KAKO I KADA STRIP MOŽE BITI OPASAN?

JUNAK POD JORGANOM

* iako mnogi istoričari umetnosti tvrde da je strip umetnost, psiholozi naučnici i lekari tvrde da, ukoliko je loš može biti izuzetno štetan * roditelji i škola, ignorišući strip, prepuštaju ga deci i decu stripu a ne slute kakve mogu biti posledice * šta je potrebno da dobijemo dobar domaći strip?

STRIP je, kažu, umetnost dvadesetog veka. Strip je, može se reći, i svojevrsna industrija naših dana.
Iako po potrošnji ovog štiva, nismo među prvima, kod nas u Jugoslaviji, nedeljno se štampa “oko milion primeraka listova, revija i magazina, čiji osnovni sadržaj, u ogromnom procentu, čine stripovi“. Strip-groznica koja je zahvatila svet, učinila je da on, po rasprostranjenosti, primat ustupa jedino - televiziji.

Pristekao iz ilustracija XIX veka, direktni “predak osme umetnosti“, to jest, crtanog filma, strip je, čim se pojavio, pre nešto manje od 80 godina, zbog svoje koncioznosti i “ekonomičnosti“ prostorom i vremenom koje su čitaocu pružali crtež i tekst, stekao veliki broj poklonika.

KLASIČAN ŠUND

NEKI KRITIČARI su strip povezivali s folklornom kniževnošću, bajkama, alegorijskim pričama, basnama, dajući mu prednost nad svim tekstovima štampanim u sveskama i u nastavcima jer, “vas on za manje vremena tresne po glavi više puta“. Iako ima svoju klasiku, kao što su Rejmond, Hogart, Foste, Dizni, Drej, kod nas Lobačev, Kuznjecov, Janković, Lehner, Maurović, strip, baš zbog toga što je prerastao u svojevrsnu industriju, u kojoj je “dobro u malim količinama“ a na kilograme ono što se teško može podvesti pod zakon ukusa i mere, među manje obaveštenim po pravilu je identifikovan sa šundom.

-Štampan na roto-papiru, zamrljanih slova, pomešanih boja, nekonstruisanih dijaloga, nenadahnutih junaka, dramaturški neveštih zapleta, krcati nasiljem, snagatorstvom, agresivnošću, ponekad i s nenametljivim, ali prisutnim ukusom propagande, strip itekako može imati štetne posledice na psihu deteta – tvrde pedagozi i sociolozi.

PREPUŠTEN DECI

OD 1934. Kada Rejmondov tajni agent “Iks-9“ stigao pod naše podneblje, a u martu 1935. u Beogradu štampan “Mika Miš“ prvi list u celini posvećen stripu, do danas, kad već imamo i nekoliko brojeva “Pegaza“, revije za istoriju i teoriju stripa, tušta i tma junaka je prošlo kroz ruke oči i svest čitalaca.

- Poznato je – kaže Smiljka Vasić, viši stručni saradnik Instituta za fonetiku i patologiju govora SANU – da se među najbrojnijim čitaocima stripa javljaju deca i omladina. Dakle oni koji za sobom nemaju veliko čitalačko iskustvo i smisao za selektivnost. Kao po pravilu, strip je uglavnom i u školi i među roditeljima ignorisan. Oni ga zabranjuju deci govoreći da je to šund, ne dozvoljavaju im da ga kupuju, čitaju, pa nije čudo što to deca čine kradomice.

Po onoj “zabranjeno voće je najslađe“, deca upravo hrle stripu, identifikujući se s njegovim junacima, imitirajući ih. Sve od škole propisane lektire ovog sveta ni iz daleka se ne mogu meriti s ovom “tajnom” koja se s ljubavlju čita: u kući ispod pokrivača, u školi – ispod klupe (čak i za vreme časa).

AKCIJA UMESTO NASILJA

- VELIKA je greška – kaže Smiljana Vasić – što i roditelji i nastavnici prepuštaju strip deci, odnosno njihovom izboru, što prolaze pored njega kao da ne postoji. On je tu i mi moramo da se njime pozabavimo. Krajnje je vreme da se ispitivanjem na najvišem naučnom nivou utvrdi šta stripovi pružaju deci, na šta ih pobuđuje, koje asocijacije u dečijoj svesti izazivaju, da li strip može da se javi kao vaspitač i usmerivač dečije pažnje na određene stvari.

Jer, neki smatraju da je strip štetan i da ga deci iz više razloga, treba zabraniti, Drugi opet, da je koristan, ali da ga treba kontrolisati. Pošto živimo u vreme slike, strip ima svojih prednosti i ja sam za ovu drugu varijantu: deca treba da čitaju strip, ali da on bude kontrolisan i od nastavnika i od roditelja.

Zakonom o izdavačkoj delatnosti mnogi stripovi su, ne zadovoljivši osnovne kriterije, saznajemo u Republičkom sekreterijatu za kulturu Srbije – prestali da izlaze. Međutim, i danas se na kioscima pored ovih s inkriminisanim sadržajem mogu sresti mnoge strip-knjižice koje, bilo po temi koju obrađuju, po ilustraciji koju neguju, po loše ispisanom tekstu, po zamrljanim bojama i lošem kvalitetu papira, mogu s pravom da se svrstaju u – šund. Jer, po tvrđenju lekara, sve tu utiče loše na psihičko i fizičko stanje deteta.

- Nije nimalo svejedno šta dete čita, pogotovo u stripu jer on deluje višeznačno – kaže poznati psiholog logoped Cvetko Brajović – Roditelji zato moraju da o tome posebno vode računa, zatim škola. Jer, u ruke deteta ne bi trebalo da se stiču stripovi koji podstiču agresivnost, nasilje. Dete treba da čita strip koji u čoveku pokreće ono opšte-ljudsko, koji neguje humanizam, razvija smisao za rad ljubav, koji ne demorališe već motiviše i pokreće na akciju. Trebalo bi dati u stripu našu Sutjesku, narodne pesme, “Odiseju” i “Ilijadu”, Ezopove basne, “Petra Pana”…

KOLIKO je strip ušao u siže našeg vremena svedoči i činjenica da dr Cvetko Brajović, pojedine Diznijeve stripove koristi u svojoj čuvenoj metodi (slika-slovo-glas) za lečenje mucavosti i govornih mana kod dece.

Govoreci o stripu, mnogi naši sagovornici su pominjali i izdanja “Dečjih novina” iz Gornjeg Milanovca, posebno strip “Mirko i Slavko”.

- To je dobar pokušaj – rekla je Smiljka Vasić – Šteta je samo što se toj temi nije prišlo još studioznije, ilikovno i tekstualno.

- “Mirko i Slavko” su propuštena prilika da se stvori naš dobar domaći strip iz oblasti narodnooslobodilačke borbe – kaže slikar i ilustrator Radomir Stević-Ras, moj profesor Branko Šotra govorio je svojevremeno da nije važan oblik izražavanja, već domet i sadržaj tog izražavanja. “Mirko i Slavko” bi mogao da bude naš dobar strip, ali za to je potreban timski rad: scenarista, ilustratora, dramaturga. Jer, u stripu je sve važno: i crteži i slovo i srce, dijalog…

Strip može da se koristi i za opismenjivanje, čak i odraslih. Zar Bukvar nije jedna vrsta stripa.

Široko je polje delovanja stripa – od zabave do nauke. A nedavno je stigla vest da je na univerzitetu u Američkoj državi Ilionois štampan prvi matematički udžbenik u stripu.

Gordana BRAJOVIĆ

SUTRA: STRIP – OPASNOST ZA VID