naslovna  |  arhiva  |  strip  |  autori  |  istorija  |  online stripovi  |  striparnice  |  izdavači  |  škole stripa  |  festivali  |  linkovi  |  youtube  |  kontakt  |  impresum


12. MaFest - Makarska, 23.-26.5.2019.     Press: MaFest
  MaFest - Makarski festival stripa
  Redovne informacije:
  www.facebook.com/mafestmakarska

MaFest je daleko najveći i najpoznatiji međunarodni festival stripa u Hrvatskoj i cijeloj regiji, a ove godine u razdoblju od 23. do 26.5.2019. doživjet će svoje 12. izdanje.

Već godinama se održava u dva dijela i razdoblju dužem od 7 dana te smo tako i na ovogodišnjem, 12. po redu MaFestu, ponovno razdvojili termin održavanja radionica u osnovnim školama na području Makarske rivijere (od Brela do Gradca) od termina događanja koja su posvećena širokoj publici.

Prvi dio, koji je bio posvećen osnovnoškolcima s područja Makarske rivijere održali smo od 11. do 15.3.2019., a drugi dio, koji će biti otvoren za širu publiku te čija će događanja biti posvećena i otvorena svim stripofilima sa svih strana svijeta, održat će se od 23. do 26.5.2019.

MaFest je tijekom svoga postojanja dosad privukao u Makarsku više od 12.000 posjetitelja, a pored strip-radionica u dječjim vrtićima i osnovnim školama na području čitave Makarske rivijere, na 12. MaFestu bit će postavljene i dvije izložbe originalnih crteža, održat će se brojne tribine i potpisivanja, bit će tu i burza stripova te sjajni glazbeni koncerti.

Popis gostiju koji su dosad potvrdili svoj dolazak u Makarsku u ovom je trenutku na brojci 65 (stižu iz 11 zemalja širom svijeta), a 15 od tih 65 imat će status specijalnih gostiju i to su: Ivana Armanini (HRV), Alessio Avallone (ITA), Vanessa Belardo (ITA), Krešimir Biuk (HRV), Fernando Blanco (ŠPA), Serge Carrere (FRA), Matteo Cremona (ITA), Shawn Crystal (SAD), Fernando Dagnino (Špa), Maurizio Di Vincenzo (ITA), Michele Masiero (ITA), Francis Portela (ŠPA), Zoran Smiljanić (SLO), Marco Soldi (ITA) i Frederic Volante (ITA).

Osim tih 15 ovogodišnjih specijalnih gostiju, tu će još biti gotovo 50 autora koji bi na bilo kojoj drugoj svjetskoj strip-smotri privukli sva svjetla reflektora, a mi ćemo ovom prilikom, abecednim redom, spomenuti samo neke od njih:

Lola Airaghi, Štef Bartolić, Alfio Buscaglia, Fabio Celoni, Dany, Roberto Diso, Dobbs, Matt Hollingsworth, Keiko Ichiguchi, Bane Kerac, Emiliano Mammucari, Maza, Zlatko Milenković, Goran Parlov, Boro Pavlović, Darko Perović, Frano Petruša, Esad Ribić, Sibin Slavković, Bob Solanović, Stevan Subić, Goran Sudžuka, Tihomir Tikulin Tico, Andrea Venturi, Walter Venturi, Laura Zuccheri...

Tradiciju koju smo započeli daleke 2006. godine, s plakatima na kojima najpoznatiji strip-junaci “oživljavaju” u Makarskoj, nastavljamo naravno i ove godine, a 14 crtača s popisa specijalnih gostiju već ih je i nacrtalo.

MaFest 2019. bit će upamćen i po 3. dijelu izložbe originalnih crteža velikog Andrije Maurovića iz 1937. godine za koje su mnogi bili uvjereni da su trajno izgubljeni jer se desetljećima nije čulo za njih, a riječ je o pasicama iz stripova “Gospodar Zlatnih bregova” i “Sablast Zelenih močvara”, tj. samom početku serijala o Starom Mačku.

Baš kao i na 10. i 11. MaFestu, i 3. dio izložbe “Stari Mačak pod Biokovom” održat će se u Galeriji Gojak, a ovom prilikom još jednom ističemo kako je riječ o neprocjenjivoj nacionalnoj kulturnoj baštini te da ovaj treći kontingent originala (bit će postavljeno novih 70 pasica) koji će biti izloženi u Makarskoj hrvatska javnost dosad nikad nije imala prilike vidjeti.

Također, ove godine organizirat ćemo i izložbu originalnih tabli Igora Kordeja, jednog od najvećih hrvatskih strip-crtača, iz albuma “Colt & Pepper” za koji je scenarij napisao još jedan istinski hrvatski strip-velikan - Darko Macan, a koja će predstavljati svjetsku premijeru jer će navedeni album u Francuskoj biti objavljen tek u srpnju ove godine.

Ulaz na izložbe Andrije Maurovića i Igora Kordeja te na sva ostala zbivanja na MaFestu bit će, kao i uvijek dosad - besplatan!

Tema ovogodišnjega, inače našega tradicionalnoga nagradnog natječaja za osnovnoškolce s područja Makarske rivijere je “Izvanzemaljci u Makarskoj”, a glavna nagrada bit će prijenosno računalo!

Ove godine predstavit ćemo i novi logotip Makarska - Grad stripa! koji će zauvijek neraskidivo povezati Makarsku, strip i MaFest, a čiji dizajn potpisuje najbolja hrvatska dizajnerica Melina Mikulić!

U glazbenom dijelu programa ugostit ćemo dva sjajna hrvatska benda pred kojima je, po riječima i publike i kritike - najsvjetlija moguća budućnost: “Rezerve” i “Ischariotzcky”.

Partneri MaFesta bez kojih ništa od ovog ne bi bilo moguće su Grad Makarska, Ministarstvo kulture republike Hrvatske, Turistička zajednica grada Makarske, Turistička zajednica Splitsko-dalmatinske županije, Splitsko-dalmatinska županija, Mesna industrija Pivac, Aparthotel Miramare, Hotel Biokovo, Apfel, Julius Meinl, Premis te brojni drugi prijatelji i manji sponzori.

Objavljeno: 19.05.2019.
Strip vesti news...      Press: Strip vesti
  ...novi broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima tako da je postavljen još jedan broj Samoniklog korov stripa, 553. broj:
     www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/553

Objavljeno: 19.05.2019.
Pedeset godina Stripoteke...      Autor: Milan Jovanović
  ...STRIPOTEKA: Enciklopedija
  svetskih stripova;

Jednog majskog jutra pre pola veka na kioscima je osvanuo prvi broj novog magazina posvećenog stripu. Nedugo potom taj časopis postao je omiljen „od Vardara do Triglava” i svojim sadržajem stekao je simpatije ljubitelja stripa i njihovu višedecenijsku vernost, te ima i takvih koji su jutrošnji, čak 1173. po redu, broj kupili na istom ćošku na kom su kupili i prvi. Taj ritual s vremenom je postao tradicija. I mada ima onih koji tvrde da su pedesete najbolje godine, one u kojima se beru plodovi kombinacije snage i iskustva, nećemo kriti da je Stripoteka, premda se s prolaskom mladosti dostojanstveno suočila, dama u ozbiljnim godinama. Ipak, ako se nekada i pojavila poneka bora, ona je samo naglasila njen diskretni šarm. U skladu s tim, cilj ovog osvrta na lepu i slavnu prošlost nije da izazove nostalgični sentiment, već da nam zagolica maštu pred decenijama koje tek dolaze.

Doba kad se rodila Stripoteka u mnogo čemu bilo je različito od našeg. Ponekad nam se može učiniti da je svega nekoliko valjanih stvari koje još traju (među kojima nesumnjivo i Stripoteka) jedina spona s tim danima. Prošlo je pedeset godina, mnogi čitaoci Stripoteke, iako možda u istim gradovima, danas žive u drugim i značajno drugačijim državama. Strip je još od tridesetih godina prošlog veka bio jedna od omiljenih zabava za mlade i taj status se učvrstio u narednim decenijama, dok je među odraslima sve češće vrednovan kao umetnički izraz. Tada nije bilo luksuzno opremljenih, albumskih izdanja, kakvih danas imamo u izobilju, ali čim se društvo oporavilo od posledica Drugog svetskog rata, pop-kultura je počela da cveta, a mnoštvo specijalizovanih revija gotovo svakodnevno je na naše kioske donosilo svakovrsne stripove. Krajem šezdesetih redovno su izlazili Politikin zabavnik (već tada magazin s višedecenijskom tradicijom), Plavi vjesnik i Superstrip biblioteka s nizom edicija različitih žanrova (ova iz izdavačke kuće Vjesnik), Kekec (Borba, Pionir i Novosti), Novosti za mlade (Novosti), Biblioteka Lale i Nikad robom s Mirkom i Slavkom u glavnim ulogama, Miki i Mikijev almanah s lepezom Diznijevih stripova, Zenit (Dečje novine), Crtani romani, rezervisani za dobre kaubojce, Zlatna serija i Lunov magnus strip s Bonelijevim herojima i, za našu priču najvažnija, Panorama (Forum). Kiosci su bili ispunjeni ovim kolažnim magazinima koji su čitaocima prezentovali stripove iz raznih delova sveta. Tiraži su bili, spram današnjih okolnosti, nepojmljivo veliki, a izdanja, iako skromno opremljena, jeftina i svima dostupna.

Strip-revija Panorama izlazila je od 1965. do 1971. i za tih šest-sedam godina izašlo je 318 brojeva. Bila je to revija velikog formata i izlazila je najpre svakog utorka, a kasnije četvrtkom – i u prvih stotinu brojeva imala svega 16 strana po broju. U prvom broju je na naslovnoj strani bio Umpah Pah, a urednik je bio Tomislav Ketig. Revija je bila kolažnog tipa i na tih šesnaest strana bilo je predstavljeno čak sedam-osam različitih stripova na po jednoj ili dve table. Panorama je predstavljala tada aktuelne stripove, kao što su Karl Viking, Džef Kob, Olak gladijator, Dan Kuper, Džoni Panter, Den Deri, Lik Orijent, Talični Tom, a nešto kasnije su to bili Koko Bil, Riđobradi, Gaston, Asteriks... Kao što znate, mnogi među pobrojanima stekli su reputaciju klasika. Međutim, uprkos tome, revije koje su se držale kolažnog koncepta krajem šezdesetih počinju da beleže pad prodaje.

Rođenje Stripoteke

U 174. broju Panorame (februar 1969) redakcija se obratila čitaocima i pozvala ih da joj pišu o svojim mišljenjima, utiscima, predlozima... U narednih nekoliko brojeva objavljivana su pisma čitalaca, afirmativna, ali i ona s kritikama, i odgovori redakcije. Jedan od najčešćih zahteva bio je da Panorama počne da povremeno izdaje vanredne brojeve u kojima bi bile objavljivane celovite epizode pojedinih junaka. Vrednost jedne redakcije ogleda se, između ostalog, i u tome koliko je spremna na promene i korake u skladu sa željama svojih čitalaca. Tako je 17. aprila 1969, u 183. broju Panorame, najavljeno je da će, na zahtev čitalaca, a u skladu s planovima redakcije, već sledećeg meseca, u maju 1969. godine, izaći prvi broj „Panoraminog mesečnika”, na „znatno povećanom broju strana, s koricama na finoj hartiji i u boji i po pristupačnoj ceni”, a u kom će biti u celosti objavljena jedna epizoda Umpah Paha. Ovo je pravi trenutak da se upotrebi, u tekstovima posvećenim jubilejima neizostavna, fraza „ostalo je istorija”. U maju 1969. godine na kioscima se pojavio prvi broj novog magazina. Na naslovnici je stajao Umpah Pah, unutra je bila jedna epizoda koja je već bila objavljena u nastavcima u Panorami (Dupli skalp; što je izazvalo malo negodovanje jednog broja čitalaca), a primerak je koštao dva i po tadašnja dinara (što je bilo dva i po puta skuplje od „redovne” Panorame).

U narednim mesecima i godinama nizali su se stripovi koji će postati zaštitni znak Stripoteke: Talični Tom, Asteriks, Krcko, Spiru, Gaston, Riđobradi, Poručnik Bluberi, Tarzan, Bim i Bum, Iznogud (kao Harun al Prašid), Tangi i Laverdir, Koko Bil, Rip Kirbi, Modesti Blejz, Flaš Gordon, Mandrak, Princ Valijant, Popaj, Hogar, Porodica Tarana, Konan, Tor, Srebrni Letač, Stiv Kenjon, Korto Malteze, Valerijan, Aster Blistok... To su samo oni najpoznatiji. Uporedo s njima objavljivani su i stripovi Branka Plavšića, Branislava Kerca, Svetozara Obradovića, Sibina Slavkovića, Dušana Vukojeva, Đorđa Milovića, Rajka Miloševića, Igora Kordeja, Željka Paheka, Dejana Nenadova, Petra Meseldžije, Leonida Pilipovića, Milana Jovanovića, Marka Stojanovića i brojnih, brojnih drugih srpskih i jugoslovenskih autora.

Format magazina je tokom celog postojanja ostao nepromenjen. U početku je pored naslova sa imenom glavnog junaka, u dnu naslovnice, diskretnim slovima stajalo ime ove vanredne serije: Stripoteka Panorama. Taj naslov se zadržao sve do 81. broja, kad je promenjen, zajedno s logotipom, u današnji naziv Stripoteka. Logotip je promenjen još samo jednom, u prvom dvobroju 150/151, u martu 1974. Jedina razlika između tadašnjeg logotipa i ovog koji se danas koristi jeste ta što je tada u podnaslovu pisalo „Jugoslovenska strip-revija”, dok je od #937, nakon osmogodišnje pauze u izlaženju, Stripoteka počela da se potpisuje kao „Revija svetskih stripova”. U početku su epizode pojedinačnih stripova objavljivane u celosti, ali se kasnije prešlo na kolažnu formu, koju je Stripoteka zadržala do danas.

Više od hiljadu ostvarenih snova

Ritam izlaženja se menjao tokom prethodnih 50 godina. Nakon što je Panorama ugašena u novembru 1971, Stripoteka, koja je u prvo vreme bila mesečnik, počela je da izlazi kao nedeljnik (od broja 37, jun 1972). Od marta 1974. Stripoteka izlazi u dvobrojima s dvostruko većim brojem strana, sve do broja 400 (jul 1976). Od broja 400 numeracija se vraća na pojedinačne brojeve. U prvoj polovini osamdesetih ritam izlaženja polako usporava. S nedeljnog ritma povremeno se prelazilo petnaestodnevni, da bi u junu 1985. Stripoteka ponovo postala mesečnik (#859). Neko vreme je ritam varirao, vraćao se na petnaestodnevnu dinamiku, ali se krajem osamdesetih i početkom devedesetih Stripoteka konačno ustalila u svom prvobitnom, mesečnom tempu, u kom i danas izlazi. Ovde treba zabeležiti i najteže dane Stripoteke. Kada je 1991. počeo novi rat, opšte propadanje društva nije poštedelo ni najdugovečniju strip-reviju. U julu 1992. godine objavljen je broj 936, a na naredni se čekalo više od osam godina (oktobar 1999). Od broja 937 do danas Stripoteka izlazi bez prestanka.

Redakcije i urednici

Glavni i odgovorni urednik u prvih 14 brojeva bio je Tomislav Ketig (rođen 1932), pisac, enciklopedista i esejista koji je šezdesetih radio kao urednik u Forumu. Bio je urednik Panorame i prvi urednik Stripoteke. Već od 15. broja tu dužnost je od njega preuzeo Svetozar Toza Tomić (1940–2005). Tomić je bio strip-teoretičar, esejista i urednik koji je svoj život posvetio stripu. Celu karijeru proveo je u novosadskom Forumu. Uz jednu kratku pauzu, on je stajao na čelu redakcije Stripoteke od 1970. do 1986. godine. Pedesetak brojeva, od aprila 1980. do aprila 1981, kao vršilac dužnosti urednika potpisivan je Đorđe Gros, da bi se potom Tomić vratio na svoje mesto. Čika Toza je Stripoteku uređivao do februara 1986. godine (#867). Od broja 868 (mart 1986) na kormilu redakcije Stripoteke kao glavni i odgovorni urednik je Slavko Draginčić. Draginčić (rođen 1947) istaknuti je istoričar i teoretičar stripa. Radio je kao urednik u Stripoteci još od broja 679 (decembar 1981). Nasledio ga je Sibin Slavković (rođen 1953), strip-autor i ilustrator. On je posao urednika u Stripoteci obavljao još od 946. broja (jul 2000), a glavni i odgovorni urednik bio je od #1055 (avgust 2009), pa sve do kraja 2015. godine. Od 1133. broja (januar 2016) Stripoteku uređuje redakcija Darkwooda, predvođena glavnim urednikom Slobodanom Jovićem (rođen 1972), osnivačem beogradske strip-knjižare Darkwood i istoimene izdavačke kuće, koja je u protekloj deceniji objavila oko 500 strip-izdanja.

Svi pomenuti urednici predvodili su redakcije koje su bile malobrojne, ali pažljivo selektovane. Promišljen odabir sadržaja potkrepljen znanjem i iskustvom ljudi koji svom poslu prilaze s velikim entuzijazmom ono je što Stripoteku čini svežom i aktuelnom već pola veka. Pored stripova, Stripoteka je redovno objavljivala kritičke eseje članova redakcije i saradnika: Zdravka Zupana, Veljka Krulčića, Zorana Đukanovića, Vase Pavkovića, Bojana Đukića, Aleksandara Manića, Miroslava Marića, Aleksandra Žikića, Ljubomira Kljakića, Momčila Rajina, Zorana Stefanovića, Vladimira Tadića, Dejana Savića, Nikole Dragomirovića i drugih.

Stripoteka danas

Stripoteka, sa svojom tradicijom od pola veka, danas predstavlja jedan od najstarijih strip-magazina na svetu. Ova revija svetskih stripova, kako joj stoji u podnaslovu, svojevrsna je enciklopedija na čijim stranicama čitaoci mogu naći gotovo sve relevantne stripove i dela svih značajnih autora kroz celu istoriju stripa. Gotovo da nema strip-škole ili klasičnog dela koje u njoj nije prezentovano u manjoj ili većoj meri. Stripovi iz Francuske i Belgije, stripovi iz Italije, SAD, južnoameričkih država, Kine i Japana. Naravno, i domaći stripovi. S obzirom na sve pomenuto, postaje jasno da Stripoteka predstavlja kulturno blago ove zemlje koje treba brižno čuvati. U vreme kada strip ponovo zauzima važno mesto u domaćem izdavaštvu, kada ponovo dolaze mladi naraštaji zainteresovani za čitanje, prosvetiteljska uloga koju Stripoteka ima možda je važnija nego ikad.
Objavljeno: 19.05.2019.
Strip: Noćni sud (111)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 19.05.2019.
Kad Betmen tone u ludilo...      Autor: Ilija Bakić
  ...ili maskirani pravednik u ludnici -
  “Betmen: Ludnica Arkam” Granta
  Morisona i Dejva Mekina;
 
izdavač “Darkwood” 2014.

Betmen, (ne)običan momak koji deli pravdu skriven maskom, stigao je na svet pre 80 godina - 1939. u okrilju izdanja “Detective comic”-a po scenariju Bila Fingera crtao ga je Bob Kejn; njegova pojava poklapa se sa senzacionalnom strip novotarijom - super-herojima (Supermen se pojavio 1938. godine) pa je, hteo-ne hteo, Betmen ubrajan među njih. Dijapazon Betmenovih avantura određen je maskom koju nosi kao i niz maskiranih (ljudskih) heroja pre i posle njega (od npr. Zoroa do Dijabolika); autorska domišljatost proširila je zabran u kome se kretao pre svega uvođenjem ekstravagantnih neprijatelja (koji više priliče super-heroju) ali broj tipiziranih situacija ipak je bio konačan a njihovo ponavljanje vodilo je u sigurnu dosadu i zaborav. Ono što je Betmena izvuklo odatle bilo je upravo potenciranje njegovog atributa “lažnog super-heroja”; naime, Frenk Miler je u legendarnom “Povratku mračnog viteza” (1986) apostrofirao njegovu ljudskost, fizičku i mentalnu starost i istrošenost u večno mladom kriminalnom okruženju. Hrabar potez “očovečenja” (ili trivijalizacije?) junaka naišao je na većinsko dopadanje kod publike i bezrezervno odobravanje kritike i postao recept koji su drugi autori počeli primenjivati na ostale super momke i devojke. Ipak, upravo je Betmenov status “lažnog super-heroja” učinio da njegovo očovečenje deluje najubedljivije. Među grafičkim novelama koje su odmah nastavile Milerovim tragom svakako se izdvaja “Ludnica Arkam” - pun naslov je “Ludnica Arkam: ozbiljna kuća na ozbiljnoj zemlji” - iz 1989. godine (ovu grafičku novelu kod nas je objavio agilni “Darkwood”). “Ludnica Arkam” je spretni i sretni spoj ekstravagantnog scenarija Granta Morisona (znanog po radu na mnogim superherojskim serijalima) i eksperimentalnog crteža Dejva Mekina (zapaženog radom na serijalima “Sendmen” i “Helblejzer” odnosno grafičkim novelama kakva je „Od signala do šuma“ scenariste Nila Gejmena).

Priča započinje manje-više obično i predvidivo: pacijenti u Arkamu pobunili su se i preuzeli kontrolu a njihov vođa, Džoker, preti da će pobiti osoblje ako Betmen ne dođe u ludnicu. Naravno, Betmen herojski bira da spase zarobljenike i predaje se na milost i nemilost pacijentima. Usred sveopšteg haosa (kao u “pravoj” ludnici) Džoker mu velikodušno daje sat vremena da se sakrije pred tragačima. Ono što sledi je košmarni silazak u pakao umolnosti, izopačenosti i morbidnosti. Sve koprene morala i humanosti padaju a animalni nagon za pukim preživljavanjem poništava sve norme i obzire. Betmen tone u ludilo, njegova sećanja na smrt roditelja oživljavaju novom snagom i verljivošću, svi etički principi bivaju relativizovani do obesmišljavanja; Betmen čak dopušta da ga psihijatar ispituje što ga dodatno izbacuje iz uobičajene uloge koju je sebi dodelio. Prizore fizičkog nasilja i gušećeg straha dopunjuje i paralelna priča o tragičnim stradanjima Amadeusa Arkama, osnivača azila, i njegove porodice; tako se u priču uvodi i obrazac uklete kuće kao mesta koje je predodređeno za patnju svih koji se u njemu zadese.

Ma koliko se opirao Betmen ne uspeva da pobedi čak ni kada pribegne bezobzirnim metodima svojih protivnika i, konačno, pada u ruke progonitelja. Njegovu sudbinu, kao vrhunac apsurda, rešava bacanje novčića Dvolikog, paranoičara koga je Betmen uhvatio. Ovaj objavljuje da je slučaj-novčić odlučio da Betmen bude pušten. Džoker dovikuje odlazećem Betmenu: “Uživaj tamo napolju. U ludnici. Samo jedno ne zaboravi. Ako ikada sve postane preteško… Za tebe će ovde uvek biti mesta.” Kad ostane sam Dvoliki gleda novčić jer je, u stvari, u bacanju “pao” lik sa ožiljkom što je značilo Betmenovu smrt i, misleći na ostale pacijente, zaključuje: “Briga mene za vas. Vi ste samo običan špil karata.”

Priča o događajima u ludnici posle jasnog uvoda rasplinjava se u diskontinuitetne konfuzne epizode koje, sveukupno, grade mračnu atmosferu raspada svake racionalnosti. Otuda za mnoštvo utisaka koji zapljuskuju Betmena (i čitaoca) nema objašnjenja. Morison koristi obrazac ludila i ludnice kao opravdanje za razbijanje svih do tada znanih Betmenovih osobina i otkrivanje njegovih skrivenih slabosti. Ipak, i pored zavedenosti pričom teško je na momente odupreti se utisku “preterano režirane slučajnosti” koji, srećom, uspešno “pokrivaju” vanredna likovna rešenja Dejva Mekina. Mekin u potpunosti dekonstruiše tradicionalnu strip tablu slažući crteže (kolorne i crno-bele, realistične i krokije) i fotografije u nesimetrične celine, neretko umetnute u sliku koja zauzima čitavu stranicu. Otuda su poneke table, kao celine, pravi praznik za oči dok druge traže pomno posmatranje i zapažanje detalja. Sveukupno, Mekin je velemajstorski “odradio” svoj posao.

“Ludnica Arkam” i posle tri decenije od pojavljivanja deluje sveže i intrigantno i nesporno je uspeli eksperiment u vivisekciji skrivenih tajni maskiranog osvetnika-mračnog viteza koji je ikona popularne kulture XX i XXI veka.

(„Dnevnik“, 2019)
Objavljeno: 18.05.2019.
Strip: Cane (369)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 18.05.2019.
KONKURS MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA....      Press: SKC Beograd

17. MEĐUNARODNI SALON STRIPA
SREĆNA GALERIJA SKC BEOGRAD, 26 - 29. 09. 2019.

KONKURS MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2019.
ROK ZA SLANJE RADOVA: DO 15. AVGUSTA 2019.

Adresa za slanje radova:
SKC, Srećna Galerija
SALON STRIPA                                               
Kralja Milana 48
11000 Beograd, Srbija

Propozicije za učesnike:
•  Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
•  Kandidat šalje rad na konkurs poštom – običnom pošiljkom (rad će biti prihvaćen i u slučaju da ga kandidat lično donese)
•  Rad treba da bude u dobroj kopiji (ili originalu), obima od 1 do 4 table, A3 ili A4 formata.
•  Rad može biti delo više autora (crtač, scenarista, kolorista), s tim da crtač ne može podneti na konkurs više od jednog rada.
•  Rad može biti prethodno objavljivan.
•  Tema, žanr i autorski pristup nisu zadati konkursom.
•  Ne isključuje se mogućnost prihvatanja rada sa strip tematikom u drugim medijima (reljef, skulptura, instalacija, objekat...)
•  Tekst u stripu može biti na srpskom ili engleskom jeziku kao i na jezicima sa bivšeg srpskohrvatskog odnosno hrvatskosrpskog govornog područja.
•  Uz rad je obavezno poslati (na računaru ili čitko, štampanim slovima, popunjenu) PRIJAVU NA KONKURS MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2019. koja se može preuzeti OVDE ili sa www.salonstripaskc.rs ili dobiti u SKC-u prilikom predavanja radova na konkurs.
•  Svaku tablu rada na poleđini označiti rednim brojem (primer: 1/4, 2/4, 3/4, 4/4)

• Radovi će biti žirirani za zvanične nagrade, nagrade prijatelja Salona i izložbu najuspelijih radova.
(radovi koji propagiraju rasnu, versku, nacionalnu, političku, ličnu, kao i druge vidove netrpeljivosti; izražavaju mržnju, vređanje, psovanjem ili na drugi način, omalovažavaju ličnosti, organizacije, stvari i pojmove;  imaju za cilj propagandu delatnosti i ideologija pravnih lica, organizacija, udruženja, pokreta, terorističkih i ekstremističkih organizacija; kao i radovi pornografske sadržine, neće se uzimati u razmatranje)

Nagrade:
•  GRAND PRIX SALONA (uključuje novčani iznos od 1000 evra)
•  Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika
•  Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika
•  Nagrada za najbolji scenario (ideju) 
•  Nagrada za najbolji  crtež 
•  Specijalna nagrada žirija za inovaciju

Takmičari do 15 godina starosti:
•  MLADI LAV (najbolji rad u kategoriji)
•  Specijalna nagrada žirija za najbolju ideju
•  Specijalna nagrada žirija za zreo i maštovit izraz
•  Specijalna nagrada žirija za najmlađeg autora 

   Nagrade prijatelja Salona

Dodatne informacije:
www.salonstripaskc.rs

http://www.facebook.com/comicsfest
e-mail: salonstripaskc@gmail.com
tel: 011/ 360 20 44

link za preuzimanje prijave:
PRIJAVA NA KONKURS
MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2019

Objavljeno: 17.05.2019.
Otvoreni poziv za strip autore...     Press: SCM
  ...za 17 Internacionalni
  strip konkurs VELES 2019!

Propozicije

- Pravo učešća imaju svi autori iz celog sveta, nezavisno od pola i uzrasta;

- Dužina stripova treba da bude od 1 do 6 tabli, na A4 formatu (min 300 dpi ukoliko se šalje elektronskim putem). Ukoliko je strip od 1 strane treba da bude sa najmanje 5 sličica.

- Pristigli stripovi neće biti vraćeni. Samim prijemom od strane organizatora, oni daju pravo organizatoru da ih objavljuje i prezentira, zajedno sa autorima u sklopu promocije svojih aktivnosti. Autori poslatih stripova ulaze u kombinaciju za obezbeđivanje puta, smeštaja i ishrane tokom 14. Internacionalnog salona stripa VELES 2018 (sredinom septembra).

- Tema je slobodna. Svaki autor (crtač, tuš, kolor) može učestvovati samo sa jednim stripom. Izuzetak postoji samo za scenariste koji mogu da urade scenarija za više stripova. Svaki autor i deo autorskog tima treba da bude potpisan na stripu sa naznakom ko je šta uradio.

- Zajedno sa stripovima treba poslati i ličnu biografiju, fotografiju, kontakt podaci i godina kada je strip nacrtan. Na svim stripovima trebaju biti navedeni svi autori kao i naslov stripa. Bez ovih informacija neće biti uzeti u obzir za nagrade

- Svi pristigli stripovi biće uzeti u konkurenciju za nagrade:
  · Prva nagrada ZLATAN STRIP 200 EU, diploma.
  · Druga nagrada, diploma.
  · Treća nagrada, diploma.
  · Nagrada za najbolje scenario, diploma.
  · Nagrada za najboljeg autora do 18 g, diploma
  · Nagrada za najmlađeg učesnika, diploma
  · Ostale specijalne nagrade

Rok za slanje radova je 20-og septembra 2019. godine. Oni mogu da se šalju na
a) Adresu Strip centar Makedonije-Veles (za konkurs) Ul VASIL GJORGOV br 78 1400 Veles
б) Ili na emailu: stripkonkurs@gmail.com

Objavljeno: 17.05.2019.
Piše mi se... (10)      by zmcomics
  Digitalizujmo se dok je vreme…

Kada mi je ovako važna tema napravim ovako veliku pauzu, šta se od mene tek može očekivati kod tema gde nemam lične koristi?... Aha!!!… Koristoljubiva digitalizacija je na tapetu…;)

Delom je šala a delom istina ovo napisano gore. Jeste, računam na korist od promovisanja digitalizacije stripova, ali želim takođe i da ubedim autore da krenu mojim putem. Pa da imamo svi koristi. Kao što sam napisao u jednoj od prethodnih kolumni, što je veći zbir naslovnica na kioscima prodaja je svima bolja. Digitalizacija je definitivno budućnost, a na budućnost treba misliti, budućnost treba planirati. Digitalni kiosk treba da učinimo bogatijim.

Danas to nije ekstra zarada, ali je tendencija rasta pouzdana. Radim jednom izdavaču pripremu za digitalnu platformu (ne strip) i znam da je za 7 godina postojanja Novinarnice, onima za koje radim, prodaja skočila dvadesetak puta!!! Pored činjenice da je izdavač na pola tog puta ostao bez izdanja koje je do tada činilo 50% digitalne prodaje. I sve to uprkos činjenici da Novinarnica sa svojim specifičnostima, kako plaćanja tako i "posedovanja" kupljenih izdanja, nije savršena platforma. Dakle, može se. Važna je upornost, reklama i velika paleta izdanja…

Na Novinarnici sam sa svojim izdanjem skoro usamljen, a na Comixology/Amazonu sam jedini od domaćih što se tiče stripa, koliko znam. Da bi to bilo finansijski isplativije, potrebno je napraviti šum, niz različitih izdanja, međusobna podrška, linkovanje prema izdanjima kako bi se mogla kupiti.

Obe ove platforme ništa ne koštaju autora. Novinarnica ni izdavača, dok kod Comixology/Amazona izdavači imaju neku "članarinu" ali zato su samizdati privilegovani – slobodni - čak ni isbn brojevi i slične zvanične forme nisu nužne. Dakle, raj za samostalne inicijative.

Koliko možemo očekivati da će ljudi prelaziti na digitalna izdanja? Pa beletristiku već skoro 10 godina čitam isključivo na Kindle uređaju. Čak i kada radi podrške kupim papirno izdanje čitam ga tek kada nabavim elektronsko. Stripove ću, čim tableti od 12,5 inča padnu na pristojnu cenu, verovatno većinom čitati elektronski. Nije to tako strašna i ružna stvar kako nam se čini pre nego li probamo. Naravno "velike" stripove ću verovatno još dugo čitati na papiru, ali amere i Boneli bez pardona na tabletu, kada već postoji adekvatan format čitača. Da se naviknem na Kindle (elektronske knjige) mi je bilo dovoljno nekoliko, do par desetina, stranica. Nema teške i "debele" knjige, lomljenja korica i savijanja rikne, nema presitnih slova ili lošeg proreda. Sve se namesti. A ostaje mi više mesta na policama za odabrane papirne stripove…;) Tako verovatno i drugi reaguju, a o novim klincima kojima je to prirodna platforma za čitanje da ne pričam…

I nemojte da padate na foru kako papirne knjige ipak pobeđuju, izdavačima ne odgovara mogućnost da budu preskočeni u procesu izdavanja knjiga, prirodno je da rade (anti)marketing koji njima odgovara, pogotovo ovde gde smo "malo zaostali" u digitalnom izdavaštvu. Istina je, nije usledio skok i potpuni prelazak na digitalu, kao što su se neki nadali. Ali tendencija rasta je sigurna. Ako nam se to danas ne isplati dovoljno, u penziji ćemo imati lep dodatak… Kao što naslov kaže: Digitalizujmo se dok je vreme…;)

Sve što jednom postaviš na digitalni "kiosk" trajno ostaje u ponudi, biće sporadičnih kupaca starijih izdanja. Mada je pojavljivanje novih stvari jako bitno za bolju prodaju. Meni je nakon pojavljivanja prodaja bila sjajna prvih nekoliko dana, posle je bez reklame i noviteta stala. Ali ima leka i za to, ono što serijalizujem u Samo stripu… biće izdvajano u posebne knjižice, više ću valjda raditi, pa će biti šira ponuda, poradiću na reklami, sopstvenom sajtu… A valjda će moje ubeđivanje podstaći i druge da krenu ovim putem. Vredi, sigurno - na engleskom jeziku nam je tržište cela planeta. Ne budite lenji i skeptični. Postoje i druge opcije za prodaju, pa i to da se digitalno odštampa u Amazonu i šalje, i još ponešto… Kako šta budem otkrivao/praktikovao prenosiću iskustva i vama, koristiću prednosti digitalnog doba.

Dakle, imate levo link ka Novinarnici, i strip izdanjima na toj platformi, već odavno… A od danas i Comixology/Amazon sa linkom prema mom Samo stripu… (Just a comic…). Biće i prema vašim izdanjima, samo se učlanite i krenite sa prodajom…

Sledi: Služe li čemu strip festivali?…

PS. Obavezna kupovina…;)
www.comixology.com/Just-a-comic/comics-series/127731
www.novinarnica.net/novine/samo_strip
I Pogledajte kako se i vi možete priključiti Comixology/Amazon prodaji:
submit.comixology.com/
Objavljeno: 13.05.2019.
"Utisak" Laza Sredanovića...      Press: Iva Baračkov
  ...Izložba karikatura "Utisak" Laza Sredanovića

Sa velikim zadovoljstvom, Kafe-galerija "Šank bar" najavljuje Izložbu karikatura Laza Sredanovića, akademskog slikara grafičara i dobitnika mnogih nagrada u našoj zemlji i inostranstvu.

Gospodina Laza Sredanovića će posetioci, najpre, prepoznati po čuvenom "Dikanu" - najuticajnijem i, verovatno, najvažnijem junaku modernog srpskog stripa koji izlazi u "Politikinom zabavniku", a ove godine je proslavio pola veka postojanja.
No, gospodin Lazo Sredanović je podjednako poznat i po svojim karikaturama, za koje je, što nijednom karikaturisti nije pošlo za rukom, dve godine zaredom nagrađen najprestižnijom nagradom "Pjer".

Otvaranje Izložbe karikatura Laza Sredanovića će biti u utorak, 14. maja, sa početkom u 19h, u Kafe-galeriji "Šank bar", na adresi Bulevar Zorana Đinđića 87. Postavku će delom činiti karikature koje su već objavljene u "Politici", a koje vas, zajedno sa onima koje nisu, neće ostaviti bez Utiska!

Objavljeno: 12.05.2019.
Korak u realnost istovremeno je i korak u istoriju ili...      Autor: Ilija Bakić
  ...surova realnost i zavodljiva mitologija
  mora, ostrva i džungli -“Korto Malteze:
  Uvek malo dalje” Huga Prata;
 
izdavač “Darkwood” 2018.

Pre više pola veka 1967.g. pojavio se strip “Balada o slanom moru” Huga Prata (1927-1995) u crno-beloj verziji na stranicama italijanskog strip magazina “Narednik Kirk”, nazvanog tako po popularnom Pratovom stripu koji je crtao tokom svog radnog boravka u Argentini. Na jednoj od prvih tabli „Balade...“ pojavljuje se kapetan Korto Malteze razapet na splavu i prepušten na milost Tihom okeanu. Njegov spasilac je Raspućin, agresivni bradati Rus poznatog prezimena i nepredvidivog ponašanja. Priča počinje 1913.g. u predvečerje I svetskog rata... Posle uspeha „Balade...“ i pauze od tri godine, Prat je nastavio da ispisuje i iscrtava Kortove doživljaje u poglavljima-epizodama dužine-trajanja 20 tabli što je optimalna dužina za strip revije; premijere ovih epizoda bile su u francuskom magazinu „Pif gadget“ sa kojim je Prat intenzivno sarađivao obzirom da se iz Italije preselio u Francusku. Odatle se Korto širio dalje preko stranica belgijskog „Tintina“, italijanskog magazina koji se zvao „Korto Malteze“ i mnogih drugih među kojima su bili i beogradski časopis „Pegaz“ (koji je uređivao Žika Bogdanović; u ovom izdanju strip se zvao „Korto Maltežanin“), sarajevski magazin „Strip Art“ (urednik Ervin Rustemagić) te legendarni „Politikin zabavnik“. Ove kratke epizode (bilo ih je preko 20) kasnije su sakupljene u više albuma; jedan od takvih albuma je i „Korto Malteze: uvek malo dalje“ koji, pored uvodnog teksta, kartama i raskošnih Pratovih skica, čine epizode „Glave od pečuraka“, „Konga banana“, „Vudu za gospodina predsednika“, „Laguna lepih snova“ i „Dede i bajke“. Priče vode znatiželjnog čitaoca po morima, ostrvima i džunglama Centralne i Južne Amerike kroz tajanstvene svetove izgubljenih zlatnih gradova, divljih plemena, autokratije suočene sa snagom magije ali u potragu dede i babe za unukom... Odjeci I svetkog rata koji besni u Evropi odraženi su u liku vojnika-dezertera na samrti ali i u zlokobnim špijunskim zaverama koje odnose živote krivaca i slučajnih prolaznika. Korto, koji se još oporavlja od rane na glavi zbog koje je izgubio pamćenje, najčešće nevoljno ali neumitno učestvuje u dešavanjima koja bude njegove emocije i osećaj za pravično. A svaki je njegov korak u realnosti istovremeno je i korak u istoriju koju je ponekad teško razlikovati od bajke. Plaže i palme kao i neprohodne džungle kroz koje vijugaju reke kolevka su fantastičnih pripovesti o svetovima nevidljivim za oko razuma. Sve je prepuno tajanstvenih znakova, mističkih učenja, starih znanja, spisa i predmeta koji spajaju svekoliku ljudsku istoriju (dajući joj drugi lik i značenje) i otvaraju puteve u druge realnosti. Korto je idealan junak za ovakve avanture - romantik i cinik, sanjar i ratnik, poznavalac mnogih praktičnih ali i opskurnih veština. Sveukupno, ovaj serijal je specifičan „slučaj“ latinoameričkog magijskog realizma u stripu, jednako neodoljiv u svom tekstualnom i u stilizovanom likovnom segmentu.

Priče o romantičnom i pravdoljubivom mornaru u surovom svetu jesu avanturističke ali  je u njima mnogo učenih dijaloga, netipičnih odnosa, pitanja bez odgovora. Sve to traži od čitalaca povećanu pažnju i prilagođavanje usporenom ritmu kazivanja; bez tog svesnog napora Korto će ostati neshvaćen ili će se prevideti suptilne, fine nijanse. Prat očekuje od čitalaca da prihvate upliv magijskog doživljaja sveta u realnost odnosno njegovo poigravanje faktima (od pogrešnih geografskih dužina i širine do bizarnih knjiga koje junaci čitaju). Umberto Eko je otkrio da se Prat namerno i svesno poigravao zapletima pletući zamke koje će samo vispreni čitaoci na svoje veliko zadovoljstvo otkriti. Po ovakvom stavu prema (umetničkoj) stvarnosti Prat je blizak Horheu Luisu Borhesu, autoru koji je istinu predstavljao kao fikciju, za razliku od mnoštva drugih pisaca koju su fikciju pokušavali da predstave kao istinu. Na ovako uzdrmane temelje realizma dodaju su spekulacije i mistifikacije i tako gradi začudni magijski svet koji je na korak od onog koji poznajemo (ili barem tako mislimo).

Ništa manji izazov za čitaoce nije ni vizuelni lik stripa - Prat je majstor minimalističkog crteža koji jednako predano iscrtava prizore plovidbe nepreglednim okeanom (bilo da je savršeno miran ili rasgoropađen olujama), probojanja kroz džungle ili egzotične fizionomije istetoviranih Indijanaca, grubijana ili učenjaka i egzotičnih lepotica. I kao što u pripovedanju čini iskorake tako i u crtežu Prat ide „uvek malo dalje“ od uobičajenog i očekivanog - na radost pravih ljubitelja „priča u slikama“.

“Darkwood”-ov album „Uvek malo dalje“ deo je serije od 12 albuma sa doživljajima Korto Maltezea, štampan je ćirilicom, u punom koloru sa tvrdim koricama i reprezentativno je izdanje ovog remek-dela iz umetničke baštine XX veka.

(„Dnevnik“, 2019)
Objavljeno: 12.05.2019.
Strip: Noćni sud (110)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 12.05.2019.
POZIV ZA IZLAGAČE...      Press: Danilo bogdanović
  ...4. Somborskog internacionalnog festivala stripa i fantastike!

U okviru Sajma stripa i fantastike, koji je na progamu 4. Somborskog internacionalnog festivala stripa i fantastike u subotu i nedelju, 18. i 19. maja 2019. godine, obezbeđen je prostor za izlaganje, razmenu i prodaju polovnih stripova, ploča, audio kaseta, figurica, značaka i svih drugih kolekcionarskih predmeta. Pozivamo sve zainteresovane izlagače, koji žele mesto za izlaganje svojih kolekcija, da nam se, zbog velikog interesovanja, jave što pre kako bi na vreme rezervisali mesto. 

Broj mesta je ograničen, a štandovi su besplatni. Zainteresovani izlagači nam se mogu javiti porukom na FB stranicu "Klub ljubitelja stripova Sombor" ili putem mail-a stripovisombor@gmail.com. www.facebook.com/events/575896346226977/

Objavljeno: 11.05.2019.
Strip: Cane (368)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 11.05.2019.
22. CRŠ - Zagreb Comic Con...      Press:
  ...10. – 12. 5. 2019. HDLU, Trg žrtava fašizma 16, Zagreb!

Sve informacije o CRŠ-u možete naći na sledećem linku: www.zagrebcomiccon.com Iliti jednostavnim klikom na sličicu!!!

Objavljeno: 10.05.2019.
Leteći start: Nova izdanja - nova edicija...     Press: Čarobna knjiga
  ...Asteriks #3 i Pustinjske škorpije!

ASTERIKS – KNJIGA 3 - EPIZODE 7-9

NA LETEĆEM STARTU PO CENI OD 1.340 DINARA!

Ne propustite jedinstvenu priliku da nabavite ovaj strip s popustom od 33%!
„Asteriks 3“ biće na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga” u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford” na Novom Beogradu, Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books” u Novom Sadu i na našem sajtu po ceni od 1.340 dinara. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.500 dinara, a u ostalim knjižarama 1.999 dinara.

PORUČITE ODMAH!

U ovom tomu, čekaju vas tri nove, uzbudljive avanture Asteriksa i Obeliksa, glavnih junaka jednog od najpopularnijih i najvoljenijih serijala u istoriji devete umetnosti.

7. epizoda: BORBA STAREŠINA
Borba starešina stari je galski običaj, ali Rimljani žele da ga iskoriste kako bi uklonili jednog neposlušnog galskog vođu: Drmatoriksa. Međutim, da bi to postigli, najpre ga moraju lišiti čarobnog napitka. Stoga smišljaju plan, naizgled vrlo jednostavan: nema druida – nema napitka!
8. epizoda: ASTERIKS MEĐU BRITANCIMA
Julije Cezar je zauzeo celu Britaniju. Celu? Ne! Jedno selo i dalje pruža otpor osvajaču. Ali njegovim hrabrim stanovnicima ponestaje snage, pa će se obratiti za pomoć svojim rođacima, Galima, i to upravo onima iz malog, nama dobro znanog sela gde žive Asteriks i Obeliks...
9. epizoda: ASTERIKS I NORMANI
Normani su surovi ratnici koji ne znaju šta je strah. A hteli bi da znaju sve, pa i to! Zato kreću u potragu za nekim ko bi ih naučio šta je strah, za nekim ko se u to dobro razume. Iako ni sami ne znaju za strah, Asteriks i Obeliks naći će načina da Normanima daju odgovor na pitanje koje ih muči...



Novo izdanje u ediciji STARI KONTINET!

PUSTINJSKE ŠKORPIJE 1
Vrhunsko ostvarenje Huga Prata!

NA LETEĆEM STARTU OD 8. DO 11. MAJA PO CENI OD 1.000 DINARA!

PORUČITE ODMAH

Ne propustite da nabavite PRVI od TRI toma serijala „Pustinjske škorpije“ po sniženoj ceni! U prvom tomu čekaju vas DVE od ukupno PET epizoda stripa iz olovke i pera sjajnogHuga Prata!

Zahvaljujući trudu izdavačke kuće „Kasterman“, ovo izdanje Pratovog klasičnog ostvarenja majstorski je kolorisala njegova dugogodišnja saradnica Patricija Zanoti, čime je delo još više dobilo na izražajnosti. Bogat prateći materijal upotpunjen je autorovim izvanrednim akvarelima.

Ova priča, koju je autor napisao na vrhuncu stvaralačkih moći, zasnovana je na istinitim događajima kroz koje je prošla jedna borbena jedinica iz Drugog svetskog rata.

Radnja stripa odvija se u Libijskoj pustinji u periodu od 1940. do 1941. godine. Poljski oficir Koinski, pripadnik je Pustinjske grupe za daleka dejstva (Long Range Desert Group), nazvane Pustinjske škorpije. Ta mala engleska vojna jedinica u negostoljubivoj zoni Sahare dejstvuje u sukobu protiv Italijana. Odvažna grupa ljudi uleće u pustolovno putovanje jalovim dinama afričke pustinje, čija napuštena utvrđenja i izgubljene oaze nastanjuje šarolik svet: žene ratnice, krvožedni beduini, operski pevači i zaljubljeni oficiri, svi zarobljeni u sukobu, u kom više niko ne zna koju stranu da zauzme...

„Pustinjske škorpije 1“ biće na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga” u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford” na Novom Beogradu, Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books” u Novom Sadu i na našem sajtu po ceni od 1.000 dinara. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.100 dinara, dok će u ostalim knjižarama knjiga koštati 1.499 dinara.

Objavljeno: 10.05.2019.
TRAS! #3 - beogradski festival stripa...      Press: Tras
  ...Ponovo se čuje „TRAS!“ - OD LJUBITELJA ZA LJUBITELJE!

Sledi još jedan Beogradski festival stripa...

Polako se ustalila tradicija da je prva polovina maja rezervisana za Beogradski festival stripa „Tras!“. Tako je i ove godine, po treći put. Mesto održavanja festivala je promenjeno. Iz Centra za kulturu „Vlada Divlјan“ prebacili smo se u Kulturni centar „Grad“. Adresa je Braće Krsmanović 4, u Savamali.

Na ovogodišnjem „Trasu“ promenjeno je još nešto. Umesto svečanog otvaranja i dva dana programa, ove godine će svi programi biti održani u subotu, 11. maja. Zato će taj dan biti više nego zgusnut. A za to će da se pobrinu gosti festivala.

Kako smo u prva dva izdanja festivala nekako uspeli da zanemarimo Dilana Doga, to smo se ove godine potrudili da grešku ispravimo. Za to će da se pobrine Đovani Fregijeri. On je jedan iz prve lige crtača „istraživača noćnih mora“. Zaslužan je za neke od kultnih epizoda, kao što su „Smrt, lјubav, smrt“, „Frankenštajn“, „Nekropolis“, „Dogodiće se sutra“. Pored toga, upriličio je prvi susret Dilana Doga i Martija Misterije, u epizodi „Poslednja stanica užas“. Bije ga glas da je jedan od najbržih crtača u Boneliju, što će svi posetioci „Trasa“ imati priliku lično da ispitaju. Tako što će da zatraže crtež.

Drugi gost iz Italije odavno nije gost na ovim prostorima. Toliko, da valјa da se razmisli da li da ide pod „gosti“ ili „domaći“. Pogađate, radi se o Valteru Venturiju, crtaču Zagora, Teksa Vilera, Belconija, Dragonera. Nedavno je u Italiji izašla njegova epizoda u kojoj se susreću Zagor i Bred Beron.  A kako neko reče, ko je video ovdašnji festival bez brata Valtera?

Treći gost je verovatno jedan od najpoznatijih crtača s ovih prostora. Igor Kordej od ranih osamdesetih godina prošlog veka radi punom parom i nema nameru da stane. Od „Vama“, preko „Mi mrtvi“, sve od Betmena, Tarzana i najnovijeg vesterna „Maršal Bas“, u svakoj liniji se vidi majstorstvo. A i do sada na „Trasu“ nismo imali nijednog zvaničnog viteza, a kamoli francuskog Viteza reda umetnosti  i književnosti.

Za njim u stopu nastupa Darko Perović. Ovaj crtač je u poslednjih tridesetak godina napravio velike stvari na stranim tržištima. Od saradnje sa Enrikeom Abulijem, scenaristom „Torpeda“ u Španiji, preko sopstvenog serijala „Duboko i hladno“, pa sve do Bonelijevog  „Magičnog vetra“, „Šangaj devila“ i „Adama Vajld“.

Vraća nam se i Štef Bartolić, najpoznatiji po stripu o Diku Longu, koji je radio za „Plejboj“.

Nadamo se da će većina posetilaca dobiti želјeni crtež ili posvetu.  Biće organizovana i uobičajena berza, potom razne tribine i svi ostali događaji koji prate „Tras“. Druženje autora i lјubitelјa se podrazumeva. Zato „Tras“ i postoji. Vidimo se u subotu, 11. maja.

Nemanja Baćković

Program:
11:00−19:00
Berza stripa renomiranih izdavača – celodnevna aktivnost
11:30−13:00
Autori za publiku - Posvete i crtanje za posetioce: Đovani Fregijeri, Valter Venturi, Igor Kordej, Darko Perović, Štef Bartolić
16:30−18:00
Autori za publiku - Đovani Fregijeri, Valter Venturi, Igor Kordej, Darko Perović, Štef Bartolić
18:30−19:30
Aukcija izloženih printova

Štef Bartolić (r. 1967, Zagreb) je animator, ilustrator i strip-autor prisutan na sceni od 1986. godine. Nakon studija na Školi za primjenjenu umjetnost, Štef je na polju animacije sarađivao na dugometražnim filmovima Čarobnjakov šešir, Šegrt Hlapić i Mali leteći medvedići, kao i na većem broju kratkometražnih animiranih filmova. Počeo je da se bavi stripom od 1986. godine. Bartolićevi akteri komuniciraju sa čitaocima jedinstvenom mimikom i gestom, žustro i eksplozivno, oslikano neverovatnim talentom jednog od najvećih talenata sa našeg područja.

Valter Venturi (r. 1969, Rim) stupio je na scenu putem izrazito antisuperherojskog mini serijala Kapetan Italija, čijih je 12 brojeva sam objavio. Saradnja sa Titom Faracijem na serijalu Bred Beron obeležava početak njegove saradnje sa izdavačkom kućom Boneli. Kao kompletan autor se oprobao na grafičkom romanu Veliki Belconi koji je u Srbiji objavio Phoenix Press. Autor je naslovne ilustracije na najnovijem albumu Ortodox Celtsa, Many Mouths Shut!, iz 2017. godine, na kojoj dominira deo lica koji asocira na Zagora. Venturi se sa lakoćom stilski uklapa u širok spektar žanrova, i pokazao se kao jedan od crtačkih favorita kod velikog broja fanova.

Darko Perović (r. 1965, Aranđelovac) započeo je karijeru strip autora u brojnim časopisima širom bivše Jugoslavije sredinom osamdesetih godina. Već prvom dugom pričom, Brek, pokupio je nagrade 1987. godine. Krajem devedesetih Perović započinje saradnju sa italijanskom izdavačkom kućom „Serđo Boneli“, gde po scenariju Đanfranka Manfredija sarađuje na uspešnom serijalu Magični Vetar. Potom je sa „Bonelijem“ sarađivao na Šangaj Devilu, a obnovio je saradnju sa Manfredijem i na Adamu Vajldu. Paralelno sarađuje sa francuskom izdavačkom kućom Soleil.

Đovani Fregijeri (r. 1950, Pjaćenca) započinje strip karijeru još kao tinejdžer u studiju Đankarla Tenentija. Nakon dugog niza godina rada na manje ili više uspešnim serijalima, poput Intrepido, Il Monello i Skorpio, presudan trenutak u Fregijerovoj karijeri nastupa 1986. godine, kada po scenariju Alberta Ongara crta Rols Rojs, i objavljuje ga u magazinu „Eternaut“. Fregijeri postaje prepoznatljivi deo Dilana Doga, i crta neke od najznačajnijih epizoda za serijal. Autor je najvećeg broja priča u redakciji Dilana Doga, uglavnom zahvaljujući izuzetnoj brzini i zavodljivom realističnom crtežu koji se lako pretapa u horor atmosferu. Osim stripa Fregijeri se aktivno bavi fotografijom i dizajnom.

Igor Kordej (r. 1957, Zagreb) je legenda domaće strip scene. Jedan od istaknutih članova Novog Kvadrata, međunarodno cenjen strip autor i ilustrator, Kordej je sarađivao sa velikim brojem svetskih izdavača. Ministarstvo kulture Francuske ga 2013. godine proglašava vitezom reda umetnosti i književnosti. Još pre Vama i 1985. godine, Kordej je bio majstor devete umetnosti. Ali ova priča ga je definitivno vinula u zvezde. Njegovo izvanredno oko za režiju stripa može se meriti samo sa lakoćom kojom plete linije na tablama. Gusti vitraži Kordejevog crteža oduzimaju dah, bilo da je reč o ljudskim likovima uhvaćenim u vrhunskim dinamičnim ili kontemplativnim trenucima, ili krajolicima rekonstruisanim do minucioznosti.

Objavljeno: 08.05.2019.
Do pakla i nazad...      Press: NBK
  ...u Noći muzeja!!!

   Izložba strip albuma „Do pakla i nazad“  - koji je na Ninovoj top listi za 2018. g. proglašen za događaj godine u srpskom stripu sa još druga dva naslova - govori o srpskom narodu i vojsci u Velikom ratu.

   Ova ozbilјna tema nije ozbilјna samo za istoriju, književnost. likovnu umetnost - već i za strip.

   Izložba će biti otvorena 10.5.2019. u 19h u Narodnoj biblioteci "Vuk Karadžić" u Kragujevcu, a učestvuju Marko Stojanović, scenarista i Miloš Petković, urednik mono-grafskog izdanja stripa.

IZLOŽBA ĆE U NOĆI MUZEJA
BITI DOSTUPNA POSETIOCIMA
BIBLIOTEKE.

 

Objavljeno: 08.05.2019.
PROGRAM Gašinog sabora ...      Press: USUS
  ...festivala karikaturalno–humorističkog i porodičnog stripa

Dečji kulturni centar Beograd
Takovska 8, Beograd

9–11. maj 2019.
Upozorenje posetiocima — Nisu svi događaji navedeni u programu, a naročito ne akcije iznenađenja i improvizacije. Organizator zadržava sebi pravo izmene, ukidanja ili ignorisanja ovog programa u slučaju viših sila ili pojave Gaše. Ko se meteora i promaje čuvao, nije se kajao.

Četvrtak, 9. maj 2019.
Atrijum 
12–13 časova — početak rada i svečano otvaranje Sabora zvukom Gašinog drndafona (instrument Predraga Ristića).
Glavni gost Sabora je Laza Sredanović! Pored njega učestvuju: urednica likovnog programa Dečjeg kulturnog centra Beograd Lidija Seničar, urednik „Politikinog Zabavnika“ Petar Milatović, direktorka OŠ „Đuro Strugar“ Aleksandra Lončar,  profesor radionice „Đorđe Lobačev“ Vladimir Vesović i  upravnik Centra za umetnost stripa Zoran Stefanović, sa gostima iznenađenja.

13–18 č. — vođene stručne ture po izložbama (do 30 minuta, za prijavlјene škole)
14–18 č. — promocije poduhvata i stvaralaca (po 20 minuta)
13–18 č. — u Galeriji atrijuma: radionice Škole „Đorđe Lobačev“ pod vođstvom profesora Vladimira Vesovića
Crvena sala
14 č. — „Čudotvorni mač“ (1950), dugometražni igrani film Vojislava Nanovića po srpskim narodnim bajkama, pod uticajem stripova Đorđa Lobačeva (100 minuta).
16–17:30 — Nagrađeni animirani filmovi studenata Fakulteta primenjenih umetnosti, po izboru prof. Rastka Ćirića (88 minuta ukupno, sa predasima)
17:30–18 č. — Master klas – stvaranje i značaj stripova po Bojanu M. Đukiću (do tri seanse po 30 minuta).
Program promocija u četvrtak 14–18 časova
- „Svi klasici Makonda: Mali Nemo u Zemlјi snova, Srpski naučnici u slici i reči, i Večni klasici“ — Bojan Bosnić i Zoran Stefanović (Makondo)
- „Valјevski strip, od Bendža Kosta do Strave“ — Filip Stanković (Strava) i Ilija Mirović (Forma B)
- „Šeret sa zelene reke“ — Zoran Mihailović (DKCB)
- „Karikatura, najstvarnija stvarnost“ — Mileta Miloradović (DKCB)
- „Večni sjaj Politikinog Zabavnika“ — Petar Milatović (Politikin Zabavnik)
- „Kroz svetove neograničene zabave“ — Bojan M. Đukić (USUS)
- „Čovek koji je nas odgajao do čoveka“— Miomir Tomić (Evro buks)
- „Dikan i Stari Sloveni: pola stoleća slovenske smešne slave“ – Lazo Sredanović (Everest medija)

Petak, 10. maj 2019.
Atrijum
12–18 č. — vođene stručne ture po izložbama (do 30 minuta, za prijavlјene škole)
12–18 č. — u Galeriji atrijuma: radionice Škole „Đorđe Lobačev“ pod vođstvom profesora Vladimira Vesovića
14–18 č. — promocije poduhvata i stvaralaca (po 20 minuta)
Crvena sala
12 č. — „Čudotvorni mač“ (1950), dugometražni igrani film Vojislava Nanovića po srpskim narodnim bajkama, pod uticajem stripova Đorđa Lobačeva.
14 č. — „Čudotvorni mač“ (1950), repriza.
16–17:30 — Nagrađeni animirani filmovi studenata Fakulteta primenjenih umetnosti, po izboru prof. Rastka Ćirića
17:30–18 č. — Master klas – stvaranje i značaj stripova po Bojanu M. Đukiću (do tri seanse po 30 minuta)
Program promocija u petak 12–18 časova
- „Tintin ponovo među Srbima“ — Aleksandar Nešić (Darkvud)
- „Lobačev: Čardak i na nebu i na zemlјi — monografija Zdravka Zupana“ — Živojin Tamburić, Snežana Zupan i Zoran Stefanović (Modesti Stripovi)
- „Sabrana dela Đorđa Lobačeva“ — Irina Antanasijević, Kristijan Relić i Zoran Stefanović
- „Serijal BG men“ — crtač Srđan Jerković i scenarista Miloš Simić (Stripblog) 
- „Strip za slepe i slabovide kao proširenje jednog medijuma i jedne umetnosti (na osnovu doktorskog rada)“ — Dragana Kuprešanin
- „Crne besmislice“ — Božidar Milojković BAM, Dragan Lazarević i Lazar Odanović
- Edicija „Karike i oblaci“ — Ilija Mirović, Kristijan Relić i Zoran Stefanović
- „Sat“ — grafički roman o Velikom ratu — Dragana Lazarevića, Vujadina Radovanovića i Radeta Tovladijca
- „Natacha & Rubine: Hommage collateral“ — najnoviji album ilustracija Fransoa Valterija, Dragana de Lazarea i Gilsona
- „Nikola Lekić: sećanje na neshvaćenog titana“ — Lazo Sredanović, Miomir Tomić,  Lidija Četić i Zoran Stefanović

Subota, 11. maj 2019.
Atrijum
12–15 č. — u Galeriji atrijuma: radionice Škole „Đorđe Lobačev“ pod vođstvom Vladimira Vesovića
12–14 č. — Predstavlјanja doajena stripa: Jovan Stojanović, Đorđe Dimitrijević, Vladana Likar-Smilјanić, Vasilije Afanasijev, Geza Šetet, Slaviša Ćirović, Zoltan Nađerđ i drugi (sa pauzama između seansi).
14-15 č. — Čas sećanja: Rade i Jelisaveta Ivanović, Dobrica Erić, Dragoš Jovanović – Fera i drugi.
15–16 č. — Svečana ceremonija: Dodela zvanja Vitez ili Dama od duha humora, i Velika povelјa Gašinog sabora
16–18 č. — Stručni skup autora i istraživača. Teme: Društveni značaj stripa u globalizaciji, a osobito karikaturalno-humorističkog. Evropsko nasleđe Đorđa Lobačeva. Đorđe Dimitrijević kao prevodilac i kulturotvorac. Lazo Sredanović — o glavnom gostu prvog Gašinog sabora. Smisao Gašinog sabora u savremenoj kulturi Srbije i regiona.
18 časova: Svečano zatvaranje festivala zvukom Gašinog drndafona
(instrument Predraga Ristića za koji je komponovao Zoran Simjanović)

Objavljeno: 08.05.2019.
Drugi Gašin sabor ...      Press: USUS
  ...Ponovo festival Gašin sabor
  u Beogradu od 9. do 11. maja

   Tri dana smeha, radosti i druženja sa Dikanom, baronom Minhauzenom, Elicom i Malim Nemom

   Međunarodni festival humorističko-karikaturalnog i porodičnog stripa Gašin sabor — tematski jedinstven u Jugoistočnoj Evropi — svoje drugo redovno izdanje ponovo ima u Dečjem kulturnom centru Beograda, od četvrtka 9. maja, sa svečanim otvaranjem u 12 časova.
   Programi će trajati do subote 11. maja i biće krunisani završnom ceremonijom u 15 časova, sa dodelom priznanja Vitez i Dama od duha i humora, kao i Velikom povelјom Gašinog sabora za „izuzetan doprinos svetskoj umetnosti humora, karikature, šeprtlјenja i sanjarenja“.
   Tokom „tri dana smeha“, kako kaže zvanični slogan festivala, publici se na opušten način nude izložbe sa vođenim turama, besplatni časovi crtanja i pisanja za sve generacije, umetničke radionice, promocije, predavanja, projekcije, stručni skup, tržnica knjiga i svakodnevno druženje sa stvaraocima i stručnjacima, uvodeći laike u polјe humorističkog i karikaturalnog stripa.
    Zainteresovane obrazovne ustanove mogu da zakažu termine grupnih poseta izložbama, master klasama i radionicama prijavom Lidiji Seničar, urednici likovnog programa festivala „Radost Evrope“ (telefon 060 167 33 45 ili e-pošta
lidija.senicar@dkcb.rs)

   Glavne teme „Gašinog sabora 2019“

   Glavni gost sabora je doajen naše kulture, likovni umetnik Lazo Sredanović, a glavna domaća tema je obeležavanje 50 godina njegovog stripa „Dikan i Stari Sloveni“ kojeg je crtač sa scenaristom Nikolom Lekićem stvorio 1969. na stranicama „Politikinog Zabavnika“. Sredanović će se tri dana družiti sa svojim brojnim čitaocima, predstavlјajući izložbu kao i seriju knjiga „Dikan“, koja donosi sabrane stripove o najsmešnijem slovenskom pretku u izdanju „Everest medije“.
   Glavna međunarodna tema je delo jednog od očeva evropskog stripa, velikog srpsko-ruskog umetnika Đorđa Lobačeva (1909–2002), povodom 110 godina od rođenja, obeležena ekskluzivnom izložbom i promocijama sabranih dela ovog velikana u izdanju kuće „Makondo“, te najavom kapitalne monografije Zdravka Zupana „Lobačev: Čardak i na nebu i na zemlјi“ u izdanju londonsko-beogradske kuće „Modesti stripovi“. Ove godine će naše stripske veze sa ruskom kulturom biće istaknute i preko predstavlјanja doprinosa koji su dali i daju Vasilije Afanasijev, Irina Antanasijević i drugi.
   Takođe, ugledna imena evropskog stripa Slaviša Ćirović i Bojan M. Đukić predstaviće ekskluzivno svoje opuse za decu i mlade autorskim izložbama i ličnim prisustvom na master klasama.
   Biće održane i promocije, tribine i predavanja o opusima tridesetak autora, a tokom trajanja festivala moći će da se kupe stripovi i druga izdanja po povlašćenim cenama.
   Radionice sa decom, omladinom i svim drugim naraštajima koordiniraće prof. Vladimir Vesović iz Škole i radionice „Đorđe Lobačev“, a učestvovaće i drugi velikani karikaturalnog, humorističkog i porodičnog stripa.

   Rezultati 2018.

   Začet sa skromnijim očekivanjima, Sabor se već prve godine pokazao jednim od većih i značajnijih stripskih festivala Balkana. U pedesetak programa 2018. učestvovalo je osamdesetak umetnika, naučnika, pedagoga i drugih stručnjaka, kao i preko 500 učenika iz sedam beogradskih obrazovnih ustanova. Po zvaničnoj evidenciji izložbe je tada za dve nedelјe, kao prateći program, videlo ucelo ili delom preko 6.000 posetilaca Dečjeg kulturnog centra Beograda, pretežno dece i omladine.
   Naziv festivala ovekovečuje mitskog junaka srpske kulture — Lenjog Gašu iz pera pesnika i stripara Jovana Jovanovića Zmaja, a po kojem je vek kasnije kršten i Gaša Šeprtlјa kao srpska verzija „Gastona Lagafa“ iz pera Andrea Frankena (André Franquin, 1924-1997). Svake godine je festival posvećen drugom velikom svetskom autoru, a najlogičnije je bilo da prve godine to bude Franken, autor koji je sa Žanom Žiroom Mebijusom otelotvorenje i glavni simbol franko-belgijskog stripa u srpskoj i jugoslovenskim kulturama.
   Gašin sabor je u aprilu 2018. ušao u zajednicu frankofonih festivala stripa i imao je vidlјivu reklamnu kampanju na referentnim sajtovima za evropski strip.

   Oni stvaraju Gašin sabor

   Gašin sabor organizuju Centar za umetnost stripa pri Udruženju stripskih umetnika Srbije, Škola i radionica „Đorđe Lobačev“, Dečji kulturni centar Beograda, Udruženje „Svet stripa“ iz Kragujevca i njihovi brojni partneri. Zvanični jezici festivala su srpski kao glavni, a francuski i ruski kao pomoćni jezici. Manifestacija se oglašava i u zemlјama Zapadne i Istočne Evrope.
   Predsednik Gašinog sabora je srpsko–francuski autor Dragan Lazarević (Dragan de Lazare), a u stručnom odboru su i Vladimir Vesović (Škola „Đorđe Lobačev“), Bojan M. Đukić (osnivač „Beogradskog kruga 2“), Lidija Seničar (urednica likovnih programa DKCB i festivala „Radost Evrope“), Rade Tovladijac (predsednik USUS) i Zoran Stefanović (upravnik Centra za umetnost stripa).
   Likovno oblikovanje plakata i drugih materijala uradio je umetnički direktor festivala, student Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu Marko Šerer, a kaligrafi na priznanjima su dva studenta FPU Lazar Rakonjac i Petar Stošić. Sama priznanja nose crteže Božidara Milojkovića BAM-a, Dragana Lazarevića i Siniše Banovića. •

www.dkcb.rswww.usus.org.rs
www.facebook.com/GasinSaborBGD/
Objavljeno: 07.05.2019.
Izložba Dušana Kastelica u KOŽ-u ...      Press: Strip.art.nica Buch
  ...Razstava: Dušan Kastelic – V kaj je zrasel deček z žužki v glavi?

Prizorišče: Knjižnica Otona Župančiča, Ljubljana

Datum dogodka: torek, 7. maj 2019 ob 18:00, 3. nadstropje

Dušan Kastelic, letošnji nagrajenec Prešernovega sklada, je ilustrator, risar stripov, v zadnjih letih pa so mednarodno slavo dosegli njegovi animirani filmi kot je videospot Perkmandeljc za skupino Orlek, ki je bil prikazan na festivalu Sundance, film Čikorja an’ kafe, narejen po pesmi Iztoka Mlakarja, ki je prejel 20 mednarodnih nagrad ter njegov zadnji film The Box (Celica), ki je prejel celo več kot 50 mednarodnih nagrad.

Med drugim tudi nagrado na festivalu Cinequest (ZDA), zaradi katere ga je Ameriška filmska akademija umestila med kandidate za nagrado Oskar. Na razstavi bo na ogled presek njegovega ustvarjanja na področju ilustracije, stripov in animiranih filmov.
Pogovor z Dušanom Kastelicem bo vodil Aleksander Buh.

Dogodek Strip ob bok knjižnim klasikom, pripravljamo v sodelovanju s Strip.art.nico Buch.
Objavljeno: 04.05.2019.
Strip: Cane (367)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 04.05.2019.
40 godina Strip zabavnika (1)...      Autor: Predrag Đurić
  ...Veliki, mali, obnovljeni...
  Strip zabavnik!

Naš doživljaj proticanja vremena zavisi od više faktora, najviše, čini se, od uzrasta u kojem taj protok doživljavamo. Ali, ima nešto i u ispunjenosti proteklog vremena događajima, njihovim značajem, kao i u trajnom vezivanju za događaje koji nam se čini bliskim uprkos decenijama koje su nakon njih protekle. Nesumnjivo je da nas događaji u detinjstvu obeležavaju, da ih detaljno pamtimo, jer su impresije koje su izazivali bile jake i nemaskirane drugim, tekućim događajima, kao što je to slučaj u odraslom dobu. Stoga ne čudi što se čovek u četrdesetim ili pedesetim, šezdesetim godinama ne seća gde je pre pet godina bio na letovanju, ali se tačno može setiti kioska u kojem je prvi put ugledao Kekec, Crtane romane, Strip zabavnik...

...Da, Strip zabavnik, o njemu je ovde reč. Nekome ko je bukvalno uz njega odrastao i još uvek jasno pamti gotovo svaku naslovnu stranicu, deluje nestvarno da je od pojave ove strip-revije prošlo 40 godina. Šta se sve smestilo u te protekle četiri decenije, svi ti silni ratovi, neuspele revolucije, selidbe, mnogo lepih i poneki tužan događaj. Stotine poznanika, desetine prijatelja, hiljade pročitanih knjiga i stripova. I da, deluje još nestvarnije kad se protok vremena okrene u suprotnom smeru – da je manje godina prošlo od vremena kada su izlazili Mika Miš i svi ti predratni stripovi do pojave Strip zabavnika, nego od momenta kada se revija prvi put pojavila na kioscima do danas.

A Strip zabavnik – nije to bila ni najbolja, ni najčitanija strip-revija u Jugoslaviji, niti je bila najdugovečnija, niti najuticajnija. Čini se da se ni po čemu nije posebno izdvajala. Ipak, teško da će se pronaći i jedan ljubitelj stripa koji nije zavoleo barem neki od brojnih stripova koji su objavljivani u Strip zabavniku.

A kako je sve počelo?

Iako je tokom 19. veka štampa na srpskom jeziku u Vojvodini bila veoma razvijena (setimo se i da su prvi stripovi na srpskom jeziku objavljeni upravo u novosadskim satiričnim listovima), stvaranjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca izdavačka delatnost u Vojvodini gotovo da zamire, ustupajući mesto beogradskoj štampi (izuzetak čine listovi na mađarskom i nemačkom jeziku). No, već početkom Drugog svetskog rata u Novom Sadu Svetozar Marković Toza, Branko Bajić i Nikola Petrović pokreću list Slobodna Vojvodina. Krajem rata urednik lista biće i književnik Jovan Popović, koji će svega nekoliko meseci nakon napuštanja Slobodne Vojvodine u Borbi objaviti svoj čuveni (negativni) tekst o stripu. Nakon rata je Slobodna Vojvodina izlazila na srpskom i mađarskom jeziku, a srpska verzija promeniće 1953. ime u Dnevnik. Isto ime nosiće i izdavačka kuća koja će tokom narednih decenija, sem Dnevnika, objavljivati na desetine novina i časopisa na pet jezika, imati značajnu izdavačku delatnost knjiga, štampariju koja će raditi bez prestanka, snažnu distributersku mrežu, uključujući kioske širom Vojvodine. Već tokom pedesetih godina prošlog veka i u dnevnom listu, a i u specijalizovanim časopisima, Panorama, Panaroma strip, Mikijeve novine i Veseli svet objavljivani su stripovi. Paraleno sa ovim, pokreće se i edicija pisanih romana X-100, koju najviše pamtimo po romanima o Lunu kralju ponoći i njegovom autoru Frederiku Eštonu, odnosno Mitru Miloševiću, novosadskom književniku i novinaru Dnevnika. Stasavši u urednika, Milošević će 1968. godine pokrenuti dve najpopularnije edicije stripa u Jugoslaviji – Zlatnu seriju i Lunov magnus strip. Međutim, svega šest godina nakon toga Milošević odlazi u penziju, a nasleđuje ga Dušan Stanojev. No, posebno značajnu ulogu igra Sreten Drašković, prvo novinar Veselog sveta, a zatim urednik Zlatne serije i Lunovog magnus stripa. Sem njih dvojice, značajnu ulogu za strip u Dnevniku imao je i Vlada Dubravčić. Pod Draškovićevim uredništvom 1974. pojavljuje se još jedno Dnevnikovo izdanje – Zlatni kliker. Tokom te i naredne godine u ovom časopisu mozaičnog tipa, pored raznih priloga objavljuje se i strip, uz značajno mesto dodeljeno domaćem stripu. Koncepcija prisutna u Zlatnom klikeru biće nastavljena, u nešto izmenjenom obliku, četiri godine kasnije, u Strip zabavniku (u međuvremenu će još biti pokrenuta i kratkotrajna serija Pan strip).

Iako su okosnicu Dnevnikove izdavačke politike stripa činili stripovi izdavačke kuće Serđo Boneli, ipak se tokom prvih deset godina u Lunovom magnus stripu i Zlatnoj seriji pojavljuje čitav niz uglavnom kraćih stripova drugih izdavača kako iz Italije, tako i iz Francuske, Velike Britanije, SAD, Mađarske... U isto vreme, gotovo svaka od konkurentskih izdavačkih kuća objavljuje neku strip-reviju – Forum objavljuje Stripoteku, Dečje novine Eks almanah, a takođe i školske listove – Dečje novine, Kekec, Male novine... Dakle,dostupnost velikog broja stripova širokog spektra kroz razvijene poslovne odnose sa stranim izdavačima, gašenje Pan stripa, veliki finansijski uspeh postignut albumom sa sličicama Otpisani, koji je stvorio sigurnu finansijsku bazu, kao i pritisak konkurencije bili su verovatno neki od razloga za pokretanje Strip zabavnika, a iste godine i školskog lista Neven, u kojem će strip takođe imati značajno mesto.

Prvi broj Strip zabavnika pojaviće se na kioscima u sredu, drugog maja 1979. godine. Po koncepciji je ličio na srodne časopise koji su u to vreme izlazili u Francuskoj (npr. Pif gadget) i, kako je to već naznačeno u samom nazivu, bio je to časopis zabavnog karaktera, sa značajnom količinom stripa, ali ipak i sa brojnim drugim rubrikama za koje se pretpostavljalo da će privući pažnju mladih čitalaca. Edicija će potrajati nešto manje od šest godina i tokom tog perioda biće objavljeno ukupno 125 brojeva, koji su po pravilu izlazili svake druge srede, odnosno dva puta mesečno. Poslednji broj biće objavljen početkom 1985. godine, da bi, nakon nekoliko meseci – 15. maja, revija bila ponovo pokrenuta kao Novi strip zabavnik, koji će izlaziti do 1. avgusta 1988. godine (ukupno 74 broja). Osam godina kasnije pokušaće se sa obnovom revije (Strip zabavnik – nova serija), ali će izaći samo pet brojeva. Na taj način ukupno su izašla 203 broja Strip zabavnika, koji je, sa svoje dve obnove, pretekao i Stripoteku i Politikin zabavnik, koji su bili obnavljani jednom. U narednim nastavcima osvrnućemo se prvo na tri „generacije“ Strip zabavnika, a zatim i na stripove koji su u njima izlazili.

Prva „generacija“ Strip zabavnika, poznatog još i kao „veliki“ Strip zabavnik, izlazila je u formatu A4, prvo sa tankim, glatkim koricama, a od 64. broja sa tvrđim, mat koricama. Sve do 15. broja broj strana je iznosio 64, da bi od 16. broja bio povećan za četiri strane. Prvih 29 brojeva imali su cenu 12 dinara, da bi ona od broja 30 bila povećana na 15 dinara, od broja 45 do broja 96 cena je bila 25 dinara, zatim je do 112 broja bila 30 dinara, sa brojem 113 je poskupela na 45 dinara, a sa brojem 124 i na 80 dinara. Čitav period izlaženja Strip zabavnika poklopio se sa periodom „stabilitacije“ u Jugoslaviji, destimulisanja uvoza i posledične nestašice roto-hartije, ali i stalnog rasta cena kako hartije, tako i filmova i ostalog materijala potrebnog za štampu. Dva su upečatljiva indikatora značaja ovog problema: kontinuirani pad broja strana svesaka Lunovog magnus stripa i Zlatne serije tokom 1970-ih godina (sa oko 200 na ispod 100) i činjenica da je za objavljivanje 24 knjige Dnevnikove edicije Otkriće sveta u stripu bilo potrebno 11 godina!

U prvih 13 brojeva Strip zabavnika u impresumu su navedeni samo Dušan Stanojev (glavni i odgovorni urednik OOUR – osnovne organizacije udruženog rada, tj. Redakcije zabavnih izdanja) i Sreten Drašković (odgovorni urednik), uz Oskara Štefana kao tehničkog urednika (od 15. broja menja ga Dušan Dimitrov). Za uređivanje časopisa bio je zadužen „uređivački kolegijum“. Uskoro će se u impresumu naći i ime direktora NIŠRO Dnevnik Vitomira Sudarskog, a od 14. broja Miodrag Vujović je naveden kao urednik izdanja. Stanojeva će od 79. broja zameniti Vladimir Stevanov, a Dimitrova njegova supruga Borislavka od broja 115 (Dušan će ostati odgovoran za dizajn naslovne strane), od kada se kao sekretarica redakcije navodi Olgica Kulišić. Nešto ranije, od 95. broja, redakcija dobija i svog lektora – Radojku Popovski, koja od samo početka sarađuje sa listom kao novinar.

U prvom broju uredništvo se obraća čitaocima sledećim rečima:
„Dragi čitaoci, znamo da ste bili nestrpljivi, ali strpljenje se isplatilo, i evo, konačno, pred vama je prvi broj Strip zabavnika. Ljubitelji stripa će u svakom broju imati dva kompletna stripa, sa novim junacima. Jedan je Rahan, znatiželjni i neustrašivi mladić iz praistorije. Drugi je doktor Žistis, savremeni mladi lekar, koji u samoodbrani, bez oružja, koristi samo karate, džudo i svoju inteligenciju. Uzgred, žistis na francuskom znači pravda. Za starije čitaoce stripova možda je interesantno reći da je crtač Rahana Šere, jedan od najpoznatijih crtača Francuske, a Dr Žistisa Karlo Marčelo, takođe jedan od najboljih francuskih crtača. Uostalom, oba stripa su pred vama, pa procenite. Oni koji vole promene, uz pomoć veštih pera naših reportera, moći će da putuju po celom svetu, i to u koloru. Za čitaoce sa detektivskim nervom rezervisali smo prostor za priču. Umesto sposobnosti američkih ili francuskih detektiva, upoznaćete pronicljivost i reflekse jugoslovenskih obaveštajaca. Borilački sportovi su takođe dobili svoje mesto, posebno karate i džudo, za koje se mladi sve više interesuju. A za one koji i ležu i ustaju sa melodijama i ritmovima svojih omiljenih sastava i pevača rezervisali smo cele dve strane u koloru, i još, pride, mini poster u svakom broju. I, na kraju, Strip zabavnik će donositi i zanimljivosti i enigmu, a često će vas i zasmejavati svojim izborom humorističkih priloga. Ako nam budete pisali šta da izbacimo, a šta da ubacimo u naš novi list, onda ćete svake druge srede imati u rukama Strip zabavnik po svojoj želji. Zato ćemo za vašu poštu rezervisati poseban stubac i najbolje ideje koje se mogu ostvariti – objaviti u Strip zabavniku. Ne zaboravite: svake druge srede novi broj Strip zabavnika.
A u jednom od narednih brojeva, u odgovoru jednom od čitalaca, navodi se da je „Strip zabavnik pokrenut na inicijativ čitalaca – ljubitelja stripova veliki formata“.

Dakle, već od prvog broja bilo je jasno kakva će biti koncepcija revije, ali i još jedna velika prednost u odnosu na konkurenciju – živa komunikacija redakcije sa čitaocima, koja će se ostvarivati tokom narednih godina kako kroz pisma čitalaca, sprovođenje anketa, podsticanje osnivanja klubova čitalaca, nagradne igre, postere koje čitaoci biraju, kutak za kolekcionare, savete za mlade strip-scenariste... Štaviše, Strip zabavnik je bio blisko povezan sa ostalim Dnevnikovim strip izdanjima – najviše, naravno, sa Lunovim magnus stripom i Zlatnom serijom, ali i sa njihovim vanrednim i specijalnim izdanjima i upravo komunikacija sa čitaocima određivala je u značajnoj meri sadržaj ovih, ali i specijalnih brojeva Strip zabavnika.

Tokom skoro šest godina na stranicama Strip zabavnika objavljeno je blizu 70 različitih stripova, najviše onih italijanskih i francuskih autora i izdavača, nešto manje američkih i britanskih i najmanje španskih. Značajno mesto zauzimao je domaći strip. Međutim, samo 15 stripova je objavljeno u više od 10 brojeva.

Strip zabavnik se najviše pamti po stripovima u Rahanu i doktoru Žistisu. Ipak, najčešće prisutan strip bio je Porodica Kremenko Hezeltona i Armstronga, zastupljen u 102 broja, ispred Rahana Lekuroa i Šerea, zastupljenog u 76 brojeva. Na trećem mestu je strip Rile i Gile (63) Ala Smita (i kasnije Brizakera), pa slede Doktor Žistis (58) Olivijea i Marčela, Kućno pozorište Marika i Šebija (35), Veliki Blek italijanskih autora, ali i Obradovića i Kerca (27),Ibanjezovi  Zriki Švargla i Šule Globus (19), Izvidnik Rod (16) Peternelja, Gart (najviše Elgara, Alarda i Ezburija), Svea (najviše Kamarote i Kvinta) i Sezarov Piki Pingo sa po 14, Doživljaji Roka i Rola Grekija i Fuska i Kamenko Ivice Mitrovića sa po 13, itd.

Tokom svog postojanja Strip zabavnik je prolazio kroz nekoliko faza. Početnu fazu, koja otprilike traje godinu dana, označava prevashodna vezanost za Doktora Žistisa i Rahana, koji čine okosnicu svakog broja, uz još poneki kraći strip i neizbežne Porodice Kremenko. Časopis je klasičnog zabavnog karaktera, sa značajnim mestom posvećenim putopisima (Vladimir Rakić, Radivoj Kovačević, Vera Vučkovački, Bruno Profaca), rubrikom Muzičke vibracije, koju uređuje Dragan Gojković, stripovanu rubriku Ahmeta Muminovića Moja domovina, redovne priloge o borilačkim sportovima, često iz pera tada poznatih sportista Bojane Šumonje i Dušana Dačića, priče o obaveštajcima (Đurica Labović), te redovnu rubriku Istinite priče, koja je donosila priče iz Narodnooslobodilačkog rata (Vladimir Smirnov Volođa, Predrag Pejčić, N. P. Mare i drugi). Tu su i prikazi filmova i televizijskih serija sa NOB tematikom, priče Dušana Durmana, karikature Borislava Stankovića Stabora, enigmatika, šale. Od ostalih stripova koji su češće pristupni možemo izdvojiti Ivena od Kanerika Marika i Fontona, Doživljaje Roka i Rola i Fantastične pustolovine viteza Erana Marika i Dimbertona. U 26. broju po prvi put izostaje Rahan, a u narednom broju Doktor Žistis, što nagoveštava nešto izmenjenu koncepciju, u kojoj će biti više mesta za druge stripove.

Naredna dva broja – 28 i 29, posvećena su smrti Josipa Broza Tita, pa uz prigodne stripove iz narodnooslobodilačke borbe (uključujući i veoma popularnog Poručnika Taru Svetozara Obradovića i Branislava Kerca) uvode se rubrike koje donose priče o Titu i anegdote o vrhovnom komandantu. U narednim brojevima pokreću se i neki novi serijali, koji će dugo biti prisutni na stranicama Dnevnikovih izdanja, uključujući Autostoperke Grekija i Lombardija i Taranisa More i Marčela, ali i neke koji će se pojavljivati neredovno i/ili kratkotrajno – Nasradin Hodža Lekuroa i Legvena, Džimi Veston Freda Holmsa, Petrijev Mini traži zaposlenje. Značajan momenat predstavlja pojava Garta u 40. broju i on će prilično redovno izlaziti u narednih tridesetak brojeva. Uz prvi nastavak Garta objavljen je i propratni tekst, prvi takve vrste u Strip zabavniku, i to iz pera ni manje ni više nego Branislava Kerca, koji će tokom narednih dve godine igrati veoma značajnu ulogu u časopisu, ne samo kao autor stripova, već i kao ilustrator, autor naslovnih stranica, pisac tekstova i intervjua (pod pseudonimom B. Zmajevac), pa i kao adapter dijaloga u pojedinim stripovima. Nešto ranije, u 34. broju, Strip zabavnik počinje da objavljuje i putopise Tibora Sekelja, autora poznatog i popularnog i u svetu stripa. Već u 45. broju dolazi do još jednog značajnog momenta – ogromna popularnost Velikog Bleka dovela je ovog junaka na stranice Strip zabavnika.

Svakako najznačajniji momenat u istoriji Strip zabavnika je pojava 64. broja. U njemu se po prvi put srećemo sa „modernim“ Velikim Blekom, kako ga naziva redakcija, delom Obradovića i Kerca i koji će doživeti ogromnu popularnost. U istom broju premijerno su objavljeni Mitonov Kosmo i Svea. Oba stripa su dobro primljena, posebno Kosmo, koji postaje omiljeni strip čitalaca Strip zabavnika. I zaista, sudeći po pismima čitalaca, Strip zabavnik je tokom 1982. i 1983. godine bio omiljen među čitaocima i mnogi ga stavljaju na prvo mesto među domaćim strip-časopisima tog vremena, ispred Stripoteke i Stripa 82. Uz pomenute stripove i već tradicionalno prisutne Doktora Žistisa i Rahana, uvode se i drugi stripovi – Cipresijev Van Adams, Jalek Dišatoa i Denejera, Bebi Bang Grekija, Restanija i Palotija, Pratov Kirk, Legenda o Kaburu Legranda i Bernaskonija, Roni Reporter Kanate, Kena i Bargade, Suzi Strajk Ređijanijeve i Terzina, Zriki Švargla i Šule Globus, S. Gordon Kanate i Aparićija... Štaviše, časopis postaje sve manje „zabavnik“, a sve više „strip“. Tako većina tekstualnih rubrika biva ukinuta, da bi se što više mesta oslobodilo za strip.

Od broja 94 redakcija Strip zabavnika uvodi još jednu značajnu novinu – po prvi put objavljuju se američki superherojski stripovi i to prvo Disijev (D.C. comics) Arion (Kupenberg, Menč, Dursema, Mendrejk) i Novi titani (Volfman, Perez, Tangal), a nešto kasnije Džonan Heks (Flejšer, Ejers, Dezunniga, Garsija Lopez) i Marvelov Indijana Džons raznih autora.

Još treba spomenuti i domaći strip koji je u Strip zabavniku dobio značajan prostor. Ispočetka je to bilo dosta skromno – prvi domaći strip pojavljuje se tek u 21. broju – radi se o stripu Ahmeta Muminovića Lovokradice. Isti autor objavljuje svoje kratke stripove i u brojevima 25, 28, 29 i 30, a u 31. broju pojavljuje se i prvi strip Jelka Peternelja Mućaća (ranije smo spomenuli da su tri epizode Poručnika Tare objavljene u brojevima 29 i 30). Zatim sledi pauza sve do objavljivanja Velikog Bleka u broju 64 (sa izutetkom nekoliko strip-kaiša čitalaca Miloja Mitrovića, Perice Strnića i Fuada Čičkušića). Međutim, prvi originalni domaći strip-serijal objavljen u nekom od Dnevnikovih izdanja, nakon stripova objavljenih u Zlatnom klikeru i Nevenu, predstavlja Izvidnik Rod Jelka Peternelja, koji debituje u 87. broju i biće redovan do gašenja velikog Strip zabavnika. U poslednjem, 125. broju, premijerno je objavljen strip Larami Milana Miletića, koji će obeležiti Novi strip zabavnik tokom narednih godina. A u međuvremenu objavljeni su još i strip Dušana Vukojeva i Miodraga Ivanovića Mikice Poslednji pucanj u broju 111, strip Nikole Maslovare Šampion u broju 114 i strip Spotakmen u broju 124, kao i stripovi od jedne strane Ungl Gungl. Kamenko Ivice Mitrovića izlazi od 111. broja.

Tokom ove, kasnije faze, u Strip zabavniku redovno izlaze i tekstovi o stripu. Radi se o prikazima domaći i stranih autora, intervjuima sa autorima, prikazima stripova koji se objavljuju u Strip zabavniku i drugim Dnevnikovim izdanjima, a u poslednjih 16 brojeva ide i feljton o istoriji američkog stripa. Svetozar Obradović vodi rubriku Saveti za mlade strip-scenariste, a pred samo gašenje izdanja Bojan Đukić uređuje rubriku strip-vesti. Iz italijanskih izdanja prenosi se i feljton  Teksov priručnik o Dalekom Zapadu.

Strip zabavnik nije u pravom smislu bio ugašen. No, suočen sa nepremostivim problemima vezanim za nabavku roto-papira izlazi sve neredovnije, što izaziva negodovanje čitalaca i, verovatno, i pad tiraža. U isto vreme drugi izdavači pokreću i brojne sopstvene strip-revije, što svakako ne pogoduje finansijskoj situaciji oko Strip zabavnika. Stoga, nakon kraće pauze kada Strip zabavnik nije izlazio, Dnevnik pokreće novo izdanje, na izmenjenom formatu, pod nazivom Novi strip zabavnik.

Evo kako je redakcija obrazložila prekid izlaženja časopisa:
Naši čitaoci već duže nisu bili u prilici da čitaju redovno Strip zabavnik. Postojali su mnogi problemi koji su sprečavali redovan izlazak ovog izdanja, koje je steklo brojnu čitalačku publiku. Razna poskupljenja, od hartije do grafičkih usluga, dovela su u pitanje dalji izlazak i opstanak ovog strip-izdanja. Imajući u vidu sve probleme sa kojima se do sada sukobljavao Strip zabavnik, odlučeno je da on ubuduće izlazi na novom, manjem formatu istog obima i sa nižom cenom,dva puta mesečno – prvo i petnaestog. Na taj način smo postigli da čitaoci ne gube ni od kvaliteta ni od kvantiteta i da u određeno vreme nađu ovo izdanje na kioscima. Novi Strip zabavnik će osim formata, imati i neke novine koje ćemo postepeno uvoditi u izdanje. Biće povećan broj strana rubrike „Strip vibracije“, uvodi se rubrika „Neverovatno, ali istinito“, a i stare rubrike, kao što su enigma, humor, zanimljivi svet, redovno će se objavljivati na stranicama lista. Što se tiče stripova, mi ćemo i dalje nastaviti da objavljujemo stripove već poznate stripove, kao što su Indijana Džons, Džonan Heks, Izvidnik Rod, Dr Žistis, Krik, Suzi Strejk, Svea i drugi. Uvešćemo nove, naročito stripove domaćih autora, kao što su Larami, Nikolino, i neke humorističke. Posebnu novinu u Strip zabavniku predstavljaće rubrike koje ćete vi sami odabrati putem pisama u stilu jedne već dosta omiljene poruke: „Tražili ste – čitajte!“ U njoj ćemo objavljivati odgovore na mnoga vaša pitanja iz raznih oblasti – od stripa, filma, raznih zanimljivosti do kompjutera koji se sve više uvode čak i u savremenu nastavu. Zbog toga očekujemo da nam, pored već ustaljenih rubrika za „šaljem – šalješ“ i „odgovora na pitanja“ pišete i u ovoj novo koju ćete, nadamo se, prihvatiti kao što ste prihvatili i pomenute rubrike“.

Prvi broj Novog strip zabavnika pojavio se na kioscima 15. juna 1985. godine. Bio je A5 formata, na 68 strana. Cena je  bila nešto manja u odnosu na veliki Strip zabavnik i iznosila je 60 dinara. Poslednji broj se pojavio 1. avgusta 1988. godine. Izašlo sa ukupno 74 broja.

U impresumu možemo videti kadrovske promene koje su zadesile Dnevnik tokom nekoliko meseci nakon gašenja Strip zabavnika: Vitomira Sudarskog je na mestu direktora NIŠRO Dnevnik zamenio Jovan Smederevac, a Dušana Stanojeva na mestu glavnog i odgovornog urednika Ilija Vojnović.Dotadašnja saradnica Jovanka Stojičević od četvrtog broja se navodi i u impresumu kao deo redakcije, a Borislavku Dimitrov povremeno na mestu likovnog i tehničkog urednika menja Juliš Arvanitidis. Nove kradrovske promene su vide i u broju 18, kada Todor Đurić preuzima od Sretena Draškovića ulogu odgovornog urednika, Drašković postaje urednik redakcije, dok urednik izdanja umesto Miodraga Vujovića postaje nekadašnji glavni i odgovorni urednik redakcije Dušan Stanojev. Na tom mestu će ostati do 47. broja, kada će ga zameniti Mirjana Zamurović. Redakcija u 38. broju dobija i tehničkog saradnika Matildu Vavić.

Već u prvom broju Novog strip zabavnika može se videti vraćanje uređivačke koncepcije nekoliko godina unazad, uz značajno veći prostor za tekstualne priloge, nauštrb stripa. Među njima treba izdvojiti Školu stripa koju je vodio Svetozar Obradović  od 47. broja i koja je potrajala sve do gašenja izdanja, tekstove Zdravka Zupana vezane za istoriju jugoslovenskog stripa, nekoliko tekstova o stripovima i strip-autorima, kao i intervjue, izveštaje sa stripskih dešavanja, te kratkotrajnu (prvih devet brojeva) rubriku Bojana Đukića „Zanimljivi strip-svet“. Spomenimo još i feljton „Martijeve misterije“ i rubrike „Od Triglava do Vardara“ Ahmeta Muminovića,  „Sportske cik-cake“ Pavla Maleševa i „Pas, moj prijatelj“, kao i još jednu kratkotrajnnu rubriku koja je trebala da zameni „Muzičke vibracije“ – „Muzički klub“ Dušana Patića.

Kao i u velikom Strip zabavniku, i u Novom strip zabavniku strip koji se najčešće pojavljivao bio je Porodica Kremenko (u 55 brojeva). Slede Dr Žistis (37) i Rahan i Robinzonko, koji su se pojavili u 26 brojeva. Svega još devet stripova se pojavilo u više od 10 brojeva: Vili Vild Filipova (25), Svea (23), Indijana Džons (22), Suzi Strajk (18), Rile i Gile (17), Taranis i Gogo Milana Bukovca u po 16, Džonan Heks (14) i Larami (13). Posebno popularan bio je strip Ahmeta Muminovića Nikolino, a opredeljenost ka američkom stripu vidljiva je i objavljivanjem stripova Neustrašivi ronioci (Kanigen, Heni, Kit i Adler) i Zvezdane staze (Bar, Konstanza, Saton, Vilagran i Bareto). Presedan čini i objavljivanje celog albuma stripa Alen Ševalije Dišatoa i Denejera u 38. broju. Sa izutetkom Rodijevih priča kao „spin-off“-a Velikog Bleka i jedne epizode Zagora, stripovi koji su objavljivani u Zlatnoj seriji i Lunovom magnus stripu nisu objavljivani u Novom strip zabavniku. Ukupno 50 različitih stripova objavljeno je u Novom strip zabavniku.

Tokom nešto više od tri godine koliko je izlazio Novi strip zabavnik, časopis je prošao kroz nekoliko faza. Tokom prvih 18 brojeva, kada je urednik bio Miodrag Vujović, časopis sasvim liči na svog prethodnika, uz živu interakciju sa čitaocima i uz veliki broj tekstova o stripu i intervjua sa autorima. Dolaskom Stanojeva ne mesto urednika tekstovi o stripu i intervjui se više ne objavljuju (sem jednog ili dva izuzetka), rubrika „Pitanja i odgovori“ menja naziv u „Vaša pošta“, ali izlazi neredovno, da bi se i ugasila, dok rubrika „Šaljem-šalješ“ menja ime u „Kutak za kolekcionare“ i svodi se na faktografske podatke, bez ranijih živahnih komentara redakcije. Dolaskom Mirjane Zamurović na mesto urednika u 47. broju uvode se „Škola stripa“ i „Martijeve misterije“. Do značajnijih promena kada je strip u pitanju nije došlo, osim značajnijeg prisustva domaćeg stripa.

Domaći strip je od samog početka prisutan na stranicima Novog strip zabavnika i u kasnijoj fazi činiće njegovu okosnicu. Redakcija je najviše pažnje poklanjala stripu Larami Milana Miletića, koji je izašao u 13 nastavaka (scenarija za neke epizode su pisali Miodrag Milanović i Z. Božović), pa su organizovane promocije i izložbe ovog stripa, a i jedini strip-album koji je objavio Dnevnik bio je upravo Larami. Vili Vild Ljubomira Filipova bio je, ipak, najzastupljeniji, a sledi ga Gogo Milana Bukovca. Poseban kuriozitet čini objavljivanje stripova Dušana Dimitrova – radi se o stripovima Dženeral Mators – javni agent (7 nastavaka) i nekim drugim stripovima, prethodno objavljenim u Našem stripu. Objavljeno je i pet epizoda Nikolina, isto toliko epizoda El Vertiga Milanovića i Steve Masleka, četiri epizode Maslovarinog Tupavzana, isto toliko tabli Ungl Gugla, tri epizode Peterneljovog Izvidnika Roda (prema Obradovićevom scenariju), dva nastavka Antara Ivice i Željka Mitrovića i isto toliko epizoda Zara Lazara Odanovića i Dragana Lazarevića. Konačno, objavljen je i strip Nije se predala Nikole Maslovare, strip Mrka i kralj Trpimir istog aurora i jedna tabla Mitrovićevov Kamenka.

Novi strip zabavnik ugasio se krajem 1988. godine. Takav kraj mogao se i naslutiti. Sem Vili Vilda i repriznih stripova Dušana Dimitrova i jedne epizode Laramija u posednjih dvadesetak brojeva nije bilo domaćeg stripa. Uvođenjem Neustrašivih ronalica – stripa starog gotovo trideset godina, teško da su se mogli zadržati čitaoci. Iako je pred sam kraj uveden strip Zvezdane staze, baš u vreme kada je popularna televizijska serija išla u noćnom programu televizije, ovaj strip nije mogao privući značajniju pažnju. (Sličan potez desio se nekoliko godina ranije sa objavljivanjem stripa Marko Polo Alonsa i Bermeha, starog dvadeset godina, u vreme prikazikanja istoimene TV serije.) Sve u svremu, osrednjim stripovima u izdanju nezadovoljavajućeg tehničkog kvaliteta, uz odsustvo komunikacije sa čitaocima, po kojoj je Strip zabavnik nekad bio poznat, uz rezervisanje velikog broja strana za nagradne igre, njihove rezultate i reklame, teško da se drugi ishod mogao i očekivati. Sličnu sudbinu je godinu dana ranije doživeo i ambiciozan projekat Lun kralj ponoći. Serijal Otkriće sveta u stripu nekako će se ipak završiti do 1991. godine, tako da od brojne palete strip-izdanja Dnevnika ostaće samo neprevaziđene Zlatna serija i Lunov magnus strip i njihova vanredna i specijalna izdanja, uz Strip zabavnik almanah – još posebno izdanje, koje je prvenstveno objavljivalo Bonelijeve stripove, a u kasnijoj fazi Supermena i Betmena. No, i u ovim edicijama zapažen je pad kvaliteta. Već godinama najpoznatiji Dnevnikovi autori radili su za konkurentski Forum – Kerac, Plavšić, Slavković, a i ostali Dnevnikovi autori – Lebović, Pejak i honorarci Miodrag  Ivanović, Milan Miletić i Pavel Koza, kao i scenaristi Obradović, Petar Aladžić i Dušan Vukojev, biće angažovani na Forumovoj ediciji Tarzan. Prilika da rade na epizodama Velikog Bleka će biti data nekim drugim neafirmisanim autorima, koji često nisu bili dorasli zadatku. Posebno će se osećati nedostatak Baneta Kerca, koji je svojevremeno Strip zabavniku ulio značajnu dozu šarma, humora i profesionalnosti. I u Lunovom magnus stripu i Zlatnoj seriji ne uvode se novi junaci, već se repriziraju stripovi o Komandantu Marku, Kapetanu Mikiju, Malom rendežeru i Priče sa divljeg zapada. Ni epizode Kena Parkera se više ne objavljuju. Nema sumnje da su antidemokratske promene koje su zahvatile Novi Sad i Vojvodinu 1988. godine i koje su dovele do nasilne promene vlasti, vladavine klero-nacionalizma, a na kraju i bratoubilačkog rata, imale velikog udela u ovome. Na čelo Dnevnika su dovedeni režimski aparatčici od kojih se nije ni moglo očekivati da razumeju značaj stripa. Najznačajniji čovek Izdavačke delatnosti Sreten Drašković napušta Dnevnik, a to će tokom narednih godina učiniti i neki od crtača – Marinko Lebović, Radič Mijatović, Slavko Pejak... Najteži udarac Dnevniku je zadao gubitak plasmana – najveći broj stripova prodavao se u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, gde, uspostavljanjem novih granica, stripovi više nisu distribuirani.

Tokom prvih ratnih godina još su poneki Dnevnikovi stripovi i izlazili, a onda su i oni nestali sa kioska. Sve do 1996. godine, kada se pokušalo sa obnovom Strip zabavnika, ovaj put pod nazivom Strip zabavnik – nova serija. Kao v.d. direktora Dnevnika i glavni i odgovorni urednik potpisan je Dušan Stanojev, urednica izdanja bila je Mirjana Zamurović, novinarka-saradnica Dobrila Radak, a likovno-grafička urednica Borislavka Dimitrov. Strip zabavnik se vratio na format A4, ali sada sa duplo manjim brojem strana – 34. Objavljeno je ukupno pet brojeva, a u četiri samo jedan strip – Svemirska petorska Estebana Marota. Jedino u trećem broju objavljena je jedna epizoda Dr Žistisa, kao i strip Opasnost. Nova serija donosi i priče Gradimira Pašćanovića, putopise Radmile Gikić Petrović, kao i poznate rubrike enigmatike, šala, zanimljivosti. Treba napomenuti da se pokušalo i sa obnovom Almanaha – izašla su dva broja.

Po svom značaju Strip zabavnik nije se približio Stripoteci, Plavom vjesniku, Strip artu, YU stripu i nekim drugim strip-revijama u Jugoslaviji. Nije u njemu bilo ni prvorazrednih stripova koji magijskom snagom menjaju strip-umetnost i utiču na druge autore (ali, ne zaboravimo da su ipak objavljivani stripovi Huga Prata, Dina Batalje, Serđa Topija...!). Ipak, malo je strip-revija koje su, uprkos prekidima, trajale 17 godina (pa i 9 godina, ako se ne računa nova serija, prilično je dug period za jugoslovenski strip). Bila je to jedina strip-revija najvećeg izdavača stripa u Jugoslaviji – Dnevnika (uz, uslovno i Strip zabavnik almanah), u njoj je objavljivalo 19 domaćih autora stripa i bila je to revija koja je otvorila prostor domaćim autorskim serijalima – Izvidnik Rod, Larami, El Vertigo, Vili Vild, Antar, Gogo, Ungl Gungl, Kamenko, Tupavzan i Zar nastali su ciljano za Strip zabavnik. Uz to, objavljeni su i brojni tekstovi o stripu, autorima stripa i intervjui, dve škole stripa, kutak za kolekcionare i veoma intenzivna prepiska sa čitaocima. Sve to uz hroničan problem nedostatka papira i povećanja troškova.

Ostaje ipak žal za propuštenim prilikama. Čini se da su dve ključne greške vezane za Strip zabavnik i Dnevnikove stripove uopšte: veoma dobra finansijska situacija, mudra poslovna politika i politička podrška koja je postojala tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, kao i činjenica da je Dnevnik prvi otvorio vrata trećoj generaciji autora stripa, nisu iskorišteni da se zadrže kvalitetni autori (kao što je to bio slučaj u Forumu i Dečjim novinama), niti da se adekvatno motivišu zaposleni strip-autori da stvaraju više i bolje. S druge strane, uz sve uvažavanje Mitra Miloševića i Sretena Draškovića, ipak se kao presudan faktor ističe odsustvo kvalitetnih urednika koji razumeju strip, koji poznaju strip i koji strip vole. Većina Dnevnikovih urednika bili su dojučerašnji lektori. Da li samo zbog toga ili i zbog nekih drugih poslovnih ili političkih razloga, izbor stripova koje je objavljivao Dnevnik u većini svojih izdanja, pa i u Strip zabavniku, zaostajao je za kvalitetom i aktuelnošću stripova u Stripoteci i Strip artu. Neki dobri i kvalitetni stripovi, kao što su Dr Žistis i Rahan objavljeni su premijerno u Strip zabavniku sa više godina zakašnjenja. Drugi stripovi pojavljivali su se neredovno, razbacani po raznim izdanjima, nekad i ne po hronološkom redu). I kada je u pitanju domaći strip, opet je izostala uloga urednika – neki stripovi zamišljeni kao serijali (Zar, Antar, Ungl Gungl, Tupavzan, Gogo) bili su uglavnom kratkog daha, pre bivajući prilika da se autori predstave publici, nego što je to bio deo ozbiljne izdavačke politike. Drugi – na prvom mestu Larami i Izvidnik Rod, uglavnom svojim kvalitetom, shematičnošću i priličnom površnošću, nisu izazvali naročitu pažnju čitalaca. Treba li spomenuti da neki od najboljih novosadskih autora nisu nikada dobili priliku da objavljuju u Strip zabavniku – Dejan Nenadov, Zoran Janjetov, Petar Meseldžija, Pavel Koza, Petar Aladžić, Franja Straka, Goran Đukić... pa čak ni autori zaposleni u Dnevniku (Plavšić, Pejak, Lebović) nisu nikad objavili nijedan strip u Zabavniku, dok su Radič Mijatović i Dušan Vukojev objavili samo po jedan.

No, nesumnjivo je da je Strip zabavnik, naročito tokom 1982. i 1983. godine doživeo izuzetnu popularnost, posebno sa Velikim Blekom Baneta Kerca i Kosmoom i da je predstavljao odličnu sponu između čitalaca i urednika. Danas, 40 godina od objavljivanja prvog i 23 godine od poslednjeg broja Strip zabavnika, kada je i nekad veoma popularna Zlatna serija obnovljena, ostaje nada da će možda Strip zabavnik pokazati svoju vitalnost doživljavajući i svoju četvrtu inkarnaciju.

Objavljeno: 02.05.2019.
Strip vesti news...      Press: Strip vesti
  ...novi broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima tako da je postavljen još jedan broj Samoniklog korov stripa, 552. broj:
     www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/552

Objavljeno: 29.04.2019.
Onaj koji se ne seća ili...      Autor: Ilija Bakić
  ...veliki, mali čovek Ken Parker -
  „Ken Parker 3“ Berardi i Milaco;
 
izdavač “Darkwood” 2018.

Đankarlo Berardi (1947), scenarista i Ivo Milaco (1949), crtač, zajedničkim su snagama stvorili strip junaka Kena Parkera koji se u magazinskom formatu pojavio 1974.g. a u knjiškom 1977.g. Dvojac je početnu, vestern priču korigovao pod uticajem filma „Džeremaja Džonson“ iz 1972.g. u kome glavnu ulogu - usamljenog, pravdoljubivog trapera - igra Robert Retford (pa Ken pomalo liči na njega) na šta su se nadovezala iskustva „špageti vesterna“ i američkog „antivesterna“. Serijal započinje posle Građanskog rata a na početku poslednjih velikih ratova vojske SAD i Indijanaca. Parker je obučen kao traper, naoružan dugom puškom kremenjačom (koju je nasledio od dede) i velikim nožem; njegovi životni stavovi kasne bar tri decenije za vremenom i on kao da živi u dobu Dejvija Kroketa, neistraženih teritorija, pravdoljubivosti i solidarnosti pionira-graničara. Ken je navikao na teškoće i odricanja, da pažljivo nišani i mirno puca jer je pitanje hoće li, ako promaši, imati vremena da ponovo napuni pušku. Njegovi protivnici su skloni hedonizmu, bahatom rasipanju, nepromišljenosti, lakim rešenjima i nekontrolisanom pucanju. Zbog ovako velikih razlika neminovno je da Ken bude u sukobu sa novim vremenom i ljudima koji prljaju sve kutke nekada čiste, nevine zemlje.

Četiri decenije od originalnog pojavljivanja u Italiji i posle nekoliko edicija koje su ovaj strip objavljivale na prostorima SFRJ i njenih naslednica (od legendarnog Dnevnikovog „Lunov magnus stripa“), agilni „Darkwood“ je započeo objavljivanje kompletnog serijala u knjigama koje sadrže po dve epizode. Treći tom otvara epizoda „Čemako“ (iz 1977.g) što na jeziku indijanskog plemena Hunkpapa znači „onaj koji se ne seća“. Ime Čemako dobija Ken Parker kada ga Indijanci prime u svoje pleme; on se ne seća svoje prošlosti pošto ga je (u prethodnoj epizodi „Ubistvo u Vašingtonu“) ubica Donald Velš pogodio u glavu. Priča nadalje paralelno prati Kenov život u plemenu odnosno život Bel Mekiver, žene vojnog hirurga, koju Indijanci otimaju. I dok Ken rado prihvata novu situaciju Bel isprva želi da pobegne ali kasnije shvata da su oni koje naziva divljacima mnogo plemenitiji od belaca.

Priče o belcima koji žive sa Indijancima česte su u vestern žanru a u njihovoj osnovi je sukob dva principa - Zapadne civilizacije koja pokorava Divljinu i iskustava „primitivnih“ naroda koji žive u skladu sa Prirodom. Poštu ovakve priče nastaju posle perioda „prosvetiteljsko-kolonijalne“ literature, belci ne „osvešćuju“ divljake (kako je to npr. radio Robinzon Kruso) već se, naprotiv, prilagođavaju pastoralnom životu (što je u tradiciji ideja o „plemenitom divljaku“). U vestern žanru najpoznatija dela ovog usmerenja su filmovi „Mali veliki čovek“ odnosno „Čovek zvani Konj“ i njegov nastavak „Povratak ćoveka zvanog Konj“. Kenov i Belin život među Indijancima prekinuće još jedan mirotvorni pokolj američke konjice (kao u filmu „Plavi vojnik“). Ipak, povratak civilizaciji omogućio je da Ken bude izlečen i da mu se vrati pamćenje pa on odlučuje da nađe Velša i s njim izravna račune; zbog toga mora da ostavi Bel (kojoj se brak raspao) i malog Indijanca-siroče.

Sledeća epizoda „Krv na zvezdama“ tipičana je žanrovska „šerifska priča“ u kojoj otresiti stranac prihvata da uvede red u varošicu koju teroriše neka obesna grupa; ubrzo se šerifove metode ne dopadnu ni nasilnicima ali ni meštanima, uplašenim za svoj biznis i gole živote. U konačni obračun sa lošim momcima šerif ulazi sam ali mu se, posle kolebanja, pridružuju časni i pošteni stanovnici. U ovoj epizodi Ken, koji i dalje traga za Velšom ali je i traper koji vozi kože na prodaju, stiže u Paradajz siti, biva opljačkan ali hvata lopovi. Zbog te akcije ga angažuju kao novog šerifa. Sve što nadalje sledi u skladu je sa obrascem uz minimalna odstupanja (jedan dečak biva ubijen odnosno žene isprva pomažu Kenu u konačnom obračunu). U svakom slučaju reč je „prolaznoj“ avanturi koja će biti zapamćena zbog toga što ju je nacrtao (na najspretnije) Đankarlo Alesandrini koji će se proslaviti crtanje Martija Misterije.

Berardijeve varijacije vestern obrazaca i dalje su efektne i uzbudljive (kao u epizodi „Čemako“) a njihovoj uverljivosti bitno doprinosi Milacov crtež koji, od početne tvrdoće i krutosti, klizi prema relaksiranoj, slobodnoj liniji koja je njegov „zaštitni znak“.  Treći tom „Kena Parkera“ potvrđuje ugled serijala kao „vesterna sa dušom“ koji, iz epizode u epizodu, napreduje u smeru usložnjavanja i višeznačnosti. Upravo zbog toga je „Ken Parker“ nezaobilazan za svakog ljubitelja „priča u slikama“.

(„Dnevnik“, 2019)
Objavljeno: 28.04.2019.
Strip: Noćni sud (109)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 28.04.2019.
Strip: Cane (366)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 27.04.2019.
Mala ekspanzija strip scene na Kosovu...      Autor: Tome Trajkov
  ...GRAN FEST u Prištini!

Od 10-12. maja ove godine u Prištini organizovaće se prvi specijalizovani strip festival GRAN FEST

Specijalni gosti na ovom festivalu su:
Tom Kaczynski USA
Fumio Obata (Јapan)
Frank Margerin (Fra)
Aude Samama (Fra)
Herman (Bel)
Ville Ranta  (FIN)
Marcello Quintanilha (Bra)

Na GRAN FESTU biće prisutni i autori sa Kosova
- Dardan Luta, koji je upravo izdao svoj prvi graficki roman, i
- Shpen Kada, koji trenutno radi na svojem.

Organizovanje GRAN FESTA je zasluga njegovog osnivaća i art direktora Gani Jakupija (inače profesionalnog strip autora i muzičara) koji zivi I radi u Spaniji.

Gani Jakupi je organizator i GRAPHIC NOVEL WORKSHOP-a 2019 (mart) gde se radilo sa pažjivo izabranim mladim talentima, koji treba da dobiju svoje mesto u svetu 9-te umetnosti.

Pisac ovih redova naglašava potrebu za saradnju i pomoć mladoj strip sceni na Kosovu, kao deo zajedničke Balkanske strip scene.

Objavljeno: 26.04.2019.
KONKURS MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA....      Press: SKC Beograd

17. MEĐUNARODNI SALON STRIPA
SREĆNA GALERIJA SKC BEOGRAD, 26 - 29. 09. 2019.

KONKURS MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2019.
ROK ZA SLANJE RADOVA: DO 15. AVGUSTA 2019.

Adresa za slanje radova:
SKC, Srećna Galerija
SALON STRIPA                                               
Kralja Milana 48
11000 Beograd, Srbija

Propozicije za učesnike:
•  Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
•  Kandidat šalje rad na konkurs poštom (rad će biti prihvaćen i u slučaju da ga kandidat lično donese)
•  Rad treba da bude u dobroj kopiji (ili originalu), obima od 1 do 4 table, A3 ili A4 formata.
•  Rad može biti delo više autora (crtač, scenarista, kolorista), s tim da crtač ne može podneti na konkurs više od jednog rada.
•  Rad može biti prethodno objavljivan.
•  Tema, žanr i autorski pristup nisu zadati konkursom.
•  Ne isključuje se mogućnost prihvatanja rada sa strip tematikom u drugim medijima (reljef, skulptura, instalacija, objekat...)
•  Tekst u stripu može biti na srpskom ili engleskom jeziku kao i na jezicima sa bivšeg srpskohrvatskog odnosno hrvatskosrpskog govornog područja.
•  Uz rad je obavezno poslati (na računaru ili čitko, štampanim slovima, popunjenu) PRIJAVU NA KONKURS MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2018. koja se može preuzeti OVDE ili sa www.salonstripaskc.rs ili dobiti u SKC-u pri predavanju radova na konkurs.
•  Svaku tablu rada na poleđini označiti rednim brojem (primer: 1/4, 2/4, 3/4, 4/4)

• Radovi će biti žirirani za zvanične nagrade, nagrade prijatelja Salona i izložbu najuspelijih radova.
(radovi koji propagiraju rasnu, versku, nacionalnu, ličnu, kao i druge vidove netrpeljivosti; imaju za cilj propagandu delatnosti pravnih lica, organizacija, udruženja i pokreta; kao i radovi pornografske sadržine, neće se uzimati u razmatranje)

Nagrade:
•  GRAND PRIX SALONA (uključuje novčani iznos od 1000 evra)
•  Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika
•  Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika
•  Nagrada za najbolji scenario (ideju) 
•  Nagrada za najbolji  crtež 
•  Specijalna nagrada žirija za inovaciju

Takmičari do 15 godina starosti:
•  MLADI LAV (najbolji rad u kategoriji)
•  Specijalna nagrada žirija za najbolju ideju
•  Specijalna nagrada žirija za zreo i maštovit izraz
•  Specijalna nagrada žirija za najmlađeg autora 

   Nagrade prijatelja Salona

Dodatne informacije:
www.salonstripaskc.rs

http://www.facebook.com/comicsfest
e-mail: salonstripaskc@gmail.com
tel: 011/ 360 20 44

link za preuzimanje prijave:
PRIJAVA NA KONKURS
MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2019

Objavljeno: 25.04.2019.
Strip: Kumova slama (32)      Autor: Mirko Zulić
Objavljeno: 25.04.2019.
Rene Tardi, ratni zarobljenik ili...      Autor: Ilija Bakić
  ...ratni zarobljenici koji nisu zaboravili
  da su ljudska bića - „Ja, Rene Tardi,
  Ratni zarobljenik u Štalagu IIB“ Žaka
  Tardija;
izdavač “Darkwood” 2014.

Žak Tardi (1946) jedan je od najcenjenijih francuskih strip autora starije generacije koji se u svom bogatom opusu kretao širokim prostranstvima od fantastičkih do realističkih priča uvek iscrtanih prepoznatljivim manirom koji spaja karikaturalne likove i gotovo fotografske enterijere i eksterijere.U svakom slučaju Tardijevo ime je bilo i ostalo garancija kvalitetnih stripova. I album „Ja, Rene Tardi, Ratni zarobljenik u Štalagu IIB“ potvrđuje ovu tradiciju. Reč je o koliko ličnom toliko i kulturološki važnom delu čiji je prvi tom objavio agilni beogradski izdavač „Darkwood“. U najkraćem, Rene Tardi, Žakov otac, rođen 1915.g, bio je jedan od 1.830.000 vojnika koje je zarobila vojska Trećeg rajha prilikom osvajanja Francuske 1940. godine; inače, album je deo serijala u tri knjige koji se bavi sudbinom još jednog zarobljenika, Žaka Granža, Reneovog posleratnog prijatelja.

Žak je od svog oca tražio da mu zapiše svoje uspomene što je 80 godišnji starac uradio koliko ga je sećanje služilo. Na osnovu tih zapisa i skica stvorio je ovaj strip; na svakoj tabli su tri crteža a prvi tom ima 180 strana. Na slikama otac priča sinu svoje doživljaje (obojica su nacrtana; otac kao 25-togodišnjak a Žak kao dečak), vodi sa njim dijalog, objašnjava mu neke termine i postupke a sin ponekad žali što, dok je otac bio živ, nije tražio da mu sve napisano razjasni pa neke pojmove i došavanja on ne ume da objasni čitaocima.

Rene Tardi (i njegov prijatelj Žak Granž) deo su istorijskog nasleđa koje su savremeni Francuzi zaboravili. Naime, kad se govori o II svetskom ratu govori se o porazu 1940.g, o kolaboracionistima i pokretu otpora te oslobođenju dok se o zarobljenicima koji su 1940. poslati u logore Trećeg rajha uglavnom ćuti kao da je njihovo stradanje sramotno. I sam Rene je svestan takvog statusa i o tome govori svom sinu. Njegova priča počinje neposredno pre rata: Rene je tenkista koji veruje u nadmoć francuske tehnike i sposobnost oficira ali ga  činjenice brzo demantuju. Njegova jedinica luta bez plana dok izbeglice beže pred nemačkom vojskom. Ipak, Rene će ući u borbu, uništiti bar jedan nemački tenk a onda 22. maja 1940. biva zarobljen. Slede dugi marševi, okupljanja zarobljenika, ukrcavanja u stočne vagone i teško putovanje. Rene ne zaboravlja da pomene sve muke gladi, proliva, kiše i hladnoće, zbijenosti mnoštva ljudi u vagonima, batinjanja i maltretiranja kao i sopstveni bes prema ratu, francuskoj vojsci i oficirima, Nemcima... Teško putovanje završava se u Pomeraniji, odnosno u Štalagu IIB na Baltičkom primorju. U prostoru ograđenom žicom otvara se novi krug stradanja. Iznad svih događaja - od upisivanja u knjige i dobijanja identifikacionih pločica, smeštaja u barake, svakodnevnih prozivki i na minus 20 stepeni i njihovog konstantnog sabotiranja, trpljenja svakojakih poniženja do odlaska na rad kod lokalnih seljaka - iznad svega toga lebdi avet svakodnevne, životinjske gladi koja muči zarobljenike i opseda njihove misli u potpunosti.

Pored Francuza u logoru ima i Poljaka, Jugoslovena a kasnije stižu i Rusi; te zarobljenike stražari tretiraju kao niža bića i muče bez prestanka a isti status imaju i crni zarobljenici koje je Francuska mobilisala u svojim kolonijama. Dolazak zarobljenih Amerikanaca znak je opadanja moći Trećeg rajha i buđenje nada da će se ipak doživeti oslobođenje. Do tada, međutim, život protiče u stalnom traženju hrane, sklanjanju od kundaka i pendreka, prisustvovanju besmislenim ubistvima kao i neočekivanoj blagosti ponekih čuvara. Ljudskost se doživljava kao izuzetak a surovost i britalnost kao normalna lica zarobljenika, stražara, vojske i rata.

Sudbina Renea Tardija mučna je i strašna; njegova ispovest je neposredna i puna detalja, bez preteranih pouka, zaključivanja i mudrovanja što je, sveukupno, čini još uverljivijom i potresnijom. Žak Tardi se potrudio - i u svojoj nameru uspeo - da ne umiva crtež, da ne izbegava mučne scene (od prizora leševa kraj puta, batinjanja, čeprkanja po smetlištu do vojničkih i zaroljeničkih klozeta) već je dozvolio da slike daju oblik rečima odnosno da budu njihova adekvatna dopuna. Rečju, „Ja, Rene Tardi, Ratni zarobljenik u Štalagu IIB“ je ispovest koju neizostavno treba pročitati i tako se sresti sa sudbinama ratnih zarobljenika koji, uprkos svemu što ih je snašlo, ipak nisu zaboravili da su ljudska bića.

(„Dnevnik“, 2019)
Objavljeno: 21.04.2019.
Strip: Noćni sud (108)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 21.04.2019.
NOVO: KOMIKAZE WEBZINE # 50!...      Press: Komikaze
  ...izašlo je novo e-izdanje Komikaza!

izašlo je novo e-izdanje komikaza: komikaze.hr/issue/50/

novo komikaze izdanje donosi 96 stranice od 13 strip autora/ica iz hrvatske, francuske, italije, češke, belgije, sad i šire.

autori: jelle kindt, robert zant, bambi kramer, apolonija lučić, damir stojnić, smelly feet dog, agata lučić, sindy čolić, harukichi, štěpánka jislová, hrvoje šebić – gaz, nils bertho, mangelos strip, ivana armanini.

komikaze program 2019 je podržan od grada zagreba i ministarstva kulture republike hrvatske.

info o autorima: komikaze.hr/komikaze-webzine-50/

jelle kindt – rođen i živi u belgiji. završio je sint-lukas umjetničku školu u brisselu. fokus: strip, tisak jellekindt.blogspot.be/

apolonija lučić – r: 1995. živi u berlinu. završila je umjetničku akademiju u zagrebu. fokus: crtež, ilustracija, slikarstvo www.instagram.com/apolonija.lucic/

damir stojnić– r: 1972. živi u rijeci, hr. završio je umjetničku akademiju u zagrebu. stripove crta od 1990. ali ih do sada ne objavljuje. izlagao na preko sto grupnih i samostalnih izložbi u hrvatskoj i šire (atena, kairo, venecija, london). fokus: strip, ilustracija, konceptualna umjetnost, kuriranje www.facebook.com/damir.stojnic.79

smelly feet dog aka marin r. fokus: ilustracije, tetovaže, animacija www.instagram.com/smelly_feet/

agata lučić  – r: 1995. živi u zagrebu. završila je srednju školu za primjenjenu umjetnost i dizajn i studira grafiku na akademiji likovnih umjetnosti u zagrebu. fokus: crtež, strip www.behance.net/agatalucic

štěpánka jislová  – živi u češkoj republici. diplomirala je na fakultetu za dizajn i umjetnost. fokus: strip, ilustracija www.jislova.com

hrvoje šebić gaz – r. 1980. i živi u pakracu, hrvatska. diplomirao je na građevinskom fakultetetu. fokus: strip, streetart, ilustracija www.facebook.com/gmaz.gaz

harukichi – r: 1973. u hokaidu. živi u japanu. fokus: strip, skladanje, pisanje gosshie.blogspot.jp

bambi kramer– rođena & živi u italiji. umjetnost upotrebljava da bi slala slike iz paralelnog svijeta u kom stvarno živi u post-boschovskom krajoliku. fokus: strip, tisak www.bambikramer.ink

robert zant je sretan da je ovdje. nekad je u los angelesu, nekad u buenos airesu a ostalo vrijeme u chicagu. pozdrav! www.instagram.com/robertzant/

nils bertho – r: 1987. živi u francuskoj. fokus: crtanje, underground stripovi, punk, raw art, malo izdavaštvo, galerija le mat www.nilsbertho.com

sindy čolić  – r: 1993. živi u zagrebu, hr. fokus: politička znanost, crtež, mačke. www.instagram.com/peezdarije

mangelos strip – strip je sada u cjelosti objavljen u 4 komikaze webzina. crtež & dizajn: ivana armanini/ scenarij: marko golub / tisak: msu zagreb & komikaze

ivana armanini – živi u zagrebu i ljubljani, hr/slo. član je hzsu. završila je srednju školu za primjenjenu umjetnost i dizajn & akademiju likovnih umjetnosti u zagrebu, hrvatska. voditeljica komikaze projekta od 2002. fokus: strip, ilustracija ivanaarmanini.net

Objavljeno: 20.04.2019.
Strip: Cane (365)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 20.04.2019.
Stripovi i likovi...      Press:
  ...Noć knige u Samoboru!

Stripovi i likovi
 
MJESTO: Gradska knjižnica Samobor, Miroslava Krleže 9, Samobor, 10430 

VRIJEME: Početak programa: 23.04.2019 u 20:00 • Kraj programa: 23.04.2019 u 22:00

RADNJA: Štef Bartolić, korisnik naše knjižnice i naš sugrađanin, bit će u ulozi domaćina. Vodit će razgovor s Goranom Sudžukom i Darkom Macanom te ih predstaviti samoborskoj publici. Razgovarat će o životu strip-crtača, o prednostima i manama života umjetnika - crtača te o nizu drugih zanimljivih stvari. Sva trojica umjetnika govorit će i o likovima koji su obilježili njihove živote i stvaralaštvo.

SUDJELUJU: Goran Sudžuka, Darko Macan, Štef Bartolić

Objavljeno: 19.04.2019.
Strippasuljpiknik Strip.art.nice Buch...      Press: Strip.art.nica Buch
  ...v torek, 23. aprila 2019!

Strip.art.nica Buch in Zavod Strip art vas vabita
na Strippasuljpiknik v torek, 23. aprila 2019.
Kraj dogodka: Murgle center,
Cesta v mestni log 55, Ljubljana

Program:
19:00 – 24:00 Strippasuljpiknik
19:00 – 20:00 podpisovali in risali vam bojo Zoran Smiljanić, Gorazd Vahen, Dušan Kastelic, Iztok Sitar, Marko Kociper, Matej de Cecco, Gašper Rus, David Krančan, Andrej Štular, Bernard Kolle, Izar Lunaček, Damijan Stepančič, Ciril Horjak, Igor Ribič, Boris Jukič, Grega Mastnak, Gašper Krajnc, Igor Šinkovec … in Tanja Komadina.
20:00 – 24:00 druženje in prepevanje domoljubnih pesmi

Spodbude k nakupu:
– ob nakupu knjige Uputstvo za pripremanje – kuvanje hrane i izradu suvih improvizovanih obroka u ratu (10 €) – darilo: porcija JLA pasulja
– 30% ob nakupu knjig založnika Buch (razen knjig Mikija Mustra), ki so izšle do 31.12.2018
– 20% popusta na srbske in hrvaške strip albume, ki so izšli do 31.12.2018
– ob nakupu stripov ostalih založnikov v znesku nad 100 € – darilo: porcija JLA pasulja + pivo
– kiosk stripi od 0,50 € dalje

Pravila pri podpisovanju – risanju:
– prednost imajo kupci, ki bojo kupili stripe ta dan v trgovini – v primeru vrste, so vedno prvi na vrsti
– avtor vsakemu nariše eno sliko, vse ostalo samo podpisuje

Srečno!
Aleksander Buh
www.stripi.si

Objavljeno: 19.04.2019.
12. Salon stripa Laktaši...      Autor: Ivan Veljković
  ...izveštaj i poziv!

Jednu repliku sam ponovio najmanje petnaest puta u poslednja tri dana – iskreno sam mislio da će me Laktaši ubiti. Prvo me je čačkao onaj pajkan kreten na hrvatskoj granici zbog pasoša, onda me je vozač autobusa bukvalno prevezao preko Laktaša i pičio do Banjaluke, te sam morao 40 minuta da čekam na stanici da me za iste vrati (i usput trpeo kišu i depresiju banjalučke stanice koja je prolazila kroz renoviranje), te sam to veče, zavlačenjem šake u novčanik, nabio ćošak od nokta levog palca u metal kopče, te sam sutradan zveknuo donji zglob desnog kažiprsta o metalni stalak za kese u supermarketu, te me je, dok sam sve ovo odozgo prepričavao autorima na Salonu dok smo se gegali do restorana, žestoko okupao jedan idiot u kamionu, potkačivši naravno i dotične autore, da bih na kraju to veče zveknuo lakat o dispenzer za šampon nakon što sam se istuširao (da, zvanično sam udario lakat u Laktašima). Uz to je kiša padala bukvalno do poslednjeg dana, kada je već trebalo da idem. Čovek bi pomislio da karma nije bila na mojoj strani i da možda nije trebalo da idem, iako sam obećavao i Mazi i momcima iz „Devete Dimenzije“ da ću jednom svratiti u BiH, to jest RS, da ću doći u Laktaše i da ćemo da razmenimo pokoje pivo.

Ali karma ne može da spreči tvrdoglave ljude poput mene, a bogami nije mogla ni da spreči ovaj 12. Salon stripa da bude nešto najlepše čemu sam imao prilike da prisustvujem u skorijem sećanju.

Da odmah smaknem tehnikalije s puta, pa da se bacimo na onaj masni deo posle. Salon je održan u petak i subotu, 12. i 13. aprila u galeriji JU „Centar za kulturu i obrazovanje“; Salon se inače vodi kao zvanična manifestacija ove kulturne ustanove, s obzirom da su suorganizatori. Drugi, ključni suorganizator i idejni tvorac je vazda vredni Milorad Vicanović Maza, „najbolji strip crtač na drugom spratu njegove zgrade“ kako voli da kaže (doduše voli da kaže i adresu iste, koju sam zaboravio). Čovek bi pomislio da je nemoguće održati salon stripa ako ste samo jedan čovek, uz ispomoć porodice i radnika u sklopu kulturnog centra. Ali je Maza uspeo u nameri, i to na više polja. No, da se vratimo na zvanične podatke. U sklopu manifestacije je bila otvorena berza stripa, gde su se prodavala izdanja iz zemlje i regiona. Mogli ste, da ste tamo bili, da nabavite stripove „Darkvuda“, „Komika“, „Besne kobile“, „Fibre“, „Lavirinta“, „System Comicsa“, „Ludensa“, „Publike“ i naravno „Devete Dimenzije“. Bilo je svakako još izdavača, kao i još indie izdanja, ali se iskreno ni ne sećam ko su. Izložba je bila tematska. Isprva, tu su bili radovi sa prošlogodišnjeg Salona, i to podjednako radovi profesionalnih strip crtača i omladinaca koji se tek uče crtanju. Ovakav karakter nije izostao ni na radionici, ali o tom ću ukratko. Drugi deo izložbe je otišao na table iz strip-izdanja „Stripovjetke“, adaptacije pisanih dela Petra Kočića. Autori ovog izdanja, Predrag Ikonić i Milan Mladić, su takođe gostovali.

No, kad smo već kod gostiju, treba progovoriti malo i o njima. Od autora, sem gorepomenutih u Laktašima su još prisustvovali i Filip Andronik, Borislav Maljenović, Midhat Kapetanović, Desimir Miljić, Ismet Erdić, Zdravko Knežević, Srđan Vranješ, Dejan Šijuk, Kenan Halilović, Armin Ozdić, Jovan Bratić i Milan Drča. Među gostima se našao i Piter Bolen, gost iz Belgije i organizator više festivala u toj zemlji, kao i dugogodišnji prijatelj Maze. Neko ko je, poput mene, konačno smognuo vremena da zapravo poseti Laktaše. Bili su prisutni i organizatori strip festivala u Mostaru kao novi-stari prijatelji Salona. Pominjem sve ove autore (i izostavljam sebe) jer je bilo ključno samo videti radionicu u akciji. Cela koncepcija iza Salona u Laktašima je „crtaj i pojaviće se“, i praksa je pokazala da je to tačno. Video sam jednu curicu kako je nanizala, ko od šale, pet radova zaredom samo zato što se rascrtala gledajući druge. A kad vidiš paralelno dete koje je drugi razred osnovne koje sedi pored, recimo, Filipa Andronika ili Bore Maljenovića i kako oboje crtaju strip-junake kao da je to najnormalnija i najsvakodnevnija stvar na svetu, prosto ti se razgali srce. I deca su, naravno, bila znatiželjna. Izlišno je reći da su bila prisutna deca ne samo iz Laktaša, već i iz Banjaluke i Gradiške.

Svakako treba ukratko pomenuti neke od autora individualno. Recimo, Jovan Bratić je relativno skoro izdao velelepan album „Ponori zla“ sa tematikom drugog svetskog rata. S obzirom na veličinu albuma, ni ne čudi što je davao izjave za lokalnu televiziju glede svog dotadašnjeg (i sadašnjeg) rada. Srđan Vranješ, pak, je bio na neki način „zvezda večeri“. Njegova manga „Last Hope“ je postala lokalna novina i raširila se vrlo brzo. Naravno, crtež u istoj je priča za sebe, o čemu sam naravno i pričao sa njim nadugačko, ali me je jedna stvar fascinirala. Naime, njemu su najviše prilazili ljudi za posvete i razgovore. Njemu, pa Mazi. A upamtimo, Maza je izgurao preko 35 albuma za Francuze. Deca su pitala Vranješa da im objasni kako se crta, na šta je on nesebično davao odgovore. Takav entuzijazam za domaći proizvod iskreno dugo nisam video i pribojavam se da dugo neću. Maza je, naravno, svima redom crtao posvete kada je stigao, jer mu vreme nije dozvoljavalo kao organizatoru da se mnogo zadržava. I naravno, Andronik nije zaostajao ni najmanje, te su njegovi crteži pljuštali uzduž i popreko.

Ali nije samo strip bujao u centru za kulturu. Za štandom stripa smo imali prilike da vidimo i ručno rađene statuice znamenitih Srba (potpisnik ovih redova je hteo cara Dušana, ali ga nije bilo pa se zadovoljio Karađorđem). Naravno, treba pomenuti i suprugu Midhata Kapetanovića, Adilu Hamzić, koja je izlagala i prodavala bedževe i ogrlice ručne izrade, sve u znaku pop-kulture (serije, filmovi, animacija, strip i sl.); od iste sam pribavio bedž jednog ksenomorfa za devojku, ka’ što je i red. Naposletku, tu je bio i maketarski klub „Kastel“ iz Banjaluke. Ako ste zaljubljenici u makete aviona, tenkova i drugih ratnih vozila, toplo preporučujem da istražite ove fine ljude i da im overite radove.

Laktaši su u 2019-toj godini imali tu čast da u dva dana uživaju u naizgled skromnom, ali suštinski bogatom programu. Tačno je, veći festivali imaju tribine, promocije, intervjue i konkurse, ali Salon nije takav. Salon dotiče u ono suštinsko kod stripa, u međupovezanost i saradnju kakva se samo spontano rađa. Primera radi, momci iz Mostara su već razgovarali sa budućim gostima njihovog festivala upravo ovde, Vranješ je privodio kraju drugi tom mange i razgovarao o potencijalnim daljim radovima, a ni ne smem da vam pričam koliko sam kontakata pokupio i novih projekata začeo na licu mesta. Negde iza se, takođe, već šuškalo o potencijalnoj saradnji nekih autora na pomolu i momaka iz „Devete Dimenzije“. Šta će biti, videćemo. Nije džabe naziv ovog teksta „izveštaj i poziv“. Iskreno bih pozvao svakog ko je u mogućnosti da poseti Laktaše sledeće godine i sam se uveri u ovo što pišem.

Za kraj, treba reći ovo. Ako je sijaset ljudi iz Banjaluke, Prnjavora, Gradiške, Mostara, Beograda, Sremske Mitrovice, Doboja, Sarajeva, Mostara, Budžima, Zenice, Nevesinja, pa čak i Belgije, sijaset među kome su i odrasli i deca, i autori i konzumenti, i stripari i maketari, došao u jedno malo mesto i ostalo u istom bez obzira na kišu i hladnjikavo vreme, onda o visokom kvalitetu Salona stripa u Laktašima ne treba polemisati ni reči dalje.

Ivan Veljković, 18. april 2019.
Objavljeno: 18.04.2019.
14. godišnja izložba škole i radionice...      Press: USUS
  ..."Đorđe Lobačev", četvrtak, 18. aprila, 19 časova Galerija DKCB!

Četrnaesta godišnja izložba radionice stripa, ilustracije i koncept arta „Đorđe Lobačev“ sa prijatelјima
18. april – 7. maj 2019.
Dečji kulturni centar Beograd, Takovska 8, www.dkcb.rs

OTVARANјE
četvrtak, 18. aprila, 19 časova Galerija DKCB

Učesnici izložbe: Milica Mastelica, Miloš Slavković, Vid Todović, Jovan Ukropina, Ivana Lazić, Stevan Kovačević, Marko Šerer, Milan Mišić, David Širkoski, Darko Stojanović, Siniša Banović, Aleksandar Obradović, Milica Marković, Saša Arsenić, Andrijana Tomić, Iva Atoski, Darko Pajčin, Nevena Marković, Leonardo Barbi, Petar Savićević, Jakov Savićević, Una Mladenović, Ognjen Stojanović, Dušan Raković, Srđan Jerković, Miloš Đorđević, Katarina Mirčić, Ana Živković, Sara Živković, Milosav Ostojić, Ivan Savić, Bojan Glišić, Ana Nedelјković, Nikola Filipović, Luka Ducić, Mina Milenković, Aleksandar Milenković, Nemanja Simović, Svetlana Seferović, Saša Ćatić, Rastko Novičić, Jovan Borka.

Impresum:
Za izdavača: mr Dragan Marić, direktor
Koncepcija i postavka izložbe: Vladimir Vesović, likovni pedagog
Lidija Seničar, urednik likovnih programa DKCB
Grafičko oblikovanje kataloga: Zoran Mihailović
Objavljeno: 18.04.2019.
Strip: Kumova slama (31)      Autor: Mirko Zulić
Objavljeno: 18.04.2019.
Dve izložbe/promocije stripa...     Press: NKC
  ...Fantastični svetovi Marka Stojanovića i
  STRIP 9. TRIP 2019. - Sabahudin Muranović MURAN!

U Niškom kulturnom centru se 19.04.2019. u 17 časova, otvara izložba "Fantastični svetovi Marka Stojanovića"... dok će u četvrtak 18.04. u Petrovcu na mlavi biti otvorena samostalna izložba strip crteža Sabahudina Muranovića Murana i održati promocija strip-albuma "Do pakla i nazad".

Objavljeno: 17.04.2019.
Aleksa Gajić u Noći muzeja...     Press: Narodni muzej Veliko Gradište
  ...u Narodnom muzeju Veliko Gradište!
  Noć muzeja,18. maj 2019. 16:00-24:00

Aleksa Gajić naš renomirani strip crtač u Noći muzeja učestvovaće u Narodnom muzeju Veliko Gradište, i biće premijerno prikazan strip pomenutog autora pod nazivom "Od Hadrijana do ponizne Sofije". Strip će biti urađen u formi premotavanja u kutiji, kao klasičan strip album i u formi filma. Srdačan pozdrav, Narodni muzej Veliko Gradište


Koliko jedna sredina može da bude zavodljiva i fascinantna jeste primer dva artefakta iz fundusa muzeja Veliko Gradište, koji su poslužili kao inspiracija koja je zasnovana na tradiciji.

Hadrijanov novčić – kvadrans, kovan u današnjem Velikom Gradištu, koji na reversu ima ispisano ime Pincum koje označava reku Pek koja se uliva u Dunav kod Velikog Gradišta. Od Hadrijanovog novčića je predpostavljamo neki rimski legionar napravio privezak koji je nosio sa sobom kao primer ljubavi prema okruženju u kome živi.

Litografska razglednica Velikog Gradišta koja je putovala 1902. Godine iz Beograda za Veliko Gradište i na kojoj ćirilicom piše: NEMOJTE SE LJUTITI ŠTO SAM OTPUTOVALA JER JE MORALO BITI RADI MOJE BUDUĆNOSTI. U POTPISU PONIZNA SOFIJA, MODISTKINJA DO KOLARCA.

Između ova dva artefakta nastala je priča na nebu i zemlji u rasponu od 2000 godina na prosotru Dunava između Velikog Gradišta i Beograda.

Ova inspiracija tradicijom napraviće mnogo novih artefakata koji će jednog dana biti inspiracija u tradiciji.

Ova priča će u noći muzeja biti predstavljena na tri načina: u formi premotavanja stripa u kutiji, u formi klasičnog strip albuma i kao animirani film. Glavni autor je naš renomirani strip crtač Aleksa Gajić.

Paralelno biće predstavljena izložba gradištanskih dobrotvora braće Đoređević, bez kojih ovaj muzeja ne bi ni postojao.

Objavljeno: 15.04.2019.
Strip: Noćni sud (107)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 14.04.2019.
Strip: Cane (364)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 13.04.2019.
Hrabri Gaša ubija ajkulu...      Autor: Ilija Bakić
  ...turpijicom za nokte! – “Gaša
  Šeprtlja 14-16” Andre Frankena;

  izdavači “Beli put” i “Darkwood” 2017.

Gaston odnosno Gaša Šeprtlja Andre Frankena (1924-1997) pojavio se kao glavni junak stripa 28. februara 1957. godine na stranicama “Le journal de Spirou” a do tada je “statirao” u  epizodama Frankenovog serijala “Spiru i Fantazio” – zapažana je njegova pojava u priči “Povratak u mezozoik” u kojoj kroz gust saobraćaj vozi bicikli i nonšalantno čita novine a par slika kasnije nosi polomljeni bicikl; u sledećoj epizodi Gašu zamalo da pregaze baš Spiru i Fantazio! Gaša je, i pošto se osamostalio, nastavio druženje sa dvojicom reportera i njihovim ljubimcem Marsupilamijem. S druge strane, ovi junaci će se povremeno pojavljivati (na plakatima ili kao lutke) u “Gaši Šeprtlji” da podsete čitaoce na sebe ali i da Franken podgreje nostalgiju prema starim junacima.

Početna postavka-pozornica stripa je brzo definisana: Gaša je administrator u redakciji strip magazina koji se zove “Spiru” (u ovdašnjem prevodu “Stripoteka”); izdavačka kuća zove se, saznajemo to u ovom tomu, “Bela šuma“. On se, koliko god može, ne meša u svoj posao - radije peče palačninke - pa ima problema sa gomilama nesređene pošte; svoju prirodnu lenjost pokušava da kompenzira pronalazačkim poduhvatima koji uglavnom neslavno završavaju. Kolege iz redakcije ga trpe sa manje ili više gunđanja ali ponekad i njima prekipi pa mu žestoko odgovore – osim gospođice Zorice koju Gaša oduševljava a on nju vodi na lude izlete i zamišlja u još luđim mačo-avanturama (kakve su jahanje ajkula ili borbe s ajkulama - turpijicom za nokte). Pored stalnih likova novi kolega od ovog toma je Brančilo, rođeni depresivac i baksuz kome baš ništa ne polazi od ruke. U redakciju povremeno dolazi gospodina Gužvić sa namerom da potpiše ugovor  ali to mu nikad ne uspe jer Gaša redovno, najčešće nenamerno, upropasti taj presudni trenutak. Redakciju povremeno poseti i provalnik Fredi “Čarobni prsti” koji, naravno, izvuče deblji kraj. Izvan redakcije Gaša redovno sreće svog drugara Žiću ali i nesretnog i nespretnog policajca Milkana koji najčešće izvuče deblji kraj iz susreta sa Gašom ili njegovim prastarim automobilom Fijatom 509. Kao što obožava svoj auto Gaša obožava i svoje ljubimce neobuzdanu mačku i namćorastog galeba koji terorišu svakoga u redakciji te ribicu Šaranka; generalno Gaša je ljubitelj prirode i živog sveta – tu se računa divlja puzavica i pomahnitali kaktus ali i druge biljke (neke su i mesožderke) koje čuva na poslu. Mada, nije uvek lako sa prirodom pa tako sova koja huče čitave noći ne dozvoljava Gaši da zaspi a on joj uzvraća celodnevnim sviranjem na gitari da i ona vidi kako je biti neispavan! A u netipičnoj epizodi u kojoj je Gaša reporter u poseti ZOO vrtu on otkriva svoje parnjake iz prirode - lenjivce. Lenjost se ponekad prepliče za genijalnim zamislima - tako Gaša “gradi” duboke tunele u arhivi i tamo blaženo drema! Ponekad, pak, od arhive pravi lavirinte za zabavu kolega ili mu, opet, na valšeban način uspeva da, kao rudar, pronađe traženu knjigu. Naravno, ti trenuci genijalnosti ne traju dugo a češći su oni u kojima on dekumentaciju i svakojake drangulije lopatom tovari u orman.

Gaša je oličenje prosečnog čoveka: ni po čemu izuzetan, ne preterano bistar i uredan, večito neispavan i spreman da to nadoknadi, sklon “hvatanju krivina”, s manjkom uvažavanja za šefove i umišljene bogataše. On ima žestoku potrebu da izmisli metode koje će olakšati rad u redakciji i svim ljudima na svetu (a njemu doneti slavu i novac); naravno, ovi pokušaji neslavno završavaju ali to njega ne koleba u dobroj nameri. Gaša zaslužuje odrednicu “šeprtlja” ali ga to ne diskvalifikuje u svesti čitaoca koji mora sebi da prizna da ni sam nije mnogo bolji.

Svaka Gašina dogodovština počinje i završava se na istoj tabli što je od Frankena osim izuzetnog crtačkog majstorstva tražilo posebnu disciplinu i način razmišljanja koji je razvio do savršenstva. Ovaj tom sadrži tri “obična” albuma (table od 709 do 847) i zanimljiv je i po tome što Franken povremeno razbija klasičnu tablu crtežima bez okvira ili njenim potpunim ukidanjem - izveštaj sa utakmice je novinski članak sa ilustracijama.

Zahvaljujući “Darkwoodu” i “Belom putu” konačno je na ovim prostorima moguće pročitati kompletan strip; za razliku od ranijih haotičnih objavljivanja ovog puta su table poređane hronološki, odštampane kvalitetno, u punom koloru i uvezane u tvrde korice. Čitav serijal (u šest tomova) nezaobilazno je štivo za ljubitelje 9. umetnosti ali i svekolike umetnosti jer je “Gaša Šeprtlja”, u izboru čitalaca lista “Mond”, svrstan među 100 najboljih knjiga XX veka!

(„Dnevnik“, 2019)
Objavljeno: 12.04.2019.
Razgovori o stripu... (39)      Autor: Predrag Đurić
Milan Bukovac je rođen 01.10.1947. godine u Futogu. Oženjen je i otac dvoje dece. Po završetku građevinske tehničke škole zaposlio se u novosadskom građevinskom gigantu Neimar, gde je radio ko gradjevinac narednih 36 godina. Dobitnik je mnogih domaćih i inostranih nagrada za strip i karikaturu. Živi u Futogu. Godine 1979. sa Nikolom Maslovarom i humoristom Vojislavom Ratkovićem osnovao je  grupu FONS.
Milan Bukovac je jedan od prvi domaći autor na stranicama Stripoteke – strip Slonko debituje 1978. godine i izlazi do 1980. godine u ovoj reviji.
Tokom 1979. godine u Yu stripu objavljuje Sunčicu i Zvezdana (za neke nastavke scenario je pisao Vojislav Ratković), strip koji je nagrađen trećom nagradom za humoristički strip. U istom časopisu tokom naredne dve godine objavljuje stripove Zoohumorijada i Ljutko, kao i Trapavzana prema scenariju Nikole Maslovare.
U periodu 1985-1987. godina u Novom strip zabavniku i Mapet bebama objavljuje strip Gogo. Neke epizode kasnije su reprizirane u Horusovim izdanjima.
Prema scenariju Nikole Maslovare radi na stripu Pink Panter za švedskog izdavača Semik.
Među ostalim Bukovčevim stripovima su i Traponje (Politikin zabavnik), Ad Grizli (Dnevnik), Komšije (Futoške novine), Radiša (Osmeh), Ljupko i Cupko (Kekec), Pega (Denis).
Kao uspešan karikaturista, Bukovac objavljuje svoje karikature od 1966. godine u Osmehu, Veselom svetu, Ježu, Pavlihi, Kerempuhu, a kasnije i u italijanskom Humor grafiku i francuskom Stoblažu. Prisutan je i na raznim domaćim i stranim festivalima.
  Intervju: Milan Bukovac

Ko je Milan Bukovac?
Građevinac, karikaturista i pecaroš.

Rođeni ste u Futoga 1947. godine. Čega se najradije sećate iz detinjstva?
Kakvo može biti detinjstvo, nego predivno! Fudbal smo igrali do besvesti na našoj pijaci, a u letnje vreme su nas tražili oko Dunava.

Kada ste prvi put došli u kontakt sa stripom? Koje stripove ste posebno voleli?
Večernje novosti su imale tri stripa koji su objavljivani u kaiševima – čuveni Cisko Kid, akcioni Ben Bolt i humoristički Porodica Tarana čuvenog Džo Makmanusa. Mene je zainteresovala animacija, a posebno crtanje likova ove porodice. S ponosom sam te likove „skidao“ i crtao na školskoj tabli.

Kada ste počeli da crtate? Da li je u vašoj okolini bilo umetnika koji su uticali na vas i pomagali vam?
Zaista nisam imao privilegiju da mi neko daje savete, a likove sam stvarao po svom nahođenju. Oduševljavao sam se sa Alberom Dibuom, čuvenim francuskim karikaturistom.

Kada ste prvi put objavili strip i kako je do toga došlo?
U novosadskom humorističkom časopisu Osmeh objavljivao sam karikature. Jednom prilikom sam navratio u redakciju noseći strip Radiša, koji je rađen u kaišu i tako je moj prvenac zaživeo.

Kako ste došli na ideju za Sunčicu i Zvezdana?
Vrlo je teško uraditi nešto, a da ne podseca na neke materijale, tako i taj strip. Mi smo se trudili da oslikamo naše mentalitete i osobine. Nas trud je nagrađen prvom nagradom na Jugoslovenskom konkursu za strip u organizaciji Dečjih novina iz Gornjeg Milanovca.

Kako je došlo do saradnje sa Vojislavom Ratkovićem?
Mnogima nije poznato da je Vojislav Ratković vrsni aforističar. Bili smo dobra i dobitna kombinacija.

Vaš strip Slonko jedan je od prvih domaćih stripova objavljenih u Stripoteci. Kako je došlo do ove saradnje?
Taj strip vuče poreklo iz moje čuvene faze „krompir“ stila. Znači, pojednostavljena stilizacija, tanka, beživotna linija. Ipak, ponosan sam jer je to jedan od prvih domaćih stripova objavljen u našem prestižnom strip magazinu Stripoteka.

Sa Dnevnikom ste sarađivali na stripu Gogo. Možete li nešto reći o ovoj saradnji?
Moj omiljeni lik! Kada sam ga stvarao, imao sam na umu legendarnog Šilju. Smotanog i trapavog, a nadasve simpatičnog i pozitivnog.

Kako je došlo do saradnje sa Semikom na Pink Panteru? Koliko tabli ste uradili i po čijim scenarijima?
Varijanta zvučeća i zvečeća. Prvo, to je svetski poznat lik, a sada nešto razmišljam, mislim da je i taj autor imao u vidu Šilju, kada je dizajnirao lik. Za ove epizode sam intenzivno koristio Diznijevu literaturu, naročito u iscrtavanju pozadina. Rekao sam – zvečeća varijanta. Da, bilo je para i to poprilično. Nikola Maslovara mi je nesebično pomagao da savladam gradivo.

Dosta ste sarađivali sa Nikolom Maslovarom. Možete li opisati sećanja na ovu saradnju?
Kompletan autor, crtač i scenarista. Bas vrhunski! Zahvaljujući Nikoli i Radiču Mijatoviću Miši ja sam od dugogodišnjeg karikaturiste postao strip crtač. Žrtve su bile poprilične jer sav moj rad, trud na stvaranju sopstvenog stila morao sam eliminisati i prihvatiti stripski način razmišljanja.

Možete li reći po nekoliko rečenica o svakom od vaših preostalih stripova – kako su nastali, koliko je tabli objavljeno, kakve su vam uspomene na ove stripove, sa kim ste sarađivali - scenaristi... (Traponje, Pega, Radiša, Ljupko i Čupko, Ad Grizli...)
Sve su to moja deca, ha, ha! Mislim da sam ostao nedorečen. Prosto sam se gubio. Sarađivao sam sa pomenutim autorima, tako da se ne ponavljam.

Da li ste nekada pokušali da se bavite realističkim stripom?
Ne bih ni pokušao. Mislim da nemam talenta za to.

Objavljeno: 11.04.2019.
Strip: Kumova slama (30)      Autor: Mirko Zulić
Objavljeno: 11.04.2019.
Otvaranje izložbe APOKALIPSA - BOR,...     Press: ARTGET
  ...Emanuele Mašoni i Aleksandar Zograf, Apokalipsa – Bor, fotografija i strip!

    Otvaranje izložbe APOKALIPSA - BOR,
    četvrtak 11.4.2019, 19h, Galerija ARTGET,
    KCB, Knez Mihailova 6

    Emanuele Mašoni i Aleksandar Zograf,
    Apokalipsa – Bor, fotografija i strip

    Galerija ARTGET
    STETIKA APOKALIPSE
    Emanuele Mašoni  – Borska beležnica
    11. 04 – 2. 5. 2019.

    Duša i telo savremenog čoveka su raspolućeni. Prvo čezne za lepim i dobrim. Drugo vapi za samoodržanjem. U tom procepu počiva – da, počiva – Bor, bez stanovnika koji su isčezli u apokalipsi duhovne ispražnjenosti i egzistencijalne surovosti. Upravo takav Bor fotografiše Emanuele Mašoni. Nema u ovim Mašonijevim fotografijama ni decidnog siromaštva, ni beznađa  – što bi se očekivalo od dokumenatrne fotografije. Apokalipsa je kraj, a ne ožiljak na bolesnoj duši i izmučenom telu. Posle smaka dolazi novi početak. Kad je slikao prizore borske nedođije, Mašoni nije znao da je na pomolu rešenje za sunovrat basena. Međutim, kao da je naslućivao. Jer, njegovi snimci iz ciklusa koji je nazvao Borska beležnica dokumentuju gotovo do kraja apstraktnu estetiku apokalipse.
    Rad fotografa se uobičajeno smatra imitativnim. No, u osnovi toga je velika zabluda. Okolina ne može da se imitira jer bi onda fotograf bio u ulozi nekoga ko podražava dugotrajan proces. Ali, okolina može da se preslikava. Upravo to čini Mašoni, tako što preslikavanje proističe iz svesti da i propadanje može da ima svoju estetiku.
    Umetnik fotografijeEmanuele Mašoni viđeno (u Boru) prisvaja kao kapital slikovnih znakova za svoje likovne ciljeve, sapete između dve sfere interesovanja. Jedne – snimaka apokalipse (u savremenom značenju te reči) rudnika i rudarskog gradića. Druge – slika fantazmagorične lepote gotovo halucinantne okoline. I kao što izvorno reč apokalipsa ne označava katastrofu sudnjeg dana već podizanje vela/razotkrivanje/otkrovenje, tako i Mašonijeve fotografije emaniraju pretežno estetiku apstraktnog.
    Fotograf je u ulozi Tvorca. Njegov usud gordosti svakako nije vrlina u hrišćanskom smislu vizionarske najave kraja istorije i dolaska Božjeg izaslanika, ali je opravdan time što Umetnik svojom produktivnom snagom stvara Umetnost – onu koja se ne divi majci prirodi kao takvoj, već sebi daje pravo da u njenom sunovratu nalazi estetiku. Neutažen je čovekov krik, čak i iz zloslutne dubine jalovišta! Gerniku, prestonicu Baska, fašisti su sravnili sa zemljom, pa ipak, na njenoj katastrofi „nikla je“ jedna od najvrednijih i najlepših slika svih vremena!
    Milena Marjanović

    KAO ANĐEO KADA RAZMIŠLJA O APOKALIPSI
    Priča o Borskoj beležnici Aleksandra Zografa, sa svojih 14 tabli u boji i celokupnom strukturom, podseća na arheološko iskopavanje. Počinje dokazom prisustva rude u ovom regionu, prisustva bakra, teškog metala, blistave bezvremenosti. A ipak, to je samo privid, jer zahvaljujući njegovom arheološkom metodu, odmah ga prekriva ljudski vremenski okvir: otkriveni predmeti podsećaju nas da je evropska istorija metalurgije počela u Boru i da se nastavlja transformišući se u geo-istoriju ili geopolitiku do današnjih i budućih vremena. Priča se završava poslednjim iskopavanjem: ekshumacijom posmrtnih ostataka mađarskog pesnika Mikloša Radnotija (1909–1944), koji je za vreme nacističke okupacije deportovan na prisilni rad u rudnike bakra i na kraju ustreljen u vrat u jednom maršu smrti. Pesnikovi posmrtni ostaci: ono što je ostalo od njegovog tela, njegovi poslednji mali lični utisci i poslednje pesme – Borska beležnica.
    Zograf se ovde direktno suočava sa razornom materijalnom prolaznošću i odgovara na izazov biranjem najlaganije od svih umetnosti – stripa. To je umetnička forma koja se sastoji od vazduha – čak i u vizuelnom smislu, sa rečima koje lebde iznad slika, zatvorene ili nezatvorene u „oblačić“. Njegov sveden i precizan govor se, na kraju krajeva, izvanredno ogleda u pesnikovoj vizionarskoj beležnici: jedina šansa umetnosti da se suoči sa ponorom jeste da pronađe neki jednostavan znak – koren, mesečev zrak, opušak cigarete među usnama – nešto što može popraviti stvarno stanje stvari, nešto što može vratiti one jedinstvene, svakodnevne predmete koji nam omogućavaju da se ne prepustimo. Upornost da svedoči je najtipičnija odlika umetnosti koja pokušava da se bavi holokaustom, koja se usuđuje da opisuje neopisivo: baš takva odlučnost karakteriše slikarstvo Zografa, koji se hvata u koštac sa pravcem nazvanim strip-žurnalizam dovedenog do ivice ponora. Kao specijalni reporter s olovkom u ruci, primoran je da detaljno opiše događaj, sažeto, jednostavno i iscrpno. Pa ipak, njegovi brzi potezi pažljivo čuvaju jasnu završnicu svake linije; on ih zgušnjava unutar prostora moćnog živog znaka i digitalno boji svaku tablu – tehnika kojom savršeno vlada. „Kopanje“ koje Zograf vrši svojim stripovima razotkriva stvarnu stratigrafiju, jer otkriva isprepletanost onoga u što se čovečanstvo pretvorilo i onoga što čovečanstvu mora ostati, njegovo sećanje, njegova istorija nasilja za koje uvek postoji rizik da ih prekriju nove psihološke ili ideološke naslage i materijali.
    Ilari Valbonezi

    Emanuel Mašoni (Rim, 1967) od devedesetih godina prošlog veka radi u svetu modne fotografije. Od samog početka, pored produkcije, bavi se i istraživanjem drugih tema i situacija: mesta mikro-istorije, kako bi se fokusirao na „margine“ velikih istorijskih pokreta. Od 1994. do 1996. godine, Međunarodni komitet Crvenog krsta (ICRC) ga je slao u Bosnu, Srbiju, Kosovo, Jermeniju, Čečeniju, Dagestan, Azerbejdžan, Gruziju, Abhaziju, Irak i Avganistan sa zadatkom da dokumentuje rehabilitaciju ljudi koji su stradali od mina. Postepeno su se od njegovih istraživačkih fotografija formirale poetičnije i čvršće strukturisane serije koje nastoje da se približe lokacijama mikroistorije, gde događaji dobijaju nove dimenzije i nove nivoe značaja, ili motivima vezanim za trenutke, ličnosti i događaje koji su obeležili istoriju time što su uticali na kulturnu, socijalnu i političku savest.
    Godine 2017 je, u Zemaljskom muzeju i Historijskom muzeju Bosne i Hercegovine, otvorena njegova prva retrospektivna izložba pod nazivom Muzej je zatvoren (2013–2017). U januaru 2018. godine njegova serija Suvenir– devet fotografija postavljenih na lajt boks, koje prikazuju preparirane životinje iz kolekcije Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine u Sarajevu – izložena je kao javna instalacija, osvrt na opsadu Sarajeva, u Preradovićevoj 5 u Zagrebu. Serija fotografija pod nazivom Borska beležnica, koja je započeta u Srbiji 2017. godine, prikazana je na Budimpeštanskom festivalu fotografije 2018. godine i, u januaru 2019. godine, u Mađarskoj akademiji u Rimu, u saradnji sa Bibliotekom Akademije nauka. Katalog izložbe (u izdanju Balkanology), uvršten je u Izložbu foto knjiga u Muzeju Benaki, Atinski festival fotografije, 2018. godine.

    Saša Rakezić, alias Aleksandar Zograf (Pančevo, 1963), objavljuje stripove u jugoslovenskoj periodici od 1986. godine, a od ranih devedesetih aktivnije u inostrastvu, naročito u Americi, u časopisima kao što su The Comics Journal, Zero Zero, Weirdo, Rare Bit Fiends, Buzzard, Tantalizing Stories, The Stranger, New City. Fantagraphics Books publikuju više njegovih samostalnih naslova: Life Under Sanctions, Psychonaut #1 i Psychonaut #2. Počev od 2003. godine, redovno radi dve strane stripa u boji za beogradski nedeljnik Vreme. Samostalne izložbe je imao u Pančevu, Beogradu, Sijetlu, Parizu, San Francisku, Poatjeu, Rimu, Solunu, Beču. Samostalne naslove je objavio u Britaniji (Dream Watcher, Bulletins from Serbia), Italiji (Diario, Lettere dalla Serbia, Psiconauta, Salluti dalla Serbia, C’e vita nei Balcani, Appunti 1, Appunti 2, Storia, Segnali), Francuskoj (E-Mails de Pancevo, Bons Baisers de Serbie, Vestiges du monde), Španiji (Como Fui bombardeado por el mundo libre, Fin de siglo, Vida en los Balcanes), Srbiji (Okean iznenađenja, Mesec i ognjeno srce, Polovni svet, Osveta crvene veštice, Dvaput naopačke, Zlato na Mesecu, Mala otkrića), Hrvatskoj (Tušta i tma), Finskoj (Elamaa Saarroksissa), Nemačkoj (Psychonaut), Grčkoj (Hairetismata apo ti Servia), Mađarskoj (Pszichonauta, Elhasznalt vilag), Portugaliji (Mundos em segunda mao 1, 2), Japanu (Bakugeki-chi Serubia karano tegami), Poljskoj (Pozdrowienia z Serbii)

Objavljeno: 10.04.2019.
Post Scriptum (192)      Autor: Zoran Đukanović
Stripski izraz majstora ilustracije
(Petar Meseldžija, „Kanu“,
System Comics, 2019)

Petar Meseldžija (1965, Novi Sad) je izuzetna i pomalo paradoksalna figura stripskog pejsaža. S obzirom na celinu opusa, kratko se zadržao u stripu, a ostao uvek poštovan kao talentovani crtač, a potom i prerastao u crtačku figuru koju mnogi u regionu, a i u svetu, dižu na pijedestal velikog majstora figurativne ilustracije i narativnog slikarstva realističke fantasy stilizacije.

Zahvaljujući delu odrastanja koje je proveo u Krečedinu kod dede i babe, njegov ujak, strastveni čitalac stripova koji je ovu vrstu magičnog čitanja pretpostavio čitanju školskih udžbenika u kome se mnogo manje prepoznavao, doveo ga je u inicijalnu vezu s medijem. Meseldžija započinje svoju strip karijeru pocetkom osamdesetih radeci na karikaturalnom stripu (Krampi, po sopstvenim i scenarijima Dušana Dude Vukojeva za Stripoteku), da bi uskoro počeo da se pomera za mali korak bliže ka realizmu (dve epizode Kreker Kida u listu Neven), a kratak strip Čuvar istine bio je odlazak u svet realističke stilizacije. Takav je bio i strip na četiri table bez reči Lov (scenario Duda Vukojev; strip je nastao 1987; objavljen u Stripoteci br. 908) Kratki stripovi sabrani su u knjizi Esmeralda i druge priče (Rosencrantz, 2012), a potom Krampi i Kreker Kid  u zajedničkom albumu (Rosencrantz, 2014).

1991. godine, kad i potpisnik ovih redova, Meseldžija odlazi da živi u Holandiju. Nakon što je završio strip Kanu, u potpunosti se posvećuje ilustraciji i slikarstvu, postepeno osvajajući veliki broj fanova koji verno prate svako njegovo objavljivanje i izložbe, uključujući kupovinu originala koji postaju sve traženiji i nalaze se po privatnim kolekcijama u Srbiji, Holandiji, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Belgiji, Švedskoj, Americi, Hong Kongu i Australiji.

Sve Meseldžijine publikacije, van pomenutih sabranih stripova, pripadaju vanstripskim medijima. Takve su knjige ilustracija Peter Enkorak, Kralja Artur i vitezovi okruglog stola, a među njima posebno se izdvaja Legenda o Baš Čeliku (Zmaj, 2008. godine u Srbiji, a u Americi pod naslovom The Legend of Steel Bashaw, Flesk Publications, 2010) za koju je napisao i tekst, inspirisan mitologijom i narodnim bajkama.  Slovarica (Rosencrantz, 2014) je knjiga za decu po stihovima Dude Vukojeva, za njim dolazi Knjiga o džinovima (napisana na engleskom za Flesk Publications, preveo Goran Skrobonja, System Comics, 2015) i potom, kao veliki poštovalac srpske tradicionalne književnosti, stvara knjigu sa osam ilustrovanih pesama Marko Kraljević i zmaj (Čarobna knjiga, 2017).

Kanu je nastao početkom devedesetih, na predlog Ervina Rustremagića da Meseldžija krene sa serijalom, no projekt kasnije nikad nije dobio takve razmere. Sinopsis je uradio Serhio Aragones, početni scenario Bojan Kovačević, a Meseldžija je tokom kreativnog procesa uneo niz temelnjih promena. Završio ga je tek kada je već živeo u Holandiji. Beogradski System Comics ga upravo sada, dvadeset pet godina kasnije, objavljuje na radost Meseldžijinih fanova. Jer fama o ogromnoj crtačkoj veštini zasluženo se širila upravo zahvaljujući njegovim ilustratorskim knjigama. 

Kanu ispreda arhetipsku priču o iskušenjima i herojstvu indijanskog dečaka otetog u vikinškom pohodu. Vikinzi su posećivali Ameriku i pre Kolumbovog otkrića i činili, naravno, ono što su inače činili, pljačkaške pohode. Već i tada, oružje i oklopljenost vikinga su superiorni nad indijanskim, što je Meseldžijin bolni memento kakva sudbina očekuje indijance u budućnosti, sa kasnijim posetiocima. Priča je pre metafora osvete nego konkretna priča koja bi psihološki kontekstualizovala razvoj karaktera junaka. Njegovo odrastanje nema konkretne razvojne faze, nego se odvija gotovo mitski u skokovima, kao u filmu Ekskalibur. Dečak pobeđuje strah isprva iznutra. Bojeći se bogova i duhova vikinga, on utočište i ohrabrenje nalazi unutrašnjem monologu s indijanskim bogovima i dušama svojih stradalih roditelja jer potpuno je sam, izuzev ove mitske povezanosti. On stalno vodi nemi dijalog s zavetom svog oca koji oseća i hrani u sebi.

Ono čime Kanu pleni nije toliko njegov scenario koliko njegova vizuelna snaga. Zadržao bih se samo na jednom kratkom momentu u priči koji traje kao mala večnost. To je tenutak boli na licu oca vikinga koji je poginuo u pohodu i to upravo od ruke dečaka. Zatvorene oči nesrećnog oca jesu pripovedačko zaustavljanje u vremenu. Staze priče u tom poslednjem prizoru na trinaestoj tabli se račvaju u različitim egzistencijalnim pravcima. Oproštaj i usvajanje. Zašto ne, dečak bi mogao da mu zameni izgubljenog sina? Ili osveta, brutalna i kratka? Život za život, krv za krv. No to je samo trenutak magnovenja, onoga što ispredamo kao čitalačke mogućnosti pre no što ćemo okrenuti stranicu. I, kada smo to učinili, staze pripovedačkih mogućnosti se zatvaraju, ostaje samo jedna. Ili možda dve? Da oca, izbezumljenog od bola, vikinški poglavar nije sprečio, preporučivši život koji će biti produžena patnja za dečaka, priča bi se ovde okončala dečakovom smrću. No, ne zaboravimo, ne postoji samo taj u suštini sadistički savet poglavara o produženoj agoniji, postoje i zahtevi strukture priče. Da se ovde okončala, bila bi štura, prekratka, nedovoljno motivisana završnica. Priča ima još da se razmahne krilima.

U Kanuu su opčinjavajući prikazi prirode, snage prirodnih elemenata i žestine ljudske borbe koju današnjim očima sagledavamo kao plemensko nasilje i destrukciju. Sve razlike u tom svetu se rešavaju mačem i sekirom.

Pojedini prizori u Kanuu su takvi da bi na njima Meseldžiji mogli pozavideti vodeći svetski crtači. Nije, međutim, podjednako režijski jak niti dosledan. Ne uspeva uvek da u potpunosti stripski orkestrira svoje inače neverovatne crtačke moći. „Neujednačenosti“ se javljaju pošto neki od prizora eksplodiraju od same snage, pa se prizori u njihovoj okolini učine statičnijim nego što jesu. Neki prizori su jednostavno crtački presnažni da bi dozvolili sekvenci da preuzme premoć nad individualnim prizorom. Srešćemo i briljantne hermanovske prizore granja na četrnaestoj i petnaestoj tabli, pa onda opet tri table kasnije, hermanovski prizor dečakovog odlaska u noć u poslednjem kvadratu.

Koja je najlepša tabla? Potpisniku ovih redova nesumnjivo dvanaesta. Taj trijumf odnosa crnih i belih površina istinski opčinjava. Kjaroskuro uz bogato senčenje. Odlazak vikinškog broda  u olujnu noć. Nezaboravno lice dečaka konfrontirano s licem vikinškog vođe i budućnošću koja obećava da će biti crna kao i sama noć.

Postoji raskršće između jezika stripičnosti i ilustratorskog jezika. U jednoj raspravi na Fejsbuku (ove rasprave postaju jednako legitimne baš kao i rasprave na forumima, naravno po uslovom da sadrže argumente koji su vredni pamćenja) zastupao sam stanovište da postoji velika razlika između stripskog idioma koji neguje Rajko Milošević Gera i onog fascinantnog, montažnog idioma koji je stvarao Serđo Topi, njegovih kolažnih tabli  fascinantne lepote i grafizma. Gerin idiom je stripski par excellence. Za njega je najvažnija sekvenca, protok pripovedanja. On ne dozvoljava pojedinačnom prizoru da nadvlada. Ostavimo sad Topija po strani, vratimo se Meseldžiji. U intervjuu iz 2011. godine, objavljenom u knjizi Predraga Đurića Zlatno doba vojvođansklog stripa (Rosencrantz, 2016), Meseldžija kaže: „Nemam (više) potrebu da svoju priču pričam u stripu, odnosno u nizu slika, već samo u u jednoj slici, bilo to u kombinaciji sa tekstom, ili bez njega.“

Na drugom mestu Meseldžija kaže: „Dok sam se bavio stripom, govorili su mi da razmišljam kao ilustrator. Kada sam radio ilustraciju, tvrdili su da joj prilazim kao slikar, a za moje slikarstvo kažu da je prenarativno, ilustratorsko po karakteru. Nikako mi nije polazilo za rukom da u potpunosti budem deo oblasti kojom sam se bavio. S vremenom sam shvatio da mi ništa drugo ne preostaje nego da budem svoj, odnosno ono što jedino ima smisla da se bude.“ (Baš-Čelik mi je promenio život, intervju iz 2016. u Novostima)

I Stiv Rud (Steve Rude), sjajni crtač stripa Nexus, i Petar Meseldžija pripadaju autorima s kojima sarađuje Flesk Pablikejšns (Flesk Publications) koji već četvrt veka predstavlja najbolje autore fantastične umetnosti. Obojica su se okušali u ilustraciji i stripu. Obojica su imali samosvest da prepoznaju snagu pravih, najboljih izbora u sebi. Stiv Rud je izabrao strip, Meseldžija svet ilustracije i slikarstva. Nijedan nije pogrešio u proceni gde je njegova najveća snaga. Meseldžija je osetio svoju najveću snagu i punoću izraza u pojedinačnom prizoru otelotvorenom slikarskom tehnikom.

Petar Meseldžija je artist’s artist, umetnik koga vole umetnici i van medija i žanrova u kojima sada deluje. Ostao je nepokolebljivo majstorski ilustrator koga strip crtači vole i duboko poštuju.

(Predgovor u knjizi „Kanu“)
Objavljeno: 07.04.2019.
Strip: Noćni sud (106)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 07.04.2019.
Nagrađeni na strip konkursu...      Press: Stripburger
  ...Živel strip! Živela animacija! 19 - nagrajenci ...

Odprtje razstave del udeležencev in podelitev nagrad,
predstavitev mini stripov i projekcija animiranih filmov
.

petek, 12. aprila 2019, ob 17. uri v Trubarjevi hiši
literature v Ljubljani

Natečaj Živel strip! Živela animacija! je prišel h kraju!

Na natečaj je letos prispelo 324 stripovskih del, ki jih je ustvarilo 372 učencev in 33 dijakov iz Slovenije, sodelovalo pa je 34 osnovnih in 3 srednje šole ter 13 posameznikov. 53 osnovnošolcev in 1 srednješolec so ustvarili 17 kratkih animiranih filmov.

Vsi udeleženci prejmejo čisto svež mini strip, bodisi strip Knjiga od hudičalanskoletnega nagrajenca natečaja srednješolca Matevža Bervarja, bodisi stripPopotnikov pobeg osnovnošolca Marka K. Štembergerja, ki sta ga avtorja ustvarila prav za to priložnost.

Ob odprtju razstave del udeležencev in avtorjev mini stripov ter podelitvi nagradsi bomo poleg nagrajenih animacij ogledali tudi Slona, program animiranih, ki ga pripravlja mednarodni festival animiranega filma Animateka oz. društvo za oživljanje zgodbe 2 koluta.

NAGRAJENCI:

STRIP
GLAVNE NAGRADE: KNJIŽNI KUPONI V VREDNOSTI 100 eur in udeležba na izdelavi stripovske majice
1. VANJA FLIS: Skriti posli nečaka iz ozadja, SŠ za oblikovanje in fotografijo Ljubljana, 1. a
2. CLASS 3. A: Zanzarelax!, Scuola primaria G. Mazzini Udine, 8 let, mentor: Daniela Chialchia
3. HANA LOGAR: Limonada, OŠ Antona Žnideršiča, 7. a, Ilirska Bistrica, mentorica: Gabriela B. Blokar

POSEBNA NAGRADA: POČITNICE – 6-dnevno taborjenje Mini Gorindol na Kolpi(www.taborjenje.info) in udeležba na delavnici izdelave stripovske majice
1. KOSTA TATAR: Napad ubrisane radirke, OŠ Toneta Čufarja Ljubljana, 9 let, mentorica: Patricija Čičmir-Vestić

PRIZNANJA in udeležba na delavnici izdelave stripovske majice + Stripburgerjeve publikacije
RogLab zgoraj navedenim nagrajencem natečaja omogoča izdelavo lastne stripovske majice na brezplačni delavnici, ki bo potekala v soboto, 20. aprila 2019, med 10. in 15. uro.
1. DAN KARIŽ MEŠKO: Če se jeziš, se v pošast spremeniš!, Ljubljana, 11 let
2. in 3. ANA IN NEŽA ŠTULAR: Primer št. 105, Kranj, 12 in 8 let
4. KLARA MAVER: Vsiljivec na barju, OŠ Šmarje-Sap, 7. a, mentor: Aleksander Gube
5. NEŽA LIKOVIČ: Ki-Ki-Do in mravlje, OŠ Sostro, 6. c, mentorica: Lea Cebe Podržaj

POSEBNA OMEMBA
LIDIA NONINO: Le Ki-Ki-Do, Valussi Udine, 1. d, 11 let

ANIMACIJA
GLAVNE NAGRADE:
1. KAZIMIR PLESNIČAR: Under yours skin, 14 let, nagrada: 100 eur
2. Aleksander Cavazza: Fishy, 16 let, nagrada: udeležba na delavnici animacije Slon in akreditacija za Slon na Animateki
3. TJan Rozmarič + Luka Ž. Horvat: Parkour, OŠ Gornja Radgona, 6. a, 11 let, mentor: Damijan Sovec, nagrada: udeležba na delavnici animacije Slon in akreditacija za Slon na Animateki
4. Katja Koren, Vita Gazič, Brina Nanut, Neža Nanut: Trojanska vojna, Filmski krožek Zarja OŠ Vojke Šmuc, Izola, mentor: Vasja Nanut, nagrada: DVD z animacijami Slon in akreditacija za program Slon na Animateki

Objavljeno: 06.04.2019.
Strip: Cane (363)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 06.04.2019.
Vekovnici u Rumuniji...     Press: DP
  ...Promocija Vekovnika na rumunskom!

Biblioteka Županije Dolž „Aleksandar i Aristija Aman“, u Krajovi, Rumunija, u subotu 06.04.2019. godine, sa početkom u 11h po lokalnom vremenu,  u sali „Akademik Dinu Đuresku“, organizuje promociju prvog iz serije strip albuma scenariste Marka Stojanovića  „Vekovnici“ ( epizoda „Rekvijem“)  na rumunskom. 

Ovo je inače albumska premijera nove verzije prve epizode iz serijala koju je nacrtao Marko Nikolić i na kojem je uz nekoliko nacrtanih tabli svoj doprinos dao i Dejan Nenadov.

Album je objavljen u crno beloj varijanti a postoji i kolor varijanta, čiji je prvi deo već objavljen u najnovijem broju hrvatske „Strip revije“.

Dan Janoš je autor naslovne strane, a na albumu je sarađivao i ilustrator Tudor Popa. Album je sa srpskog preveo Dragan Predić.

Glavni organizator celog projekta je neumorni strip autor i promoter Marian Miresku iz Krajove, koji je već dobro poznat ljubiteljima stripa u Srbiji i regionu, a album je izdat pod etiketom AH BD!

Objavljeno: 05.04.2019.
Ivana Armanini...      Press: Ivana Armanini
  ...web stranica!

Konačno sam složila svoju stranicu! Zavirite. https://ivanaarmanini.net

Objavljeno: 05.04.2019.
Strip vesti news...      Press: Strip vesti
  ...novi broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima tako da je postavljen još jedan broj Samoniklog korov stripa, 551. broj:
     www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/551

Objavljeno: 01.04.2019.
Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo vas da se obratite autorima priloga.
U slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.