naslovna  |  arhiva  |  strip  |  autori  |  istorija  |  online stripovi  |  striparnice  |  izdavači  |  škole stripa  |  festivali  |  linkovi  |  youtube  |  kontakt  |  impresum


Slepac...     Press: El Jakk
  ...novitet(i) domaće strip produkcije...

   Pozdrav!

   Zovem se Ilija Jakovljević, ali kad crtam, koristim pseudonim EL JAKK. Imam 25 godina, živim u Beški, robijam u magacinu, a u slobodno vreme crtam loše stripove, da ne kažem "Andergraund"... Nisam neki fan Zagora i sličnih stvari, jebeš ga. Trenutno radim na strip fanzinu "Slepac".

   "Slepac" je nastao skroz spontano. Jedne nedelje uveče, početkom septembra ove godine, sam čekao da krenem u treću smenu. Pošto treću smenu ne volim nikako (A ko je uopšte i voli?), odlučio sam da tu frustraciju iskažem kroz neku vrstu strip-dnevnika.

   Narednih par dana sam radio stripove od 4 panela na tu temu, i poprilično dobro mi je išlo. Postovao sam ih na Fejsbuk i Instagram (instagram.com/el_jakk) čisto da se vidi da nešto radim, pošto sam pre toga imao malu pauzu od crtanja. Reakcije na radove su bile pozitivne, tako da sam i nakon završene treće smene nastavio da izbacujem po jednu stranu svakog dana. U svakom stripu sam prikazao šta sam tog dana radio, ma koliko dosadno bilo - Kupovina cigara, mejl koji mi je stigao, pravljenje špageta itd. Na ove radove sam pre svega gledao kao na neku vrstu ventila - Puni su stvari o kojima nisam pričao kroz strip kao i internih šala iz mog društva, tako da nikada nisu bili namenjeni za neku širu publiku, ali eto, ljudi su se pronašli u njima i zbog toga mi je drago. Na kraju meseca sam uradio strip tutorijal koji pomaže ljudima da naprave svoj "Loš strip" i to je bilo sve za septembar.

   Početkom oktobra sam učestvovao po drugi put na radionici "24 sata crtanja stripova" u Beogradu i tu sam uradio "Slepac specijal", može se reći i drugi broj. U njemu sam malo promenio pravac kojim ovaj strip ide - Okrenuo sam se fikciji. Pošto nisam imao konkretan plan za taj strip, priču sam smišljao usput, od panela do panela. U pitanju je priča o mom putu s prijateljem na radionicu - U njoj ima demona, robota, zombija, letećih Bugara i još koječega što mi je u trenutku palo na pamet.

   Oba stripa odštampao kod kuće. Crno-beli štampač, heftalica, skalpel, jeftini papir i hamer u boji za korice su stvari koje sam koristio pri izradi, pošto ne mogu da priuštim fensi opremu i materijal. Zbog toga se dešavaju greške, ali je sve to deo šarma.

   Količina "Slepca" je vrlo ograničena jer nemam ni vremena ni sredstava za neki veliki tiraž. Cena je 1€ po stripu koji se uplaćuje kao donacija na moj Ko-fi nalog (ko-fi.com/eljakk). Naravno, veće donacije su uvek dobrodošle - Često se dešava da mi ljudi doniraju više novca nego što košta strip, jer žele da podrže moj rad. Sav novac koji zaradim ide u kupovinu opreme, materijala i pribora.

   Što se tiče budućnosti "Slepca", nisam siguran šta će se dalje desiti... Možda nastavim sa dnevnim stripovima, možda jednog meseca objavim više kratkih priča, a možda postane i neki ozbiljniji serijal sa pričom u nastavcima. U svakom slučaju, veliki planovi su na horizontu - Možda me jednog dana čak bude i po knjižarama, nikad se ne zna.

Objavljeno: 20.10.2020.
Strip intervju...     Press: Jagoda Vasileva
  ...Кој е авторот на најстариот стрип
  создаден на македонско тло:
  интервју со Александар Стеванов...

Името на еден од најголемите поборници за популаризација на стрипот во нашата земја е Александар Стеванов. Од 2010 година, кога посериозно почнува да се бави со оваа уметност, тој редовно учестува на стрип-конкурсите во земјава и регионот, за што сведочат десетината освоени награди. Освен како сценарист на стрипови, Стеванов се бави и со проучување на стриповното минато. Резултат на таа негова втора пасија е книгата „Визуелна хроника на македонскиот стрип“ од која годинава излезе вториот том. Пред неколку дена излезе уште една негова публикација од областа на стрип-историјата, книгата „Жељко Книвалд“, што пак е повод за интервјуто што следи.

1. За почеток, со што Жељко Книвалд заслужил публикација именувана по него?
Со неговото име за првпат се сретнав пред неполни десет години, читајќи ја книгата „Стрип – запис со човечки лик“ на нашиот истакнат писател, новинар, есеист, драматург, сценарист и теоретичар на медиумите – Томислав Османли. По укажување на Јелица Тодорчевска, во оваа исклучително битна публикација Османли открива дека најстариот стрип создаден на македонско тло датира од учебната 1937/38 година. Иако не е графички озаглавен, од истата книга дознаваме дека насловот на тој најстар стрип е „Репортажа низ II машка гимназија“, како и тоа дека е составен од два панели, со текст испишан на српски јазик. Објавен е во „За нас и о нама“, ѕиден весник на Културно-литерарната дружина „Бранислав Нушиќ“, а како негов комплетен автор се потпишува Жељко Книвалд, во тоа време ученик во некогашната скопска Втора машка гимназија. Верувам ќе се согласите, фактот дека Жељко го зазема хронолошки почетното место во историјата на домашниот стрип е доволен и за поголеми почести.

2. Раскажете ни нешто повеќе за него.
Имено, тоа е и причината за создавањето на оваа публикација. Читајќи го поглавјето посветено на македонскиот стрип од споменатата книга на Османли, не можев да престанам да се прашувам кој бил човекот зад името Желимир Книвалд. Уште во тоа време ми беше јасно дека веројатно се работи за доселеник, но од каде, кога и зошто? Не ми беше познато ни што се случило подоцна со него, продолжил ли да се бави со цртање, накаде го одвел животниот пат и како тој изгледал. Како сценарист на стрипови, знам дека еден од најлесните начини да се создадат ликови со кои читателот ќе се соживее е со тоа што ќе им се нанесе неправда. Таквата практика, што ја среќаваме од Библијата па до Рамбо, во романот наречен живот ме натера и мене да се соживеам со Жељко Книвалд. И покрај тоа што благодарение на неговиот авторски ангажман почнува стрип-историјата во Македонија, за него не се знаеше речиси ништо. Па, со цел исправање на историската неправда започнав со истражување кое од анализа на потеклото на неговото презиме, преку пребарување низ семејни стебла, меѓу кои и такви изготвени од словенечкиот генеалог Петер Хавлина, на крај ме однесе до остварување контакт со неговите потомци, односно со неговиот син Крунослав Книвалд.

3. Од каде, кога и зошто дошол во Скопје?
Како син на Милан и неговата сопруга Викторија, Жељко Книвалд се родил во Словенска Бистрица, град во источниот дел на Словенија, на 28 октомври 1920 година, само две години по прогласувањето на словенечката независност од Австроунгарија. Раното детство го поминал во родниот град, по што се преселил во Зајечар, Источна Србија, каде учел основно училиште, а потем во Скопје, каде што се запишал во некогашната Втора машка гимназија. Причините за споменатите преселби низ некогашното Кралство СХС/Југославија можат да се припишат на професијата на неговиот татко кој бил воено лице – аптекарски капетан прва класа.

4. А, се знае ли што го поттикнало да го нацрта стрипот?
Инспирација несомнено му биле неговите соученици и Втората машка гимназија во Скопје, што всушност е и тема на стрипот со кој Жељко ќе влезе во историјата на деветтата уметност на овие простори. Што се однесува до причините што го поттикнале да создаде стрип, можеме да претпоставиме дека се резултат на неговата вродена креативност и желба за цртање во комбинација со духот на времето. Неговиот татко, Милан, аматерски се бавел со уметност, па освен што му го пренел генот, веројатно делувал и воспитно во таа насока. Стрипови во Словенија биле објавувани и пред раѓањето на Жељко, а со преселбата во Србија бил изложен на нив во уште поголеми количини. Воедно и самата Културно-литерарна дружина „Бранислав Нушиќ“ била претплатена на странски списанија во кои биле објавувани стрипови, што дополнително го запознало со убавините на стрип-уметноста. А, дека граматиката на оваа уметноста не му била непознаница може да се заклучи и од неговиот стрип објавен во весникот „За нас и о нама“.

5. Што се случило подоцна со него?
Откако го завршил осмиот клас гимназија и матурирал во 1940 година, Жељко трајно се иселил од Скопје. Најпрво заминал за Белград, каде што се запишал на Фармацевтскиот факултет, а веќе наредната година ги продолжил студиите во Загреб. По завршувањето на високото образование поминал извесен период во ЈНА, по што бил пратен во мисија за возобновување на аптекарската служба во Истра. Но, ни тогаш, а ниту по враќањето во Загреб не престанал да другарува со цртањето. Во материјалите кои што ги добив на увид благодарение на неговиот син Крунослав, забележав и неколку секвенцијални дела, односно стрипови.

6. Вашата книга излегува по повод стогодишнината од раѓањето на овој скопски стрип-пионер. Значи ли тоа дека таа беше напишана повеќе години претходно, а само чекавте најсоодветен момент за нејзино објавување?
Всушност, периодот на настанок на оваа книга како да се должи на необичен пакт помеѓу четвртата димензија и некоја непозната величина. Ни самиот не можам да си го објаснам фактот дека излегува како роденденски подарок за стогодишнината од раѓањето на Жељко Книвалд. Ваквото поклопување е не само по однос на годината, туку и на месецот – октомври. Во 2018 година, по укажување од Марија Книвалд од Краљево, открив неколку семејни стебла во кои можеше да се забележи и неговото име. Во написот „По трагите на првиот македонски стрип“, и претходно имав пишувано за Жељко, а ваквите новооткриени информации ме поттикна да се навратам на темата. Имајте предвид дека до тоа време не знаев дека е роден во 1920 година, како би го темпирал излегувањето на оваа книга која првично беше планирана да биде само напис од три – четири страници. Всушност, ни тогаш не бев потполно сигурен дека е роден во 1920 година, а ниту пак дека Жељко од генеалогиите и оној по кого трагам се една иста личност. Исто така со помош од Марија, во јуни/јули 2019 година остварив контакт со синот на Жељко – Крунослав, кој ми ги потврди информациите што ги имав и ми достави голем број нови. Па благодарение на тоа, текстот што го пишував прерасна во мала книга, која иако непланирано од моја страна, излегува точно на стогодишнината од раѓањето на нејзиниот протагонист.

7. Мислите ли дека книгава би им била интересна на читателите?
Оние што прочитале нешто од мене знаат дека моите писанија се налик академските, со обилни објаснувања во фусноти, повикувања/кредитирања на други автори и упатувања на дополнителна литература која евентуално би им користела на некои идни истражувачи. Но, оние што прочитале нешто од мене знаат и дека мојот стил на пишување е далеку од академски. Таков е случајот и со оваа книга која не е раскажана во манирот на класична биографија – се родил, живеел, починал – а, поскоро како детективска приказна во која полека се размотува клопчето на мојата потрага по информации. За разлика од строго научните текстови, таа е фабуларно структурирана: со заплети, навраќања, дилеми, дигресии, ќорсокаци и расплети. А, поради тоа сметам дека би им била интересна и на оние кои што се интересираат за стрип и животописи онолку колку што јас се „интересирам“ за фудбал.

8. Рековте дека сте имале помош при истражувањето?
Споменатата книга „Стрип – запис со човечки лик“ освен што ми беше инспирација и јас да почнам да го истражувам македонското стриповно минато, е и предуслов за постоењето на оваа книга. Доколку Османли не го откриеше Жељко Книвалд пред пошироката јавност, повеќе од сигурно е дека мојата книга немаше да постои. На тој начин, кажано во стилот на Њутн, „Жељко Книвалд“ стои на рамењата на џинот „Стрип – запис со човечки лик“. На моја огромна радост, самиот Османли се согласи да го напише предговорот кон мојата книга, што сметам дека е најсоодветен начин за таа да започне. Благодарност им должам и на Марија Книвалд за несебичната помош во мојата потрага по информации, на Крунослав Книвалд за љубезно доставените информации по однос на неговиот татко, на Гоце Панговски за лектурата на текстот на англиски, како и на Саше Гачев за неговата анализа на стрипот на Жељко од драматуршки аспект. Би сакал да потцртам и дека оваа книга немаше да постои без финансиската поддршка од Градот Скопје, како проект во рамки на програмата за остварување на локалниот интерес во културата за 2020 година, за што сум им многу благодарен.

9. Во книгата велите дека ја допуштате можноста Жељко Книвалд сепак да не е автор на најстариот стрип создаден во Македонија. Што ако се појави некој порано реализиран стрип?
Доколку се појави порано реализиран стрип, јас би бил меѓу првите кои би го поздравиле тоа откритие. Ваквите истражувања на минатото се групен спорт, сите ние се обидуваме да го реконструираме мозаикот. А, по однос на Жељко Книвалд, евентуалното пронаоѓање на постар стрип не мислам дека би ја намалило вредноста на неговиот подвиг.

10. Годинава го објавивте и продолжението од книгата „Визуелна хроника на македонскиот стрип“. Како постигнувате?
Објавувањето е само врвот на сантата мраз. Она што не се гледа е сместено во неколкуте претходни години поминати во истражување и другарување со стрип-уметноста.

11. Што идно би можеле да очекуваме од вас?
До крајот на годината би требало да излезат два мои опширни написи на тема стрип, едниот во списанието „Современост“, а другиот во српската стрип-ревија „Рас комик“. Наскоро се очекува да излезе и стрип-збирката „Ægri somnia“ на мојот добар пријател Дарко Богданов, за потребите на која ги напишав сценаријата. За понатаму, ќе видиме што времето ќе донесе.

Objavljeno: 19.10.2020.
Nevinost među korporativnim demonima...      Autor: Ilija Bakić
  ...ili sve nežne zveri Korporopolisa -
  “Korporativni Pandemonijum“
  Penevskog i Zolotića;
 
  izdanje Besna kobila, 2020.

Pandemija Kovida19 unela je mnoštvo neočekivanih promena u dosadašnji svakodnevni život; svakovrsna nametnuta ograničenja izazvala su i brojne reakcije, odnosno niz pokušaja da se pomogne u prevazilaženju teškoća. Rukovodeći se željom da svojim čitaocima koliko-toliko olakšaju zatvorenost u četiri zida, mnogi svetski izdavači na matičnim sajtovima „otvorili“ su svoja izdanja za besplatno čitanje i skidanje što je naišlo na pozitivne reakcije ljubitelja literature. Među retkim domaćim kućama koje su sledile ovakve akcije je i izdavač „Besna kobila“ koji je zainteresovanima ponudio par svojih strip albuma iz skorije produkcije. U toj respektabilnoj ponudi pažnju svakako privlači grafička novela „Korporativni Pandemonijum“, scenariste Zorana Penevskog (1967) i crtača Aleksandra Zolotića (1987), koja je zaslužila Nagradu Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije za strip izdanje 2014. godine. Reč je svakako jedinstvenom primeru suptilnog spoja slike i reči sa odista spektakularnim rezultatom. Penevski vešto gradi priču interesantnu i mladima i odraslima koja preispituje temeljne civilizacijske pojmove slobode i terora ali i odrastanja i socijalizacije svake jedinke. Zaveden arhetipskim prizorom čoveka koji leti dečak pokušava da ostvari svoju fiksaciju dobrovoljno pristupajući moćnoj organizaciji koja ga obrazuje i obučava; pitomac zdušno i savesno izvršava poverene mu zadatke veran proklamovanim ciljevima i romantičnim vizijama žrtvovanja zarad odbrane od zveri koje prete zajednici Korporopolisa. Čak ni simpatije prema devojčici Hildi neće pokolebati dečaka da nadležnima prijavi njene prestupe mada su takvi postupci bili njen jedini način da preživi. Revnost, naravno, biva nagrađena napredovanjem i krunisana uvrštavanjem u redove letećih korpova. Na vrhunci svojih snaga, oduševljenja i zavedenosti, dečak poželi da preleti preko zidina Korporopolisa i lično vidi zveri o kojima je toliko slušao. Ovaj čin otkriće mu da je čitavo svoje postojanje temeljio na obmanama, lažnim parolama i praznim obećanjima; potpuno nemoćan da pojmi svoj položaj dečak se za objašnjenja obraća vrhovnom korpu što je njegova poslednja, kobna greška...

U prikazivanju metoda vrbovanja i stvaranja poslušnika Penevski koristi oprobana iskustva svih totalitarnih organizacija-sistema ljudske civilizacije, počev od konstantne demagogije preko insistiranju na opasnosti od „spoljnog neprijatelja“ koji ugrožava pravednu i pravovernu zajednicu do razvijanja i potenciranja vrednosnog sistema poslušnosti i žrtvovanja među mladima koji će postati vatreni članovi poželjnih državnih-partijskih organizacija. Saznanja koja čitaoci imaju o svim ovim pitanjima (na ovim prostorima ona su generacijama neposredno sticana) a koja dečak nema, pa je otuda nesvestan da je objekt manipulacije, dodatno stvaraju tenziju i pojačavaju identifikaciju sa mladim junakom i njegovom neizbežnom sudbinom. Za razliku od mnoštva optimističkih priča na temu borbe sa totalitarnim sistemom, ova nedvosmisleno kazuje da se sistem delovanjem pojedinaca ne može ni promeniti ni pobediti.

U likovnom „oživljavanju“ priče Zolotić se opredelio za stilizovani crtež utemeljen na spoju karikaturalnih likova, modi i eksterijerima s kraja XIX veka te povremenim reminiscencijama na mitiloška bića. Ova kombinacija, na koricama knjige imenovana i kao „retro futurizam“, izuzetno je dopadljiva a celokupni doživljaj je pojačan i specifičnim kolornim postupkom - crno-beli crtež je „dopunjen-dobojen“ plavim tonovima. Svoj udeo u ukupnom utisku ima i sjajna montaža tabli kojom se osim dinamizovanja radnje produbljavaju i psihološki doživljaji junaka odnosno oslikava Korporopolis kao košmarno okrilje dešavanje.

Rečju, „Korporativni Pandemonijum“ pleni vizuelnom atraktivnošću i alegorijskom višeznačnošću te spojem infantilne bezazlenosti i sumorne stvarnosti u kojoj mašina vlasti neumoljivo lomi svoje podanike. Iz pomenutih razloga ovo delo spada u same vrhunce domaćeg strip stvaralašta i svakako zaslužuje punu pažnu i uvažavanje ljubitelja „priča u slikama“.

(„Dnevnik“, 2020)
Objavljeno: 18.10.2020.
Strip: Noćni sud (158)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 18.10.2020.
Dobitnici nagrada...     Press:
  ...22. Balkanske smotre mladih strip autora...

Na 22. Balkanskoj Smotri Mladih Strip Autora održanoj 14-16. avgusta 2020. godine u konkurenciji od 2839 učesnika iz rekordnih 73 zemalja sa prostora Evrope, Azije, Afrike, Australije, Severne i Južne Amerike, internacionalni žiri u sastavu: predsednik žirija Lasko Džurovski (strip crtač i ilustrator), Milorad Vicanović Maza (strip crtač i ilustrator) i Marko Stojanović (strip scenarista i teoretičar) dodelio je sledeće nagrade: Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana u kategoriji strip crtača dobio je Fran Strukan iz Hrvatske. Diplomu za istu kategoriju je dobio je Luka Cakić iz Crne Gore. Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za ilustraciju dobio je Ismail Inceoglu iz Bugarske. Diplomu za istu kategoriju dobili su Milica Golubović iz Čačka i Filip Cakovski iz Makedonije. Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za scenario dobila je Kaja Novšak iz Slovenije. Diplomu za istu kategoriju dobile su Korina Hunjak iz Hrvatske i Efi Theodoroulou iz Grčke. Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za strip teoriju dobio je Nikola Tasković iz Kragujevca. Diplomu za istu kategoriju dobio je Millidar Švonja iz Beograda. Diplomu za najboljeg debitanta dobili su, paralelno, Miljana Marković iz Leskovca i Ana Leskovec iz Splita.

Plaketu “Nikola Mitrović Kokan”za doprinos srpskom stripu dodelio je organizator (Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“, ispred Leskovačkog Kulturnog Centra), nezavisno od žirija, i nju su ravnopravno dobili Dušan Reljić iz Beograda i Predrag Ikonić sa Pala. U sastavu Smotre održan je konkurs za najbolji strip kaiš u organizaciji Leskovačke škole stripa, „Nove naše reči“, Učiteljskog društva Leskovac i Sindikata obrazovanja Srbije – Regionalnog centra Leskovac, i žiri u sastavu Nikola Milićević (novinar), Marko Stojanović (strip scenarista) i Miloš Cvetković (akademski grafičar) nagradio je Gavrila Popovića iz  Vranja (kategorija do 10 godina), Dunju Avramović iz Leskovca (kategorija od 10 do 15 godina) i Miljanu Marković iz Leskovca (kategorija od 15 do 19 godina), a specijalne nagrade dobio je Andrej Stanojević iz Leskovca. U sklopu manifestacije dodeljuje se i memorijalna nagrada “Miodrag Veličković Mivel” za satirični strip. Žiri u sastavu: predsednik žirija Ninoslav Miljković (strip crtač i karikaturista), Predrag Stanković (strip teoretičar i književnik) i Jurica Dikić (strip crtač i karikaturista), dodelio je nagradu Goranu Ćeličaninu iz Varvarina. Priznanje Prijatelj stripa koje se dodeljuje osobi van sveta stripa koja je doprinela devetoj umetnosti u značajnoj meri dodelio je tročlani međunarodni žiri u sastavu: predsednik žirija Dalibor Talajić (strip crtač i ilustrator), Mairan Miresku (strip scenarista i teoretičar), i Milorad Vicanović Maza (strip scrtač i ilustrator) i to posthumno Zoranu Pešiću Sigmi (1960-2019) iz Niša.

Takođe u sklopu manifestacije elektronski časopis za decu “AKO MENE PITAŠ...” dodelio je nagradu za najboljeg mladog strip autora „Mlada velika nada“ Katarini Prokopović i Katarini Šterović iz Leskovca.

Nagrade izdavača "Darkwood" iz Beograda zanajbolji strip dobili su Mustafa Karasu iz Turske i Julia Pozharischenskaja iz Rusije.

Nagradu Studentsko informativno-izdavačkog centra iz Niša za najbolji kratki strip dobio je Evgeni Jakovljev iz Rusija.

Objavljeno: 17.10.2020.
Država protiv umetničkih sloboda...     Press: Zlatko Milenković
  ...dvomisao u Ministarstvu kulture.

Ovo saopštenje Ministarstva kulture zaslužuje da bude objavljeno samo da se zabeleži u istoriji stripa i beščašća. Ovako nazadno i nekulturno pisanje, bez ikakvog osećaja za umetnost (strip u ovom slučaju) i bez razumevanja umetnosti i umetnika, davno nije viđeno. Neka je sramota ovakvog ministarstva i države koja nema razumevanja za umetnički izraz, ali ima za huligane koji divljaju i uništavaju originalna umetnička dela. Osuda uz razumevanje, nije osuda, već pretnja da umetnička sloboda nije poželjna. Orvelovskim rečnikom: Dvomisao u Ministarstvu kulture...

"Saopštenje Ministarstva kulture i informisanja u vezi sa izložbom
u Umetničkoj galeriji „Stara kapetanija” u Zemunu

15. oktobar 2020.

Ministarstvo kulture i informisanja osuđuje svaki vid nasilјa nad umetničkim slobodama i  ugrožavanje fizičkog integriteta autora i posetilaca na kulturnim događajima, ali isto tako smatra da prikazivanje i afirmisanje skarednih i nemoralnih sadržaja, zaogrnuto plaštom navodne stvaralačke kreativnosti, s punim pravom izaziva negativne reakcije najvećeg dela javnosti.

Prizori sa iskasaplјenim bebama odsečenih udova ili sa sekirama u glavama nedonoščadi, predstavlјaju patologiju i devijaciju svesti  a ne umetnost u bilo kom njenom obliku. Ma koliko to neko želeo da opovrgava, ovo društvo i dalјe ume da razlikuje dobro i zlo u njihovim osnovnim sadržajima i postojaće sve dok to bude umelo.

Napad nije smeo da se desi, ali ni izložba sa onako užasavajućim pojedinim radovima nije smela da bude otvorena. Ona delom svog takozvanog andergraund sadržaja i pripada „podzemlјu“ lјudskog duha, kao što i napadači na nju pripadaju huliganskom podzemlјu.

Oštro osuđujemo oba modela ponašanja i pozivamo čitavo društvo da poštuje zakonske norme i opšteprihvaćena moralna načela, kako bi se izbegle sve potencijalne situacije ovog ili sličnog tipa, a od nadležnih organa očekujemo da pronađu i privedu pravdi lica koja su upadom na izložbu i drugim nedopuštenim radnjama ugrozila javni red i mir."

Adresa na kojoj možete pročitati nastavak prepiske Ministarstva sa akterima umetničke scene i esnafskih udruženja koji su kritikovali ovaj sraman dopis Ministarstva kulture:
www.kultura.gov.rs/sekcija/661/aktivnosti-ministarstva-kulture-i-informisanja.php

Objavljeno: 17.10.2020.
Strip: Cane (419)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 17.10.2020.
Oktobarska nagrada strip autoru...     Press:
  ...Oktobarska nagrada opštine Beočin
  za 2020 iz oblasti kulture...

...došla je u ruke našeg kolege, prijatelja, saradnika, strip autora čije radove redovno čitate na sajtu Strip vest, ili dobijate redovno emailom ako ste na listi pretplatnika Korov stripa.

Iskrene čestitke u ime Strip vesti i kolega...;)


FRANJA STRAKA

Rođen je 13. decembra 1952. godine u Čereviću. Dugo godina radio je u „Beočinskoj fabrici cementa“. Kako je na svojim rukama osetio svu težinu džakova cementa, olakšanje duši našao je u crtanju. Bavi se karikaturom, književnom ilustracijom i stripom.

Jedan je od najaktivnih i naupornijih strip alternativaca. Nјegov dosadašnji strip opus obiman je, šarolik i razbacan u mnoštvu izdanja. Centralno mesto njegovog dosadašnjeg rada zauzima publikacija „Samonikli korov“ strip koja je od početka svog izlaženja (2002) izašla u preko 550 brojeva. Ova publikacija je u trenutku svoje pojave bila novost za strip scenu pošto je bio „e-zin“ odnosno elektronsko izdanje koje je Straka zainteresovanim čitaocima slao putem e-maila. Time je kocept andergraund stripa koji podrazumeva alternativno umožavanje i distribuciju dobio još alternativniji oblik.

Ipak originalni „oblik“ stripa je onaj na papiru na se čini pripadincima „stare škole“, normalim da on postoji i u tom obliku. Rukovodeći se ovim principom Straka je u „Strip provalama“ (Bratstvo duša, 2002) nekoliko odabranih „Samoniklih korova“ iz „digitalnog“ vratio u „analogni svet“ vraćajući im prostorne dimenzike i taktilnost.

Pod duhovitim i višeznačnim naslovom „Propuzilište“ (Bragstvo duša, 2014) krije se 240 strip kaiševa u kojima Straka vodi dijalog sa preko 200 filozofa, literata, glumaca i slikara iza čitave svetske istorije kulture. Kao i uvek Straka nema dlake na jeziku niti mari za (samo)cenzuru, već otvorenog duha, kroz misli drugih, govori o sebi i drugima, svima nama. Straka zna da neke istine „jače udaraju“ ako su izrečene kroz dosetku, ovog puta kroz crtački kalambur, na prvi pogled smešnu scenu iza koje , na drugi pogled, buja gorčina.

Objavlјivao je u listovima: „Osmeh“, „Humoristički magazin“, „Mladost“, „Dnevnik“, „Sremske novine“, „Glas omaldine“, „Stripoteka“, „Cement“, „Val strip“, „Ožišani jež“, „Nezavisni“, „Vojvođanski građanski list“, „Vršačka nova kula“, „Naša krmača“, „Seksi humor“.
Kao penzioner živi i stvara u Banoštoru.

Objavljeno: 16.10.2020.
Izbor iz štampe: Huligani upali na izložbu stripova...     Press:
  ...Suzavac i cepanje radova: Huligani upali na izložbu stripova!

Autor: Nataša Latković

Grupa od 15 mladića, sa maskama, crnim fajerkama i kapuljačama upala je večeras na izložbu u okviru festivala “Novo doba”, bacila suzavac i pocepala izložene radove. Kako za Nova.rs navodi Marko Somborac, jedan od učesnika izložbe, strip grupa koja je autor ovog događaja sinoć je prijavila policiji pretnje smrću, ali je uprkos tome došlo do napada.

Izložba se održava u Staroj kapetaniji, a nakon šerovanja pojedinih “crnohumornih” stripova krenula je lavina negativnih reakcija na društvenim mrežama, nazivajući ih satanistima, nakon čega je prvo došlo do pretnji smrću autorima izložbe, da bi večeras došlo do upada.

Kako za naš portal kaže Marko Somborac, u trenutku napada huligana na izložbi je bila prisutna dežurna umetnica i jedna osoba iz obezbeđenja.

“Nisu joj pretili. Samo su upali, bacili suzavac, cepali radove i krenuli da beže. Ona je krenula za njima i pokušavala da im objasni šta je umetnost”, priča poznati strip crtač.

Somborac dodaje da je do upada vandala došlo, iako su sinoć oko 19 sati policiji prijavljene pretnje smrću koje su dobijali učesnici izložbe.

“Policija se nalazi na minut od mesta događaja. Kod ljudi očigledno postoji nerazumevanje crnog humora. Niko od njih na primer nije prijavio komšiju koji bije ženu. Uprkos ovom događaju, mi imamo još dve izložbe zakazane”, navodi Somborac.

Na društvenim mrežama prethodnih dana masovno se šerovao jedan crtež “Kenjkavac” na kome se vidi okrvavljeno novorđenče na čijoj glavi je hladno oružje, a prati ga tekst: “Bebac koji mnogo kenja, pa dobije sikiru u glavu”. Nakon toga usledili su negativni komentari, da je reč o bolesnom humoru, satanizmu, radikalizmu…

Kustos izložbe Ivana Đorđević izjavila je juče za Novosti da u pozadini ove izložbe ne stoje ni masoni, ni balije ni ustaše, već je reč o radovima koji stilski brutalno prikazuju brutalnost vremena u kome su stvarani, a to su bile devedesete godine prošlog veka. Ona je navela da je ista grupa u Staroj kapetaniji izlagala pre 24 godine i da tada, kao i nikada do sada, nije bilo reakcija na radove koji žanrovski pripadaju andergraund stripu.

[Objavljeno NOVA S, Beograd, 13.10.2020]

Objavljeno: 16.10.2020.
Monografija posvećena skopskom strip-pioniru...     Press: Aleksandar Stevanov
  ...Монографија посветена на скопскиот стрип-пионер Жељко Книвалд!

Деновиве од печат излезе монографската публикација „Жељко Книвалд“. Станува збор за двојазично, македонско-англиско издание во кое детално и на интригантен начин се расветлува личноста и делото на втемелувачот на деветтата уметност на македонскиот културен простор. Автор на публикацијата е стрип-хроничарот и сценарист Александар Стеванов, кој воедно се потпишува и како нејзин графички уредник, а предговорот за истата е дело на нашиот истакнат писател Томислав Османли.

Како проект подржан од Град Скопје во рамки на програмата за култура за 2020 година, публикацијата „Жељко Книвалд“ излегува по повод јубилејот – сто години од раѓањето на титуларниот скопски стрип-пионер. Заедно со направената анализа на стрипот кој како ученик во скопската Втора машка гимназија го создава во учебната 1937/38 година, во неа е обработен и животот на Книвалд. Истражено е семејното потекло, годините поминати во Скопје и подоцнежниот живот во Хрватска, а за првпат се објавени и фотографии на кои се гледа како тој своевремено изгледал.

„Уверен сум дека во овој книжен портрет – со минуциозни и акрибични разгледи на личноста на младиот скопски стрип цртач Желимир Книвалд-Брацо, потоа истакнат хрватски фармацевт кого никогаш не го напуштила љубовта кон стрипот, карикатурата и илустрацијата – ќе ужива и секој негов читател и вљубеник во ’деветтата уметност‘, како што во неа, потсетувајќи се во возбудливиот предвоен и повоен живот на некогашниот скопски гимназист чијшто живот ме плени повеќе од три децении, уживав и јас“, во предговорот кон оваа книга пишува Османли.

Стеванов, кому ова му е седма публикација, годинава го објави и продолжението на книгата „Визуелна хроника на македонскиот стрип“, во кое е обработена домашната стрип-сцена во периодот 2000 – 2007 година. Негови опширни написи посветени на деветтата уметност неодамна беа објавени во периодичните изданија „Алманах“ и „Деветка“, а до крајот на годината се очекува такви да излезат и во списанието „Современост“, како и во српската стрип-ревија „Рас комик“.

Objavljeno: 15.10.2020.
Stripburger news...      Press: Stripburger
  ...Stripburger na Tinti in Kociper v Mariboru!

TA PETEK:

DAVID KRANČAN: DEVETA BRIGA
stripovska razstava
Galerija Meduza, Koper
ODPRTJE: petek, 16. oktober 2020, ob 19.00 // do 27. 11.



V koprski Galeriji Meduza, kjer se v sklopu festivala stripa TINTA s samostojno razstavo vsako jesen predstavlja izbrani Stripburgerjev avtor, bo tokrat v gosteh stripar ter ilustrator David Krančan. Krančan se je s svojimi stripovskimi deli ter ilustracijami v zadnjem obdobju uveljavil kot eden prodornejših stripovskih ustvarjalcev pri nas, o čemer pričajo tako izjemno afirmativne kritike kot tudi nagrade oziroma nominacije, ki jih je prejel za svoje delo. Za avtorjevo delo je značilno mojstrsko preigravanje različnih slogov, ki jih Krančan prilagaja vsebini oziroma ciljni publiki. Njegovo delo, naj si gre za klasičen strip ali za ilustracijo, zaznamujejo izredno dovršena risba in vznemirljiva dramaturgija, predvsem pa domišljena in živahna likovna imaginacija.
Glavnina postavitve bo namenjena risbam iz dveh nagrajenih stripovskih albumov, izdanih pri Stripburgerju: to sta Grdina (2014) in Pijani zajec (2015). Videti bo moč še vrsto risb, ilustracij in tudi grafik. Razstavo dopolnjuje tudi nekaj stripov, ki jih je avtor ustvaril v zadnjih letih za različne izobraževalne in promocijske namene ter izvirne poslikave.

David Krančan: Še ena ljubezenska (izrez)
Več tukaj …


V TEKU:  

MARTIN RAMOVEŠ: ROB - ZBADLJIVI POET V STRIPU IN GLASBI NA OBALI


Če se mudite na Obali, zavijte še v izolsko Galerijo Salsaverde, kjer si lahko ogledate razstavo stripavtorja in glasbenika Martina Ramoveša. Na razstavi predstavlja svoj zadnji stripovski-glasbeni podvig o pesniku Ivanu Robu.
Več tukaj in tukaj

MARKO KOCIPER: JAZBEC IN TRETJI SVET. Vsi združeni, vsi okuženi. Ni predaje.
pregledna stripovska razstava o Jazbecu
Galerija K18, Maribor // do 6. 11.
Marko Kociper: Jazbec in tretji svet. foto: DK
Več tukaj …

TA LJUDSKE V STRIPU IN ENA SCHMIDTOVA
skupinska stripovska razstava
Galerija Vodnikove domačije, Ljubljana // do 15. 11.
Več tukaj …

NASLEDNJI TEDEN:

ŽIVALSKI STRIPI // stripovska delavnica (9+)
Vodnikova domačija, Ljubljana, sobota, 24. 10. 2020, 10.00−15.00
mentorja: Andrej Štular in Gašper Rus

Vsa mesta za delavnico so že zasedena.

Več tukaj …


Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

Objavljeno: 15.10.2020.
Strip vesti news...      Press: Strip vesti
  ...566 broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, i ovog puta je redovan broj, standardnog obima na 32 strane. Pa nastavljamo dalje sa redovnim brojevima.
     Samoniklog korov stripa, broj 565.: www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/566

Objavljeno: 12.10.2020.
Dedvud Dik...      Autor: Dušan Pavlović
  ...u Zlatnoj seriji.

Prva epizoda stripa Dedvud Dik u kome se opisuje položaj crnaca u Americi neposredno nakon završetka Građanskog rata i ukidanja ropstva konačno se pojavila u Srbiji početkom juna. Epizoda je podigla je dosta prašine među ljubiteljima stripa u Srbiji. Nejasno je zbog čega. Glavni junak se ne bori protiv rasizma. Naprotiv, prihvata ga kao datu činjenicu, bežeći da spasi živu glavu.

Strip Dedvud Dik izašao je premijerno u Srbiji 4.6.2020. u okviru nove Zlatne serije (ZS), koju je izdavačka kuća Veseli četvrtak pokrenula u februaru 2018. godine. ZS je nastavila sa objavljivanjem italijanskih stripova, koji su bili najpopularaniji u bivšoj Jugoslaviji. Zagor, Teks i Veliki Blek su tokom osamdesetih godina dosezali tiraže od po 100.000 primeraka nedeljno. Za godinu i po dana izlaženja, ova edicija nastavila je da objavljuje nove epizode ovih junaka, ali i neke nove stripove, kao što su Priče iz baze “Drugde” i Dedvud Dik, koji nikada pre nisu izlazili u Srbiji.

Za italijanske i bonelijevske stripove bila je karakteristična beskontekstualnost. Radnja je mogla da se odigra bilo gde. Ovo počinje da se menja osamdesetih godina kada se prvi put pojavljuju Marti Misterija, a potom i Dilan Dog. I “stari” junaci počinju da se menjaju. Teks i Zagor (koji, verovali ili ne, još uvek izlaze) počeli su da se smeštaju u istorijski kontekst i bave ondašnjim političkim i društvenim problemima.

Veseli četvrtak novom Zlatnom serijom prvi put privukao pažnju šire strip-javnosti kada je prošlog leta objavio reprizu prve epizode Zagora ikada štampane u Jugoslaviji daleke 1969. godine sa 13 različitih naslovnih strana. (Radi se o epizodi Nasilje u Darkvudu.) Dok je deo publike pozdravio ovu genijalnu ideju, deo joj se oštro protivio kao nepotrebnoj komercijalizaciji.

Sada pažnju privlači Dedvud Dik. Prve dve epizode (od ukupno sedam), koja su se u Italiji pojavile 2018. godine, bazirane su na knjizi Paradise Sky američkog pisca Džona Lendsdejla. (Sama knjiga izašla je 2015. godine.) Strip obiluje eksplicitnim jezikom, psovkama i seksom i erotikom, tako da je Boneli morao da ga svrsta u posebnu ediciju pod nazivom Audače sa posebno istaknutim obaveštenjem da se radi stripu eksplicitnog sadržaja.

Glavna tema prve dve epizode je rasizam u Americi neposredno posle završetka Građanskog rata i oslobođenja robova. Iako je ropstvo ukinuto, život crnaca nije postao mnogo lakši. Problemi nastaju kada belac optuži Dika da je gledao pozadinu njegove žene i pozove grupu prijatelja da ga linčuje. Dik uspeva da pobegne i učlanjuje se u američku konjicu sastavljenu samo od crnaca (tzv. buffalo solider) za platu od 13 dolara mesečno. Deo jedinice se ubrzo sukobljava sa Apačima. U krvavom sukobu, samo su Dik i još jedan vojnik uspeli da prežive.

Dik je potpuno drugačiji junak u odnosu na tipične bonelijevske junake. Zapravo, pre bi se moglo reći da je anti-junak. Iako je crnac koji jedva spašava živu glavu od ličnovanja, on se -- iako bi se to očekivalo od tipičnog bonelijevskog strip junaka -- ne bori protiv rasizma koa oblika nepravde. Prihvata ga kao datu činjenicu i na kraju napušta vojsku, tražeći novu zaštitu. Iako Dik ne zauzima eksplicitan stav o rasizmu, krvav sukob američke vojne jedinice koju čine samo crnci sa Apači indijancima u kome se belci uopšte ne pojavljuju indirektno govori o tome koje etničke grupe su tokom američke istorije prošli najgore.

Premijera ovog stripa u Srbiji izazvala je u jednom delu publike oštre reakcije i protest. Deo čitalaca zamera redakciji Veselog četvrtka da bi, umesto što objavljuje stripove o stradanjima crnaca, trebalo da objavljuje stripove o stradanjima Srba. Dobra ideja. Čim ih neko nacrta.

[Objavljeno: Novi magazin, br. 478. 25.6.2020. str. 48-9.]
Objavljeno: 09.10.2020.
Stripolis No. 12...     Press: Stripolis
  ...uprkos pandemiji!

Poštovani čitaoci,

Predstavlјamo vam dvanaesti po redu časopis „ Stripolis“.

Ovaj broj ostaće zapamćen po tome što je nastao u vanrednim okolnostima izazvanim pandemijom, ali čak ni to nije nas sprečilo da nastavimo sa ustalјenim pojavlјivanjem.

Ovoga puta odlučili smo se da vam predstavimao strip Gvida Krepaksa, "INVAZIJA MAK SIMILIJANA XXXVI". Gvido Krepaks dobro je poznat na našim prostorima po serijalu "Valentina", ali sada ga možemo videti u sasvim drugom svetlu, gde kroz strip istorijskog žanra, on iznosi jasnu osudu rata u Vijetnamu i vojne intervencije Sjedinjenih Američkih Država na jugoistoku. Ovaj strip je invektiva svih ugnjetavačkih ratova,bez obzira na njihovo vreme i mesto. Svaki kadar koji Krepaks nacrta je pravo malo umetničko delo, a kada se tome doda još i njegova umešnost montaže dobije se strip izvanrednog kvaliteta.

Osvaldo Viola je za razliku od Gvida slabo poznat našoj publici. Objavili smo jedan njegov kraći strip u trećem broj "Stripolisa", a sada smo se odlučili za čitavu seriju kratkih priča. Crtež ovog argentinca odlikuje se jednostavnošću, ekspresivnom linijom, munjevitim i kratkim kadrovima što njegove stripove čini izuzetno pitkim i lakim za čitanje.

Scenarista ovih kratkih priča koje je Osvaldo nacrtao je niko drugi do Enrike Sančez Abuli. Čuveni Španac proslavio se na serijalu "Torpedo 1936", provokativnim pričama koje na svima razumlјiv način poniru u dubinu čovekove duše. Sve to ne nedostaje mu ni u stripovima koje objavlјujemo.

Ruben Pelјehero je pre nasleđenog stripa "Korto Malteze" uradio mnogo stripova drugačijim rukopisom i mi smo se ovaj put odlučili da predstavimo takav jedan strip iz njegove ranije faze stvaralaštva.

Vinsor MeKej je sigurno jedan od onih autora koji je svojim stvaralaštvom zadužio istoriju umetnosti. Nјegov rad na stripu uticao je na mnoge generacije strip crtača,ilustratora, slikara ... Nikada nije na odmet podsetiti se njegovog majstorstva, a samim tim i odagnati zaborav na njega.

Kao što ste verovatno primetili u ovom broju "Stripolisa" preovlađuju stripovi sa nešto klasičnijim pristupom nego što je to bio slučaj sa predhodnim brojevima. Dobro ih pogledajte, sigurni smo da će vam se svideti.
Redakcija

Ukupno ima 160 stranica crno/belo . Format prošireni A-4. Odštampan je na 130 gramskom mat kundzdruku. Kontakt telefon• mob. +381(0)64332 4 921 • • e-mail: djukicbranko@yahoo.com Cena 600 dinara + p.t.t. troškovi

Objavljeno: 06.10.2020.
Od inspiracije do dela...     Press:
  ...najinventivniji strip autori!

Medju 30 pobednika konkursa "Od inspiracije do dela" koji su organizovali nacionalna platforma „Srbija stvara“ (Serbia Creates) i Ujedinjene nacije za razvoj (UNDP Serbia) nalaze se i dva autora iz sveta stripa. Za najinventivnije stvaraoce u Srbiji proglašeni su: Tihomir Čelanović iz Beograda i Milivoj Kostić iz Novog Sada. Oba autora su članovi USUSa od osnivanja.

Njihova video predstavljanja mogu se pogledati na YT kanalu Serbia Creates

Tihomir Čelanović
https://youtu.be/CaCVYu2Pplg (3:27)

Milivoj Kostić
https://youtu.be/pSGmo8M1Qws (3:35)

www.facebook.com/SrbijaStvaraSerbiaCreates

Hvala na medijskoj podršci
Objavljeno: 06.10.2020.
3. Međunarodni salon stripa...     Press: Deveta dimenzija
  ...„Deveta dimenzija“, 9-11.10.2020. godine!

Od 9. do 11. oktobra 2020. godine u prostorijama „Kamene kuće“ u Tvrđavi Kastel u Banjaluci održaće se 3. Međunarodni salon stripa „Deveta dimenzija“. Zbog pooštrenih mjera bezbjednosti uzrokovanih pojavom virusa ove godine na Salonu neće biti gostiju iz inostranstva niti zvaničnog otvaranja salona.

Biće postavlјeno 11 izložbenih postavki uglavnom domaćih autora i 4 izložbe italijanskih autora koji su ove godine trebali biti gosti salona, ali biće salon i iduće godine pa ćemo ih ugostiti.

4. IZLOŽBA STRIPA SRPSKE
Izložba strip tabli i ilustracija 23 autora
„GLUVO DOBA“
Izložba stripova nastalih po istoimenoj zbirci priča Ninoslava Mitrovića
ŠKOLA STRIPA „KUNOVA“
Izložba strip tabli polaznika škole stripa
MALI ALBUM 1: „AEQULIBRIA“
Izložba strip tabli
MILAN JOVANOVIĆ, „DžEJSON BRAJS“
Izložba strip tabli i ilustracija
„MORE JE BILO MIRNO“
Izložba strip tabli Tatjane Vidojević nastalih po priči Tatjane Stupar Trifunović
FILIP ANDRONIK, SENAD MAVRIĆ
Izložba strip tabli
VANESSA BELARDO
Izložba strip tabli
PASQUALE DEL VECCHIO
Izložba strip tabli
GIORGIO PONTRELLI
Izložba strip tabli
WALTER VENTURI
Izložba strip tabli

U programskom dijelu drugog dana festivala, u subotu u 11:30 biće održana tribina „Uticaj francusko-belgijske škole stripa na strip kulturu u BiH“, gdje će godoriti domaći strip autori koji godinama rade za strane izdavače: Milorad Vicanović, Senad Mavrić i Filip Andronik.

Istog dana u 13:30 biće održana promocija knjige knjige Elmane i Harisa Cerića: „Strip kao medij filozofske poruke: stripozofski pristup nastavi filozofije“. Moderator ove promocije je mr Želјko Šarić – viši asistent Odsjeka za filozofiju, Filozofski fakultet Banjaluka.

Sva tri dana trajanja salona od 10:00 ujutro do 20:00 uveče, zainteresovani posjetioci moći će da pogledaju izložbene postavke, da učestvuju u strip radionici sa domaćim crtačima kao i da kupe neko strip izdanje na prodajnomn štandu.

Kao i svake godine Udruženje „Deveta dimenzija“ će predstaviti svoja nova izdanja strip album Milana Jovanovića „Džejson Brajs“, Milorada Vicanovića „Luftballons“ i najnovije izdanje popularnih „Stripovijetki“ Milana Mladića i Predraga Ikonića nastalih po djelu Petra Kočića ovaj put u italijansko – srpskoj verziji. Do ostvarenja ovog projekta došlo je zahvalјujući saradnji sa Ambasadom Italije u BiH predvođene gospodinom Ambasadorom Nikolom Minasijem i gospođom Marijom Fornari, profesoricom na Filološkom fakultetu Banjaluka koja je prevela ovaj strip na italijanski jezik.

I ovogodišnje izdanje salona ima jednu posebnost, a to je da se prvi put na ovim prostorima kao rekviziti pojavlјuju čokoladice sa logom i plakatom salona. Do saradnje je došlo zahvalјujući Urošu Živkoviću i „Ukijevoj čokoladnoj bajci“.

O IZLOŽBAMA

4. IZLOŽBA STRIPA SRPSKE
Izložbena postavka „Izložba stripa Srpske“ rođena je u glavama Dragana Tuševlјaka i Predraga Ikonića, a realizovana nedugo zatim, u decembru 2006. godine na Palama organizacijom „1. Izložbe stripa Srpske“. Ideja je bila da se lјudi iz Republike Srpske koji se bave stripom povežu, animiraju i da zajednički provode svoju misiju promocije devete umjetnosti na našim prostorima, a i šire. Na prvoj izložbi učestvovalo je 5 autora za koje se tada znalo da imaju neke veze sa stripom. 2013. godine postavkom „2. Izložbe stripa Srpske“ u desetak gradova širom Republike Srpske, a kasnije i u Srbiji nastavlјena je ova manifestacija. Na izložbi je predstavlјen rad 31 tada aktivnog autora stripa.  Na 1. Međunarodnom salonu stripa „Deveta dimenzija“ u Banjaluci, ova postavka doživlјava svoj treći nastavak. Promovisan je rad 20 trenutno najaktivnijih stripadžija sa ovih prostor zajedno sa radovima pokojnog Mira Mlađenovića - domaće strip legende. Izložba je u narednih par godina putovala širom Republike Srpske. Na ovogodišnjem salonu premijerno će biti postavlјena 4. Izložba stripa Srpske na kojoj su zastuplјena 23 aktivna strip autora. Nakon premijere izložba će biti postavlјena u svim gradovima i opštinama koje za to pokažu interesovanje.
   • Milorad Vicanović, 1965.
   • Goran Dujaković, 1966.
   • Goran Lojpur, 1966.
   • Zdravko Knežević, 1968.
   • Desimir Milјić, 1969.
   • Jovan Bratić, 1974.
   • Milan Mladić, 1974.
   • Predrag Ikonić, 1974.
   • Zoran Pejić, 1976.
   • Duško Vučković, 1976.
   • Ana Karan, 1980.
   • Vladislav Malјenović, 1980.
   • Zdravko Jandrić, 1982.
   • Tatjana Vidojević, 1982.
   • Borislav Malјenović, 1983.
   • Alјoša Tomić, 1985.
   • Srđan Salat, 1988.
   • Nemanja Veselinović, 1988.
   • Srđan Vranješ, 1989.
   • Milenko Bogdanović, 1994.
   • Nikola Knežević, 1994.
   • Srđan Kunarac, 2000.
   • Jelena Jokšić, 2003.

„GLUVO DOBA“
Ninoslav Mitrović, naš mladi klјiževnik 2012. godine objavlјuje svoju prvu zbirku priča u izdanju Narodne i univerzitetske biblioteke Republike Srpske pod nazivom „Gluvo doba“. U podnaslovu stoji rečenica „priče strave iz stare vjere“ što jasno govori da je 9 objavlјenih priča strave i užasa, inspiraciju našlo u srpskoj mitologiji i narodnim predavanjima. Pošto je Ninoslav lјubitelј stripa i podržava rad „Devete dimenzije“ od samog početka, bilo je samo pitanje dana kada će doći do zajedničke saradnje na jednom zajedničkom projektu. Prije par godina se došlo na ideju da se nekoliko priča iz „Gluvog doba“ adaptira u strip, pa se u poslednjih godinu dana ta ideja i realizovala, a ubrzo ćemo ugledati i odštampan strip album sa svim nacrtanim pričama iz ove zbirke. Strip crtači koji su učestvovali u realizaciji ovog projekta su Zdravko Knežević, Milan Mladić, Jovan Bratić, Goran Lojpur, Srđan Vranješ, Ana Karan, Dejan Šijuk, Borislav Malјenović i Predrag Ikonić.

ŠKOLA STRIPA „KUNOVA“
Škola stripa „Kunova“ počela je sa radom 20. juna 2016. godine u holu Narodne biblioteke Prnjavor. Idejni pokretač i voditelј Zdravko Knežević radio je tog lјeta sa trinaestoro fantastične djece spremne da istog trenutka crtaju svoje stripove. Interesovanje za ovakav mini kurs osnova stripa premašilo je sva očekivanja, pa je Zdravko svoj rad nastavio uredovno održavati u svom gradu, ali i u drugim gradovima i optinama (Srbac, Derventa, Bratunac, Foča, Istočno Sarajevo, Banjaluka, Laktaši, Doboj...). Od pokretanja našeg 1. Salona postala je praksa da jedna od pratećih izložbi bude posvećena i našoj strip školi gdje se predstavlјaju radovi najaktivnijih polaznika.

MINI ALBUM 1: „AEQULIBRIA“
Strip album „Aequlibria“ nastao je kao ideja na jednom od domaćih salona. Iz jednog običnog prijatelјskog razgovora mladog scenariste i strip teoretičara Ivana Velјkovića iz Svilajnca i Zdravka Kneževića, pokretača Škole stripa „Kunova“ proistekla je ideja o saradnji takvoj gdje bi Ivan napisao scenario, a Zdravkovi učenici radili strip table naizmjenično, kad na koga dođe red. Tako je pod Knezovom uređivačkom palicom nastao album od 40 stranica, a na ovoj izložbenoj postavci vam predstavlјamo dio njih. Realizacijom ovog albuma, uredništvo „Devete dimenzije“ došlo je na ideju da pokrene novu ediciju pod nazivom „Mali album“ gdje bi predstavlјali dugometražna strip ostvarenja naših najmlađih autora. Pored „Parabelluma JUNIOR-a“ koji je od prve do poslednje stranice iscrtan dječijim rukama, do kraja godine dobićemo odštampano ovo izdanje, jedinstveno na našim prostorima, a i u svijetu.

MILAN JOVANOVIĆ, „DžEJSON BRAJS“
Milan Jovanović je srpski autor rođen u Kopru 1971. godine. Od 1974. godine živi i radi u Zemunu. Prve stripove i ilustracije objavlјuje krajem osamdesetih u periodici bivše SFRJ: „Emitor“, „Patak“, „Alef“, „Maxi“. Radio je u beogradskom studiju za animaciju „Bikić“, istovremeno objavlјujući ilustracije u časopisima. Nјegov album „Kalokagarti“, prema scenariju Đorđa Milosavlјevića izlazi 1994. godine.  Bio je jedan od pokretača i urednika satiričnog lista Bager 2001. godine. U razdoblјu 2001-2004. objavlјuje serijal „La Bête Noire“ sa scenaristom Darkom Macanom.  Od 2004. godine radi serijale za francuske izdavače „Dupuis“, „Glenat“ i „Humanos“. Mini strip serijal „Džejson Brajs“ nacrtao je po scenariju francuskog scenariste Alkanta u periodu od 2008. Do 2010. Godine. „Deveta dimenzija“  je u septrmbru objavila kolor integralno izdanje ovog ostvarenja koje se sastoji od 3 epizode.

TANјA STUPAR TRIFUNOVIĆ, TATJANA VIDOJEVIĆ „MORE JE BILO MIRNO“
Da održavanje strip salona u okruženju ima smisla i poentu dokaz je i pokretanje našeg salona. Na prvom izdanju, u oktobru 2008. godine, ugostili smo prijatelјe iz izdavačke kuće „Besna kobila“. Kada su oni vidjeli postavku „3. Izložbe stripa Srpske“ i radove naše Tatjane Vidojević, ostali su bez teksta i do saradnje je moralo doći! Tanja je do tada radila uglavnom ilustracije i neke kraće stripove, ali je odavno več bila zagrijana, ali i spremna za jedan veći i ozbilјniji zalogaj. Tako je nastala grafička novela „More je bilo mirno“ koji je Tanja ilustrovala po predlošku Tanje Stupar-Trifunović, naše poznate književnice. „Besna kobila“ je stala iza ovog projekta tako da papirnatu premijeru ove novele očekujemo vrlo brzo, a do tada uživajte u ponuđenim tablama na istoimenoj izložbi.

FILIP ANDRONIK, SENAD MAVRIĆ
Senad i Filip su se upoznali preko neformalnih crtaćih seansi u kojima su dokučili da bi mogli sarađivati na istim crtežima – Filip sa olovkom, a Senad sa tušem. Ti probni radovi su ispali jako dobri jer su oba prestali brinuti za onaj dio crteža koji smo prepustili onom drugom. Uspjeli su da, uz prijatelјstvo, zahvalјujući kvalitetu zajedničkih radova, ostvare i poslovni angažman za izdavače stripova iz Francuske, posebno sa izdavačkom kućom "Delcourt". Za njih ova dva autora ilustruju scenarije tematski smještene u Drugi svjetski rat, odnosno u kupole Nјemačkih Američkih i Ruskih tenkova iz istog perioda.
Filip Andronik je nagrađivani strip crtač i ilustrator iz Sarajeva, Bosna i Hercegovina. U dvadeset godina iskustva on je pisao, crtao, tuširao, bojio i izdavao svoje stripove u Bosni i Hercegovini i inostranstvu. Nјegovi radovi su objavlјeni u novinama, magazinima, strip magazinima, knjigama i strip albumima. Osim crtanja stripova, on je ilustrovao i dizajnirao likove za muzičke spotove "Kažu" i "Rijaliti" grupe Dubioza Kolektiv. Filip već nekoliko godina radi kao crtač za najveću strip izdavačku kuću u Francuskoj, "Editions Delcourt". Kada ne crta stripove, Filip vodi radionice i predaje strip u školama i na strip festivalima, kako u Bosni i Hercegovini, tako i u zemlјama regije.
Senad Mavrić je rođen 1970. godine u Novom Pazaru. Iste godine se nastanjuje u Sarajevu gdje i danas živi i radi. Školu primjenjenih umjetnosti je završio u Sarajevu 1989. godine na odsjeku likovnog tehničara za opremu knjige. Iste godine je upisao Akademiju likovnih umjetnosti na kojoj je bio redovan student grafičkog dizajna. Od 1984. pa sve do aprila `92. je bio stalni saradnik u Strip Art Featuresu gdje i poprima sve simptome zaraženosti devetom umjetnošću. Studije je nastavio 1994. u Le Mansu, gdje je dobio diplomu za umjetničko izražavanje, a studije je završio u Orleansu (Francuska), na Institutu za Vizuelnu umjetnost, gdje je dobio diplomu ekvivalentnu magisteriju (poslije 5 godina studija) na odsjeku komunikacije. Radu na stripu se vratio 2013. kada je u saradnji sa Filipom Andronikom uradio strip “Gangs-MS 13”, za francusku izdavačku kuću „Casterman“, edicija Jungle. Nakon toga uspostavlјa saradnju sa izdavačkom kućom „Delcourt“ za koju je uradio nekoliko strip albuma, uglavnom u saradnji sa Andronikom.

VANESSA BELARDO
Vanesa Belardo rođena je godine 1986. u Taormini, sicilijanskom gradiću, a 2005. seli u Milano i upisuje školu stripa. Već 2008. Godine počinje raditi na stripu “Giada” za izdavačku kuću „Arcadia Edizioni“, a godinu poslije započinje saradnju sa „Star Comics“ na njihovim serijalima “Jonathan Steele” i “Agenzia incantesimi”. U isto vrijeme za „Sony Music“ potpisuje serijal “Graphic Opera” posvećen prenošenju opernih libreta u strip medij. U izdavačkoj kući „Sergio Bonelli Editore“ debituje 2015. godine u 292. broju „Nathana Nevera“. Vanesa Belardo predstavlјa mlađi Bonelijev crtački kadar, ali njeguje tradicionalniji pristup crtežu koji više pripada svijetu “starog” Bonellija u šta će se posjetioci ove izložbe i uvjeriti.

PASQUALE DEL VECCHIO
Pasquale del Vecchio je jedan od najbolјih ctrača izdavačke kuće „SergioBonelliEditore“. Profesionalac već preko 35 godina, započeo je svoj ilustratorski rad u legendarnom italijanskom magazinu „IlGiornallino“, nakon čega je crtao strip „Memfisblu“ objavlјen u poznatoj strip reviji „Cyborg“ italijanske izdavačke kuće „StarComics“. Nјegov veliki talenat i kvalitet objavlјenih stripova otvorili su mu vrlo rano vrata najvećeg italijanskog izdavača „SergioBonelliEditore“, za koje počinje rad na serijalima „Zona H“i Nik Rajder“. Ubrzo dobija priliku i da se iskaže na avangardnom serijalu Karla Ambrozinija, „Napoleone» nakon čijeg završetka ulazi u najjaču ekipu Boneli crtača  i radi na serijalu „Teks Viler“.

GIORGIO PONTRELLI
Giorgio Pontrelli rođen je 1977. godine, diplomirao je na umetničkom institutu u Bariju, a u Rimu je pohađao „Međunarodnu školu stripa“ i debitovao u „Edizioni Cioe“ i časopisu „Heavi Metal“. Pontreli radi za najpoznatijeg italijanskog izdavača „Serđo Boneli Editori“ i to kao autor serijala „Jedno doba jedna priča“, kultnog stripa Dilan Dog, kao i „Priče iz sutrašnjice“ legendarnog pisca i Dilanovog tvorca, Ticijana Sklavija. Za američkog izdavača „DC comics“ radi „Betmena“, za „IDW“ serijal „“, za „Boom Studios“ crta serijal „CBGB“.

WALTER VENTURI
Walter Venturi je rođen 1969. godine u Rimu. Sa dvadeset pet godina je sam objavio 12 brojeva svog prvog stripa, „Kapetan Italija“, a potom se posvetio radu na horor mini-serijalu „LostKidz“. Prelazi u izdavačku kuću „Eura Editoriale“ u kojoj je učestvovao na nekoliko mini-serijala objavlјenih u časopisima „Skorpio” i „Lancio story” i postao član redovne crtačke ekipe na serijalima „JohnDoe” i „DetektivDante”. Za izdavačku kuću „Edizioni BD“ je uradio jednu kratku priču serijala „BradBarron” koja se pojavila u knjizi “Anatomia di un eroe“. Šesnaesti broj tog serijala, koji je napisao Tito Faraci, označio je početak saradnje sa izdavačkom kućom „Sergio Bonelli Editore”. Nakon rada na serijalu „Demian“ u avgustu 2013. godine nacrtao je prvi broj Zagora u boji, po scenariju Jacopa Raucha. Venturi pripada novijoj generaciji crtača Zagora ,a nedavno je nacrtao i jednu kratku priču za Teksov serijal objavlјenu u kolor ediciji.

Objavljeno: 05.10.2020.
11. festival nesvrstanog stripa Novo Doba...     Press: Novo doba festival
  ...11. festival nesvrstanog stripa
  NOVO DOBA - ZADNJE DOBA!

Od 7. do 11. oktobra krizno, vanredno i neverovatno izdanje Novo Doba festivala, upriličuje izložbe novih nada i preglede zaokruženih opusa, prepoznatih grupa i emergentnih zvezda andergraunda - majstori, legende i elegantne dame,  sive eminencije, doajenke i aktivisti, skejteri, sumnjiva lica, višedecenijski asimptomatski pacijenti i netom oboleli.
Na Zadnjem dobu nas očekuju: Komikaze, Zoran Janjetov, Damir Stojnić,  Momci, Boris Stanić, Vuk Palibrk, Katie Woznicki, Marko Malk, Hali Gali i Ivana Armanini.
Festival se održava u Remontu, Umetničkog galeriji Stara Kapetanija, Uličnoj Galeriji, Kvaki 22 Ostavinskoj galeriji i AKC Matrijaršija. 
Program je neizvestan i podložan promeni ali i istovremeno krajnje verodostojan.
Pratite nas na socijalnim mrežama!
Fb: https://www.facebook.com/NOVODOBAFESTIVAL
Ig: https://www.instagram.com/novodobafest/


Program 11. festivala nesvrstanog stripa Novo Doba

7. OKTOBAR
Matrijaršija
13-18h Radionica: Strip radionica sa Wostokom i Zlatom
17h Projekcija filma: „Rođen u pogrešnom univerzumu” (Prod. TV Krpelj)
dmwostok.wixsite.com/wostok
tvkrpelj.wixsite.com/tvkrpelj

Ostavinska galerija
20h Otvaranje izložbe: KOMIKAZE
KOMIKAZE: Ivana Armanini, Damir Stojnić 
komikaze.hr/
/////////////////////////////////////////
8. OKTOBAR
Matrijaršija
13-18h Radionica: Strip radionica sa Wostokom i Zlatom
dmwostok.wixsite.com/wostok
Umetnička galerija Stara Kapetanija
20h Otvaranje izložbe: „Momci: Imali su oko sebe taj neki sjaj”
MOMCI: Goran Rajšić, Nikola Vitković, Andrej Vojković, Marko Somborac, Dalibor Novak
ilijada.blogspot.com/2012/07/nova-strip-snaga-strip-grupa-momci.html
/////////////////////////////////////////
9. OKTOBAR
Matrijaršija
13-18h Radionica: Điki kolaži
Ulična galerija
20h Otvaranje izložbe: „Daj šta daš”
BATPLAGZ: Katie Woznicki, Boris Stanić, Marko Malk, Vuk Palibrk
facebook.com/batplagz
20h Nastupi: Dodola, Bosco & Mona Lisa
soundcloud.com/dodolasings
/////////////////////////////////////////
10. OKTOBAR
Matrijaršija
13-18h Radionica: Rizo štampa plakata
Remont galerija
20h Otvaranje izložbe: „Zoran Janjetov: Noćna mora za nepravdu”
Zoran Janjetov
facebook.com/zoran.janjetov.9
/////////////////////////////////////////
11. OKTOBAR
Matrijaršija
13-18h Radionica: Rizo štampa plakata
Kvaka 22
20h Otvaranje izložbe: R.A.G.N.A.R.O.K - Revijalna akcija gore navedenih apokaliptičnih radionica opštenarodnog karaktera
(rezultati radionica u Matrijaršiji tokom Festivala)
Autori: učesnici radionica


Zadnje Doba!

Jedanaesti festival nesvrstanog stripa Novo Doba, od 7. do 11. oktobra u Beogradu

Daleko smo mi od Zadnjeg doba, ovo je zadnje za sad. Niko ne zna šta će biti. Lažu. Još uvek su živi jači od mrtvih, kojih je sve više, ali i živih. Niko ne zna tačan odmer. Možemo da kažemo da smo na nuli, agresija i depresija mogu biti bes i mir, sve je to energija. Ono što nam nedostaje od prošlih festivala i pretprošlih vremena, nadoknadili smo viškom sadašnjih mogućnosti. Kompenzovali smo dva minusa u plus, goste u knjige, plakate i fanzine, festivalske noći u opštenarodnu laboratorijsku proizvodnju štampanih materijala.
Pa da krunišemo ovo jalovo leto i prokletu godinu, da aminujemo kišu obilatu i žetvu, useva koji će propasti zbog naopakih odnosa ponude i potražnje. Gladni nećemo ostati, ne zbog žetve jer usevi će ostati tu gde jesu, nego imamo jedni druge, pa da se poslužimo. Ovaj društveno socijalni sistem je sve uništio. Koji sistem – zapitaće se, s pravom svako. Odgovor je u pitanju koje je retoričko. Preživeće većina, nije to problem, kvalitet života će nastaviti da opada, te je naša uloga, uloga festivala, bez hleba, igara, nasušno potrebna. Niti smo agresivni sa kampanjama, advertajzing formulama, reklamokratijama i ostalim sredstvima prenosa informacija, niti je ono što radimo visoko na lestvici prioriteta opstanka, jer krupna dela zahtevaju krupne reči. Krupne reči smo istrošili, na prethodnim festivalima, neke čuvamo za sledeće, ovo je zadnji. Kontradiktorno, složićemo se, ali dok nas ne bude nestalo, nećete znati da cenite ono što ste imali. Besplatno, plus jedan. Katalozi, plakati, originali. Sami smo se devalvirali, u znak solidarnosti. Sopstvenim primerom, postom i izgladnjivanjem, zavetom ćutanja, gledanja sebe samih a ne u tuđe dvorište, ovaj festival, domaći, festival ljudi koji se razumeju, prate isti ritam tvrdih slogova i melodiju samoglasnika, festival bez granica, regiona i bivših granica, država, ideala i ideja. Sporazumevamo se pomoću znakova i stripovskih onomatopeja. Nemamo problema, u komunikaciji, sa drugima, protiv i za, Novo doba je ostalo ono nešto između, ali nikada u sredini.
„Dođite“ je retorički poziv, već ste bili, tada tu, setićete se svega, jer se već desilo, nekom drugom, čoveku u vama, ženi u detetu, susretu rođenja, nastajanja, Sunca, i svih pogleda, uprkos upozorenjima, uprtih k izvoru, svih naših života, sećanja na događaje, davno zaboravljene, igrom slučaja, srećom i srećama, velikih sećanja, velike sreće.

„KOMIKAZE“ / Ivana Armanini, Damir Stojnić, Ostavinska galerija, sreda 7. oktobar od 20h
Komikaze dolaze sa izložbom ne samo poslednjeg, osamnaestog štampanog broja, koji je ove godine nagrađen na najvećem evropskom festivalu stripa u Angulemu, nego i sa proširenim izborom stripova, ilustracija, plakata i printova, fanzina, a kao posebna izložba biće ona koja je sve to zapalila, održavala vatru, sve vreme hrabro i oštro, u naletu, dugom, evo sad će par decenija, uz i niz sopstvenu produkciju, autorskih strip albuma, novela i noveleta, grafičkih romana, fanzina i slikovnica; izložba Ivane Armanini, autorice, ali i urednice iz jednog od gradova sa Mreže, Zagreba.
Damir Stojnić je nova ličnost, ali samo nama, sebi nije. Profesor je na ALU Rijeka, slikar, grafičar, a odnedavno, iako ne tako mlad, počeo se zanimati za ozbiljniji i konkretniji pristup stripu, te je za vrlo neobično kratko vreme, uradio gomilu samo takvih stripova u tehnici eksperimenta, apstrakciji hiperrealizma i fotofilije, nadrealne klasike, stilu toliko prepoznatljivom, samo njemu, kod njega i od njega. Stare reprodukcije, prve fotografije, psihotisci i jedna neverovatna lakoća uživanja u njegovoj i svačijoj igri i borbi, između erosa i onog drugog, suprotnog, a isto tako magičnog. Crta stripove oduvek, ali je tek pred godinu dana prvi put počeo da objavljuje stripove u Komikazama i od tada je neizostavan član, prisutan u posljednjih 6 izdanja (uključujući i nagrađeni album). Novo Doba ove godine objavljuje premijerno integralno izdanje njegovog stripa „Medusalem“.

„Momci: Imali su oko sebe taj neki sjaj“, galerija Stara Kapetanija, četvrtak 8. oktobar od 20h
Iz Beograda, kao i svake godine u delu festivala namenjenom jednom zaokruženom, retroavangardnom, retrogradnom i revidir-reminescent-reflekt-revolucionarnom, pojedinicom, pojedincem i pojedinicama, šumama, grupama, školama i gorama; na žalost uokvirenih istorijom, predstavljamo generacijama rođenim pre, umrlim posle, nestalim u međuvremenu, grupu MOMCI, kultur-terorističku kliku, agresivne borce za mir i pravdu, buku i bes, glasno, nadaleko; nestalu, a opet svima poznatu, grupu koja je upala u kratak međuprostor jednog krvavog rata i vremenskog centra tehnološke revolucije. Premladi za večnost, a odveć stari za novi početak, zajedno, pojedinačno su otišli, svako tamo odakle je i došao, manje-više. Danas su to uspešni profesionalci, žene i muževi, roditelji i prijatelji, snaje i zaove, otac, sin i sestra, tast i zet, i tako dalje. Momke čine Goran Rajšić, Nikola Vitković, Andrej Vojković, Marko Somborac, Dalibor Novak, a One Night Stand podgrupu momaka su činili Oliver Zorko, Alien 3 i Krle...

Batplagz „Daj šta daš“, Ulična galerija, petak 9. oktobar od 20h
Batplags – mlade nade naše strip scene. Pojedinačno – Katie Woznicki, Vuk Palibrk, Boris Stanić, Marko Malk – zvučna su i poznata imena koja smo u poslednjih deset, ma ne, dvadeset (!) godina sretali na festivalima, muzičkim scenama, društvenim mrežama, na plakatima, u knjigama i fanzinima. Guglajte ako mi ne verujete! Ali nemojte guglati „butt plugs strip” da biste saznali nešto više o ovom kolektivu drugara.

„Zoran Janjetov: Noćna mora za nepravdu“, galerija Remont, 10. oktobar od 20h
Zoran Janjetov, Žanžetof u Francuskoj, Bernard Panasonic, Tehno Papa i Crni Inkal, Miš i Patak Đole, Kost i Kostja, Janja i ko zna još ko – gosti su našeg festivala. Za one koji još ne znaju, Janjetov je usko sarađivao sa Alehandrom Hodorovskim, a tu je upoznao i Mebijusa, za koga je bojio dva toma stripa „L'Incal“. Potom se dokazao kao jedan od najtalentovanijih naslednika Mebijusa, koji je usput razvio ličniji stil, pa ga je nasledio u seriji „La Jeunesse de John Difool“ („Mladost Johna Difoola“), za koju je nacrtao šest epizoda sa scenaristom Alehandrom Hodorovskim za „Les Humanoides Associes“ između 1988. i 1994. Takođe sa Hodorovskim, stvorio je strip „Les Technoperes“ („Tehnoočevi“) 1997. godine, koji je imao 8 epizoda i izlazio do 2006. godine. Zajedno su radili i „Vojske Matabarona“ („Les Armes du Méta-Baron“) 2008, i sarađivali na serijalu „Ogregod“ koji se u Francuskoj premijerno pojavio krajem 2010. godine u izdanju Delcourta. 
Kao i prethodnih deset puta, našli smo način da vas dovedemo u bliski kontakt treće dimenzije, vrstu doživljaja koji se ne ponavlja, da zavirite u ličnu intimu ovog autora, mnogo poznatijeg, ali isto tako cenjenog i voljenog kao ovde, šta god da je ovde; izložba skica, crteža, šrafiranih zverčica, mutantčića sa ko zna koliko paralelnih frekvenci lokalno nevidljivih psihovizija, povratak u dete, dečaka, iz Novog Sada, tajanstvenih superheroja naše, njihove, svačije mladosti, sveopšteg detinjstva, večnog dečačstva, devojčinstva, mladih, mladog i mladosti, bilo kog doba života koje hoće, kad želite i volite, ne morate, osim zadnjeg. I zato je ovo doba, a u stvari nije, zadnje.

„R.A.G.N.A.R.O.K.“ – Revijalna akcija gore navedenih apokaliptičnih radionica opštenarodnog karaktera, Kvaka 22, nedelja 11. oktobar od 20h
+
R.A.G.N.A.R.O.K. Laboratorija u Matrijaršiji, od 7-11. oktobra od 13 do 18h
Svakoga dana uz prisustvo domaćina, gostiju, vina i mašina. Radionice vode Wostok i Zlata, Điki i Novi Obrt.
Mešaju se stilovi, razmenjuju se ideje, oseća se glad za zajedničkim radom; daj da ti popravim kadar, mlad si i nisi kadar, samo malo da ti popravim tu skicu uz osmeh na licu, izvini ako sam prešao granicu, čovek je društveno biće, nije sam, niti može sam. Mora da se deli, da se istražuje, da se eksperimentiše još više, nikad ne znaš kako će na kraju da ispadne, važno je da se dovedeš u stanje i onda možeš sve još ove godine; da zezaš krizu, cepaš Monalizu, ne jebeš živu silu i sve u tom stilu. Korak po korak, zrno po zrno, kamen na kamen, plamen za plamen, dođi, oslobodi se neću ti ništa, skupićemo se oko ognjišta, i dok vatra nas greje, ručak se krčka, ma šta me briga što dužan sam ko Grčka, ne interesuju me loše vesti, pratim samo dobre, sa bezbedne daljine gledam kako puca, pustim ga da se koprca da se peče u sopstvenoj masti, u sopstvenom sosu da dobije po nosu, da se nosi u tri lepe, preko sedam mora, gora… Nije kriza naša tema, nema tu dileme, samo da se nađe vreme, da se sedne i podlegne dobrom uticaju pa da vidiš da je početak na kraju, da ne treba da dižeš paniku, već promeniš tu ružnu naviku, sedneš i opustiš se, daneš ranjenom dušom svom i vidiš da si svoj na svom, pa šta ja da ti pričam, ugledaj se na Betmena, Mandraka, Fantoma, na kraju krajeva na Raskala, Dobrog policajca, Anđeliju, jednostavno pronađi neke svoje rutine, male rituale, za male pare, i dalje najjeftiniji, ali u suštini…
Wostok sveprisutni, besmrtnik i bestidnik iz Vršca, već je počeo festival. Još uvek je u Vršcu ali je poslao scenario. Spremio je i jedan album, deo, uvod u jednu od priča, o jednom čoveku, koji će sada, ni kriv ni dužan, ali srećan, željan slave i bogatstva, Dijabolik; postati nova zvezda njegove galerije živih portreta, ljudi pokojnih i ne, serijal serijskih snimatelja. Film, Video, Grafički roman, strip album, antologija, knjiga i monografija, fanzinska produkcija, preko 1000 brojeva, jednog Krpelja... Wostok će pomoću ne samo Hipnoze Hipnagogike, kao i svi prisutni, domaći organizatori i publika, gosti iz inostranstva, onostranstva; saučestvovati u višednevnoj imploziji Matrijaršije, za sada naoružane ne samo standardnom mašinerijom za pravljenje plakata i unikata, strip albuma i slikovnica, tapeta i razglednica, torbica i majica, već i gostujućim instrumentima; Rizograf mašinom i ostalim mašinama, zatim, a prvenstveno ljudstvom, vojskom olovaka, kolone đaka, u oktobarskom maršu...
Rizo štampa je tehnika koju najlakše možemo opisati kao automatizovanu sito štampu za papir. Rizo je originalno napravljen kao kancelarijski štampač za veće firme, međutim devedesetih postaje pristupačan umetnicima, ljubiteljima fanzina i ostalim DIY entuzijastima. Zbog svoje jeftine i brze štampe, nestandardnih boja i ograničenja se brzo rasprostranjuje po Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, tako da danas u skoro svakoj državi možete očekivati bar jedan Rizo studio (Radionica će trajati 2 dana: subota (10.10.2020) i nedelja (11.10.2020) od 13h do 18h, a zbog ograničenih kapaciteta za učešće je potrebno predhodno se prijaviti. Na ovoj radionici ćemo se fokusirati na samu štampu a ne na dizajn plakata, tako da se od učesnika očekuje da pošalju svoje radove sa pripremama za štampu pre same radionice).
Điki kolaži su neka vrsta intimne manifestacije koja se spontano a ipak redovno održava u okviru programa radionica AKC Marijaršije. Iz bogate tradicije „sec-lep“ (ne)kulture umetničkog kolektiva Mubareć, a uz obavezne propratne note orijentalnog svetošaflja, pevanja i tračarenja, Điki kolaži su doživeli da okupe ljude koji rado stvaraju od datog, i tako daju stvoreno. Reciklaža par ekselans; seckaš Mona Lizu, zezaš krizu. Kao i uvek, tema će biti stih ili naslov pesme, a ovoga puta „Iz te čaše svi su pili“.

Hali Gali, „Cunami“
HALI GALI je skalamerija koju čine muzičari, vizuelni umetnici, performeri, producenti, filmski delatnici, cirkuski radnici, skejteri, surferi i toreadori. Svi jašu taj val, novi val na lokalnoj sceni. Naši protagonisti su besni i nežni, talentovani do bola i bolno neorganizovani. Neki od nas jašu u sedlu a neki golim dupetom, i to je sve koncept hibridizacije kulturno-umetničke scene koja ne može da postane mejnstrim dokle god je društvo većinski seljačko i neobrazovano, a ne može ni da se izdržava samostalno dokle god je hobi i beg od mejnstrim života koji vodimo tokom dana. U stvari, HALI GALI je izbeglički kamp za sve frikove, veštice, klovnove i ostale persone koje znaju šta žele u životu. Istovremeno, HALI GALI je glamur, najbolji esid koji ste ikad stavili pod jezik. Naša prva sezona nosila je naziv POŽAR i režirana je kao lični pristup sceni, odgovor na pat-poziciju, nepostojeći prostor i infrastrukturu. Druga sezona, GALOP, kad je HALI GALI zaplivao u dubokim vodama, prešao preko usana svih mladih tela, i prošao iza svakog interfejsa, u toj sezoni on je gospodar mraka koji je osvojio vaša nesnađena srca na prepad i sada vam diriguje srčanim ritmom dok čekate novi zov u noći. A u trećoj sezoni vas čeka nešto najneobuzdanije do sad; požar se može ugasiti, divlji konj obuzdati, ali divlji užareni talas nastao iz erupcije ili atmosferskog poremećaja – tu dramu režiraju bogovi. Za sve vas koji čitate ovo u budućnosti, nalazimo se u pandemiji, iščekivanju njenog trećeg talasa, na horizontu se diže val fašizma, kriza migrantskih valova je postala nova normalnost jer svi od nečeg beže, a na kulturnoj sceni se malo toga talasa. Sve i svi se nalazimo u mikrofazi glitcha – gledamo taj veliki val, cunami, kako se diže visoko iznad nas, i u tom trenutku moramo da donesemo odluku da li bežimo ili se privikavamo na novo stanje? Sve što smo dotad naučili, iskusili i osetili se sjedinilo u instinktu koji nam govori kuda. Lajtmotiv ove, treće sezone, naziva CUNAMI, nije taj val, već valom generisan glitch koji svi živimo evo već mesecima. Publikacija u saradnji sa Matrijaršijom povodom Zadnjeg doba je možda poslednji trzaj, ali ako već jeste, onda neka bude poruka čovečanstvu.

Objavljeno: 05.10.2020.
Predstavlјanje integrala “Vekovnici”...     Press: OB Varvarin
  ...u petak u Opštinskoj
  biblioteci Varvarin!

Posle višemesečne pauze zbog pandemije izazvane virusom SARS-CoV-2, nastavlјa se sa kulturnim dešavanjima i u opštini Varvarin pa će tako u petak, 02. oktobra 2020. godine, sa početkom od 18 časova u Maloj sali Opštinske biblioteke Varvarin, biti održana promocija svetski priznatog serijala, strip integrala “Vekovnici”, autora Marka Stojanovića.

Na 142 strane u boji, sa tvrdim koricama, rimejk prvog albuma, plus dodatna priča, proširena druga epizoda, dva obimna eseija i posveta sa crtežom, plus bonus poklon, najnoviji skečbuk “Vekovnika”, biće dostupan od 02. oktobra i u Opštinskoj biblioteci Varvarin.

O stripu će govoriti scenarista stripa Marko Stojanović, a iz Opštinske biblioteke Varvarin pozivaju sve lјubitelјe stripa da svojim prisustvom uveličaju ovu promociju.

 

Objavljeno: 02.10.2020.
Uskrsnuće Mračnog viteza u srcu pakla...      Autor: Ilija Bakić
  ...„Betmen Povratak mračnog viteza“
  Milera i Jansona;
 
  izdanje Čarobna knjiga, 2020.

Nova knjiga u katalogu agilne „Čarobne knjige“, u ediciji „DC Gold Specijal, kolekcija odabranih priča iz DC multiverzuma“, velikog formata, tvrdih korica i u punom koloru, donosi kompletni strip mini serijal „Betmen Povratak mračnog viteza“ za koju se na poslednoj korici tvrdi „Najbolja priča o Betmenu svih vremena i, po mišljenju mnogih, najbolji strip-roman svih vremena! Priča koja je superherojski strip uvela u novo, mračno doba!“ Začudo, čak i uzdržaniji stripoljubci složiće se, bez mnogo protesta, sa ovim tvrdnjama. Ako i nije najbolji strip-roman (grafička novela) ova četvorodelna serija svakako spada među najpoznatije i najcitiranije. Scenarista i crtač Frenk Miler (1957), posle godina strip-šegrtovanja i pečenja zanata u okriljima korporacijskog stripa, na talasu „humanizovanja super heroja“ koji je bio na delu u gigantima „Marvelu“ i „DC“-ju sa krajnjim ciljem da se mladim generacijama prilagode stare priče, u okviru koja je već „podmaldio“ posustalog „Derdevila“, poduhvatio se istog posla sa Betmenom, omiljenim ali slabo prodavanim super herojem koji to nije - jer je običan čovek velike snage sa mnoštvom tehnoloških pomagala (gedžeta) koji se u megapolisu Gotamu bori sa buljukom karikaturalno-grotesknih negativaca. Činjenica da je Betmen (samo) čovek, „u civilnom životu“ milioner, temelj je revizionističkog serijala „Povratak mračnog viteza“ koji je 1986.g. izašao u četiri sveske koje odslikavaju razvojne faze epopeje Mračnog viteza: povratak, trijumf, lov na Mračnog viteza i njegov pad.

Elem, Betmen je već deceniju odsutan iz dešavanja u Gotamu, njegov civilni zaklon, milioner Brus Vejn, pak, opasno iskušava svoje snage i kocka se sa smrću, šef policije Gordon Džejms odlazi u penziju, ljudi se jedva sećaju Mračnog viteza a deca o njemu ne znaju ništa, vodeći kriminalci, Harvi Dent-Dvoliki, Džoker, su u ludnici Arkam ili pred izlaskom iz zatvora-ludnice, na ulicama hara banda Mutanata... Bogati su još bogatiji, bedni još bedniji, sva dešavanja prate beskrupulozni reporteri, sa malih ekrana svoje stavove objavljuju svakojaki šarlatani, salonski humanisti bez osećaja za realnost. Gotam više liči na krug pakla nego na uspešnu zajednicu. Betmena-Vejna na pragu starosti progone traume iz detinjstva, od pada u pećinu do ubistva roditelja, kao i pogibija njegovom pomoćnika Robina; bes u njemu ključa i ekspolodiraće u niz sukoba sa svakovrsnim prestupnicima dok nad gradom, posle dugih dana žege, besni oluja. Njegove akcije ne nailaze na odobravanje - u TV debatama svakovrsni stručnjaci ga proglašavaju fašistom, najgorim nasilnikom, uzrokom svih drugih zločina. Čak ni to što će zaustaviti Dentov zločinački plan (iako su lekari tvrdili da je Dent izlečen) neće uspeti da ga rehabilituje u očima dirigovane javnosti. Betmen biva izjednačen sa kriminalcima pa nova načelnica policije izdaje nalog za njegovim hapšenjem. Mračni se vitez, koji uspeva da povrati fizičku kondiciju mada su mu refleksi sporiji, uz pomoć mlade Keri Keli koja postaje novi Robin, bori sa Džokerom i njegovom bandom, beži od policije, deli megdan sa vođom Mutanata a zatim predvodi te preobraćene delinkvente u akciji spasavanja stanovništva Gotama koji je uništen eksplozijom ruske bombe. Konačni, epski dvoboj Betmena i Supermena vraća Mračnog viteza u „ilegalu“ lažirane smrti otvarajući neslućene mogućnosti njegovog daljeg delovanja!

Miler je u Betmena udahnuo istinsku živost, koja znači ne samo pocepan kostim već razbijene usne i masnice po telu, i stavio ga na impozantno oslikanu pozornicu koju čine medijske manipulacije, isprazni senzacionalizam i odsustvo bilo kakve ljudskosti. Uskrsnuće Mračnog viteza neminovno je moralo u akciju da vrati i njegove protivnike ali su i njihove pojave „očovečene“ kao zalog uverljivosti zapleta. Osvežena i osavremenjena priča tražila je i drugačiji likovni izgled pa su Milerove i Jansonove slike efektne i impozantne, mračne i prljave a table vratolomno dinamične, od onih sa nizom malih kvadrata koji predstavljaju TV ekrane, preko slika u okviru kontura onomatopeja do impozantnih totala punih sirove snage u oštrim kontrastima svetla i tame.

„Povratak mračnog viteza“ i posle tri ipo decenije jednako zavodljivo je i silovito delo koje je otvorilo novu, intrigantnu stranicu u dotadašnjem maniristički ispranom super-herojskom multiverzumu pa je i danas obavezna lektira za ljubitelje „priča u slikama“.

(„Dnevnik“, 2020)
Objavljeno: 02.10.2020.
Rezultati međunarodnog strip konkursa...     Press: Tome Trajkov
  ...Објавени резултатите од мегународниот
  стрип конкурс „Велес 2020“!

Стрип центар на Мaкедонија-Велес ги објави наградените стрипови од традиционалниот, 18 ти по ред мегународен стрип конкурс ВЕЛЕС 2020

1 место ЗЛАТЕН СТРИП (парична награда обезбедена од страна на општина Велес)
Марко Стојановиќ СРБ - Сценарио, Милорад Вицановиќ Маза (Бања Лука БИХ), Аљоша Томиќ СРБ – Колор ТHE ANCIENT- ДРЕВНИОТ

2 место
Дејан Богојевиќ –Ваљево СРБ (сценарио) Ана и Сара Живковиќ Белрад СРБ (цртеж и колор) за стрипот НАПАД
• Даниел Данил Романија за стрипот CLOCOCIOV

3 место
Катерина Тери Николова цртеж и Александар Стеванов за стрипот ПРИКАЗНА ЗА БЕЗБОЈНОТО МЕЧЕ
• Исмет Ердиќ БИХ за стрипот ПРЕВИД

Најдобар македонски стрип
Ѓорги Антевски, Куманово за стрипот КАТАРЗА

Најдобар  автор до 14 г
Марија Арсова Велес за стрипот ПРЕВЕНЦИЈА ОД КОВИД 16

Најдобар до 18 г
Тамара Мишовска,Скопје за стрипот КАЛИНКИ

Најдобар дебитантски стрип
Јована Ангелковска, Брвеница за стрипот УМРЕВ НА ЗАЈДИСОНЦЕ

Највозрасен учесник :
Тоде Блажевски, Скопје за стрипот ПОЛИТИЧАРЧЕ

Најмлад учесник
Јана Стојановиќ Лесковац (6 години)

Најмлад учесник од нашата држава
Василиса Радева Скопје (7 години)

Најдобро сценарио
Предраг Гуриќ СРБ за стрипот ПОСЛЕДНИОТ ИТАЛИЈАН

Најдобар уметнички израз
Ана Tрифуновиќ – Србија за стрипот СИТНИЦИ

Најдобар цртеж
Осман Хајдаревиќ БИХ за стрипот 4 ИСТРЕЛИ ЗА СЕМ КАРСОН

Специјална награда од организаторот:
Maria Jakaj , Albania
• Светлин Трендафилов Бугарија

Награди за соработка:
• Лесковачка школа стрипа СРБ
• ФАНТАСТ -уметничко студио  на Емилија и Стојче Тоциновски, Скопје
• проф Шпенд Бенгу( Албанија)

Според Томе Трајков, заради ситуацијата со КОВИД 19 намален е бројот на пријавени стрипови од странство, освен од Балканските земји. Од нив посебно го подвлекуваме бројот на пријавени автори од соседна Албанија – (9 - девет) Стрип центарот на Македонија ја продолжува својата улога на организација - ментор, во интерес на развојот на 9та уметност на Балканот.

Но, мораме исто така да подвлечеме дека за прв пат досега, бројот на пријавени стрип автори од Македонија е поголем  од бројот на автори од другите земји. Имено од вкупно пријавено 176 автори 106 се од РС Македонија. Постигнат е и квантитет и квалитет, македонската стрип сцена има солидна кадровска перспектива, потребна е финансиска поткрепа за  натамошни активности: стрип школи, изданија, изложби, фестивали, мегународна размена и тн

Objavljeno: 01.10.2020.
Stripburger news...      Press: Stripburger
  ...Stripburger na Tinti in Kociper v Mariboru!

STRIPBURGER NA TINTI 2020

Festival stripa TINTA 2020 | www.tinta.si
7.–11. oktober 2020, Ljubljana & spremljevalni program v Kopru in Mariboru

Med 7. in 11. oktobrom se v Ljubljani odvija festival stripa Tinta, ki združuje stripovske navdušence, širi obzorja stripovske ustvarjalnosti ter skuša približati strip prav vsem in vsakomur. Tudi Stripburger bo prispeval k pestremu festivalskemu in obfestivalskemu dogajanju - tokrat osrednji poudarek namenjamo predstavitvam del domačih striparjev in stripark.



V četrtek, 8. oktobra, v Galeriji Vodnikove domačije otvarjamo skupinsko razstavo, ki vabi v pisani in kratkočasni svet ljudskih pravljic in basni v stripu, s katerimi zadnja leta naši avtorji in avtorice redno razveseljujejo predvsem najmlajše. Na razstavi se bodo stripom Kaje Avberšek, Mihe Hančiča, Tanje Komadine, Davida Krančana, Mateja Lavrenčiča in Andreja Štularja pridružile še tri čisto sveže »ta ljudske v stripu«, ki so jih upodobili Gašper Rus, Igor Šinkovec in Maja Kastelic, videti pa bo mogoče tudi izsek iz opusa klasika slovenske otroške in mladinske literature Matjaža Schmidta. Ob razstavi se bo na Vodnikovi domačiji odvil še nedeljski pripovedovalski dogodek ter delavnice za otroke.
V soboto, 10. oktobra, vabimo vse stripa željne v Kino Šiška na stripovski sejem ter k obisku naše stojnice, polne knjižnih poslastic. V sklopu sejma se bo odvil tudi pogovor z Majo Kastelic, Gašperjem Rusom in Igorjem Šinkovcem o ustripljanju slovenskih ljudskih pravljic.
Spremljevalni program festivala prinaša tudi samostojni razstavi dveh naših prekaljenih stripovskih mojstrov: Marko Kociper se bo 2. oktobra predstavil v mariborski Galeriji K18, David Krančan pa 16. oktobra koprski Galeriji Meduza.

Več informacij o vseh prihajajočih jesenskih stripovskih dogodkih najdete v nadaljevanju, na naši spletni strani ter na spletni strani festivala stripa Tinta.

Se vidimo na Tinti!

URNIK DOGODKOV V SKLOPU FESTIVALA STRIPA TINTA 2020:

petek, 2. 10. 2020, ob 19.00 (do 6. 11.) // Galerija K18, Maribor
MARKO KOCIPER: JAZBEC IN TRETJI SVET. Vsi združeni, vsi okuženi. Ni predaje.
pregledna stripovska razstava

četrtek, 8. 10. 2020, ob 18.30  (do 15. 11.) // Galerija Vodnikove domačije
TA LJUDSKE V STRIPU IN ENA SCHMIDTOVA
skupinska stripovska razstava
SODELUJEJO: Kaja Avberšek, miha ha, Maja Kastelic, Tanja Komadina, David Krančan, Matej Lavrenčič, Gašper Rus, Igor Šinkovec, Matjaž Schmidt, Andrej Štular

sobota, 12. 10. 2020, 10.00−18.00 // Kino Šiška
STRIPOVSKI SEJEM
sejemska stojnica
17.15 – 18.00 / TA LJUDSKE V STRIPU  - pogovor
sodelujejo: Maja Kastelic, Gašper Rus, Igor Šinkovec, moderatorka: Ana Bogataj.

nedelja, 11. 10. 2020, ob 11.00 // Vodnikova domačija
STRIPOVSKE NEDELCE: TA LJUDSKE V STRIPU
pripovedovalski dogodek in delavnica za otroke (5+)
pripoveduje in muzicira: Srečko Meh, mentorica delavnice: Maja Kastelic
Obvezne predhodne prijave na: spela.frlic@divjamisel.org

petek, 16. 10. 2020, ob 19.00 (do 27. 11.) // Galerija Meduza, Koper
DAVID KRANČAN: DEVETA BRIGA
stripovska razstava

sobota, 24. 10. 2020, 10.00−15.00 // Vodnikova domačija
ŽIVALSKI STRIPI
stripovska delavnica (9+)
mentorja: Andrej Štular in Gašper Rus
Obvezne predhodne prijave na: core@mail.ljudmila.org ali 031 401 556

nedelja, 8. 11. 2020, 11.00−14.00 // Vodnikova domačija
NEDELCE: POSTAVLJANKA z Andrejem Štularjem
ogled razstave in delavnica za otroke (5+)
Obvezne predhodne prijave na: core@mail.ljudmila.org ali 031 401 556

Produkcija: Stripburger/ Forum Ljubljana; koprodukcija: Divja misel/Vodnikova domačija, Obalne galerije Piran, Pekarna Magdalenske mreže, Kino Šiška.
Program Foruma Ljubljana sofinancirajo MOL- Oddelek za kulturo, Ministrstvo za kulturo in Javna agencija za knjigo RS.

Marko Kociper: Jazbec in tretji svet. Vsi združeni, vsi okuženi. Ni predaje.
pregledna stripovska razstava

Galerija K18, Maribor

ODPRTJE: petek, 2. oktober 2020, ob 19.00 // do 6. 11.

Pod nadvse aktualnim naslovom se skriva pregledna razstava o stripovskem liku Jazbecu izredno samosvojega stripovskega avtorja Marka Kocipra, ki se v Mariboru v sklopu festivala Tinta predstavlja z jagodnim izborom dosedanjega dela na področju stripa in ilustracije. Za Kociprovo delo je ob prepoznavnem likovnem in tudi pripovednem slogu značilno tudi vešče prepletanje erotike in satire, ki jo avtor redno začinja z aktualnimi družbenopolitičnimi peripetijami in vsakovrstnimi pikrostmi. Njegova dela odlikujejo izvrstna risba v dinamičnem dialogu s tekstom, jasne in berljive strukture ter često angažirane zgodbe, vseskozi prežete s pronicljivim humorjem in grotesknimi elementi. V mariborski galeriji bodo na ogled originalne risbe iz do sedaj izdanih albumov o Jazbecu, ob tem pa se obeta še vrsta drugih del, od plakatov do ilustracij. Neustrašne peripetije znamenitega junaka Jazbeca Kociper popisuje že v drugi stripovski trilogiji, klasično postavitev pa bo obogatilo več kiparskih oziroma ambientalnih intervencij, ki sta jih po Kociprovih motivih ustvarila Rok Mohar in Marko A. Kovačič. Ob odprtju razstave bo obiskovalce s svojim nastopom počastil tudi dr. Skavčenko, veliki poznavalec Jazbečevega življenja in dela.

Marko Kociper (1969) je na stripovsko sceno vstopil sredi 90. let, ko je kot samouk hitro pritegnil pozornost s svojo risarsko bravuroznostjo. Izdal je več stripovskih albumov, svoja dela pa objavil v številnih publikacijah (Stripburger, Apokalipsa, Mladina, Literatura ...); med leti 2005 in 2012 je stripe tedensko objavljal tudi v reviji Polet. Za svoje delo je prejel delovno štipendijo ZDSLU. Njegova dela so bila razstavljena na številnih stripovskih festivalih in drugih kulturnih prizoriščih.

Odpiralni čas galerije:pon.−pet.: 14.00−18.00

Koprodukcija: Pekarna Magdalenske mreže.


Ta ljudske v stripu in ena Schmidtova
stripovska razstava

Galerija Vodnikove domačije, Ljubljana

ODPRTJE: četrtek, 8. oktober 2020, ob 18.30 // do 15. 11.

Skupinska razstava v sklopu ljubljanskega festivala TINTA se posveča sodobni slovenski stripovski produkciji večinoma namenjeni otroški publiki, ki črpa iz bogate zakladnice ljudskega slovstva. Na razstavi si bo tako moč ogledati originalna dela deveterice stripovskih ustvarjalk oziroma ustvarjalcev, katerih stripi po motivih ljudskih pravljic in basni so v knjižni obliki izšli pod okriljem Stripburgerja. V njih srečamo priljubljene pravljične junake, kot so prebrisane zverinice iz Rezije, pa lačni medved iz zasnežene pokrajine nekje daleč na ruskem vzhodu ter pijani zajec ne manjkajo pa tudi afriške zveri, kot sta namrgodeni  lev in prevzetna opica …. Na razstavi bodo predstavljene tudi tri novoizdane knjižice iz zbirke Ta ljudske v stripu avtorjev Gašperja Rusa, Maje Kastelic in Igorja Šinkovca. Izbor nadgrajuje še opus klasika slovenske otroške in mladinske literature Matjaža Schmidta, ki je v formo stripa priredil vrsto slovenskih pravljic, ki so izhajale v reviji Ciciban in si nato v knjižni obliki prislužile tudi nagrado izvirna slovenska slikanica 2010.
Rdeča nit razstave so tako stripovske reinterpretacije ljudskega slovstva: avtorji so literarne predloge posodobili in jih marsikdaj tudi vsebinsko prilagodili aktualnemu trenutku, da bi jih ciljni publiki približali na nov, izviren in svež način. Predstavljena dela, ki jih odlikuje izjemno širok razpon avtorskih poetik, se klanjajo ljudskemu pripovedništvu, hkrati pa predočajo svoboden in subjektiven pogled na izvirna dela, s tem pa tudi na sodobni svet. Razstavo dopolnjujejo poslikave in postavljanka Andreja Štularja ter skulptura stripovskih junakov, ki sta jo po stripu Gašperja Rusa ustvarila Rok Mohar in Marko A. Kovačič.

SODELUJOČI: Kaja Avberšek, miha ha, Maja Kastelic, Tanja Komadina, David Krančan, Matej Lavrenčič, Gašper Rus, Igor Šinkovec, Matjaž Schmidt, Andrej Štular

Odpiralni čas galerije: tor.–pet.: 10.00–18.00; sob. & ned.: 10.00–14.00.


SPREMLJEVALNI PROGRAM OB RAZSTAVI TA LJUDSKE V STRIPU IN ENA SCHMIDTOVA

Ta ljudske v stripu // Nedelce
pripovedovalski dogodek in delavnica za otroke (5+)

Vodnikova domačija, Ljubljana

nedelja, 11. oktober. 2020, ob 11.00
Poznate zgodbo o pridnih mravljicah in murnu muzikantu? Kaj pa tisto o namrgodenem levu in vohljajočih psih? Na nedeljskem pripovedovalskem dogodku na Vodnikovi domačiji, kjer bo v vlogi pripovedovalca in muzikanta nastopil Srečko Meh, bo mogoče slišati, kako ustripljene zimzelene slovenske ljudske pravljice in basni, ki so v knjižni obliki izšle pri Stripburgerju, zvenijo na odru. Sledila bo delavnica pod mentorstvom ilustratorke in stripavtorice Maje Kastelic, na kateri si bodo otroci izmislili svojo zgodbo s priljubljenimipravljičnimi junaki in jo pretvorili v kratek strip.
Obvezne prijave: spela.frlic@divjamisel.org


ŽIVALSKI STRIPI
stripovska delavnica (9+)

mentorja: Andrej Štular in Gašper Rus

Vodnikova domačija, Ljubljana
sobota, 24. 10. 2020, 10.00−15.00

Enodnevna stripovska delavnica, ki jo bosta vodila prekaljena striparja Andrej Štular in Gašper Rus, je namenjena mlajšim ustvarjalcem (od 9. leta dalje) in nudi osnovni vpogled v stripovsko ustvarjalnost. Kot navdih za stripovsko ustvarjanje bodo tokrat služile basni in pripovedi iz bogate zakladnice slovenskega ljudskega slovstva, v katerih nastopajo različne domače in divje živali, ki pa znajo govoriti, posnemajo in prevzemajo tako navade kot slabosti ljudi in nam tako na duhovit način sporočajo življenjske modrosti in nasvete.

Delavnica bo sestavljena iz dveh delov: v prvem se bodo udeleženci spoznali z delovnim procesom, ki ga izdelava stripa zahteva, s posebnim poudarkom na pripravi stripovskega scenarija po že obstoječi literarni predlogi, vizualizaciji likov in kadriranju pripovedi, v drugem pa se bodo posvetili snovanju in izdelavi lastnega stripa po izbrani živalski zgodbi.
Brezplačna delavnica je namenjena mladim od 9. leta starosti dalje.
Število mest je omejeno. Prijave in informacije: core@mail.ljudmila.org ali 031 401 556

Delavnica Živalski stripi je tudi del programa Pripovedovalskega festivala.


POSTAVLJANKA // NEDELCE
ogled razstave in delavnica za otroke (5+)

Vodnikova domačija, Ljubljana
nedelja, 8. november 2020, 11.00−14.00

Razstava Ta ljudske v stripu in ena Schmidtova v Galeriji Vodnikove domačije vabi v pisani in kratkočasni svet ljudskih pravljic in basni v stripu. Vsestranski likovni ustvarjalec Andrej Štular je v strip prelevil rezijansko zgodbo Bežimo, svet se podira ter rusko pripovedko Medved ter jima nadel svežo in nadvse domišljeno likovno podobo. Namesto risbe je uporabil tehniki kolaža in asembaža ter pravljične junake in pokrajine ustvaril iz različnih zavrženih in najdenih predmetov - kamnov, lesa, gumbov, črepinj, zarjavelih koščkov železa in še mnogočesa zanimivega, kar mu je prišlo pod roke.

Uvodnemu ogledu razstave ter predstavitvi avtorjevih ustvarjalnih postopkov bo sledila delavnica, na kateri bodo otroci iz vsakdanjih, najdenih in naključnih predmetov izdelali nove podobe, sestavili svoje junake in z njimi oblikovali zgodbe ter na ta način »brezvrednim« predmetom dali novo funkcijo in vrednost. Poiščite kakšne doma ali v okolici in jih prinesite s seboj.

Brezplačna delavnica je namenjena starejšim od 5 let. Prijave in informacije: core@mail.ljudmila.org ali 031 401 556

Koprodukcija vseh dogodkov na Vodnikovi domačiji: Divja misel.


David Krančan: Deveta briga
stripovska razstava

Galerija Meduza, Koper

ODPRTJE: petek, 16. oktober 2020, ob 19.00 // do 27. 11.

V koprski galeriji Meduza, kjer se s samostojno razstavo vsako jesen predstavlja izbrani Stripburgerjev avtor, bo tokrat v gosteh stripar ter ilustrator David Krančan. Krančan se je s svojimi stripovskimi deli ter ilustracijami v zadnjem obdobju uveljavil kot eden prodornejših stripovskih ustvarjalcev pri nas, o čemer pričajo tako izjemno afirmativne kritike kot tudi nagrade oziroma nominacije, ki jih je prejel za svoje delo. Za avtorjevo delo je značilno mojstrsko preigravanje različnih slogov, ki jih Krančan prilagaja vsebini oziroma ciljni publiki. Njegovo delo, naj si gre za klasičen strip ali za ilustracijo, zaznamujejo izredno dovršena risba in vznemirljiva dramaturgija, predvsem pa domišljena in živahna likovna imaginacija.

Glavnina postavitve bo namenjena risbam iz dveh nagrajenih stripovskih albumov, izdanih pri Stripburgerju: to sta Grdina (2014) in Pijani zajec (2015). Ob tem se Krančan predstavlja tudi s serijo t.i. raziskovalnih kratkih stripov, ki se posvečajo stripu kot takemu, videti pa bo moč še vrsto risb, ilustracij in tudi grafik. Razstavo dopolnjuje tudi nekaj stripov, ki jih je avtor ustvaril v zadnjih letih za različne izobraževalne in promocijske namene.

David Krančan (1984, Ljubljana) je diplomiral iz stripa pri prof. Milanu Eriču na ALUO v Ljubljani. Po enoletnem študijskem izpopolnjevanju v Pragi se je leta 2009 vrnil v Slovenijo. Je dolgoleten član uredništva revije Stripburger. Od leta 2011 med drugim ilustrira naslovnice Dnevnikovega Objektiva. Razstavljal je v pomembnejših slovenskih in nekaterih evropskih galerijah in za svoje delo prejel več nagrad. Krančan je tako v teoriji kot v praksi raziskovalec razsežnosti stripa kot likovnega izraza. Njegove pripovedi, ki so pogosto brez besed, v likovni podobi skrivajo pripovedne ključe.

Odpiralni čas: pon.–pet.: 10.00–15.00. Razstava bo na ogled do 27. 11 2020.

Koprodukcija: Obalne galerije.


Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

Objavljeno: 01.10.2020.
Jules,...      Autor: Veljko Krulčić
  ...bilješka povodom 92. Rođendana.

Najstariji živući "klasik" hrvatskog i jugoslavenskog stripa Julio Radilović, svima znani JULES je 25. rujna 2020. – istog dana kada je otvoren „pandemijski“ 23. Zagreb Comic Com – napunio 92 godinu života.

G. Julio Radilović umjetnik je stripa s velikim „s“, sa zasluženim mjestom i u najselektivnijim enciklopedijama i povijestima evropskog, pa i svjetskog klasičnog stripa druge polovice XX stoljeća.

Najveći dio njegova stvaralaštva dostupan je u knjigama i strip-albumima, često se reprizira u "Strip reviji Večernjeg lista" (čiji je član redakcije). Međutim, zasebnih knjiga, detaljnjijih kunst-historičarskih studija, monografija.. koje bi Radiloviću u cjelosti bile posvećene (još uvijek) nažalost – nema!

U predstavljanju njegova stvaralaštva najdalje je dosad otišao Vjekoslav Đaniš koji je Julesu posvetio cijeli broj „Kvadrata“, specijaliziranog stručnog časopisa kojeg eto već skoro puna tri desetljeća uspješno uređuje.

Veljko Krulčić govori na otvaranju retrospektivne izložbe Julesa Radilovića na vinkovačkom salonu 1984. godine (u sredini Milan Obajdin)

Za ponadati se je da će Julesova karijera, koja nije prošla bez stanovite „kontraverznosti“ i njegov opus u godinama i desetljećima koja su pred nama ipak postati predmeti interesa studenata u diplomskim radnjama, seminarima na likovnim i medijskim akademijama, ali i u zasebnim izdanjima.
Podsjetimo se. U svijet stripa Radilović je ušao 1953. (kao 25-godišnjak) kada je nakon Neugebauera, Maurovića i Marksa nastavio crtati strip „Neznanac“ u „Horizontovom zabavniku“, da bi u svojoj punini startao ujesen 1956. godine. U međuvremenu je bez prava potpisa jedno vrijeme surađivao s njemačkim izdavačem Rolfom Kaukom, za kojeg je crtao licencne likove i stripove, što mu je u svakom slučaju bila dobra "škola".

Te 1956. je na stranicama omladinskog tjednika „Plavi vjesnik“ (urednik je bio Mladen Bjažić) u razmaku od tjedan dana startao s dva stripa, koji su pretvoreni u višegodišnje serijale, „Izviđačke pustolovine“ i „Kroz minula stoljeća“ (ovaj potonji će steći kultni status). Scenarist obaju stripova, prvi je bio u karikaturalno maniri, drugi – punokrvni realistički, bio je Zvonimir Furtinger, s kojim će s pauzama surađivati skoro do njegove smrti.

Sve ostalo je, kako se kaže, povijest...

U narednih 35 godina slijedili su stripovi, poput „Kapetana Lešija“, „Baće izviđača“, „Din Kola“, „Herlocka Sholmesa“, „Diverzanata“, „Jaimie McPheetersa“, dugotrajnog serijala „Partizani“ (crtan za nizozemskog naručitelja) i drugih, s kojima su ispisane neke od najsjajnijih stranica stripa s ovih prostora, stripova koji su objavljivani na više stranih jezika, čak i preko oceana... i koji su postali dio mitologije naše pop kulture u razdoblju svoga nastanka.

Scenarije su mu, uz Furtača,  još pisali Žika Mitrović (poznatiji kao filmski redatelj), Marcel Čukli, Norbert Neugebauer, Đorđe Lebović (dramski, televizijski i filmski pisac), Ervin Rustemagić, Krešimir Zimonić...

G. Julio Radilović višestruki je dobitnik nagrada i priznanja. Prvu od tih nagrada dobio je 1984. u Vinkovcima na prvom Salonu jugoslavenskog stripa (Gran prix za životno djelo), a zasad posljednja mu je nagrada  „Andrija Maurović“ – isto za životno djelo na području hrvatskog stripa 2010. od strane udruge „Art 9“.

Istinska je šteta što je Radilović svoju karijeru de facto završio u svojim ranim šezdesetim godinama, vrlo brzo nakon što je i službeno dobio status “umirovljenika” - jer je još puno toga mogao dati stripu. Kako na našim, tako i na širim europskim obzorima.

Strip zagonetke, u jednoj pasici, koje je po scenariju Borisa Nazanskog objavljivao od 1993. do 2001. u zagonetačkoj reviji „Kvizorami“, ipak se ne mogu “mjeriti” s dotadašnjim radovima.

Naravno, i društvene okolnosti s početka 90-ih godina, prije svega mislim na osamostaljenje Hrvatske i ratna zbivanja, zbog čega je tržište postalo „suženo“ (skoro pet puta smanjeno), nisu mu nažalost išle na ruku, ali...

Inače, Julija i njegovu suprugu Zdenku Radilović upoznao sam u njihovom stanu na prvom katu  Petrinjske ulice br. 85, u neposrednoj blizini zagrebačkog željezničkog kolodvora,  na prvi dan jeseni 1982. Dva dana nakon što sam završio sa služenjem vojnog roka u Subotici, a dva tjedna prije početka brucoške godine na fakultetu.

Nakon Andrije Maurovića i Ivice Bednjanca (koje sam upoznao u gimnazijskim danima), JULES RADILOVIĆ je bio treći stripaš s kojim sam došao u priliku da se rukujem... i da se s „ushitom“ i „strašću“ stripofila podružim.

Prvi susret s njegovim stripovima imao sam u starom „Strip artu“, zatim u „Ekstra stripu“ i „Eks almanahu“, pa u obnovljenom „Strip artu“, „Yu stripu“... Znao sam ga i po životopisima poznatih ličnosti u formi stripa iz „enciklopedijske“ revije „Sve oko nas“...

Te 1982. - kada smo se upoznali - stripove mu je objavljivala i „Nedeljna Dalmacija“...

Nenajavljeno sam u prijepodnevnim satima tog 23. rujna pokucao na vrata obitelji Radilović, s zamolbom za razgovorom za beogradski list „Intervju“, kojeg sam dan prije dogovorio s urednikom Perom Zlatarom.

Uprkos nenajavljenosti i što sam ga prekinuo u crtanju ("Partizana"), tada smo popili „kavu“.

Intervju smo napravili istog dana u popodnevnim satima („nakon ručka i kratkog Julesovog odmora“, kako je gdja Zdenka rekla), zatraženih sat vremena se pretvorilo u pet-šest sati...

Razgovor s magnetofonske vrpce skidao sam puna dva dana. Dobro, nisam baš bio iskusan, ali...

Veljko Krulčić s klasicima stripa Julesom Radilovićem i Borivojem Dovnikovićem na jednoj strip-tribini u Zagrebu

Zanimljivog materijala je bilo toliko puno i „isključivo“ je bio vezan za problematiku stripa, da sam Zlataru objasnio da u njemu nažalost nema „štofa“ za „atraktivnošću“ (kakva je bila uobičajena za „Intervju“), pa smo se oboje složili da je takav  razgovor zapravo primjereniji nekom listu koji se bavi kulturom i umjetnošću. To je bilo „Oko“. Nazvao sam Josipa Brkića, urednika tog dvotjednika i predložio mu intervju s Radilovićem.

Sjećam se, Brkić je bio malo „sumnjičav“ u telefonskom razgovoru, interesirao se za mene, ono tko sam, što sam, koliko imam godina (nisam bio navršio dvadesetu). Samog strip-umjetnika nije, naravno, dovodio u pitanje. Rekao je da pošaljem intervju, pa da će vidjeti?!
Imao sam skinutog razgovora za cca četrdesetak kartica, skratio sam ga na 20-ak kartica. Odnio sam ga u redakciju „Oka“ 16. listopada, a već u slijedećem broju „Oka“ (s datumom 28. listopada) isti je i – izišao. Čak na stranicu i po „Oka“ velikog formata. Brkić mi je kazao kako su ga nažalost morali „malo skratiti“.

Objavljen je pod naslovom „Partizani u Europi“.

Teme intervjua bile su Radilovićeva izložba u Splitu, društveni i kulturni status stripa, počeci rada na stripu, pregled njegove karijere, kako nastaju njegove strip-table, studioznost u crtanju, aktualna situacija u jugoslavenskom strip-izdavaštvu, njegov odnos prema „Novom kvadratu“, plasman njegovih stripova u inozemstvo, uspjeh kojeg je vani postigla serija „Partizani“.

Otuda i naslov.

Usput rečeno, intervju je najavljen i na naslovnoj strani „Oka“!

Ispalo je da je to zapravo bio prvi „veliki“ intervju za novine kojeg je Jules Radilović uopće dao, ako izuzmemo razgovor objavljen u specijaliziranom mjesečniku „Yu strip“.

Na objavljeni intervju su se na svoj način osvrnuli tjednici „Danas“ i „Studio“ (pod naslovom „Čistači cipela i intelektualci“), što me je iznenadilo, ali naravno da mi je bilo drago – pogotovo što sam bio na samom početku svoje novinarske suradnje s zagrebačkim tiskom.

Nakon toga u više navrata surađivao sam s g. Radilovićem.

Među svemu ostalome, organizirao sam njegove izložbe u Rijeci (to mu je bila druga samostalna izložba u životu, nakon splitske), Pazinu, Grožnjanu... Trudio sam se da svaka od izložbi bude drugačija od prethodne, s time da se grožnjanska izložba u ljeto 1988. (u istarskom gradiću gdje je Radilović zajedno s Radovanom Devlićem vodio „ljetnu školu stripa“, čiji sam bio inicijator) zvala „Jules: od skice do gotovog stripa“.

Napomena: „dobri duh“ svih navedenih izložbi bila je Zdenka Radilović!

Jules je, uz Dragu Auguština, govorio na mojoj prvoj tematskoj izložbi na temu stripa koju sam kao kustos postavio – „Zagrebački strip 1935. – 1941.“ u Galeriji Nova (u listopadu 1985.).

Julesa smo, kolega Darko Glavan i ja, pozvali da govori na otvaranju izložbe „Strip u Hrvatskoj 1867. – 1985.“ u Muzejskom prostoru u Zagrebu (siječanj 1986.).

Za tematski broj časopisa „Istra“ posvećen stripu (čiji sam bio urednik, izdavača "Istarske naklade" iz Pule) na moj prijedlog Julio Radilović je napisao zanimljivi kasnije vise puta citirani tekst „Svi moji likovi“.

O njemu sam pak napisao brojne tekstove, različitog obima i tema, koji su izašli u „Našem stripu“, „Vjesniku“, „Novom listu“, „Smibu“, „ITD-u“, „Stripoteci“, „Studiju“, „Glasniku“, „Večernjem listu“, „Hrvatskom vojniku“, „Vijencu“ i drugim listovima. Za onoga tko bi se prihvatio rada na Radilovićevoj monografiji bez lažne skromnosti mislim da bi mu ti tekstovi mogli predstavljati "solidno polazište", u svakom slučaju radi se o dokumentima  vremena i jedne karijere...

Objavljeno: 29.09.2020.
Nova Libellusova izdanja...     Press: Libellus
  ...sedma ovogodišnja tura uskoro u prodaji - www.libellus.hr!

Tex 112 - “RATNIČKA ČAST”

Izdanje kojim ćemo otvoriti službene najave za našu sedmu ovogodišnju turu koja bi uskoro trebala biti vani nosi naslov “RATNIČKA ČAST” i riječ je o 112. knjizi redovne biblioteke Texa Willera!

Scenarij za ovu napetu priču na 228 stranica napisao je prekaljeni Pasquale Ruju, autor crteža je legendarni Giovanni Ticci, a naslovnice kao i uvijek potpisuje genijalni Claudio Villa. U Italiji je “Ratnička čast” izvorno objavljena u brojevima 666 i 667 redovnog serijala koji su izašli u travnju i svibnju 2016. godine, a što se same radnje tiče, Texa, Carsona, Kita i Tigera ovog puta čeka napeta pustolovina u kojoj će važnu ulogu imati Texov prijatelj, poglavica Vrana Dugo Koplje...

Na kraju još samo informacija da će regularna cijena Texove 112. knjige biti 185 kuna, dok će ona posebna, tijekom prva dva mjeseca, iznositi 148 kn.

MISTER NO - NOVE PUSTOLOVINE 6: “Duga noć”

Šesta, predzadnja knjiga NOVIH PUSTOLOVINA legendarnog Mister Noa drugo je izdanje u sedmoj našoj ovogodišnjoj turi koja će se uskoro naći u prodaji!

Za sve one koji još uvijek nisu upoznati o čemu je riječ u “novim pustolovinama” samo kratka informacija da je u srpnju prošle godine - nakon gotovo 13 godina od izlaska zadnjega, 379. broja redovnog serijala Mister Noa koji je označio kraj završne četrnaestodijelne sage koju je napisao Sergio Bonelli alias Guido Nolitta - SBE krenuo s novim pilotovim pričama, no ne radi se o kronološkom nastavku na broj 379, već je riječ o dosad neispričanim pustolovinama koje su vremenski smještene u vrijeme trajanja redovnog serijala, prije završne Nolittine sage (a razlog za to je odluka da se ne mijenja kraj koji je osmislio kreator lika te će on kao takav ujedno i ostati).

Scenaristi koji stoje iza cijeloga ovog projekta naši su stari prijatelji, sjajni Michele Masiero i Luigi Mignacco, a slijede podaci o epizodama 11 i 12 koje vas čekaju u 6. knjizi i koje su izvorno u Italiji objavljene u svibnju i lipnju ove godine:
“Duga noć” (Luigi Mignacco / Roberto Diso)
“Sablasni cangaceiro” (Luigi Mignacco / Massimo Cipriani & Marco Foderà)

Što se radnje tiče, u “Dugoj noći” privest ćemo kraju pustolovinu s Lolom Kirkland i zastrašujućom “Sjenom koja ubija”, a potom nas čeka jednodijelna priča o “Sablasnom cangaceiru”...

Redovna cijena šeste knjige Mister Noovih NOVIH PUSTOLOVINA bit će 185 kn, a tijekom prva dva mjeseca moći ćete je kupiti za promotivnih 148 HRK.

Dylan Dog kolor biblioteka 27

27. knjiga Dylanove kolor biblioteke treći je naslov koji službeno najavljujemo iz naše sedme ovogodišnje ture koja bi uskoro trebala ugledati svjetlo dana, a priča koja vas čeka u njoj nosi naslov “BESKRAJNO ZLO”!

Inače, riječ je o djelu koje u cijelosti potpisuje iskusni Carlo Ambrosini (osim boje za koju je zaslužna Francesca Zamborlini), a u Italiji je izvorno objavljeno u studenome 2018. godine.

Na kraju još samo podatak da će redovna cijena “Beskrajnog zla” biti 150 kuna, dok će ona posebna tijekom prva dva mjeseca iznositi 120 kn.

Agencija Alfa 20

Agencija Alfa 20 četvrto je izdanje u našoj novoj turi koja će uskoro biti vani, a epizode koje vas čekaju u njoj su:
“HIDRA” (Stefano Piani / Andrea Bormida)
DRAMA NA PUČINI (Stefano Piani / Mario Rossi)
PRIJATELJICA U NEVOLJI (Bepi Vigna / Antonio Fara)

Što se samih priča tiče, u “Hidri” vas na 189 stranica očekuje uzbudljiva pustolovina u luksuznome istoimenom nasilju s Nathanom i Brankom u glavnim ulogama, a isti dvojac istraživat će i - ovog puta na 95 stranica - jedan napeti slučaj bijega na pučini. U zadnjoj, kratkoj priči na 30 stranica, May će se odazvati pozivu u pomoć stare prijateljice Marion Gilmore, a izvorno u Italiji ovo izdanje objavljeno je u lipnju 2009. godine s naslovnicom koju potpisuje čudesni Roberto De Angelis.

Na kraju još samo informacija da će redovna cijena AA 20 biti 175 kuna, dok će ona posebna tijekom prva dva mjeseca iznositi 140 kn.

Zagor 76

Peta knjiga iz naše sedme ovogodišnje ture koja će se uskoro naći u prodaji nosi naslov “JEDNOOKI JACK” i riječ je o 76. knjizi Zagorova redovnog serijala!

U njoj ćemo prvo vidjeti rasplet pustolovine s Jednookim Jackom, a potom slijedi napeta priča o tajanstvenim ubojstvima u Darkwoodu u kojoj ćemo ponovno vidjeti Tawara i njegove Tunicane te novog poglavicu plemena - Shenankara!

Popis epizoda koje vas čekaju u ovoj knjizi (riječ je o izvornim brojevima 214, 215 i 216 koji su u Italiji premijerno objavljeni u razdoblju između svibnja i srpnja 1983. godine) te njihovih autora je sljedeći:
Utvrda prokletih (Marcello Toninelli / Gallieno Ferri)
Ubojica iz Darkwooda (Marcello Toninelli / Franco Donatelli)
Potopljeno selo (Marcello Toninelli / Franco Donatelli)

Na kraju još samo podatak da će redovna cijena Zagorove 76. knjige biti uobičajenih 215 kuna, a tijekom prva dva mjeseca moći ćete je kupiti za promotivnih 172 HRK.

Zagor 77

U paru sa 76. knjigom redovnog serijala, u našoj sedmoj ovogodišnjoj turi koja će se uskoro naći u prodaji stiže i 77. knjiga Gospodara Darkwooda, a naslov joj je “RANDAL MUTANT”!

Što se same radnje tiče, na samom početku vidjet ćemo završnicu pustolovine s Tunicanima koja je započela u prošloj knjizi, potom nam slijedi premijerno pojavljivanje legendarnog Colina “Skulla” Randala, a na samom kraju očekuje nas i povratak simpatičnog Satka, tj. Crvene Strijele...

Popis epizoda koje vas čekaju u ovoj knjizi (riječ je o izvornim brojevima 217, 218 i 219 koji su u Italiji premijerno objavljeni u razdoblju između kolovoza i listopada 1983. godine) te njihovih autora je sljedeći:
Randal mutant (Marcello Toninelli / Franco Donatelli & Franco Bignotti)
Velika pljačka (Marcello Toninelli / Franco Bignotti)
Zlatna udica (Marcello Toninelli / Franco Bignotti & Franco Donatelli)

Na kraju još samo podatak da će redovna cijena Zagorove 77. knjige biti uobičajenih 215 kuna, a tijekom prva dva mjeseca moći ćete je kupiti za promotivnih 172 HRK.

MARTIN MYSTÈRE KOLOR BIBLIOTEKA 1 (druga sezona)

Nakon premijerne sezone novih kolornih pustolovina Martina Mystèrea koje su u Italiji objavljene u razdoblju od studenoga 2016. do listopada 2017. (a koje smo mi u cijelosti objavili između svibnja 2017. i siječnja 2018.), u listopadu 2019. Sergio Bonelli Editore započeo je s objavljivanjem druge sezone (ovdje namjerno ne računamo “ashcan” verziju prvog broja koja je objavljena za Luccu 2018.) koju je priveo kraju 7. brojem u travnju ove godine.

Nakon sjajne prve sezone koja je polučila ogroman uspjeh (a koja po riječima samog Alfreda Castellija nije ni remake, ni reboot a niti prequel, već se radi o projektu koji bi trebao dati odgovor kako bi to izgledao Martin Mystère da se danas premijerno pojavio na tržištu a ne daleke 1982. godine), svi čitatelji koji su je pročitali s iznenađenjem će otkriti da se u ovoj drugoj sezoni čini kao da se sve vratilo u normalu (u okvirima onoga što je moguće za Detektiva Nemogućega, naravno) jer cijeli “alternativni univerzum” u koji su bile smještene prve “pustolovine u boji” prividno je nestao! Naime, Martin živi u Washington mewsu s Dianom i Javom te ponovno proživljava neke važne pothvate iz “klasične” biblioteke, ali kao što ćete ubrzo imati priliku vidjeti, nije riječ o nekakvoj običnoj, nagloj promjeni smjera jer narativni slijed ovoga drugog serijala u boji ponovno će se ispreplesti s onim prvim i mnoge zagonetke nakon mysterioznog “razdvajanja” bit će riješene.

Inače, dobri stari Alfredo u ovom se projektu pojavljuje isključivo kao supervizor i - naravno - autor izvornih ideja, a prava odgovorna osoba cijele ove operacije je Giovanni Gualdoni s kojim su surađivali Enrico Lotti i brojni scenaristi koji su se ponovno zajednički potpisivali kao Mysterijanci. Naravno, opet kao i u premijernoj sezoni, crtač naslovnica je i dalje naš dragi Lucio Filippucci.

Za razliku od prve sezone u kojoj je bilo 12 epizoda, u drugoj ih je samo 7, a mi smo ih raspodijelili u dvije knjige i to tako da će u prvoj biti tri, a u drugoj četiri priče (jer prva ima 16 stranica više od ostalih, tj. 80 umjesto standardnih 64), a naklada je 300 primjeraka.

Dakle, tri cjelovite epizode koje vas čekaju u prvoj knjizi su:
- “POVRATAK KORIJENIMA” (scenarij: Mysterijanci / crtež: Giulio Giordano, Salvatore Cuffari, Giancarlo Alessandrini, Fabio Piacentini, Sauro Quaglia, Luca Maresca & Alfredo Orlandi / kolor: Daniele Rudoni)
- “RAT U PRAPOVIJESTI” (scenarij: Mysterijanci / crtež: Giulio Giordano & Salvatore Cuffari / kolor: Daniele Rudoni & Elisa Sguanci)
- “KRVAVOCRVENI NEW YORK” (scenarij: Mysterijanci / crtež: Sauro Quaglia / kolor: Daniele Rudoni & Alessandro Musumeci)

Na kraju još samo informacija da će regularna cijena prve knjige druge sezone Martinove kolorne biblioteke biti 230 kuna, a tijekom prva dva mjeseca promotivno ćete je moći kupiti za 184 kune.

MARTIN MYSTÈRE KOLOR BIBLIOTEKA 2 (druga sezona)

Prije samih detalja o završnoj, drugoj knjizi druge sezone Martinove kolorne biblioteke (kojom ćemo zatvoriti našu sedmu ovogodišnju turu), evo uvodnika koji smo napisali u najavi prve:

“Nakon premijerne sezone novih kolornih pustolovina Martina Mystèrea koje su u Italiji objavljene u razdoblju od studenoga 2016. do listopada 2017. (a koje smo mi u cijelosti objavili između svibnja 2017. i siječnja 2018.), u listopadu 2019. Sergio Bonelli Editore započeo je s objavljivanjem druge sezone (ovdje namjerno ne računamo “ashcan” verziju prvog broja koja je objavljena za Luccu 2018.) koju je priveo kraju 7. brojem u travnju ove godine.

Nakon sjajne prve sezone koja je polučila ogroman uspjeh (a koja po riječima samog Alfreda Castellija nije ni remake, ni reboot a niti prequel, već se radi o projektu koji bi trebao dati odgovor kako bi to izgledao Martin Mystère da se danas premijerno pojavio na tržištu a ne daleke 1982. godine), svi čitatelji koji su je pročitali s iznenađenjem će otkriti da se u ovoj drugoj sezoni čini kao da se sve vratilo u normalu (u okvirima onoga što je moguće za Detektiva Nemogućega, naravno) jer cijeli “alternativni univerzum” u koji su bile smještene prve “pustolovine u boji” prividno je nestao! Naime, Martin živi u Washington mewsu s Dianom i Javom te ponovno proživljava neke važne pothvate iz “klasične” biblioteke, ali kao što ćete ubrzo imati priliku vidjeti, nije riječ o nekakvoj običnoj, nagloj promjeni smjera jer narativni slijed ovoga drugog serijala u boji ponovno će se ispreplesti s onim prvim i mnoge zagonetke nakon mysterioznog “razdvajanja” bit će riješene.

Inače, dobri stari Alfredo u ovom se projektu pojavljuje isključivo kao supervizor i - naravno - autor izvornih ideja, a prava odgovorna osoba cijele ove operacije je Giovanni Gualdoni s kojim su surađivali Enrico Lotti i brojni scenaristi koji su se ponovno zajednički potpisivali kao Mysterijanci. Naravno, opet kao i u premijernoj sezoni, crtač naslovnica je i dalje naš dragi Lucio Filippucci.

Za razliku od prve sezone u kojoj je bilo 12 epizoda, u drugoj ih je samo 7, a mi smo ih raspodijelili u dvije knjige i to tako da će u prvoj biti tri, a u drugoj četiri priče (jer prva ima 16 stranica više od ostalih, tj. 80 umjesto standardnih 64), a naklada je 300 primjeraka.”

Dakle, četiri cjelovite epizode koje vas čekaju u drugoj knjizi kojom ćemo kompletirati drugu sezonu su:
- “VREMENSKI BRODOLOMAC” (scenarij: Mysterijanci / crtež: Vito Rallo / kolor: Daniele Rudoni & Alessandro Musumeci)
- “TAJNA MAMUTHONESA” (scenarij: Mysterijanci / crtež: Alfredo Orlandi / kolor: Daniele Rudoni & Francesca Tomaghelli)
- “FRANKENSTEIN 2020.” (scenarij: Mysterijanci / crtež: Rosario Raho / kolor: Daniele Rudoni & Alessandro Musumeci)
- “ČOVJEK KOJI JE UMRO DVAPUT” (scenarij: Mysterijanci / crtež: Fabio Piacentini / kolor: Daniele Rudoni & Elisa Sguanci)

Na kraju još samo informacija da će regularna cijena i druge knjige druge sezone Martinove kolorne biblioteke biti 230 kuna, a tijekom prva dva mjeseca promotivno ćete je moći kupiti za 184 kune.

Libellus
www.libellus.hr/
Objavljeno: 28.09.2020.
Humani strip...     Press: Branimir Bojić
  ...za Ivu Milenkovski!

Trenutno je u toku akcija prikupljanja sredstava za njenu operaciju u SAD. Njena bitka traje od kako se rodila, već punih 5 godina. Prvo da preživi meningitis koji je prvog dana dobila, potom da samostalno diše, jer je rođena sa nepunih 7 meseci. Onda se borila da pokreće ruke, pa noge, pa da sedi, da puzi, da stane na noge, i sada postoji šansa da može da hoda samostalno. Pokrenuli smo akciju kod fondacije Budi Human, jer je suma koja treba da se skupi za nas ogromna (73.000 evra).
(https://www.budihuman.rs/sr/korisnik/824/iva-milenkovski).

Moja supruga i ja smo aktivno uključeni u gotovo sve akcije vezane za Ivu, i pokušavali smo  da smislimo na koji način da još probamo da pomognemo, i tu sam negde odlučio da probam da napravim humanitarnu licitaciju moje kolekcije Bonelli stripova, koju sam pravio dugi niz godina. Uz pomoć Limunda i humorističke instagram stranice Neguj Mo Srbski Jezik, koja se bavi humanitarnim aukcijama za decu, postavio sam te stripove na aukciju. Akcija je odlično prošla, i što je meni bilo najvažnije, privukla pažnju stripofila i humanih ljudi, pa čak i pokojeg medija. Takođe je inspirisala druge ljude da svoje kolekcije stripova daju na aukciju za Ivu, i upravo smo uspešno završili četvrtu takvu aukciju, i nazvali je Humani Strip. (evo videa koji sam pravio za petu  licitaciju koja treba da krene za koji dan  - https://www.youtube.com/watch?v=u0IMy1XBawE ).

Glavna ideja iza toga je bila da se nekako dopre do širih masa, jer ove akcije žive od doprinosa humanih ljudi. Četvrtoj aukciji se pridružio i fenomenalni Bane Kerac, koji je donirao  nekoliko crtanih tabli koje je radio za Zagora, i koje takođe idu na aukciju. Pored njega tu je i predivni Dobrosav Bob Živković, a i drugi strip umetnici sa naših prostora koji su pristali da svoje radove poklone  za Ivin osmeh.

Pomenuo bih i  humane ljude iz izdavačkih kuća poput Komika, Fibre, Lokomotive, 300 Čuda, Čarobne Knjige i System Comicsa koji su se priključili i donirali stripove za ovu akciju.

Gospodin Sibin, koji se takođe priključio, je predložio da kontaktiram vas, pa sam stoga hteo da vas zamolim da, u skladu sa mogućnostima, doprinesete ovoj maloj akciji – tu mislim da povremeno izveštavanje o akcijama, i, ukoliko je to moguće, kontaktiranje strip umetnika da ukoliko mogu, učestvuju u ovoj akciji i tome slično.

Hvala vam puno na vremenu,

Svako dobro,

Branimir Bojić
Objavljeno: 27.09.2020.
Strip: Noćni sud (157)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 27.09.2020.
Strip: Cane (418)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 26.09.2020.
14. NS strip vikend...     Press: SKC NS
  ...Studentski kulturni centar Novi Sad!

Poštovani autori, lјubitelјi stripa, izdavači, promoteri, gosti...

14. NS strip vikend će se održati 3. i 4. oktobra u KS Eđšeg, Antona Čehova 4, Novi Sad. Nakon svih odlaganja i problema s terminima i prostorom, konačno možemo podeliti dobru vest!

Program i satnica Festivala:

Subota 3. oktobar 2020.
12.00
Berza stripa
13.00 Predstavlјanje prisutnih izdavača i striparnica
13.30 In memoriam – autori koji su nas napustili
14.00 Predstavlјanje Strip vesti i autorskog izdanja „Planeta strip“Zlatko Milenković
14.30 Predstavlјanje Zoran Pejić i Milan Jovanovićstrip iz Banje Luke
15.00 Predstavlјanje strip škola i radionica
15.30 Predstavlјanje izdanja „Forma B“Miša Mijatović i Želјko Pahek
16.00 Predstavlјanje časopisa „Stripolis“Branko Đukić
16.30 Predstavlјanje izdanja KC NišSrđan Savić i Zoran Nikolić
17.00 Predstavlјanje časopisa „Kultura“ – temat „Strip i identitet“, Zoran Stefanović
17.30 Predstavlјanje autora – Srbolјub Nikić
18.00 Predstavlјanje autora i izdanja – Boris Stanić
18.30 Predstavlјanje autora i izdanja – Zoran Penevski i Zvonimir Vidić „Međugroblјe“
19.00 Predstavlјanje autora – Darko Perović
20.00 Predstavlјanje autora – Vladimir Krstić Laci
21.00 Predstavlјanje autora – Saša Jovanović

Nedelјa 4. oktobar 2020.
12.00
Berza stripa
13.00 3D strip
14.00 Predstavlјanje izdanja SKCNS- a – „Ontokratija“, Bojan Milojević
17.00 Zatvaranje

Program će biti realizovan u okviru Kaleidoskopa kulture, programskog luka projekta „Novi Sad - Evropska prestonica kulture“.

Obavezno je nošenje maske i održavanje distance.

Objavljeno: 25.09.2020.
Domaće snage na CRŠu...     Press: Marko Dješka, Saša Paprić
  ...OHOHO Fanzin i strip-albumi "Cvijeće na šanku" i "Mzungu Luka"!

Promocija OHOHO festivala i OHOHO fanzina na Zagreb Comic Conu
Ohoho Festival and Crtani Romani Šou
www.zagrebcomiccon.com
Mesto održavanja: Tvornica Kulture, Zagreb
www.facebook.com/events/671047543806956/

Drage/i svi čast nam je pozvati vas na promociju OHOHO zina na ovogodišnjem Zagreb Comic Conu!

OHOHO zine alternativni je fanzin nastao u sklopu istoimenoga festivala ulične umjetnosti i stripa koji se održava svake godine u AKC Medici. Svaki broj je tematski te okuplja autore iz cijele regije. Među njima su Aleksandar Zograf, Yana Adamović, Iztok Sitar, Midhat Kapetanović, Mihaela Erceg, Marijan Crtalić, te mnogi drugi.

Na ovoj promociji predstavit ćemo OHOHOzin #2 koji se bavi slavenskom mitologijom i folklorom ali i OHOHOzin #1 koji je pokrenuo cijelu priču, a bavi se temom subverzije i antifašizma.

Moderator Danijel Kuzmić će voditi razgovor sa našim gostima, autoricom Korinom Hunjak i autorom Stipanom Tadićem te djelom uredništva zina Matijom Pisačićem i Leom Kralj Jager

Dođite i podržite lokalnu scenu (25.09.2020.) u 18:00 u Tvornici Kulture!

Vidimo se na Zagreb Comic Conu!

• Korina Hunjak završila je Akademiju primijenjenih umjetnosti u Rijeci gdje trenutno i radi kao asistent pri nekoliko kolegija. Van akademije ilustrira slikovnice od kojih je nekolicina već izdana, a u slobodno vrijeme crta stripove i osobne ilustracije.
web: https://korinahunjak.com/ Korina Hunjak Art www.artstation.com/tenskies
• Stipan Tadić (r.1986. u Zagrebu) završio studij slikarstva na ALU u Zagrebu 2011.godini. Kontinuirano se bavi slikarstvom, ilustracijom i stripovima. Prvu samostalnu izložbu ima 2009., a prvi strip izdaje 2014. godine. Dobitnik je nagrade za najboljeg mladog umjetnika od HDLUa u 2015.godini. Strip “Golman”, po kratkoj priči od A. Škare nagrađen je 1.nagradom na međunarodnom festivalu stripa u Lodzu, 2018. Trenutno studira na drugoj godini diplomskog studija na Columbia University u New Yorku.
Web: Stipan Tadić "Drawing Me" drawings stipantadic32.blogspot.com/
• Matija Pisačić rođen je davne 1975. u Zagrebu. Maturirao u ŠPU na temu stripa, upisao ali nikad diplomirao na FFDI, član ULUPUH-a (ako ga u međuvremenu nisu izbacili) i HZSU-a (sve dok i ako im ministarstvo kulture ne poništi smisao postojanja) i producent pri UO Anima (sve dok ne proglasi bankrot). Povremeno nacrta koju ilustraciju, strip ili animirani film.
• Lea Kralj Jager (rođ. 1985.) hrvatski je strip autor i animator. Diplomirala je na Akademiji likovne umjetnosti u Zagrebu, na odjelu za animirani film i nove medije. U svom se radu najčešće bavi društveno angažiranim temama i "slice of life" pričama. Objavljivana je i izlagana, što lokalno, što vani. Živi i radi u Zagrebu sa partnerom i uvjerljivom imitacijom psa. Web: smallfox.net

Ohoho festival program je Autonomnog kulturnog centra Attack. To je izlagački, diskurzivan, rezidencijalan i edukativan prostor za stvaralaštvo i kulturnu razmjenu strip i ulične umjetnosti neafirmiranih no i etabliranih umjetnika/ca koji/e stvaraju “underground” umjetnost prema “uradi sam” poetici. Fokus festivala je na uličnoj umjetnosti i nezavisnom stripu, a glavne edukacijske, produkcijske i distribucijske aktivnosti festivala usmjerene su prvenstveno mlađim generacijama umjetnicima/cama koji/e rade u mediju nezavisnog plakata, grafike, ilustracije, a namijenjene su široj publici svih generacija, koja ima besplatan pristup edukaciji, suradnji i uvidu u nezavisne umjetničke forme murala i stripa.



Promocija strip-albuma "Cvijeće na šanku"
Saša Paprić and Hrvatski autorski strip
www.zagrebcomiccon.com
Mesto održavanja: Tvornica Kulture, Zagreb
www.facebook.com/events/976418216211473

Strip-album Cvijeće na šanku je prvi strip-album Tihomira Matijevića, bit će predstavljen na
23. CRŠ Zagreb Comic Conu.

Sam autor svoje stripove opisuje ovako:

"Autobiografski elementi mi služe kao baza, svoju malu povijest ubacujem u velike povijesne događaje, povećavajući tako i svoj značaj. Autobiografski elementi su samo baza koju nadograđujem u svim vremenskim i prostornim horizontalama i vertikalama krećući se iz sadašnjosti u prošlost i budućnost. Istovremeno, nije mi bitno da je faktički precizno, bez problema skrećem u neistinu ili laž odnosno maštu ukoliko se pojave dramaturške potrebe."

Radnja je smještena na dva mjesta; Pelješac na koje ljetujem i naravno, Osijek u kojem živim. U stripu pokušavam, poput srednjovjekovnih ljetopisaca portretirati suvremenike, kako prijatelje, tako i osobe iz javnog života.

Ovaj strip je prvenstveno zamišljen da budu na Facebooku, gdje sam osjetio potrebu za društvenim komentarom, jer sam do tada samo bio pasivno-voajerski prisutan. Forma od jedne strip table je idealna za taj brzi medij - za skrolanje."

Rođen 1975. godine u Našicama. Godine 2000. diplomirao na Kiparskom odsjeku Akademije likovnih umjetnosti u Zagrebu, u klasi prof. Stanka Jančića. 1998. godine boravi na Indiana University of Pennsylvania u klasi prof. Jima Nestora (projekt razmjene studenata ALU i IUP). 2013. godine doktorirao na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu pod mentorstvom prof. Stjepana Gračana i prof. Leonide Kovač. Izlaže od 1998. godine na skupnim i samostalnim izložbama u Hrvatskoj i inozemstvu. Do sada je objavio jednu knjigu Torta i bronca / traktat o ulozi skulpture u javnom prostoru, u izdanju MLU Osijek, 2013. Dobitnik je nagrade Ex aequo na 22. slavonskom biennalu, jedne od tri jednakovrijedne nagrade na XI. trijenalu hrvatskog kiparstva i posebnog priznanja AICA-e (Međunarodno društvo likovnih kritičara). Zaposlen kao izv. prof. na Umjetničkoj akademiji u Osijeku (Kolegij kiparstvo) od 2005. godine. Član je HDLU-a Osijek od 2000. godine. Živi i radi u Osijeku.

Meki uvez - 82 stranice - 75,00 kn



Promocija strip-albuma Mzungu Luka
Saša Paprić and Hrvatski autorski strip
www.zagrebcomiccon.com
Mesto održavanja: Tvornica Kulture, Zagreb
www.facebook.com/events/2688251701437223

Na 23. CRŠ Zagreb Comic Con

udruga Hrvatski autorski strip predstavit će strip-album "Mzungu Luka". „Mzungu Luka“ je biografsko-putopisni strip humorističnog karaktera zasnovan na stvarnim događanjima. Protagonist Luka osječki je učitelj povijesti i engleskog jezika koji se na tri mjeseca zaputi u Tanzaniju, gdje ostaje izložen nepoznatom jeziku i kulturi te neobičnim situacijama. Pojedinačne anegdote oblikovane su u kraće epizodne stripove, a povremeno su između anegdota ubačene i razne poučne informacije te zanimljivosti o Tanzaniji i Africi općenito.

Naziv „mzungu“ potječe iz svahilija, jezika koji je u službenoj upotrebi u Tanzaniji, ali i drugim zemljama Istočne Afrike; najjednostavnije se prevodi kao „bijelac“, ali u afričkom kontekstu predstavlja i stereotip bijelog čovjeka koji besciljno luta svijetom. Jedan od prvih kulturnih šokova koje protagonist doživljava upravo je to da mu na autobusnoj karti ne piše ime i prezime, već jednostavno „Mzungu Luka“, ispisano rukom.

Domagoj Rapčak, rođen 1986. u Vukovaru gdje i danas živi te radi kao nastavnik engleskog jezika, a u slobodno vrijeme igra Dungeons & Dragons i crta (ponekad i stripove). Redoviti sudionik natječaja CRŠ-a od samih početaka - prvi "Mladi lav" (1998. godine); dobitnik 2. nagrade godine 2008. s temom "Kauboji i indijanci". Strip-table objavljivane u fanznima i časopisima poput Endema, Q Stripa i StripOS-a, a velik dio i na internetu (kolaborativni stripovi na web-stranici www.darkomacan.com, strip Mzungu Luka objavljivan originalno na www.mojstrip.com, stripovi nastali u projektu 24-satnog crtanja stripa).

Tvrdi uvez - 92 stranice - 130,00 kn

Objavljeno: 24.09.2020.
Leteći start: Drugi talas Stripomanije...     Press: Čarobna knjiga
  ...Asteriks, Bluberi, Betmen, Sedam života kopca i Večiti rat!

     NOVE AVANTURE VAŠIH OMILJENIH GALA KONAČNO SU TU!
     Na Letećem startu u okviru SEPTEMBARSKE STRIPOMANIJE po ceni od 1.340 dinara
     Pred vama su tri nove epizode („Vrač pogađač“, „Asteriks na Korzici“ i „Cezarov poklon“) sa avanturama Asteriksa i Obeliksa, glavnih junaka jednog od najpopularnijih i najvoljenijih serijala u istoriji devete umetnosti. Generacije čitalaca odrastale su uz hrabre Gale, a neponovljivi humor i zabavni zapleti čine ovo delo primamljivim i za nove čitaoce.

     Serijal Asteriks preveden je na više od 111 jezika i prodat u 380.000.000 primeraka.
     XIX epizoda: Vrač pogađač - Gali bi voleli da znaju šta im spremaju njihovi bogovi. Isti su takvi i Rimljani. Zato, kada se među njima bude pojavio vrač pogađač, i jedni i drugi pohitaće da zatraže njegove usluge...
     XX epizoda: Asteriks na Korzici - Ponosni Korzikanci opiru se rimskom okupatoru. Međutim, jedan od njihovih vođa pada Rimljanima u ruke. Junaci iz Asteriksovog sela učiniće sve da ga vrate kući.
     XXI epizoda: Cezarov poklon - Kad odlaze u penziju, legionari dobijaju u vlasništvo komad zemlje, gde će živeti u miru i spokoju. Jedan od veterana, međutim, dobija zemlju na kojoj se nalazi Asteriksovo selo...
     „ASTERIKS – KNJIGA 7“ je na Letećem startu u okviru SEPTEMBARSKE STRIPOMANIJE u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.340 dinara, od utorka, 22. septembra, do subote, 26. septembra. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.500 dinara, a u ostalim knjižarama 1.999 dinara.

     JEDAN OD NAJBOLJIH VESTERN STRIPOVA SVIH VREMENA
     Na Letećem startu u okviru SEPTEMBARSKE STRIPOMANIJE po ceni od 1.340 dinara
Majkl Stiv Donovan Bluberi je čovek sklon ispadima i upadanju u nevolje. Sin je bogatog južnjačkog plantažera, ali sticajem dramatičnih okolnosti završava u američkoj vojsci, gde brzo dolazi do čina poručnika. Bluberi je osobenjak nemirnog duha, znatiželjan i smeo, sklon avanturi i kocki, često grub i beskompromisan, ali, kad zatreba, pravičan i častan...
     Dosledan je u izvrdavanju autoriteta i vođenju ličnih ratova, i u svojim avanturama – često u društvu prijatelja, među kojima su Džimi Maklur i Red Nek – susreće se s raznim zloćudnim revolverašima i indijanskim pljačkašima, ali i sa istorijskim ličnostima: Vajatom Erpom, Dokom Holidejom, Džeronimom, Kočizom i drugima.
     Bluberi je remek-delo francusko-belgijske škole stripa i, po mišljenju mnogih, najbolji je vestern strip svih vremena. Kroz uzbudljive epizode, koje je većim delom napisao slavni belgijski scenarista Žan-Mišel Šarlije, pratimo kreativni razvoj Žana Žiroa, jednog od najznačajnijih svetskih crtača stripa, od njegove rane faze, u kojoj je još tragao za pravim likovnim izrazom, do vizuelno raskošnih zrelih radova. Nastao davne 1963, Bluberi i dalje postavlja veoma visoka merila u svom žanru i stripu uopšte.
     U knjizi koja je pred vama nalaze se prve tri epizode:
     1. FORT NAVAHO
     2. GRMLJAVINA NA ZAPADU
     3. USAMLJENI ORAO
     PRELISTAJTE OVO IZDANJE: carobnaknjiga.rs/chest/odlomak/_Bluberi1.pdf
     „BLUBERI 1“ je na Letećem startu u okviru SEPTEMBARSKE STRIPOMANIJE u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.340 dinara, od utorka, 22. septembra, do subote, 26. septembra. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.500 dinara, a u ostalim knjižarama 1.999 dinara.

     SJAJNA PRIČA O PRVOM SUSRETU BETMENA I DŽOKERA
     Na Letećem startu u okviru SEPTEMBARSKE STRIPOMANIJE po ceni od 1.000 dinara
     Već na početku karijere borca protiv zločina, Betmen se podrobno upoznao s mračnom stranom ljudskog roda – ali to nije ništa u poređenju sa onim što će sada izroniti iz senki: s kikotom na usnama, iskeženim likom, belim kao kreč, čije ludilo preti da će progutati svakoga ko mu stane na put.
     Novom braniocu Gotama ovaj prvi susret sa stvorenjem zvanim Džoker biće vrhunsko vatreno krštenje – bitka koja će odrediti njegovu dugogodišnju borbu protiv sila haosa i ludila. Uz Čoveka koji se Smeje, knjiga sadrži i izvrsnu Brubejkerovu priču Od drveta, gde su glavni protagonisti Betmen i Zeleni Fenjer.
     PRELISTAJTE OVO IZDANJE: carobnaknjiga.rs/.../_Betmen%20-%20covek%20koji...
     BATMAN: THE MAN WHO LAUGHS, DETECTIVE COMICS #784-786
     „BETMEN: ČOVEK KOJI SE SMEJE“ na Letećem startu je u okviru SEPTEMBARSKE STRIPOMANIJE u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.000 dinara, od utorka, 22. septembra, do subote, 26. septembra. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.100 dinara, a u ostalim knjižarama 1.499 dinara.

     ZAŠTITNIK GRADA GOTAMA, NJEGOV DUH OSVETE, NJEGOV MRAČNI VITEZ
     Na Letećem startu u okviru SEPTEMBARSKE STRIPOMANIJE po ceni od 870 dinara
     Godinama je sam-samcit vodio rat za bezbednost njegovih ulica. Ali ove noći taj rat će uzeti svoju poslednju i najveću žrtvu... Samog Betmena. Maskirani lovac na ljude leži u kovčegu u Aleji zločina, mestu na kom je nastao. Njegovi najbliži prijatelji i smrtni neprijatelji okupili su se da se oproste od njega. Svako od njih pripoveda veoma različitu priču o Betmenu kojeg su poznavali: o tome kako je živeo... i kako je umro.
     Poput senke u noći, mračna prilika posmatra taj sablasni pomen. Ona zna da međusobno suprotstavljene priče koje pričaju junaci i zlikovci ne mogu sve biti tačne. Pre no što svane, pre nego što se poklopac kovčega zauvek spusti preko Betmena, ona mora da odgovori na pitanje: ŠTA LI SE ZBILO SA MRAČNIM VITEZOM?
     Iz pera jedne od najvećih zvezda savremenog stripa.
     PRELISTAJTE OVO IZDANJE: carobnaknjiga.rs/.../_Betmen%20-%20sta%20li%20se...
     BATMAN #686, DETECTIVE COMICS #853, BATMAN BLACK AND WHITE #2, SECRET ORIGINS SPECIAL #1, SECRET ORIGINS #36
     „BETMEN: ŠTA LI SE ZBILO SA MRAČNIM VITEZOM“ je na Letećem startu u okviru SEPTEMBARSKE STRIPOMANIJE u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 870 dinara, od utorka, 22. septembra, do subote, 26. septembra. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.000 dinara, a u ostalim knjižarama 1.299 dinara.

     REMEK-DELO EVROPSKOG STRIPA
     Na Letećem startu u okviru SEPTEMBARSKE STRIPOMANIJE po ceni od 1.800 dinara
     U doba vladavine kralja Anrija IV odmotava se ova čudesna životna prica mlade Arijan de Troil, ćerke barona Ivona de Troila iz Overnje, od samog njenog rođenja do zrelih godina, i neobično se prepliće sa sudbinom misterioznog maskiranog odmetnika po imenu Kobac, kao i sa sudbinom čitave Francuske i njenog prestola, kojem stalno prete razne opasnosti.
     U dva toma, u kojima je sakupljeno svih sedam epizoda slavnog serijala, u maniru najboljih i najprefinjenijih frankobelgijskih istorijskih stripova, mešavinom avanture, istorijskih činjenica i živopisnih, bogato oslikanih karaktera, u ovoj priči se ukrštaju sudbine raznih stvarnih i izmišljenih likova poteklih iz pera scenariste Patrika Kotjasa i crtača Andrea Žuijara i iznosi se prava „ljudska komedija“ iz vremena vladavine Anrija IV i Luja XIII.
     PRELISTAJTE OVO IZDANJE: carobnaknjiga.rs/chest/odlomak/_7%C5%BEivota.pdf
     „SEDAM ŽIVOTA KOPCA“ je na Letećem startu u okviru SEPTEMBARSKE STRIPOMANIJE u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.800 dinara, od srede, 23. septembra, do subote, 26. septembra. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 2.000 dinara, a u ostalim knjižarama 2.699 dinara.

     LEGENDARNI, NAGRAĐIVANI ROMAN DŽOA HALDEMANA U DIVNOJ VIZUELNOJ MARVANOVOJ IZVEDBI
     Na Letećem startu u okviru SEPTEMBARSKE STRIPOMANIJE po ceni od 1340 dinara
     Do tada niko nikad nije video Taurance i nije imao predstavu kako izgledaju ni šta su im prave namere. No jednu zemaljsku raketu srušili su vanzemaljski neprijatelji – bar je tako javljeno na televiziji. Političari i generali istog časa su izjavili da jednom zasvagda treba prekinuti tu neprihvatljivu pretnju.
     To je pokrenulo sveopštu mobilizaciju 2009. godine i obrazovanje elitnog ekspedicionog odreda. Tako su prevarili Merigej Poter i Vilijama Mandelu i uvukli ih u rat koji će trajati više od hiljadu godina...
     Delo o ratu čoveka protiv vanzemaljske rase unutar ovih korica dobija svoju stripsku verziju – u divnoj vizuelnoj Marvanovoj izvedbi i po scenariju samog autora ove i danas aktuelne naučnofantastične parabole o ljudskoj prirodi i uzaludnosti i okrutnosti rata.
     PRELISTAJTE OVA IZDANJE: carobnaknjiga.rs/chest/odlomak/_Veciti%20rat.pdf
     „VEČITI RAT“ je na Letećem startu u okviru SEPTEMBARSKE STRIPOMANIJE u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1340 dinara, od utorka, 22. septembra, do subote, 26. septembra. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1500 dinara, a u ostalim knjižarama 1999 dinara.

Objavljeno: 23.09.2020.
Leteći start: Stripomanija i novi naslovi...     Press: Čarobna knjiga
  ...Veliki mrtvac, U potrazi za pticom vremena i Smrt Kapatana Amerike!

     SEPTEMBARSKA STRIPOMANIJA ČAROBNE KNJIGE
     Svi smo sa žaljenjem primili vest o otkazivanju ovogodišnjeg Salona stripa usled dobro poznate situacije s pandemijom. Kako bismo vernim čitaocima ponudili sve nove naslove koje smo spremili za Salon, odlučili smo da organizujemo novo izdanje naše dobro poznate manifestacije, SEPTEMBARSKU STRIPOMANIJU, koja će se održati od 18. do 26. septembra.

     Spremili smo za vas deset fantastičnih naslova – devet stripskih i jednu knjigu. Novi naslovi će biti objavljeni u dva talasa (18. i 22. septembar). Takođe, Čarobna knjiga se potrudila da za vas spremi bogatu ponudu izdanja po akcijskoj ceni od 500 dinara.
     Svi novi naslovi koji budu objavljeni na Stripomaniji od 18. do 26. septembra prodavaće se po ceni sa Letećeg starta i imaće popust od 33% od trenutka kad se pojave u prodaji do kraja manifestacije.
     Početak naše manifestacije zakazan je za 18. septembar na dobro poznatoj adresi, u Dečanskoj 5 u Beogradu, u striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu.
     Sjajna sniženja i pregršt noviteta spremaju se na SEPTEMBARSKOJ STRIPOMANIJI. Pratite naša obaveštenja i ne propustite tu izuzetnu priliku da obogatite svoju stripsku kolekciju.

     SUSRET POLINE SA ERVINOM PROMENIĆE SVE
     Na Letećem startu u okviru SEPTEMBARSKE STRIPOMANIJE po ceni od 2000 dinara
     POLINA je planirala da se za magistarski rad iz ekologije sprema, prikladno, u prirodi – drugarica joj je pozajmila kuću u Bretanji i automobil, i ostavila je da na miru provede nedelju dana učeći. Međutim, noć je pala na bretanjsku šumu, a Polinin automobil je ostao bez goriva baš ispred Ervanove kuće, dvadeset kilometara od najbližeg sela. Ervan joj predlaže da podele supu i nudi joj smeštaj za noć... Nemajući bolje rešenje, Polina pristaje. Tokom večere, Ervan joj iz jedne knjige magije čita o „malom narodu“, ali za nju su takve priče prosto blesave.
     Međutim, ona nije ni svesna da je taj susret sa Ervanom samo polazna tačka putovanja ka drugačijem svetu, drugom prostoru i vremenu, u kojem će njeno dotadašnje životno iskustvo i načela biti preispitani... Posledice fantastične avanture u koju će se otisnuti osetiće ona, ljudi oko nje, ali i čitavo čovečanstvo.
     PRELISTAJTE OVO IZDANJE: carobnaknjiga.rs/chest/odlomak/_Veliki%20mrtvac.pdf
     „VELIKI MRTVAC“ je na Letećem startu u okviru SEPTEMBARSKE STRIPOMANIJE u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 2000 dinara, od petka, 18. septembra, do subote, 26. septembra. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 2250 dinara, a u ostalim knjižarama 2999 dinara.

     OTISNITE SE U ŽIVOPISAN MAGIČAN SVET
     Na Letećem startu u okviru SEPTEMBARSKE STRIPOMANIJE po ceni od 2000 dinara
     U drevna vremena, jedan od bogova, Ramor, pobunio se protiv božanske sabraće, ali ona su ga pobedila i zatočila u školjku. Međutim, magija koja ga je držala zatočenog tokom milenijuma oslabila je i moguće je da će Ramor opet posejati strah svetom. Princeza čarobnica Mara pronašla je način da spreči uzdizanje boga i da ga opet sputa. Kako bi u tome uspela, potrebna joj je legendarna Ptica Vremena, mitska životinja sposobna da kontroliše vremenski tok. Mara šalje kćer Pelisu svom bivšem ljubavniku Bragonu, nekadašnjem strašnom ratniku, da ga ubedi da pođe u poslednju avanturu i spase svet Akbara. Na tom putu, punom opasnosti, pridružiće im se razni živopisni likovi, a svima će trebati mnogo hrabrosti da dospeju do mesta gde obitava čudesna ptica...
     U izdanju pred vama nalaze se prva četiri albuma serijala, u kojima je zaokružena priča o potrazi za Pticom Vremena.
     PRELISTAJTE OVO IZDANJE: carobnaknjiga.rs/chest/odlomak/_U%20potrazi.pdf
     „U POTRAZI ZA PTICOM VREMENA“ je na Letećem startu u okviru SEPTEMBARSKE STRIPOMANIJE u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 2000 dinara, od petka, 18. septembra, do subote, 26. septembra. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 2250 dinara, a u ostalim knjižarama 2999 dinara.

     POSLE ZIMSKOG VOJNIKA, JOŠ JEDNA FASCINANTNA PRIČA IZ LEGENDARNOG BRUBEJKEROVOG RADA
     Na Letećem startu u okviru SEPTEMBARSKE STRIPOMANIJE po ceni od 1340 dinara po tomu
     Bio je heroj miliona, inspiracija američkim vojnim jedinicama i predstavnik najvećih ideala svoje nacije. Živeo je za svoju zemlju – a sada je dao i svoj poslednji dah za naciju koju je voleo, nakon što je hladnokrvno ustreljen. Nakon Kapetanove smrti, njegovom dugogodišnjem partneru Sokolu osveta postaje prva stavka na dnevnom redu, dok Kapetanova bivša ljubavnica Šeron Karter, zarobljenica sledbenika Crvene Lobanje, polako počinje da gubi razum. A Baki Barns, poznatiji kao Zimski Vojnik, pokušava da pomiri sopstvenu sramotnu prošlost s pozivom da postane novi Kapetan Amerika!
     PRELISTAJTE OVA IZDANJA:
     https://carobnaknjiga.rs/.../_Smrt%20Kapetana%20Amerike...
     https://carobnaknjiga.rs/.../_Smrt%20Kapetan%20Amerika...

     TOM 1: CAPTAIN AMERICA #22-30, WINTER SOLDIER: WINTER KILLS
     TOM 2: CAPTAIN AMERICA #31-42
     „SMRT KAPETANA AMERIKE“ (tomovi 1 i 2) na Letećem startu je u okviru SEPTEMBARSKE STRIPOMANIJE u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1340 dinara po tomu, od petka, 18. septembra, do subote, 26. septembra. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1500 dinara po tomu, a u ostalim knjižarama 1999 dinara po tomu.

Objavljeno: 18.09.2020.
Za buduće ilustratore...      Press
  ...mogućnost da vaša deca ilustruju priče koje je napisala autorka Harija Potera!

IKABOG je originalna bajka DŽ.K. Rouling, autorke svima poznatog serijala o Hariju Poteru.

Čarobna knjiga će objaviti ovu knjigu i zamišljeno je da bude ilustrovana radovima dece od 7-12 godina. Svakodnevno se na sajtu Čarobne knjige postavljaju nova pogravlja Ikaboga i dostupni su da ih besplatno čitate uz vašu decu koja mogu uraditi ilustracije po priči.

Početna strana projekta je na adresi carobnaknjiga-citajikabog.rs/
Bajku, u nastavcima možete čitati na ovom linku: carobnaknjiga-citajikabog.rs/reading-the-story/
Dok sve podatke o likovnom konkursu možete naći na sledećoj adresi: carobnaknjiga-citajikabog.rs/competition/

Iskoristite priliku da crtež vašeg deteta ukrasi novo izdanje slavne spisateljice, biće im to sjajan podsetnik na detinjstvo.

Objavljeno: 17.09.2020.
Stripburger news...      Press: Stripburger
  ...STRIPBURGER V PRAGI!

Revija Stripburger se med 17. in 22. septembrom predstavlja na festivalu LUSTR v Pragi.

LUSTR  je mednarodni festival s fokusom na ilustraciji in stripu, ki se vsako leto septembra odvije v središču češke prestolnice, s potujočimi razstavami LUSTR On Tour pa gostujejo tudi v mednarodnem prostoru. V šestih letih obstoja se je festival razvil v največji in referenčni dogodek s področja sodobne ilustracije in stripa na Češkem, ki vsako leto v obliki razstav, predavanj, pogovorov in delavnic gosti in predstavlja kopico domačih in tujih ustvarjalcev, s čimer nagovarja tako najširšo kot strokovno javnost.

V luči aktualne epidemiološke situacije širom Evrope, ki je dodobra pretresla tudi koledar stripovskih dogodkov in festivalov, so organizatorji letos še večji poudarek namenili obsežnemu in skrbno kuriranemu razstavnemu programu ter programu spletnih pogovorov in debat.

Stripburger se na festivalu predstavlja na osrednji skupinski razstavi z naslovom  Manifesto 2020, ki prikazuje dinamičnost in avtorsko raznolikost sodobne stripovske ustvarjalnosti in neodvisnega založništva, na njej pa sodeluje več domačih in tujih stripovskih kolektivov, ki aktivno soustvarjajo neodvisno evropsko stripovsko sceno. Stripburger, ki je z svojimi 28. leti in 75. številkami že zrel gospod, se bo predstavil s sito in risotiskanimi grafikami iz serij Pozor, delo! in Sosledja ter izborom najnovejših izdaj.

Razstavo bo pospremil še spletni pogovor na temo stripovski antologij s soustanoviteljico Stripburgerja, urednico in kuratorko Katerino Mirović in Davidom Schilterjem, soustanoviteljem in urednikom prijateljske latvijske stripovske antologije kuš!

Več o festivalu na: lustrfestival.cz

PROGRAM:
MANIFESTO 2020 - ODPRTJE RAZSTAVE
četrtek, 17. 9. 2020, ob 18.00 (na ogled do 22.9.)
Kampus Hybernská, Praga, Češka Republika

LUSTR TALKS: STRIPBURGER & KUŠ!
spletni pogovor / sodelujeta: Katerina Mirović (Stripburger), David Schilter (kuš!)
petek, 18. 9. 2020 , 20.30–21.00
lustrfestival.cz


Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

Objavljeno: 16.09.2020.
Tomaž Lavrič - Ekstremni športi 4...      Pres: Strip.art.nica Buch
  ...promocija strip albuma.

Vabimo vas na predstavitev s podpisovanjem (risanjem) četrtega dela strip albuma Ekstremni športi.

Kakšne packarije si je tokrat zamislil avtor bomo izvedeli v četrtek, 17. septembra ob 17:00 uri, pred vhodom v Strip.art.nico Buch.
Se vidimo!

Strip.art.nica Buch
www.stripi.si

PS
Ministrstvo za duševno zdravje opozarja:
Prekomerno uživanje te šund literature lahko škoduje
duševnemu zdravju.

Vsak tesnejši stik z dotično publikacijo lahko trajno prizadane možganske centre za estetski čut in javno moralo, izpahne vidni živec in nadraži mehur ter povzroči trajne psihične posledice.
Jemati v manjših odmerkih in na tešče.
Ni primerno za otroke in druge občutljive organizme.
O tveganju in neželenih učinkih se posvetujte z vašim gurujem ali terapevtom.

Objavljeno: 15.09.2020.
Stripovanje među koricama...      Press: "Dan"
  ...novo strip izdanje!

PREDSTAVLJEN PRVI CRNOGORSKI STRIP-MAGAZIN, IZDANJE KOTORSKOG KC U SARADNJI SA UDRUŽENJEM STRIP AUTORA

Stripovanje među koricama

Povodom Međunarodnog dana čitanja stripova u javnosti, u bašti KC „Nikola Đurković” održana je strip-radionica, predstavljen prvi magazin autorskog stripa „Stripovanje” i promovisan Hercegnovski strip-festival. Urednik magazina je Simon Vučković, a izdavač kotorski KC u saradnji sa Udruženjem strip-autora Crne Gore.

Radionicu su održali Nikola Ćurčin, Ozren Miždalo, Simon Vučković i Zvonko Petović, a njihov polaznik, pored ostalih, bio je i Viktor Dlabač iz Podgorice.

Radionica s mladim crtačima u Strarom gradu Kotora i urednik strip magazina Stripovanje Simon Vučković

Naslovnu stranu krasi junak Dikan Lazara Sredanovića, čiji je reprint stripa „Plava špilja našao svoje mjesto u ovom izdanju. Među autorima su Ivona Milošević, Ana Nikiforova, Anela Šabotić, Darija Konkova, Ksenija Ćetković i drugi, koji su pokazali sjajne rezultate na radionicama Simona Vučkovića u Budvi, Tivtu, Kotoru. Objavljeni su i stripovi Franja Strake, Mirka Zulića, Miodraga Spasojevića, Julije Boženkove, Igora Jovčevskog, dva trojca: Marko Stojanović-Sabahudin Muranović Muran- Tiberiu Beka i Petar Petrović-Saša Arsenić-Darko Pajčin, zatim, Ozrena Miždala, Vladana Nikolića, Aleksandra Zografa, Iztoka Sitara, Gorana Šćekića, Maje Veselinović, Srđana Jerkovića, Rajka Miloševića Gere, Nenada Barinića, Jane Jegorove, Draška Đurovića, a kratke kaiševe i ilustracije objavili su i Andrijana Vešović i Zvonko Petović.

M.D.P.

[Objavljeno: Dan, Beograd, 29.08.2020]
Objavljeno: 14.09.2020.
Nadzirači...      Autor: Dušan Pavlović
  ...Da li je demokratija moguća?

Prva sveska stripa Nadzirača pojavila se u septembru 1986. godine.

Autori su bili već tada etablirani crtač Dave Gibbons i scenarista Alan Moore. (Obojica su radila i na drugim važnim i popularnim stripovima kao što su Čudovište iz močvare, V kao vendeta, Liga vanrednih džentlmena, Betmen, Supermen, Šala koja ubija itd.) Do oktobra 1987. objavljeno je 12 svezaka (svaka po 28 strana), koje su kasnije sakupljene u knjigu koja je do 2017. samo u Americi doživela preko 20 repriza.

U Srbiji se prvi put pojavljuje u izdanju Čarobne knjige 2019. godine u čak dva luksuzna formata (veliki i mali). Nadzirači predstavljaju neformalnu grupu maskiranih super heroja koji imaju cilj da sačuvaju društvo od nepravde i samouništenja (3. svetskog rata).

Međutim, način na koji su prikazani u ovom stripu radikalno je redefinisao savremeno shvatanje super heroja i otvorio pitanje o tome da li neograničena moć koja im je poverena da bi se zaštitila demokratija potkopava same temelje demokratije i stvara još korumpiraniji sistem. Moore i Gibbons nude turoban odgovor na to pitanje.

Nadzirači su objavljeni za DC Comics, strip kuću koja je prva u svetu počela da objavljuje stripove o superherojima (vanzemaljcima ili običnim ljudima koji imaju natčovečanske sposobnosti).

Među najpoznatijima su Supermen (1938) i Betmen (1939). Nakon toga pojavljuje se čitava plejada likova kako u okviru DC Comics, tako i u okviru Marvel grupe koja nastaje 1939, ali uspon započinje 1961. lansiranjem stripa Fantastična četvorka i 1962. kada izlazi prva epizoda Spajdermena.

Ova prva generacija super heroja ima mnoge identične osobine. Svi su imali brižne roditelje (staratelje) čija je ljubav ili nesrećna sudbina (Betmen, Spajdermen) snažno oblikovala njihovo moralna osećanja i orijentaciju prema društvenoj pravdi. Svaki od njih zna zašto je počeo da se se bori protiv kriminala i nepravde i nikada u tom pogledu nema dilemu.

NJihovi postupci su precizno bezgrešni i pravedni. Uvek su sposobni da prepoznaju zlikovce, a zlikovci dobijaju baš ono što zaslužuju.

Nevini nikada ne stradaju. Na njihovo ponašanje ne utiču nedoumice, kao ni „negativne“ ljudske osobine (zavist, ljubomora, mržnja itd). Klasični super heroji su u stanju da sve te poroke drže pod kontrolom.

Nadzirači su prvi strip u kome je sve to promenjeno i izmešano. Ključna figura u kojoj se najjasnije prelama ova radikalna redefinicija je Volter Kovač zvani Roršah. Majka mu je bila prostitutka. Nije mu pružala ljubav, već ga je često maltretirala. On ne samo da ima drugačije detinjstvo, već ne zna zašto je postao super heroj i ne ume da objasni zašto se bori za pravdu. Pored ove moralne dezorijentisanosti, superheroje iz ove grupe odlikuje čitav niz socijalno problematičnih osobina. Roršah je psihopata. Komedijaš uživa u maltretiranju drugih ljudi. Dr Menhetn je amoralan, dok Adrian Vajdt misli da je moralno superioran i da može da se igra boga na Zemlji.
Dok među klasičnim superherojima koji rade kao družina (Osvetnici, Fantastična četvorka) vlada drugarstvo, razumevanje i žrtvovanje za drugog, Nadzirače pokreću animalne osobine i neumerena sujeta. Komedijaš je silovao majku Svilene utvare.

Roršah u obračunu sa kriminalcima primenjuje okrutne metode.

Adrian Vajdt misli da je dovoljno inteligentan da uradi ono što nije pošlo za rukom Aleksandru Makedonskom – stvori novo svetsko carstvo.

Pripadnici ne odobravaju uvek postupke jedni drugih i ulaze u uzajamne sukobe (Dr Menhetn ubija Roršaha).

Strip Nadzirači otvara jedno od osnovnih pitanja odnosa super heroja i demokratskog poretka. Kakvom društvu su potrebni super heroji?

Oni nastaju kao proizvod činjenice da savremeni demokratski sistem nije savršen. Čak i u konsolidovanim demokratijama prisutna je velika korupcija i zloupotreba položaja. Problem se javio kao posledica prelaska iz direktne u predstavničku demokratiju.

Direktna demokratija u kojoj su se ljudi sakupljali na trgovima da bi direktno odlučivali postala je neizvodljiva posle stare Grčke i uvećanja političkih zajednica.

U novom obliku demokratije građani biraju svoje predstavnike, koji odlučuju umesto njih. Ovakvo rešenje, međutim, stvorilo je nove probleme.

Predstavnici raspolažu novcem i ovlašćenjima (od kojih su mnoga diskreciona) da bi mogli da obavljaju javne poslove.

Kako biti siguran da će predstavnici donositi odluke u interesu građana i neće zloupotrebiti javne resurse i ovlašćenja? Ovaj problem (poznat u političkoj ekonomiji kao problem principala i agenta) ključan je za opstanak demokratije.

Potreba za super herojima i njihova popularnost zapravo odražava činjenicu da ni demokratski sistem nije savršen kada treba da se izbori sa korupcijom i zloupotrebama u koju su umešani predsednici, premijeri, narodni poslanici, sudije, tužioci, policajci, oficiri i ostali viši i niži državni službenici.

Super heroji bi, drugim rečima, trebalo da kroz nadzor nad političarima obezbede pravdu običnom čoveku tamo gde sistem to nije u stanju.

Međutim, kako možemo biti sigurni da super heroji neće zloupotrebiti svoju moć? Ako apsolutnu moć političara prenesemo u ruke super heroja, da li je to kao da ste novac prebacili iz levog u desni džep? Treba li nadzirati nadzirače?

Ovaj problem je bio lako razrešiv kod klasičnih super heroja. Kako je već rečeno, njima su dodeljene super moralne osobine koje ih štite od greške i poroka. Kada Piter Parker (Spajdermen) kaže „Sa velikom moći dolazi i velika odgovornost“, on pokazuje da je sposoban da se samokontroliše ako ikada dođe u iskušenje da zloupotrebi moć. Međutim, nadzirači su pored super vrlina (žele da se bore za pravdu) obdareni i super manama – animalnim i seksualnim nagonima, ljubomorom, nepoverenjem, samoljubljem i raznim drugim porocima.

Uticaj „pogrešnih“ motivacija na ponašanje super heroja u ovom stripu vidi se u završnici serijala u kome Adrian Vajdt simulira napad vanzemaljaca na zemlju i pobije nekoliko miliona ljudi nakon čega čovečanstvo shvati da je neophodno da se ujedini da bi izbeglo 3. svetski rat.

U moralnoj filozofiji i analizi javne politike ovaj problem je poznat kao „problem trolejbusa“.

Da li je dozvoljeno žrtvovati živote nekoliko miliona ljudi za dobrobit milijardi? Ova dilema odražava sukob između dva moralna stanovišta – utilitarističkog i deontološkog. Po prvom (utemeljivač DŽ. Bentam) najvažnija je prosečna korist radnji, te je ljudska intervencija ne samo dozvoljena, već i moralno obavezna ako se njom povećava prosečna korisnost društva.

Deontološko stanovište (utemeljivač I. Kant) zabranjuje ovakvu intervenciju pozivajući se na princip da ljude ne smemo da tretiramo kao sredstva za bilo čije dobro. Primer iz Nadzirača proširuje ovu dilemu i ukazuje na njene političke aspekte.

Vajdtov cilj nije bio samo da spasi Zemlju od 3. svetskog rata, već da u novonastajućoj utopiji sebi obezbedi centralno mesto. Podsetimo se, Vajdt je oduševljen osvajanjima Aleksandra Makedonskog, što nikada ne bi moglo da motiviše ponašanje klasičnih super heroja. NJegovo opravdanje nepostojećeg napada vanzemaljaca na Zemlju je možda bilo utilitarističko, ali je konačni cilj bio novi svetski poredak kojim će on upravljati.

Moralne motivacije nisu jedini problem ovih super heroja. Autori stripa na direktan način otvaraju pitanje veze nadzirača i političara, istražujući situaciju u kojima super heroji simuliraju kontrolu nad izvršnom vlašću dok u realnosti rade za vladu. Radnja Nadzirača počinje u alternativnoj istoriji Amerike 1985. godine u kojoj je na vlasti i dalje Ričard Nikson u svom šestom predsedničkom mandatu.

Moore i Gibbons direktno sugerišu da je Komedijaš uklonio Woodwarda i Bernsteina (novinari koji su 1972. god. otkrili aferu Watergate), što je Niksonu omogućilo ne samo da do kraja izgura ceo drugi mandat, već da ukine 22. ustavni amandman po kome predsednik može da se bira samo dva puta. Američka vojska angažuje Komedijaša i Dr Menhetna (koji su na vladinom platnom spisku) u Vijetnamskom ratu. (Ni ovaj rat nije izabran slučajno, jer odražava američke kapitalističke ciljeve.) Surovost i amoralnost s kojom Dr Menhetn i Komedijaš primoravaju Vijetnamce na kapitulaciju ravna je destruktivnoj moći atomske bombe.

Nadzirači nastavljaju da pomažu vladinim snagama reda kada s ulica rasteruju demonstrante koji zahtevaju da se maskirani heroji penzionišu, a održavanje reda u gradu vrati regularnim policijskim snagama.

Kada super heroji nasilno razbiju demonstracije, Komedijaš objašnjava kako je običnim ljudima potrebna zaštita od njih samih. Ovo je jasna poruka da super heroji ne mogu da rade u interesu demokratije i običnog (malog) čoveka, iako je to bila osnovno opravdanje njihovog postojanja od pojave Supermena i Betmena.

Autori Nadzirača sugerišu da super heroji ne samo da ne uspevaju da reše osnovne probleme s kojima se suočava savremen sistem (kako da obični građani kontrolišu svoje predstavnike), već i to da bi sistem u kome maskirani ljudi neograničene moći dele pravdu zaobilazeći institucije bio još gori i još nepravedniji.

ke krize i krize javnog duga u Evropi iz 2008-2009. godine, kada su tiraži stripova pali svuda u svetu, srpsko strip izdavaštvo se ponovo nalazi na uzlaznoj liniji zahvaljujući novim strip edicijama kao što je nova Zlatna serija. Ovaj povećani interes je do sada uglavnom posledica povećanog interesa strip-kolekcionara, odn. generacija koja je tokom sedamdesetih i osamdesetih išla u osnovnu i srednju školu u bivšoj Jugoslaviji. Strip-izdavačke kuće sada imaju težak zadatak da osmisle strategiju kako da za strip zainteresuju i mlađe generacije.

[Objavljeno: Danas, Beograd, 08.12.2019]
Objavljeno: 13.09.2020.
Strip: Noćni sud (156)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 13.09.2020.
Strip: Cane (417)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 12.09.2020.
U odbranu malog čoveka gubitnika...      Autor: Ilija Bakić
  ...„Džeremaja, dvanaesti tom“ Hermana
  Ipena;
 izdavač Čarobna knjiga, 2020.

Upravo objavljeni dvanaesti tom, tvrdo ukoričeni i u punom koloru, stripa „Džeremaja“ scenariste i crtača Hermana Ipena (1938) u izdanju „Čarobne knjige“ standardno sadrži tri epizode: epizodu 34 - „Grad džungla“, 35 - „Kurdi Maloj i mama Olga“ i 36 - „Ma nek se nosi“ i po godinama originalnog objavljivanja (2015, 2017, 2018) sasvim se primakao tekućoj nam sadašnjosti donoseći nove radove žive strip legende u serijalu koji je postao reper za naučnofantastični strip. Uprkos ozbiljnom životnom dobu i posle četiri decenije od započinjanja serijala (prva epizoda se pojavila 1979) Herman i dalje marljivo radi, pa bezmalo svake godine objavljuje novu avanturu dvojca Džeremaja i Kurdi, uporedo radeći i na drugim stripovima za koje scenario najčešće piše njegov sin Iv. „Džeremaja“ je Hermanov prvi samostalni serijal, najdugovečniji i najobimniji (upravo treba da izađe 38. album)! Glavni junaci, Džeremaja i Kurdi Maloj, na početku mladići sada su momci u punoj snazi (istina, od početka lutanja za njih je proteklo samo desetak godina); ovi večiti putnici i dalje krstare uzduž i popreko ostataka Sjedinjenih Američkih Država razorenih međurasnim sukobom (što nudi neprijatna poređenja sa tekućom situacijom u SAD). Od rata stvari su se, nakon faze sveopšteg haosa, nalik na modernizovani Divlji zapad, počele postepeno popravljati, centralna državna administracija je profunkcionisala, usamljene male zajednice povezale su se a bande kriminalaca su uglavnom pobeđene. Ipak, trenutno stanje je daleko od onog koje je ratom uništeno a nova vlast drži se starih metoda vladavine - lokalni moćnici pljačkaju podanike, manje ili više perfidno, ucenama ili nasiljem, i svoje rabote pokušavaju da sakriju od još uvek slabe i nedovoljno prisutne savezne vlasti. Dvojica prekaljenih boraca nespremnih da zažmure na nepravdu lako zapadaju u nevolje jer kao i svaki stranac ne poznaju raspodelu snaga pa ne pokazuju ni dovoljno poniznosti i respekta prema lokalnim bogatašima i političarima odnosno prema njihovim pulenima. Ovaj obrazac Herman primenjuje i varira sve češće kako serijal odmiče a civilizacija se vraća, sa svim prednostima i manama; očigledna je njegova naklonjenost običnom, malom čoveku kome je namenjana uloga gubitnika a on nema snage ili hrabrosti da joj se otrgne. S druge strane, zadivljujuća je Hermanova sposobnost da kreira mnoštvo živopisnih likova i da zaplete njihove sudbine u gotovo nerazmrsivo klupko u kome je malo pravih, čistih krivaca i heroja među mnoštvom „ružnih, prljavih i zlih“ marginalaca koji se bore za opstanak, ne shvatajući uvek šta je njihov sopstveni interes. U senci muških grubijana upečatljivo su oslikani likovi žena koje se na razne načine dovijaju da ostanu žive, zasnuju i sačuvaju porodicu na okupu; naravno, lake žene, sponzoruše, svoje polne atribute koriste i troše da bi uživale u luksuzu koji nude bogati i galantni klijenti-ljubavnici. Ponešto od ovakvog miljea Kurdi i Džer zatiču i u epizodi „Grad džungla“, među masama koje moćnik, koji kontroliše svu vodu, prisiljava da žive u njegovim zgradama. Oni koji pružaju otpor teroru pomešani su sa kolebljivcima i prepušteni (ne)milosti plaćenika i njihovog gazde.

Epizoda „Kurdi Maloj i mama Olga“ novitet je u serijalu jer se bavi doživljajima Kurdija kao mladog mangupa, o čemu se jedva ponešto znalo. Elem, Kurdi pokušava da uđe u kamp-zatvor i nađe svog druga (jer ovaj zna gde je skriven novac od nekog posla); put ga vodi do ekscentrične mama Olge i njene rabote - krijumčarenja droge u kamp, uz pomoć prepredenog čuvara. Kurdi će morati da se uključi u tu riskantnu igru, istovremeno pokušavajući da spase prijatelja od bande nasilnika. Nakon krvave pobune i obračuna, Kurdi odlazi sa prepoznatljivim šlemom (uspomenom na druga) na glavi i mazgom Ezrom (poklonom od mama Olge). Desetak godina kasnije, u epizodi „Ma nosi se“, Kurdijeve uloge u kampu setiće se prepredeni policajac voljan da otme skriveni novac. Bežeći od potere naši junaci će banuti u skriveno bogataško imanje; bizarni odnosi između članova disfunkcionalne porodice odnosno maltretiranje potčinjenih daju Hermanu priliku da preispituje granice ljudske tolerancije i (ne)normalnosti.

Razigrani crtež sa povremenim majstorskim pejzažima i enterijerima i višeslojne priče koje nadmašuju uobičajena stripska pojednostavljenja potvrđuju da Herman i nadalje ide novim, neutabanim stazama razgranavanja i produbljivanja svog antologijskog serijala. Lepo je videti legendu koja je i dalje u izvrsnoj formi.

(„Dnevnik“, 2020)
Objavljeno: 11.09.2020.
Leteći start: Vulverin, Spajdermen,...     Press: Čarobna knjiga
  ...Dedpul i Leonardo!

RAZOTKRIJTE NAJVEĆU MISTERIJU MARVELOVOG UNIVERZUMA: KO JE VULVERIN?

Na Letećem startu po ceni od 1.470 dinara

Ključni član X-mena dugo je imao tajnovitu prošlost. Sada se, prvi put, upoznajemo s poreklom i ranim godinama Vulverina. Kakva je tragedija tog bolešljivog dečaka pretvorila u junaka kojeg danas poznajemo? Kako se Vulverin prvi put susreo sa svojim večnim protivnikom, Sabljozubim? Kako su Vulverinovi najraniji dani povezani s jednim od najstarijih neprijatelja X-mena? I koliki teret Vulverin mora zauvek da nosi na svojoj duši?

„Verovatno najveća stripska priča novog milenijuma.“ – IGN.com
U knjizi koja je pred vama, cela priča obuhvata oba serijala: POREKLO i POREKLO II

PRELISTAJTE OVO IZDANJE:
carobnaknjiga.rs/chest/odlomak/_Poreklo.pdf

„VULVERIN: POREKLO“ je na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu (ne radi nedeljom), striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu (PORUČITE ODMAH), po ceni od 1.470 dinara, od srede, 9. septembra, do nedelje, 13. septembra. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.650 dinara, a u ostalim knjižarama 2.199 dinara.

 




JEDNA OD NAJPOPULARNIJIH, NAJMRAČNIJIH
I NAJPOTRESNIJIH PRIČA O SPAJDERMENU

Na Letećem startu po ceni od 1.070 dinara

On je Žderač Greha, čovek koji preuzima svekolike grehe ovoga sveta na sebe tako što ubija sve grešnike koje ugleda, ali naići će na prevelik zalogaj kad ubije Spajdermenovu dragu prijateljicu – pripadnicu policijskih snaga Džin Devulf, jednu od retkih koji su uvek bili na njegovoj strani!

Pred Spajdermenom, ophrvanim bolom, nalazi se izuzetno težak zadatak: kako ući u trag zlikovcu kad su mete svuda oko njega?

PRELISTAJTE OVO IZDANJE:
carobnaknjiga.rs/chest/odlomak/_Smrt%20Dzin%20DeVulf.pdf

„SMRT DŽIN DEVULF“ je na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu (ne radi nedeljom), striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu (PORUČITE ODMAH), po ceni od 1.070 dinara, od srede, 9. septembra, do nedelje, 13. septembra. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.200 dinara, a u ostalim knjižarama 1.599 dinara.

 

 

 



HORDE DEDPULA MOGU BITI I GORE OD HODAJUĆIH LEŠEVA

Na Letećem startu po ceni od 740 dinara

U „Noći živih Dedpula“, stripu koji ste sto posto kupili i u njemu s gađenjem uživali, ispričana je priča o tome kako se Lajavi Strelac našao usred zombi apokalipse. Na kraju je naš junak našao nešto nalik na „lek“ za tu jezivu pošast – svaki zombi koji pojede Dedpula pretvara se... u novog Dedpula. I onda su svi živeli srećno zauvek? Jes’, kako da ne.

PRELISTAJTE OVO IZDANJE:
carobnaknjiga.rs/chest/odlomak/_Povratak%20zivih%20Dedpulaa.pdf

„POVRATAK ŽIVIH DEDPULA“ je na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu (ne radi nedeljom), striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu (PORUČITE ODMAH), po ceni od 740 dinara, od srede, 9. septembra, do nedelje, 13. septembra. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 800 dinara, a u ostalim knjižarama 1.099 dinara.

 



STRIPSKA OBRADA SLAVNOG SLIKARA

Na Letećem startu po ceni od 940 dinara

U renesansnom Milanu, Leonardo da Vinči istražuje smrt prijatelja. Iza ubičine ruke krije se senka jednog moćnog i nemilosrdnog plemića... Veličanstvenog Lorenca de Medičija!

PRELISTAJTE OVO IZDANJE:
carobnaknjiga.rs/chest/odlomak/_Leonardo.pdf

„Leonardo“ je na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu (ne radi nedeljom), striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu (PORUČITE ODMAH), po ceni od 940 dinara, od srede, 9. septembra, do nedelje, 13. septembra. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.050 dinara, a u ostalim knjižarama 1.399 dinara.

Objavljeno: 10.09.2020.
Stripburger news...      Press: Stripburger
  ...Stripovska jesen!

IC 2.2
Večmedijska razstava

galerija Prešernova hiša / Gorenjski muzej, Kranj
ODPRTJE: četrtek, 10. september 2020, ob 19.00 // do 27. 9.

Večmedijska razstava, posvečena Ivanu Cankarju ob stoletnici njegove smrti, se po krstni predstavitvi leta 2018 seli na Gorenjsko s tretjo ponovitvijo. Na razstavi, katere osrednji medij je strip, med drugimi sodelujejo kar trije stripovski avtorji z Gorenjske, obeta pa se tudi stripovska delavnica (glej naslednjo stran). Projekt prinaša pisan nabor del, ki se bodisi navdihujejo pri Cankarju oziroma njegovih likih bodisi skozi prizmo literatovega opusa in njegove intelektualne zapuščine motrijo današnji čas. Poleg klasičnih stripovskih obdelav in predelav del iz Cankarjevega opusa si bo na razstavi moč ogledati tudi nekaj prizorov iz nagrajene stripovske biografije o Cankarju Blaža Vurnika in Zorana Smiljanića (Ivan Cankar: Podobe iz življenja; Forum Ljubljana, 2018). V Kranju se razstavi pridružuje tudi Marko Kociper, ki predstavlja kratek strip o Cankarjevi materi, navdahnjen z jinglom Radia Študent. Na razstavi seveda ne manjka sodobnih umetniških pristopov, ki projekt izvijajo s področja stripa: dela Andreja Štularja, tandema Beli sladoled, Neže Jurman, Ane Čigon in Borisa Beje se Cankarjeve zapuščine lotevajo s kritičnimi aluzijami na sodobni čas, pri čemer je eden osrednjih poudarkov v tem sklopu projekta namenjen seciranju položaja (sodobnega) umetnika v slovenski družbi in vrednotenju njegovega dela. Ob odprtju bo obiskovalce po razstavi popeljal velik Cankarjev poznavalec, dr. Valerij Mohorko.

sodelujoči: Boris Beja, Ana Čigon,Neža Jurman, Marko Kociper, Primož Krašna, Tomaž Lavrič, Grega Mastnak, Vinko Möderndorfer, Boštjan Plesničar, Beli sladoled, Zoran Smiljanić in Andrej Štular.

Odpiralni čas galerije:tor.–ned.: 10.00–18.00
koprodukcija: Gorenjski muzej

Stripburgerjeva stripdelavnica
Stripovska delavnica

Otroški kulturni center Krice Krace, Kranj
sobota, 12. september 2020, 10.00–15.00

V uredništvu revije Stripburger s kontinuiranim programom stripovskih delavnic zagnano spodbujamo širjenje in popularizacijo stripovske kulture, še zlasti med mlajšim občinstvom. Ob razstavi, posvečeni Ivanu Cankarju (glej prejšnjo stran), se tako v Kranju obeta enodnevna stripovska delavnica, ki jo bosta vodila domačin Andrej Štular in David Krančan. Po uvodnem ogledu razstave IC 2.2 v galeriji Prešernova hiša se bodo udeleženci lotili snovanja in izdelave lastnih stripovskih del, ki se navdihujejo pri Cankarjevi zapuščini oziroma omenjeni razstavi. Pod budnim očesom mentorjev bodo nato ustvarjalni dan posvetili rešetanju idej za lastno stripovsko zgodbo, pripovedovanju v slikah, oblikovanju dialogov, črkopisu in likovnemu jeziku ...

Brezplačna delavnica je namenjena mladostnikom od 10. leta starosti dalje. Število mest je omejeno, prijave obvezne. Prijave in informacije: core@mail.ljudmila.org ali 031 401 556

mentorja delavnice:
ANDREJ ŠTULAR (1967) pri svojem ustvarjanju povezuje različne likovne tehnike in medije. Njegova samosvoja dela, pogosto plod reciklaže in vsakovrstnih predelav, čestokrat prevprašujejo položaj človeka v ustroju sodobnega sveta. Štular je umetnik zavidljive kilometrine na polju vsakršnih obrobnih likovnih praks, ki mu uspe s humorjem in svežino vsakič znova izzvati gledalca. DAVID KRANČAN (1984) je diplomiral iz stripa pri prof. Milanu Eriču na ALUO v Ljubljani. Je dolgoletni član uredništva revije Stripburger. Od leta 2011 ilustrira naslovnice Dnevnikovega Objektiva. S prepoznavnim avtorskim pečatom in več samostojnimi stripovskimi publikacijami se je Krančan v zadnjih letih upravičeno povzpel med vrhunske avtorje stripovske scene na Slovenskem.

Koprodukcija: OKC Krice Krace, KD Nebo, Gorenjski muzej

Marko Kociper: Jazbec in tretji svet. Vsi združeni, vsi okuženi. Ni predaje.
pregledna stripovska razstava

Galerija K18, Maribor
ODPRTJE: petek, 2. oktober 2020, ob 19.00 // do 6. 11.

Pod nadvse aktualnim naslovom se skriva pregledna razstava o stripovskem liku Jazbecu izredno samosvojega stripovskega avtorja Marka Kocipra, ki se v Mariboru v sklopu festivala Tinta predstavlja z jagodnim izborom dosedanjega dela na področju stripa oziroma ilustracije. Za Kociprovo delo je ob prepoznavnem likovnem in tudi pripovednem slogu značilno tudi vešče prepletanje erotike in satire, ki jo avtor redno začinja z aktualnimi družbenopolitičnimi peripetijami in vsakovrstnimi pikrostmi. Njegova dela odlikujejo izvrstna risba v dinamičnem dialogu s tekstom, jasne in berljive strukture ter često angažirane zgodbe, vseskozi prežete s pronicljivim humorjem in grotesknimi elementi. V mariborski galeriji bodo na ogled originalne risbe iz do sedaj izdanih albumov o Jazbecu, ob tem pa se obeta še vrsta drugih del, od plakatov do ilustracij. Neustrašne peripetije znamenitega junaka Jazbeca Kociper popisuje že v drugi stripovski trilogiji, klasično postavitev pa bo obogatilo več kiparskih oziroma ambientalnih intervencij, ki sta jih po Kociprovih motivih ustvarila Rok Mohar in Marko A. Kovačič. Ob odprtju razstave bo obiskovalce s svojim nastopom počastil tudi dr. Skavčenko, veliki poznavalec Jazbečevega življenja in dela.

Marko Kociper (1968) je na stripovsko sceno vstopil sredi 90. let, ko je kot samouk hitro pritegnil pozornost s svojo risarsko bravuroznostjo. Izdal je več stripovskih albumov, svoja dela pa objavil v številnih publikacijah (Stripburger, Apokalipsa, Mladina, Literatura ...); med leti 2005 in 2012 je stripe tedensko objavljal tudi v reviji Polet. Za svoje delo je prejel delovno štipendijo ZDSLU. Njegova dela so bila razstavljena na številnih stripovskih festivalih in drugih kulturnih prizoriščih.

odpiralni čas galerije:pon.−pet.: 14.00−18.00
koprodukcija: Pekarna Magdalenske mreže


Ta ljudske v stripu in ena Schmidtova
stripovska razstava

Galerija Vodnikove domačije, Ljubljana
ODPRTJE: četrtek, 8. oktober 2020, ob 18.30 // do 15. 11.

Skupinska razstava v sklopu ljubljanskega festivala TINTA se posveča sodobni slovenski stripovski produkciji večinoma namenjeni otroški publiki, ki črpa iz bogate zakladnice ljudskega slovstva. Na razstavi si bo tako moč ogledati originalna dela deveterice stripovskih ustvarjalk oziroma ustvarjalcev, katerih stripi po motivih ljudskih pravljic in basni so v knjižni obliki izšli pod okriljem Stripburgerja. V njih srečamo priljubljene pravljične junake, kot so prebrisane zverinice iz Rezije, pa lačni medved iz zasnežene pokrajine nekje daleč na ruskem vzhodu ter pijani zajec ne manjkajo pa tudi afriške zveri, kot sta namrgodeni  lev in prevzetna opica …. Na razstavi bodo predstavljene tudi tri novoizdane knjižice iz zbirke Ta ljudske v stripu avtorjev Gašperja Rusa, Maje Kastelic in Igorja Šinkovca. Izbor nadgrajuje še opus klasika slovenske otroške in mladinske literature Matjaža Schmidta, ki je v formo stripa priredil vrsto slovenskih pravljic, ki so izhajale v reviji Ciciban in si nato v knjižni obliki prislužile tudi nagrado izvirna slovenska slikanica 2010.
Rdeča nit razstave so tako stripovske reinterpretacije ljudskega slovstva: avtorji so literarne predloge posodobili in jih marsikdaj tudi vsebinsko prilagodili aktualnemu trenutku, da bi jih ciljni publiki približali na nov, izviren in svež način. Predstavljena dela, ki jih odlikuje izjemno širok razpon avtorskih poetik, se klanjajo ljudskemu pripovedništvu, hkrati pa predočajo svoboden in subjektiven pogled na izvirna dela, s tem pa tudi na sodobni svet. Razstavo dopolnjujejo poslikave in postavljanka Andreja Štularja ter skulptura stripovskih junakov, ki sta jo po stripu Gašperja Rusa ustvarila Rok Mohar in Marko A. Kovačič.

SODELUJOČI: Kaja Avberšek, miha ha, Maja Kastelic, Tanja Komadina, David Krančan, Matej Lavrenčič, Gašper Rus, Igor Šinkovec, Matjaž Schmidt, Andrej Štular

odpiralni čas galerije: tor.–pet.: 10.00–18.00; sob. & ned.: 10.00–14.00


SPREMLJEVALNI PROGRAM OB RAZSTAVI TA LJUDSKE V STRIPU IN ENA SCHMIDTOVA

Ta ljudske v stripu // Nedelce
pripovedovalski dogodek in delavnica za otroke (5+)

Vodnikova domačija, Ljubljana
nedelja, 11. oktober. 2020, ob 11.00
Poznate zgodbo o pridnih mravljicah in murnu muzikantu? Kaj pa tisto o namrgodenem levu in vohljajočih psih? Na nedeljskem pripovedovalskem dogodku na Vodnikovi domačiji, kjer bo v vlogi pripovedovalca in muzikanta nastopil Srečko Meh, bo mogoče slišati, kako ustripljene zimzelene slovenske ljudske pravljice in basni, ki so v knjižni obliki izšle pri Stripburgerju, zvenijo na odru. Sledila bo delavnica pod mentorstvom ilustratorke in stripavtorice Maje Kastelic, na kateri si bodo otroci izmislili svojo zgodbo s priljubljenimipravljičnimi junaki in jo pretvorili v kratek strip.
Obvezne prijave: spela.frlic@divjamisel.org


ŽIVALSKI STRIPI
stripovska delavnica (9+)
mentorja: Andrej Štular in Gašper Rus

Vodnikova domačija, Ljubljana
sobota, 24. 10. 2020, 10.00−15.00

Enodnevna stripovska delavnica, ki jo bosta vodila prekaljena striparja Andrej Štular in Gašper Rus, je namenjena mlajšim ustvarjalcem (od 9. leta dalje) in nudi osnovni vpogled v stripovsko ustvarjalnost. Kot navdih za stripovsko ustvarjanje bodo tokrat služile basni in pripovedi iz bogate zakladnice slovenskega ljudskega slovstva, v katerih nastopajo različne domače in divje živali, ki pa znajo govoriti, posnemajo in prevzemajo tako navade kot slabosti ljudi in nam tako na duhovit način sporočajo življenjske modrosti in nasvete.

Delavnica bo sestavljena iz dveh delov: v prvem se bodo udeleženci spoznali z delovnim procesom, ki ga izdelava stripa zahteva, s posebnim poudarkom na pripravi stripovskega scenarija po že obstoječi literarni predlogi, vizualizaciji likov in kadriranju pripovedi, v drugem pa se bodo posvetili snovanju in izdelavi lastnega stripa po izbrani živalski zgodbi.

Brezplačna delavnica je namenjena mladim od 9. leta starosti dalje.
Število mest je omejeno. Prijave in informacije: core@mail.ljudmila.org ali 031 401 556

Delavnica Živalski stripi je del programa Pripovedovalskega festivala.


POSTAVLJANKA // NEDELCE
ogled razstave in delavnica za otroke (5+)

Vodnikova domačija, Ljubljana
nedelja, 8. november 2020, 11.00−14.000

Razstava Ta ljudske v stripu in ena Schmidtova v Galeriji Vodnikove domačije vabi v pisani in kratkočasni svet ljudskih pravljic in basni v stripu. Vsestranski likovni ustvarjalec Andrej Štular je v strip prelevil rezijansko zgodbo Bežimo, svet se podira ter rusko pripovedko Medved ter jima nadel svežo in nadvse domišljeno likovno podobo. Namesto risbe je uporabil tehniki kolaža in asembaža ter pravljične junake in pokrajine ustvaril iz različnih zavrženih in najdenih predmetov - kamnov, lesa, gumbov, črepinj, zarjavelih koščkov železa in še mnogočesa zanimivega, kar mu je prišlo pod roke.

Uvodnemu ogledu razstave ter predstavitvi avtorjevih ustvarjalnih postopkov bo sledila delavnica, na kateri bodo otroci iz vsakdanjih, najdenih in naključnih predmetov izdelali nove podobe, sestavili svoje junake in z njimi oblikovali zgodbe ter na ta način »brezvrednim« predmetom dali novo funkcijo in vrednost. Poiščite kakšne doma ali v okolici in jih prinesite s seboj.

Brezplačna delavnica je namenjena starejšim od 5 let. Prijave in informacije: core@mail.ljudmila.org ali 031 401 556
koprodukcija vseh dogodkov na Vodnikovi domačiji: Divja misel


David Krančan: Deveta briga
stripovska razstava

Galerija Meduza, Koper
ODPRTJE: petek, 16. oktober 2020, ob 19.00 // do 27. 11.

V koprski galeriji Meduza, kjer se s samostojno razstavo vsako jesen predstavlja izbrani Stripburgerjev avtor, bo tokrat v gosteh stripar ter ilustrator David Krančan. Krančan se je s svojimi stripovskimi deli ter ilustracijami v zadnjem obdobju uveljavil kot eden prodornejših stripovskih ustvarjalcev pri nas, o čemer pričajo tako izjemno afirmativne kritike kot tudi nagrade oziroma nominacije, ki jih je prejel za svoje delo. Za avtorjevo delo je značilno mojstrsko preigravanje različnih slogov, ki jih Krančan prilagaja vsebini oziroma ciljni publiki. Njegovo delo, naj si gre za klasičen strip ali za ilustracijo, zaznamujejo izredno dovršena risba in vznemirljiva dramaturgija, predvsem pa domišljena in živahna likovna imaginacija.
Glavnina postavitve bo namenjena risbam iz dveh nagrajenih stripovskih albumov, izdanih pri Stripburgerju: to sta Grdina (2014) in Pijani zajec (2015). Ob tem se Krančan predstavlja tudi s serijo t.i. raziskovalnih kratkih stripov, ki se posvečajo stripu kot takemu, videti pa bo moč še vrsto risb, ilustracij in tudi grafik. Razstavo dopolnjuje tudi nekaj stripov, ki jih je avtor ustvaril v zadnjih letih za različne izobraževalne in promocijske namene.

David Krančan (1984, Ljubljana) je diplomiral iz stripa pri prof. Milanu Eriču na ALUO v Ljubljani. Po enoletnem študijskem izpopolnjevanju v Pragi se je leta 2009 vrnil v Slovenijo. Je dolgoleten član uredništva revije Stripburger. Od leta 2011 med drugim ilustrira naslovnice Dnevnikovega Objektiva. Razstavljal je v pomembnejših slovenskih in nekaterih evropskih galerijah in za svoje delo prejel več nagrad. Krančan je tako v teoriji kot v praksi raziskovalec razsežnosti stripa kot likovnega izraza. Njegove pripovedi, ki so pogosto brez besed, v likovni podobi skrivajo pripovedne ključe.

Odpiralni čas: pon.–pet.: 10.00–15.00. Razstava bo na ogled do 27. 11 2020.
Koprodukcija: Obalne galerije


+ LIKOVNI RAZSTAVNI IN PRIPOVEDOVALSKI PROGRAM

Izrazi svoje upanje (Show Your Hope) // Pod golim nebom
slikarska razstava & pripovedovalski performansi

Galerija Alkatraz, Ljubljana & mesta po Sloveniji
ODPRTJE: ponedeljek, 26. oktober 2020, ob 20.00 // do 31. 10.

Pod golim nebom je nov programski sklop, v katerem izpostavljamo projekte v na prostem, pod golim nebom. Kot prvega predstavljamo projekt Izrazi svoje upanje, v katerem se prepletata slikarstvo in pripovedovalski performans.

Show Your Hope  (Izrazi svoje upanje) je potujoča umetniška iniciativa, katere pobudnik in glavno gonilo je nizozemski mož tisočerih talentov Martin Voorbij alias Mr. Martin. Njegov zaščitni znak je star rumen kamion, s katerim potuje po svetu, in ki se ob postankih spremeni v improvizirano razstavišče na prostem. Mr. Martin premore ogromno zbirko slikarskih del, ki so jih na temo upanja ustvarili umetniki iz vsega sveta in tudi iz Slovenije: zgodbe teh slik postanejo predmet svojevrstnih pripovedovalskih performansov, s katerimi karizmatični Mr. Martin na nepričakovanih lokacijah razveseljuje svojo publiko.
Zaključek Mr. Martinove ture po Balkanu se bo odvil v Sloveniji, kjer se ob krajši razstavi v galeriji Alkatraz obeta še vrsta pripovedovalskih performansov na prostem  tako v Ljubljani kot v nekaterih drugih manjših krajih v okolici prestolnice (točen seznam datumov in lokacij bo pravočasno objavljen na www.stripcore.net). Zavidljiva zbirka slik uniformnega formata, a neštetih likovnih izrazov in poetik, gledalcem predoča številne zgodbe o upanju, o najrazličnejših človekovih hrepenenjih, sanjah, pa tudi razočaranjih, vse to pa na performansih začinjajo številne anekdote in prigode iniciatorja projekta.

Mr. Martin oz. MARTIN VOORBIJ je vsestranski ustvarjalec samouk, pobudnik in koordinator globalne potujoče razstave Izrazi svoje upanje, mojster pripovedovanja in improvizacije. Preden se je začel ukvarjati s projektom Izrazi svoje upanje, je deloval kot glasbenik oziroma kot glasbeni menedžer. Med drugim je bil sodelavec in koordinator organizacije 2B, kulturne garaže v Eindhovnu (1984–1996). Bil je tudi pobudnik in koordinator mirovnega urada Outpost v Sarajevu (1997–2001). Poleg tega se ukvarja tudi s pisanjem knjig, filmsko in razstavno produkcijo. Živi in deluje v Eindhovnu na Nizozemskem.

Mr. Martin bo obiskovalcem galerije Alkatraz v angleščini pripovedoval zgodbe o slikah in avtorjih in sicer od ponedeljka do četrtka med 18. in 19. uro, v petek in soboto pa med 21. in 22. uro.

Odpiralni čas: ponedeljek−četrtek: 11.00−19.00, petek, sobota: 14:00−22:00

Koprodukcija: KUD Mreža, Divja misel
Projekt je del spremljevalnega programa Pripovedovalskega festivala.


Natan Esku: Nagačenci
večmedijska razstava

Galerija Kresija, Ljubljana
ODPRTJE: sreda 9. december 2020, od 18.00 // do 7. 1. 2021

Natan Esku, vsestranski ustvarjalec, čigar dela, pa najsi gre za grafike, slike, objekte ali za oblikovanje interierjev, nosijo izjemno prepoznaven ter izviren avtorski pečat, s svojim novejšim projektom predstavlja serijo mehkih skulptur, sešitih iz kosov zavrženih oblačil, ki jih je avtor naknadno poslikal oziroma porisal. Serijo živobarvnih, pisanih objektov na stenah, svojevrstnih križancev med trofejami fantastičnih bitij in doprsji grotesknih likov, dopolnjuje več samostoječih objektov: antropomorfne skulpture zasedajo celoten prostor galerije, ki se tako spreminja v specifičen vizualni ambient. Pri projektu, ki se bo, kot pravi avtor, vsekakor še razvijal, ne gre spregledati njegovih angažiranih podtonov: objekti so namreč izdelani iz zavrženih oblačil, s čimer želi avtor pripomoči k ozaveščanju nevzdržne situacije na področju tekstilne industrije, v kateri kot delovno silo pogosto izkoriščajo otroke, medtem ko ceneni in ekološko nevzdržni tekstilni izdelki kaj hitro končajo na odpadu. Tako bodo vsa razstavljena dela tudi naprodaj, avtor pa del sredstev od prodaje namenja programom za otroke iz socialno šibkih okolij.

NATAN ESKU je ilustrator z obilico radovednosti in želje po preizkušanju novih materialov ter tehnik, predvsem pa z ogromno strastjo do dela. Kot vsestranski ustvarjalec deluje na izjemno širokem spektru likovnih področij, kot so slikarstvo, kiparstvo, grafično oblikovanje, fotografija, oblikovanje interierjev ter razvoj likov za lutkovno gledališče in animacijo. Kot samostojni ustvarjalec na področju kulture med drugim sodeluje tudi z oglaševalskimi agencijami in oblikovalskimi studii. Predstavil se je na številnih samostojnih in skupinskih razstavah ter leta 2009 prejel nagrado Mednarodnega bienala ilustracije Zlatno pero Beograda za inovativno delo, ki nerazdružljivo povezuje poezijo z ilustracijo. Študij je končal na Akademiji za likovno umetnost in oblikovanje v Ljubljani, specializacijo pa na Akademiji v Budimpešti.

odpiralni čas galerije:
pon.–pet.: 10:00–18:00; sob.: 10:00–14:00; ned.: 10.00–13.00; prazniki zaprto

Razstavo je omogočil MOL.


Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

Objavljeno: 09.09.2020.
Sedmi festival stripa...      Pres: Udruga STRIPoblaČAK
  ...u organizaciji udruge „STRIPoblaČAK“.

Složiti ćete se da su vas ovogodišnja događanja barem na trenutak asocirala na radnju nekog znanstveno-fantastičnog stripa kojeg ste davno čitali. Ludi znanstvenik iz čijeg je skrivenog labratorija pobjegao virus koji će izmijeniti svjetski poredak ili desetkovati ljudsku rasu, superjunak koji na ramenima umjesto puške ili mača nosi golemu injekciju punu cjepiva protiv strašnog virusa, samo su neki od potencijalnih strip scenarija inspirirani koronom . U ovim pandemijskim vremenima imamo veliku sreću što se možemo nastaviti baviti sa stripom i stvarima koje volimo. Strip u doba pandemije, kao jedan od medija koji nas spašava od dosade i pomaže da lakše prebrodimo trenutnu situaciju.

Kao i svake godine cilj nam je popularizirati strip i educirati sve uzraste o „9. umjetnosti“. Ako i samo jedna osoba više uzme strip u ruke, mi smo uspjeli u svom naumu.

Na koji smo način iskoristili lock down saznajte već 10., 11. i 12. rujna.

U sklopu 7. FESTIVALA STRIPA u organizaciji udruge „STRIPoblaČAK“ zadovoljstvo nam je pozvati vas na sljedeća događanja.

Prvi dan (10. rujan) u goste nam dolazi  nagrađivana animatorica, strip crtačica i redateljica Irena Jukić Pranjić. Otvorenje festivala i izložbe spomenute autorice predviđeno je za 19:00 sati u prostorima Centra za kulturu Čakovec (izložbeni prostor). Nakon otvorenja izložbe pozivamo vas da nam se pridružite na projekciji filmova u prostoru Male scene „Vinko Lisjak“. Prikazivat ćemo tri filma, spomenute autorice:
• „ORNAMENT DUŠE“ - kratki autorski animirani film u produkciji Zagreb filma, 2011.
Film vizualizira izreku koja se često koristi kao figura u govoru, u kojoj ljudi kažu da je neki događaj, krajolik ili običaj 'utkan' u njih. Osobnost i karakter svakog od likova filma prikazuje se raznolikim ornamentom koji pulsira utkan unutar vidljive aure koja je izgledom gotovo identična fizičkom izgledu tih istih likova.
• „POŽUDA“ - kratki autorski animirani film u produkciji Zagreb-filma 2014.
Crna Maca sanja kako vodi ljubav s tajanstvenim neznancem. Nakon što se probudi, hvata feromon koji je uzrokovao njezin san i odnosi ga u detektivsku agenciju. Tamo saznaje identitet muškarca iz sna i odlazi u epsku potragu za njime.
• „GAMER GIRL“  - kratki autorski animirani film u produkciji  LUMA filma, 2016.
Ljubavna priča sa sretnim početkom i tužnim krajem smještena je u kompjutorsku igru, u okvir koji svojom programiranošću i zadanostima podsjeća na društvene norme i ograničenja, i koji glavnoj junakinji ostavlja vrlo male mogućnosti da uspije izboriti željeni smjer svog života.

Zbog epidemioloških razloga održavanje strip radionice pod vodtvom autorice nažalost nije izvedivo, te iz istih razloga neće biti crtanja za publiku.

Promocija stripa „A ispod grada zmaj“ održat će se u petak 11. rujna u Knjižnici „Nikola Zrinski“ Čakovec s početkom u 18:00 sati. Boris Novak potpisuje crtež, Josip Mihalković scenarij na štokavskom, a Lea Šprajc prijevod na kajkavski.

Strip nosi naslov „A ispod grada zmaj“ i sadržajno se uvelike oslanja na predaju o ogromnom zmaju iz čakovečkog podzemlja. Međimurci svog zmaja zovu još i „pozoj“, što se etimološki dovodi u vezu s glagolom zijevati. Slijedom toga, zgodno je primijetiti da čakovečki zmaj u svom podzemnom brlogu – spava. San mu može poremetiti tek loše ponašanje ljudi i tada on izaziva potrese, poplave, a rjeđe i požare. Dogodi li se takvo što, moć da umiri zmaja ima samo Đak Grabancijaš, ili drugim imenom Črnoškolec, prema predaji izuzetno pametan mladić koji svijetom putuje držeći debelu knjigu u rukama.

Čakovečkog zmaja Pozoja (Pozoj je u stripu zmajevo osobno ime) u stripu je probudila nesnosna buka prouzrokovana bušenjima tla i traganjima za vrelima ljekovite vode. Dok se svekolika javnost jednoglasno priklonila znanstvenicima koji su rušenja u gradu protumačili kao posljedicu globalnog zatopljenja, dječak Martin uvjeren je da je pravi krivac nevoljama zmaj Pozoj. Tragajući za zmajem, dječak susreće čovjeka na konju koji mu se, iako isprva nevoljko i s oklijevanjem, pridružuje u pustolovinama. Kako se priča rasplela odnosno kako je između Čakovčanaca i zmaja Pozoja ponovno uspostavljeno suglasje, prepuštam Vam da sami doznate.

Tekst stripa isprva je napisan na standardnom hrvatskom jeziku. Naknadnim promišljanjima, autori su zaključili da će biti efektnije progovori li Pozoj međimurskim dijalektom.

Strip smo preveli na međimurski koji i mi sami koristimo u našoj svakodnevici, referiraju se autori, uvrstivši povremeno i koju arhaičniju riječ ili izraz s ciljem postizanja željenog, uglavnom humorističnog, efekta. Da je zadatak bio jednostavan, zasigurno nije, potvrđuje Lea Šprajc.

Dok odlazite na omiljenu subotnju kavu i sunčanu špicu, ne zaboravite zastati kod omiljenog strip štanda. U moru igračaka i dosadnih poklona, budite originalni. Strip-album, majica s likom omiljenog strip junaka ili Lego figurica sigurno nikog neće ostaviti ravnodušnim.

Festival će se održati uz poštivanje svih preporuka i mjera o socijalnoj distanci za sprječavanje širenja virusa COVID-19. Naše custom-made maske izradila je Tajana Štasni, a jednu takvu moći ćete osvojiti u giveaway-u na našoj facebook stranici www.facebook.com/oblachak/ udruge.

Kao autoricu ovogodišnjeg plakata moramo istaknuti talentiranu i karizmatičnu Maju Horvat.
-detaljne biografije gostiju, program i ostale podatke možete pronaći na Facebook stranici udruge STRIPoblaČAK
-dolaskom na festival pristajete biti na slikovnom materijalu (u protivnom javite nam se u inbox)
-zadržavamo pravo na prilagodbu programa epidemiološkoj situaciji

Udruga STRIPoblaČAK

LEA ŠPRAJC BIOGRAFIJA
Lea Šprajc studentica je diplomskog studija Etnologije i kulturne antropologije i Kroatistike na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Velika je zaljubljenica u tradicijsku kulturu, prirodu, književnost i glazbu. Interes za etnološke teme razvila je baveći se tradicijskom glazbom. Izvodi vlastite obrade međimurskih tradicijskih pjesama, kao i autorske skladbe inspirirane ugođajem i leksikom međimurske popevke.

BORIS NOVAK BIOGRAFIJA
Radi i živi u Središću ob Dravi. Umjetnički opus autora čine kiparska i slikarska djela, te stripovi. Na području stripa autor se predstavlja crtežima dopunjenima pripovjedačkim tekstom, kipovi prate zanimljive motive čovjeka u kretanju, a trenutno najviše slika ulja na platnu. Boris Novak po zanimanju je diplomirani inžinjer građevine. Umjetnost i građevina itekako idu zajedno, primjer je sam Novak. Tijekom posljednjih par godina nastala je zanimljiva zbirka kiparskih djela iz pečene gline i stripovi u dva izdanja: „Slaven“ koji prate događanja oko glavnog lika Slovena. U stripu se isprepliću slovenski i hrvatski jezik. Dodatak zadnjem stripu je priča „Ein bishen“ koja se događa u današnje vrijeme.
Samostalne izložbe:
-galerija Ante Trstenjak, Dom Kulture Ljutomer, ulazna avla općine Ormož, galerija Grajska Pristava
Izložbe stripova: Festival „Tinta“, Ljubljana, Festival „Smotra“

IRENA JUKIĆ PRANJIĆ
Rođena je 25. listopada 1973. u Bjelovaru, gdje je završila osnovnu i srednju školu. Diplomirala je na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu, u klasi prof. Ivice Šiška i na Odsjeku Povijesti umjetnosti Filozofskog fakulteta pod mentorstvom dr. Jadranke Damjanov. Članica je ULUPUH-ove sekcije za strip, ilustraciju i animaciju.
STRIP
Stripom se bavi kontinuirano od 1997. godine.
Objavila je četiri samizdat-fanzina zajedničkog naziva Protuotrov.
Autorica i glavna urednica antologije ŽENSKI STRIP NA BALKANU (Fibra, 2010.)
Autorica strip-albuma Emisija emocija (2x2, 2015.)
Urednica i redateljica dokumentarnog televizijskog serijala Strip u Hrvatskoj (HRT3 2014/15 - 30 epizoda, te 2016/17 - 20 epizoda).
Djelovala unutar dvije umjetničke strip grupe u Hrvatskoj. Prva od njih, Divlje oko, okupljala je Dušana Gačića, Magdu Dulčić Todorowski, Zvonka Todorowskog, Miroslava Nemetha, Vladimira Končara, Franju Anžlovara i Helenu Klakočar Vukšić i bila je usmjerena na promociju autorskog stripa. U periodu od tri godine grupa je organizirala nekoliko izložbi, napravila zajednički animirani film i izdala dva albuma. Druga umjetnička strip-grupa u kojoj je sudjelovala bila je neformalna strip-družina Emisija Emocija u kojoj je nastupala uz Dunju Janković, Matiju Pisačića i Damira Steinfla. Grupa je zajedno nastupila unutar riječkog časopisa Val, organizirala nekoliko zajedničkih izložbi u Zagrebu, Opatiji i Rijeci, strip radionice u Opatiji i Bjelovaru te nekoliko zajedničkih strip-izdanja. Objavljivala je velikom broju tiskovina u zemlji i inozemstvu od kojih su najznačajnije Patak, Večernji list, Vjesnik, Nomad, Studentski list, Godine Nove, Zarez, Hrvatsko slovo, Bj-Akt, Flit, Komikaze, Q strip, Kontura, Kvadrat, Break 21, Handyburger (Ljubljana), Feminus Ludens (Beograd), Kuhinja (Pančevo), Mutate & Survive (Lisabon), Globeshit (Portland), Mineshaft (SAD), Love & Hate (Rim) i mnoge druge.
U nekoliko časopisa objavljivala strip serijale: Željko Znatiželjko koji je tri sezone izlazio u dječjem časopisu Radost; Manuljci – Bilogorski patuljci u bjelovarskom tjedniku Regija; Mali Indiana Jones i Detektivski slučaju časopisima Igraonica i Škrinjica; stripovi prema stihovima Jadranke Čunčić Bandov koji su izlazili u dječjem časopisu Prvi izbor.
Stripove je objavljivala i na mnogim stranicama – Lambiek, Zbrdazdola, Pips Chips i Videoclips, Pionirov glasnik, Komikaze, Emisija emocija, Stripvesti, ComiXculture. Također izlagala na brojnim grupnim i samostalnim izložbama u zemlji i inozemstvu. Sudjelovala u mnogim međunarodnim projektima i radionicama za strip-autore. Osvaja brojne nagrade za strip.
Ilustrirala je mnoga udžbenička izdanja Školske knjige, te je svoje ilustracije objavljivala i u dječjim časopisima Radost, Modra lasta, Igraonica, Škrinjica, Kloks i Prvi izbor.
Ilustrirala je i slikovnice.
Kao mentorica i autorica sudjelovala je u izradi brojnih animiranih filmova.

JOSIP MIHALKOVIĆ
Josip Mihalković (1954.) likovni je pedagog i književnik. Članom DHK postao je u ožujku 1987. Do svoje 27. godine osvojio je petnaestak književnih nagrada.Uvršten je u treći tom HKE u izdanju Leksikografskog zavoda „Miroslav Krleža“. Objavio je četiri knjige pjesama. Karikature je objavljivao u časopisu „Ako“ grada Čakovca. Izlagao je u Salonu mladih u Zagrebu (1978.), u zgradi Scheier u Čakovcu, u knjižnici „Nikola Zrinski“ Čakovec, skupnoj izložbi LUV-a u Varaždinu, skupnoj izložbi „Autoportreti hrvatskih književnika“ u Zagrebu.

Objavljeno: 06.09.2020.
Umetnici silicijumskog doba...      Pres: Crna ovca
  ...Zona 021.

POZIV
za učešće u projektu
Umetnici silicijumskog doba: Zona 021
Pozivamo
Mlade ili nedovoljno afirmisane umetnike Zone 021 koji su u 21. veku debitovali na polju vizuelnog pripovedanja i vizuelne literature, gde su uključeni stripovi, ilustracije, koncept art za multimediju, karikature i slikovnice, da se uključe u projekat Umetnici silicijumskog doba: Zona 021 koji sadrži sledeće elemente:
- Predavanje i obuka za mlade umetnike o načinu ulaska u profesiju i međunarodno tržište.
- Susret mladih umetnika ili istoričara umetnosti sa doajenima i urednicima – ocenjivanje portfolija i diskusija.
- Objavljivanje biografija, portfolija i bibliografija.
- Obaveštavanje izdavačkih i produkcijskih kuća o rezultatu – da su im na raspolaganju umetnici radi angažmana.

Predavači:
MARIJA RISTIĆ (1989), istoričar umetnosti, kustos, kritičar. Završila je Zemunsku gimnaziju paralelno pohađajući Muzičku gimnaziju Kosta Manojlović (klavir) u Zemunu. Završila je osnovne akademske studije na studijskom programu Istorija umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu i master akademske studije (10.00). Trenutno je na doktorskim studijama baveći se istraživanjem o ilistraciji kao umetničkoj disciplini u Srbiji. Od 2015. aktivno se bavi radom na savremenoj kulturnoj i umetničkoj sceni naših prostora organizovanjem likovnih kolonija, grupnih i autorskih izložbi (od kojih se izdvajaju GETO 2019, Glorifikacija Srbije 2017, Zlatno pero Beograda 2017, Aleksandar Deroko 2017, Iz srca beogradske neoavangarde 2016). Bila je jedan od predstavnika istoričara umetnosti iz Srbije na međunarodnom simpozijumu posvećenom ilustraciji u Bratislavi 2017.i 2019. godine.
ZORAN STEFANOVIĆ (Loznica, 1969), akademski umetnik, kulturni radnik, istraživač. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je i doktorand teorije dramskih umetnosti, kulture i medija. Živi u Beogradu.
Ima trodecenijsko iskustvo u sektoru medija, kulture i humanističkih nauka, u saradnji sa ustanovama Evrope i SAD. Bio je osnivač međunarodnih kulturnih projekata u oblasti izdavaštva, digitalizacije, leksikografije i popularne kulture.

Poželjno poneti potrfolio i biografiju.
Projekat će se realizovati 7,8,10,11 septembra od 14 do 16 časova u prostorijama KS Eđšeg.

Dobrodošli!
Objavljeno: 06.09.2020.
Strip: Noćni sud (155)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 06.09.2020.
14. Novosadski strip vikend...      Pres: SKC NS
  ...3. i 4. oktobra u KS Eđšeg.

Poštovani: autori, ljubitelji stripa, izdavači, promoteri, gosti... Obaveštavamo vas da će se 14. NS strip vikend održati 3. i 4. oktobra u KS Eđšeg (Antona Čehova 4, Novi Sad). Nakon svih odlaganja i problema s terminima i prostorom konačno možemo podeliti dobru vest - da se uskoro vidimo!



Objavljeno: 05.09.2020.
Strip: Cane (416)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 05.09.2020.
Velike muke strip umetnika i njegovih junaka...      Autor: Ilija Bakić
  ...Prikaz strip albuma „Planeta strip 1.
  Družina“ Zlatka Milenkovića;
 
  izdavač „ZMComics“ 2020.

Zlatko Milenković (1969) znan je svim ovdašnjim stripoljubcima kao jedan od najagilnijih strip radnika ili, kako se to nekada lepše govorilo, pregalaca. Njegovi stripovi pojavljivali su se u mnoštvu raznovrsnih publikacija i par samostalnih albuma, bio je član redakcije „Stripoteke“ i, kao „frilenser“, tehnički urednik brojnih strip izdanja. Sada već davne 1998.g. pokrenuo je jedinstvenu internet publikaciju „Strip vesti“ koja je postala respektivna hronika dešavanja na ovdašnjoj strip sceni. Dugotrajni aktivni rad na brojnim projektima rezultirao je hroničnim nedostatkom vremena za osmišljavanje i crtanje sopstvenih stripova. Ipak, potreba za stvaranjem nije se mogla ugušiti. Pokušaj da se ta želja ne izgubi odnosno da autor sam sebe natera da radi na novim stripovima bilo je i pokretanje fanzina „Samo strip...“, decembra 2012, koji je, mada ne preterano često (uglavnom jedan broj godišnje), postao pozornica za Milenkovićeve nove i stare radove (kao i stripove odnosno članke povremenih gostiju). Glavni, odnosno „noseći“ strip u svakom broju je serijal „Samo strippp...“ koji je Milenković sabrao u crno-belom albumu „Planeta strip“ koji sadrži prvu epizodu pod naslovom „Družina“ i, na kraju albuma, niz omaž ilustracija kolega strip crtača.

Znatiželjni čitalac u „Samo strippp...u“ sreće i prati dve paralelne i prepletene priče. U prvoj glavni junak je umetnik koji likom podseća na Milenkovića i koji se žali na nedovoljno vremena za stvaranje zbog čega sebi i publici (kojoj se i obraća) obećava da će ubuduće redovno crtati po tablu stripa (valjda po onoj latinskoj „nula dies sine linea“) čak i ako nema ideju o sadržaju u čemu će mu putokaz biti Moebiusova „Hermetička garaža“ koja je nastajala upravo tako - bez scenarija i plana (sledeći nadrealistički metod „automatskog pisanja“); pošto crtanje ima i terapijsku svrhu autor će crtati i sve što je oduvek želeo bez obzira da li se to uklapa u dotadašnji tok priče. Otvorena i autoironična samosvest, kojom se briše pogodbeni odnos umetnik-konzument, odlika je alternativnog-autorskog stripa i dozvoljava ne samo uvid u stvaralački proces već i direktnu komunikaciju stvaraoca i njegovih junaka. Tako i strip crtač raspisuje konkurs za junaka i sa odabranim kandidatom - metalnom lopticom sa rukama i kapom koja na vrhu ima propeler! - odlazi dalje; drugi član dobija mesto u družini bez konkursa (preko veze) jer je autor oduvek želeo da crta mumije (a ova je još i diplomirani ekonomista!) a treći je vilintuljak (plod grešne veze vilenjaka i patuljka, inače junak koga je autor ranije osmislio ali nije realizovao ideje o njegovim avanturama). Ovako sklepana družina, zajedno sa autorom koji ih malo bodri a malo kritikuje, kreće, po obrascima epske fantastike, kroz podzemni lavirint u važnu misiju oslobađanja - debele kobile od zlog zmaja. U ostvarenju zadatka će im pomoći leteći junak što će družinu, posle još malo peripetija, dovesti do robota-gedžeta koji ih smešta u kockasti svemirski brod i upućuje (u lakoj asocijaciji na TV seriju „Zvezdane staze“) u novu misiju...

Milenkovićeva nonšalantna (anti)priča vrca od dosetki i karikiranja modela iz arsenala savremene pop kulture, iz kvadrata u kvadrat pobijajući obrasce na koje je čitalac navikao u praćenju konfekcijskih žanrovskih sadržaja. Ipak, parodiranje nema za cilj dokazivanje sopstvene intelektualne superiornosti jer je stvaralac daleko od potpuno usredsređene ličnosti jakih estetskih nazora; umesto monolitnog umetnika pred čitaocima je stvaralac gotovo „na ivici nervnog sloma“ koji pokušava da radom sačuva sopstvenu ličnost. Otuda, umetnik smišlja i dobija junake kakve može da domaši a to važi i u suprotnom smeru (ili, kako bi to rekla narodna mudrost „našla rupa zakrpu“). U takvom kontekstu i crtež je adekvatno neadekvatan: bez preteranog poštovanja crtačkih pravila ali sa nizom domišljatih rešenja, bez preciznosti ali sa viškom dobrodošle razbarušenosti.

Milenkovićeva sposobnost da čitaoce ubedi u svoju priču, u njenu spontanost i neobaveznost, funkcioniše bez greške i u (ne)očekivanom smeru osveženja koje je na tragu ostvarenja plemenitih težnji za slobodnim strip stvaranjem.

(„Dnevnik“, 2020)
Objavljeno: 04.09.2020.
Oproštaj s Andrijom Maurovićem...      Autor: Veljko Krulčić
  ...rujan/septembar 1981.

U srijedu, 2. rujna 1981. na koronarnom odjelu zagrebačke bolnice „Dr Mladen Stojanović“ (danas Bolnica sestara milosrdnica) preminuo je Andrija Maurović, rođen točno osam desetljeća ranije u mjestašcu Muo u bokokotarskom zaljevu, tada u sastavu Austro-Ugarske monarhije.

Genijalni crtač stripova (jedan od deset najvećih u sveukupnoj svjetskoj povijesti devete umjetnosti – da ne bi bilo zabune), veliko ime u slikarstvu, ali i primjenjeni umjetnik koji je obilježio hrvatsku i tadašnju jugoslavensku pop-kulturu (i likovnu i medijsku, naravno) tijekom skoro 60-godišnje kontinuirane stvaralačke karijere.

„Stari Mačak“, nadimak koji je za Maurovića bio udomaćen u javnosti, tog je babljeg ljeta nažalost izgubio „bitku“ s upalom pluća, koju je „zaradio“ uobičajenim ranojutarnjim trčanjem na Sljeme gol do pasa.

Nažalost, tog ga je nesretnog dana sredinom kolovoza „uhvatio“ višesatni prolom oblaka, sasvim neuobičajen za ljetno doba.
U utorak 8. rujna Andrija Maurović je – pokopan na groblju Miroševac.

Pomalo je neobično što je između smrti i ukopa prošlo punih šest dana. Sprovodi su se u pravilu organizirali dan-dva, najviše tri dana nakon preminuća.

U izvještaju s posljednjeg ispraćaja u saveznom dnevniku „Borba“ (izlazio je u Beogradu), od njihova zagrebačkog dopisnika Ive Tomljanovića, spomenuto je da se je u republičkom SUBNOR-u (boračka organizacija, koja je tada, nakon Partije bila najmoćnija „politička sila“ u državi) postavilo pitanje treba li se Maurovića pokopati na parceli gdje se sahranjuju borci narodnooslobodilačkog rata ili ipak ne?!

Da li je to bio razlog što se toliko čekalo sa sprovodom?

Koliko mi je poznato prvi koji je javnost pustio informaciju da je Andrija Maurović nažalost otišao u „bolja prisjećanja“ bio je filmski kritičar i umjetnikov prijatelj Mladen Hanzlovsky na valovima Radio Zagreba (gdje je bio zaposlen) i kraćim tekstom u subotnjem broju „Večernjeg lista“ od 5. rujna.

Tekst iz „Večernjaka“ na mene, tada 19-godišnjaka, je djelovao ne kako se u žargonu kaže kao „grom“, nego kao „munje iz vedra neba“. Prvi glas! Nisam ni znao da je Maurović bio bolestan, da se liječio... Mislio sam da će „živjeti sto godina“, mislio sam kako ću ga tijekom studija moći često posjećivati, etc, etc...

Vijest o Maurovićevoj smrti emitirala je i nacionalna telegrafska agencija (TANJUG), koju su među ostalima prenijeli beogradska „Politika“ i splitska „Slobodna Dalmacija“.

U narednim tjednima „in memoriame“ (ili sjećanja) Mauroviću napisali su, među ostalima, Elena Cvetkova, Darko Glavan, Ljubomir Kljakić, Bogdan Tirnanić, Zlatko Gall, Mladen Hanzlovsky, Mata Bošnjaković, Askanio Popović, Ivo Šimat Banov, Frano Gotovac, Mladen Pavković, Aleksa Vojinović, Midhat Ajanović, Jurica Pazman, Zdravko Zupan, Ahmed Hrapović, Zoran Sekulić...

Isti su objavljeni u dnevnim listovima, u mjesečnicima, u revijama, stručnim časopisima, dječjim publikacijama, ali i u omladinskom tisku.
Ervin Rustemagić je npr. povodom Maurovićeve smrti u sarajevskom tjedniku „Svijet“ pretiskao svoj razgovor s njime, nekoliko godina ranije objavljen u knjizi „Čudesni svijet stripa“.

Beogradski „Zum Reporter“ je pak objavio navodno posljednji intervju kojeg je Maurović dao – njihovom novinaru Dejanu Lučiću!?

TV Beograd je u emisiji iz kulture napravila prilog o Andriji Mauroviću, a nije mi poznato kako se TV Zagreb postavila u vezi s time.

S Andrijom Maurovićem na svojim stranicama oprostila su se i specijalizirana strip-izdanja: „Strip magazin“ (Zagreb), „Yu strip“ (Gornji Milanovac), „Strip zabavnik“ (Novi Sad).

Na sprovodu u zagrebačkoj Dubravi „posmrtno slovo“ o Andriji Mauroviću održao je Ivica Bednjanec.

Kako smo uspjeli rekonstruirati, iz fotografija, novina i osobnih sjećanja, bilo je podosta stripaša i umjetnikovih prijatelja: Nedeljko Dragić, Rudi Aljinović, Marcel Čukli, Fadil Hadžić, Mladen Hanzlovsky, Mirko Ilić, Jules Radilović, Krešimir Zimonić, Igor Kordej. Iz Munchena je došao Walter Neugebauer, dok su iz Beograda stigli Sibin Slavković, Zdravko Zupan i Askanio Popović.

„Prvi puta toliko autora stripa na jednom mjestu.“, puno godina kasnije mi je kazao Zupan.

Dosta je toga ostalo kao enigma iza sprovoda, ali evo i jednog političkog „štikleca“:
Sućut obitelji Andrije Maurovića putem brzojava izrazio je Jakov Blažević, tada predsjednik predsjedništva SR Hrvatske.
U vjerodostojnost „štikleca“ ne treba sumnjati – agencija TANJUG!

Nekako paralelno sa smrću i sprovodom, na adrese pretplatnika i u knjižare diljem zemlje „Dečje novine“ iz Gornjeg Milanovca poslali su prvu Maurovićevu knjigu stripa, koja je sadržavala dva kolor-ostvarenja „Čuvaj se senjske ruke“ i „Djevojka sa Sijere“, rađenim po scenarističkim predlošcima Norberta Neugebauera.

Besprijekorno otisnuta knjiga (urednik Sibin Slavković, predgovor Bojan M. Đukić, grafički urednik – Rade Rančić) štampana je u fascinantnoj nakladi od 10 tisuća primjeraka.

Zanimljivo je spomenuti da je zagrebački tjednik „Vikend“ fotkom Branka Oreškog zabilježio kako je Maurović u bolesničkoj postelji nekoliko dana prije smrti prelistavao prve primjerke svoje knjige, netom pristigle iz ljubljanske štamparije „Mladinska knjiga“. U impresumu piše da je „štampanje završeno u junu 1981.“, ali ipak se nešto kasnilo!?

P.S.
Iako sam za koji tjedan morao otići u vojsku (u Suboticu), te sam sređivao stvari vezane za upis na fakultet (koji je započinjao dvanaest mjeseci kasnije), „želio“ sam otići iz Pazina u Zagreb na Maurovićev sprovod.
Nažalost, iz novina nisam uspio saznati dan, mjesto i vrijeme. Taj podatak nisam našao niti u osmrtnicama koje sam tražio u „Vjesniku“ i „Večernjem listu“.
Mladen Hanzlovsky s kojim sam bio u kontaktu nije u stanu imao telefon (kontaktirali smo putem pisama), na njegovom radnom mjestu u Radio Zagrebu tih dana je bio „neuhvatljiv“...
Iznenadio sam se kad sam naknadno saznao da je sprovod bio na Miroševcu, a ne na Mirogoju!?
Na Mirogoj će se Andriji Maurović „preseliti“ devet godina kasnije...

Objavljeno: 02.09.2020.
Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo vas da se obratite autorima priloga.
U slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.