naslovna  |  arhiva  |  strip  |  autori  |  istorija  |  online stripovi  |  striparnice  |  izdavači  |  škole stripa  |  festivali  |  linkovi  |  youtube  |  kontakt  |  impresum



Direkti linkovi: Alan Ford
Alan Ford priče broja jedan
Alan Ford Kolor izdanje
Politikin Zabavnik

Mali Politikin Zabavnik

Stripoteka Samo strip...



MojStrip magazin



Mesečni email časopis:





Autor: FRANJA STRAKA














LA BETE NOIRE
strip

DIVLJE OKO
grupa

BLACK & ANGELA
strip

SPEC ARHIVA
specifični, izdvojeni prilozi







Stripovske dvojice: dve razstavi,...      Press: Stripburger
  ...dve počitniški delavnici in dva sveža ponatisa!

DRUG DRUGEMU DRUG – RAZSTAVA

Matej Kocjan – Koco: DRUG DRUGEMU DRUG, razstava stripa
22. 2. – 15. 3. 2019, Stekleni atrij Mestne hiše, Ljubljana
Odprtje: petek, 22. 2. 2019, ob 19. uri
Gost večera bo rap izvajalec in avtor besedila v stripu Darko Nikolovski.

Spremljevalni dogodek:
13. 3. 2019, od 13.00 – 16.00 – javna vodstva z avtorjem po razstavi
Razstava Drug drugemu drug je večdimenzionalen poskus vpogleda v nastanek prve slovenske rap pripovedi v stripu na temo sodobnega begunstva. Matej Kocjan – Koco je najprej ustvaril strip in predlogo zgodbe, to pa je potem Nikolovski predelal v sodobno rapersko pesnitev.

Skozi razstavljena dela se nam razkrije begunska problematika kot združitev poetičnega besedila in ekspresivne risbe, ki gresta onkraj novičarskih fotografij in video posnetkov iz revij ali TV-ja. Namesto šokantnega in šabloniziranega moralizma gledalcu omogočita vživljanje v like in s tem vpogled v njihovo intimno življenje ter notranje spremembe, ki nastopijo skozi nize življenjskih preizkušenj, ki jih prinaša sodobno begunstvo.
Razstava bo na ogled do 15. marca 2019. Avtor stripa Matej Kocjan – Koco bo imel javno vodstvopo razstavi v sredo, 13. marca 2019, od 13. do 16. ure.

Več o stripu  …

O AVTORJIH:
Matej Kocjan – Koco •
Slovenski strip avtor, pedagog, za nekoga tudi kulturni parazit. V svojih stripih se ne omejuje na vsakdanje teme. Prisega na zdravo pamet in je hudo alergičen na vsakršno enoumje.
DARKO Nikolovski • Slovenski raper, igralec, režiser in družbeni aktivist. V svojih delih se dotika socialnih, političnih in zgodovinskih tem.



ŽIVEL STRIP! ŽIVELA ANIMACIJA!: POČITNIŠKI DELAVNICI V MSUM

STRIPBURGERJEVA STRIPDELAVNICA (8+)
Mentorja: Andrej Štular in David Krančan
Delavnica: sobota, 2. marec 2019, 10.00−16.00
Odprtje razstave: sobota, 2. marec 2019, ob 16.00
Kje? MSUM (Muzej sodobne umetnosti), Maistrova 3, Ljubljana

Na drugo letošnjo delavnico zopet vabimo stripovske začetnike, starejše od 8 let, ki se bodo v družbi priznanih in uveljavljenih mentorjev spoznali z osnovami stripovskega ustvarjanja. Delavnica je namenjena vsestranski kreativni spodbudi mladim pri ustvarjanju stripov, predvsem pa tudi popularizaciji stripovske kulture. Na delavnici ustvarjeni stripi bodo tudi javno predstavljeni. Udeleženci se bodo spoznali tudi z načini koncipiranja in postavljanja razstav.
Delavnica je brezplačna. Število udeležencev je omejeno. Prijave obvezne.
Prijave in dodatne informacije: core@mail.ljudmila.org ali 031 401 556.

O MENTORJIH:
Andrej Štular vse od sredine osemdesetih let ustvarja na področju ilustracije, kiparstva, oblikovanja lutk in scenografije, stripa, slikarstva, fotografije in filma. Je član ljubljanskega kolektiva Strip Core in lutkovnega gledališča Nebo. Leta 2000 je izdal prvi samostojni stripovski album Lustri, kateremu so sledili še Kompost, Živa sem!, Bežimo, svet se podira!, Kronike, stripe pogosto objavlja tudi v reviji Stripburger. Poleg izvedbe mnogih odrskih in razstavnih projektov je v preteklih letih nastopil tudi na številnih mednarodnih festivalih stripa in neodvisnega filma. Za svoje delo je prejel več nagrad, v zadnjih letih 2 nagradi za likovno podobo in sicer v Kazahstanu za predstavo Zrcalce (LG Nebo) ter na Bienalu slovenskih lutkovnih ustvarjalec v Mariboru za Bežimo, svet se podira iz Zverinice v stripu! (Stripburger/Forum Ljubljana in Pripovedovalski Variete).
David Krančan je diplomiral iz stripa pri prof. Milanu Eriču na ALUO v Ljubljani. Zadnjih petnajst let je član uredništva revije Stripburger. Od leta 2011 ilustrira naslovnice Dnevnikovega Objektiva. Krančan je tako v teoriji kot v praksi raziskovalec razsežnosti stripa kot likovnega izraza. Njegove pripovedi so velikokrat brez besed in v likovni podobi skrivajo pripovedne ključe. Izdal je več samostojnih stripovskih publikacij, med njimi večkrat nagrajeni Grdina (2014) in Pijani zajec (2015). Oba stripa je navdihnilo ljudsko slovstvo, natančneje pripovedke iz znamenite zbirke Zverinice iz Rezije, ki jih je zbral in zapisal Milko Matičetov.
Razstava del nastalih na delavnici bo na ogled do konca meseca, v odpiralnem času muzeja: torek−nedelja: 10.00−18.00.



ZNOVA NA KNJIŽNIH POLICAH:

Juhej, izšla sta sveža ponatisa hitov iz naše zbirke Republika Strip, ki ne smeta umanjkati na domači knjižni polici!
Marijan Pušavec & Jakob Klemenčič: Alma M. Karlin, svetovljanka iz province
Stripovski poklon življenju in delu pisateljice, svetovne popotnice, poliglotke in znamenite Celjanke!
Blaž Vurnik & Zoran Smiljanić: Ivan Cankar: Podobe iz življenja
Poglobljena in poučna, a tudi nebrzdana in zabavna stripovska biografija velikana slovenske moderne!
Pa naj še kdo reče, da niso stripovske biografije zakon!

Vizualni material: Matej Kocjan - Koco, Giorgio Carpinteri, Grega Mastnak, Jakob Klemenčič, Zoran Smiljanić // Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij in recenzijske izvode pišite na: core@mail.ljudmila.org. // Za odjavo iz seznama prejemnikov elektronskih novic nam odgovorite na današnje elektronsko sporočilo z ODJAVA. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram.

Objavljeno: 19.02.2019.
Strip vesti news...      Press: Strip vesti
  ...novi broj Samoniklog korov stripa!

     Postavljen je još jedan broj Samoniklog korov stripa, 546. broj - to jest, treći po našem neobičnom redu objavljivanja:
     www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/546

Objavljeno: 17.02.2019.
Strip: Noćni sud (101)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 17.02.2019.
Stripski Oscar 2018. ...     Press: Strip vesti
  ...u organizaciji www.stripovi.com!

Još uvek imate vremena da iskoristite svoje pravo glasa...;)
https://www.stripovi.com/oscar/2018

www.stripovi.com od 2007. godine tradicionalno organizira godišnji izbor najboljih stripova iz protekle godine u dvije kategorije: najbolji strip album i najbolja strip sveska!

Glasači mogu odabrati najviše 10 naslova sa popisa svih naslova (lijeva lista) koje zatim trebaju prebaciti među svoje odabrane naslove (tj. na desnu listu). Redoslijed izabranih naslova (na desnoj listi) je jako bitan jer se naslovi boduju prema redoslijedu (prvi naslov dobija 10 bodova, drugi 9, treći 8 itd...). Moguće je mijenjati redoslijed odabranih naslova koristeći odgovarajuće funkcije "gore" i "dolje". Svaki član stripovi.com ima pravo glasovati samo jednom!

Pripremili smo i bogat nagradni fond sa recentnim izdanjima domaćih izdavača (detalje ćemo objaviti na forumu, naknadno) kojima ćemo nagraditi najsretnije sudionike u izboru. Izbor traje od 1.2.2019 do 1.3.2019, kada će biti objavljeni rezultati glasovanja i dobitnici nagrada.

Hvala na sudjelovanju!
Objavljeno: 16.02.2019.
Strip: Cane (358)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 16.02.2019.
Moj Strip #50...      Press: MojStrip
        
  Uvodnik

Dragi prijatelji,

četiri godine MojStrip mjesečnika prohujale su, a opet, kad virnem stare stripove, kad se sjetim svega što se izdogađalo u našem malom svijetu... ponešto se čini kao da je iz nekog prošlog života.

Puno vam hvala na svemu: i uredništvu koje se rasipalo, ali bez kojeg MojStripa nikad ne bi ni bilo; i autorima koji su neumorno radili, a ništa nisu očekivali zauzvrat; i novinarima i ostalim medijima koji su nas pogurali puno više nego smo se imali pravo nadati; i ponajviše čitateljima zbog kojih je sve to skupa imalo smisla. A imalo je smisla. Ja se osobno osjećam bogatije zbog stripova koje sam ovdje pročitao, a siguran sam da se bogatije osjećaju i ostali spomenuti u prethodnoj rečenici.

Do nekog novog stripovskog susreta, ostanite prije svega zdravi i radoznali, vaš

Jurica.

Adresa: www.mojstrip.com

Objavljeno: 15.02.2019.
Ekscentrična i urnebesna putovanja...      Autor: Ilija Bakić

  ...Doktora Misterije - „Doktor Misterija“
  Alfreda Kastelija i Liča Filipučija;
 
 izdavač „Čarobna knjiga“ 2018.

Mada dugo i produktivno piše scenarija za stripove (najčešće za italijanskog strip giganta „Bonelija“) Alfredo Kasteli (1947) je od 1980-tih, na prostorima Italije, bivše Jugoslavije  (pomalo i u ostatku Evrope) najpoznatiji kao kreator „Martija Misterije, detektiva nemogućeg“, istoričara, arheologa, antropologa, pisca i TV voditelja koji rešava svakojake zamršene tajne prošlosti. Serijal se dopao čitaocima kao strip verzija Indijane Džonsa ili kao racionalna verzija istraživača, nasuprot „Dilanu Dogu“ kao istraživaču natprirodnog. Među mnoštvom neobičnih ličnosti koje je sreo tokom svojih putešestvija Marti - u epizodama „Porodična posla“ i „Doktor Misterija“ iz 1996.g. - sreće i izvesnog Doktora Misteriju. Priča kaže da je Rama Randži, borac za nezavisnost Indije, tokom svojih skitnji Evropom odlučio da promeni prezime u Misterija. Takođe je posinio i siroče Sigala koji je preuzeo isto prezime - a Sigal je, tu je poenta, Martijev pradeda. No, iza ove konstrukcije postoji i druga - Doktor Misterija je junak istoimenog avanturistično-mističnog romana iz 1898.g. (objavljenog u ediciji „Ekscentrična putovanja“ koja je trebala biti paralela tada aktuelnim „Neobičnim putovanjima“ Žila Verna); autor „Doktora Misterije“ je Pol D'Ivo (što je preudonim Pola Deletra, 1856-1915). Avanture na granici verovatnog, bizarni likovi, tajna znanja i učenja, tehnološke novotarije (električna vozila, ubistveni električni zraci, svevideća televizija), kobne zavere, romansa – bili su recept za popularnost i prodaju i „Doktor Misterija“ je sve to, na preko 400 stranica, sadržao. Roman je imao nekoliko izdanja ali ne i nastavak mada će se Sigal pojaviti u romanu „Sigal u Kini“ (1901) a potom i u drugim D'Ivoovim delima. Neobični doktor netragom je nestao sa literarne scene (gotovo pun vek kasnije pojavio se u dva romana, iz 2006. i 2012.g, koji su baštinili staro eskapističko nasleđe).

Kasteli je, kao pravi postmodernista, „pravog“ Doktora Misteriju iskoristio za zakuvavanje intige u „Martiju Misteriji“ a onda je osmislio i nezavisni serijal „Doktor Misterija“ koji koristi ponešto od originalnog D'Ivoovog junaka ali ima i sasvim individualan profil. U Kastelijevoj drugoj inkarnaciji Doktor Misterija nije ni mračan ni fatalno ubistven jer je osnovni ton strip epizoda parodijski što podrazumeva karikiranje iskustva „palp“ (para)literature i popularne kulture – tako da se, mada se strip dešava krajem XIX veka, u njemu pojavljuju i poznati likovi iz dela nastalih u XX veku, od profesora Higinsa iz romana „Piglmalion“, Petra Pana ili Darta Vejdera iz „Ratova zvezda“ dok je na površini Meseca pored „Apolo“ lendera i raketa kojom je Tintin stigao na Mesec. Uz doktora koji stalno otkriva svoja bezbrojna znanja i veštine i evocira uspomene iz prošlih herojskih vremena i mladog Sigala koji, naravno, liči na Martija Misteriju, članovi neformalne družine su Kinez Čing Kvaj snalažljivi preduzetnik koji se ne libi da izrabljuje svoje radnike i dežurna dama u nevolji (gospođa koja traži muža, devojka koja traži izgubljenog verenika ili svoga oca) koja redovno, od šokova, pada u nesvest u Sigalovo naručje (što njemu ne pada ni malo teško). Arhineprijatelj doktora je maršal Radecki koji kuje planove i zavere da ovlada Milanom, Mesecom ili Indijom i da obnovi/popravi svoje mecima izbušeno telo; njemu u mračnim rabotama pomaže pacov koji prisluškuje neprijatelja i izvršava podla naređenja.

I tako Doktor Misterija i Sigal u svom „električnom hotelu“ (koji liči na oklopljeni autobus) stižu u Milano i šokiraju stanovnike. Odmah po izlasku iz vozila prilazi im lažni prosjak sa štakama od sandalovog drveta koje drži negovanim rukama. Doktor to otkriva dedukcijom kojom je hteo da nauči „priglupu individuu“ detektiva iz Bejker strita. Prosjak napada a doktor se bori kao pravi kung-fu borac, pobeđuje pa prosjak ispija retki otrov o kome doktor, naravno, sve zna... Dalje se nižu avanture koje upliću gradnju vazdušnog metroa, kineske trijade, grbavog zvonara crkve, mehaničke lutke i školu za dečake-džeparoše, protestante marksiste, fantoma iz opere, zemlju ispod površine zemlje, Fu Mančua, probuđenog Zmaja haosa... i sve to (uz učestalo padanje dame u Sigalovo naručje) samo u prvoj epizodi „Misterije Milana“! U drugoj avanturi „Rat svetova“ Doktor i Sigal lete na Mesec u topovskom zrnu iz Melijesovog filma, Radecki je mitski „veliki ratnik iz proročanstva“ Salrasa, ratnika sa tamne strane Meseca koji spremaju invaziju na Zemlju, dok na vidljivoj žive miroljubivi Mesečari zbog kojih je Čing „ido koji sve zna“ tu preselio pogone za proizvodnju kravata, kaiševa i upaljača koji sviraju. U „Užasima crne džungle“ koja je u Indiji doktor i reinkarnirani Radecki postaju privremeni saveznici jer su pacovu Radeckog, koji je proglašen za novog avatara Sujodana, slava i moć udarili u glavu; značajnu ulogu u avanturama (na zemlji i pod njom) ima i strašni pirat (inače inženjer i kantautor) Sandokan, za koga će se ispostaviti da je nežna duša, koji od lorda Bruga zatražiti njegovo najveće blago - ruku ćerke a otac će ga zamoliti da uzme i sve ostalo na šta su doktoru potekle suze koje nikad ne može da zadrži na venčanjima. I tako se sve (ili skoro sve) razrešava osim dileme zašto Čing čas govori kao Kinez iz viceva a čas sasvim normalno?

Paradoje su izuzetno zahtevne jer traže izoštren osećaj za ravnotežu između ozbiljnosti i nekontrolisanog humora; previše jednog i drugog uništava zavodljivost parodije. Kasteli se dobro nosio sa izazovom i tek ponekad gubio kontrolu nad pričom. Filipuči je crtežima čistih linija zdušno pomogao da gegovi uspeju, da grimase budu adekvatne a enterijeti i eksterijeri uverljivi. Rečju,  album „Doktor Misterija“ (izdanje „Čarobna knjiga“, 2018) razgaljujuće je štivo za ljubitelje humora (uz zrno ironije i groteske) koje traži i malo opšte kulturne potkovanosti; takvima, posle mnogo smeha, ostaje žal što serijal nije bio dugovečniji.

(„Dnevnik“, 2019)
Objavljeno: 15.02.2019.
Strip: Kumova slama (25)      Autor: Mirko Zulić
Objavljeno: 14.02.2019.
Strip autori u 2018. ...      Autor: zmcomics
  ...pokušaj da odgovorim na pitanje, čime
  su se bavili strip autori sa našeg podneblja?

Svašta sam želeo da napišem na početku ovog teksta, ali ostaviću za drugi put, za kolumnu… Naravno biće kritikovani autori, jer se baš nisu ubili da pošalju info o svojim aktivnostima, a ja sam kasnio (kasnio, kasnio i kas…) pa su imali više nego dovoljno vremena. Dobro, dogodine ću ranije slati poziv ali ću i tokom cele godine pratiti pažljivije šta je ko radio i popisivati. Sada nešto skromniji izveštaj, uz malo moje interevencije i nešto autorske saradnje… Ovo je ipak prvi pokušaj da uradim "autorsku" rekapitulaciju pa je ovo prilika i da uskladimo "priču", da autori vide šta sam od njih tražio od informacija, da ja vidim kako to može da funkcioniše. Sada je jasno da nisam tražio previše. Izvinjavam se ako sam nekome zakinuo koju informaciju, nisam uspeo možda iz svega da isplivam kako treba… Po ažurnosti Strip vesti, i mom kašnjenju sa ovim prilogom, može se zaključiti da su me obaveze odvukle na drugu stranu, pa su me svakojake sitnice znale zbuniti… Nadam se da nisam napravio puno grešaka, da ću dogodine ovo uraditi poštenije i kvalitetnije. Da će se javiti mnogo više autora.

Voleo bih da autori shvate da su danas drugačija vremena, da svi treba da radimo na sopstvenim promocijama, i da isticanje urađenog nije samohvaljenje, već deo naših profesionalnih i autorskih aktivnosti. Prošlo je vreme kada su autori mogli živeti u senci dok su se izdavači bavili promocijom njihovih radova. Vreme je da autori budu gazde svojih dela, koliko god je moguće više… Da ne budu podčinjeni izdavačima, urednicima, prevodiocima, lektorima… Da ne budu zadnja rupa na svirali…;) Eto, i ovaj tekst koji treba da se bavi glorifikacijom autorstva i uspeha, započeh kuknjavom. Što mi to radite…:)

No, da ne dužim, idemo sa popisom autorskih aktivnosti, abecednim redom, po prezimenu, za prvi put ovako. Kada budem radio rekapitulaciju za 2019. godinu, videću da li je recept ispravan ili ću moći da idem hronološki.

Krećemo.

Jana Adamović YANA je objavila kratke stripove Put vina (Veseli četvrtak - Zlatna serija broj 5. scenario i crtež: Jana Adamović i Igor Kordej), Susret (Strip Pressing br 18, scenario: Luka Kurjački) i Nirvana (WHOA COMICS No14, Plem Plem Productions, Nemačka). Takođe je autor velike izložbe Ona se budi / BD Égalité (o tome više u drugom delu teksta) i bila stručni saradnik na izdanju""Buđenje".

Ivana Armanini nekako uvek ide u paketu sa Komikaze, dugovečnim, ažurnim i dinamičnim strip fanzinom koji egzistira na internetu, a koji paralelno radi i svoje papirno izdanje. Strip Mangelos koji je serijalizovala u Komikaze je objavila u posebnom izdanju Mangelos Vol.1 (scenario: Marko Golub, Izdavač: MSU & Komikaze). Zatim su tu "Iza linije" (I. Armanini, I. Hofbuer, M. Milić), "The hole" (How to survive dictatorship?, CBK Comics, Švedska); Fanzinsko izdanje i samostalna izložba "She must be mad" (Tinta strip festival, Komikaze, Dobra Vaga & Matrijaršija) te strip fanzin Gorgonzola #24. Sve aktivnosti Ivane Armanini su ispraćene izložbama, katalozima i učešćima na strip festivalima.

Darko Bogdanov je objavio stripove "What A Wonderfull World" (Devetka 1, 2018) po scenariju Jordana Kocevskog; "Nada je stvorenje pernato" (Ras komik 5, i Linije fronta 7.) po scenariju Aleksandra Stevanova; "Sećanje" (Parabelum 8, Banja Luka) po scenariju Ivana Veljkovića. Uz Aleksandra Stevanova i Sašo Gačeva autor je knjige o stripu "Makedonski strip u izdanju novosadskog Dnevnika" (Македонскиот стрип во изданијата на новосадски „Дневник“ - Štip Makedonija)

Tihomir Čelanović je radio strip kaiševe "Bugs" i mogu se naći diljem interneta, ali im je glavna stranica www.tiho.rs, biće ga i na hartiji, kada bude više informacija, SVesti će preneti.

Marko Dješka autor je stripova 'Annete la sorcière' (Freakshow comix #5, Atelier Turut, Francuska) i '99' (Komikaze #17, Komikaze, Hrvatska). "Vještica Anita" je doživela i domaće izdanje (Endem #38, Crtani Romani Šou, Zagreb).

Predrag Đurić, nam se otuđio mestom življenja, ali je i dalje je aktivan te je uradio scenario za nekoliko stripova: Emigracija u 48 slika, crtež: Vlado Nikolovski (Devetka 2, 2018); "Sva lica slobode", crtež: Vlado Nikolovski (antologija How to survive a dictatorship, AltCom, 2018); "Razglednica iz Sarajeva", crtež: Javier Francisco Maldonado Franco i Zlatko Milenković (Samo strip 2018); Love is in the air crtež: Francesco Conte.

Branislav Kerac je završio svoju drugu epizodu Zagora "Il Mistero Del Pueblo", ovog puta poprilično obimniju, te ide u Italiji u tri nastavka januar-mart ove godine, da ne kažem, ovih dana. U osmoj knjizi Tarzana jugoslovenske produkcije su mu objavljeni stariji radovi na tom licencnom serijalu.

Helena Klakočar je ove godine završila strip "Zid Mediterana", te je u dvanaestom mesecu objavljen od strane zagrebačkog izdavača Vedis, na 150 strana u dve boje. Bila je gošća i na ljubljanskom festivalu "Tinta" dok je ove godine, po svemu sudeći, čeka nekoliko francuskih festivala.

Igor Kordej je standardno bio hiperaktivan. U Francuskoj su mu objavljena dva albuma Marshal Bass t03: Son nom est Personne (Maršal Bas, tom 3, – Ime mu je Niko) Editions Delcourt (scenario - Darko Macan, kolor – Nikola Vitković) te L’Histoire secrete t00: Les Ivoires de Thot (Tajna Istorija, tom 0 - Slonovače Tota) takođe Delcourt (scenario – Jean-Pierre Pécau, kolor – Jerôme Maffre). U Mađarskoj je objavljen Texas Kid, testvérem (Teksas kid – moj brat) koji je crtao po scenariju Darka Macana. U Nemačkoj su mu kod izdavača Splitter objavljena prva dva albuma serijala Marshal Bass dok su mu u Americi objavljeni stripovi u marvelovim kolektivnim izdanjima: Marvel Knights: Black Widow, the complete edition i Cable: Soldier X. Na domaćem terenu je bio zastupljen u petom broju Zlatne serije, u zajedničkom stripu sa Janom Adamović.

Dražen Kovačević radi na dva projekta koja će biti objavljena ove godine: "Le Croix sanglante" - priča o 4. krstaškom pohodu u dva toma (scenario Marko Stojanović, Dražen storyboardove/layoute, Dan Ianos olovku i tuš, Desko kolor – Delcourt) te "Le Lys rouge" (Scenarista je Richard Marazano, Dargaud)

Darko Macan je napisao dvadesetak nastavaka kolumne o Cak-u, nacrtao je 113 stranica stripa od kojih 63 za MojStrip.com (druga polovica "Ahernauta" (48), te kratke priče "Next" (7) i "Abraham" (8)), 8 za sajt Helly Cherry ("Uzorita novela") i 42 tjedna stripića za Fejsbuk. Uradio je scenario za četvrti album "Maršala Bassa" koji je prošle godine objavljen, crtež Igor Kordej. Uradio je i mnoge druge scenarije, samo crtači kilave… Valjda će biti na popisu za ovu godinu. Redovno, u mesečnom ritmu, piše svoj "radni izveštaj" ali je napravio baš ovog meseca pauzu uz pretnju da ne kreće dalje dok se ne prijavi još dvestotinjak novih pretplatnika. Dakle, znate šta vam je činiti (https://tinyletter.com/mcn).

Zlatko Milenković dvadeset prvu godinu vodi Strip vesti, radi lettering za mnogobrojna domaća izdanja, i ponešto nacrta. Ove godine svega nekoliko strana stripa, ali ga to nije sprečilo da objavi šesti broj magazina Samo strip… gde je objavio preko dvadeset strana stripa, sakupljenih iz različitih perioda svog rada na stripu.

Đorđe Milović je ove godine dospeo i na francusku strip scenu. Uradio je strip album, na 142 strane u boji, "Cavalerie rouge" - scenarista je nama već znani Jean-Pierre Pécau dok je izdavač Soleil.

Vlado Nikolovski je po scenariju Predraga Đurića nacrtao dva stripa “All The Faces of Freedom” / Sva lica slobode (How to survive a dictatorship, - CBK & Tusen Serier, Sweden) i “Emigracija u 48 slika” (Strip Magazin Devetka broj-2, Makedonija). Ovaj autorski tim je uradio još nekoliko kratkih stripova koji su predstavljeni na izložbama i u izradi su jednog obimnijeg projekta.

Vladimir Popov je umešao svoje prste u čitavom nizu strip izdanja, pa idemo redom: Fearscape 1-4. (Vault Comics, 2018 - Andrea Mutti crtež i Ryan O Sullivan scenario); Port of Earth 3-8. TBP Vol 1&2 (Top Cow, 2018 - Andrea Mutti crtež i Zack Kaplan scenario); Where we live anthology (Image Comics, 2018, preko 50 autora); WWE The Undertaker Original Graphic novel (Boom Studios, 2018 - nekoliko autora) i Vlad #1 (Feltrinelli comics, 2019 - Andrea Mutti crtež i Matteo Strukul scenario).

Irena Jukić Pranjić za Modru lastu radi pasice "Gejmeri" od devetog meseca 2018. Uradila je i pilot epizodu serijala "Goga Blesača" naručenog početkom 2018. za novi hrvatski rock-časopis koji i pored velikih najava još nije izašao. Irena je uredila i dva broja strip-fanzina "Škola hodanja" u izdanju Akademije likovnih umjetnosti, Sveučilišta u Zagrebu.

Sibin Slavković je za francuskog izdavača Soleil nacrtao prvi album serijala Rouletabille "Le mystère de la chambre jaune" (Scenario: GAUDIN Jean-Charles)

Ivica Sretenović – U protekloj godini objavljen mu je album "Duge noći i crne zastave" (System Comics) po scenariju Dejana Stojiljkovića i uz crtačku saradnju Alekse Gajića i Ivana Stojkovića te kolor Tiberiu Beka.

Aleksandar Stevanov kao scenarista sarađuje Bogdanovim na stripu "Nada je stvorenje pernato" (Ras komik 5, i Linije fronta 7.) i kao koautor knjige "Makedonski strip u izdanju novosadskog Dnevnika" (Македонскиот стрип во изданијата на новосадски „Дневник“ - Štip Makedonija). Napisao je scenario i za "Mačor koji je želeo da postane kralj sveta" (Мачорот кој сакаше да стане крал на светот, Kreator #27) koji je osvojio nagrade u Valjevu i Velesu.

Stevan Subić je uradio prvi album serijala M.O.R.I.A.R.T.Y za francuskog izdavača Delcourt, te mu je u Italiji kod Sergio Bonelli editore objavljena sveska "Il terzo giorno" u ediciji Le Storie. Ove godine očekujemo od njega drugi album M.O.R.I.A.R.T.Y-a i Konana u izdanju francuskog Glenata.

Marko Stojanović - Objavljeni su mu prethodne godine dva strip albuma: Beskrvni 3 (samostalno izdanje, Srbija - urednik i Scenarista) i Do pakla i nazad (izdavač: Narodno pozorište Timočke krajine - Centar za kulturu "Zoran Radmilovic", Srbija - priređivač, urednik i scenarista). Radovi su mu objavljivani u sledećim edicijama: antologija Shock (Aftershock, USA -scenarista); Parabellum 8 (Deveta Dimenzija, BiH - scenarista, strip teorija); AARGH! 17, (izdavač Tomaž Prokupek, Česka -scenarista); 9evetka 1 i 2 (Strip Kvadrat, Makedonija - scenarista); GAS3K 7 (GAS3K, Urugvaj - scenarista); Hajduci: Gorske priče (izdavač: Moebius, Srbija -dijalozi, ilustracija); Eon 17 (Udruženje likovnih stvaralaca Šapca, Srbija - scenarista); Mort Sinder (Darkwood, Srbija - ilustracija); Radi na serijalu "Croic Sanglante" za Delcourt sa Draženom Kovačevićem, Danom Ianosom i Desimirom Miljićem - Francuska (scenarista). Zatim se bavio i uredničkim poslom na sledećim izdanjima: Strip Pressing 18 (SIIC Nis, Srbija - urednik, scenarista, intevjui); Katalog 21. Balkanske smotre mladih strip autora (Udruženje ljubitelja stripa i pisane reči "Nikola Mitrović Kokan", Srbija - urednik) i Skečbuk Vekovnika 11 (Udruženje ljubitelja stripa i pisane reči "Nikola Mitrović Kokan", Srbija - urednik, pisac teksta).

Vedad Šabanadžović objavio je strip “Maza“ 2 table (zasebne epizode) u časopisu EUkids br.31 (ep.„Maza u školi“), EUkids br.32 (ep.„Maza u lavirintu“) te Ilustraciju (Hram) u fanzinu TRAGOVIMA. U Valjevu je dobio nagrada za pripovedanje za strip „Život je bajka“. Izlagao je u Valjevu i u okviru godišnje izložbe USUSa.

Romeo Štrakl je sakupio svoje stripove u album pod nazivom "Prekletstvo tretjega albuma". Album je u dvanaestom mesecu objavio mariborski izdavač Frontier, uvodnik za album je napisao Max Modic.

Nikola Temkov je uradio strip "Liga Vodenih Superheroja" ("Devetka" br.1) te mu je prošle godine objavljen strip album "Alif i Zen-Patot za Mardan" (Алиф и Зен – Патот до Мардан, Стрип квадрат).





Pre nego li se okrenemo drugim autorskim aktivnostima, moramo spomenuti da nas je 8. maja/svibnja u 93. godini života napustila domaća strip legenda Miki Muster (1925-2018) - pionir slovenačkog stripa.



Osim samog rada na stripu, autori su svoj doprinos dali i učestvovanjem na izložbama i drugim aktivnostima, pa da i to spomenemo.

IZLOŽBE stripova su, već par decenija vrlo bitan segment autorskog delovanja, kada je već malo "papirnih" izdanja. Osim standardne, sedme po redu, godišnje izložbe Udruženja stripskih umetnika Srbije (Otvorena 27.12.2018), najveći i najzanimljiviji događaj sezone je svakako izložba ženskog stripa Ona se budi / BD Égalité. Autorka izložbe i pratećeg vizuelnog identiteta je Jana Adamović, a sve je organizovano na više lokacija (12. Novosadski strip vikend, Francuski institut u Beogradu, Francuski institut u Zagrebu, Francuski institut u Ljubljani, Francuski institut u Novom Sadu). Izlagale su sledeće autorke: Iva Atoski, Nina Bunjevac, Manja Ćirić, Mina Davić, Bojana Dimitrovski, Marija Đeranović, Jelena Đorđević, Ivana Filipović, Jelena Kević Đurđević, Dragana Kuprešanin, Milica Mastelica, Ana Milojković Omi, Ana Petrović, Sanja Stepanović, Jelena Vasiljević, Maja Veselinović, Jelena Vučić, Kaja Avberšek, Nina Belingar – Strawberry Goose, Alja Grofelnik Pelzel – Puffyko, Katja Kovše, Sanja Pocrnjič,  Ivana Armanini, Valentina Briški, Maja Duvnjak, Mihaela Erceg, Sonja Gašperov, Helena Janečić, Dunja Janković, Irena Jukić Pranjić, Tea Jurišić, Helena Klakoćar, Rea Kordej, Lea Kralj Jager, Lisa Mandel, Johanna Schipper, Danica Radović, Magda Dulčić, Ana Ljubov, Ljubica Cuca Sokić, Desa Glišić, Aude Picault, Catherine Meurisse, Florence Cestac, Jeanne Puchol, Marguerite Abouet, Marion Montaigne, Marjane Satrapi, Pénélope Bagieu.

TEKSTOVI o stripu! Svakako ste se ovde u strip vestima načitali tekstova ilije Bakića koji je najrevnosniji i čiji tekstvi se uglavnom prvo objave u novosadaskom Dnevniku, tu je i Darko Macan sa svojom kolumnom o Cak-u, te Zoran Đukanović i mnogi drugi čije testove prenosim sa drugih adresa, medija… Među tekstovima koje vam nisu prenele Strip vesti se nalazi „Šta je rat u bosanskom stripu“ (What is War in the Bosnian Graphic Novel) Emira Pašanovića koji je napravio uporednu analizu stripova koji su objavljeni a koji govore o opsadi Sarajeva (1992-1995) kako od domaćih, tako i stranih autora, te u taj kontekst stavio album Senada Mavrića „Mama, šta je to rat?“ koji je 17 godina nakon prvog izdanja doživio reizdanje 2018. godine na bosanskom, engleskom i njemačkom jeziku za epublikaciju  "Cultures of War in Graphic Novels: Violence, Trauma, and Memory" (Kulture rata u crtanim romanima: nasilje, trauma i sjećanje).

FESTIVALI su izuzetno bitan segment strip kulture kod nas. Manifestacije na kojima se strip promoviše, prodaje, gde se fanovi, izdavači i autori sreću. Većina festivala, atraktivnosti radi, dovodi strane goste, ali su tu redovno među gostima i domaći autori… Nisu mi se po tom pitanju javili organizatori za ovaj tekst, nisam ih se ni setio, da se ne lažemo, pa postoji mogućnost da dobar deo njih i ne spomenem, jer ih ima puno, ali neka bude nauk da ubuduće pripremimo te informacije za naredni ovakakav tekst. Idemo… Na 11. Mafestu su domaće boje branili Filip Andronik, Toni Fejzula, Dejan Nenadov i Dalibor Talajić. Na 21. međunarodni festivalu stripa CRŠ su to bili Julio Radilović Jules, Nenad Barinić i Tomislav Košta. Beogradski festival stripa TRAS! #2 je ugostio/predstavio Roberta Solanovića, Stevana Subića, Milana Jovanovića i Dražena Kovačevića. XX Balkanska smotra mladih strip autora je svakako imala najviše domaćih autora pa ćete taj poduži spisak ovog puta potražiti među vestima na vašem omiljenom sajtu – Strip vestima. Od festivala i festivalskih gradova treba svakako spomenuti 12. Novosadski strip vikend gde je gostovao Esad Ribić, te Kragujevac Komik Kon 2018, Pirot, Niš, Valjevo, Banja Luka, Mostar, Maribor… dalje više neću nabrajati, da ne napravim neku grešku… svi ovi festivali su promovisali i domaće autore…

IZDANJA. Da, najveća boljka strip scene su malobrojna izdanja sa svežim radovima domaćih autora i svakako njihova vidljivost na rafovima naših knjižara. Nemam sada mogućnosti da pošteno pobrojim sva takva izdanja, većina su spomenuta prilikom nabrajanja radova autora… Svakako, najbolja referenca za upoznavanje sa našim izdavaštvom je Beskonačni itinerer kroz svet Strip albuma Vladimira Topolovačkog. Prošle godine su izašle 3. i 4. knjiga.

3D art… Naravno, u ovoj oblasti je kod nas najpoznatiji Milivoj Kostić – Kole. Sada već redovan gost domaćih strip festivala, ali i ponekog u pravom inostranstvu. Nisu svi njegovi radovi sa tematkom stripa, ali jeste dobar deo i ovde ih sve nabrajamo: Izložba stripa "Olimpijatori", 1. Strip festival Valjevo; Garfield Will Eat You - 2. Greven malT bunt, Greven, Nemačka; 3D G&O - 3. Wine Street Art Fest, Gönnheim, Nemačka; Superman 80 - 7. StreetArt Festival, Blumberg, Nemačka; In the Loop - 8. Street Art Fest Wilhelmshaven, Nemačka; Musicista di strada - Manifestacija Kulturno leto, Zlatibor; Superman Rock Star - 8. Komikon, Svet stripa, Kragujevac; Čuvarknjiga - 8. Street Art festival, Kraljevo; 3D Dylan Dog - 12. NS Strip vikend, Novi Sad; SuperMerk - 2. Dani stripa, Merkator, Novi Sad; Drugari - Street Art, Kulturni centar, Bačka palanka; Blackball - 2. Waldkirch Black Forest Fest, Freiburg iB, Nemačka. Tu su još Divlji zapad trilogija, povodom jubileja Talični Tom 70 godina. Te je u pripremi za ovu godinu izlozba slika 50 godina Alan Forda (50 slika, ulje na platnu, sa motivima prvih pedeset naslovnih strana Alan Forda) i Batman u 3DStreetArt izdanju.



Ovde ću da završim rekapitulaciju za 2018. godinu. Upoznali smo se kako ovo treba da izgleda, promena će sigurno biti, ali ovo je "recept" za ubuduće. Čitamo se dogodine, nadajući se da će autori dobiti zasluženu pažnju, jer koliko god budalasto zvučalo da moram podsećati, oni rade stripove koje volite…;)

Objavljeno: 13.02.2019.
Strip epopeja...      Autor: Ilija Bakić

  ...srpske vojske u Velikom ratu - „Do
  pakla i nazad“ - scenarista Marka
  Stojanovića, više crtača;
  Izdavač:
Narodno pozorište Timočke
  krajine, Centar za kulturu „Zoran
  Radmilović“, Zaječar i Udruženje ljubitelja
  stripa i pisane reči „Nikola Mitrović
  Kokan“, Leskovac, 2018.

U obeležavanju veka od Prvog svetskog rata, između raznih državnih manifestacija (onih održanih i onih zaboravljenih - kakva je izostalo obeležavanje dana proboja Solunskog fronta) odnosno oficijelnih kulturno-umetničkih, zapaženo mesto imaju i autori 9. umetnosti - stripa. Mada je strip u široj kulturnoj javnosti i dalje prezren ili uzdržano priznavan sa visokom dozom rezervisanosti, to strip umetnike nije sprečilo da u svom mediju ispričaju (manje ili više nadahnuto i uspelo ali u svakom slučaju poletno) priče koje se tiču Velikog rata, na primer u omnibus seriji (do sada čak 7 albuma) „Linije fronta – Prvi svetski rat (1914–1918)„ grupe autora (u izdanju „System Comics“-a) ili grafičkim romanima „Atentat“ Borisa Stanića (u izdanju „Besne kobile“) i „Sat“ autora Dragana Lazarevića i Vujadina Radovanovića (u izdanju „Pčelica“ Čačak; novinsku verziju albuma objavile su „Večernje novosti“). Na zalasku ove godine pojavljuje se album „Do pakla i nazad - epopeja srpske vojske u Prvom svetskom ratu“ u zajedničkom izdanju Narodnog pozorišta Timočke krajine, Centra za kulturu „Zoran Radmilović“, Zaječar i Udruženje ljubitelja stripa i pisane reči „Nikola Mitrović Kokan“, Leskovac. Reč je o nizu od deset priča koje je napisao Marko Stojanović a iscrtali strip crtači različitih generacija (svaka priča ima i naslovnu-uvodnu ilustraciju drugog autora). Album na početku i kraju ima par eseja i kritičkih tekstova koji su takođe ilustrovani tako da broj „likovnih“ saradnika ovog projekta prelazi cifru od 30 umetnika; naravno, svako ko je upoznat sa radom Marka Stojanovića neće biti iznenađen ovakvom brojnošću učesnika jer ovaj svestrani strip autor, istoričar i promoter već godinama uspeva da uspešno organizuje masovna strip dešavanja - od albuma iz serijala „Vekovnici“ i „Beskrvni“, brojnih izložbi do Balkanske strip smotre mladih autora.

Naslov albuma nije slučajan - velikan srpskog i jugoslovenskog stripa Nikola Mitrović Kokan (1933-1997) započeo je i više godina radio na istoimenom stripu koji je, na žalost, ostao nezavršen (kao i stripovi „1914“ i „Cer“) o čemu u pogovoru analitički i nadahnuto piše teoretičar Slobodan Ivkov. Bili su to retki strip radovi sa temom Prvog svetskog rata posle pretvaranja edicije „Nikad robom“ (koja je objavljivala stripove iz istorije „naroda i narodnosti“ socijalističke Jugoslavije) u ediciju „Mirko i Slavko“ (koja se isključivo bavila Narodnooslobodilačkom borbom). Stojanovićeva strip slika Velikog rata prati velike, prelomne događaje i bitke ali uvek iz vizure običnog vojnika, mobilisanog seljaka ili onog koji se dobrovoljno javio da brani svoju državu, svoje selo, imanje i porodicu. A rame uz rame sa vojskom je nejač izbegla pred surovošću neprijatelja. Album otvara priča „Okidač“ (crtež Milan Drča) koja prikazuje različite političke grupe koje su planirale Sarajevski atentat procenjujući njegove posledice u svetlu sopstvenih interesa. Sledi priča „Polje“ (crtež Leonid Pilipović) o veštom strelcu koga prate priče o strašnom stradanju njegove porodice i osveti kao opravdanom motivu za izuzetnost; istina je, naravno, drugačija ali u ratnom kontekstu ona nije (uvek) primarna. „Marš na Drinu“ (crtež Milan Drča) nominalno prati početne vojne operacije srpske vojske, napredovanja i povlačenja iz ugla dve generacije vojnika – oca i sina. Humorna (ili groteskna?) „Odbrana“ (crtež Srđan Todorović) slika predah grupe branitelja Beograda, koja je tu stigla iz svih krajeva Srbije osim iz - Beograda, pred odlučujući juriš. „Grob“ (crtež Milorad Vicanović Maza) i „Čojstvo“ (crtež Dušan Božić) jesu crtice iz vojničkog života u kojima se trivijalije i etički principi, sećanja i obične sitnice mešaju u nerazmrsivo klupko života i sveprisutne smrti. „Drugi“ je gorka vinjeta iz stradalništva izgnanih porodica  koju je „maurovićevski“ nacrtao Sabahudin Muranović Muran. „Cokule i potkovice“ i „Milutinov dnevnik“ (crtež Dragan Stokić Rajački) prate dobrovoljca Milutina i njegovog konja Šaru kroz opasnosti, muke i iskušenja u bojevima, albanskoj golgoti i vraćanju kući izgladneloj, iznemogloj porodici. Ima u svoj toj patnji i čistog humora i gorke mudrosti ali i spoznaje sopstvene sudbine (koja nema miljenika). Milutin je nevoljni ratnik, prostodušni paćenik, pobednik koga čekaju nove, jednako teške odluke kad se vrati na kućni prag. Isto takav (ali bez humornog otklona) je i vojnik-pripovedač u priči „Eh, da sam mrtav...“ (dokumentaristički crtež Nebojša Remeljej) koji fatalistički zaključuje: „Mogao sam da umrem na hiljadu načina... Al' pošto nisam, mogu da živim samo na jedan... Kako znam i umem“ i time podseća čitaoce na antologijsku priču „Sve će to narod pozlatiti“ Laze Lazarevića.

Stojanović je pomno istražio istorijske izvore i ta znanja ugradio u uverljive životne priče sa mnoštvom majstorskih detalja, od seljačke zdravorazumske logike do vrcavog lokalnog govora. Stilistička raznolikost crteža i ilustracija pojačala je vizuelnu atraktivnost albuma i potcrtala različitost uglova iz kojih se sagledava Veliki rat. Dokumentarnoj utemeljenosti čitavog projekta doprineli su i tekstovi dr Aleksandra Uzelca i dr Perice Hadži-Jovanovića. U svetlu svega rečenog, album „Do pakla i nazad“ respektabilno je umetničko delo koje zaslužuje punu i posvećenu čitalačku pažnju.

(„Dnevnik“, 2018)
Objavljeno: 08.02.2019.
KONKURS ZA STRIP...     Press:
  ...rok do 15. maja.

Poštovani, obraćamo Vam se sa pozivom da učenici Vaše škole uzmu učešća u Sedmom konkursu za strip kaiš, organizovanom u sklopu najstarijeg i najmasovnijeg strip festivala na prostoru bivše SFRJ, Balkanskih smotri mladih strip autora. Balkanska smotra mladih strip autora 2019. godine obeležava dvadeset i prvo izdanje, i u sklopu festivala Leskovačka škola stripa „Nikola Mitro- vić Kokan“ u saradnji sa Sindikatom obrazovanja Jablaničkog okruga, Uči-telјskim društvom Leskovac i „Novom našom reči“ raspisuje Sedmi konkurs za Najbolјi strip kaiš. Strip kaiš je strip od dva, tri ili četiri kadra koji se nalaze u istom redu i pričaju jednu priču. Ispod prilažemo jedan primer toga šta strip kaiš jeste i kako bi približno trebalo da izgleda.

Radove treba poslati najkasnije do 15. maja na adresu: Sindikat obrazovanja Srbije – Regionalni centar Leskovac, ul. Janka Veselinovića 2, lokal 6, 16000 Leskovac,  uz podatke o starosti učesnika, škole iz koje dolazi i kontakt informacijama učenika. Radove treba slati sa naznakom: „Za strip konkurs“.

Pristigle radove žiriraće žiri u sastavu: Nikola Milićević (urednik Nove naše reči i strip teoretičar), Marko Stojanović (predavač u Leskovačkoj školi stripa) i Miloš Cvetković (predavač u Leskovačkoj školi stripa), i dodeliće tri nagrade i to:
1) Nagrada za uzrast do 10 godina
2) Nagrada za uzrast od 11 - 15 godina
3) Nagrada za uzrast od 16 - 19 godina.

Pomenute tri nagrade sastojaće se u priboru za crtanje kakav koriste profesionalni strip crtači i izdanja edicije Leskovački strip, kao i objavlјivanju nagrađenih stripova u listu „Nova naša reč“. Pribor za crtanje obezbeđuje Regionalni centar Leskovac Sindikata obrazovanja Srbije i Učitelјsko društvo Leskovac. Svi učesnici konkursa dobiće zahvalnice i (ili) kataloge 21. Balkanske smotre, a  isto važi i za škole iz kojih su pristigli radovi, kao i za učitelјe škola iz kojih su radovi došli. Najuspeliji radovi biće izloženi na otvaranju 21. Balkanske smotre mladih strip autora 28. juna 2018. godine u 20 časova u Galeriji Leskovačkog kulturnog centra.

Objavljeno: 05.02.2019.
Strip vesti news...      Press: Strip vesti
  ...novi broj Samoniklog korov stripa!

     Postavljen je još jedan broj Samoniklog korov stripa, 547. broj - to jest, treći po našem neobičnom redu objavljivanja:
     www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/547

Objavljeno: 04.02.2019.
Strip: Montenegrini (445)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 04.02.2019.
Ubistvo Kena Parkera...      Autor: Ilija Bakić

  ...ili velika bitka za Ričmond - „Ken
  Parker knjiga 2“ Berardija i Milaca;
 
izdavač „Darkwood“, 2018.

Strip serijal „Ken Parker“ nastao je u saradnji drugova sa studija, Đankarla Berardija (1947), koji je pisao scenarija i oštre olovke Ivo Milaca (1949); „Ken Parker“ je javni život započeo u magazinskom formatu 1974.g. a u knjiškom 1977.g. Početna, klasična vestern ideja korigovana je pod snažnim uticajem filma „Džeremaja Džonson“ Sidnija Polaka iz 1972.g. u kome glavnu ulogu - usamljenog, pravdoljubivog trapera - igra Robert Retford (pa Ken pomalo liči na njega) ali i sa jasnim uticajem tih godina aktuelnih filmskih proizvoda „špageti vesterna“ i američkog „antivesterna“. Serijal započinje tri dana pre kraja 1868. godine dakle posle Građanskog rata a na početku poslednjih velikih ratova vojske SAD i Indijanaca. Parker po svom oblačenju, naoružanju (duga puška kremenjača koju je nasledio od dede) i rezonima kasni bar tri decenije za svojim vremenom i kao da živi u dobu Dejvija Kroketa, otvorenih, neistraženih prostora, časti, pravdoljubivosti i solidarnosti prvih pionira-graničara. On je navikao na teškoće i odricanja, na to da pažljivo nišani i mirno puca jer je pitanje da li će, ako promaši, imati vremena da napuni pušku. Njegovi protivnici su skloni hedonizmu koji brzo prelazi u bahato rasipanje, nepromišljenost i laka rešenja odnosno, zahvaljujući revolverima i puškama repetirkama, u nekontrolisano pucanje. Zbog ovako velikih razlika neminovno je da Ken stalno dolazi u sukob sa novim vremenom i ljudima koji prljaju sve kutke nekada čiste, nevine zemlje.

„Ken Parker“ je vrlo brzo stekao ugled valjanog vesterna „sa dušom“ i postao štivo na kome su odrastale generacije. Četiri decenije od originalnog pojavljivanja u Italiji i posle nekoliko edicija koje su ovaj strip objavljivale na prostorima SFRJ i njenih naslednica (počev od legendarnog Dnevnikovog „Lunov magnus stripa“), agilni „Darkwood“ je započeo objavljivanje celog serijala u knjigama koje sadrže po dve epizode (svaka je duga oko 100 strana). Drugi tom otvara epizoda (ciničnog naslova imajući u vidu dešavanja u njoj) „Džentlmeni“ a započenje košmarom o velikoj bici za Ričmond, 1865.g. koja je značila početak kraja konfederacijske vojske. Zvanični završetak rata nije smirio duhove mnogih poraženih: jedni se nisu odrekli ideja za koje su se borili, drugi traže načine opstajanja u novoj situaciji, od težih, koji znače mnogo rada, do onih lakših, pljački i otimačina. Mutna vremena umela su da spoje idealiste i pljačkaše na istom zadatku - u ovom slučaju ubistvu severnjačkog generala i otimanju velike sume novca. Među putnicima napadnutog voza nalazi se i Ken Parker koji će krenuti u poteru za pljačkašima koji se, shvativši da im je plan propao, daju u bekstvo a kao taoca odvode mladu devojku. Razlike između običnih bandita i bivših vojnika tinjaju dok ne kulminiraju u obračunu u koji se umeša i potera.

Parker će na cilj svog putovanja (iz prošle epizode) stići u epizodi „Ubistvo u Vašingtonu“. Njegova pojava u traperskom odelu, sa dugom puškom i sedlom izaziva kulturološki šok kod prefinjenih metropolskih dama i gospode pa on jedva stiže do svog domaćina - komesara za indijanske poslove Elija Donehogave, koji je i sam Indijanac iz plemena Irokeza. Parker želi da komesara obavesti o teškom položaju plemena Dakota u rezervatu: iako su se, posle pobune, mirno vratili u rezervat Indijanci su na meti provokacija koje bi trebale da nateraju vojsku da se umeša i „smiri“ Indijance; koren problema su interesi kompanija da eksploatišu bogate naslage srebra i cinka koje su nađene u rezervatu. Donehogava namerava da pokrene borbu za prava Indijanaca u Kongresu a Parker je pozvan da govori kao svedok nemilih događaja. Uspeh svedočenja nateraće one koji imaju interese da Indijanci budu oterani iz rezervata na drastične akcije: Donehogava biva ubijen u fingiranoj pljački a Parker je jedini osumnjičeni za ubistvo. Zahvaljujući poznanstvu sa Pinkertonovim agentom Oukom Barnamom (s kojim se sreo u prethodnoj epizodi) Parker uspeva da dokaže svoju nevinost ali su stvari u Montani počele da izmiču kontroli jer neko ubija mlade Indijance pa je pitanje trena u kom će se Indijanci pobuniti. Parker odlazi na lice mesta, pokušava da smiri strasti i nađe plaćenog ubicu što mu i uspeva ali - ubica poteže skriveni revolver i pogađa Parkera u glavu. Dok ubica odlazi pogođeni Parker leži na zemlji... Znatiželjni čitaoci šokirani su neočekivanim krajem epizode koji svakako iskače iz svih žanrovskih standarda.

Berardi nastavlja da varira vestern obrasce i izgrađuje Parkerovu ličnost pokazujući kako je itekako sposoban da znane situacije predstavi u novom svetlu i daruje im svežinu i atraktivnost uz precizni razvoj tenzija i efektne humorne pauze. Uverljivosti doprinosi i Milacov crtež koji, od početne tvrdoće i krutosti, polako ali sigurno klizi prema relaksiranoj, slobodnoj liniji koja je njegov „zaštitni znak“.

Drugi tom „Kena Parkera“ potvrđuje kvalitete serijala koji visoko odskaču od rutinirane, konfekcijske korporativne strip ponude i primetno, iz epizode u epizodu, kreću se u smeru usložnjavanja i višeznačnosti po čemu će postati poznat, popularan i uvažavan. Rečju, „Ken Parker“ je, nesporno, obavezno štivo svih strip sladokusaca.

(„Dnevnik“, 2019)
Objavljeno: 03.02.2019.
Strip: Noćni sud (100)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 03.02.2019.
Strip: Cane (357)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 02.02.2019.
Strip revija Večernjeg lista br. 65...     Press: Stripforum
  ...siječanj/januar 2018.

     Nije više prezren, ali se manje čita

     Naša kultura, organizirana institucionalno, dakle ograničeno na minijaturne interesne zone, ne mari za hrvatski strip, a naročito za strip baštinu nema posebnog zanimanja. Nemar se prenio i na mlađi  naraštaj ljubitelja stripa u Hrvatskoj koji glorificiraju i pamte Zagora i Alana Forda kao najveća dostignuća stripa u Hrvatskoj, pa se gotovo svaki festival stripa i bilo koji događaj u vezi sa stripom u nas redovito oslanja na te dvije „hrvatske uspješnice“.
     Što je još pogubnije, ni elitni tumači kulturnih potreba ne vide u stripu temu koju je potrebno podržavati. Strip je u Hrvatskoj odavno izgubio svoje zagovornike.
Hrvatski strip ima svoju bogatu originalnu povijest, svoje velikane, svoje autohtone vrijednosti i brojne uspješne radove. Piše li se o toj povijesti hrvatskog stripa? Mnogo je pisaca kandidata, a malo znalaca koji bi se uhvatili ozbiljnog teškog istraživanja i pisanja.
     Zbog čega je toliko breme na hrvatskom stripu? Vjerojatno je povijesno tako uvjetovano. Ipak je strip u posljednjih pedeset godina postao prihvatljiv. Nekada je bio problem što je shvaćen kao previše jednostavan, otvoren širokim masama, mislilo se da ga svatko može razumjeti, pa da je zbog toga trivijalna literatura. Onda se dogodilo nešto u šezdesetim, sedamdesetim godinama kad su se pojavile prve teorije stripa, izložbe i kad su se počeli analizirati likovni mehanizmi stvaranja stripa. Ozbiljni teoretičari likovne umjetnosti su zapravo otkrili da u trivijalnoj umjetnosti, pa i u stripu, ima vrijednih stvari.
     Nije da se o domaćem stripu ne pokušava pisati, pišu se čak i akademski radovi koji, nažalost, redovito površno recikliraju već davno napisane raščlambe istih stvari. Maurović, malo Novog kvadrata, Kordej, Mataković i Žeželj, pa opet Maurović i tako unedogled. Budući je riječ o kulturnom rezervatu, prijatelji pišu o prijateljima, tek povremeno se pojavi ambiciozni tumač medija (uglavnom na internetu) koji više promiče sebe nego strip koji je samo izlika za duhovni izlet (ego trip). Dakle, kritike ima, po internetu, možda više nego ikada, ali nema znalaca s autoritetom koji bi na nekom relevantnom mjestu iznosili svoja mišljenja koja mogu utjecati na promociju i prodaju vrijednih stripova.
     Danas su nam jasnije krize kulture, ispuhali su se mnogi ekstremizmi duha, nemoguće je uspostavljati autoritete, pa su nam ostali samo mikropokušaji revitalizacije jedne likovne forme. Jedan od tih stihijskih projekata je i Strip revija Večernjeg lista koja će sizifofski ustrajavati i u ovoj godini.
     Mladen Novaković.

ABRAHAM STONE: Radix malorum (1/2)Autor: Joe Kubert
  Slučajan susret u snijegom zavijenom Washingtonu odvest će Abrahama u blještavilo Hollywooda.
PETER KAMPF JE ZNAO (1/2)cenarij: Carlos Trillo · Crtež: Domingo R. Mandrafina
  Što bi bio da je karijera najvećeg svjetskog zločinca krenula drugim smjerom?
ZRNO TIŠINEAutor: Tomislav Košta
  Koliko janjetine treba za božićnu gozbu na bojišnici?
PRIVADO: Cijena tišineAutor: Alfonso Font
  Knjigovođa koji je pronevjerio mafijin novac skriva se u selu u Andama.
ROMEO BROWN: Fifine ludorijeScenarij: Peter O’Donnell · Crtež: Jim Holdaway
  Psihološki problemi na Rivijeri.
TUPKOAutor: Nedeljko Dragić
  Nevolje s linijama.
O NJIMA I O NAMAAutor: Zlatko Grgić
  Strip iz zlatnog doba Starta.
ŠIC-MICAutor: Walter Neugebauer
  Zimske radosti nisu mimoišle niti Florijana.
TATICAAutor: Nob
  Muke s matematikom.
PEANUTSAutor: Charles Schulz
  Kada fikcija postane stvarnost.

    Skrećem Vam pozornost i na naše Facebook stranice, na kojima možete pratiti vijesti vezane za Kuću stripa.
www.facebook.com/Stripforum

     Čitajte nas, pišite nam, posjetite na www.stripforum.hr i Facebooku.

     Mladen Novaković
Objavljeno: 31.01.2019.
Izložba stripa...      Press: Templum
  ...i dodela nagrada!

Finalni događaj prvog strip konkursa izdavačke kuće "Templum" iz Skoplja - izložba devet odabranih stripova koji su učestvovali na konkursu i dodela triju nagrada najuspešnijima.

Objavljeno: 30.01.2019.
Retrospektivna razstava angažiranega stripa...      Press: MGML
  ...IZTOK SITAR

Pod rdečo zvezdo
30. 1. 2019–24. 3. 2019

V resničnosti nikjer ni mirovanja. Umetniško delo se pomika bodisi proti prikazovanju resničnosti ali pa se skuša odmikati stran in izoblikovati svojo vzporedno resničnost, in strip je tako kot vsakovrstna likovna dela umeščen v ta osnovna razmerja prikazovanja kakršne koli stvarnosti.

Tako se v stripu slika osamosvaja in se zaganja naprej od sličice do sličice, beseda se osamosvaja in se zaganja dalje iz stavka v stavek, včasih prekipeva in preglasi vizualnost, spet drugič prav vizualnost zasenčuje besedo. Stripovska stran, vsak njen kader, gradi življenje, saj iz delčkov ali posameznih sličic stripa postopno nastaja celota in s tem tudi posebno stripovsko življenje. Pri ustvarjalcu stripov, predstavljenem na tej razstavi in v monografiji, je to življenje polno prepoznavnih podob, dinamičnih vibracij risb in kritične refleksije. Iztok Sitar (1962) s psevdonimom Ninel (gre za anagram, ki ga je mogoče prebrati tudi nazaj) spada med najpomembnejše stripovske ustvarjalce pri nas. Njegov opus je obsežen, večino serij ali ciklov je objavil v različnih knjižnih izdajah. Objavljal je v številnih revijah in časopisih doma in v tujini.

Na retrospektivni razstavi v Mestni galeriji Ljubljana je predstavljen njegov obsežni stripovski opus, kar pomeni do zdaj najtemeljitejši pregled petintridesetletnega ustvarjanja s premišljenim izborom osmih albumov, torej prav tistih stripovskih albumov, v katerih je ustvarjalec dosegel osebno likovno in besedno izpovedno zrelost, tisto dodelanost, h kateri že od začetka delovanja vztrajno, temeljito in potrpežljivo stremi. Razstavljeni stripovski albumi so: Sperma in kri (1990), Ženska, ki se ljubi z mačkom (1998), Črni možje, bele kosti(1999), 4000 (2001), Zgodba o Bogu (2004), Glave (2006), Dnevnik Ane Tank (2008) in Čudaki ljubijo drugače (2014).

Sitar pa ni znan le kot ustvarjalec stripov, je tudi ilustrator in karikaturist, predvsem pa je pronicljiv kritični zapisovalec stripovskega ustvarjanja in dogajanja v našem kulturnem prostoru. Sitarjev likovni jezik je avtorsko prepoznaven ter izhaja iz natančne risbe in sproščene slikarske poteze. Z raznovrstnim lazurnim koloriranjem dosega ekspresiven ritem, ta pa je stopnjevan tudi s poudarjanjem kontur in določenih barvnih ploskev.

KOLOFON
Produkcija: Muzej in galerije mesta Ljubljane Kustos: dr. Sarival Sosič Umetnik: Iztok Sitar Besedilo: dr. Sarival Sosič Oblikovanje: Ajdin Bašić Tehnična izvedba: Tehnična sližba MGML Projekt so omogočili: Mestna občina Ljubljana

Objavljeno: 29.01.2019.
GREGA MASTNAK in GIORGIO CARPINTERI:...      Press: Stripburger
  ...NEPRIČAKOVANI PREOBRATI!

Živel strip! Živela animacija! 2019 JUTRI vabi na razstavo in pogovor!

sreda, 30. jan. 2019, Ljubljana
pogovor, razstava stripov, risb in animiranih filmov

ob 18.00: pogovor s Carpinterijem in predstavitev njegove najnovejše knjige Aquatlantic,
                Italijanski inštitut za kulturo, Breg 12, Ljubljana
ob 19.00: odprtje razstave, Galerija DLUL, Breg 22, Ljubljana

Mednarodni projekt Živel strip! Živela animacija! – se pričenja z razstavo dvojice avtorjev. Slovenske barve tokrat zastopa stripar in avtor animiranih filmov GREGA MASTNAK. Razstavlja izbor starejših stripovskih del, pomemben del predstavitve obsega še njegove animirane filme za najmlajše iz cikla Princ Ki-Ki-Do ter serije Bizgeci za vse starosti. Ob Mastnaku bo galerijske stene zasedel italijanski stripar, ilustrator in slikar GIORGIO CARPINTERI, ki se je pri svojem delu pogosto spogledoval s tradicijo futurizma in neoavantgard: njegova predstavitev obsega izbor reprezentativnih del iz njegovega bogatega in raznovrstnega opusa. Uro pred odprtjem razstave bo v Italijanskem inštitutu za kulturo potekal pogovor z avtorjem in predstavitev njegove zadnje knjige Aquatlantic.
Giorgio Carpinteri: Polsi Sottili in Grega Mastnak: Nočna kronika

Več informacij ...
__________
Natečaj za strip in animacijo za osnovnošolce in srednješolce iz Furlanije – Julijske Krajine in Slovenije.
Rok oddaje del: 20. marec 2019.


Objavljeno: 29.01.2019.
Strip: Cane (356)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 19.01.2019.
Promocija grafičke novele "Crna aurora"...      Press: Temkov Nikola
  ...Промоција на графичката новела
  „Црната аурора“ од Ивица Дукоски
  и Владимир Благојевиќ

На 18 јануари (петок) во 20 часот во Цреша Бар ќе се одржи промоција на графичката новела „ЦРНАТА АУРОРА“ од Ивица Дукоски (сценарио) и Владимир Благојевиќ – Владодлак (цртеж), во издание на Стрип Квадрат.

„ЦРНАТА АУРОРА“ ја содржи целосната хорор епопеја за темниот облак од ѕвездена прашина што мистериозно се појавува над Скопје. Никој нема објаснение за овој феномен („НЛО? Порта кон пеколот? Многу чуден кумулонимбус?“), освен Ален Корбин кој стравува дека Црната аурора е директно поврзана со неговите кошмари.

„ЦРНАТА АУРОРА“ е прва графичка новела на тандемот Дукоски – Благојевиќ, а воедно и прва нивна соработка со Стрип Квадрат. Авторите зад себе го имаат и СФ стрип серијалот „Неонски ноќи“. За Стрип Квадрат ова издание е 21-во по ред.

За време на промоцијата, авторите ќе зборуваат за делото кое ќе биде достапно по промотивна цена од 300 денари.

По промоцијата, „ЦРНАТА АУРОРА“ ќе биде достапна во стрип книжарницата Бункер и други книжарници низ Скопје.

 

 

Objavljeno: 17.01.2019.
Strip: Kumova slama (24)      Autor: Mirko Zulić
Objavljeno: 17.01.2019.
Predstavlјanje strip albuma „Hajduci“...      Press: USUS
  ...izdavačke kuća „Forma B“

    Utorak, 15. januar, 20.00, Klub Magistrala - Dom kulture Studentski grad u Beogradu
    Učesnici tribine: Ilija Mirović (izdavač), Sabahudin Muranović (autor)
    Vrlo interesantno izdavačko štivo, objavlјeno u avgustu 2018. godine u formi grafičke novele. Priča o našim narodima i lјudima koji ne trpe nepravdu, bez obzira kom nacionalnom i verskom milјeu pripadaju. Strip u kome su sjedinjene sve epske pesme o legendarnom junaku i jednom od najpoznatijih Duvnjaka i hajduka hercegovačkog kraja, Mijatu Tomiću. Sve to pretočeno je u uzbudlјivu akcionu avanturu.

    Program se odvija u okviru CIKLUSA TRIBINA O STRIPU OBLAČIĆI KOJI GOVORE: STO MU GROMOVA
    Urednik ciklusa: Marjan Matić, saradnik likovne redakcije DKSG
    Strip, medij vizuelne naracije i masovne komunikacije, tokom vremena je uobličio svoj jezik i sintaksu nametnuvši se kao autohton, zreo i slojevit oblik umetničkog izražavanja. U tom smislu, ovim ciklusom predavanja tokom 2019. godine, predstavićemo značajna strip ostvarenja iz prethodnog perioda i nova koja će biti premijerno prikazana javnosti, kao što je strip posvećen stogodišnjici od kraja Velikog rata. U okviru ciklusa obeležićemo 50 godina stripa Alan Ford koji je od početka izdavanja na prostorima bivše Jugoslavije ostavio dubok trag na tadašnju omladinu i kulturu izražavanja sedamdesetih godina prošlog veka. Nakon prvobitnog uspeha Alan Forda interesovanje koje je ovaj strip izazivao nije se smanjilo, što najbolјe dokazuje nekoliko desetina njegovih različitih izdanja do današnjih dana.

    Tuckomen i edicija bezobraznih stripova „Mrsno stripče“
    U skladu sa folklornom tradicijom bezobrazne umetnosti kao što su Vukove „posebne pesme“, ali i sa dugom linijom svetskih erotskih stripova, u Beogradu je na isteku 2018. godine započeta edicija „Mrsno stripče“ u izdanju preduzeća „Forma B“, koja će donositi stripove koji nisu za maloletnike, ali jesu za narod.
    Prva knjiga Tuckomen sa planete Mindžos u šest epizoda donosi provokativan spoj humora, naučne fantastike i erotike. Autor je doajen našeg stripa, novinarstva i popularne kulture Brana Nikolić, kome će u istoj ediciji izaći i drugi serijali slične vrste.
    U predgovoru redakcije se kaže: „Stigli su! Donose prosvetlјenje? Ma... Ne samo to! Da li smo sami u Svemiru? Gde su braća po kosmičkom razumu? Zaboravite Fermijeve paradokse i Drejkove jednačine, čekanje je gotovo! Prvi kontakt je ostvaren — na Balkanu, u Srbiji! A šta to donose posetioci iz Vaselјene, čega je na Zemlјi nedovolјno? Pa... Pitajte svastiku i omilјenu komšinicu. Majstor srpskog i jugoslovenskog stripa Brana Nikolić Braneli otvorio je skrivenu fioku sa radovima! Tajnu nad tajnama! Stigao je 'glavom' i bradom Tuckomen, srodna duša damama, junak za poznavaoce naučne fantastike i devojačke gimnastike! Idealan poklon za Dan žena i svaki drugi dan! Strip nije za maloletnice i gospođe sa slabijim srcem!“
    Ediciju „Mrsno stripče“ uređuje Ilija Mirović, a u redakciji su Predrag Roćenović, Svetozar Anđel i Stanoje Ćeranić.

    Ozbilјne avanture
    „Forma B“ je do sad bila poznata po objavlјivanju italijanskog fantastičkog stripskog serijala „Brendon“ iz pera čuvenog Klaudija Kjaverotija u produkciji Serđo Boneli Editore, kao i po serijalima iz iste škole „Morgan Lost“ i „Dečak sa Divlјeg zapada“. Od domaćih stripova objavili su 2013. prvi 3-D srpski strip Gradske priče Gorana Ugarčine.
    Preduzeće od 2018. godine počinje redovno da objavlјuje i domaći strip u više edicija. Počelo je sa knjigom satiričnih strip-karikatura Sabahudina Muranovića i Zorana Panovića „Juče Danas Sutra“ objavlјivanih izvorno u beogradskom dnevniku Danas, da bi zatim bio objavlјen i Muranovićev grafički roman Hajduci o legendarnom hercegovačkom hajduku Mijatu Tomiću, za šta je scenario napisao Borko Brajović, a dijaloge Marko Stojanović.
    Izdavač je objavio i tri knjige integrala „Velikog Bleka“ u crtačkom izvođenju Miodraga Ivanovića Mikice, za koje su scenarije 1980-ih pisali Petar Aladžić, Miodrag Milanović i Predrag Ivanović.

    „Karike i oblaci“ — kultni stripovi u formi knjiga
    „Forma B“ je na Beogradskom sajmu knjiga 2018. promovisala i početak kapitalne edicije posvećene srpskom i jugoslovenskom karikaturalno-humorističkom stripu „Karike i oblaci“ urednika Zorana Stefanovića. Prva objavlјena knjiga je kultno delo našeg humorizma, stripski album „Crne besmislice“ Božidara Milojkovića BAM-a, Dragana Lazarevića /de Lazarea/ i Lazara Odanovića. Ovo izdanje je „Forma B“ objavila zajedno sa kućom „Makondo“, u okviru projekta Centra za umetnost stripa u Beogradu pri Udruženju stripskih umetnika Srbije.
    U ediciji „Karike i oblaci“ najavlјeni su albumi najpoznatijih serija Brane Nikolića, Dušana Vukojeva, Radiča Mijatovića, Laze Sredanovića i drugih majstora našeg humora u stripu.

KONTAKT: Ilija Mirović, gl. urednik IK Forma B — spiro@orion.rs
Objavljeno: 14.01.2019.
Strip: Montenegrini (444)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 14.01.2019.
Strip: Noćni sud (99)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 13.01.2019.
Strip: Cane (355)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 12.01.2019.
Stripburger – poziv autorima i autorkama...      Press: Stripburger
  ...Stripburger 2019 – poziv avtoricam in avtorjem!!

Še mlado leto 2019 kliče po svežih in drznih stripovskih zgodbah! Zatorej zavihajte rokave, ošilite svinčnike, naostrite peresa, priklopite grafične tablice in na delo: vaše kratkometražne stripovske stvaritve pričakujemo do 10. marca 2019 na: burger@mail.ljudmila.org.

NAVODILA ZA PRISPEVKE:
… FORMAT:
Format revije je 27 x 19 cm (pokončen).
… ČB vs. BARVNI STRIPI:
Na Stripburgerju še zmeraj prisegamo na črno-bele stripe (kaj nam bodo barve, če ni žmohtne zgodbe!), seveda pa nam lahko pošljete tudi barvne stripe. Zaradi omejenega obsega razpoložljivih barvnih strani, se na objavo v reviji lahko čaka nekoliko dlje časa. Tehnika je poljubna.
… PRIPRAVA DATOTEK:
Zaželjeni datotečni format za digitalizirane prispevke je TIFF ali PDF (600 dpi lineart za čb stripe oziroma 300 dpi grayscale za sivinske in barvne stripe).
V predogled nam pošljite datoteke z nizko ločljivostjo  v formatu JPG  ali PDF, za datoteke visoke ločljivosti vas bomo prosili naknadno.
… DOLŽINA:
Do 12 strani za črno-bele stripe, do 8 strani za barvne stripe. Daljše stripe sprejemamo le po predhodnem dogovoru.
… JEZIK:
slovenski / angleški.
… TEMA:
poljubna.
… ROK ZA ODDAJO:
10. marec 2019.
… POŠLJI NA:
burger@mail.ljudmila.org
Pripišite ime, priimek, lahko tudi spletno stran.

Uredništvo revije si pridržuje pravico, da odloči o objavi ali zavrnitvi vsakega prispevka. Izbrani prispevki so objavljeni v papirnati in elektronski obliki. Prispevki niso honorirani. Vsakemu objavljenemu avtorju ali avtorici pripada do pet brezplačnih izvodov revije.
Vas zanima še kaj? Vprašajte nas. Pišite nam na burger@mail.ljudmila.org.

Vaše stripe z zanimanjem pričakujemo! Še skriti in neziživeti stripovski talenti dobrodošli!

ilustracija: Kaja A.

Objavljeno: 11.01.2019.
Od sentimentalnog ubice do drvene noge...      Autor: Ilija Bakić

  ...genijalnog slikara ili muškarac srednjih
  godina, obrazovan, i - naoružan - „Jan
  Diks, omnibus br. 2, epizode 5-8“
  Karlo Ambrozini i ostali;
 
izdavač Čarobna knjiga, 2018.

Edicija „Riznica Boneli omnibus“ agilne „Čarobne knjige“ objavljuje kompletirane „mini strip serijale“ italijanskog korporacijskog strip giganta „Sergio Bonelli Editore“-a što je za ovo tržište i dalje relativno novi profil izdanja. Tvrdo ukoričena izdanja Bonelijevih dugovečnih serijala već su duže prisutna na našoj sceni (Teks Viler, Zagor, Dilan Dog...) ali se ova edicija razlikuje po tome što sabira „mini serijale” za koje su se šefovi kompanije Boneli ugledali na američke strip korporacije, a sve u cilju proširenja ponude koja se do tada bazirala samo na beskrajnim, višedecenijskim serijalima. Rezultat ove odluke je niz serijala koji su u samom startu određeni klasičnim Bonelijevim formatom - sveske sa stotinjak crno-belih stranica koje izlaze u mesečnom ritmu - i predviđenim-planiranim rokom trajanja (čitaj, brojem svezaka koje će se pojaviti). Uprkos rezervama pa i otporima čini se da je to bio dobar potez koji je Boneliju doneo nove čitaoce i otvorio mnoge, drugačije stvaralačke prostore. Nakon više od dve decenije ovakvog rada, među brojnim junacima zaokruženih serija zapažena je pojava Jana Diksa, istražitelja umetnina, koga je stvorio crtač (radio na „Kenu Parkeru“, „Dilan Dogu“, „Teksu Vileru“, „Marti Misteriji“...) i scenarista Karlo Ambrozini (1954), poznat i kao autor serijala „Napoleone“ koji je izlazio od 1997. do 2006.g. u 54 sveske. „Jan Diks“ se pojavio maja 2008. i do svog zaključenja, jula 2010.g. „sakupio“, izlazeći svakog drugog meseca, 14 avantura.

Jan Diks je još jedan od heroja-istražitelja, u ovom slučaju umetnina. On je, kako to i treba, čvrst muškarac srednjih godina, neformalnog stava i ponašanja, obrazovan ali jak na pesnicama i - naoružan. Formalno je angažovan kao konsultant u Rajksmuseumu u Amsterdamu pošto je ekspert za starine i konzervaciju ali i rečiti likovni kritičar te terenski momak koji odrađuje svakovrsne „akcione“ poslove.  Diksov poslodavac je direktorka muzeja Anika sa kojom je on u turbulentnoj vezi koja se često prekida pošto Anika, kao jaka, samostalna poslovna žena, traži pažnju i želi da je u centru Diksovog života a on je, opet, ljubitelj pića i žena (kojima lako pada u naručje). Zbog ovako promenjive intimne situacije posao često trpi a ljubavnici su nervozni i svađalački nastrojeni i kad su zajedno i kad “pauziraju” u vezi. Diksov asistent je Gerita koji je uglavnom korisna logistička podrška. Četvrti član neformalne ekipe je penzionisani sudija Hilman koji po potrebi pribavlja informacije i umiruje ljubavnike a njegova „mana“ što okuplja stare, luckaste prestupnike. Diks „operiše“ širom Evrope (što je svakako egzotično u odnosu na „etablirana“ mesta za kriminal i misterije kakva su Engleska i Amerika) i susreće slikare, falsifikatore, kolekcionare i preprodavce kao redovne „stanovnike“ svetova likovne umetnosti; pored njih zu zalutaju i drugačiji živopisni tipovi. Zapleti najčešće započinju kao kriminalistički ali se lako u sve, kao dodatna ekskluziva, mešaju elementi fantastike i horora. Svaka epizoda je samostalna osim labave veze koja se ogleda u stanju ljubavi Anike i Diksa.

Drugi tom sabranih Diksovih avantura sadrži četiri epizoda (na čak 518 strana). Prva epizoda, “Američka tragedija” (crtež Emilijano Mamukari) zatiče Aniku i Diksa u dokonom smišljanju priče iza slike (reč je o  delu Edvarda Hopera): zaplet se dešava u SAD, u prvoj polovini XX veka a junaci su izneverena, trudna devojka i sentimentalni plaćeni ubica. No, ispostaviće se da njihovo pripovedačko nadmetanje ima i svoju realno-životnu verziji… “Zaboravljene staze” (crtež Gijez) vode Diksa u Kanadu sa zadatkom da za račun tajnovite žene na aukciji kupi delo slikara Van Derna (u stvari Džeksona Poloka). Iza ovog zahteva, otkriće se, stoji uzbudljiva i mračna priča o ubistvu, bračnom neverstvu, šikaniranju Indijanaca i jednom odbeglom grizliju. U “Ratu” (crtež Paolo Bačilijeri) prepliću se motivi sa slika slavnog Anrija Rusoa sa bizarnim ubistvima tri sestre. Razlog za ova nedela još bi se i mogao naći ali neobični izvršioci (žena na konju, klovnovi, Ciganka sa lavom) izmiču logici. Završna epizoda, “Peščani horizont” (crtež Dulio Kamanji) vodi Diksa u pustinju između Maroka i Alžira u kojoj treba da od otmiča otkupi Aniku. Plan, međutim, propada, Diks je izdan i ranjen, Anika prepuštena nemilosti terorista, pustinja je prazna i neumoljiva. Ali, pomoć stiže u liku usamljenog Tuarega švercera i duha genijalnog slikara apstrakcije, Hansa Kaspara (u stvari Hansa Hartunga), koji je bio i oficir Legije stranaca. Finale epizode je impozantno: kolona mrtvih legionara, sa oficirom Kasparom, maršira Amsterdamom i, dok im skitnice salutiraju, oni ulaze u vode kanala a onda, kad se voda umiri, na površinu ispliva Kasparova drvena noga!

Diksove avanture iz druge knjige sve su dublje uronjene u fantastično, začudno i mistično pa će se znatiželjni čitalac setiti atmosfere iz nekih, za horor manje vezanih, epizoda serijala “Dilan Dog”. Naravno, težište fantastike u “Janu Diksu” je u preplitanju umetnosti i života, od “zaustavljanja prizora” do otkrivanja tajne lepote kao esencije života. Diks, u epizodi “Rat”, objašnjava: “Umetničko delo krije u sebi život u latentnom stanju (…) ili bar sadrži esencijalni deo života svog autora, njegov genije, njegova osećanja… Naravno, da bi oživeo, potrebna je saradnja posmatrača…” 

Specifičnost serijala jesu i stalne promene crtača - svaku epizodu crta drugi autor - sasvim različitih stilova i tehnika što dodatno uvećava atraktivnost stripa jer u svakoj svesci Diks dobija novi (ob)lik što je još jedan iskorak iz uobičajenog manira za strip serijale.

„Jan Diks“ spaja nekolike krajnosti: realan je a, opet, egzotičan, dovoljno je „dobar“ i poželjno „nevaljao“, snažan je, snalažljiv ali i mudar. Njegove avanture na teritorijama koje nisu previše žanrovski „trošene“ atraktivne su i zabavne a u ovom tomu potencirana fantastika dobrodošli je “začin” koji otvara intrigantne stvaralačke horizonte i obećava nove, još uzbudljivije priče..

(„Dnevnik“, 2018)
Objavljeno: 11.01.2019.
Konkurs za digitalni strip...      Press: Vlado Nikolovski
  ...Deadline 11.02.2019!

Konkurs za digitalni strip. Ima dobrih nagrada, no traže duge radove/epizode.  
Link - www.lezhin.com/en/contest/2018?fbclid...

Objavljeno: 10.01.2019.
Strip vesti news...      Press: Strip vesti
  ...novi broj Samoniklog korov stripa i dve izdavačke kuće na sajtu!

     Od pre nekoliko dana na sajtu Strip vesti, na stranici gde se predstavljaju izdavačke kuće, imamo još dva izdavača. Tu su, osim ranije predstavljenih sada i Strip kvadrat iz Makedonije i Komikaze iz Hrvatske... Očekujem da i ostali izdavači pošalju svoje podatke, po uzoru na ono što mogu videti na stranici www.stripvesti.com/izdavaci/

     Takođe očekujem i da mi malo više pomognete i da uredimo stranice sa Festivalima, Striparnicama i linkovima...:)

     Postavljen je još jedan broj Samoniklog korov stripa, 548. broj - to jest, treći po našem neobičnom redu objavljivanja:
     www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/548

Objavljeno: 10.01.2019.
Strip: Kumova slama (23)      Autor: Mirko Zulić
Objavljeno: 10.01.2019.
Moj Strip #49...      Press: MojStrip
        
  Uvodnik

Vaš izvršni urednik dočekuje 2019. u bolnici s bolesnim djetetom (za one koji prate njegove privatne drame: ne, nije stara vijest, Leonardo se vratio u bolnicu), pa opet nema entuzijazma za uvodnike...

Lijepo je bilo dočekati još jedan kraj sjajnog stripa (Zalem), a nadamo se i još pokojem svršetku u zadnjem broju.

Sve najbolje i ugodno čitanje (i nemojte zamjeriti ako se pri objavljivanju broja s mobitela potkrala kakva greškica)!

Adresa: www.mojstrip.com

Objavljeno: 05.01.2019.
Strip: Cane (354)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 05.01.2019.
Ni pisma, ni razglednice,...      Autor: Zlatko Milenković


  ...a o čestitki da ne pričamo;
 
SREĆNA NOVA 2019. GODINA!!!

Eh da, kilavo sam počeo ovu Novu. Nema tradicionalne čestike, niš' nacrtano, samo mali miks fontova... Ok, prolazila je ta 2018. a kraj godine sam sebi, tradicionalno, zakomplikovao. A da se ne lažemo, delom i s godinama sve manje primećujem da je Nova godina, pa se crtanja čestitke setim, recimo, 31.12. a tada stvarno bude kasno. Ma, može da prođe i ova, priložena...;)

Važnije je da sam tu, za mene prokletu, godinu zatvorio solidno. Da su malo i Strip vesti "popravljene"... Moj apel da se izdavači malo aktiviraju je uspeo, tako da je sada rubrika "Izdavači" solidno popunjena, još samo nekoliko izdavača da se javi, i to će biti TO. Kada dodam da je formirana i stranica Samonikli korov strip gde se objavljuju najnoviji brojevi istoimene edicije Franje Strake, lep je kraj godine bio i na sajtu. Sada krećem na sređivanje Striparnica, Festivala i Linkova... Ne obavezno baš tim redom.

Strip vesti ovu godinu završavaju i sa lepim skokom čitanosti. Dok sam pre godinu dana bio sretan kada na dnevnoj bazi imam preko osam stotina (ili dobacim do 900) individualnih poseta sajtu... Ovih dana sam nesretan kada padne ta cifra ispod 1000... Da, skoro svakodnevno smo četvorocifreni. Zbog onih koji nisu tu svakodnevni, mesečni skor je, kaže brojač, skoro trideset puta veći. Optimistično idemo na bolje...;)

Ušli smo u dvadeset prvu godinu života, povodom dvadesete je išao i intervju na sajtu Helly Cherry (klik da ovde skoknete tamo). Naravno, preneću ja to ovde, kada tamo zastari, a ja budem imao manjak ideja za "Piše mi se..."... Ah da, i to ću nastaviti... Imam puno obećanja i želja. Uglavnom sve to bude ispunjeno, samo ume da potrajeeeeee. Budite strpljivi, ili još bolje, pomozite svojim prilozima da Strip vesti budu sadržajnije i bogatije. Tako ćete i mene poterati da više radim, da češće nađem vremena da doteram i ostale rubrike...

Sve najbolje, od danas smo opet svakodnevni...

Čitamo se...

Z...

Objavljeno: 03.01.2019.
Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo vas da se obratite autorima priloga.
U slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.