail.ljudmila.org

Gipi: DEŽELA POTOMCEV
Roman v stripu, prevedel Bojan Albahari, Forum Ljubljana, posebna izdaja revije Stripburger, zbirka Ambasada Strip #20, november 2017, 288 čb str., 17 eur

»O razlogih in vzrokih, ki so pripeljali do konca, bi lahko napisali cela poglavja zgodovinskih knjig. A po koncu ni bila napisana niti ena knjiga.«
Ob zastrupljenem jezeru, na obalo katerega naplavlja trupla, se razteza Dežela potomcev, ki jo je mojstrsko upodobil priznani italijanski stripovski avtor Gian Alfonso Pacinotti, bolj znan kot Gipi.
V neki postapokaliptični prihodnosti je človečnost tistih redkih ljudi, ki še poseljujejo opustošen in surov svet, v katerem ni prostora za nežnost, postavljena pred preizkušnjo. Z njo se soočita tudi fanta, ki z očetom živita odmaknjeno od domnevno nevarnih človeških skupnosti. Nasilen dogodek prekine njun vsakdan in ju spodbudi, da se odpravita v svet iskat nov smisel življenja kot tudi lastno identiteto.
Nezmotljivo artistična, gipijevsko dosledna in vizualno pismenemu bralcu zelo všečna črno-bela risba s spretnim kadriranjem in bogato ekspresivnostjo brezšivno podpira zanimivo zgodbo, ki načenja univerzalna vprašanja človeškosti, identitete posameznika in njegove vloge v svetu in nagovarja bralce iz vseh okolij in družb, ne da bi pri tem izgubila svojo pripovedno moč.

O AVTORJU:
Gipi (Gian Alfonso Pacinotti) je eden najbolj priznanih italijanskih stripovskih avtorjev vseh časov. Rodil se je leta 1963 v Pisi, zdaj pa živi in ustvarja v Rimu.
Njegov opus sestavlja dolg niz vizualnih pripovedi, v katerih se prepletajo zgodovinske kot tudi sodobne pričevanjske ter stvarne tematike, ki se jih loteva z izrazito slikarskim pristopom.
Njegovega risarskega in pripovedovalskega talenta ni prepoznalo le občinstvo, pri katerem je doživel velik uspeh, temveč tudi umetnostna srenja, ki mu je podelila številne mednarodne nagrade. Na mednarodnem stripovskem festivalu v Angoulêmu je za delo Appunti per una storia di guerra (Zapiski za vojno zgodbo) med drugim prejel nagradi Goscinny za najboljši scenarij in Fauve d'Or za najboljši album. Album unastoria (enazgodba) pa se je leta 2015 uvrstil med finaliste za najprestižnejšo italijansko literarno nagrado Strega. Vsa njegova stripovska dela so v Italiji izšla pri založbi Coconino Press.
Ustvaril je več kratkih filmov in neodvisnih videov, leta 2011 pa je v Fandangovi produkciji režiral celovečerni film L'ultimo terrestre (Poslednji Zemljan) in ga prikazal v tekmovalnem programu 68. beneškega filmskega festivala. Od nekdaj se navdušuje nad igrami in leta 2015 si je zamislil in ustvaril namizno igro s kartami Bruti v srednjeveškem domišljijskem slogu.

Izdajatelj: Forum Ljubljana / posebna izdaja revije Stripburger / zbirka Ambasada Strip #20 / gl. in odg. urednica zbirke: Katerina Mirović / Prevod: Bojan Albahari / Grafična oprema in črkopis: Katja Kastelic / Jezikovni pregled: Ana Bogataj / Uredili: Katerina Mirović in Tanja Skale / Dežela potomcev (orig. La terra dei figli) je prvič objavljena leta 2016 pri italijanski založbi Cococino Press. / Izdano v sodelovanju z AMBOOK. / Knjiga je izšla s finančno podporo italijanskega Ministrstva za zunanje zadeve in mednarodno sodelovanje in Javne agencije za knjigo RS. Distribucija: Buča knjigotrštvo. Vabimo vas tudi k nakupu v naši spletni trgovini. Za naročila in recenzijske izvode pišite na: burger@mail.ljudmila.org
Objavljeno: 24.11.2017.
Promocija: "Zaječarski strip" i "Stripovanje"...     Press:
  ...24.11.2017. u 18h, Galerija RADUL BEGOV KONAK, Zaječar

Objavljeno: 23.11.2017.
Strip: Borovnica (60)      Autor: Darko Macan

Najnoviju pasicu Borovnice možete sutra potražiti na Facebooku!!!
Objavljeno: 23.11.2017.
O knjizi eseja i intervjua...      Autor: Ivan Veljković
  ...„Stripovanje“ Marka Stojanovića

Izdavač Niški kulturni centar, u svojoj ediciji Eldorado, je objavio knjigu eseja i intervjua „Stripovanje“ leskovačkog autora Marka Stojanovića.

„Stripovanje“ sadrži 68 autorskih tekstova, uključujući 15 intervjua, napisanih i sakupljenih u periodu od 2001. godine pa do danas. Tekstovi su prethodno izlazili u sklopu kolumne „Južnjačka uteha“, prvobitno na sajtu „Strip Vesti“ pa na internet forumu „UPPS – Udruženje za promociju i produkciju stripa“, kao i u raznim štampanim i online publikacijama u zemlji i regionu, među kojima su „Književne novine“, „Beogradski književni časopis“, „Pressek“, „Pressing“ (i „Strip Pressing“), „Gradac“, „Gradina“, „Stripoteka“, „Think Tank“, „Politika“ (i „Politikin Zabavnik“), „Barske novine“ (Crna Gora), „Strip Revija“ (Hrvatska) i „Parabellum“ (Bosna i Hercegovina); pojedini od tekstova su takođe bili predgovori ili pogovori raznovrsnih strip albuma za nekoliko izdavača.

Tekstovi su propraćeni ilustracijama bilo vezanim za temu teksta, bilo iz Stojanovićeve lične kolekcije, i u tom svojstvu prisutno je čak 57 crtača. Mađu radovima spadaju nikada ranije objavljene studije likova, fragmenti iz stripova i ilustracije, među kojima i karikature i portreti strip autora. Svi tekstovi su podeljeni u četiri sekcije, podnaslovljene „Primus inter pares“, „Profiler“, „Columna, columnes“ i „Enter nous, inter view“. U sklopu poslednje, intervjuisani su Teri Džouns, Marko Somborac, Piter Snejbjerg, Marko Đurđević, Čarls Alverson, Dražen Kovačević, Endi Digl, Džejson Eron, Goran Sudžuka, Aleksa Gajić, Metju Holingsvort, Darko Perović, Rajko Milošević Gera, Mijat Mijatović i Stevan Subić.

Predgovor za izdanje je pisao Vasa Pavković, dok je naslovnu stranu radio Milan Antanasijević. Stojanović je prethodno pod istim izdavačem i u istoj ediciji objavio knjigu „Južnjačka uteha“ 2008. godine, a pritom je i urednik i priređivač nekoliko monografija o stripu, kao „Leskovački strip 1950-2010“, „20 godina leskovačke škole stripa“ i „Zaječarski strip“.

Objavljeno: 22.11.2017.
Izložba crteža "Kole i prikaze"...     Press: Strip vesti
  ...četvrtak 23. nov. / 20h • klub Crna ovca, Kralja Aleksandra 10, 1. sprat, Novi Sad

Koncept: Postoje najrazličitiji vidovi ekrana, koji obitavaju svuda oko nas. Savremeni čovek je postao prikaza koji luta od ekrana do ekrana, ali ostaje zarobljen u praznini izmedju njih. Prostor u kome se meša virtuelno i realno i koji posmatrača magnetski privlači ka sledecem ekranu, nazivamo Nova mitologija ili Neo-univerzum.
Na izložbi će biti predstavljeni crteži koji su nastali "negde izmedju ekrana" - spoj klasičnog crteža i ilustracije (stripolike forme), na slikarskom natron papiru, u maniru starih majstora.
Dodjite da zajedno proslavimo Dan Fibonačijevih brojeva!

Više o autoru:
Milivoj Kostić - Kole • Diplomirao slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. • Član ULUS-a od 2001.
Predvodio art grupe Crni kreč i Vigled.
Radio kao profesor likovne kulture, organizator umetničkih aktivnosti osudjenih lica, psihosocijalni savetnik i art menadžer.
Autor i moderator umetničkih i psihosocijalnih radionica za mlade.
Autor više knjiga moderne i haiku poezije; strip serijala Čudovišta iz Groza, Srbi u svemiru, Olimpijatori...
Prvi 3D anamorfni (Street Art) umetnik u Srbiji.
Inicijator i selektor 3D Korzo Festa u Zrenjaninu.
Izlagao samostalno i grupno na više desetina izložbi u zemlji i inostranstvu.
Detaljna art biografija: kosticm.blogspot.rs
Dobitnik više nagrada i priznanja za slikarstvo, crtež, video, haiku, strip i ilustraciju.

Objavljeno: 22.11.2017.
Izbor iz štampe...     Press: Biblioteka Kotor
  ...Susret škole stripa i ilustracija Kotor i Budve

U četvrtak, 16. 11. 2017. godine u organizaciji JU Kulturnog centra „Nikola Đurković“ Kotor održan je susret Škole crtanja stripa i ilustracije Kotora i Budve. Polaznici kotorske i budvanske škole učestvovali su u zajedničkoj radionici koja je održana u JU Narodnoj biblioteci Budve. U radnoj i pozitivnoj atmosferi crtači su kreirali svoje radove, upoređivali ih i razmjenili svoja kreativna iskustva. Nakon radionice, starija grupa polaznika obije škole posjetila je Modernu galeriju i postavku slika Mila Milunovića i Petra Lubarde. Djeci je predstavljen rad ovih autora, njihova značajna djela, tehnike koje su koristili u svojim radovima i međunarodni značaj naših umjetnika.

Podsjećamo da Školu stripa i ilustracije vodi Simon Vučković. Časovi se održavaju svake nedjelje od 16 – 17:30h u prostorijama Kulturnog centra „Nikola Đurković“ Kotor. Škola je namijenjena svim uzrastima i časovi su besplatni.

Objavljeno: 20.11.2017.
Strip: Montenegrini (408)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 20.11.2017.
Škola autorskog stripa...     Press: KC Baraka
  ...u Kulturnom centru Baraka

RADIONICA STRIPA
Radionica je namenjena svim uzrastima. Program bi bio prilagođen uzrastu, specifičnostima i interesovanjima polaznika.

AKTIVNOSTI U OKVIRU RADIONICE
Razgovor i upoznavanje sa polaznicima (otkrivanje senzibiliteta i naklonosti određenim vrstama stripa svakog od njih)

Istorijat stripa
Od prvih tragova stripa – „protostriova“ (egipatski papirusi, frizovi na grčkim vazama, obelisci, tapiserija iz Bajea…), preko razvoja stripa posle pronalska Gutembergove štamparske mašine, pojave prvih humorističnih listova i rađanja  modernog novinskog stripa kroz borbu za čitaoce dvojice novinskih magnata Hersta i Pulicera do komunikacija preko različitih kompjuterskih formata, interneta i društvenih mreža.

Jezik stripa
Sloboda stila i tehnike • Interakcija reči i slike i formiranje prizor polja • Vizuelna razrada - izbor i razrađivanje teme koja će se uobličvati pomoću slika - sekvenci • Simboli i grafizmi • Kompozicija i okvir slike kao narativna jedinica u stripu • Stvaranje likova koji će nositi priču • Grafičko uobličavanje junaka (junaci iz stripa moraju biti autentični, jasni i karakteristični kako bi čitalac jasno mogao da ih prati iz kadra u kadar, sa stranice na stranicu. Čak i kada bi smo posmatrali njihove siluete morali bi smo ih jasno razlikovati) • Kadriranje i montaža • Scene kretanja, dinamika i razlaganje pokreta • Onomatopeje, oblačići, neartikulisani glasovi i zvuk u stripu

Prožimanje stripa i drugih umetničkih disciplina
Mogućnost snimanja filma ili video rada na osnovu urađenih strip-predložaka • Izvođenje pozorišnih predstava • Slikanje murala

U prostoru Kulturnog Centra Baraka održaće se izložba radova nastalih tokom radionice.

Profesor radionice stripa Branko Đukić wikipedia.org/sr-el/Бранко_Ђукић

Prijave možete poslati na mail: kulturnicentarbaraka@gmail.com sa naznakom STRIP
Objavljeno: 19.11.2017.
Strip: Noćni sud (53)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 19.11.2017.
Međunarodni strip konkurs...     Press:Akteri
  ...u okviru PRVOG STRIP FESTA. - Valjevo

Propozicije za učesnike:
• Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
• Strip table možete slati i elektronskom poštom: stripva@gmail.com
• Rok za slanje je utorak, 21. novembar 2017. u 19 časova.
• Rad treba da bude obima od 1 do 4 table, A3 ili A4 formata.
• Rad može biti delo više autora (crtač, scenarista, kolorista), s tim da crtač ne može podneti na konkurs više od jednog rada.
• Rad može biti prethodno objavljivan.
• Tema, žanr i autorski pristup su slobodni.
• Tekst u stripu može biti na srpskom ili engleskom jeziku kao i na jezicima sa prostora nekadašnje Jugoslavije.
• Uz rad je obavezno poslati podatke: ime i prezime, kratku biografiju, naziv rada, mejl, tel, adresu.
• Radovi će biti žirirani za izložbu.
• Biće dodeljene 3 ravnopravne nagrade – povelje.
• Radovi koji propagiraju rasnu, versku, nacionalnu, ličnu, kao i druge vidove netrpeljivosti; imaju za cilj propagandu delatnosti pravnih lica, organizacija, udruženja i pokreta; kao i radovi pornografske sadržine, neće se uzimati u razmatranje.

Predsednik Udruženja “AKTERI”
Snežana Jakovljević Čkojić
“Akteri”; ul. Karađorđeva 175/12; 14000 Valjevo
Objavljeno: 18.11.2017.
Strip: Cane (307)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 18.11.2017.
Gusarska blaga, Anđame...      Autor: Ilija Bakić
  ...i ostrvo Mu;
  
„Korto Malteze: U znaku Jarca“
  Huga Prata;
  izdavač „Darkwood“, 2016.

Posle uspeha stripa „Balada o slanom moru“ koji se najpre pojavio se u crno-beloj verziji na stranicama prvog broja italijanskog strip magazina “Narednik Kirk” (nazvanog tako po popularnom Pratovom stripu koji je crtao tokom svog boravka u Argentini) i posle pauze od tri godine, Hugo Prat (1927-1995) je nastavio da ispisuje i iscrtava doživljaje svog kapetana antijunaka. I dok je „Balada...“ bila duga kontinuirana priča (za tadašnje standarde potpuno netipične dužine - preko 160 strana) sledeća pojavljivanja Korta Maltezea dešavala su se u poglavljima-epizodama dužine-trajanja 20 tabli što je bila optimalna dužina za strip revije i magazine; prvo štampanje ovih epizoda bilo je u francuskom magazinu „Pif gadget“ sa kojim je Prat intenzivno sarađivao obzirom da se iz Italije preselio u Francusku. Odatle su se priče o Kortu širile dalje preko stranica belgijskog „Tintina“, italijanskog magazina koji se zvao „Korto Malteze“ i mnogih drugih među kojima su bili i beogradski časopis „Pegaz“ (koji je uređivao Žika Bogdanović; u ovom izdanju strip se zvao „Korto Maltežanin“) odnosno sarajevski magazin „Strip Art“ (urednik Ervin Rustemagić). Ove kratke epizode (bilo ih je preko 20) kasnije su sakupljene u više albuma različitih dužina i naslova.

Album „Korto Malteze: U znaku Jarca“ u izdanju „Darkwood“-a, u tvrdom povezu, štampan ćirilicom i u punom koloru (naknadno dodatom, originalno su epizode crno-bele), sa pripadajućim uvodnim tekstovima i reprodukcijama atraktivnih starih litografija i raskošnih Pratovih skica i akvarela čine poglavlja-epizode „Tajna Tristana Bantama“, „Sastanak u Baiji“, „Samba s Paljbom“, „Orao u džungli“, „...i opet ćemo o džentlmenima sreće“ i „Zbog jednog galeba“ koje znatiželjnog čitaoca vode od Kariba do Brazilske obale i nekadašnje Holandske Gvajane. Godine u kojima se avanture dešavaju otkriće se posredno kada se iz priča aktera saznaje da u Evropi besni rat. Ipak, u poglavlju „...i opet ćemo o džentlmenima sreće“, Raspućin saopštava Kortu da su „džentlmeni sreće“ 21. decembra 1916. osnovali „veselo bratstvo“ (Raspućin je potpisao pristupnicu u Kortovo ime); sama epizoda se dešava kasnije, januara 1917.g, dakle u vreme trajanja astrološko-horoskopskog znaka Jarac. Daleko od „svetskog rata“ topla mora, egzotična ostrva i obale Južne Amerike su svet za sebe, u njima ima magije, anđama i čarobnica koje mislima prenose poruke, sve vrvi od legendi; ali, od „Evropocentrizma“ se ne može pobeći - mučitelji domorodaca rade za gospodare u dalekoj „kolevci (zapadne) civilizacije“, kompanije pružaju svoje pipke i cede sirovine i životne snagu ovog još uvek nevinog i naivnog sveta; konačno, nemačke podmornice će stići i u ove vode da tu vode rat započet na drugom kontinentu.

Korto Malteze, dete Ninje, andaluzijske Ciganke bludnice i mornara čijim venama teče krv Kelta, iz Kornvola, postojbine gusara, veštica i vila, uživa u Paramaribu (Holandska Gvajana) naizgled nezainteresovan za sve oko sebe; on je pomalo gusar, pomalo pošteni moreplovac, pomalo boem, pomalo filozof. Susret sa dečakom Tristanom Bantanom, koji traži svoju sestru po ocu, i starim pijancem profesorom Jeremijom Štajnerom odvešće ga u Brazil, gde Tristan nalazi svoju polusestru Morganu (koja u kartama vidi da će joj brat stići) ali i usni san o nestalom ostrvu Mu (kome će, posle niza naznaka u raznim albumima, Prat posvetiti poslednji album o Kortu). Sledi susret sa čarobnicom Zlatoustom, koja je mlada-stara preko 200 godina od koje Korto dobija ponudu-zadatak da pobunjene domoroce snabde oružjem; Korto će u džungli morati da i sam potegne pesnice i oružje a među pobunjenim Kangasejrosima će naći novog vođu - mladog Kapitena Koriska (koji je istorijska ličnost, svojevrsni Robin Hud na tamošnjim prostorima). U poglavlju-epizodi „Orao u džungli“ evropski I svetski rat konačno stiže i u topla mora, sve do obala Brazila a Korto će osujetiti nemačke planove plativši veliku cenu - nemački ratni brod tone tačno na olupinu španskog galiona prepunog blaga. Sluteći da iza svega stoji plan Morgane i Zlatouste Korto zaključuje „kako bi žene bile divne kad bi mogao da im padneš u naručje, a ne dopadneš im šaka“.

Novi pokušaj da se domogne blaga („...i opet ćemo o džentlmenima sreće“) vodi Korta u savezništvo sa Raspućinom i gospođicom Dvoličnom de Poanci. Svako od njih ima kartu od kitove kosti sa delom naznaka o zlatu. Čitav poduhvat ne završava se kako su tragači hteli jer je zlato u topovima koje ispaljuje njihov poludeli čuvar! Na kraju priče Kortu stiže pismo od Zlatouste sa četvrtom kartom koja otkriva - prekasno - gde se nalazi zlato. Završno poglavlje „Zbog jednog galeba“ baca Korta u avanturu u kojoj, zbog ranjavanja u glavu, gubi sećanje a spasava ga lepa devojka oko koje se plete mreža zlih ljudi. Kavaljer Korto će, iako ranjen, gotovo instinktivno sprečiti zločin a onda otići dalje ostavljajući jedno slomljeno devojačko srce za sobom.

Prat je Korta smestio u egzotične prostore širokih mora, ostrva i džungli kojima vladaju surova realnost i zavodljiva mitologija. Sve je prepuno tajanstvenih znakova, mističkih učenja, starih znanja, spisa i predmeta koji spajaju svekoliku ljudsku istoriju (dajući joj drugi lik i značenje) i otvaraju puteve u druge stvarnosti. Korto je idealan junak za ovakve avanture - istovremeno romantik i cinik, sanjar i vrlo sposoban ratnik, poznavalac mnogih praktičnih ali i opskurnih veština. Ovaj serijal je specifičan „slučaj“ latinoameričkog magijskog realizma u stripu, jednako neodoljiv u svom tekstualnom i u visoko stilizovanom likovnom segmentu odnosno ingeniozan kao kompletno umetničko remek-delo.

(„Dnevnik“, 2017)
Objavljeno: 17.11.2017.
Promocija albuma Darka Macana i prijatelja...     Press: Fibra
  ...18.11. u 12:30 - promocija albuma u Fibrinom izdanju - Emil i detektivi i Maršal Bass!

U čemu je stvar? Promocija strip-albuma u Fibrinom izdanju - "Emil i detektivi" i "Maršal Bass" ove subote u 12:30 u Knjižnici i čitaonici Bogdan Ogrizović u Preradovićevoj 5 u Zagrebu. Moderator je osvjedočeni strip kritičar Vladimir Šagadin, a na tapeti su nova izdanja autora Darka Macana, Igora Kordeja, Franje Anžlovara i cijenjenog izdavača Marka Šunjića...
Emil i detektivi preview! • Maršal Bass preview! • Ekipa samo takva!

Objavljeno: 16.11.2017.
Strip: Borovnica (59)      Autor: Darko Macan

Najnoviju pasicu Borovnice možete sutra potražiti na Facebooku!!!
Objavljeno: 16.11.2017.
Veliki Blek u Crnoj ovci...     Press: Crna ovca
  ...Petak 17.11. u 20 časova • Klub Crna Ovca Kralja Aleksandra 10, Novi Sad.

Pozivamo vas na promociju četvrtog integrala Veliki Blek.
Ovim završnim integralom vraćamo se na sam početak sage o YU Bleku i tim povodom ćemo i da ukažemo na značaj lika i dela jednog od najboljih tušera ikada Majstor Branka Plavšića. Integral sadrži dve epizode koje su bile razlog za dobijanje licence za kasniju celu jugoslovensku i novosadsku produkciju Velikog Bleka. Dodjite da čujete još neke zanimljivosti i da nabavite primerak po promotivnoj ceni.

Objavljeno: 15.11.2017.
24-satno crtanje stripa / 2017...     Press:
  ...Osmo 24satno crtanje stripova.

Prijave: Osmo 24satno crtanje stripova

Otvorene su prijave.

Prijavite se putem online obrasca na:
goo.gl/forms/HlHNOROogyNVmGYX2

Stigao je i taj dan! Prijave na 24-satno crtanje stripa 18.11.-19.11.2017. su krenule, a prijaviti se možete na našoj internet stranici www.24satnocrtanjestripa.com.

Crta se u:
• Zagreb - Akademija likovnih umjetnosti - Jabukovac
• Osijek - Umjetnička Akademija
• Split - Srednja umjetnička škola

Prijave traju do 16.11.2017. stoga nemojte odgađati svoju prijavu, nego ju odmah popunite!

 

Objavljeno: 13.11.2017.
Strip: Montenegrini (407)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 13.11.2017.
Živel strip! Živela Animacija! 18...     Press: Stripburger
  ...natečaj za strip in animacijo.

Živel strip! Živela Animacija! 18
natečaj za strip in animacijo
za osnovnošolce in srednješolce
iz Furlanije - Julijske Krajine in Slovenije

Združenje Vivacomix in revija Stripburger iz Ljubljane v okviru projekta ŽIVEL STRIP! Živela animacija! 18 razpisujeta nagradni natečaj za strip in animacijo.
Natečaj v Sloveniji podpira MOL ─ Oddelek za kulturo, partnerji projekta pa so revije Ciciban, Cicido in Pil, Društvo za oživljanje zgodbe 2 koluta, ter Društvo za izvajanje filmske vzgoje SLON, RogLab, Klub Marindolus Kranj in Trubarjeva hiša literature.

   PRAVILNIK
   Na natečaj se lahko prijavijo šolarji in dijaki iz Furlanije - Julijske krajine in iz Slovenije.
   Natečaj je razdeljen v dve kategoriji:
   ‒ strip,
   ‒ animacija.
   V navdih ponujamo dva lika: osla slovenskega stripavtorja miha ha in Doro italijanskega stripavtorja Manuela Fiorja.

      1) TEMA RAZPISA:
a) Osel celo pot le nemo opazuje dogajanje. O čem zares razmišlja in kaj si o celotni situaciji misli on? Morda razmišlja o počitnicah na morju, svoji prijateljici, fantazira o prijateljstvih, ki jih bo sklenil na sejmu? Se noče ločiti od svojih skrbnikov, očeta in sina, ali željno pričakuje nova poznanstva?
b) Osel kot žival s posebnimi karakternimi značilnostmi večkrat nastopa v ljudskih pripovedkah in rekih. Izberite si eno od njegovih značilnosti in jo ponazorite v stripovski zgodbi.
c) Dora, dekle prihodnosti, bere misli. O čem razmišljajo ljudje, ki jih sreča na tržnici, v šoli, na pošti, na postaji, pred hišo, v parku?
d) prosta tema
      2) PRIJAVLJENA DELA SO LAHKO:
a) stripovske zgodbe, narisane v poljubni tehniki (vključno z računalnikom), formata A3, poljubnega števila strani.
b) animacije, izvedene v klasični ali računalniški tehniki.
      3) Učenci in dijaki se lahko na razpis prijavijo samostojno ali v skupini, z mentorjem ali brez.
      4) oddaja del: Dela morajo biti oddana po pošti skupaj z izpolnjeno prijavnico (za sloven-ske šolarje) na naslov: Stripburger/Forum Ljubljana, Metelkova 6, 1000 Ljubljana
      5) ROK ODDAJE: Dela morajo biti poslana po pošti do srede, 21. marca 2018.
      6) ŽIRIJA v sestavi: Manuele Fior (avtor), Katerina Mirović (Stripburger), Igor Prassel (Animateka), Paola Bristot (predsednica Združenja Vivacomix) bo izbrala nagrajence.
      7) NAGRADE:
STRIP: Podelili bomo 3 glavne nagrade – 3 knjižne bone v vrednosti 100 evrov. Poleg glavnih nagrajencev bo žirija izbrala še 4 avtorje, ki se bodo lahko v soboto, 21. aprila 2018, udeležili enodnevne delavnice izdelave stripovske majice v RogLabu v Ljubljani. Žirija bo podelila še posebno nagrado, 6 dnevno taborjenje Mini Gorindol na Kolpi v Gorenjcih pri Adlešičih (za eno osebo) julija ali avgusta. Točni termini bodo objavljeni spomladi 2018. Več o taborih je na: www.taborjenje.info. Nagrada je vredna 169€, to vrednost pa je možno upoštevati tudi kot popust pri daljših terminih (14 ali 10 dni). Nagrade se ne da zamenjati za denar.
ANIMACIJA: Zmagovalcem v kategoriji animacije bomo podelili 2 glavni nagradi. Prva nagrada je kupon v vrednosti 100 eur. Druga nagrada je udeležba na delavnici animacije Slon in akreditacija za celoten program mednarodnega festivala animiranega filma Animateka. Tretja in četrta nagrada sta DVD z animacijami Slon in akreditacija za program Slon na mednarodnem festivalu animiranega filma Animateka, ki bo potekal decembra 2018 v Ljubljani. Zmagovalna animacija bo na ogled tudi v programskem sklopu Animakids festivala Piccolo Festival dell’Animazione, ki poteka drugi teden v decembru v Pordenonu, Vidmu, Gorici in Trstu.
Vsi udeleženci natečaja bodo prejeli knjižno nagrado za sodelovanje. Vsa stripovska dela bomo tudi razstavili. Natečajniki v stripovski sekciji s prijavo dovoljujejo morebitno objavo svojih del. Avtorji vseh animacij dovoljujejo reprodukcijo svojih del na DVD-ju.
      8) RAZSTAVA del avtorjev likov natečaja:
LJUBLJANA in PORDENONE
Razstava ŽIVEL STRIP! Živela animacija! 18, ki bo prikazala originalne stripe in risbe Manuela Fiorja in miha ha, bo v Ljubljani na ogled med 17. januarjem in 17. februarjem 2018. Razstava v Pordenonu, v Studiu Viva Comix pa bo na ogled med 29. februarjem in 8. marcem.
      9) Odprtje RAZSTAVE stripov udeležencev natečaja in podelitev nagrad bo: LJUBLJANA
petek, 13. aprila 2018, ob 17. uri, v Trubarjevi hiši literature, Stritarjeva ul. 7.
Ob odprtju si boste lahko ogledali tudi Animatekin program animiranih filmov Lisička in druge zgodbe. Stripi bodo na ogled do 28. aprila 2018.

Za informacije se obrnite na: Stripburger / Forum Ljubljanacore@mail.ljudmila.org • 01 2319662, 031 401556
www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip/www.facebook.com/stripburger

O AVTORJIH:

Miha Hančič (1986, Ljubljana) oziroma miha ha je na stripovsko sceno vstopil v zadnjem desetletju. Po krajših občasnih stripovskih podvigih, se je v zadnjih letih v tandemu s scenaristko Mašo Ogrizek začel redno pojavljati v slovenski periodiki. Po 'animističnem' ministripu Milda, ki ga je objavila revija Stripburger, in nekaj krajših stripih v tej reviji, se je usmeril v otroški strip, kar, glede na njegovo 'prijazno' risbo zaobljenih oblik, ne preseneča. Po scenarijih Maše Ogrizek riše serijo Ko-ko-Krišna, ki jo lahko vsak mesec berete v zamejski reviji Galeb (izšla je že tudi prva knjižna zbirka). Z Mašo Ogrizek sta ustvarila tudi krajšo serijo Dobroduhci, ki je izhajala v reviji Ciciban. Za ilustracije v knjigi Ime mi je Skywalker je lansko leto prejel prvo zlato hruško, znak kakovosti otroških in mladinskih knjig.

Vsem ljudem nikoli ne ustrežeš je nauk slovenske ljudske pravljice o očetu in sinu, ki gresta prodat osla na semenj in ki jo je v stripu upodobil miha ha. Na poti oče in sin na pobudo drugih menjata vloge: najprej jezdi sin, potem oče, potem gresta peš, na koncu pa osla zajahata oba. Prvemu, ki se je oglasil, ni bilo všeč, da hodi oče, ki je starejši, potem drugemu ni bilo všeč, ker je sin tekel za očetom, ki je jezdil, tretjemu, ker sta šla peš ob 'praznem' oslu, četrtemu, ker sta ubogega osla jezdila oba …

Veliki vnemi, s katero oče in sin skušata ustreči mnenju drugih ljudi, ki jih srečata na svoji poti, bi se smejali še osli, če ne bi bili dovolj pametni, da so raje modro tiho.

Ljudsko pripovedko Vsem ljudem nikoli ne ustrežeš je miha hazrisal kot eno samo sliko, na kateri posamezni prizori brez presledka prehajajo eden v drugega. Ta je novembra 2017 izšla v seriji Ta ljudske v stripu, ki jo je izdalo uredništvo revije Stripburger pri Forumu Ljubljana.

MANUELE FIOR: »Rojen sem na dan osvoboditve leta 1975 v Ceseni, vendar je moja družina iz Furlanije. Iz Cervie sem se preselil v Galatino, nato v Videm, Berlin, Oslo in zdaj živim v Parizu. Risati sem pričel kot otrok, ko sem upodabljal junake iz televizijskih risank. Nadaljeval sem v dnevnikih sošolcev, na klopeh, na majčkah, za župnijski časopis, za ameriške založnike, od katerih še vedno pričakujem odgovor, za vsakogar, ki me je prosil. Risal sem s trikotnikom, s kotomerjem, z računalnikom, s temperami in z ogljem. Risal sem v puščavi, pod zemljo, na pokopališču, na vrhu rimskih ruševin, na koru trondheimske katedrale. V trenutkih navdušenja in potrtosti sem ustvaril šest knjig stripov: Intervju (2013), Pet tisoč kilometrov na sekundo, Gospodična Else (2009), Prekomorska rdečina (2006, Coconino Press edition); Les Gens le Dimanche (2004, Atrabile edition). Med njimiso nekateri prejeli nagrade, in kaže, da jih cenijo različni bralci, kar me vedno znova preseneča. Trenutno ustvarjam strip z naslovom Celestia.«

Dora je enaindvajsetletno dekle, ki živi v prihodnosti, oddaljeni, vendar ne preveč. Je radovedna, živahna in malo nora, vendar je njena glavna lastnost povsem druga: brez uporabe besed lahko bere misli drugih. To ji ne uspeva vedno, nasprotno – ko najmanj pričakuje, lahko sliši prijateljeve misli, čeprav tega ne počne hote. Si lahko predstavljate, kakšne težave ji lahko povzroča omenjena sposobnost? Menite, da je to prednost ali velika nevšečnost?

Prijavnica:
www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip/
zivel_strip_18_slo_web.pdf

Objavljeno: 12.11.2017.
Strip: Noćni sud (52)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 12.11.2017.
Strip: Cane (306)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 11.11.2017.
Avanture tate viteza...      Autor: Ilija Bakić
  ...i njegovog srčanog sina;
  
„Princ Valijant deseti tom
  1955-1956“ Hala Fostera;
  izdavač Čarobna knjiga, 2016.

Životno delo Harolda Fostera (1892-1982) gigantski strip ep „Princ Valijant“ je nesporno remek-delo svekolike Umetnosti a posebno 9. umetnosti. Svaki novi tom u seriji sabranih tabli „Princa Valijanta“ u visokokvalitetno kolorno odštampanim knjigama (koje u svetu objavljuje „King Fičers Sindikat“ a kod nas „Čarobna knjiga“) potvrđuje ovu činjenicu. Deseta knjiga reprintuje avanture štampane 1955. i 1956. godine, uz koje su dodati prateći tekstovi - pohvala Fosterovog rada iz pera Timotija Trumana i galerija znanih Fosterovih ilustracija sa temom kanadske konjičke policije.

I bezmalo dve pune decenije od pojave serijala „Princ Valijant“ (1937), koji je štampan svake nedelje u dnevnim novinama, u formatu kolorisane table, Foster i dalje plete i zapliće široku sagu smeštenu u rani srednji vek, u doba Kralja Artura i vitezova Okruglog stola. Dana 30.12.1956. godine objavljena je već 1038. tabla ovog stripa; ona je, kao i sve prethodne, sazdana od vrhunskih municioznih, realističnih crteža jednako superiornih u prikazivanju lica, mimika odnosno telesnih pokreta kao i pejzaža, arhitekture gradova i sela, odeždi, oružja i oruđa, uz njihovu nespornu istorijsku verodostojnost. Dovoljan je pogled samo na par tabli da svakom čitaocu bude kristalno jasno da pred sobom ima delo iza koga stoji vrhunska posvećenost, koncentracija i požrtvovanost. I svako sledeće prelistavanje ovih knjiga budi duboko poštovanje prema umetniku, njegovom talentu i celokupnoj ličnosti.

Nastavak Valijantovog životopisa koji čini deseti tom može se podeliti u dva dela: u prvom se Valijant i Aleta sa decom vraćaju kući (pošto je Aleta „uvela red“ na svojim rodnim Maglovitim ostrvima) a put koji su odabrali je krajnje neobičan: pošto ne mogu sigurno da putuju Sredozemnim morem koje vrvi od afričkih gusara, niti kopnom pošto divlja plemena haraju nekada sigurnim zemljama Rimskog carstva, oni odlučuju da putuju morem od Konstantinopolja do Krima a onda uzvodno rekom Dnjepar do Kijeva i kroz široke stepe sve do Velike prevlake, preko koje će prevući brodove da bi ih uronili u reku Dvinu koja će ih izvesti na Baltičko more. Ovaj herojski poduhvat prate svakojake nevolje, od sukoba sa divljim plemenima, oslobađanja Alete koju zarobljavaju lukavi i krvoločni Tatari i poklanjaju svom kanu, do nadljudskih napora prevlačenja brodova preko brda i kroz močvare. Uz sve napore Valijanta, Alete, ser Gavejna i drugih junaka jednako važan element priče je Priroda, veličanstvena, surova i neponovljiva. Fostera ruka nadahnuta je i razigrana u dočaravanju svih čudesa živopisnih pejzaža pa od pojedinih crteža znatiželjnim čitaocima i gledaocima zastaje dah. Naravno, i čitavo zamešateljstvo je dovoljno intrigantno da bi mamilo na dalje listanje i čitanje tekućih dogodovština kojima su pridodata i Valijantova sećanja na mladost i prve viteške avanture koje on, dok se oporavlja od rana, priča svojoj deci. Porodične veze tako su kao prirodni deo utkane u ovaj istorijsko-avanturistički strip; ova ravan nije bila ni tada (a ni danas) preterano prisutna u stripovima (ili literaturi sličnog profila) verovatno zato što su autori i njihovi urednici želeli da maksimalno vežu pažnju mladih čitalaca (čitaj dečaka) kojima, pretpostavljali su, bavljenje porodicom nikako nije u vrhu interesovanja. Foster je, međutim, od prvih tabli svog impozantnog dela potencirao tu liniju kao jedan od težišnih segmenata u odrastanju svakog čoveka.

Drugi deo desetog toma upravo protiče u odrastanju: pošto su konačno stigli Valijantovoj kući, u Tulu, Valijant, Aleta i deca uživaju u mirnom životu. Muškarci odlaze u lov i, dok se odmaraju, Arn ugleda visoki, snegom prekriveni planinski vrh pa glasno poželi da ga osvoji. Brižni otac tvrdi da dečak ne može da ide sam te da odabere sebi saputnika – nadajući se da će sin odabrati oca. Ali Arn bira prekaljenog lovca Garma za vodiča i njih dvojica kreću u avanturu. Od surove lepote prirode zastaje dah no za divljenje nema vremena jer se sprema snežna oluja! Zahvaljujući Garmovoj spretnosti i Arnovoj srčanosti i hrabrosti oni će, posle mnogo muka, stići u logor gde ih čeka nezainteresovani Valijant. Ali taj stav je samo privid jer brižni otac nije izdržao neizvesnost pa se potajno popeo na planinu kako bi se uverio da mu je sin živ, zdrav i nepovređen! Kad ponovo sretne svoju dragu Valijant se jada kako deca prebrzo odrastaju a Aleta može samo nevoljno da se složi. Kasnije, kada otac i sin ponovo krenu u avanture Valijant će iskusiti i trenutke velikog ponosa svojim sinom. Aleti, međutim, ostaje da se sa tugom priseća ranijih dana kada je njen sin još bio mali; ona, ipak, ne propušta da ga opomene da dečak ne postaje muškarac posle jednog valjanog dela i da će, sve dok je sin ne premaši svojom mudrošću, biti kako ona kaže a kada sin nadraste majku ona će se sama, dragovoljno, staviti pod njegovu zaštitu. Sa svoje strane Arn žarko i neutaživo žudi (kao i njegov otac) za avanturama i dokazivanjem jer je, popevši se na svoj prvi planinski vrh video da iza njega postoji drugi, još viši i - odmah je poželeo da i taj vrh osvoji.

Valijant nije heroj koji živi u večitoj sadašnjosti već junak koji odrasta i stari a na njegovo mesto dolaze drugi junaci – njegova deca. Foster spretno deli i usložnjava pripovedne linije serijala. On, takođe, nije sklon agresivnom insistiranju na emocijama pa izbegava i patetiku i melodramu što samo pojačava uverljivost ličnosti koje prati. Deseti tom „Princa Valijanta“ pored uzbudljivih avantura predstavljenih predivnim crtežima donosi i porodične događaje koji će imati delekosežne posledice na serijal ali i čitavo potonje stripovsko stvaralaštvo koje će koristiti Fosterove novotarije u žanru istorijsko-avanturističkog stripa.

(„Dnevnik“, 2017)
Objavljeno: 10.11.2017.
V Španiji spet vroče:...     Press: Stripburger
  ...Stripburger osvaja Madrid!

Revija Stripburger se med 10. in 12. novembrom predstavlja ne festivalu GRAF v španski prestolnici Madrid!

Letos spomladi smo se na Pirenejskem polotoku že uspešno predstavili na festivalu Gutterfest v katalonski prestolnici Barceloni, kjer je premiero doživela tudi 69. številka Stripburgerja, v kateri s svojimi stripi sodeluje tudi več predstavnikov brsteče španske striparsko-zinovske scene.

Cilj tokratne Stripburgerjeve ofenzive pa je samo središče Španije, Madrid, kjer se bo med 10. in 12. novembrom odvila 10. edicija festivala GRAF. Gre za mlajši in manjši španski festival, ki  prikazuje dinamičnost in avtorsko raznolikost stripovskega medija in neodvisnega založništva. Letno se odvijeta dve ediciji – spomladanska v Barceloni in jesenska v Madridu. Osrednji dogodek festivala je sejem neodvisnih založnikov, na katerem se predstavljajo avtorji, grafični kolektivi in mali založniki, program pa dopolnjujejo še razstave, okrogle mize in pogovori ter delavnice.  GRAF je tako v petih letih delovanja zaživel kot živahno srečališče mlade neodvisne stripovske in grafične scene v Španiji.

Stripburger se bo poleg sejemske stojnice predstavil še z razstavo sitotiskanih plakatov z naslovom Stripburger v tisku: 25 let, odprtje razstave pa bo pospremil še pogovor o 25. letnici izhajanja revije in poti, ki jo je Stripburger prehodil »od fan-zina do pro-zina«. Ta pot je bila vijugasta in ne povsem brez ovir, a prav zato toliko bolj poučna in zanimiva, zato lahko služi kot odličen študijski primer, kako se (so)ustvarja domačo stripovsko sceno.

Stripburgerjeve barve bodo v Madridu ponosno zastopali člani uredništva Bojan Albahari, Kaja Avberšek in Tanja Skale.

PROGRAM:
SEJEMSKA STOJNICA
pet, 10. nov., 16:00–21:00 / sob., 11. nov., 11:00–21:00 / ned., 12. nov., 11:00–18:00 / Nave de Terneras - Centro Cultural de la Casa del Reloj, Madrid, Španija
ODPRTJE RAZSTAVE STRIPBURGER V TISKU: 25 LET IN POGOVOR
pet, 10. nov. , ob 17:00 / La Lonja - Centro Cultural de la Casa del Reloj, Madrid, Španija

NASLEDNJA POSTAJA: Stripburgerjeva mednarodna ofenziva se bo nadaljevala decembra, ko se odpravljamo v Marseille na francoski neodvisni grafični in stripovski festival Vendetta, ki ga organizira kultni kolektiv Le Dernier Cri!

   STRIPBURGER DOMA!
   NAPOVEDUJEMO IN VABIMO:
• Stripburgerjeva nadaljevalna stripdelavnica; sob. in ned., 11. & 12. nov., 14.00─19.00, Vodnikova domačija
   Mentorja: David Krančan in Andrej Štular
• Stripburger na 33. Slovenskem knjižnem sejmu; stojnica in predstavitve svežih izdaj: Tanja Komadina, Matej Lavrenčič in miha
   ha: Ta ljudske v stripu, Gipi: Dežela potomcev; 22.–26. nov., Cankarjev dom (drugo preddverje)
Caroline Sury: Voodoo Entartete Kunst; likovni razstavi in delavnica izrezank
   odprtje: 1. dec., ob 20.00, galerija Alkatraz, AKC Metelkova mesto / do 29.12.
   delavnica: 3. dec., 11.00─14.00, SEM
   odprtje: 4. dec., ob 22.00, Kinodvor

IN ŠE DECEMBRSKI STRIPOVSKI POSLADEK!
Več kot dober razlog za decembrsko veselje: v začetku meseca izide jubilejna, 70. številka Stripburgerja, s katero bomo obeležili srebrno, 25. obletnico rednega izhajanja naše in vaše omiljene stripovske revije! Več razkrijemo kmalu!

Program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo JAK.
Objavljeno: 09.11.2017.
Strip: Borovnica (58)      Autor: Darko Macan

Najnoviju pasicu Borovnice možete sutra potražiti na Facebooku!!!
Objavljeno: 09.11.2017.
Autostoperski vodič kroz strip (7)      Autor: Kristijan Šarac
  Morgan Lost, br. 13 Julijina tajna

Stigli smo do broja trinaest, jeste li sujeverni? Jeste? Onda sigurno zazirete od ovog broja i mislite da nosi lošu sreću, a znate li uopšte otkud ta verovanja za jedan običan broj? Ne, dobro pokušaću malo da vam približim razloge vaše strepnje od broja trinaest.

Triskadekafobija ili strah od broja trinaest postoji hiljadama godina, u ‘Hamurabijevom zakoniku’, najpoznatijoj i najbolje očuvanoj knjizi Mesopotamije koja je napisana oko 1772. godine pre nove ere, zakon broj trinaest je izostavljen. Mnogobošci su trinaest smatrali srećnim brojem i znakom Geje, majke zemlje. U Škotskoj broj nazivaju i ’đavolje tuce’. U nordijskoj mitologiji je nesrećan jer je Loki trinaesti bog, dok su ga Rimljani smatrali simbolom smrti, pa se prenelo na Firencu gde ni danas ne postoji zgrada sa tim brojem, već je zamenjen sa dvanaest i po. Dok je vešanje bilo način sprovođenja zakona i linča do vešala je vodilo trinaest stepenica, a na omči se nalazilo isto toliko čvorova.

Ipak verovatno je fama o broju počela kada je hrišćanstvo bilo mlado i pokrštavalo i gutalo druge vere i nasiljem ako treba. Prema jednoj takvoj legendi proterana nordijska boginja Frija, žena Odinova (po kojoj petak nosi ime, verovatno otud i frigatriskaidekafobija ili strah od petka 13.) koja je proglašena vešticom i proterana u brda, gde je kako priča kaže viđana u društvu jedanaest družbenica i đavolom, tako čineći trinaest. No, ono šta će pre biti istina je da je ovaj broj dobio zloban prizvuk zbog vitezova Templara i datuma na koji su svi skončali (da, ne verujem u teorije zavere), naime kada je kralj Filip izdao naredbu bio je petak, 13. oktobar 1307.

Danas se ipak manje podleže praznoverju sem u horor filmovima, pa ipak pedeset posto zgrada nema trinaesti sprat i mnogi hoteli i bolnice nemaju sobu sa tim brojem. Mada, možda je vreme da pozovem svog Quatrorzieme (gost kojeg Francuzi plate da prisustvom razbije nesreću, ako imaju trinaest gostiju na večeri).

Luka Raimondi, autor koji je radio na gotovo svim Bonelijevim serijalima. Red je i da ih navedem, Dilan Dog, Dampir, Bred Beron, Dragonero, Zagor i Teks.

Julijina priča – Kostimirana zabava može izroditi superheroje i superkrimose, i oboje je uzbudljivo, makar neki to samo zamišljali. Morgan u bioskopu gleda horor i upoznaje Juliju, koja je u nevolji i prihvata njegovu pomoć. Nakon prolazne nevolje u stanu našeg junaka čujemo neka poznata imena i neka koja ćemo tek čuti, možda. Devojka umorna tone u san, ali nemiran, i možda bismo se tu i zaustavili da nije te sitnice da je i lovca uznemirio isti san. No devojka neželeći da delit svoje tajne odlazi, dok je naš heroj kratko odsutan. A vani je već traže, jer nije jedina koja bi da čuva tajnu. Pošto je Julija  ostavila jak utisak, naš junak ne odustaje od nje i dešava se tako da mu je odvode pred očima. Tek tada mu motiv da je nađe raste i uz pomoć prijateljica uspeva da nađe neke tragove. Morgan je zbunjen šta se dešava, kakvi duhovi i magija su u pitanju. Nakon određenih prepreka ipak stiže na vreme, ali ne žele sve žrtve da busu spasene. Baš kao što i vi ne želite saznati kraj, pa ću ga ostaviti obavijenog velom tajne, barem dok ne dođete do svog primerka.

Scenario je pomalo neuverljiv za moj ukus, ali pošto se Kjaveroti počeo baviti teškim i mučnim temama i oprostiću mu nešto slabiji početak priče. Naravno, ni ovoga puta nije prošlo bez omaža, ovog puta su to bili Šarl Bodler, Žorž Melije i po radnji se da zaključiti H. Dž. Vels pošto nećete moći da ne pomislite na njegov Vremeplov. Čini se da ni naš scenarista ne može bez naučne fantastike i aluzija na njene velikane bilo sa filmskog platna, bilo književnih remek dela. Jasno da ovoj epizodi svoj šmek daje i Raimondi koji nije po mom ličnom ukusu, ali vidi se koliko je to veliki i značajan crtač. Za kraj, moram da vam kažem postoje divne duše koje blesnu, osvetle svet oko vas i brzo zgasnu, videćete i sami.

[Objavljeno: Autostoperski vodič kroz fantastiku, 03/10/2017]
Objavljeno: 07.11.2017.
Emitor #492...     Press: Dom omladine
  ...ponedeljak, 06.11.2017. u 19:00.

DOB//TRIBINSKA SALA

Tribina Društva lјubitelјa fantastike „Lazar Komarčić“
Emitor donosi: Žarko Milićević

Predstavlјamo novi Emitor: strip Franje Strake inspirisan romanom "Vi što maštate o sreći" Ljubomira Damnjanovića.

Crtač Franja Straka (1952) je jedan od najaktivnijih andergraund autora stripa u Srbiji, njegov "Samonikli korov" se distribuira email biltenom, a "Noćni sud" se objavlјuje na sajtu Strip vesti Zlatka Milenkovića. Ljubomir Ljuba Damnjanović (1959-1999) je srpski pisac fantastike (Malteški šišmiš, Vi što maštate o sreći), prevodilac i urednik Emitora.

U romanu "Vi što maštate o sreći" Damnjanović nam predstavlјa idiličnu sliku Beograda na početku dvadesetog veka, a onda je silovito izvrće uletom naučnofantastičnih elemenata koji potpuno menjaju percepciju čitaoca o ustrojstvu tog sveta.

Puna adaptacija ovog romana mogla bi ići jedino u dva ekstrema: bolivudska grafička raskoš, vatromet na hilјadu strana, ili ovako - svedeno, jezgrovito, u srž. Straka i Damnjanović predstavlјaju prirodan spoj pošto su sličnog fanzinaškog i andergraund mentaliteta, maštoviti i razmahani.

Sam strip je kratak ali vrtoglav niz slika koje naviru iz Ljubinog romana i Strakinog unutrašnjeg oka. Zgrade su živa bića koja se rađaju i umiru poput njihovih stanara, negde s one strane Dunava žive plemena Indijanaca, s juga preti rat sa trolovima, a iznutra grize nespokoj i sumnja u prirodu stvarnosti, jer matriks baguje, simulakrum puca.

Objavljeno: 06.11.2017.
Temat „Gradine“...      Autor: Ivan Veljković
  ...posvećen stripu na Balkanu.

Dvobroj književnog časopisa „Gradina“ 76-77 iz Niša, čija je promocija bila u septembru ove godine, po četvrti put donosi temat o stripu, ovaj put balkanskom.

Temat sadrži za sada rekordnih 67 strana, za deset strana više od prethodnog. Ukupno iznosi dvanaest tekstova o stripu, a autori dotičnih su Marko Stojanović (priređivač i sastavljač dva teksta), Aleksandar Vačkov, Simon Vučković, Iztok Sitar, Manos Ganas i Lefteris Tarlantezos (dva autora, jedan tekst), Boris Stapić, te grupa od četiri autora gde su Goran Dujaković Feniks, Dejan Šijuk, Predrag Ikonić i Milorad Vicanović Maza (takođe jedan tekst), potom Emre S.Taskiran, Nikola Temkov, Ivan Trenkl i Dragan Predić. Kao prevodioci i stručni saradnici prisutni su Marjan Milanov, Valia Kapadai, Ivan Veljković i Midhat Ajanović. Tekstovi se bave strip scenama i situacijama u gotovo svim balkanskim zemljama, a pokriveni su srpski, bugarski, crnogorski, slovenački, grčki, bosanskohercegovački, strip Republike Srpske, turski, makedonski, hrvatski-slavonski i rumunski strip. Prikazan je kratak pregled istorije stripa u svim zemljama, te trenutno stanje stvari, veća i aktivnija imena danas, festivali, serijali i saradnje unutar zemlje i regiona na polju devete umetnosti. Tekstovi su propraćeni ilustracijama i plakatima sa izložbi svih navedenih balkanskih strip scena.

Ovo je četvrti po redu broj „Gradine“ sa tematom o stripu. Prethodna tri su se bavila serijalom „Vekovnici“ (broj 42-43, 2011. godine), niškim autorom Vladimirom Krstićem Lacijem (broj 48-49, 2013. godine) i stripom u gradovima na jugu Srbije (broj 64-65, 2015. godine).
Objavljeno: 05.11.2017.
Strip: Noćni sud (51)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 05.11.2017.
Strip: Cane (305)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 04.11.2017.
Markantni detektiv lopov i svađalica...      Autor: Ilija Bakić
  ...„Rip Kirbi, deveti tom, 1962-1964”;
  
izdavač Čarobna knjiga 2016.

Deveti tom sabranih epizoda “prvog savremenog detektiva” Ripa Kirbija, (koje originalno objavljuje “King Features Syndicate” a kod nas “Čarobna knjiga”), sadrži priče štampane u crno-belim kaiševima u dnevnim novinama u periodu od 12. novembra 1962. do 28. novembra 1964. godine. Strip je izlazio samo u dnevnim kaiševima bez, kako je to uobičajeno, kompletne table (u boji) u broju za nedelju; ovakav model rada (uprkos zahtevima izdavača da radi i kolor table) započeo je Kirbijev otac, Aleks Rejmond (1909-1956) a nastavio Džon Prentis (1920-1999). Prentis je, zahvaljujući uspehu kod publike, od početnog striktnog oponašanja Rejmondovog stila vrlo brzo prešao na svoju verziju foto-realističkog crteža što je vidljivo u promenjenoj, muževnijoj fizionomiji glavnog junaka ali i njegovog batlera “gospodinovog gospodina” Dezmonda kao i povremeno slobodnijem, ambicioznijem kadriranju. Naravno, osnovne postavke serijala-brenda zaštićenog imena, ostale su nepromenjene: privatni detektiv-altruista iz Njujorka, sa naočarima, pijanista, džentlmen sa besprekornim manirima spreman i na “grube igre”, okružen bogatašima i lepoticama otkriva zločince i spasava nevine žrtve. Osnovne karakteristike stripa su (kako ih je reklamirao distributer) akcija, romansa, avantura, glamur, napetost, uzbuđenje!

Na početku devetog toma mogu se pročitati i neke od Prentisovih izjava, koje su zanimljive, zabavne i na nivou kuriozuma - tako on kaže da je odugovlačio sa potpisivanjem stripa jer je bio usred razvoda pa nije želeo da njegova supruga sazna da crta Ripa Kirbija pošto bi onda tražila veću alimentaciju! Prentis je svakog dana crtao od pola deset do šest popodne, nedeljnu kvotu kaiševa bi nacrtao za pet dana, kašnjenja zbog odlaska u kupovinu ili istraživanja nadoknađivao je celonoćnim crtanjem. Scenarista Fred Dikenson (koji je radio i sa Rejmondom) uspešno je uklapao dijaloge i raspoređivao tekst; posle Dikensonove smrti 1986.g. Prentis je sam pisao priče što mu je donelo više kontrole nad pričom, uzbuđenjem i akcijom. Vremenom je Kirbiju menjao izgled zbog promene mode i frizura; dodao mu je i neke mane da ne bi bio suviše savršen u vremenu kad su popularni antiheroji. Prentisu je smetalo insistiranje novinskih urednika da strip bude “puritanski čist” dok su stripska izdanja bila prepuna unakaženih i golišavih tela.

Deveti tom započinje šokantnom scenom - Rip pokušava da obije sef bogate porodice, biva uhapšen ali uspeva da pobegne iz zatvora! Sve novine pišu o ovom slučaju i policijskoj potrazi za beguncem ali je on već preleteo okean i sakrio se u egzotičnom gradu Dalekog istoka. Tu ga angažuje Ming Nemilosrdni, krijumčar dijamanata koji želi da otkrije ko mu otima pošiljke. Rip pristaje ne sluteći da Ming namerava da ga pošto obavi zadatak - ubije. No, i lepa Fan, Mingova pomoćnica ima svoje planove… Naravno, Pravda će trijumfovati, nevaljalci će biti uhvaćeni jer je Rip sve vreme radio za svoju vladu a uplašeni Dezmond će jedva dočekati svog poslodavca. Egzotična putovanja nastavljaju se u epizodi “Škorpionova jazbina” u kojoj Rip hvata gusara koji pljačka bogataške jahte u južnim morima! “Najlepša dama maskenbala” izmamljuje od bogataša “nežna” pisma kojima ih potom ucenjuje; njen poslodavac Pen, pak, one koji mu smetaju ubija tako što ih ogrebe otrovnim mastilom - zbog čega Ripa na poslu hvatanja menjaju Dezmond i njegov kolega, debeljuškasti batler Vigers. Avantura “Detektiv protiv detektiva” bavi se pokušajem da se pronađe luckasti naučnik koji je stvorio novu leguru; dve kompanije žele tu formulu, jedna angažuje Ripa a druga detektiva Toledo Stila koji je - lepa devojka. Nadmudrujući se Rip i Toledo traže naučnika po Evropi ali se u potragu umeša i beskrupulozni zli plaćenik strane zemlje; dok se potera za formulom od strane dve američke kompanije očito smatra sasvim normalnom svako drugo mešanje se tretira kao nekorektno i kriminalno. Kako god bilo, dva detektiva će se strasno poljubiti na kraju epizode najavljujući da i Rip može da “posrne” pred ženskim čarima. Ovaj “peh” će mu se ponoviti i u epizodi “Divlje devojke” gde će Ripa opčiniti prelepa kradljivica nakita koju hipnozom na kriminal tera surova Mama Fegin, koja vodi “školu za kradljivice” (kao i Fegin iz Dikensonovog romana “Oliver Tvist”). Epizoda “Dvostruka prevara” svojevrsni je omaž Poovoj klasičnoj priči “Ukradeno pismo” u kojoj se dokazuje da su najskrivenije stvari one koje su stavljene na vidno mesto (ovog puta ukradene obveznice vise uramljene na zidu). Knjigu zaključuje “Pritipetalov pakleni plan” u kome se Dezmond (koga je Rip posle javne svađe otpustio - naravno samo prividno) zapošljava kod naučnika koji odgaja bizarne biljke (otrovne biljke, biljke mesožderke, biljke oktopode) kojima namerava da zaseje jedno ostrvo. Epizoda je netipična za serijal kako zbog naučnofantastičnog motiva ludog naučnika tako i zbog posezanja za vizuelnim elementima jeftinih filmova B klase.

Prentis i Dikenson vešto barataju znanim elementima serijala gradeći, u zadatim, vrlo rigidnim okvirima novinskog stripa, veoma korektne strip priče-epizode koje su, i posle pola veka od prvog pojavljivanja, svakako zanimljive i zabavne i današnjim čitaocima.

(„Dnevnik“, 2017)
Objavljeno: 03.11.2017.
Moj Strip #35...      Press:
      
  Uvodnik

Moramo se pohvaliti: imamo tiskano izdanje!

Moći ćete ga pribaviti u Zagrebu na Interliberu, a onda vjerojatno i još ponegdje... Obavijestit ćemo vas nekako. Kao Bonelli imamo 96 stranica i A5 format. Nemojte se ljutiti ako se mikro-naklada koju smo otisnuli (60) razgrabi prije nego dođete na red. Knjižica nije zamišljena kao komercijalno izdanje, nego više kao nekakav materijalni objekt za naše fanove i prijatelje, a krasi je i nenadmašna naslovnica našeg top tima Iko/Sonječka.

Od ostalih novosti, na brzinu: dobro nam došao Kostja Ribnik, novi autor!

Adresa: www.mojstrip.com

Objavljeno: 02.11.2017.
Strip: Borovnica (57)      Autor: Darko Macan

Najnoviju pasicu Borovnice možete sutra potražiti na Facebooku!!!
Objavljeno: 02.11.2017.
Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo vas da se obratite autorima priloga.
U slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.