naslovna  |  arhiva  |  strip  |  autori  |  istorija  |  online stripovi  |  striparnice  |  izdavači  |  škole stripa  |  festivali  |  linkovi  |  youtube  |  kontakt  |  impresum


Vekovnici: GODINA XII...     Press:
  ...14.9.2019, u 20:30h: Kulturna stanica Svilara.

Objavljeno: 14.09.2019.
Strip: Cane (378)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 14.09.2019.
Novo gostovanje...     Press: Ivana Armanini
  ...i mikro izdanje u Komikaze ediciji.

Komikaze gostuju na "Indigo X Caffeine hours" sajmu umjetničkih izdanja u Ljubljani, orijentiranom na suvremeni dizajn.

Sajam, koji  predstavlja međunarodne i domaće nezavisne i mikroizdavače, će se održati u atriju ZRC SAZU (Istraživački centar slovenske Akademije znanosti i umjetnosti) sutra i prekosutra u Ljubljani.

Na štandu Komikaze će se, uz druga Komikaze Femicomix izdanja, po prvi puta predstaviti i risozin Ivane Armanini.

Atrij ZRC SAZU
- 13. 9. 2109. od 15 - 20h, slobodan ulaz

Komikaze u Ljubljani:
komikaze.hr/indigo-caffeinehours-2019/

Nini risozin:
komikaze.hr/print_issue/risozine-ivana-armanini/
;
ivanaarmanini.net/nini-zine-riso/

Objavljeno: 12.09.2019.
Na Letećem startu...     Press: Čarobna knjiga
  ...KOMESAR RIČARDI NA NOVOM ZADATKU.

   „KOMESAR RIČARDI 5“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 940 dinara!

   U epizodi DAN MRTVIH, Komesar Ričardi vodi novu istragu. Dok se u Napulju očekuje Dučeova poseta, sirotan Tete iz crkvenog utočišta pronađen je mrtav na ulici, na kiši koja danima ne prestaje da pada. Autopsijom je utvrđeno da se mališan otrovao pojevši otrovne mamce za pacove. Zvaničan zaključak je da je posredi nesreća. Komesar Ričardi na svoju ruku vodi istragu da bi shvatio kako se to dogodilo jer mu se dečak ne prikazuje u poslednjim trenucima života, a uz to se sažalio na dete bez ikog svog, za kojim žali samo pokisli psić. I jedan plavi anđeo.

   Komesar Ričardi, uvek ozbiljan detektiv teške naravi, glavni je junak priča koje se odvijaju u Napulju tridesetih godina prošlog veka. Ričardi poseduje dar koji je istovremeno i njegovo prokletstvo: on vidi mrtve i u njima njihove poslednje trenutke života, poslednju misao, poslednje osećanje. On oseća njihov bol.

   „Komesar Ričardi 5“ je na Letećem startu u Klubu čitalaca „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 940 dinara, od srede, 11. septembra, do subote, 14. septembra. Posle Letećeg starta, u našim klubovima čitalaca i na sajtu ovaj izvanredni roman možete kupiti s 20% popusta, a u ostalim knjižarama po ceni od 1.399 dinara.

Objavljeno: 12.09.2019.
Strip: Kumova slama (41)      Autor: Mirko Zulić
Objavljeno: 12.09.2019.
Ciril Gale: Strip...     Press: Strip.art.nica Buch
  ...Zapiski o deveti umetnosti.

Ciril Gale: Strip – Zapiski o deveti umetnosti

Bi radi zvedeli, kaj se je dogajalo na področju stripa v Sloveniji in zunaj nje?

Ali veste, da so Mikiju Mustru prepovedali risati stripe o Zvitorepcu, Trdonji in Lakotniku?

To in še veliko več boste izvedeli, če boste prebrali novo knjigo o stripu.

Podatki o knjigi: trda vezava, format A4, 100 strani, vse strani v barvah, naklada 150 izvodov, MPC 25,00 eur.

Avtor bo knjigo predstavil in podpisoval v Strip.art.nici Buch v četrtek, 12. septembra, ob 19:00 uri.

Vabljeni!

Aleksander Buh

www.stripi.si

Objavljeno: 11.09.2019.
Izbor iz štampe...     Press
  ...Junaci crnogorskog stripa.

   Pobjeda sjutra objavljuje specijalni dodatak posvećen Međunarodnom danu čitanja stripova u javnosti

   JUNACI CRNOGORSKOG STRIPA

   PODGORICA: Povodom28. avgusta – Međunarodnog dana čitanja strip-ova u javnosti – Pobjeda će uz sjutrašnje redovno izdanje objaviti i poseban dodatak na 28 strana, koji ćebiti posvećen Udruženju strip autora Crne Gore. Uz prezentaciju najznačajnijih autora i jihovih prepoznatljivih radova, čitaoci će biti u prilici i da se informišu o najbitnijim događajima iz istorije razvoja stripa u Crnoj Gori.
   Dodatak je pripremilo Udruženje strip autora Crne Gore, sa Simonom Vučkovićem na čelu, a promocija ovog izdanja sjutra će biti priređena u Budvi i Podgorici. Prvo će u Narodnoj biblioteci u Budvi u 11 sati biti organizovano čitanje i crtanje stripova, zatim u 12:15 sati u planu je promocija Pobjedinog dodatka, na kojoj će govoriti predsjednik Udruženja i urednik izdanja Simon Vučković. U budvanskom bioskopu „Cadmus Cineplex“, u 13 sati biće priređena izložba Škole stripa i ilustracije iz Budve. Govoriće takođe Simon Vučković.
   Međunarodni dan čitanja stripova u javnosti biće obilježen sjutra u Podgorici od 20 časova u striparnici MrNo, koja se nalazi na Trgu Božane Vučinić. Tom pri likom biće organizovana promocija Pobjedinog dodatka posvećenog Udruženju strip autora Crne Gore.

   CRTAČKO UMIJEĆE
   Iz Narodne biblioteke Budve saopštili su da ljubitelje stripa i umjetnosti u čitaonici Biblioteke očekuje kvalitetno i dinamično druženje uz čitanje stripova, kvalitetom više što će događaju prisustvovati mladi talentovani polaznici Škole stripa i ilustracije koja već četvrtu godinu postoji i nastavlja rad.
   - Oni će iskoristiti priliku da pokažu prisutnima crtačko umijeće, koje bez obzira na njihove godine nije zanemarljivo, jer neki od njih već imaju objavljene radove u renomiranim magazinima stripa i lokalnim časopisima – saopšteno je iz Biblioteke.
   Međunarodni dan čitanja stripova u javnosti prvi put je obilježen 2010. idejom dvoje ljubitelja stripske umjetnosti iz Amerike – Brajana Hitera i Sare Morin. Za datum su odlučili da bude rođendan poznatog stripautora Džeka Kirbija. Zamisao je bila da se toga dana na javnom mjestu čitaju stripovi omiljenih junaka ili epizoda.

   PRESJEK STANJA
   U uvodniku Pobjedinog dodatka, predsjednik Udruženja strip autora Crne Gore Simon Vučković zapisao je da Udruženje okuplja ljude koji vole i rade stripove.
   - Kao takvi, tažimo načine da promovišemo ono što volimo i razmjenjujemo emocije, ideje i stavove.Geneza grupe je od početka sadržala cilj da se obznani rad onih koji su svojim stripovima posebno zavrijedili pažnju u periodu proteklih decenija i godina. Pred nama je presjek toga stanja. Uložen je trud da bude obuhvaćen, ispoštovan i proporcionalno zastupljen, shodno svojoj važnosti, svaki osnovni vid žanra ove umjetnosti koji postoji u svijetu, a koji se reflektovao na našem malom prostoru – zapisao jeVučković.
   Za razliku od početaka, prema njegovim riječima, članovi Udruženja su sada samo afirmisani autori koji se profesionalno bave crtanjem.
   - Proces je tekao osnivanjam amaterske družine kotorskih strip autora do poluamaterske na početku osnivanja Udruženja strip autora Crne Gore, pa do grupacije koja u potpunosti okupilja dobro probrane autore sa domaćeg prostora. Autore iza kojih stoje ozbiljne biografije rada na stripu– zapisao je Vučković.

   J.N.

[Objavljeno: Pobjeda, podgorica, Utorak, 27. avgust 2019]

Izjava za TV Vijesti povodom istog dešavanja:
www.youtube.com/watch?v=W-29Vt-ks1I

Objavljeno: 10.09.2019.
13. novosadski strip vikend...     Press: SKC NS
  ...KS Svilars, Đorđa Rajkovića 6b,
  Novi Sad.

SKC Novi Sad sa ponosom predstavlja 13. novosadski strip vikend koji će se ove godine održati u KS Svilari, Đorđa Rajkovića 6b, Novi Sad.

Program:

PETAK 13. SEPTEMBAR 2019.
16h Berza stripa
18h 3D strip – Milivoj Kostić, izložba fotografija 3D stripa s prethodnih strip-vikenda
19h Predstavljanje autora Vladan Nikolić i Wostok i izdanje SKCNS „Crno sunce, bela brada i srce od zlata“
20h Svečano otvaranje festivala i izložba Rajko Milošević – Gera
21h Muzički program Strip bluz

SUBOTA 14. SEPTEMBAR 2019.
12h Berza stripa
15h Radionica pravljenja igračaka od hartije... strip-junaci, škole stripa
16h Predstavljanje kapitalne knjige Dva veka karikature Gorana Maravića
16.30h Predstavljanje grafičkog romana Srboljuba Nikića
17h Predstavljanje časopisa Stripolis Branka Đukića
17.30h 90. godina stripa u Sloveniji, Iztok Sitar i Tomaž Bobnar
18h Predstavljanje izdavača: Besna Kobila, Čarobna knjiga, Makondo, Darkwood, Komiko, Alan Ford, System comiks, Veseli četvrtak, i svi ostali izdavači učesnici festivala
18.30h Zoran Tucić–Tucko, predstavljanje autora
Autori crtaju za i potpisuju izdanja; Gera, Janja, Tucko, Marko, Vladan....
19h Stanje stvari, razgovor o stripu: Zoran Sretenović, Milan Jovanović, Dejan Mladenović
19.30h Zoran Pejić, Parabelum, Deveta dimenzija Banjaluka, predstavljanje izdavača i autora i izdanja
20h Vladan Nikolić i WostokNovo Izdanje SKCNS-a i izložba, potpisivanje izdanja i razgovor s Vladanom Nikolićem
20.30h Marko StojanovićVekovnici izložba i razgovor
21.30h Zoran Janjetov Janja, otvaranje izložbe i razgovor
22h Muzički Vremeplov

Ulaz je besplatan.

Dobro došli!

https://www.facebook.com/events/497403000840036
Objavljeno: 09.09.2019.
6. Festival stripa...     Press: Josip Mihalković
  ...u organizaciji udruge STRIPoblaČAK.

Svi ljubitelji stripa i ilustracija ovog vikenda doći će na svoje.

6. Festival stripa, u organizaciji udruge STRIPoblaČAK održat će se od 12. do 14. rujna 2019., u Centru za kulturu Čakovec i Knjižnici «Nikola Zrinski» Čakovec.

Festival započinje u četvrtak 12. rujna 2019. otvorenjem izložbe «RETROSPEKTIVA: MENTOR I UČITELJ», Krešimira Zimonića i Matije Pisačića. Pridružite nam se na otvorenju izložbe sa početkom u 19 sati. U Maloj sceni «Vinko Lisjak» prikazivat će se filmovi «Krug» i «Zlatkine žute minute», Krešimira Zimonića, te «Čoban» Matije Pisačića sa početkom u 19:30. Moderator izložbe je povjesničarka umjetnosti i galicistica Marta Horvat. Izložbu će otvoriti mag. hist. art. Maja Žvorc koja je ujedno zaslužna za odabir i postav radova.

U petak 13. rujna 2019. u 18:00 sati u Knjižnici «Nikola Zrinski» održat će se otvorenje izložbe ilustracija Maje Horvat. Maja Horvat, Čakovčanka sa ljubljanskom adresom, vizualna je umjetnica i ilustratorica. Na ovoj se izložbi predstavlja sa crno bijelim ilustracijama i ilustracijama u koloru.

Strip radionica održat će se u petak, u «Knjižnici i čitaonici Šenkovec». Vrijeme održavanja biti će objavljeno na facebook stranici Udruge.

Subota je rezervirana za Sajam stripa, ispred CZK-u Čakovec.

Ono što ovakve evente čini dodatno zanimljivim jest prilika osobno upoznati neke od svojih crtačkih i spisateljskih uzora s čijim ste junacima odrastali ili ih još uvijek pratite. Naravno tu je i neizostavno crtanje za publiku, gdje možete sjesti za stol s omiljenim autorima i porazgovarati dok oni stvaraju crtež samo za vas.

Ovogodišnji festival posvećen je prerano preminulom kolekcionaru i članu udruge STRIPoblaČAK Robertinu Juraniću. Juranićeva kolekcija broji 18 tisuća stripova. 2016., povodom Dana grada Čakovca predstavio je svoju kolekciju pod naslovom izložbe «Prvi strip».

Ulaz na sva događanja u sklopu Festivala je besplatan. Više informacija o festivalu i eventualnim promjenama satnice dostupni su na facebook stranici Udruge «STRIPoblaČAK». Dolaskom na događanje pristajete biti na slikovnom materijalu.

Objavljeno: 08.09.2019.
Strip: Noćni sud (119)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 08.09.2019.
Strip: Cane (377)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 07.09.2019.
Stripburger news...      Press: Stripburger
  ...od Berlina do domaćih strip poslastica!

STRIPBURGER SE SEPTEMBRA PREDSTAVLJA V BERLINU

Stripburger tokrat osvaja nemško prestolnico, kjer v petek, 6. septembra v galeriji Neurotitan postavlja na ogled razstavo Stripburger in Print, posvečeno več kot četrt stoletja neprestane stripovske produkcije, izdajateljstva in delovanja na domači in mednarodni stripovski sceni.

Na ogled bodo dela več domačih avtorjev in avtoric, ki objavljajo pod okriljem Stripburgerja, pridružila pa se jim bo tudi pisana množica striparskih kolegov, zbranih z vseh koncev in krajev– od Balkana in Mediterana pa vse do daljnega Severa. Razstava bo mednarodni javnosti predstavila pestrost in širino neodvisne stripovske ustvarjalnosti, generator katere je že vse od leta 1992 dalje revija Stripburger.

STRIPBURGER IN PRINT
razstava stripov, grafik, tiskovin in drugih poslastic
galerija Neurotitan, Berlin, Nemčija
6.–28. september 2019
ODPRTJE:
petek, 6. september 2019, ob 19. uri
Več tukaj...

To pa še ni vse – v tednu po odprtju razstave se obetata še dva zanimiva dogodka, ki bosta berlinskemu občinstvu še dodatno predstavila slovensko stripovsko sceno in njeno mednarodno omreženost:

comiXconnection – odprtje razstave neodvisnega stripa iz Slovenije, Srbije, Hrvaške, Bosne in Hercegovine, Madžarske in Romunije
četrtek, 12. september 2019, ob 19. uri / Muzej evropskih kultur, Berlin

Graphic Novel Day – celodnevni dogodek, posvečen stripovski ustvarjalnosti v organizaciji priznanega berlinskega mednarodnega literarnega festivala, v sklopu katerega bo potekal tudi pogovor s striparjem in članom uredništva Stripburgerja Davidom Krančanom.
nedelja, 15. september, od 12. ure dalje / Collegium Hungaricum Berlin, Berlin
Projekt podpirata Javna agencija za knjigo RS in Slovenski kulturni center v Berlinu.


DOMAČE STRIPOVSKE POSLASTICE

Jesen bo pisana in radodarna s stripovskimi novostmi in dogodki tudi na domačih tleh!

MARTIN RAMOVEŠ: ROB, ZBADLJIVI POET V STRIPU IN GLASBI

Martin Ramoveš se je z novim stripovskim in glasbenim albumom poklonil »spregledanemu«  satiričnemu pisatelju in pesniku Ivanu Robu. Ta bo premierno  predstavljen v nedeljo, 15. septembra ob 20. uri v Kinu Šiška: za uvod v večer stripa, poezije in glasbe bo avtor spregovoril o nastanku stripa, sledil bo koncert Martin Ramoveš Banda, pospremljen s stripovsko projekcijo!
Več tukaj...

OLIVIER SCHRAUWEN: FANT MOJ

Luč sveta bo ugledal tudi težko pričakovani slovenski prevod albuma Fant moj trenutno enega najbolj vročih in samosvojih avtorjev v svetu alternativnega stripa, Belgijca Olivierja Schrauwna. Ta bo oktobra tudi naš gost na stripovskem festivalu TINTA, v okviru katerega  se bo vsem stripovske ekstravagance željnim predstavil tudi z mini pregledno razstavo svojega dela v galeriji Alkatraz.
Na festivalu seveda pripravljamo skupaj z našimi avtorji in avtoricami še en kup drugih zanimivih dogodkov, o katerih pa vam več razkrijemo po stripovskem obleganju Berlina!

Viele Comic-Grüße aus Berlin und bis bald!

Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Za odjavo iz seznama prejemnikov elektronskih novic nam odgovorite na današnje elektronsko sporočilo z ODJAVA. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram!

Objavljeno: 05.09.2019.
Strip: Kumova slama (40)      Autor: Mirko Zulić
Objavljeno: 05.09.2019.
Septemberski maraton Strip.art.nice Buch...     Press: Strip.art.nica Buch
  ..Tolpa mladega Ješue 3: Kralj.

Palestina, leto 64. Zgodovinar Zaharija, goreč pripadnik obskurne, preganjane verske sekte, zbira pričevanja o življenju božjega izvoljenca iz Galileje. Ob pomoči vina in srebrnikov mu uspe pregovoriti starca Aarona, zadnjo živo pričo dogodkov, da mu razkrije resnično zgodbo o čudodelcu Ješui. A ta ni takšna, kot bi si je želel.

V deželi vre, pripravlja se vstaja. Čudodelec Ješua je proglašen za novega mesijo, od boga izbranega voditelja Judov, ki bo popeljal ljudstvo v sveto vojno. Na čelu vznesene množice vkoraka v Jeruzalem, središče verske in posvetne oblasti, vendar že med pohodom na Veliki tempelj krenejo stvari strašno narobe.

Sveto pismo nove zaveze je le skupek besedil, ki so jih po ustnem izročilu zapisali različni pisci mnogo let po dogodkih, ki jih opisuje, nato pa so jih še stoletja dodajali, odvzemali in prekrajali vse do različice latinske Vulgate v začetku 5. stoletja in njene dokončne potrditve na tridentinskem koncilu leta 1546. A kaj se je zgodilo v resnici? Kakšna bi bila lahko resnična zgodba o življenju Ješue, božjega izvoljenca, začetnika največje svetovne religije, okleščena vraževerja in blodenj, olepšav in pretiravanja, političnih kompromisov in cerkvenih dogem?

Poskus povsem ateistične razlage življenja nekega mesije.

Cena: 19,00 eur

Predstavitev s podpisovanjem (risanjem) bo 5. septembra ob 19:00 uri v Strip.art.nici Buch (www.stripi.si).

Septemberski maraton Strip.art.nice Buch:
05.09.2019 - 19:00 Strip.art.nica Buch Tomaž Lavrič: Tolpa mladega Ješue 3 – Kralj / predstavitev s podpisovanjem
12.09.2019 - 19:00 Strip.art.niva Buch Ciril Gale: Strip – Zapiski o deveti umetnosti / predstavitev s podpisovanjem
18.09.2019 - 17:00 Ljubljanski grad  Zoran Smiljanić: Ustava v stripu / otvoritev razstave
26.09.2019 - 19:00 Strip.art.nica Buch Tomaž Lavrič: Ratman / predstavitev s podpisovanjem

Objavljeno: 04.09.2019.
Na Letećem startu...     Press: Čarobna knjiga
  ...TEHNOOCI, tom 1 i tom 2.

   Nova izdanja u ediciji STARI KONTINENT!

   TEHNOOCI, tom 1 i tom 2, na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.800 dinara po tomu.

   TEHNOOCI 1 - 224 strane, pun kolor, A4 format.
   prelistajte ovo izdanje: issuu.com/carobnaknjiga2/docs/tehnooci_1_tom
   TEHNOOCI 1 - 208 strane, pun kolor, A4 format.
   prelistajte ovo izdanje: issuu.com/carobnaknjiga2/docs/tehnooci_2_tom

   Kosmičke avanture mladića koji pokušava da oslobodi galaksiju od podmukle tehnološke pošasti.

   U ovom remek-delu iz sveta Inkala radnja ima tri toka: u prvom pratimo Albina, junaka ove svemirske odiseje i vrhovnog tehnooca, dok predvodi 500.000 pantehnosa na putu ka obećanoj galaksiji i usput s njima doživljava razne peripetije. Tokom putovanja, Albino se priseća svog detinjstva, svog školovanja, kao i manjih i većih bitaka u kojima je morao da se bori ne bi li ostvario svoje želje u svemiru u kom su tehnološkom napretku, paradoksalno, dorasli jedino okrutnost i varvarstvo sila koje ga kontrolišu. Te sile još jače su izražene u trećoj narativnoj liniji, koja prati nedaće i avanture Albinove majke Panefe, brata Almagra i sestre Oniks.

   Posle grčke tragedije u Metabaronima, Alehandro Žodorovski se vraća biblijskim korenima u ovom sudbinskom putovanju koje podseća na Mojsijevo – putovanju galaktičkih razmera. Povrh toga, likovi i motivi virtuelne stvarnosti savršeni su za crtača Zorana Janjetova, koji sa Žodorovskim čini idealan kreativni duo.

   TEHNOOCI, tom 1 i tom 2, na Letećem startu su u striparnici „Čarobna knjiga” u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford” na Novom Beogradu, Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books” u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.800 dinara, od srede, 4. septembra, do subote, 7. septembra. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 2.000, a u ostalim knjižarama 2.699 dinara.

Objavljeno: 04.09.2019.
Otvoreni poziv za strip autore...     Press: SCM
  ...za 17 Internacionalni
  strip konkurs VELES 2019!

Propozicije

- Pravo učešća imaju svi autori iz celog sveta, nezavisno od pola i uzrasta;

- Dužina stripova treba da bude od 1 do 6 tabli, na A4 formatu (min 300 dpi ukoliko se šalje elektronskim putem). Ukoliko je strip od 1 strane treba da bude sa najmanje 5 sličica.

- Pristigli stripovi neće biti vraćeni. Samim prijemom od strane organizatora, oni daju pravo organizatoru da ih objavljuje i prezentira, zajedno sa autorima u sklopu promocije svojih aktivnosti. Autori poslatih stripova ulaze u kombinaciju za obezbeđivanje puta, smeštaja i ishrane tokom 14. Internacionalnog salona stripa VELES 2018 (sredinom septembra).

- Tema je slobodna. Svaki autor (crtač, tuš, kolor) može učestvovati samo sa jednim stripom. Izuzetak postoji samo za scenariste koji mogu da urade scenarija za više stripova. Svaki autor i deo autorskog tima treba da bude potpisan na stripu sa naznakom ko je šta uradio.

- Zajedno sa stripovima treba poslati i ličnu biografiju, fotografiju, kontakt podaci i godina kada je strip nacrtan. Na svim stripovima trebaju biti navedeni svi autori kao i naslov stripa. Bez ovih informacija neće biti uzeti u obzir za nagrade

- Svi pristigli stripovi biće uzeti u konkurenciju za nagrade:
  · Prva nagrada ZLATAN STRIP 200 EU, diploma.
  · Druga nagrada, diploma.
  · Treća nagrada, diploma.
  · Nagrada za najbolje scenario, diploma.
  · Nagrada za najboljeg autora do 18 g, diploma
  · Nagrada za najmlađeg učesnika, diploma
  · Ostale specijalne nagrade

Rok za slanje radova je 20-og septembra 2019. godine. Oni mogu da se šalju na
a) Adresu Strip centar Makedonije-Veles (za konkurs) Ul VASIL GJORGOV br 78 1400 Veles
б) Ili na emailu: stripkonkurs@gmail.com

Objavljeno: 04.09.2019.
VIII Međunarodna strip kolonija u Raški...      Autor: Ivan Veljković
  ...za nijansu (ne)zvaničnije.

Prolog

Pre godinu dana sam „bio“ na Strip koloniji u Raški, održanoj na Semeteškom jezeru. Navodnici oko glagola biti ne stoje bezveze: veći deo iste sam propustio jer sam mahom vreme provodio sa bliskim prijateljima. Te sam se obavezao da ove godine odem u Rašku na svih pet dana...

...obavezu nisam ispunio do kraja, nažalost. Tajming se poklapao oko tri različita eventa: festival Striporama u Nišu, odlazak na odmor sa devojkom u Vrnjačku Banju i, naravno, Kolonija. Žrtve su morale da se podnesu (oprosti, Zlatibore, te oprosti i ti, Danilo, itd.) tako da sam od pet dana ostao samo (bukvalno) dva i po. Samim tim, neću gnjaviti zvaničnim podacima (samo ću suptilno nagovestiti da posetite sve zvanične društvene onlajn habove za Koloniju, kao i da kontaktirate organizatora Gorana Trajkovića; iskustvo će vam značiti i te kako) nego ću dostaviti zvanični beat-by-beat Kolonije iz moje perspektive, sa naglašenim glavnim akterima.

Avgust peti

Ivan ustaje rano izjutra i hvata bus za Kragujevac. Odatle pokušava da hvata „Ozlemov“ autobus za Rašku, ali mongoloidi iz istog bukvalno teraju ljude sa uzvicima „nemamo mjesta, samo za Berane, samo za Berane“. Meni je bukvalno odbrusio rečima „ma ne idem ja za nikakvu Rašku!“ Smirio sam se tek dovoljno da mu ne smrskam koske i sačekao sledeći bus, čini mi se „Sandžak-Trans“ ili kako god. Tu je vozač bio i više nego ljubazan, samo što je to značilo da ću stići možda par sati kasnije u Rašku, i.e. tačno pred zvanično okupljanje na Semetešu.
Pri izlasku iz busa, Ivan javlja Goranu da je stigao. Goran naglašava da je u to neko vreme i Filip pristigao. Prvi glavni akter ove priče (izuzev Gorana i moje ogromnosti), Filip Stanković je predavač u radionici stripa i animacije „STRAVA“ iz Valjeva. Teške obaveze su ga žestoko umorile, i koliko sam mogao da primetim nije uopšte očekivao mnogo od Kolonije, i to isključivo zato što je onako premoren i rastrzan na sto strana s obavezama bio prosto onemogućen da očekuje išta od ičega. Naravno, Ivan je na sva usta pevao „Tanelorn (Into the Void)“ od nemačkog benda The Blind Guardian; već par godina unazad čita avanture Elrika od Melnibonea majstora Majkla Murkoka i, realno, smorio je i Boga Oca istim. No, dva glavna aktera su se pozdravila, a u to neko vreme su pristigle Goranove saradnice i prijateljice, Danijela i Ivana. Danijela grli Ivana, prepoznajući istog od prošle godine, a Ivana malo zbunjeno potvrđuje da ga je takođe upoznala tada. No, Ime Mog Imena će tek figurirati u ovoj priči. Uglavnom, akteri su pokupljeni i odveženi su na Semeteš.

Ispred Semeteškog jezera su bili učenici iz bezmalo dve škole, one u Raški i one u Beogradu (i da, nije „Raškoj“ već „Raški“; tako mi rekoše iz Raške), a nekako se u toj gomili isprofilisao još jedan glavni akter, Srđan Stamenković. Čovek koji preferira nadimak Srle (i nijedan drugi). Srle, naravno, prepoznaje Filipa, i.e. svog cimera iz dana Leskovačke Smotre, kao i Ivana, i.e. lika kog je svojevremeno blokirao (i odblokirao) na Messengeru. Srle je takođe čovek koji vodi radionice za ilustraciju u rodnom Kragujevcu, te Beogradu i Čačku (sa planovima da se proširi, naravno). Međutim, pomenuh i beogradsku decu, a beogradska deca ne mogu da budu na strip događaju bez večito prisutnog dobrog duha srpskog stripa, jednog i nezamenjivog predavača Vlade Vesovića. I kako to inače biva, Vlada je bio odeven u majicu koja je nosila motive stripa (Korto Maltežanin, cenim? Ne držite me za reč). A sad kad smo van zagrade, isti taj Korto je bio tetoviran na Goranovom ramenu. Čisto detalj vredan pomena. Tu se negde našao i Aleksandar Stevanov iz Makedonije (sada Severne, a vazda u problemima), pisac koji je upravo postao autor sa najviše objavljenih knjiga o teoriji stripa u Makedoniji (sada Severnoj, kao i sa nešto više knjiga o datoj tematici). Čoveku se izgleda svideo Semeteš od prošle godine i rešio je da navrati opet, ka’ što je i red. I ka’ što je i red, Ivan ga je pozdravio uz prisećanje na prethodne susrete. Sitan detalj, ali ni najmanje bitan koliko ovaj što sledi.

Jednom od datih autora je neko svojevremeno pomenuo „Semeteš? Ma to je bara obična, kakvo jezero! Tamo je samo dobro da se spava.“ aludirajući da se ne nada ničemu. Nemoguće je opisati oduševljenje onih glavnih aktera koji su po prvi put kročili kroz drvene kapije etno-sela nastalog prirodnim, neizveštačenim putem, i.e. čistim entuzijazmom lokalaca. Filip i Srle, pogotovo, nisu mogli da veruju gde se nalaze. U tom trenutku se videlo da je Srle pod utiskom da je ušetao u novi svet, a da se Filip polako opušta i da ga umor i napor konačno ostavljaju na miru. Vlada i Ivan su, naravno, već bili ovde ranije. Doduše, Vlada je bio više puta, a samim tim što je nadodao i ovu godinu dovoljno govori o tome koliko voli Koloniju. Ivan je samo morao komotno da doda „rekoh vam?“ (štono bi moj ortak rekao svojevremeno u jednoj urnebesnoj anegdoti, „esam reko?“).

Dakle jezero, brvnarice, most, zle guske, jezero, plutajuća ostrva (dodato je drugo), skrivena laguna, jezero, staze i stazuljci, drveće, jezero, pokoje kuče i mače, miris domaće hrane, jezero, letnjikovci, aroma drveta i vode...pomenuh jezero?

Naravno, glavne aktere je tek čekalo iznenađenje, iznenađenje u vidu sveže izgrađene kuće za smeštaj. I ne zezam se – kuća gde smo noćili je u tom trenutku bukvalno bila završena pre deset dana! Miris svežeg drveta je i dalje bio u vazduhu, a mnogo štošta nije još bilo ni ugrađeno do kraja (poput frižidera, recimo). Ali ništa od toga glavnim akterima nije bilo bitno. Svejedno je kuća bila spektakularna i svejedno je bilo iskustvo i po ostajati u njoj.

E sad, ko se pridružio glavnim akterima u kući. Pa, Filipu, Srletu i Ivanu su se pridružila dva nezavisna, nešto manje poznata, relativno nova i ne mnogo isticana autora, više umetnika koji ne vole da se ističu, par izvesnih gospodina za koje ste možda čuli, a možda i ne, par autora zvanih Željko Pahek i Radič Mijatović (naravno, ne moram da naglašavam da je ovaj živopisni opis Željka i Radiča šaljive prirode i da su obojica svakako velika imena srpskog stripa, ali me je iskustvo naučilo da ima čitalaca koji će se uvrediti kad ovo vide, te moram da aknem ovaj tupavi disclaimer). Pahek, naravno, posećuje Rašku nanovo, oduševljen ambijentom, ali je ovo Miši (Radiču) bio prvi put, i čovek je raspamećen. I naravno, moram da cenim čoveka sa kreativnim i obilatim psovkama poput Miše. Nikada u životu nisam čuo nekoga da izgovara „u pičku strinu“ toliko puta. No, preraspodelili su se glavni akteri: Pahek, Miša i Ivan na sprat, Srle i Filip u prizemlju. Ako se ne varam, naša kuća se zvala „Beograd“ (i naravno, niko u njoj nije bio Beograđanin...maltene kao pravi Beograd). Ostale kuće su takođe imale imena poznatih gradova. Većina legit Beograđana je noćila u „Dubrovniku“.

No, nakon bacanja stvari u kuću, akteri su se dislocirali i spustili natrag na jezero. Usledio je bogati dan prepun nonšalantnog crtanja, zajebancija, ručkova i večera, šetanja, fotkanja i razmenjivanja iskustava. Ustanovilo se par stvari: da je Ivan baksuz po individue okolo sebe (i dalje pamtim razmenu „Dobro je dok si još živ i zdrav, Srle.“/“Ćuti bre, kretenu, ne izazivaj!“; parafraziram, naravno, Srle će me ispraviti ako grešim), da Srleta pomenutog u zagradi izgleda svi glavni akteri vole da čačkaju zbog jako prirodnih i robustnih reakcija, da Miša voli pecanje iako ni sam nije neki pecaroš, da je Pahek svojevremeno zbog nekog oboljenja ili nesrećnog slučaja morao da stavlja kokain u oči, da je jedna Goranova učenica grlatija od maltene celog Semeteša (iako je sama po izgledu jako sitna i tanacka kao čačkalica) i da su Leskovčani, redovni gosti Kolonije, ovaj put došli bez predavača (bili su tu samo Mina, Andrijana i Stefan). Naravno, u jednom trenutku su Ime Mog Imena i Ivan razgovarali, što je Srle fotkao, a njih dvoje primetili i namestili se lepše za drugu fotku. Upamtite događaj za kasnije.

Došlo je veče, a i vreme za prvo zvanično predavanje. Inače je raspored bio carski: u toliko sati doručak, do toliko sati crtanje, pa ručak, pa crtanje, pa večera, pa predavanje, pa slobodne aktivnosti. Dame i gospodo, ovako se organizuje festival! I ne, nisam ni najmanje ironičan. Ovo je recept za opuštenu atmosferu, kreativni naboj i kvalitetno druženje. No, predavanje. Reč su držali, pred aktivnom i atentivnom publikom, svi predavači (i učesnici) iz različitih škola. Isprva su to bili Goran i Vlada Vesović, kao „domaći“, te su reč nastavili Srle i Filip, a potom Leskovčani. Reč je dobio i Aleksandar Stevanov, koji je govorio o Velesu i o Strip Centru u Makedoniji (sada Severnoj, a povremeno i stripovskoj), kao i o njihovoj Koloniji koja je (ako se ne varam, a dopuštam sebi da grešim) donekle inspirisana Raškom i Semetešom. Bogami, slušalo se, komentarisalo se, a što je najbitnije – razmenjivale su se ideje. Ključ festivala upravo i treba da bude u tome, u razmeni ideja bez pretenzija, hvatanja zjala i praznih reči. Kolonija je u tome već uspevala, a tek je bilo prvo veče.

Prva noć je provedena aktivnije no što su to glavni akteri hteli. Filipa je umor stigao te je zaspao bez pardona. Miša i Pahek su zaspali bez problema, ali su Srle i Ivan ostali budni duže no što je trebalo. Srletu je zasmetao hrktaj kolege, a Ivanu zrikavac koji je pravio više buke no što bi trebalo. Ukupno je spavao dva sata.

Avgust Šesti

Naravno, od glavnih aktera Ivan i Srle su bili prvi budni. Ivan se diskretno dislocirao ispred kuće i uzeo svoje knjižiče od hiljadu i kusur strana (znam, niste pitali, ali svakako dostavljam naslov – Elric: The Moonbeam Roads). Čitanje uz ranu zoru na Semetešu je raj na zemlji. Sunce se polako penje, vreme je tek taman hladnjikavo da prija, a priroda se lagano budi na način koji treba da se doživi, ne da se opisuje u predugačkim izveštajima sa festivala poput ovog. Ivanu se brzo pridružuju Mina iz Leskovca, Miša i Srle. Razgovara se o odnosima ljudi danas, o stripu nekad i sad, o poslovima i nalaženju istih, kao i o silini zvanoj „Semeteški pejsaž u ranu zoru“. Ovde ulaze novi akteri u priču, koje namerno nisam pominjao u prvom danu do ovog trenutka. Naime, Ivan ovde upoznaje Aleksandru Cvetanovski, tanacku curu sa multikolor frizurom koja se bavi kolorisanjem minijatura. Kroz razgovor saznaje da njen dečko, Marko Miladinović, zajedno sa njom drži studio za rad na minijaturama pod imenom „Craftworld Studio“(reference radi, u pitanju su figure za fantasy igre kao Warhammer ili bilo šta sa sličnom tematikom). Marko je, naravno, bio prisutan u Semetešu, i njih dvoje će iste večeri održati predavanje, no da ne brzamo sa pričom. Drugi akter kog valja pomenuti je Darko Stojanović, čovek čija je izložba ove godine krasila galeriju Centra za kulturu „Gradac“. Naravno, Darko i Ivan se takođe „znaju“ od prošlog Semeteša, te je blagi pozdrav bio dovoljan.

Avgust šesti je bio bombastičan. Pun nove energije, Filip je nacrtao bezmalo pet (ako ne i sedam) crteža. Srle je polako, ali sigurno radio na jednom koji bih, svega mi, ja lično odabrao za plakat za sledeću Koloniju (dobro, to je kod mene trajalo dok zapravo nisam video sledeći Srletov crtež, no o tom potom). Ivan se latio dve sveščice; u jednoj je, prvi put posle dugo vremena, rešio i sam nešto da nacrta (loše), dok je u drugoj lagano piskarao priču za jedan budući projekat. Vlada i Goran su kružili širom Semeteša, ali je negde usput predavač škole stripa „Đorđe Lobačev“ konačno zgotovio interesantnu ilustraciju samuraja na srpskom selu. Onda je polako usledila komedija u mnogo činova. Ime Mog Imena je zaturila jedan bitan dokument i zbog istog se pomalo uspaničila. Isti taj dokument (neću reći koji, da ne ofiram) je Srle našao kod našeg letnjikovca i dostavio joj ga, na njeno opšte zadovoljstvo i olakšanje. Naravno, kako ga je zagrlila u znaku zahvalnosti, Srle je impresivno uzviknuo „Aaa, Ivane, crkni!“ Ivan nije mogao a da se ne nasmeje naglas na ovu spektakularnu zazubicu, rekavši „Eh, uvek ću imati Danijelu“; prisutna Danijela se naravno uključila u zajebanciju. Ali se zajebancija i te kako nije završila ovim događajem. Televizija „KCN“ (i voditeljka Gordana Milovanović) je intervjuisala Srleta i Ivana. Srle je već ranije bio na televiziji i njegov intervju je prošao super, bez ikakvih problema. Ivan, doduše, ima strah od kamere, te pred istom kreće da lupeta, te je njegov intervju završio sa „...voleo bih da više ljudi i van sfere umetnosti posete Semeteš, pa makar videli i nas, strip autore, mi čudaci kakvi jesmo...“, na šta je sirota Goca sa Džokerovim osmehom lagano napustila letnjikovac. Srle je naravno napravio opasku „al pazi, ajde da je rekao „ja čudak“, ali nas je sve zeznuo ovim „mi čudaci!“, ej...“. Gušeći se od smejanja, Filip je skicirao dotični intervju i savršeno je obesmrtio izraz lica voditeljke koja je razgovarala s čudakom.

Bližila se večera. Goran i njegova supruga su redovno kružili i razgovarali što sa gostima, što sa domaćima. Ovde sam konačno upoznao i Goranovog sina Davida, jednog od onih retkih momaka kome je glava stvarno na mestu i koji je neverovatno talentovan i bistar. Interesantno je pomenuti da sam upoznao i izvesnog Nikolu Gotića. Za njegove radove savetujem da guglate „The Ingrid’s Manoeuvre“ i da uživate u istom. Priča iza Gotića je ta da ga je na jednom Game Meet-Up-u negde upoznao moj sameštanin i strip autor (i svojevremeni sapićeločitelj, kao i davnašnji Vesovićev učenik) Vlada Jovanović Naf. Isti taj Naf je Gotićev strip digitalno prosledio meni da ga lepo overim i recenziram, što sam i hteo da uradim, ali su obaveze uzele maha. Snimio sam isti strip kod Gotića u štampanom formatu na Semetešu, zadenuli smo razgovor i fino se skapirali. Jedno što moram da pomenem kod Gotića je to što se čovek jako iskreno i jako eksplozivno oduševljava oko maltene svega, što je pomalo smešno, ali nadasve šarmantno i prirodno. Razgovaralo se i o potencijalnoj saradnji, ali o tom potom.

Goran je u jednom trenutku konačno smognuo vremena da mi nešto nacrta, te smo porazgovarali o par stvari. Pridružili smo se Srletu i Filipu ubrzo nakon toga kod ležaljki blizu jezera. U prevodu, maltene ista postavka sa prošlogodišnje tribine o domaćim strip školama koju sam vodio u Leskovcu (falio nam je još samo Vamši). Tu, na licu mesta, smo govorili o idejama kako da se unapredi Kolonija, a razmenjivalo se mnoštvo informacija o samom radu na stripu, sa decom, itd. Za večeru smo sva četvorica zaseli sa Goranovom suprugom Aleksandrom i čavrljali ni o čemu. Nekako je tu negde Goranov učenik Filip prišao Ivanu i zamolio ga da pozove Ime Mog Imena zarad nečega. Naravno, u pitanju je bio moj raniji odlazak i refundiranje karte, te sam probao da ulovim mrežu i da je pozovem. Nakon poziva, Ivan se vraća, seda pored Srleta i servira kontrazazubicu u vidu blagog govora, maltene šapata: „Aha. Ime Mog Imena mi je dala broj. Sad imam njen broj. Koji mi je ona dala. Crkni.“ Njegova kontraopaska je uključila nešto tipa „sad ćeš non-stop da je zoveš“.

Posle večere je usledilo predavanje, propraćeno nestankom (i dolaskom) struje. Prvo je Darko Stojanović, na njemu karakterističan način, jasno i nedvosmisleno objasnio kako treba probiti sebe u svetu ilustracije i kako uspeti komercijalno. Saveti su mu od prvog do poslednjeg bili na mestu. Ali je, nakon dolaska struje, predavanje Marka i Aleksandre o kolorisanju (pa i pravljenju) minijatura bilo spektakularno i, barem po meni, dominiralo Kolonijom u globalu. Jednostavno je svako odatle nešto mogao da nauči. Mladi crtači su saznali kako se koloriše figura, šta mladi par kreativaca koristi za razne teksture, do koje mere stilizuju, koliko zalaze u detalje, gde su sve gostovali sa svojim radovima, itd. Stariji autori su naučili mnogo toga o svetu kupoprodaje minijatura i sami su, sa svoje strane, dostavljali korisne savete. E sad, očekivalo bi se da je neko poput mene, pisac i scenarista, ispratio ovo predavanje bez da nauči išta korisno samo zbog prirode profesije (i hobija) kojom se bavi. Ali ne, upravo se suprotno desilo. Sam prilazak materiji od strane Aleksandre i Marka mi je dao nove ideje za, recimo, formiranje kadrova ili pripovedanje u novim medijima. Naravno, svo troje (Marko, Aleksandra, Darko) su svojevremeno na neki način znali Vladu Vesovića, te je i on redovno ubacivao komentare. Jednoj razmeni prosto nisam mogao da odolim, te je prenosim ovde. Dakle, na platnu kroz projektor pljušti slika figure anđela kako probada demona. Marko i Aleksandra pričaju malo o teksturi krila i o odabiru zlatne boje za ista. Vlada, inače jako pobožan čovek, kaže nešto tipa „Pa dobro, anđeli nemaju baš takva krila, kod njih ima to, to i to, a nema to to i to.“ Potom dodaje „A i anđeli inače nose to i to, a rade to, to i to.“ Ja, inače agnostik i nimalo pobožan, kažem nonšalantno „A i anđeli ne postoje“, što automatski promptuje Vladinu reakciju „Kako to anđeli ne postoje, šta pričaš bre?!“ i konsekventnu graju i smeh u publici. No da se vratimo na glavno. Ključni detalj ova dva predavanja? Svi su ostali najmanje sat vremena posle I DISKUTOVALI O ISTIM SA PREDAVAČIMA. Niko se nije razbežao, niko nije otišao da spava ranije, svi su bili tu i aktivno pričali sa Darkom, Markom i Aleksandrom o...pa, o maltene svemu iole tangentalno vezanom za predavanja. Dame i gospodo, ponavljam – ovako se organizuje festival!

Noć je provedena u dubljem snu ovaj put. Treba da pomenem da uopšte nisam ni osetio umor ovog dana, iako sam prethodno veče spavao pomenuta mitska dva sata. No, sledeći dan je meni bio poslednji na Semetešu, ali se kod ostalih tek zahuktavala Kolonija.

Avgust Sedmi

Opet rana zora, opet čitanje Elrika, opet druženje sa ranoraniocem Srletom. Dan pre toga, Filip je odradio panoramsku fotku Semeteškog jezera koja je raspametila kvalitetom. Ivan je probao da odradi panoramsku sliku ostrvca sa zlim guskama. Zadržao je dve fotke, jednu uspelu i jednu neuspelu. Uspela izgleda spektakularno, ali neuspela deluje kao da je Dr. Strejndž došao na Semeteš i zamuljao ga njegovim mađijama. Naravno, Srle je nagovestio da Ivan zadrži obe fotke, što je i učinjeno.

Kad smo kod Srleta, dan pre toga su ga ostali akteri iz „Beograda“ čačkali da hrče. Naravno, Srle to prvo veče nije hrkao, te se protivio datoj replici. Međutim, to drugo veče su svi u „Beogradu“ hrkali...svi sem Ivana. Automatski je ustanovljeno da je Ivan najmanje iritantan kada spava, što ne čudi. Uz par telefonskih poziva, saznah kada mi je bus za Kragujevac, te sam mirne duše sačekao Gorana i Aleksandru da se vrate na Semeteš i zamolio iste da me odbace do stanice. Neću navoditi razlog zašto su bili van jer nije ni bitan, bitna je hemija između glavnih aktera i bračnog para iza Kolonije.  Ne mogu da vam opišem koliko su mi fascinantni i Goran i Aleksandra. Ono jes, žena ne voli ni da vidi alkohol (što me ubada u srce, al preživeću) ali je živa vatra i nema dlake na jeziku. Naravno, samo takva kombinacija (Goran, Aleksandra i David), kao i tag-team raških valkira Danijele i Imena Mog Imena, mogu da izguraju Koloniju i da ostave goste željnim da se vrate nebrojeno mnogo puta potom. Na moju žalost, moralo je da se krene. Pozdravio sam se sa Mišom i Pahekom (uz obavezivanje na sledeći susret), sa Vladom i njegovim učenicima, sa Nikolom Gotićem i, naposletku, sa ostalim glavnim akterima, i.e. Srletom i Filipom. Nažalost, ne stigoh da se javim Leskovčanima, ali biće prilike dogodine za nove susrete.

Na stanici su Goran i Aleksandra čekali autobus sa Ivanom, iako im je dotični čudak par puta rekao da ne moraju da se cimaju zbog njega. Umalo nije zaboravio torbu u Goranovom autu (što je promptno Srle iskoristio za zajeb tipa „brate, poneo si nam ključeve od kuće, kako sad da uđemo?“). To veče je bilo namenjeno za izložbu Darka Stojanovića, koju sam eto morao da propustim. Ali se avantura za Ivana nije završila odlaskom na stanicu. Autobus je, naravno, kasnio 40 minuta. Po nekoj satnici, došao bi negde oko 17:20 u Kragujevac, odnosno u tačno vreme kada drugi prevoznik kreće iz Kragujevca za Svilajnac. Naravno, na moju sreću, i taj autobus redovno kasni, te nisam morao da čekam noćni prevoz, već sam komotno izašao iz ovog i ušao u naredni, gde je bila moja drugarica Dragana, inače profesorka francuskog jezika koja upravo radi na doktorskoj disertaciji i prijateljica po pisanju i književnosti. Družilo se i pričalo čitavih skoro-pa-sat vremena do kuće.

Avgust Osmi

Kolonija i dalje traje ovog dana. Ivan je u Svilajncu, kupuje poslednje stvarčice za put u Vrnjačku Banju. To jutro mu stiže poruka od Srleta preko Vibera, gde se fotka pored Imena Mog Imena i Danijele (a i Gotić je tu napravio mini-foto bombu), sa komentarom – citiram! – „...slika se zove „zazubice“...“ Kolonija je prošla, ali naše nadmetanje nije.

Avgust Trinaesti, Vrnjačka Banja

Ivan i njegova devojka se spremaju da izađu u šetnju. Iz radoznalosti, pišem Imenu Mog Imena da vidim kako je preživela festival (i one peripetije sa dokumentom), na šta ona odgovara, na moje iznenađenje, da je u Banji. Manje od pet minuta potom je srećemo sa njenom koleginicom iz Makedonije (sada Severne, tada ni blizu Vrnjačke Banje) Lilijanom. Ne, ne Ljiljanom, Lilijanom. Naravno, odmah iniciram fotkanje i naglašavam da je svrha fotke udaranje zazubice Srletu, na šta Ime Mog Imena dodaje „pa da, taman da se slikaš sa tri žene“. Na poslate fotke (uz moj komentar „Also, zazubice. Zub za zub.“) Srle odgovara da joj je on i pomenuo da sam u Banji. Atmosfera Kolonije se očito širila i par dana po završetku iste, što sam želeo da dočaram devojci tako što sam zamolio Filipa da mi fotka i pošalje ilustraciju „mene čudaka i iskežene voditeljke“. Filip je molbu uslišio.

Epilog

Mnoge stvari sam izostavio. Izostavio sam moje konverzacije sa Goranovim i Vladinim učenicima, Filipovo druženje sa mlađim članovima Kolonije druge večeri, interne fore Darka i Vlade, dubokoumne razgovore o figurama superheroja/crtaća/anime likova/filmskih likova, druženje sa izvesnim kuvarom koji je radio duborez za jedan odeljak etno-sela, razgovore sa arhitektama o dodavanju makete jednog brodića kojim je jedan meštanin otplovio do Australije (?!) i koji je tokom Kolonije zapravo i bio u Semetešu nedaleko od nas (?!?!), grupicu boema koji su slavili neku zgodu bukvalno od deset ujutru do deset (i jače) uveče uz akustične instrumente i starogradske pesme, onaj drugi Srletov crtež... A opet nisam u detalje pokrio ni zvanične podatke sa same Kolonije (izložbu, druga predavanja, obilazak manastira, odlazak u centar Raške, eventualno objavljivanje novog broja „Ras Comic-a“). Izostavio sam čak i to da sam, za vreme Kolonije, aktivno  bio u kontaktu sa predavačem iz strip škole u Prnjavoru (predavačem kog sam po kratkom postupku povezao sa Goranom za buduće susrete) te jednim mladim banjalučkim crtačem koji radi na kratkom nam stripu i jednom mladom umetnicom iz Varne koja je prolazila kroz malo teže trenutke.  I naravno, izostavio sam i interesantan izazov između Filipa, Srleta i mene zvani „crtaj na temu koju ti zadam“. Rezultati su bili negde super, negde katastrofalni.

Čemu onda ovako „prazan“ tekst? Pa, Kolonija je, glede festivala, neverovatno inovativna, te cenim da ove godine zaslužuje i inovativniji tekst od pukog nabrajanja faktoida. Ono jeste, proteže se na 3.500+ reči i malo (više) je kolokvijalan, ali ovaj tekst  pred vama je prepun prostodušnog divljenja i radosti. Ne treba da predlažem ljudima da idu sledeće godine u Rašku, taj predlog se podrazumeva, potpisuje, podvlači i podupire i te kako zasluženim superlativima. Zato taj deo takođe izostavljam. Narode moj, ovakve avanture govore za sebe. Po treći i poslednji put ponavljam, ovako se organizuje festival. A ovako se i provodi na istom – šaroliko i uz pregršt iskrenih emocija.

Ivan Veljković, 21. avgusta 2019.
Objavljeno: 30.08.2019.
Program Međunarodne strip konferencije...     Press: KragujevacComicCon

     Program Međunarodne strip konferencije "Kragujevac, godine devete":
     Mesto: Narodna biblioteka Vuk Karadžić; Zorana Đinđića 10

     Petak 30. avgust
12.00 Jednosatna radionica stripa u vrtiću Neven. Predavači Sabahudin Muranović Muran i Rufus Dejglo.
15.00 Animirani film „Duh u oklopu“ (1995), stručna analiza tokom projekcije filma o odnosu stripa i filma
16.30 Predstavlјamo: Knjiga „Sat“ (Pčelica, Čačak) — potresna istinita priča o srpskom vojniku u Prvom svetskom ratu. Najtiražniji domaći strip naše epohe štampan u 2.000 monografija i 120.000 svezaka, laureat Beogradskog sajma knjiga 2018. Autori Dragan Lazarević, Vujadin Radovanović i Rade Tovladijac. Strip prati obrazovna studija o Srbiji u Prvom svetskom ratu.
17.00 Predstavlјamo kapitalnu ediciju „Mali Nemo u Zemlјi snova“ (Makondo, knjige 1-5). Govori Zoran Stefanović. Uz SAD i Nemačku, Srbija je treća zemlјa na planeti koja je u knjigama kompletirala remek-delo svetskog stripa „Mali Nemo u Zemlјi snova“, sa poklonom čitaocima: istoriografskom studijom od 125 autorskih strana Zorana Stefanovića koja nam približava život i opus genijalnog Vinzora Mekeja, ali i tumači njegov uticaj na srpsku i jugoslovenske kulture.
17.30 Predstavlјamo: „Crne besmislice“ – dragulј srpskog humorističkog stripa u izvođenju Božidara Milojkovića BAM-a, Dragana Lazarevića i Lazara Odanovića odnedavno spasen i dostupan francuskoj i srpskoj publici, posle više decenija. Početak kapitalne edicije Udruženja stripskih umetnika Srbije „Karike i oblaci: Biblioteka karikaturalnog stripa“. Zajednički projekat beogradskih kuća „Forma B“ i „Makonda“.
18.00 Besplatno podela primeraka fanzina o Zagoru.
18.00 Promocija fanzina Zagor, priče "Lov" i "Bez kraja". Sabahudin Muranović, Nikola Tasković i Zlatibor Stanković vam predstavlјaju Zagora u do sada neviđenom izdanju. Dođite i vi po svoj besplatan primerak!
18.30 Predstavlјanje gosta: Rufus Dejglo (Rufus Dayglo) je britanski strip umetnik, ilustrator i animator. U pitanju je svetski priznat autor, u devetoj umetnosti najpoznatiji po radu na serijalima "Tank girl" i "Sudija Dred", kao i u magazinu "2000 AD". Široj javnosti je poznatiji po učešću u kreiranju vizuelnog identiteta benda "Gorillaz", kao i animaciji filmskog blokbastera "Svemirsko zakucavanje" (Space Jam).
19.00 Promocija knjige „Duh u oklopu“, „Darkvud“, 2019. Govore Aleksandar Nešić, Miša Mijalković i Emina Ignjatović.

     Subota 31. avgust
16.00 Stručni skup „Stripska Azija, stripska Evropa ili prosto Evroazija“. Predstavlјamo 54 izdanja japanskog stripa i njihove autore u izdanju „Darkvuda“. 
- Napad titana (8 knjiga), autor Hađime Isajama
- Beležnica smrti (6 knjiga), scenarista Cugumi Oba, crtač Takeši Obata
- One Piece (17 knjiga), autor Eićiro Oda
- Naruto (18 knjiga) , autor Masaši Kimoto
- Uzumaki (tri knjige),
- Udžbenik „Manga - brzi kurs“ srpske umetnice Mine Petrović
16.30 Tribina "Moj strip je moćniji od tvog" - učestvuju Nikola Dragomirović, Vladimir Milošević, Aleksandar Nešić i Milidar Švonja.
17.00 Dodela diploma polaznicima škole stripa u okviru projekta Kancelarije za mlade "Leto u gradu"
17.00 "O Đorđu Lobačevu i Žiki Bogdanoviću"„Titanska iskra Žike Bogdanovića“ tribina posvećena teorijskom i izdavačkom opusu glavnog srpskog i jednog od vodećih evropskih teoretičara umetnosti stripa. Predstavlјaju se najnovija Bogdanovićeva izdanja: časopis za stripologiju Pegaz, serija knjiga „Život u večnoj sadašnjosti“ i druge knjige eseja, romani i edicija o najvećim modernim ilustratorima. Još jedna kapitalna edicija koju predstavlјamo je „Đorđe Lobačev: Sabrana dela knjiga 1 (1931-1939) - Plava pustolovka i druge priče“, u izdanju kuće „Makondo“ iz Beograda, u saradnji sa Udruženjem stripskih umetnika Srbije, pod pokrovitelјstvom Ministarstva kulture i ifnormisanja Srbije. Prvi put do sada za nekog od naših autora Zlatnog doba dobili smo sabranu ediciju najvišeg standarda posvećenu jednom od očeva srpskog, jugoslovenskog i evropskog stripa Đorđu Lobačevu (1909-2002).
17.30 Predstavlјanje gosta: Rufus Dejglo (Rufus Dayglo) je britanski strip umetnik, ilustrator i animator. U pitanju je svetski priznat autor, u devetoj umetnosti najpoznatiji po radu na serijalima "Tank girl" i "Sudija Dred", kao i u magazinu "2000 AD". Široj javnosti je poznatiji po učešću u kreiranju vizuelnog identiteta benda "Gorillaz", kao i animaciji filmskog blokbastera "Svemirsko zakucavanje" (Space Jam).
18.00 Besplatni stripovi - jednostavno ime za jednostavnu, tradicionalnu, akciju. Dođite po vaše primerke!
18.00 Konkurs Kragujevački Pobednik - proglašenje najbolјih radova. Proglašenje prati i izložba radova.
18.00 Stručni skup, tribina na temu "Vera u stripu i popularnoj kulturi". Učestvuju Episkop pakračko - slavonski Jovan Ćulibrk, dr Miša Đurković, istoričar Vladimir Dobrosavlјević. Moderator Zoran Stefanović, pisac, scenarista, istoričar i aktivista u kulturi.

Napomena:
Svi događaji u okviru Međunarodne strip konferencije "Kragujevac, godine devete" su besplatni.
Sve vreme (od 16.00 do 20.00) će biti aktuelna berza stripa.
Biće priređene i tri izložbe. Izložba radova Rufusa Dejgla, zatim izložba "Duh u oklopu" i biće izloženi radovi koji su stigli na konkurs Kragujevački Pobednik.

Pratite nas na facebook stranici: www.facebook.com/kragujevac.comic.con
Objavljeno: 29.08.2019.
Bosona #9...     Press: Bosona
  ...je stigla u striparnice.

   Poštovani čitaoci,

   Kao što smo obećali u prošlom izdanju BOSONE, deveti (ljetni) broj je pred vama, a deseti spremamo na jesen. Ono što je evidentno, u što ste se i sami mogli uvjeriti, jeste činjenica da iz broja u broj pravimo sve kvalitetnija i obimnija izdanja, pa je tako ovo obima 196 stranica, te uz korice sadrži punih 200 stranica raznovrsnog sadržaja primjerenog svačijem ukusu.

   Ove godine imali smo zapaženu TRIBINU BOSONE na MAFESTU, a naredne godine možda završimo na najvećem Festivalu stripa u Budimpešti i vjerovatno na još nekom regionalnom festivalu devete umjetnosti; sve zavisi od toga gdje ćemo biti pozvani.

   Priča o BOSONI se širi van granica regije, odakle dobivamo mnogepohvale svjetski poznatih strip autora, izdavača i drugih kulturnih eminentnih stvaralaca.

   Vjetar u leđa dobili smo od prošle godine i od Ministarstva kulture i sporta Kantona Sarajevo (o čemu smo pisali u prošlom izdanju), što nam puno znači i vjerujemo da će ta podrška biti nastavljena i narednih godina.

   Na radost čitalaca u ovom broju  donosimo nekoliko  kompletnih ostvarenja svjetske i domaće strip produkcije.

   "ZORA I HIBERNAUTI" Fernanda Fernandeza biće završen u četiri nastavka, umjesto šest kako smo najavili.

   Na naslovnici i poleđini revije smo izdvojili ono najznačajnije što smo odabrali za vas, tako da ćemo, ovaj put najave preskočiti u uvodniku. Ono što nas posebno raduje je saradnja sa značajnim domaćim i svjetskim strip autorima i eminentnim imenima iz svijeta devete umjetnosti. Raznovrsnost i bogatstvo kvalitetnih sadržaja je ono na čemu insistiramo od prvog broja i tu ne pravimo kompromise.

   U ovom broju odškrinuli smo prostor novim temama, kao što su: "Otrgnuto zaboravu", "Strip u književnosti", "Erotika u stripu" etc.  Nepresušno vrelo zanimljivih tema je pred nama - čekaju da budu istražene i objavljene. Inventivnosti, kreativne stvaralačke snage  nam ne nedostaje, možemo samo reći da BOSONA, sa svojim vrijednim i odabranim saradnicima plovi punim jedrima...

   U idućem izdanju BOSONE završavamo sa objavom kapitalnog djela strip umjetnosti "GRIČKA VJEŠTICA", a na proljeće 2020. idemo sa albumskim tvrdoukoričnim izdanjem, na radost čitalačke publike širom regije.

   Ugodno dugo ljeto - do novog susreta i jesenjeg jubilarnog broja!

   Vaš urednik

   Strip magazin BOSONA možete kupiti u striparnicama:
   Agarthi Comics (Sarajevo), Knjižara Alan Ford (Novi Beograd) i Stripovi na kvadrat (Zagreb).
Objavljeno: 28.08.2019.
Zaokružen program 13. Izdanja...     Press: HSF
  ...Hercegnovskog strip festivala.

Jedan grad, dvije galerije, pet koncerata, šest dana, deset lokacija i 50 strip autora i teoretičara devete umjetnosti – predstavlja ovogodišnje 13. izdanje Hercegnovskog strip festivala (HSF) koje je na programu od 6. do 11. septembra.

Izuzetno bogat program počinje ove godine ranije nego prethodnih, jer će već u petak, 6. septembra ujutru u saradnji sa OŠ “Dašo Pavičić”, predavanje i radionice sa učenicima održati Lazo Sredanović, tvorac i autor legendarnog stripa “Dikan” koji ove godine slavi 50 godina od izlaska prvog broja. O najpoznatijem balkanskom stripu će učenicima pričati i pedagozi Iztok Sitar iz Slovenije i Vladimir Vesović iz Srbije, a o Lazu Sredanoviću i ostalim najpoznatijim crnogorskim strip stvaraocima će pričati naš poznati strip teoretičar Luka Rakojević.

Svečano otvaranje je zakazano za 20 časova, sada već tradicionalno na trgu Belavista u starom gradu, nakon čega slijedi obilazak izložbi radova 12 specijalnih gostiju ovogodišnjeg izdanja HSF-a.

Listu specijalnih gostiju koju predovdi Argentinac, legenda strip stvaralaštva Enrique Breccia; čine još britanski trio sjajnih umjetnika Rufus Dayglo, Boo Cook i Simon Davis; Italijani Vanessa Belardo, Pasquale del Vecchio, Andrea di Vito i Mario Alberti, te Španci Raul Allen i Javier Fernandes i dvojica izuzetnih umjetnika sa prostora bivše jugoslavije – Leonid Pilipović alias Punkerstein iz Srbije i Stjepan Štef Bartolić iz Hrvatske.

Veče otvaranja 13. HSF-a zavšava se koncertom sjajnog italijanskog punk-rock sastava Rodeo Clown sa kojima svira i vrhunski strip umjetnik, stari prijatelj hercegnovske strip svetokovine, Antonio Lucchi. Muzičarima sa Sardinije kao predgrupe će nastupiti mladi hercegnovski rokeri bend Kupllung, ali i kombinovani rok sastav Gotam vilans. Sljedećih pet dana u kojima se Herceg Novi potpuno pretvara u scenografiju najboljeg produkta devete umjetnosti i kada cijeli grad diše ritmom HSF-a armija od više od 50 strip stvaralaca, među kojima su sada praktično već rezidentni umjetnici – William Simpson (GB), Moreno Buratini (Ita), Walter Venturi (Ita), Walter Trono (Ita), Antonio Lucchi (Ita), Mirko Čolak (Srb), Aleksa Gajić (Srb), Stevan Subić (Srb), Dragana Kuprešanin (Srb), Zoran Stefanović (Srb), Tihomir Tikulin (Cro), Milko Peko (Cro), Filip Andronik (BiH) – crtaće po trgovima, plažama kafićima, restoranima, družiti se na terasamai ulicama i klubovima i držati radionice i predavanja u školama i galerijama – i to sve besplatno is a ogromnim zadovoljstvom i građana i gostiju ali i samih umjetnika koji svi listom podvlače da im je hercegnovska strip svetkovina, u svjetskim razmjerama omiljena manifestacija posvećena devetoj umjetnosti.

Uz podsjećanje da je 2019. godina prepuna značajnih jubileja iz svijeta stripa, ovogodišnje izdanje HSF-a će biti u znaku obilježavanja tih krucijalnih istorijiskih momenata poput 90 godina od izlaska Tin Tina, 80 godina Betmena, 60 godina Asteriksa, 50 godina Alana Forda i 50 godina najpoznatijeg balkanskog stripa Dikan.

Trinaesto izdanje jednog od zvanično najboljih strip festivala u ovom dijelu Evrope, završava se na “peoples” beach baru koncertom sjajne srpske rok grupe Viva Vops koja je pobjednik kultne muzičke emisije Bunt na RTS-u, čime se realizuje još jedan iskorak u organizacionom smislu i verifikuje početak saradnje HSF-a i Bunta.

http://stripfestival.me/

Program:

Petak, 06. septembar
09:00 – 11:00 Osnovna škola “Dašo Pavičić”
– Predavanje strip Dikan i CG strip stvaraoci i radionice sa učenicima – Sredanović, Sitar, Vesović, Rakojević
21:00 – 23:00 Trg Belavista
– Svečano otvaranje i obilazak izložbi – Galerije “Sue Ryder” i “Josip Bepo Benković“
23:00 – 03:00 Tvrđava Forte mare
– Koncert – Rodeo clown, Gotam vilans Kupllung

Subota, 07. septembar
10:00 – 13:00 Trg Nikole Đurkovića
– Berza stripa
– Crtanje za fanove
– Crtanje na majicama
– Radionice crtanja stripova
– Background DJ-ing: Groovy Castel Nuovo, 2Beat
– Hangout and drink specials – Kino, Radio2B kafe, Old house, Got
16:00 – 01:00 Banja bar – Bla bla beach
– Berza stripa
– Crtanje za fanove
– Crtanje na majicama
– Plaža i morske aktivnosti
– Prezentacije i predavanja uz prigodno druženje i crtanje „at will“
– Mušljada
– HSF žurka – Gump Forest & comp

Nedjelja, 08. septembar
10:00 – 20:00 Restaurant „Jadran“, Škver
– Berza stripa
– Crtanje na majicama
– Crtanje za fanove
– Prezentacije i predavanja uz prigodno druženje i crtanje „at will“
16:00 – 20:00 Crnogorsko Udruženje strip umjetnika, Luka Rakojević, Enrique Breccia
22:00 – 01:00 Forte Mare
– HSF na CAUSTIC FORT

Ponedeljak, 09. septembar
10:00 – 18:00 Restaurant „Yachting club“, Šetalište
– Berza stripa
– Crtanje na majicama
– Crtanje za fanove
– Plaža i morske aktivnosti
22:00 – 01:00 Kafe Pivnica, Šetalište
– HSF žurka – koncert Light under the black mountain

Utorak, 10. septembar
11:00  – 17:00 Luštica Klinci Village
– Krstarenje zalivom
– Crtanje za strip u boci
– Live Art za HSF i Klinci Village
– Radionice sa učenicima sa Luštice i iz Tivta
– HSF party Klinci
22:00 – 01:00 Trg Nikole Đurkovića
– HSF žurka pod Torom

Srijeda, 11. septembar
10:00 – 01:00 Beach bar “Peoples”
– Berza stripa
– Crtanje na majicama
– Crtanje za fanove
– Prezentacije i predavanja
– Škola ronjenja, plaža i morske aktivnosti
– Koncert Viva Vops – pobjednici konkursa emisije Bunt
Objavljeno: 27.08.2019.
Strip vesti news...      Press: Strip vesti
  ...novi broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima tako da je postavljen još jedan broj Samoniklog korov stripa, 557. broj:
     www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/557

Objavljeno: 26.08.2019.
Spoznaja unikatnog, bezvremenog sveta ili...      Autor: Ilija Bakić
  ...kad kitovi iz šume eukaliptusa plivaju
  kroz vazduh – „Ardalen“ Migelančo
  Prada;
izdavači „Modesty stripovi“ i
  „Komiko“ 2018..

„Mi smo ono čega se sećamo. (...) Ali čovek koji ne pamti nije živeo“ ispisano je na korici knjige zagonetnog naslova „Ardalen“. „Sačuvaj svoje uspomene. One su sve što ti je ostalo“ peva Pol Sajmon citiran u toj knjizi. Sred ovakvih izjava i razmišljanja Migelančo Prado (1958), jedan od najosobenijih strip umetnika današnjice u Španiji ali i svetu, otvara lepezu priče koje čine knjigu/grafičku novelu „Ardalen“ originalno objavljenu 2012.g. U njoj će znatiželjni čitalac sresti obične i neobične, stvarne i nestvarne ljude i sudbine i suptilno biti uveden u nekoliko (paralenih) realnosti koje se, opet, stiču i preklapaju u par izuzetnih trenutaka koji potvrđuju nečije postojanje. Sabela, u svojoj ranim četrdesetim godini, posle par ličnih životnih poraza (gubitak posla, razvod), u prelaznom dobu pre ponovog početka (očekivanog razgovora za novi posao), traga za dedom koga, sem u pričama, nikada nije upoznala jer je otišao na Kubu i odatle se nije vratio. Put je vodi u planinsko selo i lokalnu kafanu u kojoj starci uz šoljicu kafe i razgovore troše preostale im dana. Na njena pitanja i molbu za pomoć oni će je, dok se Selija, vlasnica kafane mršti, šale radi uputiti do kuće čudaka Fidela koji je (navodno) preživeo tri brodoloma (pa ga, od „milja“, zovu Brodolomac). Sabela, puna nade, odlazi do Fidela ali susreće starca koji jedva da živu u stvarnom vremenu jer je ušančen u sasvim drugim svetovima u kojima i dalje razgovara sa osobama iz svoje prošlosti; Fidel (to mu nije stvarno ime), ni u šta nije siguran a čak i ako se doseti kakvog događaja, isti brzo zaboravi.

Početni neuspeh neće pokolebati ustreptalu Sabelu jer je njena potraga koliko rezultat neurotičnog odgovora na krah sopstvenog života toliko i način da se frustracije iz detinjstva prevaziđu pa da ona, izlečena, krene (uprkos lošim iskustvima i odmaklim godinama) ponovo u novu budućnost nadajući se (naj)boljem. Zato žena nastavlja da odlazi do Fidela i da sabira fragmente njegovih nesigurnih, ponekad i prevrtljivih sećanja. Ovakav razvoj događaja jača podozrenje staraca koji u tome vide opasnost za sopstveni učmali život. Većina se, ipak, zadovoljava samo gunđanjem ali ne i Tomas čija se zloba hrani onim što vidi i, još više, apatijom ljudi koji ga okružuju i koja ga, konačno, tera u fizičko nasilje sa fatalnim ishodom.

Ipak, uprkos svim ustaljenim, prepoznatljivim obrascima i zakonitostima trivijalne egzistencije, u kulminacijskom/katarzičnom trenu priče dešava se čudo - spoj dve fantazija. Fizička realnost, materijalni zakoni uzroka i posledice biće poništenu u trenu kada starčevu opsesivnu fantaziju - let/plivanje kitova iz šume eukaliptusa kroz plava nebesa - ugleda i Sabela. Tada se za to dvoje ljudi otvaraju metafizička nebesa, obznanjuje se nadmoć i superiornost duha (i duše). Pred tom spoznajom sve materijalno postaje trivijalno, prolazno, nebitno i nedovoljno dostojno pravih (ispravnih) ljudi sposobnih da otvore oči i sagledaju svoj svet upravo onakvim kakav jeste ali, isto tako, i da vide sve druge svetove sa kojima se on prepliće tvoreći onaj ultimativni, singularan, u kome prošlost, sadašnjost i budućnost jednovremeno traju.

Pradova je priča jedna od onih velikih, ozbiljnih i svevremenih. To što je ispisana i iscrtana u formi stripa ne oduzima joj ništa od kvaliteta. Prado je svetlosnim godinama udaljen od oveštalih, korporacijskih strip šablona i suvereno predstavlja strip kao medij bezgraničnih potencijala. Njegovo pripovedanje uverljivo je kako u scenama u kojima je sve jasno i očigledno tako i u onima koje delimično otkrivaju tajne ili nagoveštavaju njihova postojanja. Nelinearnost priče zajedno sa oneobičavanjem stvarnosti i mešanjem raznih vremena gradi hipnotišuću atmosferu koja čitaoca ostavlja bez daha. Povremene dokumentarističke pauze (citati dokumenata, novinski članci, intervjui, faksimili karata...) pojačavaju realističku uverljivost ali i gotovo magijsku opčinjenost natprirodnim prikazanjima. Prado majstorski koristi snagu slika i njihovog kolora da bi upotpunio reči odnosno da bi onim što se vidi digao priču na novi nivo, nivo primarne opinjenosti prizorom koji je izvan iskustveno-realnog. Jer, koliko god da je briljantno prikazivanje facijalnih mimika i grčeva još je imresivnije njegovo slikanje prizora pod morem preplavljenih svetlom koje nije od ovog sveta. Koliko god bili slikarski  besprekorni (minimalistički) prizori čaša na stolu još su impresivnije neobične, fantazmagorijske ribe koje plivaju po vazduhu Fidelove kuće. Konačno „izmirenje“ svetova može se videti u prizorima jarkih jesenjih krošnji i impozantnom (gotovo arhetipskom) plivanju kitova kroz vazduh.

Rečju, „Ardalen“ (što je ime vetra koji dolazi s mora i prodire u unutrašnjost kopna noseći mirise soli i joda) čudesan je spoj slike i reči zapitan nad tajnama postojanja u fizičkoj stvarnosti i metafizičkoj nadrealnosti i kao takav uzbudljivo je remek-delo svekolike Umetnosti kome  treba pokloniti punu pažnju.

(„Dnevnik“, 2019)
Objavljeno: 25.08.2019.
Strip: Noćni sud (118)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 25.08.2019.
Strip: Cane (376)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 24.08.2019.
Izašao je novi strip Tomaža Lavriča...     Press: Strip.art.nica Buch
  ...Izšel je nov strip:
  Tomaž Lavrič: Tolpa mladega Ješue 3 – Kralj.

Palestina, leto 64. Zgodovinar Zaharija, goreč pripadnik obskurne, preganjane verske sekte, zbira pričevanja o življenju božjega izvoljenca iz Galileje. Ob pomoči vina in srebrnikov mu uspe pregovoriti starca Aarona, zadnjo živo pričo dogodkov, da mu razkrije resnično zgodbo o čudodelcu Ješui. A ta ni takšna, kot bi si je želel.

V deželi vre, pripravlja se vstaja. Čudodelec Ješua je proglašen za novega mesijo, od boga izbranega voditelja Judov, ki bo popeljal ljudstvo v sveto vojno. Na čelu vznesene množice vkoraka v Jeruzalem, središče verske in posvetne oblasti, vendar že med pohodom na Veliki tempelj krenejo stvari strašno narobe.

Sveto pismo nove zaveze je le skupek besedil, ki so jih po ustnem izročilu zapisali različni pisci mnogo let po dogodkih, ki jih opisuje, nato pa so jih še stoletja dodajali, odvzemali in prekrajali vse do različice latinske Vulgate v začetku 5. stoletja in njene dokončne potrditve na tridentinskem koncilu leta 1546. A kaj se je zgodilo v resnici? Kakšna bi bila lahko resnična zgodba o življenju Ješue, božjega izvoljenca, začetnika največje svetovne religije, okleščena vraževerja in blodenj, olepšav in pretiravanja, političnih kompromisov in cerkvenih dogem?

Poskus povsem ateistične razlage življenja nekega mesije.

Cena: 19,00 eur

Predstavitev s podpisovanjem bo 5. septembra ob 19:00 uri
v Strip.art.nici Buch (www.stripi.si).

Objavljeno: 23.08.2019.
Strip revija Večernjeg lista br. 72...     Press: Stripforum
  ...kolovoz/avgust 2019.

HOMBRE: Smrt ima oči boje snijega Scenarij: Peter Wiechmann · Crtež: Rafael Méndez
Ima li prikladnijeg stripa za ove kolovoške vrućine od westerna smještenog u planine Stjenjaka zavijene dubokim snijegom? Naš stari znanac Hombre, bjegunac pred zakonom i nepravdom vraća se na stranice Strip revije Večernjeg lista pustolovinom u kojoj će pokušati nemoguće – prevesti karavanu doseljenika preko smrtonosnog planinskog prijelaza. Vezano uz ovaj strip pročitajte i priču o legendama Divljeg zapada: Gorštaci i traperi.
PRIVADO: Posljednja prilika Autor: Alfonso Font
Posljednja prilika da uživamo u briljantnim krimićima iz serije Privado čiji su glavni junaci propali privatni istražitelji. Još jedna odlična Fontova studija ljudske psihologije, ovoga puta bavi se ovisnošću o kocki i izdaji povjerenja.
KARDINAL Autor: Tomislav Košta
Kratak strip o posrnulom svećeniku iz kista Tomislava Košte otvorit će mnoga pitanja, no dati malo odgovora.
ROMEO BROWN: Ratoborne žene Scenarij: Peter O’Donnel · Crtež :Jim Holdaway
Tamo neke davne 1959. godine seksualna je revolucija tek započinjala, što se jasno vidi u ovoj epizodi Romea Browna. Uredništvo se ograđuje od stavova iznesenih u ovome stripu i poziva vas da u njemu uživate kao da se radi o Shakespearovoj Ukroćenoj goropadnici (jer strip je i umjetnost, zar ne?).
JUTRO ZA UŽASNU SREĆU (2/2) Crtež: Michal
Suchánek · Scenarij: Ondřej Neff

Ne propustite ni…
ŠIC-MICAutor: Walter Neugebauer
TATICAAutor: Nob
PEANUTSAutor: Charles Schulz

     Čitajte nas, pišite nam, posjetite na www.stripforum.hr i Facebooku.

Objavljeno: 22.08.2019.
Internacionalna strip kolonija...     Press: Tome Trajkov
  ...VELES 2019.

   Од 21 до 25 август во Велес, во живописните спомен куќи на Касапови, бисери на македонската стара архитектура, ќе се одржи втората Интернационална стрип колонија „ВЕЛЕС 2019“. Оваа година македонската стрип сцена ќе биде почестена со присуство на гости од; Финска, Словенија, Србија, Хрватска, Грција а ке учествуваат, секако, и автори од нашата земја.

   Согласно на досегашните искуства при организирањето на досегашните салони, Стрип центар на Македонија со седиште во Велес од лани воведе нов начин на организирање, при кој активностите се поделени
   1. Интернационален конкурс за стрип и
   2. Интернационална стрип колонија
   3. Дополнителна изложба на стрип во град кој ќе биде накнадно избран

   Присутните стрип уметници мегусебно ке другаруваат и творат стрипови на слободна тема, кои ќе најдат свое место во пригодно издание.

   Искуствата и впечатоците од лански  организираната стрип колонија во Велес се повеќе од позитивни. Токму тоа беше поттик да тимот на СЦМ-Велес со уште поголеми амбиции ја организира и овогодинашната колонија, со уште поголем територијален опсег.

    Македонската стрио сцена ќе биде застапена со автори од разни генерации, коишто ке го развиваат својот талент под будното око на проф. Владимир Весовиќ од Белград, признат светски уметник и оснивач на стрип школата “НИКОЛА ЛОБАЧЕВ“ во Белград.

Objavljeno: 21.08.2019.
Na Letećem startu...     Press: Čarobna knjiga
  ...THE BEST OF SPAJDERMEN 1.

   Najbolje, najzabavnije i najznačajnije epizode prijateljskog heroja iz komšiluka!

   SAGA O HOBGOBLINU NA LETEĆEM STARTU PO CENI OD 1.140 DINARA!
   192 strane, pun kolor!

   AMAZING SPIDER-MAN #238-239, #244-245, #249-251; PETER PARKER, THE SPECTACULAR SPIDER-MAN #85
   Prelistajte ovo izdanje: issuu.com/carobnaknjiga2/docs/spajdermen_...

   Nemojte propustiti prvo izdanje nove edicije The Best of Spajdermen, posvećeno HOBGOBLINU!

   Proizašao iz nasleđa Zelenog Goblina, Spajdermenovog najistrajnijeg neprijatelja, dolazi nam smrtonosni Hobgoblin! Njegov pravi identitet jedna je od najsloženijih misterija s kojima se Spajdi ikad suočio. U sporednim ulogama u ovoj slavnoj sagi naći će se Crna Mačka, Kingpin, Madam Mreža, Meri Džejn i drugi.

   Pogledajte kako su tekle Spajdermenove rane bitke protiv jednog od njegovih najubojitijih neprijatelja!

   „Saga o Hobgoblinu” je na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga” u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford” na Novom Beogradu, Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books” u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.140 dinara, od srede, 21. avgusta, do subote, 24. avgusta. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.250, a u ostalim knjižarama 1.699 dinara.

Objavljeno: 21.08.2019.
Razgovor sa Petrom Meseldžijom...     Press: System Comics
  ...U sredu, 21.8. od 18 sati u Galeriji Polet...

...ugostićemo Petra Meseldžiju, srpskog slikara, ilustratora i autora stripova.

Petar Meseldžija je rođen 1965. u Novom Sadu. Karijeru je započeo 1981. stripom „Krampi“ u Stripoteci, jednom od najpoznatijih strip-časopisa u zemlji. Posle toga je usledio niz kratkih stripova i rad na „Tarzanu“.

Godine 1991. Petar se preselio u Holandiju, gde je prestao da radi na stripu i posvetio se ilustraciji i slikarstvu. Pocetkom devedesetih je slikao postere i razglednice, a kasnije je radio ilustracije za knjige širom sveta. Ilustrovao je knjigu Kralj Artur i vitezovi okrugla stola za Grim Pres sa Tajvana; Za Scholastic Inc iz Sjedinjenih Država naslikao je 11 korica za knjige dečje fantastike. U Srbiji je saradjivao na knjizi Prognana bića – Srpska mitologija, kao i na zbirci Srpske narodne bajke. Među njegove samostalne knjige ubrajaju se Legenda o Baš Čeliku; monografija Umetnost Petra Meseldžije; zbirka skica i crteža; i knjiga njegovih stripova o „Tarzanu“, „Knjiga o džinovima“ i „Marko Kraljević i zmaj“.

Među mnogim Petrovim nagradama su: Plaketa Zlatnog pera Beograda 1994 i 2017.; Nagrada žirija na 59. svetskoj konvenciji naučne fantastike 2001. u SAD.; Srebrne nagrade za 1997. i 2003., kao i Zlatna nagrada za 2009. koju dodeljuje godišnjak Spektrum – Najbolja savremena fantastična umetnost. Njegovi originalni radovi mogu se naći u privatnim zbirkama u Srbiji, SAD, Holandiji, Belgiji, Nemačkoj, Italiji, Francuskoj, Kanadi, Hong Kongu i Indoneziji.

Dođite da razgovaramo o magiji Petrovih crteža, ćekamo vas u sredu od 18 sati!
Objavljeno: 20.08.2019.
Konkurs Kragujevački Pobednik...     Press: KragujevacComicCon

Konkurs Kragujevački Pobednik – KragujevacComicCon 2019

Udruženje ljubitelja devete umetnosti Svet stripa u okviru Međunarodne strip konferencije „Kragujevac godine devete“ KragujevacComicCon 2019. raspisuje konkurs KRAGUJEVAČKI POBEDNIK u kategorijama:
1. konkurs za strip KRAGUJEVAČKI POBEDNIK – do 16 tabli, tema slobodna.
2. konkurs za strip KRAGUJEVAČKI POBEDNIK kategorija MUNJA za uzrast do 15 godina – tema slobodna.
3. za najbolju ilustraciju DIKANA, povodom njegovog 50. rođendana.
4. za najbolju ilustraciju likova iz serijala ALAN FORD – povodom njegovog 50. rođendana.
5. za najbolju ilustraciju likova iz serijala ASTERIKS – povodom njegovog 60. rođendana.
6. za najbolju ilustraciju BETMENA – povodom njegovog 80. rođendana.
7. za najbolju ilustraciju TINTINA – povodom njegovog 90. rođendana.
8. za najbolju ilustraciju TARZANA – povodom njegovog 90. rođendana.



VAŽNO: Delovi konkursa koji se odnose na ilustracije imaće podkategorije za učesnike do 10 i 20 godina. Želja nam je da nagradimo najbolje radove učesnika različitih uzrasta.

Sponzori nagrada za pobedničke ilustracije su brojne izdavačke kuće koje objavljuju stripove i striparnica Svet stripa iz Kragujevca.

Nagrada za najbolji strip KRAGUJEVAČKI POBEDNIK je plaketa Branko Plavšić koju Svet stripa tradicionalno dodeljuje već devet godina.

Nagrada za najbolji strip KRAGUJEVAČKI POBEDNIK u kategoriji MUNJA uzrasta do 15 godina je istoimena plaketa u čast velikana stripa Zdravka Zupana.

Pravila učešća:
• VAŽNO: autori stripa ili ilustracije mogu biti iz bilo kog mesta zajedničke nam planete, bitno je da imaju mogućnost da nagradu preuzmu u Srbiji (bilo da će to oni učiniti lično ili će nekome dati ovlašćenje).
• Autor može učestvovati na konkursu sa najviše tri prijavljena rada u svakoj kategoriji.
• Uz rad obavezno dostavite sledeće podatke: ime rada, ime i adresa autora, mail adresa, broj mobilnog telefona i kraću biografiju.
• Radove primamo na dva načina i potpuno je svejedno koji ćete izabrati:
   – skenirane radove (isključivo JPG ili TIFF) u rezoluciji 300dpi (i većoj) šaljite na: kragujevac@comiccon.rs
   – originale ili odštampane kopije šaljite na adresu Svet stripa, Branka Paraća 1a, 34000 Kragujevac.
Rok za prijem radova je utorak 27. avgust 2019. godine.
• Primljene radove ne vraćamo.
• Zadržavamo pravo izmene mesta i termina proglašenja najboljih radova.
• Slanjem rada na konkurs svaki učesnik pristaje na pravila učešća.

Objavljeno: 19.08.2019.
Avanture smrtonosne crnke ili...      Autor: Ilija Bakić
  ...gvodena zavesa i mračni ljudi iza nje –
  „Modesti Blejz“ Pitera O'Donela i Džima
  Holdaveja;
izdavač „Darkwood“ 2018.

Modesti Blejz, fatalna crnka, senzualna i smrtonosna, hrabra i nezavisna, pronicljiva i strastvena, prefinjena i skromna jedna je od ikona popularne kulture XX veka. Njena prva inkarnacija bio je u novinskim strip kaiševima koji su gotovo instantno, posle pojavljivanja 13.05.1963, osvojili svet; već naredne godine kompanija „Tventi Senčeri Foks“ kupila je od Pitera O'Donela (1920-2010), koji je stvorio Modesti, prava za filmsku adaptaciju dok je nekoliko izdavačkih kuća zatražilo od O'Donela da strip pretoči u romane. I dok je film, u režiji Džozefa Louzija, sa Monikom Viti i Terensom Stempom, uprkos velikih očekivanja, neslavno prošao (propao) u bioskopima, romani i priče su imali svoju publiku i O'Donel ih je pisao i objavljivao (sveukupno 13 knjiga) sve do 1996.g. Ipak, Modesti je bila i ostala najpoznatija kao heroina 95 strip epizoda (sve ih je napisao O'Donel), na sveukupno preko 10.000 kaiševa koje je isprva crtao (više od 2000 tabli) Džim Holdavej (1927-1970); posle Holdavejeve tragične smrti serijal je nastavilo više crtača od kojih su najpoznatiji Romero i Kolvin. Modesti sve do danas nije imala sreće u pokretnim slikama za mali i veliki ekran (samo pilot epizoda serije koja nije snimljena i film iz 2003. koji je distribuiran jedino na video diskovima).

O'Donel je u člancima odnosno intervjuima više puta ispričao svoj doživljaj iz 1942.g. kada je, kao vojnik u Persiji (Iranu), susreo devojčicu koja je sasvim sama bežala od rata i koja nije molila za pomoć a prihvatila ju je oprezno i dostojanstveno. On nikada nije saznao njenu dalju sudbinu ali je njen lik postao tačka od koje je izgradio priču o Modesti Blejz, žrtvi svetskog rata koja je preživela logor, glad, hladnoću, loše ljude i sve druge nevolje, mnogo učila iz knjiga, na ulicama i u sumnjivim lokalima, izgradila u Tandžiru uspešnu kriminalnu organizaciju „Mreža“, u Sajgonu spasila zatvora Vilija Garvina, snažnog borca, obogatila se i na vreme povukla iz „biznisa“ u penziju; njeno prebivalište je u Londonu, u „penthausu nad Hajd parkom“, dok Vil poseduje pab „Mlin“ na selu, 50-tak kilometara od Londona. Ova predistorija ispričana je i iscrtana 1966.g. u kratkoj strip epizodi „Početak“. Prva priča počinje u tom penthausu posetom nezvanog gosta, ser Džeralda Taranta iz Forin ofisa i njegovog pomočnika Frejzera. Pošto se Modesti efikasno reši momka koji je zamara, ser Dž nudi Modesti, dok se ona presvlači u drugoj sobi, posao: da raskrinka organizaciju plaćenih ubica znanu kao „Mašina“ koja uspešno izmiče akcijama vlasti. Angažman je neformalan ali je izazov za energičnu damu koja se zasitila mirovanja. Modesti odlazi do Vilija sa predlogom da joj se pridruži što ovaj oberučke prihvata, takođe sit lenčarenja. Tako počinje novi avanturistički život čudnog dvojca i - sve ostalo je legenda.

Modesti je netipični proizvod svog vremena: jaka, samostalna žena koja zna šta hoće i ne zavisi od muškaraca. Njen odnos sa Vilijem je za ono doba radikalan (a i danas je malo žena koje su to postigle): ona njega zove „ljubavi“ a Vil nju „princezo“ ali oni nisu u ljubavnoj vezi (svako te želje ispunjava „sa strane“) a, opet, više su nego prijatelji: kad sazna da je Modesti mrtva, Vil hrli u samoubilačku osvetu. Modesti se, za razliku od Vila koji najviše voli noževe, služi vatrenim oružjem ali joj je specijalitet „kongo“, mali drveni teg čiji udarac u pravu tačku parališe žrtvu a zgodan je pošto može da se sakrije u punđu, kakve Modesti redovno nosi. Oba partnera su vična svim tehnikama borbe rukama-pesnicama, vrlo su izdržljivi i gotovo imuni na hipnozu ili metode mentalne sugestije. Modesti može sama sebe da dovede u stanje nesvesti ali joj je potrebno i da se, skrhana nevoljama, isplače na Vilijevom ramenu.

Neprijatelji ovog dvojca su raznoliki ali svi redom živopisni, moćni i vrlo opasni; ima tu plaćenih ubica, stranih agenata, pokvarenih doktora, lažnih humanitaraca, psihopata... Svi su zli i nepobedivi dok se ne nađu na meti Modesti i Vila. Gvozdena zavesa i mračni ljudi iza nje redovna su tema barem u prvim godinama postojanja stripa. Komunistička opasnost (iz Rusije, Kine, Vijetnama), naravno, mora biti otklonjena po svaku cenu (čak i ratnih okršaja u džunglama). Ipak, Modesti pušta mađarskog naučnika da pobegne kući jer je ucenjen životom svoje male ćerke, ne želeći da devojčica doživi njenu sudbinu. Taj plemeniti gest (ili trenutak slabosti) ostaje bez rezultata jer naučnika ubijaju oni koji su ga oteli kako ga ne bi oslobodili Amerikanci. Danas ovakav dvostruki obrt deluje neuverljivo ali je u vreme hladnog rata (pre izmišljanja pojma „politička korektnost“) svakako smatran pohvalno patriotskim i ideološki ispravnim.

I dok se, gotovo 60 godina od pojavljivanja, pojedinim pričama mogu naći mane, Holdavejev crtež ostaje velemajstorsko delo. Njegova linija je precizna, potezi oštri i na razmeđi stilizovanog realizma i karikature dok su osenčeni delovi fascinantni u svojoj haotičnosti ili tamnoj monolitnosti. Holdavejev grafizam i danas je svež i izazovan.

Agilni „Darkwood“ započinje objavljivanje serijala od 12 knjiga kojim će predstaviti ovaj klasik posleratnog novinskog krimića. Prvi tom, na bezmalo 300 strana, sadrži prvih 8 epizoda (sveukupno 992 kaiša), plus pomenuti „Početak“, te dva O'Donelijeva intervjua i niz članka koji se bave fenomenom Modesti Blejz u stripu, knjigama, na filmu. Tako će se na ovim prostorima, posle pojavljivanja u bezbroj magazinskih izdanja, konačno sabrati, u punom sjaju i slavi, avanture večno mlade, prelepe i smrtonosne crnke.

(„Dnevnik“, 2019)
Objavljeno: 18.08.2019.
Strip: Noćni sud (117)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 18.08.2019.
Strip: Cane (375)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 17.08.2019.
Komikaze #51...     Press: Ivana Armanini
  ...Izašlo je novo e-strip izdanje!

komikaze.hr/issue/51

Nove komikaze donose kolekciju suvremenih autorskih stripova različitih generacija & nacija. e-izdanje sadrži 88 stranica 13 strip autora/ica iz hrvatske, srbije, italije i portugala.

autori: > smelly feet dog > ivan marušić >ferraglia > francisco sousa lobo > miro župa > danica dedić > stipan tadić > iva atoski > damir stojnić > vittorino curci > radovan popović > aleksandar opačić & radovan popovićivana armanini

Otvoreni poziv za godišnju komikaze tiskanu antologiju – album br 18 – je produžen do 15. rujna 2019.

Komikaze e-program 2019 je podržan od grada zagreba i ministarstva kulture republike hrvatske.

info o autorima
ferragliar. 1996. u napulju, italija. pohađala je akademiju likovnih umjetnosti u napulju, sada je na alu u bologni. fokus: grafika, ilustracija, deformacija. / b. 1996 in naples. she has attended the academy of fine arts in naples and now is on academy of fine arts in bologna. focus: graphic art, illustration, deformation. www.facebook.com/ferraglia0
smelly feet dog aka marin r. – umjetnik mlađe generacije iz zagreba, hrvatska. fokus: ilustracija, tetovaža, animacija. / artist of young generation from zagreb, croatia. focus: illustration, tatoo, animation. www.instagram.com/smrdljivi_marin_ilustracije/
ivan marušić – r: 1973. živi u splitu. završio je srednju školu za primjenjenu umjetnost i dizajn & akademiju likovnih umjetnosti u zagrebu, hrvatska. fokus: strip, slikarstvo. / b: 1973. lives in split. graduated at school of applied arts & design and academy of fine arts in zagreb, croatia. focus: comic, painting. www.facebook.com/sbimko/
francisco sousa loboportugalski strip-autor koji zadnjih 14 godina živi u engleskoj, gdje radi i predaje ilustraciju. / portuguese comic author which lives in the united kingdom for the last 14 years, where he works and teaches illustration. franciscosousalobo.com
stipan tadićr: 1986. u zagrebu, hr. završio je akademiju likovnih umjetnosti u zagrebu. pohađa magisterij na likovnoj akademiji, columbia, new york (2018. – 2020.). fokus: strip, ilustracija, slikarstvo. / b: 1986. lives in zagreb, cro. graduated at academy of fine arts in zagreb. he is attending at master studies in fine art, columbia university, new york (2018 – 2020). focus: comic, illustration, painting. stipantadic32.blogspot.com/
miro župa – r: 1978. živi  u splitu i zagrebu, hr. diplomirao je kiparstvo na alu u zagrebu. fokus: haiku strip, kiparstvo, kolaži./ b: 1978. lives in split & zagreb, cro. graduated at the fine arts academy in zagreb. focus: haiku comic, sculpture, collage. www.instagram.com/zupacuts/
danica dedić –  r: 1999. u leskovcu, srbija. studira na medicinskom fakultetu u nišu. fokus: strip, doodle. / b: 1999 in leskovac, serbia. she is a student of medicine faculty in niš. focus: strip, doodle. facebook
iva atoski  – iva je umjetnica mlađe generacije iz srbije. / iva is artist of younger generation from serbia. strip “uzaludan posao” (2019) – art: iva atoski, scenarij: iva modli. / comic “vain job” (2019): art by iva atoski, script by iva modli. www.facebook.com/ivaatoski
damir stojnić – r: 1972. živi u rijeci, hr. završio je umjetničku akademiju u zagrebu. stripove crta od 1990. ali ih do sada ne objavljuje. izlagao na preko sto grupnih i samostalnih izložbi u hrvatskoj i šire (atena, kairo, venecija, london…). fokus: strip, ilustracija, konceptualna umjetnost, kuriranje. / b: 1972. lives in rijeka, cro. graduated painting on academy of fine arts in zagreb. he is making comics from 1990 but never published any of them. exhibited his work in more than 100 group and solo exhibitions in croatia and abroad (athens, cairo, venice, london…). focus: comic, illustration, conceptual art, curating. www.facebook.com/damir.stojnic.79
vittorino curci – r: 1952. živi u noci, italija. fokus: pjesništvo, muzika (slobodna improvizacija), slikarstvo, doodle. / b: 1952. lives in noci, italy. focus: poems, music (free improvisation), painting, doodle. vittorinocurci.tumblr.com
radovan popović –  r: 1969. živi u beogradu, srbija. strip autor i izdavač. član je grupe kosmoplovci, osnivač studiostrip platforme, inicijator i izdavač striper izdanja (fabrika knjiga), inicijator i izdavač brojnih alternativnih strip događanja i fanzina u srbiji i široj regiji. / b: 1969. lives in belgrade, serbia. comic author and publisher. he is a member of the kosmoplovci group, a founder of the studiostrip platform, an initiator and editor of the striper edition (fabrika knjiga), an initiator and editor of numerious alternative comics events and comic fanzines in serbia and region. www.kosmoplovci.net
radovan popović & aleksandar opačić (studiostrip)
• aleksandar opačić
– r: 1974. u obrenovcu. živi u beogradu, srbija. završio je slikarstvo na fakultetu za primjenjenu umjetnost i dizajn u beogradu. fokus: strip, ilustracija, slikars
tvo, 3d animacija, grafika, muzika. član je kolektiva studiostrip/ kosmoplovci & novo doba. / b: 1974 in obrenovac. lives in belgrade, serbia. graduated painting at the university of applied art and design in belgrade. focus: comic, illustration, painting, 3d animation, graphic, music. member of collectives studiostrip, kosmoplovci & novo doba.
ivana armanini – živi u zagrebu i ljubljani, hr/slo. član je hzsu. završila je srednju školu za primjenjenu umjetnost i dizajn & akademiju likovnih umjetnosti u zagrebu, hrvatska. voditeljica komikaze projekta od 2002. fokus: strip, ilustracija. / lives in zagreb & ljubljana, cro/slo. graduated at school of applied arts & design and academy of fine arts in zagreb, croatia. leads komikaze since 2002. focus: comics, illustrations. ivanaarmanini.net

Objavljeno: 16.08.2019.
Izabrani stripovi...     Press: Modesty stripovi
  ...Nikole Mitrovića - Kokana!

Nikola Mitrović - Kokan
Stripovi iz Nikad robom (1964-1967)

Nikola Mitrović – Kokan (1933-1997), bio je istaknuti stripski autor iz Leskovca. Radio je stripove dinamične, realističke, ali i groteskne stilizacije. Isticao se visokim zanatskim umećem i profisionalnom odgovornošću za istorijske detalјe i interpretirao priče naročito iz naše srednjovekovne prošlosti.

„Ovo izdanje, što je možda i najvažnije, daje čitaocima priliku da upoznaju Kokana u naponu njegove stvaralačke snage, u njegovoj na mnogo načina najznačajnijoj i po značaju za jugoslovenski strip najvažnijoj fazi - u stripovima koji se danas ne mogu naći ni za lek.“
Marko Stojanović, stripski scenarista, direktor festivala, urednik i kritičar (iz uvodnog eseja o Kokanu, datog kao predgovor u ovoj knjizi)

Knjiga (A5 format, šiveno, kolor, sa klapnama, 180 strana) će moći da se kupi u striparnicama i knjižarama, ili direktno od izdavača (www.modestystripovi.com), po ceni od 1500 din, pri čemu ako kupite bilo koje tri od naših knjiga, najjeftinija je besplatno.

Objavljeno: 15.08.2019.
Strip: Kumova slama (39)      Autor: Mirko Zulić
Objavljeno: 15.08.2019.
Na Letećem startu...     Press: Čarobna knjiga
  ...Riznica Bonelli Specijal: Nejtan Never – Generacije!

   Kompletno izdanje mini-serijala u dva toma na LETEĆEM STARTU!

   Izuzetno stripsko ostvarenje koje je redefinisalo čuvenog stripskog junaka!

   Od grada San Anđelesa iz alternativne stvarnosti, ispunjenog nasiljem, kultovima i serijskim ubicama, preko sveta preostalog posle Trećeg svetskog rata, velike pretnje iz galaksije Omega, zamki i nevolja na Mesecu, sve do mračnog Londona kojem prete misteriozni roboti iz poslednje epizode, u kojoj će, u epskom sukobu, tek iskrica ljudskosti pokušati da se odupre biotehnološkim čudovišnostima, Nejtan Never: Generacije donosi nam nova viđenja već dobro poznatog Bonelijevog junaka, izmeštajući ga iz njegovog kontinuiteta i nudeći nam njegove alternativne verzije.

   Počev od nulte epizode, koja je uvod i osnov za ono što će se ispripovedati u sledećim, priča se širi i otkriva nam zamisao čitavog poduhvata – a to je stvaranje šest „prvih epizoda“ koje bi mogle poslužiti kao predlošci za šest novih serijala Nejtana Nevera.

   Prateći koncept multiverzuma, Generacije nude briljantne priče koje mogu stajati za sebe, no one, i pored toga, zajedno tvore sasvim posebnu sagu i tako nas upoznaju s budućnošću ljudske vrste.

   Svaka od šest epizoda predstavlja sjajan omaž nekom od autora, junaka ili pravaca u istoriji stripa i naučne fantastike, počevši od Frenka Milera, preko mangi, Rejmondovog Flaša Gordona, Džefa Houka i stimpanka.

   „Nejtan Never 1 i 2” su na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga” u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford” na Novom Beogradu, Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books” u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 870 dinara po tomu, od srede, 14. avgusta, do subote, 17. avgusta. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.000, a u ostalim knjižarama 1.299 dinara po tomu.

   Prelistajte ova izdanja:
   issuu.com/carobnaknjiga2/docs/nejtan_never_1
   issuu.com/carobnaknjiga2/docs/nejtan_never_2
Objavljeno: 14.08.2019.
Samo strip...      Autor: Ilija Bakić
  ...Priče u slikama iskusnog alternativca.

Samo strip... je, kako piše na koricama „samostalno autorsko izdanje“ iza koga stoji Zlatko Milenković odnosno njegov zcomics.

Milenković je ovdašnjim lјubitelјima 9. umetnosti poznat kao autor sklon alternativnom izrazu, veliki zalјublјenik i promoter stripa koji je već dve decenije duša internet stranice „Strip vesti“, član uredništva „Stripoteke“ odnosno poslednjih godina frilenser koji se bavi svakovrsnim poslovima vezanim za „priče u slikama“. Angažovanje na raznim polјima rezultiralo je nedostatkom vremena u kome bi se crtali stripovi. Pokušaj da se takvo stvaralaštvo ne izgubi, odnosno da autor sam sebe natera na radi na svojim stripovima je i pokretanje izdanja „Samo strip...“. Prvi broj na koricama nosi oznaku „decembar 2012.“ a najnoviji, šesti broj je iz „decembra 2018.“ - dakle šest brojeva za šest godina. Sam Milenković u svojim uvodnicima beleži da su pauze između crtanja prevelike - poslednja je bila sedam meseci - ali da frilenserski život „uzima mnogo veći danak od očekivanog. Previše posla, premalo života...“

No, Milenković konstatuje da je ipak uspeo da izgura 12 strana serijala „Samo strippp...“ koji je „slabijeg (...) kvaliteta u odnosu na prethodne nastavke“. Reč je o razbarušenoj naučnofantastičnoj parodiji sa šarolikom grupom junaka koja upada u svakojake avanture. Ionako vrludava priča prekidana je svakojakim digresijama i intermecima odnosno autorovim samokritičnim opaskama o (ne)kvalitetu sopstvenog crteža, slablјenju vida, dilemama o razvoju stripa. Ovakva spontanost i neposrednost odlike su alternativno-andergraund stripa odnosno fanzina koji su, barem na ovim prostorima, bili nosioci tog strip talasa koji se izdigao 1990-tih. Tadašnji alternativci se nisu libili da priznaju da ne umeju da crtaju ili smisle dobar zaplet, ali su sve tehničke manjkavosti bile anulirane svežinom njihovih ideja odnosno beskrajnim, zaraznim entuzijazmom.

I Milenkovićevi radovi u svim brojevima „Samo stripa...“ zrače upravo tom svežinom i neminovno izmamlјuju osmehe odobravanja kod čitaoca. Takvu naklonost budi i Milenkovićev strip „Oči ludaka“ koji je posle 20 godina ležanja u fijoci ugledao svetlo dana dokazujući da se od tada malo toga promenilo u našim životima. Na tragu prepoznavanja prošlosti i zalečenja njenih rana je strip „Razglednica iz Sarajeva“ scenariste Predraga Đurića i crtača Franciska Maldonada. Slede geg table „Muzej XXXI veka“ (o super herojima kao reprezentima našeg doba) odnosno „Mumija kao nijedna druga“ (o mogućem strip serijalu u kome bi mumija – jedan od heroja serijala „Samo strippp...“ - bila glavni junak); ova mumija gostuje i u popularnom stripu „Olga i Filip, knjiški molјci“ Penevskog i Pavlića. Uz tekst posvećen izložbi ženskog stripa iz regiona „Ona se budi“ koju je krajem 2018. u Francuskom institutu priredila Jana Adamović, broj zatvaraju tabla dogodovština ostarelog bajkera („The Silly Bikers“) te nova doza Milenkovićevih sjajnih „Bacila“ koji će sigurno nasmejati dobronamerne čitaoce.

(„Dnevnik“, 2019)
Objavljeno: 09.08.2019.
Strip: Kumova slama (38)      Autor: Mirko Zulić
Objavljeno: 08.08.2019.
Izbor iz štampe...     Uredio: Simon Vučković
  ...U bioskopu Kadmus sinepleks u Budvi izlaže Dejan Bogojević

   Skriveni biser strip umjetnosti
   Bogojević pripada onoj slavnoj generaciji autora avangardnog stripa koja je u Srbiji stasavala tokom 90-ih godina - rekao je otvarajući izložbu Simon Vučković
    www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Kultura&clanak=706634&datum=2019-07-31

Objavljeno: 07.08.2019.
PRODUŽENJE ROKA ZA PREDAJU RADOVA...      Press: SKC Beograd

OBAVEŠTENJE O PRODUŽENJU ROKA ZA PREDAJU RADOVA NA KONKURS SALONA STRIPA 2019:

Svi kandidati koji nisu u mogućnosti da pošalju radove na konkurs 17. međunarodnog salona stripa SKC Beograd, do 15. avgusta 2019. godine, moći će iste lično podneti u periodu od 26. do 29. avgusta, u prostorijama Srećne galerije SKC Beograd.

Više informcija o festivalu na:
www.salonstripaskc.rs
http://www.facebook.com/comicsfest
https://www.instagram.com/salon_stripa_skc_belgrade/
https://www.twitter.com/SalonSkc
salonstripaskc@gmail.com
Objavljeno: 06.08.2019.
Na Letećem startu...     Press: Čarobna knjiga
  ...PUSTINJSKE ŠKORPIJE 2. I 3.

   NOVA IZDANJA U BIBLIOTECI STARI KONTINENT!
   PUSTINJSKE ŠKORPIJE TOMOVI 2 I 3 NA LETEĆEM STARTU!

   PUSTINJSKE ŠKORPIJE 2 • 112 strana, epizode „Danakilske lopate“ i „Klub Suvi martini“.
   PRELISTAJTE OVO IZDANJE: issuu.com/carobnaknjiga2/docs/pustinjske_skorpije_2

   PUSTINJSKE ŠKORPIJE 3 • 160 strana, epizoda „Dašak mora“.
   PRELISTAJTE OVO IZDANJE: issuu.com/carobnaknjiga2/docs/pustinjske_skorpije_3

   Zahvaljujući trudu izdavačke kuće „Kasterman”, ovo izdanje Pratovog klasičnog ostvarenja majstorski je kolorisala njegova dugogodišnja saradnica Patricija Zanoti, čime je delo još više dobilo na izražajnosti. Bogat prateći materijal upotpunjen je autorovim izvanrednim akvarelima.
   Ova priča, koju je autor napisao na vrhuncu stvaralačkih moći, zasnovana je na istinitim događajima kroz koje je prošla jedna borbena jedinica iz Drugog svetskog rata.
   Radnja stripa odvija se u Libijskoj pustinji u periodu od 1940. do 1941. godine. Poljski oficir Koinski pripadnik je Pustinjske grupe za daleka dejstva (Long Range Desert Group), nazvane Pustinjske škorpije. Ta mala engleska vojna jedinica u negostoljubivoj zoni Sahare dejstvuje u sukobu protiv Italijana. Odvažna grupa ljudi uleće u pustolovno putovanje jalovim dinama afričke pustinje, čija napuštena utvrđenja i izgubljene oaze nastanjuje šarolik svet: žene ratnice, krvožedni beduini, operski pevači i zaljubljeni oficiri, svi zarobljeni u sukobu u kom više niko ne zna koju stranu da zauzme...

„Pustinjske škorpije 2 i 3” su na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga” u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford” na Novom Beogradu, Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books” u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.000 dinara za drugi i 1.340 dinara za treći tom. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.100 dinara za drugi, a 1.500 za treći tom, dok će u ostalim knjižarama koštati 1.499 odnosno 1.999 dinara.

Objavljeno: 06.08.2019.
Preminuo Radivoj Bogičević...      Press: RTS
  ...Radivoj Bogičević (1940-2019)

    U Beogradu je preminuo naš kolega Radivoj Bogičević, autor stripa, animator, ilustrator i pisac. Radio je u PGP-u kao urednik omota za gramofonske ploče i u EPP-u Radio televizije Beograd gde se bavio kreiranjem spotova i 3D animacijom.

    U penziju je otišao kao urednik grafičke opreme svih RTB redakcija. Dobitnik je mnogih nagrada i priznanja za doprinos srpskom stripu.

    Opelo i sahrana će se održati u sredu, u 13 časova, na groblju u Surčinu.

Objavljeno: 05.08.2019.
40 godina Strip zabavnika (4)...      Autor: Predrag Đurić
  ...Kraov sin ili epopeja
  racionalnog individualizma

U godini smo brojnih stripskih jubileja. Uz četrdesetogodišnjicu Strip zabavnika, navršava se i 40 godina od obnavljanja Nevena, Stripoteka je napunila 50 godina, a kako godina odmiče, verovatno ćemo se prisetiti i nekih drugih godišnjica. Malo ko će setiti da u 2019. godini i jedan od najpopularnijih junaka stripa kako u Jugoslaviji, tako i u Francuskoj i drugim zemljama – Rahan, takođe puni 50 godina. Ovaj strip Rožea Lekiroa i Andrea Šerea doživeo je premijeru u (neko će već reći: a gde bi drugo) u prvom broju Pif gadžeta (naslednika časopisa Vejan) 24. februara 1969. godine. U Francuskoj zato obeležavanje Rahanovog rođendana ne izostaje, uključujući reizdanja, tekstove u vodećim dnevnim novinama... A za ovih 50 godina objavjene su 182 epizode ovog stripa sa oko 3474 stranice. Rahan je izlazio u Pif gadžetu od 1969. do 1992. godine, ali je već 1971. godine dobio svoju sopstvenu reviju, koja je izlazila sve do 1984. godine. Prestankom izdavanja revije, izdavač Vejan (Vaillant) kreće da ponovo objavljuje epizode Rahana u obliku integrala (uglavno sa po tri, ređe dve, četiri ili pet epizoda), ukupno 42 integrala sa 134 epizode. Od 1973. godine pa sve do danas osam francuskih izdavača je objavljivalo (i dalje objavljuje) strip-albume sa Rahanovim avanturama, uključujući tu i Dipui i Solej. Sem u Francuskoj, Rahan je izlazio i u Rumuniji, Holandiji, Nemačkoj, Španiji i Jugoslaviji (a moguće i u još nekim zemljama), a koliko je bio popularan u Francuskoj govori činjenica da se Pif gadžet u to vreme prodavo u tiražima većim od 800 hiljada primeraka, dok je 377. broj u kojem je objavljena jubilarna stota epizoda Rahana – Rahanova smrt, štampan u milion primeraka, rasprodao za sedam dana.

A kod nas, mogli bi se reći, Rahan je bio neka vrsta lektire, usko povezan sa Dr Žistisom. Naime, kao što je već više puta ponovljeno, oba stripa su činila okosnicu Strip zabavnika, koji je bio usmeren prevashodno na tinejdžere, odnosno mlade uzrasta 11-15 godina. sem u Strip zabavniku, njegovom vanrednim brojevima i Almanahu, Rahan je izlazio i u drugim Dnevnikovim izdanjima – Zlatnoj seriji (vanredni broj), Lunovom magnus stripu i u Nevenu. Dakle, Rahan je premjerno objavljen u Dnevnikovima izdanjima 1979. godine, deset godina kasnije nego u Francuskoj. Mađutim, kod nas Rahan je prvi put objavljen u 948. broju Politikinog zabavnika 27. feruara 1970. godine, dakle svega godinu dana nego u Francuskoj. Ipak,  u Politikinom zabavniku objavjene su svega četiri epizode. Proteći će devet godina dok se Rahan ponovo ne vrati u SFRJ. No, i tada je bio dovoljno „svež“, da, slično kao i Dr Žistis, širom Jugoslavije stvori hiljade obožavalaca dovede do stvaranja brojnih klubova ljubitelja stripa pod imenom Rahan.

Pa, podsetimo o čemu je reč (jer proteklo je tridesetak godina od kad Rahan „ne stanuje“ više na ovim prostorima). Osnova je slična stripskim serijalima popularnim u to vreme: Rahan ostaje siroče (kao i Tarzan, većina Bonelijevih junaka tog doba, na primer, ili američkih superheroja), nakon što mu roditelje ubijaju goraci – tigrovi sabljastih zuba. Zanimljiv je ovaj stereotip – odsustvo roditelja, koji čak i nisu tamo negde, daleko, u zavičaju, već su morali biti ubijeni, njihovi (uglavnom) sinovi morali su da postanu siročad, da bi izrasli u heroje. Pitanje je samo načina na koji scenarista ubija roditelje glavnog junaka– to se ponekad dešava u prvoj epizodi (Dečak sa Divljeg Zapada), mnogo češće to saznajemo u nekoj jubilarnoj epizodi koja nam prikazuje detinjstvo glavnog junaka (npr. Zagor)  ili samo uzgred bude spomenuto (Marti Misterija, Doktor Žistis). Jedan od retkih primera je Mali rendžer, gde u prvim epizodama srećemo i starijeg Telera (mada sa različitim imenima! – Mozes i Ted), kao i Teks Viler i njegov si Kit. Odnos dva Kita (Telera i Vilera) sa njihovim očevima potpuno je različit i mogao bi voditi ka jednoj zanimljivoj analizi.

Još jedan stereotip je pojam usvojitelja, staratelja, učitelja. Svu tu stripsku siročad potrebno je zbrinuti i zaštititi, a bome i nečemu naučiti. I Rahan nastaje na ovim steriotipima – dečaka usvaja Krao, pripadnik klana Plave planine. Krao je za Rahana ono što je učitelj Hijamuri za Žistisa – na prvom mestu duhovni otac, neko ko mu ideologiju, neka vrsta Staljina ili Tita.

Ali i Krao gine u erupciji vulkana i Rahan započinje svoje lutanje po svetu, krećući se kroz čudesnu prirodu, susrećući različite životinje i „one koji idu uspravno“. Dakle, i ovde je stalno kretanje, putovanje, upotrebljeno kao podloga za priču, kao što će putovati i Doktor Žistis, Džeremaja i Kurdi, pre njih Bernard Prins ili, pak, Zagor i mnogi, mnogi drugi. Čak i u onim dugogodišnjim serijalima gde su epizode smeštene na jednoj lokaciji, ili je lokacija samo fiktivna – bilo koja pustinja, bilo koji ranč koga napadaju Indijanci ili zli zemljoposednici, bilo koji gradić kojim upravljaju razni odmetnici, uz oboreni pogled nesposobnog šerifa, ili je to grad pod okupacijom – sve to jednom postane ponavljanje i autori su prinuđeni do svoje junake pošalju u ekspedicije, na tajnastvena putovanja, uglavnom u prostoru, a nekad i kroz vreme. Dakle, ta shema u kojoj su se uplele i isplele mnoge stripske priče mogla bi se postaviti ovako: smrt roditelja – dete osuđeno na smrt biva spašeno srećnom okolnošću (Tarzan), namerom roditelja (Supermen) ili na neki drugi način, dobija staratelje, koji su često i učitelji i koji sad već junaku usađuju što filozofske što fizičke (borilačke veštine, supermoći, itd.) vrline, te nepuštanje staratelja i odlazak na večna lutanja tokom kojih junak pokušava da pronađe „nešto“. To „nešto“ je ono što Rahana razlikuje od većine drugih stripova i što je i najveća vrlina ovog stripa. Rahan je, dakle, dvostruko siroče. Osvrćući se na ovu činjenicu, Lekiro je verovatno dao pravi odgovor na gore spomenute dileme: cilj je ukazati čitaocima da, uprkos nedaćama i naizgled bezizlaznim situacijama, ipak postoji izlaz, da te nedaće čine junake jačim i upravo u tome leži njihova herojska (mentalna i/ili fizička) snaga – u sposobnosni da se prevladaju nesavladive prepreke. Možda baš u ovome leži i razlog za popularnost Rahana i sličnih junaka.

No, osvrnimo se na trenutak na Rahanove autore. Tvorac Rahana Rože Lekiro rođen je u Parizu 1925. godine. Dakle, bio je već u četrdesetim godinama kada je stvorio svog verovatno najpopularnijeg junaka. Već sa 13 godina je radio kao štamparski radnik, da bi, nakon sukoba sa šefom, dobio otkaz i zaposlio se u Vejanu prvo kao kurir, a zatim i scenarista. Imao je 20 godina kada je kreirao prvi francuski naučnofantastični strip Pioniri nade (Les Pionniers de l'Espérance) sa crtačem Remonom Poiveom. Serijal je trajao sve do 1973. godine. Iste godine kad i Pioniri nade nastaje i strip Fifi, momci iz makije (francuskog pokreta otpora), sa Ogistom Likvaom, a naredne godine i strip poznat našim čitaocima Nasradin Hodža, koji će sve do 1972. godine crtati razni crtači. Dakle, već u 21. godini Lekiro je radio na tri serijala! A već naredne godine kreira još jedan serijal – Beli ris, koga će do 1963. godine crtati nekoliko crtača, uključujući i Pola Gijona. Tokom narednih decenija Lekiro stvara još desetine stripskih serijala, od kojih su nama najpoznatiji Robiznoni zemlje (kod nas objavljen u Ježevom zabavniku Kondor) sa Alfonsom Fontom i Tarao (inače Rahanov sin, kod nas objavljen u Stripoteci) sa Karlom Marčelom – sve ukopno oko 44000 strana! Spomenimo i da je bio i glavni urednik Vejana od 1958. do 1963. godine. Rože Lekiro preminuo je 1999. godine.

Andre Šere je 12 godina mlađi od Lekiroa i takođe je Parižanin. I on je već sa 15 godina počeo da radi u štampariji, da bi zatim crtao filmske plakate za jednu reklamnu agenciju. Kada je 1958. godine otišao u vojsku, počeo je da se bavi stripom crtajući za vojne časopise, a po povratku iz vojske počeo je saradnju sa Vejanom. Rahan je svakako njegov najpoznatiji strip na kome je najviše radio, a li spomenimo još i stripove Domino, nastao prema scenarijima Grega i Žana Van Ama (1974-1982, kod nas objavljen u Stripoteci), Bob Malar (Bob Mallard) sa Žanom Sanijem, Raznosač novina sa Žanom Olivijeom, Proteo sa Žan-Žerarom Ibarom i Mišel Brazje sa Žan-Mišelom Šarlijeom.

Iako su Rože Lekiro i Anre Šere očevi Rahana i stvorili su zajedno najveći broj epizoda, na serijalu su radili i drugi autori. Rahana su crtali i Gvido Zamperoni, Enrike Romero i Hoze de Hueskar, a po Rožeovoj smrti pisanje scenarija je preuzeo njegov sin Žan-Fransoa.

Gvido Zamperoni (pseudonim Gi Zam) je rođen u Milanu 1912. godine (u istom gradu je i umro u 91. godini). Nama je najpoznatiji po stripu Karabina Slim prema scenariju Onofrija Bramantea (Lunov magnus strip) i Crni panter (Biblioteka Lale) ali Gvidova biografija je veoma bogata i uključuje stripove koji su nastali pre i tokom Drugog svetskog rata, rad za Bonelija tokom pedesetih godina (serijal Patrola bez straha prema scenariju Đanluiđija Bonelija, kao i pomaganje Aureliju Galepiniju na Teksu, te neki drugi stripovi), kao i rad za francuske izdavače. Gvido je nacrtao pet epizoda Rahana u „srednjoj fazi“ od kojih je prva objavljena 1973. godine. Angažovanje Zamperonija usledilo je kao odgovor na narastajuću popularnost Rahana i želju redakcije da ubrza produciju.  No, angažovanje se desilo bez Šereovog znanja i saglasnosti. Šere nije bio zadovoljan Zamperonijevim crtežom, pa su angažovana tri asistenta, koja su trebala da mu pomažu. Međutim, uskoro se ispostavilo da bi obuka asistenata dugo trajala, pa se od svega ovoga odustalo, angažovan je Romero, sa čijim radom je Šere bio zadovoljan.

Enrike Badija Romero je rođen 1930. godine u Barseloni. Stripom se bavi od 17. godine. Na početku karijere radi nekoliko stripova za nemačke i španske izdavače, uključujući i saradnju sa bratom Horheom. Sa britanskim Flitvejem započinje saradnju krajem pedesetih godina, a uskoro će se specijalizovati za stripove namenjene ženskoj publici, posebno one koji su objavljeni u Dejli Mejlu (neki od nih su objavljeni u Strip zabavniku). Međutim, danas je Romero najpoznatiji po radu na stripu Modesti Blejz prema scenariju Pitera O’Donela, na kome je 1969. godine zamenio Džima Holdoveja i crtao ovaj strip sve do 1978, a zatim ponovo od 1986. do 2001. godine. Kod nas je još poznat po stripu Aksa (Stripoteka, Spunk, Gigant, kao i magazin Aksa) prema scenariju Dona Avenela. Strip je izlazio u britanskom Sanu od 1978. do 1986. godine, da bi potom bio preuzet od američkog Eklips komiksa i scenariste Čaka Diksona. Romero je nacrtao tridesetak epizoda Rahana. Iako je Šere bio zadovljan Romerovim radom, tokom sukoba sa redacijom i Lekiroom oko autorskih prava na Rahana, Šere je pokrenuo i i dobio sudski spor, kojim je i Romero bio optužen za plagiranje Šereovih naslovnih strana.

Hoze Antonio de Hueskar (Garvi Hueskar) je rođen 1938. godine u Albaseteu (Španija). Njegova zanimljiva biografija uključuje crni pojas u džudou i titulu šampiona Španije u streljaštvu, ali i intenzivan rad kao ilustratora prvo za španske, a zatim za francuske izdavače, za koje je, između ostalog, uradio i veliki broj naslovnih strana za stripska izdanja. Poznatiji stripovi su mu Skejter Bob i brojni detektivski stripovi kao što su Koplan, Nik Karter, Ričard Dragon. Sa Pif gadžetom je prvo sarađivao kao ilustrator, a zatim i crtač nekoliko stripova po Lekiroovim i Olivijeovim scenarijima. Umro je 2008. godine. Nacrtao je samo jednu epizodu Rahana objavljenu 1982. godine – Vatrena reka (kod nas objavljena u Almanahu).

Žan-Fransoa Lekiro rođen je 1954. godine u Parizu i u mladosti se bavio moto-trkama, a kasnije i prodajom motornih čamaca i dronova. Shvativši da, nakon što je Solej objavio Rahanove integrale, popularnost očevog stripa nije opala, osniva sopstvenu izdavačku kuću i objavljuje do tada neobjavljeni strip-album Rahana. Zajedno sa ocem radi na drugom albumu i započinje treći, ali Rože umire 1999. godine, te Žan-Fransoa sam nastavlja da radi scenario, ukupno potpisujući 11 albuma/epizoda, od kojih je poslednja objavljena 2010. godine. Povodom pedesetogodišnjice Rahana, Lekiroova izdavačka kuća pokrenula je još jedno reizdanje Rahanovih integrala.

Spomenimo još i Šantal Šere, Andreovu suprugu, koja je bojila stripove o Rahanu. Rođena je 1951. godine i bavila se hotelijerstvom sve dok, u svojom 23. godini, nije upoznala svog budućeg supruga, čije stripove do tada nije nikad čitala. Prva epizoda Rahana u boji bila je jubilarna – stota, Rahanova smrt. Sem Rahana, Šantal je kolorisala i druge stripove koje je nacrtao njen suprug, ali i one Žan-Iva Mitona Preživeli sa Atlantika (neke epizode je nacrtao Feliks Molinari), Vae victis! (scenario Simon Roka), te Atila, ljubavi moja (scenario Miton, crtež Frank Bone). Šantal je preminula 2017. godine.

A kako je nastao Rahan? Prema Lekiroovim rečima, on je još kao dečak bio impresioniran otkrićima i načinom na koji se do njih dolazi. Kada je 1968. godine odlučio da stvori junaka koji će putovati po svetu i „otkrivati“ stvari, razumevati pojave, praistorijsko doba mu se učinilo kao najpogodnije. Videvši neke Šereove crteže, pomislio je da bi to mogao biti pravi crtač Rahana, dao mu je detaljan opis junaka i atmosfere, Šere je uradio probne table i – Rahan je rođen! Da bi se razlikovao od Tarzana, Lekiro je odlučio da Rahan ima plavu kosu. Da li je smeštanje Rahana u praistoriju samo slučajnost? Donekle. To je, prema Lekirovim rečima, period kada su svakodnevna saznanja, spoznaje, bila moguća.

To je dakle, bilo mračno doba, doba neznanja, tabula raza, doba koje nam se sukcesivno predstavlja iz epizode u epizodu: „oni koji idu uspravno“ žive u plemenima - klanovima, rodovskim zajednicama, vođeni i podređeni onom ko je među njima najsuroviji, najprefraganiji, uvek poslušni i bez ikakvog preispitivanja; uz to tu je i neizbežni vrač, koji je nekad oruđe u rukama vlastodršca, a nekad je obrnuto. Gotovo nikad vođa nije ni najmudriji, ni najplemenitiji, on drži svoje saplemenike pokornim ili time što je fizički superioran ili time što je najlukaviji. A vrač – on nikad nije fizički superioran, on se koristi umom, ali opet samo u ograničenom obimu i ograničenog dometa – njegov jedini cilj je da saplemenike drži u stalnom strahu, strahu od saznanja (jer bi saznanje, navodno, razlobličilo njihov svet, koji je, ma kakav bio, ipak neka vrsta oaze sigurnosti, a zapravo bi razobličilo njegovu minornost, prevarantstvo), strahu od drugačijeg, stranog, a za to se koristi potpirivanjem sujeverja, pretnjama gneva bogova, tumačenjem prirodnih pojava i nepogoda upravo božjom voljom. Pa, ne živimo li i mi danas u istom takvom Rahanovskom svetu, svetu u kojem (sem svega desetak ili dvadeset izuzetaka) dominiraju autoritarne vođe za koje se pitamo pa kakvim su to oni ličnim kvalitetima zaslužili status vođa, ne koriste li oni religiju da bi svoje „stado“ držali pokornim, to „stado“ koje ne preispituje kanone, koje ne dovodi u pitanje odluke, koje bespogovorno pristaje da danas nosi pelene dok radi u fabrici za minimalac, a već sutra će sa puškom ići na svog komšiju ili brata, te i dalje glasa za iste vođe? Nije le uloga većine medija danas ista kao uloga seoskih vračeva – da preti, da upozorava, da plaši od uticaja stranaca, da raspiruje mržnju prema susednim plemenima, a kao jedino rešenje za spas od svih nedaća vidi u daljnjem slepom pokoravanju vođi? Nije li i prva polovina dvadesetog veka prošla upravo u takvoj retorici? To je iracionalnost koja potiskuje svako razumno promišljanje, svako razumno odlučivanje. Jer, onaj koji govori glasom razuma, onaj koji u interakciji različitog vidi prednost, onaj koji u strancu vidi brata, a ne smrtnog neprijatelja, taj još od rahanovskog vremena biva proglašen za izdajnika, biva žigosan, prognan „iz sela“. Za takvog nema milosti – i u Rahaovim avanturama oni koji su obeleženi, ma koliko da se u njihovom plemenu našlo onih koji se tome protive, to nikad neće javno učiniti, a da ne budu surovo kažnjeni. Jer pobeda iracionalnog je neophodna da bi se „oni koji idu uspravno“ održali pokornim. Nisu li i prvi i drugi svetski rat u osnovi imali upravo to – pobedu iracionalnosti nad razumom, gotovo zamađijanost, „opsednutost demonima“ miliona ljudi koji su bez pogovora i bez griže savesti nasrtali na živote svojih komšija, nije li raspad Jugoslavije bio genijalni trijumf zlih duhova iracionalnosti decenijama ranije prognanih, koji su se, nesputani i memorandumski prizivani, vratili? Pa, nije li zato i iz naših škola Dositej prognan poslednjih decenija, da bi ustupio mesto Rastku Nemaniću alijas svetom Savi? Prognavši Dositeja, neki novi vračevi prognali su ono što je jedino moglo da ovu zemlju vodi napred – odluke zasnovane na razumu, evropejstvo, ateizam? Šta stoji nasuprot tome? Sve ono što je zasnovano na magijskom iracionaizmu – svetosavlje, ksenofobija, mitomatija, antivakcinaštvo, antinauka, sujeverje svake vrste. I zato danas ruku pod ruku idu „branilac porodičnih vrednosti“, antivakcinalista i bogomoljac. Ne, nije se od doba Rahana ništa promenilo. Jer svi ti oblici mitomanije, na to nam Lekiro jasno ukazuje iz epizode u epizodu, jesu samo sredstva da se „stado“ drži pod kontrolom, da ne pita zašto nas predvode najgori među nama i zašto im se mi ne suprotstavljamo.

Rahan je, kao što znamo, dvostruko siroče – pa i to možemo da tumačimo u prenesenom smislu, jer ne ostaje se siroče samo gubitkom roditelja. Zar nismo i svi mi koji smo izgubili domovinu prvi put kad je ona pre tridesetak godina bila razorena od „vračeva“, a drugi put kada se san koji smo sanjali Petog oktobra rasprišio? Nije li i ceo dvadeseti vek bio vek simbolične siročadi – onih koji su bili lišeni svojih domovina usled „prava naroda na samoopredeljenje“, vojnih i političkih prekrajanja granica, gubitkom svog jezika, emigracijom...

Rahan je sam. Ne, on ne predvodi vojske (kao Princ Valijant, na primer, ili Jugurta, pa čak i Tarzan svojim krikom priziva svoju „vojsku“ iz džungle), on nema čak ni svog vernog pratioca, svog Sanča Pansu (čitaj: Čika, Frenkija, Kurdija...). Po tome on je sličan svom stripskom savremeniku – doktoru Žistisu. Zaista, nakon šezdesetosmaštva ono što se razvilo tokom sedamdesetih godina bio je individualizam, racionalni individualizam, koji je odbacivao kolektivizam kao nešto strano i retrogradno (ili je to bilo samo još jedno racionalizovanje odbačenosti „od čopora“, klana, jer je bilo prihvatljivije proglasiti se individualistom, nego dopustiti da drugi vašu osamljenost shvate kao odbačenost). Jer, Rahan, on je vođen nezaustavljivom potrebom za saznanjem, potrebom da se razume svet oko sebe, da se raskrinkaju mitovi koji drže ljudi u strahu, ali i radoznalošću da se upoznaju druge „koji idu uspravno“, da se od njih uči, da se preuzmu njihova iskustva, da se stalno ide napred. S jedne strane Rahan je priča o idealizmu, idealizmu koji niče „iz pepela“, idealizam koji je moguć i koji može preživeti i najveća životna iskušenja, koji se ne gasi nakon surovosti koje pojedinac doživljava onda kada mu je najteže. Za razliku od brojnih priča koje imaju sličnu osnovu, gde je glavni pokretač akcije junaka koji je izgubio svoje najbliže osveta, Rahan ne teži nikakvoj osveti, on želi da nauči, da razume pojave koje dovode do neželjenih posledica, kako bi uspeo da ih spreči. Na taj način, Rahan je prvi naučnik, on prvi teži naučnom sagledavanju stvarnosti, njenoj demitologizaciji.

Interesantna je i ta pojava nezaustavljive potrebe za stalnim „lutanjem“. Još od Odisejevih lutanja, preko romantičarskih otkrivanja oslobodilačkih pokreta, pa sve do prave epidemije „lutalištva“ u drugoj polovini 19. veka, tokom doba kolonijalizma i ekspanzije, praćenih ultrapopularnim avanturističkim romanima. Spomenimo samo jednog od najpoznatijih lutalica tog doba – velikog pesnika Artura Remboa. Mada, kažu, u malom Šarlevilu tih godina Rembo nije bio jedini – na desetine mladića otislo se u lutanje svetom, u nemogućnosti da odole tom jakom porivu. Na svoj način luta par decenija kasnije Korto Malteze, luta naš Tibor Sekelj, lutaju mnogi drugi. Mada lutanje svakako nije prava reč za tu potrebu da se upoznaju drugi, različiti, da se postane građanin sveta, da se prekorače, a zatim izrbišu granice jezika, nacija, kultura. To jeste svet internacionalizma, koji nema ništa zajedničko sa eksploatatorskim globalizmom. A, naizgled suprostavljajući se ovom potonjem, dizanjem granica, zidova, bodljikavih žica, pasoškim kontrolama, „zaštitom“ sopstvenih „kultura“, ne čini se ništa drugo nego vraćanje u rahanovsko doba. Doba kome se jedino Rahan suprotstavljao svojim idealizmom.

I upravo je u tom idealizmu ležao i Rahanov problem. Dok su prve decenije posle Drugog svetskog rata bile godine idealizma, koji je kulminirao šezdesetosmaškom revolucijom, neuspeh revolucije i tiha restauracija neoliberalnog sistema koja je tekla sedamdesetih godina prošlog veka, dovela je do potpunog gubitka ideala onakvih kakvi su vekovima (ili makar od doba racionalizma/prosvetiteljstva) bili poznati: ideal slobode, jednakosti i bratstva zamenjen je idejom punih kolica u supermarketu, levis farmerica, adidas patika, kokica, hamburgera i koka-kole. Simbolično, idealizam je ukinut (Fukujama bi rekao istorija se završila) padom Berlinskog zida. A nije zid pao što Fridrih, Vojceh i Vaclav nisu više mogli da izdrže bez „slobode“ bez „demokratije“i višestranačkih izbora. Oni su bili gladni hamburgera i žedni koka-kole, prvo što su uradili kad su prešli „zid“ bilo je da se zalete u supermarket i trpaju i negledajući šta u žičana kolica (onako kako su to već videli da se radi u holivudskim filmovima). Jer, tome su nas naučili poraženi i Rahan i doktor Žistis: nije čovek gladan slobode, on je samo gladan. Zato i onaj ko mu da hleba (vođa klana) i ko mu pruži igara (vrač) mogu bez brige da ga drže za uzde. I tako je to odvajkada.

Padom Berlinskog zida (eto jedne godišnjice – 30 godina) gube se i ideali na kojima je Rahan bio sazdan. Već ostarelom i u ideale očigledno razočaranom Rožeu Lekirou priskače u pomoć njegov preduzimljivi sin moto-trkač i trgovac motornim čamcima i dronovima Žan-Fransoa, koji u godini očeve smrti – 1999, a koja je u isto vreme bila i godina kada se obeležavao Rahanov tridesti rođendan, postaje Rahanov koscenarista. U doba postapokalipse (sada otvoreno tako možemo nazvati doba nakon pada Berlinskog zida) i Rahan treba da pretrpi promene, kažu preduzimljivi Žan-Fransoa i njegov razočarani otac. Dosta je bilo avantura i lutanja, Rahan treba da se „smiri“, treba mu naći ženu, stvoriti porodicu. I tako i bi. Tokom narednih 11 godina pojavilo se isto toliko albuma. Prva tri je Žan-Fransoa potpisao kao očev koscenarista, a naredne kao scenarista. Ali, poplavljen neoliberalnim principima koji kažu da je tržište sve (o, da, i privredni rast, da ne zaboravimo to), Lekiro sin pokreće svoju sopstvenu izdavačku kuću koja sad preuzima objavljivanje Rahana, planovi su veliki, megalomanski, Rahan će dostići slavu i popularnost Asteriksa i Tin Tina, započinje se rad na igranom filmu sa Markom Dakaskosom u ulozi Rahana (2003. kada je film najavljen Dakaskos je imao 39 godina; 2008. godine projekat je obustavljen) i u režiji Žan-Fransoa Anrija, ponovo se snima animirana serija 2008. godine (prva je nastala 1987.), psiholog Paskal Aše „podvrgava“ Rahana psihoanalizi i o tome objavljuje knjigu Rahan kod psihoanalitičara, štampaju se novi integrali, Rahan dobija svoj vebsajt, planira se osvajanje svetshog tržišta, itd. Dakle, da bi preživeo, i Rahan mora da podlegne diktatu tržišta ili ga neće biti.

Pitajući se koliko je Rahan danas u modi, Romen Bret piše u Poanu (Le Point):
„Ta druga epoha, ona njegovog (Rahanovog) umetničkog „rođenja“, to su bile godine 1960-1970, kada je Koministička partija rukovodila mnogih produkcijma za mlade (među kojima i Pifom), je teško razumljiva savremenom čitaocu, posebno ukoliko je rođen nakon pada Berliskog zida. Rahan očigledno ima sve vrline junaka koji su ispunjavali stranice tog časopisa važne za uspeh u vremenu kada je nastao: ’ideologiju napretka’, ’marksistički humanizam’, toliko tih vrednosti koje danas mogu delovati izbledelo. A šta ako Rahan još uvek ima nečemu da poduči naše nepopravljivo razočarenje?“

Odgovarajući na provokativno pitanje da li je Rahan komunista, ostareli Rože Lekiro odgovara 1999. godine, nekoliko meseci pred smrt (rekli bismo na isti način na koji su se mnogi njegovi vršnjaci i ideološki istomišljenici tokom te decenije nakon pada Berlinskog zida, danas je jasno krajnje nepotrebno, posipali pepelom):
„Moramo definitivno staviti stvari na svoje mesto! Pif, pre svega, nije nikada u svom časopisu dopuštao pojavu političkih konotacija, a ja nešto svakako znam, jer sam nekoliko godina bio glavni urednik. Ne mislim da je posvećenost činjenju dobrog svojstvena samo Komunističkoj partiji, svi žele da čine „dobro“! Ta aluzija mi pomalo ide na živce, jer nikada nijedna od mojih priča nije mogla prouzrokovati zlo, a jedini časopis koji je u to vreme postojao bio je Pif, odlična odskočna daska za dinamične autore, jer su nedeljni tiraži prelazili i 800 hiljada primeraka!“

E, moj druže Lekiro... Zar je ovo baš bilo neophodno...

Vratimo se Rahanovoj samoći (do vremena dok Žan-Fransoa, preduzimač, nije preuzeo kontrolu). Sasvim je jasno da ta samoća, koju danas zovemo individualizam, nije samoizabrana (osim preventivno, ako je to u teoriji i praksi uopšte i moguće), već nužna za sve one koji ne žele da kapituliraju pred kolektiviznom. Jer racio ne nalazi nikad mesta u kolektivu, kolektiviziranje je uvek i samo uprosečavanje, svođenje onog najnaprednijeg i onog najzaostalijeg na zajednički imenilac. U insistiranju naprednih pokreta dvadesetog veka upravo na kolektivizmu i proglašavanje individualizma za skretanje, sektašenje, treba tražiti i osnovne razloge propasti takvih pokreta. Jer, šta je suština kolektivnog, šta je suština onoga „mi“ pričanja i mišljenja u prvom licu množine? To je upravo pružanje očinske (jer šta je vođa nego otac, otac nacije, itd.) brige za člana kolektiva/klana („mi volimo njega, jer on prvi zavole nas“ – Biblija, Prva poslanica Jovanova) oslobađanje straha od odbačenosti, izolovanosti, od obeležavanja „Kainovim znakom“ (Kraova ogrlica), tog iskonskog i najvećeg straha „onog koji ide uspravno“, ta najveća stigma, najveća sramota kojoj čovek može biti izložen – biti prognan, biti odbačen jer si drugačiji, ta vekovna najgora kazna (vrlo lepo obrađena u, recimo, Torgalu). Zauzvrat, prihvaćeni član zajednice prestaje da bude čovek i postaje jagnje, deo bezličnog stada. Krštenje, krizma, vojnička zakletva, ustajanje himni i klanjanje zastavi, nacionalizam i patriotizan, sve su to konstantna ponavljanja iskazivanja vernosti očinskoj ruci koja je prihvatila „jagnje“. U takvom svetu kolektivizma ne postavljaju se pitanja, još od čaplinovskih vremena zavrću se šfrafovi na traci, gura se u gradskom prevozu da se stigne na posao, jedu se hladni sendviči na pauzi za ručak, kad se dođe kući gleda se Liga šampiona u kojoj neki milioneri igraju sa nekim drugim milionerima za neke treće milionere, sve uz pivo i čips na kojima zarađuju neki četvrti i peti millioneri... A kad sve to stane, onda se mrzi, onako kako to diktiraju moderni vračevi, po pravilu oni najslabiji među nama ili pored nas.

Risto Radović (aka Amfilohije) ovako tumači stav Rastka Nemanjića prema racionalnom i iracionalnom:
„Jednom rečju, ono čega se drži sveti Sava (tj. Rastko Nemanjić) i što propoveda, i na čemu utemeljuje, po ugledu na proroke, apostole i mučenike, prosvećenje svog i svakog drugog naroda, nije ni um ni razum, ni srce, ni savest, ni priroda, ni svi svetovi znani i neznani. Sve bi to bilo malo za čovekovo dostojanstvo i premalo za nastanjenje neobuhvatne istine o večnosti i vremenu, o materiji i duhu, o bogu i čoveku. Temelj koji on postavlja svemu postojećem jeste ovaploćeni logos božiji i prava vera u njega. Veru on ne shvata kao psihološko uverenje ili ideološko ubeđenje; ona postoji jer je prisutan onaj u koga se veruje“ (podvukao P.Đ.).

Radović dalje nastavlja: „Veoma je bedno i malo i čoveka nedostojno, da njegovo saznanje doseže samo dok dopire njegov ograničeni razum, još je nedostojnije da njegova mera bude priroda, sama po sebi. Istina zasnovana na nečem što je po svojoj prirodi stalno drugo, zato što je promenljivo, i zato što je, uzeto samo za sebe, u svojoj bitijnoj stvarnosti, iznutra, uslovljeno nebićem i truležnošću, pretvara se stalno u ne - istu, što znači - neistinu. Zato sveti Sava postavlja večno isti temelj znanja i razuma, tvrdeći zajedno sa apostolom: ’Temelja drugoga niko ne može postaviti osim onoga kojega postavi duh sveti, preko svetih apostola i bogonosnih otaca...’  Zasnovano na tom temelju svetosavsko predanje ne poriče razum, niti odriče prosvećenost. Ali ono ima svoj sveobuhvatni ’razum’ i svoje sveprožimajuće prosvećenje: razum, prosvećenje svetog krštenja“.

Dakle, s jedne strane imamo Rahanovo idealizovanje „onih koji idu uspravno“, isticanje njihovih moći i sposobnosti, a sa druge strane proglašavanje ljudi za ograničene i nesposobne za rasuđivanje, koji se moraju pokoriti onima postavljenim od „bogonoskih otaca“, tj. vračeva Rahanovim rečnikom. U korenu takvog mišljenja leži duboki prezir prema čoveku, što je ujedno i prezir prema sebi samom. Svestan svoje slabosti da se suprostavi „večnoj istini“, tj. onome što ne razume, vrač prezire sebe i sve „one koje idu uspravno“, ali oseća potrebe da ih kontroliše, da gospodari njima, kako se među njima ne bi javio onaj koji će razumeti ono što vraču nije razumljivo i time negirati vrača i njegovo samo postojanje. Pri tome, on koristi proklamovanog vođu (koga neretko upravo on, vrač, kruniše i ustoličava), pri čemu nastaje jedna simbioza (prazno)vere i moći.

A kakav je stav danas prema onima koji, poput Rahana, odbace „vračeve“ kao sveznajuće tumače znanja, vidimo u Radovićevom komentaru lika i dela Dositeja Obradovića. Kaže Risto:
„Samouverenost i naivno ubeđenje da sam sobom može postati ’svetac’ i savršen čovek, ostali su do kraja osnovna crta njegovog karaktera“, a zatim i „Odavno je zapaženo da se kod Dositeja ne može naći skoro nijedna nova ili originalna ideja. Samo je način na koji je on izlagao i širio evropsku prosvećenost tipično Dositejevski (veliko slovo Radovićevo, prim. P.Đ.). Nadahnut idejama terezijanstva i jozefinizma, potpomognut izuzetnim darom uprošćavanja ideja, upotrebom narodnog jezika, lakoćom stila, prefinjenom ironijom i humorom, koji se na momente graniči demagogijom, on je uspeo da mnogima veoma starim shvatanjima, kojima je samo vreme pogodovalo, dade čar novine i otkrivenja i da, istovremeno, mnoga izuzetno važna predanja svoga naroda učini u očima svojih čitalaca smešnim i besmislenim... Otuda, na njemu zidati budućnost znači odreći se svog istorijskog kontinuiteta i identiteta, odreći se svetog Save i svetosavskog predanja“.

Kako bi Dositeju zabio glogov kolac, Risto još citira i Njegoša: „Ja bih Dositeja počitovao da je umio svoj dar duševni obratiti u korist našeg naroda, ali ga obratiti nije umio i zato ga prezirem kako čovjeka koji nije vidio u šta se sadrži sreća naroda, što mu može pričiniti nesreću, i kako čovjeka koji je bio nekome podlo orudije potsmjejanija nad blagočestijem“.

Čekajte, o kome je ovde reč, o Dositeju ili Rahanu? Ili su svi ti dositeji i rahani samo različiti pojave, u vremenu i prostoru, onih koji ne pristaju na „večnu istinu“, na dogmu, normu, oni koji preispituju, koji veruju dokazima zasnovanim na naučnom metodu, a ne na tumačenju „prosvećenih“ milionera u mantijama?

Ako se složimo sa Ivom Kopenom da je naša sloboda plod našeg znanja, jer se čovek prvi usudio da menjajući prirodu menja i svet, jasno je zašto je borba protiv (sa)znanja zapravo borba protiv slobode. A slobode je danas sve manje i manje – pod slobodom se podrazumeva pravo na život i human tretman, sve ostalo je stvar tržišta i determinizma – nema slobode/prava kretanja, prava naseljavanja i stanovanja, prava na rad, prava na odsustvo rada koji je ekonomski isplativ... Nema prava na individualizam, na svojstvenost, osobenost... Sve češće priče o otuđenosti čoveka nisu ništa drugo do priče od otuđenosti čoveka od mehanizma kontrole njegovog vremena, njegovog okruženja, njegovih informacija, pa i misli... Danas „otuđen“ individualac nije otuđen jer misli, jer se konfrontira, jer „luta“, jer traga, saznaje, otuđen je jer se vrati s posla u 6 uveče, a onda mora da žuri u teretanu, ili da besciljno trči ulicama u najmodernijoj sportskoj opremi, ili da ide u kupovinu, jer kući ga ne čeka niko sa spremljenom večerom, pa i jer kod kuće mora da radi, jer to u 12 zvaničnih sati nije stigao...

Ovde se mora odgovoriti na jedno pitanje: imamo li pravo da umetničko delo tumačimo izvan vremena i prostora u kojem je nastalo? Smemo li da delu dajemo konotacije koje, veravatno, autorima nisu bile na umu, kojima bi se autori možda i usprotivili? Nije li i to pitanje na tragu diskusije u ovom tekstu? Ne počinje li delo da živi samostalan život onda kada dopre u javnost (kada, kao siroče Rahan, krene u svet) i ne živi li ono taj život, odnosno te mnogobrojne živote kroz interakciju sa čitaocem, dobijajući tako neka nova značenja? I nije li insistiranje na samo jednom mogućem tumačenju dela isto dogmatizam?

Skloni smo da stripu pristupamo i da ga vrednujemo u okviru ograničenja/kanona koje postavlja sam vid umetnosti: kroz temu, naraciju, montažu i kadriranje, dinamiku, dramatizaciju... Ali, zar ne trebamo da stripu pristupamo i kroz njegovu društvenu ulogu, ni u kom slučaju pamfletističku, već kroz analizu njegovih društvenih korena, odgovora na društvenu dinamiku i reinterpretaciju kroz različite sinergije (vremenske, prostorne, ideološke) koje se dešavaju između stripa i onog koji ga čita?

Završimo ovaj tekst citirajući Rahana i Dušana Vasiljeva:
„Rahan se više ne boji noći, ni vatre, ni grmljavine neba, niti beskrajnih reka“.
(Plač Matere Čovekove): Oh, kada Čovek nije Čovek, već rob Nekog, koga nema, od koga sam do juče milost iskala; oh, kada je čovek gori nego crv, ─ neka se raspe po zemlji anathema, i neka se prolije sva crvena krv! . . . Sine, tebi su i meni rekli da smo robovi, i naša su srca bez milosti sekli, i našu su snagu bez milosti razvlačili. I sve su nam uvek tumačili da se setimo da to bog tako želi!

Kom se carstvu prikloniti?

Objavljeno: 04.08.2019.
Strip: Noćni sud (116)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 04.08.2019.
Strip: Cane (374)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 03.08.2019.
U slavu veselog besmisla...      Autor: Ilija Bakić
  ...„Crne misli“ Andre Frankena;
 
izdavač „Darkwood“ 2017.

Andre Franken (1924-1997) spada među najpoznatije i najznačajnije strip stvaraoce zaslužne za „bum“ francusko-belgijskog stripa u prvim decenijama posle II svetskog rata.  Zapažen je već 1946.g. kada je od Žižea preuzeo rad na serijalu „Spira i Ćira“, razvijajući ga i nadograđujući sve do 1969.g. kada odustaje od daljeg rada da bi započeo novi serijal „Gaša Šeprtlja“ koji će ga učiniti svetski popularnim. Dogodovštine dobronamernog ali ne previše vrednog niti bistrog i spretnog administrativca u redakciji strip magazina punoj živopisnih karaktera osvojile su naklonost mnogobrojne publike koja se lako „prepoznala“ u liku glavnog (anti)heroja. Uprkos uspehu i slavi Franken nije mirovao niti se učaurio već je nastavljao svoja traganja: na jednoj strani to su bile vesele avanture čudne živuljke Marsupilamija dok je na drugoj, na prvi pogled, sasvim neočekivana pojava „Crnih misli“, stvaranih od 1977.g. tokom 1980-tih sporadično u kaiševima i geg-tablama za magazine „Spiru“ i „Fluid glacijal“; svi segmenti su sakupljeni u dva albuma, iz 1981. i 1984.g,  „Crnih misli“ koji su kasnije objedinjeni u integral koji je objavio i beogradski „Darkwood“ u kvalitetnoj crno-beloj štampi i sa tvrdim koricama.

Kako im samo ima kaže, „Crne misli“ su - crne, tačnije crnohumorne, na šta poznavaoci Frankenovog preovlađujućeg optimističkog humora svakako nisu navikli (niti su tako nešto očekivali). No, svaka svetla strana ima svoju suprotnost - mračnu stranu. Teme crnih minijatura su različite, u širokom rasponu od ismevanja civilizacijskih parola i zabluda (o progresu) ili moćnika (vojnika, biznismena) koji svima „kroje kapu“ i sudbinu do slučajeva pojedinačne bezgranične gluposti/tupavosti. I tako se, jedna za drugom, nižu dogodovštvine biznismana koga ubija revolucionarni proizvod (na kome se štedelo na materijalu) ili drugog koji je zaradio milione od prodaje vojnih potrepština a strada jer nema dovoljno kola hitne pomoći, drčnih lovaca koji stradaju od nove vrste municije - Gaša ima pušku koja zečevima dobacuje šargarepe a sada sačma leti u glavu lovca - dok pompezni general umesto cigarete pali protivvazdušni projektil a njegov kolega vojskovođa komandujući juriš isuče mač u koji udari grom i - kremira ga. Na kraju svega, muve zahvajuju šupljoglavim ljudima što su im, uništivši se, ostavili gradove od lobanja. Ipak, nije sve tako crno: neka nova deca na spaljenoj zemlji uživaju u puštanju zmajeva napravljenih od ljudskih kostura razapetih na plastične folije! Naravno, na sreću (?), do tada je dug put na kome će bik kao trofeje pokupiti delove toreadora a general će (neuspešno) testirati sedište za katapultiranje u helikopteru a astronaut, pošto povuče vodu u toaletu, biti izbačen u svemir. Konačno, na nekoliko tabli obznanjuje se bezmalo nadrealistički užas do koga se pukim racionalizacijama ne može stići: tako plemeniti hranilac prica postaje njihov obrok dok branioci zamka na zidinama stradaju od neverovatne mašine zupčanika koja se uklapa sa rasporedom grudobrana na zidu i mrvi sve pred sobom! A da ništa nije slučajno i ima svoju predistoriju Franken će nas podsetiti (ingenioznom) porukom sa vrha astečke piramide tokom obreda žrtvovanja čupanjem srca, koga glasi: „Hej! Reci kožoderima da manje žderu, a više deru...“

Kao da sam strip nije dovoljan da oslika sveopšti besmisao, Franken iznad tabli u prvom albumu stavlja neologizme kakvi su „Pucanj u prazno ponekad je isto što i metak u čelo“, „Svetlo na kraju tunela nije isto što i voz koji nadolazi“, „Cepanje atoma nije za cepanje od smeha“, “Prekratiti nekome muke nije isto što i mučno nekoga prekratiti”, “Jeza u leđima nije isto što i ježa u leđa”, “Muva bez glave nije isto što i muve u glavi”, “Hraniti ptice nije isto što i biti ptičija hrana”. Franken možda tvrdi da je sve besmisleno ali i dodaje: važno da je veselo! Jer dok oni na začelju još lumpuju oni napred, gurani masom u leđa, bivaju nabadani na šiljke (civilizacijske propasti).

Kao što su Frankenove misli britke takve su mu i linije. Crtež je briljantan u svojoj preciznosti i svedenosti odnosno u besprekornom grafizmu kojim dominira crna boja jer su likovi uglavnom crni (kao da su na negativu crno-belog filma). U svaku sliku očito je uneto mnogo znanja i još više želje i strasti tako da svaka tabla fascinira pukim savršenstvom.

Rečju, “Crne misli” predstavljaju Frankena na vrhuncu umetničkih snaga i nesporno su remek-delo 9. umetnosti odnosno svekolike Umetnosti XX veka.

(„Dnevnik“, 2019)
Objavljeno: 02.08.2019.
Modesty news...      Press: Žika Tamburić
  ...Modesty stripovi!

     Želeo bih samo da pojasnim naše izdavaštvo, jer mi se čini da smo uspeli da zbunimo ljude, pa čak i "Strip vesti", umesto da doprinesemo širenju stripske umetnosti i našem položaju na stripskoj sceni.

     U Srbiji izdajemo papirne i elektronske knjige na srpskom jeziku kao registrovani izdavac "Modesty stripovi" (www.modestystripovi.com), ukupno do sada 24 knjige, u četiri edicije. One se mogu kupiti od nas i po raznim knjižarama, što je pojašnjeno na našem portalu.

     Na engleskom jeziku izdajemo knjige kao registrovani izdavač "Modesy Comics" (www.modestycomics.com), uglavnom sa autorima sa Balkana, ukupno do sada 28 elektronskih knjiga i od toga trenutno 14 knjiga u papirnom obliku. Elektronske knjige se mogu kupiti od nas i nešto skuplje na portalima Amazon, ComiXology i DriveThruComics, a papirne knjige samo na Amazon portalu (www.amazon.co.uk/...)

     Pozdrav,

     Žika Tamburić

Objavljeno: 01.08.2019.
Strip: Kumova slama (37)      Autor: Mirko Zulić
Objavljeno: 01.08.2019.
Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo vas da se obratite autorima priloga.
U slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.