...Promocija kataloga WOMCOM

Promocija WOMCOM izdanja i WOMCOM digitalne platforme

Jedan od završnih događaja u projektu Moć žena u stripu – WomCom, koji je posvećen promociji vidljivosti i zastupljenosti umjetnica u svijetu stripa, održaće se 16. decembra u Multimedijalnoj sali KIC-a “Budo Tomović” u Podgorici.

Na događaju će biti predstavljeni rezultati dvogodišnjeg projekta, sa akcentom na WomCom digitalnoj platformi i WomCom štampanom izdanju u kom su objedinjeni stripovi nastali na umjetničkim rezidencijama, organizovanim u sklopu projekta. Početak programa je u 18 časova, a ulaz je besplatan.

Govore: strip autorke, učesnice projekta Moć žena u stripu i predsjednik Udruženja strip autora Crne Gore Simon Vučković.

WomCom je počeo u februaru 2023. godine i okupio je partnere PostScriptum Ltd iz Grčke, Bakelit Multi Art Center iz Mađarske, Kino Šiška iz Slovenije, Autonomni kulturni centar Attack iz Hrvatske, Udruženje strip autora Crne Gore i Studentski kulturni centar Novi Sad iz Srbije, koji je i nosilac projekta.

Dugoročni rezultat projekta je WomCom digitalna platforma, razvijena za umjetnike i sa umjetnicima, koja je namijenjena ne samo predstavljanju rezultata projekta i vijesti sa strip scene, već je zamišljena kao referentni repozitorijum evropskih strip umjetnica i njihovih radova, te kao platforma za razmjenu znanja i unošenje pozitivnih društvenih promena u svijet stripa i učešće žena u njemu. Još jedan od važnih elemenata projekta su četiri umjetničke rezidencije, održane tokom ove i prošle godine u Novom Sadu, Mađarskoj, Podgorici i Zagrebu na kojima je 36 učesnica i učesnika iz šest partnerskih zemalja dobilo priliku da kreira kratke stripove uz mentorsku podršku, predstavi svoje radove na 16 izložbi organizovanih za vrijme trajanja projekta, kao i da se pridruži kreativnoj regionalnoj mreži koja promoviše ženske glasove i perspektive. Radovi nastali na rezidencijama predstavljeni su u WomCom publikaciji kojoj će biti posvećena pažnja na ovom događaju.

KIC “BUDO TOMOVIĆ”

[Objavljeno: Glavni grad Podgorica, 11.12.2024]

 

U Multimedijalnoj sali KIC-a „Budo Tomović“ 16. decembra u 18:30 časova biće održana promocija izdanja stripa “Proces – kraj” Jane Vasiljević.

Strip je rađen po istoimenom romanu Franca Kafke. Jana Vasiljević, koja se potpisuje sa pseudonimom „Impton P.“ je mlada umjetnica stripa iz Herceg Novog gdje je odrasla i školovala se. Svoje srednjoškolsko obrazovanje je otpočela u gimnaziji "Ivan Goran Kovačić" a završila ga je u Velikoj Britaniji, u "Ašford Školi" zahvaljujući parcijalnoj stipendiji HMC projekta. U zelenom prostranstvu Kenta, Jana se posvetila studijama umjetnosti, literature i drame. To znanje i dan danas razvija na studijama teorije umjetnosti na Univerzitetu Donja Gorica, u Podgorici. Uprkos povredi desne dominantne ruke, ona nalazi načine da svoju kreativnost i ljubav prema stripu, animaciji i ilustraciji dijeli sa svijetom kroz fanzine i lične projekte.

Govore - Simon Vučković predsjednik Udruženja strip autora Crne Gore i strip autorka Jana Vasiljević.

Dobro došli!

[Objavljeno: www.instagram.com/p/DDcBbTUoZhz/]

 

 

Jedan od završnih događaja u projektu Moć žena u stripu – WomCom, koji je posvećen promociji vidljivosti i zastupljenosti umjetnica u svijetu stripa, održaće se 16. decembra u Multimedijalnoj sali KIC-a “Budo Tomović” u Podgorici.

Na događaju će biti predstavljeni rezultati dvogodišnjeg projekta, sa akcentom na WomCom digitalnoj platformi i WomCom štampanom izdanju u kom su objedinjeni stripovi nastali na umjetničkim rezidencijama, organizovanim u sklopu projekta. Početak programa je u 18 časova, a ulaz je besplatan.

Govore: strip autorke, učesnice projekta Moć žena u stripu i predsjednik Udruženja strip autora Crne Gore Simon Vučković.

WomCom je počeo u februaru 2023. godine i okupio je partnere PostScriptum Ltd iz Grčke, Bakelit Multi Art Center iz Mađarske, Kino Šiška iz Slovenije, Autonomni kulturni centar Attack iz Hrvatske, Udruženje strip autora Crne Gore i Studentski kulturni centar Novi Sad iz Srbije, koji je i nosilac projekta.

Dugoročni rezultat projekta je WomCom digitalna platforma, razvijena za umjetnike i sa umjetnicima, koja je namijenjena ne samo predstavljanju rezultata projekta i vijesti sa strip scene, već je zamišljena kao referentni repozitorijum evropskih strip umjetnica i njihovih radova, te kao platforma za razmjenu znanja i unošenje pozitivnih društvenih promena u svijet stripa i učešće žena u njemu. Još jedan od važnih elemenata projekta su četiri umjetničke rezidencije, održane tokom ove i prošle godine u Novom Sadu, Mađarskoj, Podgorici i Zagrebu na kojima je 36 učesnica i učesnika iz šest partnerskih zemalja dobilo priliku da kreira kratke stripove uz mentorsku podršku, predstavi svoje radove na 16 izložbi organizovanih za vrijme trajanja projekta, kao i da se pridruži kreativnoj regionalnoj mreži koja promoviše ženske glasove i perspektive. Radovi nastali na rezidencijama predstavljeni su u WomCom publikaciji kojoj će biti posvećena pažnja na ovom događaju.

[Objavljeno: www.instagram.com/p/DDcCa-hoBvd/]

Promocija kataloga WOMCOM – Moć žena u stripu

autor Sonja Štilet

Kotoranin Simon Vučković, predsjednik Udruženja strip autora Crne Gore koji godinama u Gradskoj biblioteci Tivat drži radionicu stripa, govorio je na promociji stripskih izdanja jednog od tri kataloga koji je predstavljanje rezultata dvogodišnjeg projekta. Katalog ima akcenat na WomCom digitalnu platformu i WomCom štampano izdanje u kojem su objedinjeni stripovi nastali na umjetničkim rezidencijama, organizovanim u sklopu projekta.

U Gradskoj biblioteci Tivat je prošle godine održana izložba “Ženska moć u stripu – WOMCOM”.

“WomCom je počeo u februaru 2023. i okupio je partnere PostScriptum Ltd iz Grčke, Bakelit Multi Art Center iz Mađarske, Kino Šiška iz Slovenije, Autonomni kulturni centar Attack iz Hrvatske, Udruženje strip autora Crne Gore i Studentski kulturni centar Novi Sad iz Srbije, koji je i nosilac projekta”, objasnio je za naš Radio Simon Vučković, istakavši da je Winter Budva art festival održan 22. decembra u bašti restorana Mocart” u Budvi.

Projekat je bio usmjeren na osnaživanje strip umjetnica i promociju njihovog ravnopravnog tretmana u smislu plaćanja, vidljivosti i reprezentacije. Pored ovoga, projekat se bavio imidžom žena u stripu, kao i društvenim promjenama koje se odražavaju ili bi se mogle odraziti u stripu, u vezi sa slikom i ulogama žena u stripu.

„Udruženje strip autora Crne Gore je partner ovog velikog projekta koji je uspješno obavio cilj afirmacije ženskog stripa na Balkanu. Za Crnu Goru je važno što su se kroz projekat i aktivnosti Gradske biblioteke Tivat, pojavila dva nova imena – Sara i Silva Dervanović iz Podgorice . Osjeća se potreba za nastavkom ovog, i mnogih sličnih projekta, jer afirmacija ženskog stripa u našoj zemlji i dalje traje. Jedan od takvih primjera je promocija izdanja „Proces-kraj“ strip autorke Jane Vasiljević iz Herceg Novog, koja se paralelno odvijala sa promocijom navedenog kataloga”, istakao je Vučković.

Dugoročni rezultat projekta je WomCom digitalna platforma , razvijena za umetnike i sa umetnicima, koja je namenjena ne samo predstavljanju rezultata projekta i vesti sa strip scene, već je zamišljena kao referentni repozitorijum evropskih strip umetnica i njihovih radova, te kao platforma za razmenu znanja i unošenje pozitivnih društvenih promena u svet stripa i učešće žena u njemu. Još jedan od važnih elemenata projekta su četiri umetničke rezidencije, održane tokom ove i prošle godine u Novom Sadu, Mađarskoj, Podgorici i Zagrebu na kojima je 36 učesnica i učesnika iz šest partnerskih zemalja dobilo priliku da kreira kratke stripove uz mentorsku podršku, predstavi svoje radove na 16 izložbi organizovanih za vreme trajanja projekta, kao i da se pridruži kreativnoj regionalnoj mreži koja promoviše ženske glasove i perspektive.

Projekat Moć žena u stripu – WomCom sufinansirala je Evropska komisija, kroz program Kreativna Evropa, a predstavljanje rezultata projekta održaće se tokom ovog meseca i u Novom Sadu, Ljubljani, Zagrebu, Budimpešti i Atini.

[Objavljeno: Radio Tivat, Tivat 25.12.2024]

  ...609. broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovaj broj donosi 32 strane stripa. Samonikli korov strip, broj 609:
www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/609

  ...klasičnog junaka

   Izašao je Najveći Teks. I bukvalno. Veličine 280 x 380 mm, ova epizoda Teks Vilera je verovatno najveći format strip-albuma ikad objavljen u Srbiji. No, ovo je manje značajno. Značajniji je sadržaj, kao i njen autor. Radi se o posebnoj epizodi Teksa Vilera, najstarijeg i još uvek najpopularnijeg Bonelijevog stripa u Italiji. Epizodu je nacrtao Rajko Milošević Gera, srpski crtač stripova. Izdavač je „Veseli četvrtak“ u prevodu Sandre Knežević i Draška Roganovića. Posle Baneta Kerca, koji je nacrtao već nekoliko epizoda Zagora, ovo je drugi naš autor kome je Boneli otvorio prostor za rad na svom klasičnom junaku.

   Gera (r. 1959) je počeo strip karijeru sa vesternom Elmer Džouns u YU stripu 1982. godine. Usledio je Čak Lorimer (YU strip godišnjak, 1983). U vrh jugoslovenskog stripa ušao sa nedovršenim serijalom Teksaški jahači (Spunk novosti i Stripoteka 1985-1986).

   Gera je istinski zaljubljenik u vestern strip. U to vreme vestern-stripovi su bili veoma popularni u Jugoslaviji, kao i u Zapadnoj Evropi. Kada se Gera formirao kao čitač i crtač stripova, u bivšoj Jugoslaviji su već izlazili popularni bonelijevi vesterni Teks, Mali rendžer i Kapetan Miki. Međutim, paralelno s njima u „ozbiljnijim“ strip izdanjima, kao što je bila Stripoteka, već su izlazili Džeri Spring, Komanča i Poručnik Bluberi.

   Nakon odlaska u Španiju 1991. godine, Gera je nastavio da crta. U periodu 2007-2012 radio je na serijalu Skalpirani. Godine 2012. objavio je sa grupom autora dugačku epizodu Django, Unchained (po motivima filma Kventina Tarantina). Za Marvel i DC Comics je radio Betmena, Tora i X-men. Od 2020. godine radi na serijalu Prokleti, po Biblijskim motivima.

   Iako je svaki Gerin strip posebna poslastica, ova epizoda Teksa Vilera predstavlja nešto posebno. U Italiji je premijerno objavljena u okviru jedne od mnogih posebnih edicija Teks Vilera pod nazivom „Teks romani“ (#9. od 28. februara 2019).

   Sama epizoda je više fokusirana na Kita Karsona i mladog Teksa. Dešava se neposredno posle Američko-meksičkog rata (1846-1848), kada je Teks bio otprilike u svojim tridesetim. Priče o mladom Teksu predstavljaju jedan od trendova kojim Boneli u poslednjih par decenija pokušava da osveži serijal. Ali više od ovoga, Gerin Teks se uklapa u drugi trend u kome bonelijevski industrijski strip pokušava da otvori prostor za epizode u kojima autori ostavljaju dublji lični pečat.

   Kao najstariji Bonelijev strip, Teks je možda više od drugih serijala bio podložan šablonu.

   Od 1948. godine epizode se ređaju (izašlo ih je preko 750 u regularnoj ediciji i najmanje još toliko u različitim posebnim edicijama) uz predvidive početke, zaplete i završetke. Teks je heroj kojeg krase najcenjenije ljudske osobine — inteligencija, instinkt, brzina, izdržljivost, snaga i osećaj za pravdu. Stvoren u posleratnoj Evropi, Teks je simbol novog početka i moralne jasnoće koji ulazi u avanture samo pod uslovom da u njima može da deluje pravedno i čovečno. Teks nikada nema moralnih dilema. Svaki njegov potez ne sme da bude samo borba protiv zla, već i moralno utemeljen čin. I sam crtež, kojim je dugo dominirao Aurelio Galepini, koji je do polovine devedesetih nacrtao najveći broj epizoda, postao je šabloniziran i prepoznatljiv, sve do polovine devedesetih, kada su počeli da se uključuju i drugi crtači. Boneli je posebno počeo da razbija ovaj šablon edicijom Teksa na velikom formatu kakva je 2009. godine bila epizoda Patagonija u izvedbi Paskala Frisende.

   Gerin Teks se nastavlja na ovaj noviji pokušaj otvaranja industrijskog stripa u strip sa autorskim pečatom. Njegova epizoda predstavlja brutalan, prljav i crni žanr, kombinovanu sa kadriranjem karakterističnim za francusko-belgijsku školu stripa ili američki super-herojski strip. Priča sama po sebi jeste šablonska – Meksikanac Huan Gonzales se posle završetka Američko-meksičkog rata sveti rendžerima koji su mu tokom rata pobili braću. No, Gera svojim crtežom od ove jednostavne priče pravi uzbudljiv i napet vestern.

   Gerina epizoda (koja ima ukupno 46 strana) nije jedina poslastica ovog albuma. Podjednako uzbudljive su skice i crteži (njih preko 30) koji se nalaze u drugom delu albuma, kao i dugačka analiza Gerinog Teksa Zorana Đukanovića, jednog od najboljih poznavaoca domaćeg stripa.

   Na Teksu su se već isprobali mnogi poznati evropski autori koji su slavu stekli sa drugim stripovima, nastalim van bonelijevske produkcije. Među njima su Anđelo Stano, Alfonso Font, Ivo Milaco, Frančesko Gamba, Hoze Ortis, Goran Parlov, Manfred Somer, Roberto Raviola (Magnus), Džo Kubert itd. Gerin Teks stoji rame uz rame sa svima njima.

   Veliki Teks ne znači kraj Gerinih vestern-stripova. „Teksaški jahači“, strip koji ga je proslavio u Jugoslaviji pre skoro 40 godina, doživeće uskoro rimejk – biće nacrtan ponovo za francuskog izdavača, a nakon toga i dovršen u originalnom izdanju, tamo gde je stao 1986. godine.

[Objavljeno: Novi magazin, br. 688, 4.7.2024, str. 52-53]

Objavljeno: 29.12.2024.

  ...Subota, 28. decembar 2024.

Dragi prijatelji,

prekosutra je poslednja subota u mesecu decembru, kao i poslednja subota ove godine – dakle, vreme je za drugo izdanje MUNZE STRIP FESTA!

Kao i prošli put, festival će se održati u OŠ „Gornja Varoš“, Dobanovačka 72 u Zemunu, od 10 do 16h.

Naravno, čekaju vas brojni domaći strip izdavači sa najnovijim i starijim naslovima po najboljim cenama, a specijalna gošća biće Nina Bunjevac!

Vidimo se!

www.facebook.com/muNZeSF

 

  ...za životno djelo pripala strip-kritičaru Juri Iliću,
  a Tomislavu Čegiru (posmrtno) – specijalno priznanje

   Jure Ilić (1959) ovogodišnji je dobitnik nagrade “Andrija Maurović” za životno djelo na području hrvatskog stripa, dok je specijalno priznanje posmrtno pripalo Tomislavu Čegiru (1970. – 2024.).

   Obojici za njihovu kritičarsku i teoretsku ostavštinu na području stripa.

Na vinkovačkom Salonu 1985. Jure Ilić se družio s živućom legendom domaćeg stripa Đorđom Lobačevim

   Nagradu “Andrija Maurović” je 2009. godine utemeljila udruga “Art 9”, te se otad do danas u kontinuitetu dodjeljuje jednom godišnje.

   Podsjetimo se prethodnih dobitnika nagrade “Andrija Maurović”, to su bili: Mladen Bjažić, Julio Radilović, Borivoj Dovniković, Žarko Beker, Nedeljko Dragić, Oto Reisinger, Rudi Aljinović, Željko Lordanić, Krešimir Zimonić, Vjekoslav Đaniš, Ninoslav Kunc, Mirko Ilić, Joško Marušić, Pero Kvesić i Dušan Gačić.

   Specijalna priznanja dobili su, pak, Fadil Hadžić, Vladimir Pavlinić, Zvonimir Pliskovac i posmrtno Ivica Bednjanec.

   Kako se navodi u obrazloženju žirija za 2024. godinu, Iliću je nagrada pripala zbog njegovog pisanja o stripu, koje je započelo u prvoj polovici 80-ih godina prošlog stoljeća, ali i zbog Ilićevog doprinosa u uređivanju, odnosno u plasiranju premijernog domaćeg stripa u drugoj polovici istog tog desetljeća, na stranice najtiražnijeg hrvatskog dnevnika “Večernji list”. Neki od autora čiji su stripovi tada objavljivani u “Večernjaku” su: Radilović, Devlić, Zimonić, Gačić, Stanko Bešlić, Milan Trenc…

   Jure Ilić je o stripu znalački i kompetetivno pisao, prije svega promovirajući domaća ostvarenja i njegove autore, najviše u “Večernjem listu”, a zatim u “Vjesniku” i u drugim listovima i časopisima.

   Kao kustos Jure Ilić surađivao je na više izložbi stripa (među ostalima “Jules Radilović – s poštovanjem Titu”), a napisao je ili bio autor ideja za nekoliko stripova.

   Tomislavu Čegiru specijalno priznanje je dodjeljeno za kritičarski i teoretski rad na stripu, s kojim je započeo 90-ih godina i u kontinuitetu se njime bavio takorekuć do kraja života.

Tomislav Čegir (drugi slijeva) u društvu povjesničarki umjetnosti, ali i stripašicama Brankom Hlevnjak i Koraljkom Jurčec Kos, te Veljka Krulčića na otvaranju retrospektivne izložbe Žarka Bekera u Klovićevim dvorima 9. lipnja 2015.

   Tekstove o stripu, paralelno na domaću i na stranu tematiku, Čegir je objavljivao u “Heroini Novoj”, “Panorami”, “Hrvatskom slovu”, “Vijencu”, te u svojstvu predgovora ili pogovora u strip-izdanjima više izdavačkih kuća iz zemlje i inozemstva (Vedis, Modesty stripovi, Ogranak matice hrvatske Bizovac, Art 9).

   Čegir je autor knjiga “Otkrivanje stripa” i “Strip – umjetnost slaganja”, za koje predviđamo da će biti referentna literatura o stripu.

   Stručni žiri udruge “Art 9” radio je u sastavu: Dušan Gačić (predsjednik), David Ivić, Raul Švarc, Tihomir Mraović i Veljko Krulčić.

  ...nekog domaćeg autora kojega sam
  u životu pročitao

   Jedan iz niza romana o avanturama detektiva Ivora lune, „U potrazi za Wellesom“ napisao  sam u spomen na mojeg oca, koji je davnih dana u Zagrebu, jednom prilikom, uživo vidio proslavljenog američkog glumca i redatelja Orsona Wellesa na terasi hotela „Esplanade“.

   Roman „Majstor Omega osvaja Zagreb, isto iz tog serijala, napisao sam pak u spomen na moju majku.

   Naime, kao umjetnik koji svoj trag pokušavam ostaviti onime čime se bavim, pogotovo u književnosti, stripu, kazalištu, u suštini ja sam sinteza svega onoga što sam upijao kao dijete, Imao sam tu sreću da sam odrastao u porodici koja je bila duhovno znatiželjna, duhovno aktivna, a sve je to utjecalo i na moje formiranje. Moji roditelji čitali su knjige, dnevnu štampu, razne časopise, gledali su selektivno zanimljive programe na televiziji, onoj crno-bijeloj, jedan program, odlazili su u kino, slušali su glazbu.

   Sve to utjecalo je na mene da i sam sve to kroz svoje odrastanje počinjem činiti.

   Kada sam još bio dječak koji je tek naučio čitati, otkrio sam biblioteku moje majke u kojoj je ona imala knjige kao što su „Dvorac u Karpatima“ Julesa Vernea, te „Lijepi i prokleti“ F. S Ficdžeralda. Ubrzo nakon tog otkrića i saznanja koliko je Jules Verne dobar i maštovit pisac, on mi je postao najdraži pisac. Posudio sam i pročitao sve knjige koje su od njega imali u školskoj knjižnici. Čitao sam ih i po nekoliko puta. F. S. Fidžerald mi je pak otvorio vrata ozbiljnoj književnosti.

   Ono što me je kao dječaka svakako fasciniralo, u tom spoznavanju zanimljivih naslova iz biblioteke moje majke, bilo je otkriće kako u njoj postoji i jedan strip.

   Naime, u svojoj kolekciji knjiga majka je imala i strip „Trojica u mraku“, Andrije Maurovića, izdanje „Lykosa“ iz ranih 60-ih.

   Zahvaljujući stripu općenito i ljubavi prema njemu, ja sam  naučio čitati, a strip me je  spontano vodio ka književnosti.

   A saznanje da moja  majka u svojoj biblioteci ima i jedan strip, za mene  je bilo ravno čudu i nevjerojatnom otkriću.

   Kada sam pronašao „Trojicu u mraku“ sav iznenađen rekao sam majci: „Što si i ti čitala stripove kada si bila mlađa?“ Bio sam sav u nevjerici.  Ona se samo nasmijala i rekla: „Da“.

   Odmah mi je bila još bliža kao osoba. Shvatio sam u tom trenutku koliko sam toga lijepoga naslijedio od nje i koliko joj u suštini dugujem, naročito kada je u pitanju strast za čitanjem.

   A, istovremeno, strip „Trojica u mraku“, upoznao me je s domaćim stripom. Zapravo, svojom kvalitetom, svojom pričom, svojim junacima zainteresirao me je za domaći strip i domaće stripove.

   I da ne zaboravim: to je bio prvi strip nekog domaćeg autora kojeg sam u životu pročitao.

   I svakako da je vrlo poticajno  djelovao na moj osobni, životni i umjetnički put...

  ...Sveže naplavljeni stripovski izdaji: Naplavine in Frank...

SVEŽE NA STRIPBURGERJEVIH KNJIŽNIH POLICAH!
Skozi čas in prostor naplavljena zbirka kratkih avtorskih stripov Gašperja Rusa ter sanjsko-nadrealistični svetovi legende ameriškega undergrounda Jima Woodringa in njegovega Franka v nemem stripu, ki glasno vpije do neba!

Gašper Rus: NAPLAVINE
Naplavine so zbirka kratkih avtorskih stripov, v katerih je Gašper Rus skrbno zbral dogodke iz preteklosti, otroške travmice in druge krasne peripetije svojega življenja, jih pedantno prečistil in jim dodal ščepec subtilne ironije ter iz njih ustvaril duhovite kratke zgodbe, ki pri bralstvu sprožijo ne le tiho hihitanje, ampak večkrat tudi glasen hehet.

Avtobiografskim stripom je pridal še druge sadove svojega stripovskega ustvarjanja preteklih let in dorisal še nekaj povezovalnih stripov, v katerih avtorjev alter ego komentira nastajanje zbirke in pri tem ugotavlja, da življenje striparja nikakor ni enostavno.

Več →
Zbirka Republika Strip #38, 2024, A4, 108 čb str., 17 €.
Hočem svoj izvod!

Jim Woodring: FRANK

Eden največjih stripovskih dosežkov 20. stoletja in izvrstno izrisana vizualna poslastica, v kateri so zbrane pustolovščine stripovskega lika, ki je že zdavnaj presegel slavo svojega stvaritelja. Če je Jim Woodring ime, ki ga več kot dobro poznajo stripovski navdušenci po vsem svetu, še dosti večji sloves uživa njegov Frank, eden najbolj prepoznavnih likov, ki so kadarkoli nastopali v stripih.
Frank ni niti maček niti medved, pa tudi katerakoli druga žival ne, ampak popolnoma samosvoje stripovsko bitje, ki skupaj z drugimi bolj ali manj čudaškimi liki živi v nadrealistični pokrajini nekje med sanjami, halucinacijami in podzavestjo.

Zgodbe o njem so bile do sedaj izdane v več knjigah. Pod naslovom Frank je ena od teh kompilacij sedaj na voljo tudi v slovenščini. Edinstvena stripovska klasika, ki jo je treba ne le prebrati, ampak doživeti!

Več →
Zbirka Ambasada Strip #30, 2024, 19,3 x 27 cm, mehka vezava, 204 čb str, 19 €.
Spremno besedo k slovenski izdaji je napisala Katja Štesl.
Hočem svoj izvod!

NATEČAJ!
ŽIVEL STRIP! ŽIVELA ANIMACIJA! 2025
mednarodni mladinski natečaj za strip in animacijo za osnovnošolce in srednješolce iz Furlanije - Julijske Krajine in Slovenije

www.zivelstrip.net
Rok za oddajo del je 13. marec 2025. Več →
BESEDILO NATEČAJA S PRIJAVNICO →

---

Produkcija: Stripburger/ Forum Ljubljana
Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK).

Objavljeno: 22.12.2024.

  ...POČELA JE TRADICIONALNA NOVOGODIŠNJA
  STRIPOMANIJA I MANGAMANIJA ČAROBNE KNJIGE

TRADICIONALNA NOVOGODIŠNJA STRIPOMANIJA I MANGAMANIJA održava se od petka, 20. do nedelje, 29. decembra u striparnicama i klubovima čitalaca Čarobne knjige, kao i na našem sajtu!

Ove godine pripremili smo za vas 13 noviteta, i to 8 stripova, jednu ilustrovanu knjigu i četiri tankobona mangi.

Kao i dosad, AKCIJE I POPUSTI čine nezaobilazan deo novogodišnje radosti na našoj Stripomaniji, pa tako možete očekivati stripove u nekoliko kategorija sniženih cena: 100, 500, 1.000 i 1.500 dinara. Najduže očekivana i mnogima najdraža novogodišnja akcija KOMPLETIRAJ KOLEKCIJU nudi vam bogat izbor izdanja, a kao što znate, kupovinom 5 ili više izdanja ostvarujete sjajan popust od 40% na punu maloprodajnu cenu.

Na MANGAMANIJI ČAROBNE KNJIGE svi manga naslovi biće dostupni po cenama Letećeg starta, odnosno cena će im biti snižena za 33%! Specijalna poslastica za sve ljubitelje japanskog stripa je mogućnost da završene serijale kupe u kompletu. Kao novogodišnji poklon svim ljubiteljima mangi, „Moja lutka za oblačenje” 5 stiže čak dve nedelje ranije!

U nastavku vam dajemo detaljan spisak noviteta i akcija.
carobnaknjiga.rs/pocela-je-tradicionalna-novogodisnja-stripomanija-i-mangamanija-carobne-knjige

  ...In memoriam Oliver Praštalo (14.02.1964.-12.11.2022)

   Oliver. Neki su ga znali kao prodavca, mnogi su ga znali iz viđenja ali kompleksnost njegove ličnosti je bila ogromna. Ćutljiv i nenametljiv radio je marljivo ne tražeći bilo kakvu glorifikaciju svog rada. Prema sopstvenom svedočenju stripu se vratio 1999. Kao osoba koja nije želela puno radno vreme i gazdu koji bi mu disao „za vratom“ živeo je radeći i koristeći svoje zlatne ruke. Kada je nastupao kao prodavac rukom obrađene police je vukao sa sobom i izlagao stripove. A u svojoj kući – sav nameštaj, police, vitrine nosile su njegov pečat. Voleo je drvo i rad sa njim - i drvo je volelo njega. A po kući složene knjige i stripovi. Svuda. 2017. hit na Salonu stripa u SKC-u su bile Zagorove sekire koje je ručno radio.

   Imao sam privilegiju da ga ne samo znam, već i poznajem. Nezaboravna druženja i dugački razgovori. A njegovo interesovanje za strip i knjige nisu jenjavali do samog kraja života. Za one koji ne znaju, Oliver je još 2010. osnovao „Klub kolekcionara S“, gde je na sajtu APR-a u oblasti ostva-rivanja ciljeva navedeno: „Kolekcionarstvo i popularizacija kolekcio-narstva pre svega među decom, invalidnim licima, osobama u trećem dobu, kao i mladima“. Ispred kluba 2018. izdejstvovao je termine za druženje kolekcionara u Plavoj sali Ferijalnog saveza Srbije na Beogradskom sajmu. Desetak godina njegov sajt kamioniavioni.com zamišljen za prodaju i razmenu ne samo stripova, već i drugih kolekcionarskih predmeta bio je aktivan. Moram opet da se vratim njegovoj ljubavi prema drvetu. Video sam police za stripove i knjige koje je drugima radio, drvene arhivatorske vitrine koje zauzimaju izrazito malo prostora... Bio sam polaskan njegovom dozvolom da „ulećem“ u njegovu kolekciju, preturam, pozajmljujem šta god mi je trebalo za rad na Itinererima. Da, Oliver mi je bio saradnik na knjigama.

   Za one koji su ga poznavali kao kolekcionara neće biti naodmet da ponovim da Oliver nije bio samo kolekcionar stripova, već i pasionirani sakupljač i čitalac knjiga, kolekcionar noževa, razglednica, novčića, značaka... artefakata iz istorije našeg naroda...a pošto je živeo u kući (i nju je sam izgradio) imao je prostora, za razliku od svih nas koji ne možemo „povećati“ svoje stanove.

   Pred kraj života uspeo je da ostvari svoj san. Objavio je jedan strip i jednu knjigu. Oba i u tvrdom i sa broširanim povezom. Strip „Kako je Stojadin poveo srpski strip u neizvesnu budućnost i crnu neizvesnost“ predstavlja po prvi put celoviti prikaz i objašnjenje svake sličice, svakog kaiša i svake stranice stripa dajući nam objašnjenja ko je sve nacrtan i koji je bio povod tih crteža 30-ih godina prošlog veka. Pravi vodič kroz istoriju. Na isti način napisao je i knjigu „Spomenica/Mihajlo M. Magdalenić, udžbenik novije srpske istorije i istorije srpskog jezika za polaznike i predavače osnovnih i srednjih škola fakulteta i akademskih ustanova“. Svedok sam napora koje je ulagao ne bi li od rukopisa generala Magdalenića (na koji je slučajno nabasao) prvo imao muku da rastumači rukopis, onda je shvatio da je ne samo Magdalenić skoro izbrisan iz istorije, već da i o događajima koje navodi u rukopisu nema nikakvih podataka. Za rad na knjizi je koristio ne samo podatke koji se nalaze u našim bibliotekama, već i u časopisima tog doba koje je dobijao kako iz privatnih kolekcija drugih kolekcionara, tako i podataka koje su mu slale druge biblioteke iz inostranstva. Robovski posao, tako da reč udžbenik u naslovu ima smisla. Za ostale započete poduhvate bolest mu nije dozvolila da nastavi.

   Olivere, neću staviti crno/belu sliku, već kolornu, jer si za sve nas još uvek u srcima živ. A svoj bistar i blagi pogled si zadržao sve do samog kraja. Počivaj u miru.

  ...–„Talični Tom knjiga 16: 1978-1981“;
  Izdavač: Čarobna knjiga, 2024.

   Godine 2021. „Čarobna knjiga“ je, u okviru biblioteke „Stari kontinent“, započela gigantski projekat objavljivanja svih dogodovština Taličnog Toma, kauboja koji poteže revolver brže od svoje senke, što je podrazumevalo preko 80 albuma ovog serijala! Istini za volju, brojka nije prevelika ako se zna da je Talični star (ili mlad) već (ili tek) bezmalo 80 godina! Davne 1946. godine stvorio ga je Moris De Bever (1923-2001), belgijski karikaturista, strip crtač i ilustrator; Moris je kompletan autor stripa sve do 1957.g. kada ulogu scenariste preuzima Rene Gosini (1926-1977); posle Gosinijeve smrti scenarije za Taličnog je pisalo više autora a posle Morisove smrti angažovano je nekoliko crtača da nastave serijal koji izlazi i danas. „Čarobna knjiga“ objavljuje avanture Taličnog prema integralnom izdanju kuće „Laki Komiks“ koje važi za najtačnije i najpotpunije. „Talični Tom“ spada u najpopularnije komične stripove druge polovine XX veka u Evropi; doživeo je mnoštvo izdanja, prešao na male i velike ekrane a njegov lik i replike, posebno u perodu kada je ingeniozne scenarije pisao Gosini, postale su deo popularne kulture tog vremena. U bivšoj Jugoslaviji Talični je bio omiljen među stripoljubcima svih uzrasta a pojavljivao se u bezbrojnim publikacijama počev od „Crtanih romana“ (u kojima je kršten kao Srećko Munja), „Kekeca“, „Politikinog zabavnika“, „Caka“, „Biser stripa“... Kao kolor album je štampan u „Asteriksovom zabavniku“, edicijama „Dečijih novina“, „Politike, „Maverika“, „Veselog četvrtka“... Hronološko i tehnički kvalitetno objavljivanje celokupnog serijala svakako raduje kako osvedočene stripadžije tako i one koji ulaze u svet „priča u slikama“ osobito jer su, uprkos proteku vremena, avanture usamljenog kauboja i dalje vrcavo razgaljujuće i duhovite.

   Talični, koji je crtan po liku Garija Kupera, vremenom je menjao svoj lik, bio nepušač pa pušač pa je sada, opet, nepušač; menjao je garderobu: prvo je nosio žutu, kariranu košulju, nosio je različite modele šešira i čizama ali je marama oko vrata „iz prve“ bila i ostala crvena. Njegov najbolji prijatelj je konj Džoli Džamper koji ima svoju „ličnost“, preduzima inicijativu kad je potrebno, brine za gazdu pa se čak i bije sa konjem lošeg momka. Talični na kraju prve epizode odlazi u preriju i duva u usnu harmoniku; trebaće mu neko vreme dok se ne ustali odlazak prema zalazećem suncu uz tužbalicu o usamljenom kauboju koji je daleko od doma svog. Ikonografija serijala podrazumeva raznorazne heroje Divljeg zapada na čelu sa ključnim Tomovim protivnicima – braćom Dalton a tu su i prepoznatljive urnebesne table sa nazivima naselja, lešinari kojima curi kljun, kojoti, lutajući prodavci eliksira, zlokobni grobari, neotesani kauboji, ne mnogo bistri vojnici i Indijanci, prgave tračare, fatalne pevačice, prostitutke, kopači zlata...

   Knjiga 16 ovog serijala svojevrsna je prekretnica jer zaključuje Gosinijevo doba. Naime, Gosini je iznenada preminuo 1977. godine usred radova na visokobudžetnom celovečernjem crtanom filmu „Balada o Daltonima“ u kome su braća u prilici da naslede bogatstvo strica Henrija ako smaknu porotu koja ga je osudila a kao kontrolor ostvarenja njihovog zadatka je određen – Talični Tom, što će, naravno, rezultirati nizom urnebesnih situacija. Film je završen i lepo prihvaćen od publike (uz poneku zamerku da mu nedostaje Gosinijeve dohovitosti) a serijal je morao dalje pa su se pisanja scenarija prihvatili novi autori. Ipak, 1978. je pojavila strip priča „Balada o Daltonima“ kao „stripovani film“ a u ovom izdanju u tom albumu su još tri kraće priče „Jedna Džolijeva ljubav“ o, ni manje ni više, jadima neuzvraćene ljubavi Tomovog vernog konja, te „Gužva u Palačinkovcu“ i „Škola za šerife“. Album „Zakopano blago“, za koji je scenario napisao Vik, vodi lakome Daltone u potragu za navodnim blagom koje je zakopao poznati namćorasti falsifikator koji ne može da trpi bučne goste u svojoj ćeliji. Talični prati begunce sve do lažnog zatvora... Epizoda „Jednoruki bandit“ (scenarijo De Grut) priča o istorijskoj (ne)zgodi testiranja mašine za kockanje; naime, braća Kalj su 1888. godine smislili kockarski automat „Blek ket“, prepoznatljiv po ručki koja se povlačila i pokretala brojčanik sa zupčanicima koji je, kad se okrene određena kombinacija, donosio dobitak. U stripovskoj verziji, Talični dobija zadatak od svog prijatelja senatora (strastvenog kockara) da povede braću na Divlji zapad u cilju testiranja nove mašine na terenu, od poštenog Žutograda do opasne Poker palanke. Kao i sve novosti i automat će steći ljutog neprijatelja (koji je „pljunuti“ glumac Luj de Fines); na kraju manje-više uspešnog puta braća, iako Talični tvrdi da tamo ne mare za kocku, odlaze do malog naselja znanog kao Las Vegas. Sve ostalo je istorija, baš kao i Tomov odlazak u suton.

   Talični Tom nastavlja da jaše i posle Gosinijevog odlaska. Novim avanturama možda treba više vrcavih dijaloga ali je i dalje tu sjajni Morisov crtež da začini priču i izmami osmeh zadovoljstva starih i mladih stripoljubaca.

(„Dnevnik“, 2024)

Objavljeno: 15.12.2024.

  ...Titogradsko stripovanje 3

“Titogradsko stripovanje” u KIC-u “Budo Tomović”

Večeras u KIC-u Budo Tomović, sa početkom u 18 časova, biće upriličeno kulturno-umjetničko veče posvećeno trećem broju Titogradskog/Podgoričkog comic-stripa "Titogradsko stripovanje".

Autor, Slobodan Bobo Lalović, član je Udruženja strip autora Crne Gore, a prošle godine je objavio prvo izdanje svog "Titogradskog stripovanja".

Sada kaže kako u trećem Titogradskom stripu likovi dolaze onakvi baš kakvi i jesu bez potrebe da čitalac razmišlja što je pisac htio reći, odnosno da se pita na osnovu kojeg je našeg sugrađanina izgrađen neki karakter stripa.

“Trudio sam se da unesem, odnosno dam uloge osobama koje lično poznajem i s kojima sam se družio ili je još to slučaj. Dakle, da počnemo (ako koga izostavim sigurno je namjerno ali ne i zlonamjerno)”, objašnjava Lalović.

[Objavljeno: Antena M, Podgorica, 09.12.2024]

Treći broj „Titogradskog stripovanja“ Slobodana Boba Lalovića dostupan na kioscima

Heroji i antiheroji koji su nadmašili superjunake

Autorka: Adrijana Đorojević

Treći broj stripa „Titogradsko stripovanje Titogradsko stripovanje“ Slobodana Boba Lalovića, pod nazivom „Tajanstveni predmet“ promovisan je u KIC-u „Budo Tomović“. Strip je štampala „Nova Pobjeda“ i od juče je distribuiran na kioscima Tabacco Shop-a u Podgorici. Treći broj je klasičan comic-magazin na 104 strane što ga uz cijenu od 1.50 eura čini veoma konkurentim na trzištu.

Lalović je kazao da se mnogi Titograđani vjerovatno sjećaju neke priče iz grada koja je imala u sebi dozu mistike.

- Ruku na srce, još više je bilo naših sugrađana koji bi se mogli opisati na sličan način. Ovo je priča o likovima ovog trećeg „Titogradskog stripovanja“. Opisujem ih onako kako ih znam i kako sam ih upoznao. To su moje komšije, sugrađani, prijatelji. U stripu se pojavljuje Vuk Mišurović, Šećoni, Miki slikar, Mida, Boro Miranović Kralj, Brčko, Tesac... Svi ovi ljudi kao da su izašli iz stripa i po životnom stilu i po navikama. Mi imamo neke heroje i antiheroje koji su nadmašili i Betmena i Supermena i Spajdermena. U trećem „Titogradskom stripovanju“ likovi dolaze baš onakvi kakvi jesu, bez potrebe da čitalac razmišlja što je pisac htio reći, odnosno, da se pita na osnovu kojeg je našeg sugrađanina izgrađen neki karakter stripa - kazao je Lalović.

Karikaturista Goran Šćekić je istakao da Lalović u stripovima koristi stari način crtanja.

- On ne crta Diznijevim stilom da svaka crta ima svoje mjesto, on crta jednostavno. Prateći strane medije - CNN, Sky News... vidio sam da kada se komentariše neki događaj najviše se uzimaju strip crtači koji crtaju kao Bobo. Čitao sam Bobove stripove i mogu reći da on nema ni gram zle namjere - istakao je Šćekić.

Predsjednik Udruženja strip autora Crne Gore Simon Vučković kazao je da je Bobo najbolji predstavnik andregraund stripa u našoj zemlji.

- Bobo je likovna ikona ovog grada i Crne Gore, a vjerujem i šire. Prateći njegov dosadašnji rad mogu da kažem da su mu stripovi bolji i da je stil čistiji. Njegovi stripovi spadaju u milje klasičnog andregraunda. Naglasiću da andregraund strip baštini antijunake, ljude koji su na margini. To su prvi stripovi koji su počeli da pričaju o stvarnom životu. Ovdje imamo afirmaciju određenih likova, lokalnih ljudi koji su bili autoriteti u svoje vrijeme. Njegove stripove možemo okarakterisati i kao urbana naiva. To su stripovi koji izvlače poruke i ostaju otvoreni za nova čitanja - kazao je Vućković.

On je naglasio da Bobo posjeduje dječiju inteligenciju.

- Ljudi iz moje branše koji imaju jako izraženu dječiju inteligenciju su i Bobo i Goran Šćekič. To je jedan od uslova da bi se napravila dobra karikatura ili strip - istakao je Vučković.

Na to se nadovezao i Bobo Lalović koji je istakao da „kad čovjek ubije dijete u sebi već je počeo da umire“.

Izdanje „Titogradskog stripovanja“ je sufinansirao Skretarijat za kulturu i sport Glavnog grada.

[Objavljeno: Pobjeda, Podgorica, 10.12.2024]

  ...608. broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovaj broj donosi 32 strane stripa. Samonikli korov strip, broj 608:
www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/608

Naslovna stranica kataloga retrospektivne izložbe jugoslavenskog stripa u Parizu

  ...zastupljeni na retrospektivnoj izložbi
  jugoslavenskog stripa 1986. u Parizu.

   U Galeriji Jugoslavenskog kulturnog centra u Parizu 15. svibnja 1986. godine otvorena je izložba LA BANDE DESSINEE EN YOUGOSLAVIE 1866 – 1986. (u prijevodu STRIP U JUGOSLAVIJI 1866. – 1986.). Izložba je trebala trajati zaključno sa 7. lipnjem, ali je produžena za dva tjedna.

   Riječ je o prvom, a ujedno i posljednjem, odnosno jedinim, institucionalnom predstavljanju jugoslavenskog stripa izvan granica (tadašnje) države.

   Iza ovog projekta kao organizator je stajao Muzejski prostor iz Zagreba (u čijim je prostorima nekoliko mjeseci ranije održana izložba STRIP U HRVATSKOJ 1867. – 1985.) Autori (kustosi) izložbe bili su Veljko Krulčić i Darko Glavan.

   Izložbom se je htjelo - u zadanom (nažalost, ograničenom) okviru Galerije - kronološkim redom predstaviti stoljetni, povijesni razvoj stripa u Jugoslaviji, od prvih oblika stripa do tada aktualne, recentne produkcije (koja je, recimo, sadržavala i licencne stripove), najvažnije autore (scenariste i crtače) i same stripove; uopće propulzivnost i bogatstvo strip-scene; naznačiti vrijednosti koje su kustosi smatrali relevantnim i u međunarodnim razmjerima; naposlijetku istaknuti i postojanje “kulture stripa” u tadašnjoj državi…

   Zaseban dio izložbe, kao cjelina bio je posvećen Andriji Mauroviću, ponajprije stoga što smo kolega Glavan i moja malenkost bili uvjereni da njegovi strip-radovi imaju istaknuto mjesto u panteonu najviših estetskih i komunikacijskih vrijednosti “priča u slikama”.

   Ono što je možda najvažnije - Izložba nije ostala neprimijećena u francuskoj strip-javnosti.

   Claude Guillot, urednik specijalizirane revije za povijest i aktualne strip-trendove „Le Collectionneur de Bandes Desaines“, je u svom prikazu istaknuo kako je „zatečen najnovijim tendencijama u jugoslavenskom stripu, gdje autori pokazuju jasnu želju da slijede recentne trendove i modele modernog europskog stripa“, ali i „iznenađenost što se neki autori još nisu uspjeli probiti u Francusku, u njihove strip-revije“.

   Pritom je poimence naveo slijedeća imena: Branislav Kerac, Rajko Milošević, Igor Kordej,Mirko Ilić, Helena Klakočar i Dejan Nenadov.

   Gilles Ciment, strip-kritičar, je pak u tekstu za „Les Cahiers de la Bande Desinee“ (objavljen u broju 80, za kolovoz 1986.) izdvojio Zorana Janjetova, tvrdeći da se radi o sljedbeniku Girauda/Moebiusa i upitao – zašto se ne objavljuje?!

   Da li je to pitanje potaknulo Bruna Lecignea, iz pariške nakladničke kuće „Les Humanoides Associes“, ili nije, ali navedeni urednik – koji je dvaput razgledao retrospektivnu izložbu - je na adresu Muzejskog prostora iz Zagreba uskoro poslao dopis u kojem je naveo: „Gospodo, mi smo vrlo zainteresirani za dva vaša crtača – Zorana Janjetova i Boru Pavlovića!“

   Samu izložbu je “pratio” katalog (deplijan) – kojeg je oblikovao Ivan Picelj - neuobičajeno velikog formata 88 x 112 cm, na francuskom jeziku, koji je sadržavao proslov kustosa, popis svih eksponata na izložbi, povijesni prikaz Veljka Krulčića „B.D. yougoslave“, te tekst Darka Glavana „Andrija Maurović maitre de la mise en scene de la bande dessinee“. Tekstove je s hrvatskog na francuski prevela Tatjana Brodnjak.

   Likovno rješenje kataloga je bilo takvo da su na naslovnici (prvoj strani) bili zastupljeni „moderni” strip-umjetnici, Kostja Gatnik, Zoran Janjetov i Igor Kordej.

   Izložbi su doprinos dali i tada neki od vodećih nakladnika u Jugoslaviji “Dečje novine“ (Gornji Milanovac), „Forum“ (Novi Sad), „Vjesnik“ (Zagreb), te „Klub devete umetnosti“ (iz Ljubljane).

   Spominjem kako su na realizaciji izložbe surađivali i Zdravko Zupan, Slavko Draginčić, Zoran Đukanović i Momčilo Rajin.

Nakon što je izložba otvorena - Veljko Krulčić, Helena Klakočar i Darko Glavan

   Inače, na otvaranju izložbe 15. svibnja govorili su: Jakša Bučević, Ante Sorić, Darko Glavan, Veljko Krulčić i Ljuba Popović, poznati srpski slikar (i stripofil), tadašnji stanovnik francuske metropole.

   Na otvaranje su od autora stigli Jovan Stojanović (John Radley) i Gani Jakupi, te Helena Klakočar, te Aleksandar Manić.

   Iz kataloga izložbe LA BANDE DESSINEE EN YOUGOSLAVIE 1866 – 1986. prenosim spisak izloženih stripova i strip-publikacija (njihovi naslovi su “prevedeni” na francuski jezik; tu su i napomene o samim izloščima – da li je riječ o originalima, foto-preslikama ili novinskim isješcima), a koji su činili njezin postav.

   Naposlijetku, mislim da će ovaj spisak biti dragocjen za sve sadašnje, kao i za buduće istraživače povijesti stripa na prostorima bivše Jugoslavije, budući da se na prste jedne ruke mogu nabrojati javne institucije u kojima je ovaj katalog dostupan.

Liste des planches de bandes dessinees exposees
1. „L’oeuf de l’unite allemande“, auteur inconnu, Zmaj, 1866.
2. „La fin du pauvre cygne“, auteur inconnu, Neven, 1888.
3. „L’amant deshonore”, auteur inconnu, Zvekan, 1890.
4. „Tout n ’est pas pour tout le monde”, auteur inconnu, Zvekan, 1893.
5. “La fin du carnaval”, auteur inconnu, Koprive, 1908.
6. „Oh, ce marche aux puces…”, auteur inconnu, Koprive, 1908.
7. „Le petit frankiste“, auteur inconnu, Koprive, 1908.
8. Sergije Mironović „MAKS ET MAKSIĆ”, Koprive, 1925. (photographie)
9. Auteur inconnu „MAKS ET MAKSIĆ“, Koprive, 1931. (photographie)
10. Andrija Maurović – Krešimir Kovačić (d’apres Feval) „LA FIANCEE DE L’EPEE“, Novosti, 1935. (planches originales, coupures de journaux)
11. Andrija Maurović – Krešimir Kovačić (d’apres A. Tolsto’i) „LA MAITRESSE VENUE DE MARS“, Novosti, 1935. (photographie)
12. Andrija Maurović – Krešimir Kovačić (d’apres Brand) „TROIS HOMMES DANS LE NOIR“, Novosti, 1936. (photographie)
13. Andrija Maurović – Krešimir Kovačić (d’apres Brand) „LA SEPTIEME VICTIME“, Novosti, 1936. (photographie)
14. Andrija Maurović – Franjo Fuis „LE MAITRE DES COLLINES DOREES“, Novosti, 1937. (planches originales)
15. Đorđe Lobačev „LA PRINCESSE RU“, Mika Miš, 1938. (coupures de journaux)
16 . Walter Neugebauer – Norbert Neugebauer „JACK JACKSON ET BIMBO BAMBUS“, Mickey strip, 1938. (planche originale)
17. Walter Neugebauer – Norbert Neugebauer „LES JOYEUX VAGABONDS“, Veseli vandrokaš, 1939. (planches originales)
18. Nikola Navojev – Branko Vidić „ZIGOMAR“, Mikijevo carstvo, 1939. (planche originale)
19. Konstantin Kuznjecov (d’apres les „Mille et une nuits“) „ALI-BABA ET LES OUARANTE VOLEURS“, Mika Miš, 1939. (planche originale)
20. Walter Neugebauer – Norbert Neugebauer „ZIG ET ZAG“, Veseli vandrokaš, 1939. (planches originales)
21. Đorđe Lobačev „L’AVENTURIERE BLEUE“, Mika Miš, 1939. (planches originales)
22. Nikola Navojev – Branko Vidić „LE JEUNE BARTULO“, Mikijevo carstvo, 1939. (planche originale)
23. Sergej Solovjev – Branko Vidić “ROBIN DES BOIS“, Mika Miš, 1939. (planche originale)
24. Sergej Solovjev – Branko Vidić „BUFFALO BILL“, Mika Miš, 1939. (coupures de journaux)
25. Konstantin Kuznjecov „LA COMTESSE MARGO“, Mika Miš, 1939. (coupures de journaux)
26. Nikola Navojev – Branko Vidić „LES DEUX ORPHELINES“, Mikijevo carstvo, 1940. (planche originale)
27. Nikola Navojev – Branko Vidić „LA SOEUR BLANCHE“, Mikijevo carstvo, 1940. (planche originale)
28. Konstantin Kuznjecov „LE CONTE DU TZAR SALTAN“, Politikin zabavnik, 1940. (coupures de journaux)
29. Sergej Solovjev (d’apres Stivenson) „L’ILE AU TRESOR“, Politikin zabavnik, 1941. (planche originale)
30. Konstantin Kuznjecov „PIERRE LE GRAND“, Politikin zabavnik, 1941. (coupures de journaux)
31. Walter Neugebauer – Norbert Neugebauer (d’apres Hauf) „LE NAIN ATCHOUM“, Zabavnik, 1943. (photographie)
32. Andrija Maurović – Marcel Čukli „LA TOMBE DANS LA FORET-VIERGE“, Zabavnik, 1944. (planches originale)
33. Andrija Maurović – Marcel Čukli (d’apres Stivenson) „L’ILE AU TRESOR“, Zabavnik, 1944. (planches originales)
34. Konstantin Kaznjecov „LES INDES SE REVEILLENT“, Mali zabavnik, 1944. (coupures de journaux)
35. Ivan Kušanić „LE PIONIER ĆIRA ET MIRA“, Mi mladi, 1944. (photographie)
36. Walter Neugebauer – Norbert Neugebauer „DADO“, Zabavnik, 1944. (photographie)
37. Zdenko Venturini „LE PIONIER ŽIVKO ET L’ANE SIVKO“, Pionir, 1945, (photographie)
38. Albert Kinert – Norbert Neugebauer „LE RADIO DU KOMSOMOL“, Kerempuh, 1945. (coupure de journal)
39. Walter Neugebauer – Norbert Neugebauer „LE CITOYEN TOMO FUNTAŠ“, Kerempuh, 1947. (photographie)
40. Ismet Voljevica „GRGA PROTOKOL“, Kerempuh, 1950. (photographie)
41. Andrija Maurović – Krešo Novosel „LE SIEGE“, Horizont, 1951. (planche originale)
42. Dušan Vukotić – Božidar Stošić „ŠPILJO ET GOLJO, HOMMES PREHISTORIQUES“, Kerempuh, 1953. (planches originale)
43. Walter Neugebauer – Norbert Neugebauer (d’apress Wells) „LES PREMIERS HOMMES SUR LA LUNE“, Miki strip, 1954. (planches originale)
44. Andrija Maurović – Simo Dubajić „LE CHANT DES HAIDOUQUES“, Plavi vjesnik, 1955. (planche originale)
45. Miki Muster „LES AVENTURES DE ZVITOREPEC, TRDONJA ET LAKOTNIK“, Pavliha, 1958. (planche originale)
46. Jules Radilović – Zvonimir Furtinger „A TRAVERS LES SIECLES PASSES“, Plavi vjesnik, 1958. (planches originale)
47. Milorad Dobrić „LJUBA TRUBA“, Borba, 1960. (planches originales)
48. Andrija Maurović – Norbert Neugebauer (d’apres Wells) „L’ENIGME DE KIŠ“, Plavi vjesnik, 1960. (planches originales)
49. Andrija Maurović – Norbert Neugeraue (d’apres London) „LA PERLE DU MAL”, Plavi vjesnik, 1960. (planches originale)
50. Borivoj Dovniković – Rudi Aljinović „LA VOITURE ENRAGEE“, Plavi vjesnik, 1961. (planches originales)
51. Aleksandar Hecl (d’apress May) „WINNETOU“, Pioniri, 1961. (planches originales)
52. Andrija Maurović – Norbert Neugebauer (d’apress Hart) „LA JEUNE FILLE DE LA SlERRA” Plavi vjesnik, 1961. (planches originales)
53. Vladimir Delač – Nenad Brixy „SVEMIRKO“, Plavi vjesnik, 1962. (planches originales)
54. Žarko Beker – Zvonimir Furtinger „ZAVIŠA“, Plavi vjesnik, 1962. (planches originales)
55. Jules Radilović „BAĆA LE SCOUT“, Plavi vjesnik, 1962. (planches originales)
56. Borivoj Dovniković – Ljubomir Vukadinović „AU PAYS DU BEAU FOOTBALL“, Plavi vjesnik, 1962. (planches originales)
57. Andrija Maurović – Norbert Neugebaus (d’apres Šenoa) „MEFIEZ-VOUS DES USKOKS DE SENJ”, Plavi vjesnik, 1963. (planches originales)
58. Zdravko Sulić – Dušan Lončarević „LE MARCHE AUX ESCLAVES“, Mali jež, 1964. (planches originales)
59. Walter Neugebauer – Norbert Neugebauer (d’apres Beljajev) „LE DIABLE DES MERS“, Plavi vjesnik, 1963. (planches originales)
60. Vladimir Delač – Marcel Čukli „MARINA“, Plavi vjesnik, 1964. (planches originales)
61. Đorđe Lobačev „LE HAIDOUQUE VELJKO“, Politikin zabavnik, 1965. (coupures de journaux)
62. Žarko Beker – Rudi Aljinović „NEVEN, KORALJKA ET BOBO“, Plavi vjesnik, 1965. (coupures de journal)
63. Vladimir Delač „DAVOR“, Arena, 1966. (planches originales)
64. Zdravko Sulić – M. Nikodijević „BOŠKO BUHA“, Kekec, 1968. (planches originales)
65. Nedeljko Dragić „TUPKO“, Večernji list, 1970. (planches originales)
66. Jules Radilović – Zvonimir Furtinger „HERLOCK SHOLMES“, Strip art, 1972. (planches originales)
67. Magna Purga (pseudonyme de Kostja Gatnik) „WE WANT STONES“, Tribuna, 1972. (coupures de journal)
68. Magna Purga (pseudonyme de Kostja Gatnik) „FATA-MORGANA“, Tribuna, 1973. (coupures de journal)
69. Ivica Bednjanec „LE BARON TRENK“, ZOV, 1974. (planches originales)
70. Lazar Stanojević „SVEMIRONI“, Pegaz, 1975. (planches originales)
71. Mirko Ilić „SHAKTI“, Polet, 1977. (planches originales)
72. Radovan Devlić „LES PETITS VAURIENS“, Polet, 1977. (planches originale)
73. Mirko Ilić – Les Liley „SURVIVAL“, Spunk, 1979. (planches originales)
74. Mladen Đurović „SANS TITRE“, Yu strip, 1980. (planches originales)
75. Krešimir Skozret „LES HABITANTS DES CAVES“, Studio, 1981. (planches originale) 
76. Branislav Kerac – Svetozar Obradović „CAT CLAW“, Yu strip, 1982. (planches originales)
77. Jules Radilović – Đorde Lebović „LES PARTISANS“, Eppo, 1983. (planches originales)
78. Željko Pahek „ASTROIĐANI“, Yu strip, 1983. (planches originales)
79. Zoran Janjetov „BERNARD PANASONIK“, Yu strip, 1983. (planches originale)
80. Željko Pahek „LE BETON ORDINAIRE“, Naš strip, 1984. (planches originale)
81. Emir Mešić „MONA LISA“, Hrvatski poslijeratni strip“, 1984. (planches originale)
82. Goran Delić „SMOGY BOY“, Strip art, 1984. (planches originale)
83. Branislav Kerac – Svetozar Obradović „LE COBRA“, Yu strip magazin, 1984. (planches originale)
84. Rajko Milošević Gera – Dragan Savić „LES CAVALIERS DU TEXAS“, Spunk novosti, 1985. (planches originale)
85 Željko Zorica „L’HISTOIRE D’AMOUR DE FAHRIJA PEŠIĆ“, Vidici - Yu strip magazin, 1985. (planches originale)
86. Igor Kordej „VAM“, Stripoteka, 1985. (planches originale)
87. Dejan Nenadov „LE CHEVALIER BALLARD“, Stripoteka, 1986. (planches originale)
88. Helena Klakočar „LES OMBRES TENDRES“, Moment, 1986. (planches originale)
89. Boro Pavlović – Borivoj Gljivoje „L’ERE DES CHRONIQUES“, Večernji list, 1986. (planches originale)

La bande dessinee de licence
90. Branislav Kerac – Slavko Draginčić „TARZAN“, Tarzan, 1984. (planches originale)
91. Sibin Slavković – Svetozar Obradović „LE GRAND BLEK“, Strip zabavnik, 1984. (planches originale)
92. Zdravko Zupan – Lazar Odanović „TOM ET JERRY“, Tom i Jerry, 1985. (planches originale)
93. Ratomir Petrović – Georgij Petrović „TOM ET JERRY“, Tom i Jerry, 1986. (planches originale)

Liste des documents exposes
1. Pages de titres des revues yougoslaves de bande dessinee d’avant-guerre („Oko“, „Mika Miš“, „Mickey Strip“, „Veseli vandrokaš“, „Paja Patak“, „Politikin Zabavnik“, „Mikijevo carstvo“)
2. „Le monde merveilleux de Đorde Lobačev“ (livre de bande dessinee), Jugoslavija, Belgrade, 1976.
3. Catalogue de l’exposition de bande dessinee “Herman – Dobrić – Jules”, Strip Art Features, Sarajevo, 1976.
4. Magna Purga: „Aujourd’hui et jamais plus“ (album de bande dessinee), ŠKUC, Ljubljana, 1977.
5. Catalogue de l’exposition de bande dessinee de Mirko Ilić, Galerie du Centre universitaire, Zagreb, 1977.
6. „Pegaz“, revue de l’histoire et de la theorie de la bande dessinee (redacteurs: Žika Bogdanović, Svetozar Tomić), No 6, Forum, Novi Sad, 1978.
7. Ivica Bednjanec: „Le sport tendre“ (livre de bande dessinee), Mladost, Zagreb, 1980.
8. „Maurović“ (album de bande dessinee), Dečje novine, Gornji Milanovac, 1981.
9. Ciril Gale: „Periodigue amusant – Bande dessinee“ (livre), Obzorja, Maribor, 1981.
10. Jules Radilović – Đorđe Lebović: „Les Partisans“ (album de bande dessinee), Oberon, Amsterdam, 1982.
11. „Maurović“ (album de bande dessinee), Dečje novine, Gornji Milanovac, 1983.
12. Miki Muster: „Les aventures de Zvitorepec, Trdonja et Lakotnik“ (album de bande dessinee), Klub devete umetnosti, Ljubljana, 1983.
13. „Naš strip“ (revue de bande dessinee). No. 13, Vjesnik, Zagreb, 1984.
14. Catalogue du premier Salon de la bande dessinee yougoslave, Centre Culturel Nada Sremec, Vinkovci, 1984.
15. Veljko Krulčić: „La bande dessinee d’apres-guerre en Croatie“ (monographie), Istarska naklada, Pula, 1984.
16. „Spunk novosti“ (revue de bande dessinee), No. 2, Forum, Novi Sad, 1984.
17. Svetozar Obradović – Branko Plavšić „Le grand Blek“ (album de bande dessinee), Dnevnik, Novi Sad, 1984.
18. Goran Delić: „Smogy boy“ (album de bande dessinee), Arboris, Aerdenhout, 1984.
19. „Vidici“ – „Yu strip magazin“ (almanach de bande dessinee), Belgrade, 1985.
20. Svetozar Tomić: „La bande dessinee, origine et signification“ (livre), Forum, Novi Sad, 1985.
21. Jules Radilović – Đorđe Lebović: “Les Partisans“ (album de bande dessinee), Vjesnik, Zagreb, 1985.
22. Catalogue de l’exposition „La bande dessine de Zagreb 1935 - 1941“, Galerie NOVA, Zagreb, 1985.
23. Devlić – Kordej – Horvatić: „Cyrille et Methode“ (album de bande dessinee), Kršćanska sadašnjost, Zagreb, 1985.
24. Branislav Kerac – Svetozar Obradović: “Le Cobra“ (album de bande dessinee), Dečje novine, Gornji Milanovac, 1985.
25. „Yu strip magazin“ (revue de bande desinee), No. 76-78, Dečje novine, Gornji Milanovac, 1986.
26. Željko Pahek: „Astroiđani” (album de bande desinee), Dečje novine, Gornji Milanovac, 1986.
27. Slavko Draginčić – Zdravko Zupan “Histoire de la bande dessinee yougoslave” (livre), Forum, Novi Sad, 1986.

  ...Moja lutka za oblačenje 4 i 5-Minutne Marvel priče: Spajdi i njegovi čudesni drugari

ZAJEDNIČKI KOSPLEJ MARIN I ĐUĐU POLAKO NAPREDUJE I KOSTIMI SU KONAČNO ZAVRŠENI.

Ipak, iza kulisa je skovan tajni plan koji će osvojiti srca svih prisutnih.

„MOJA LUTKA ZA OBLAČENJEˮ 4 na LETEĆEM STARTU po ceni od 370 dinara.

Novi broj možete poručiti putem sajta ili kupiti u klubovima čitalaca Čarobne knjige.

Prelistajte OVDE • PORUČITE ODMAH

PRAVI HEROJI RASTU UZ PRAVE PRIČE!

Uvedite vašeg malog superheroja u svet fantastičnih avantura uz 5-minutne Marvel priče.

Spremite se za uzbudljivih dvanaest priča u kojima Spajdi, Tkač i Sablasna Paučica udružuju snage kako bi se suočili s opasnim zlikovcima – od Nosoroga do Zelenog Goblina!

„5-MINUTNE MARVEL PRIČE: SPAJDI I NJEGOVI ČUDESNI DRUGARI“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.140 dinara!

Svaka priča donosi lekcije o hrabrosti, prijateljstvu i timskom duhu, dok vaš mališan razvija maštu i uči uz svoje omiljene junake.

Poruči svoj primerak putem sajta ili kupi u klubovima čitalaca Čarobne knjige. • PORUČITE ODMAH

Objavljeno: 08.12.2024.

  ...“Rod u savremenom stripu:
  reprezentacija rodnih uloga u evropskim
  autorskim stripovima objavljenim u Srbiji
  između 2021. i 2023. godine”

Promocija istraživanja “Rod u savremenom stripu:
reprezentacija rodnih uloga u evropskim autorskim
stripovima objavljenim u Srbiji između 2021.
i 2023. godine” u KC Gradu

Poštovani/a,

Pozivamo vas da nam se, u petak 6. decembra u 18 časova u Kulturnom centru Grad, pridružite na promociji istraživanja “Rod u savremenom stripu: reprezentacija rodnih uloga u evropskim autorskim stripovima objavljenim u Srbiji između 2021. i 2023. godine” koje je sproveo Centar za ženske studije, u saradnji sa partnerskim organizacijama  KomunikArt, Stripotetke i MiniBookvica.

Na promociji će govoriti autorke istraživanja, Slađana Jeremić i Dajana Osmani iz Centra za ženske studije, kao i Irena Jovanović iz Mini Bookvice.

Ove autorke analizirale su 52 stripa oslanjajući se na feminističku teoriju i feminističku književnu kritiku u cilju prepoznavanja i izdvajanja rodnih i ostalih stereotipa, ali i odstupanja od njih. Namera je bila i pokazati da savremeni strip, kao specifična vizuelno-narativna forma koja je razvila kritičku oštricu prema društvu, ima potencijal da razbije uvrežena shvatanja vezana za rod i rodne uloge i da ukaže na strukturne nejednakosti.

Bez obzira na razmere popularnosti koju strip stiče u Srbiji, primetno je da ne postoji mnogo istraživanja koja se bave nekima od njegovih brojnih aspekata. Kako strip nosi etiketu „muške umetnosti”, a pitanje roda počinje da se izdvaja kao jedna od značajnijih društveno-političkih tema da nas, važno je bilo istražiti kako je u stripskim izdanjima dostupnim u Srbiji reprezentovan rod. S obzirom da je Srbija deo evropske strip-scene, cilj stavljen ispred ovog istraživanja je da utvrdi u kojoj meri su u i na koji način rodne uloge zastupljene originalnim domaćim izdanjima stripa.

Istraživanje je nastalo kao deo projekta Fem.Com(ics): reprezentacija rodnih uloga u savremenom autorskom stripu u Srbiji, podržanog od strane Vlade Švajcarske u okviru programa Kultura za demokratiju, koji sprovodi Hartefakt fond.

Cilj projekta je da se pitanje rodne i ostalih neravnopravnosti sagleda kroz položaj žena i ženskog stvaralaštva unutar domaće strip scene, kao i reprezentaciju rodnih uloga u savremenom stripu u Srbiji. U okviru radionice održane u Pančevu ranije tokom godine, uz mentorsku podršku strip-autorke Danice Jevđović, učesnice i učesnici su radili na dizajnu karaktera koji se oslobađaju rodnih i ostalih stereotipa, a radovi su bili izloženi na Nova Festivalu – festivalu savremenog stripa u Pančevu, tokom oktobra ove godine. Učesnicama/cima projekta, ali i pripadnicama/cima šire umetničke i kulturne zajednice, data je prilika da prošire polje umetničkog, kulturnog i društveno-političkog delovanja, što će doprineti razvoju i diverzitetu domaće kulturne scene.

Link ka publikaciji:
www.zenskestudie.edu.rs/wp-content/uploads/2024/10/Istrazivanje-finalna-verzija.pdf

  ...SKCove Škole stripa i ilustracije 2024

Poštovani,

Srećna Galerija Studentskog kulturnog centra Beograd (SKC) ima čast da pozove Vas i Vaše prijatelje na otvaranje OSMEGODIŠNJE IZLOŽBE NAJBOLJIH RADOVA POLAZNIKA SKCOVE BESPLATNE ŠKOLE STRIPA I ILUSTRACIJE,  u četvrtak, 5. decembra 2024. u 19.00 časova.

Svi izlagači kao i ostali redovni polaznici Škole će, na otvaranju izložbe, biti nagrađeni poklon paketima strip izdanja Prijatelja Međunarodnog salona stripa 2024. (Edge Art, Čarobna knjiga, Darkwood, Laguna, 300 ČUDA Comics, Besna kobila, Makondo i Beli put, Golconda, System Comics, Lokomotiva, Komiko, Phoenix Press, Forma B komiks, Stalker, Umetnička radionica Predrag i Nenad, Ken stripovi, Najkula,Modesty stripovi).

Autor postavke:
msr Teodora Dobrosavljević, istoričar umetnosti

Moderator nastavnog progranma Škole:
prof. Miloje Mitrović

Saradnici na projektu:
Jovana Bulatović, Valentina Moravčević,
Simona Živanović, Ana Đurić

Izložba traje do 21. decembra 2024. godine.

RADNO VREME SREĆNE GALERIJE:
Radnim danima: 8.00 - 20.00; subotom: 8.00 -15.00

---

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR BEOGRAD – SREĆNA GALERIJA

5 – 21. DECEMBAR 2024.
CIKLUS IZLOŽBI: STRIP I ILUSTRACIJA

VIII GODIŠNJA IZLOŽBA NAJBOLJIH RADOVA SKC-OVE BESPLATNE ŠKOLE STRIPA I ILUSTRACIJE ZA POLAZNIKE UZRASTA DO 15 GODINA

Moderator nastavnog programa Škole: Profesor Miloje Mitrović

Autor postavke: msr Teodora Dobrosavljević, istoričar umetnosti

Saradnici na projektu: Jovana Bulatović, Valentina Moravčević, Simona Živanović, Ana Đurić

Sistemski okupljajući talentovane mlade polaznike uzrasta do 15 godina počev od 2015. godine, SKC-ova besplatna škola stripa i ilustracije je uspela da se nametne kao jedan od najozbiljnijih programa edukacije u oblasti devete umetnosti.

Srećne galerije SKC-a tradicionalno, kao svoj redovni redakcijski program, svakog decembra prezentuje najuspelije radove njenih redovnih polaznika, koji bivaju izlagani na završnoj izložbi Škole. Ova izlagačka aktivnost na kraju svake godine, između ostalog, ima za cilj i promovisanje mladih talenata u javnom prostoru domaće umetničke scene. Pružajući polaznicima Škole mogućnost da se besplatno usavršavaju već od prvih susreta sa ovom umetnošću, a potom i da svoje veštine predstave široj publici, Srećna galerija SKC-a ovim je preuzela ulogu značajnog i već prepoznatljivog programskog prostora za organizovanje delatnosti i projekata ove vrste edikacije mladih. Stoga, SKC-ova besplatna škola stripa i ilustracije i u 2024. godini beleži izuzetne uspehe. Na 23. međunarodnom literarno-likovnom konkursu „Ma šta mi reče, Andresen i Ršum na čarobnom ćilimu lete“, raspisanom u aprilu 2024. godine povodom Svetskog dana knjige za decu, prvu nagradu, u kategoriji likovnih radova, podelilo je dvoje polaznika naše Škole, Maša Stanić i Mihajlo Čabarkapa, dok je treću nagradu, u istoj kategoriji, osvojila Milena Milovanović, takođe iz SKC-ove škole stripa.

Polaznici naše škole učestvovali su i na međunarodnom konkursu SKC-ovog Salona stripa 2024. i osvojili sve nagrade u kategoriji takmičara do 15 godina starosti. Maša Stanić je dobitnica nagrade za najbolji rad u toj kategoriji, Kalina Vlašić za najbolju ideju, Stefan Pješčić za zreo i maštovit izraz dok su Mihajlo Čabarkapa i Marija Rodić dobitnici nagrada prijatelja Salona.

Takođe, povodom sedamdesetogodišnjice od osnivanja Centra za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine, našem pedagogu i moderatoru nastavnog programa Škole prof. Miloju Mitroviću dodedeljena je svečana diploma za saradnju i posvećenost u oblasti dečjeg likovnog stvaralaštva.

Postepenim razvijanjem likovnosti kod učenika i njihovog odnosa prema postavljenom literarnom predlošku, nastavne jedinice u moderiranju programa sa polaznicima bivaju podrobno pripremane pa pedagoški rad, u godišnjem obimu vežbi i predavanja, podrazumeva edukaciju i praktični rad u domenu osnovnih elemenata crteža i analitičkog crtanja (upoznavanje sa linijom, formom, kompozicijom, geometrijom, perspektivom...); osnovnih načela oblikovanja i građenja ilustrovane predstave (stripa); osnovnih oblikovnih sredstva stripa (izrada stripovskog kvadrata kao jediničnog elementa celine i montažni postupak tj. metod povezivanja elemenata u komunikacionu celinu); upoznavanja sa svim formama stripa kao književnog i likovnog dela kroz publikacije i javna vođenja na izložbama; sukcesivnih kurseva i predavanja, afirmisanih strip autora, na pojedine teme; učešća polaznika na konkursima festivala, domaćim i međunarodnim takmičenjima i revijalnim godišnjim izložbama Škole.

U kalendarskoj 2024. godini kroz Školu je prošlo više od 50 kandidata. Nakon selekcije radova za završnu godišnju izložbu u 2024. godini, odabrano je 65 najboljih ostvarenja 29 autora od ukupno 43 redovna polaznika i to: Jovane Krčadinac, Mihaila Čabarkape, Stribora Petrovića, Lava Georgieva, Maše Stanić, Save Tegeltije, Marije Rodić, Nikole Rodić, Tare Stošić, Nikoline Nedeljković, Milene Milovanović, Kaline Vlašić, Ivane Lukačić, Azre Jović, Ive Jovanović, Petra Nedića, Dunje Lazarević, Teodore Marčetić, Anđele Andrić, Minje Milovanović, Jane Urošević, Teodore Skerlić, Mirka Krkobabića, Maše Kokotović, Kristine Pandurović, Marka Nikolića, Andreja Skerlića, Mihaila Patuhe Stojakovića i Rastka Pavlovića.

Učesnici izložbe kao i svi redovni polaznici biće, ovom prilikom sad već i tradicionalno, nagrađeni poklon paketima Prijatelja Međunarodnog salona stripa 2024. godine (Edge Art, Čarobna knjiga, Darkwood,Laguna, 300 ČUDA Comics, Besna kobila, Makondo i Beli put, Golconda, System Comics, Lokomotiva, Komiko, Phoenix Press, Forma B komiks, Stalker, Umetnička radionica Predrag i Nenad, Ken stripovi, Najkula, Modesty stripovi).

msr Teodora Dobrosavljević, istoričar umetnosti

  ...(ili samo saga o jednom neosvetljenom gradu?)

Nadrealizam u stripu

Svi oni koji me dobro poznaju, znaju i za jednu od mojih glavnih karakternih osobina, a to je da uživam u tome da drugima detaljno objašnjavam sve ono što radim!?

Pre izvesnog vremena kada sam sav zajapuren, uz pivo i ćevape, svom prijatelju i saučesniku u nekoliko stripo-zločina, pokušavao da objasnim ideju  strip serijala koji sam upravo započeo, on me je prijateljskim, ali odlučnim dodirom ruke kulturno prekinuo i rekao: Izgleda nevjerojatno dobro, ali nemoj to više nikada i nikome objašnjavati…?!

Malo posle toga, sam isto prezentovao i svom starom drugaru (sa dugogodišnjim iskustvom u filmskoj industriji), do čijeg suda mi je oduvek bilo veoma stalo. On me je posle dubokog i studioznog razmišljanja udostojio svojim mišljenjem: “Ovo što mi sad pokazuješ i pričaš, me jako podseća na način na koji su nekada radili Andre Breton, Tristan Cara i ostali nadrealisti sa prve polovine prošloga veka”. Poređenje mi se moram priznati veoma dopalo, posebno kada je dodatno pokazao prstima nešto, što je ličilo na promer debljine oko tri cola, spustio drugu ruku na moju, pa dodao: “Strpaj sve ovo zajedno i odštampaj jednu, evo…ovoliko debelu knjigu”!!

Odštampani primerak knjige na mom stolu ipak ima samo 72 strane. Teško je i skupo raditi dugačak strip…

Kada je jedan od naših poznatih strip autora, inače veliki ljubitelj i poznavalac rok muzike, prvi put video epizodu ovog strip serijala, malo neočekivano je konstatovao da je sve jako interesantno, ali (uvek to ali…) me je zatim i upitao: “Zašto su glavni likovi samo crne konture, dok su svi ostali normalno crtani i obojeni?”. Rekoh mu da je to zato “jer su oni apsolutno nebitni i jer u stvarnosti mogu da budu bilo ko”. Shvatio sam da se njemu dopalo to što je u njima, tako crnim i nejasno iscrtanim, prepoznao svoju omiljenu grupu iz mladosti, mada moram priznati da to ni jednog trenutka nije bila namera autora ovoga stripa. Polako mi je postalo jasno da stvaramo nešto lično, nadrealno i puno simbolike, verovatno različito od svega što je u modernom stripu do sada viđeno. “Jeste malo nejasno, ali ima puno nekog čudnog šmeka”, kako to lepo reče jedan od fanova, koji je serijal redovno pratio na poznatom web portalu.

Šta je strip knjiga “The Bullshitters”?

O čemu se tu uopšte radi??

Idemo polako i ispočetka…

Čitajte kompletan tekst na linku:
pulse.rs/nadrealizam-u-stripu-ili-samo-saga-o-jednom-neosvetljenom-gradu/

Objavljeno: 01.12.2024.