STRIP nije bezbolna pojava pored koje treba prolaziti ćutke. Zakon o izdavačkoj delatnosti ne bi trebalo da bude jedini filter - smatraju mnogi sociolozi i psiholozi. Međutim roditelji i škola najčešće se prema stripu odnose ignorantski, identifikujući ga sa šundom koji osiromašuje maštu, rečnik i osećanja.

- Pre dve godine u Centru za inovacije održan je seminar na kojem se uveliko raspravljalo i o stripu - kaže Milan Krstić, nastavnik srpskohrvatskog jezika OŠ "Maksim Gorki" u Beogradu. - Iako su tada tek dotaknute neke teme, razgovori nisu prošireni. Međutim, krajnje je vreme da i u školama počne da se razgovara na tu temu.

Bekstvo od lektire

KAKO doznajemo, časovi lektire ne podrazumevaju ni reč o stripu.

- To je gotovo neshvatljivo - kaže Smiljka Basić, stručni saradnik Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora. - Časove lektire upravo treba koristiti i za razgovore o stripu. Gde će dete da primi bolju informaciju šta treba, a šta ne treba čitati ako ne na tom času?

Pedijatar dr Žika Jovanović u Školsko dispanzeru Doma zdravlja "Boris Kidrič" kaže: - I kao roditelj, i kao lekar, smatram da u ekipe koje odabiraju strip za štampanje treba uvrstiti psihologa, pedijatra i očnog lekara. Jer, kao što učimo dete da pre jela opere ruke, moramo da mu utuvimo da mnogo teže "infekcije" mogu da dođu od loše odabrane lektire.

I slovo po zakonu

PORED izbora teme od izuzetnog je značaja i grafički izgled stripa. Jer, ako ilustracija nije čista, ako je loše odštampana, ako se boje prelivaju, ako konture slova nisu jasne, neminovno dolazi do slabljenja vida. Podaci koje smo dobili. alarmantni su.

- U nas se uglavnom objavljuju stripovi koji ne zadovoljavaju grafičke norme - kaže Magdalena Škondrić, lekar u Školskom centru Doma zdravlja "Boris Kidrič" . - U većini stripova slova su napisana loše tako da se bez naprezanja a s idealne razdaljine od 30 santimetara ne mogu čitati. Oblik slova i veličina su loši. Najpogodnija za čovekovo oko su takozvana kockasta slova dva sa dva milimetra, a na međusobnom rastojanju od jednog milimetra.

Od izuzetne važnosti je i da slova budu ispisana na beloj podlozi a ne, kao što se često događa, plava slova na crnom.

Pri sistematskim pregledima dece od šeste do petnaeste godine utvrđeno je da je kratkovidost uzela toliko maha da to zabrinjava.

- Kod svakog petog deteta zapažene su refrakcione promene, odnosno kratkovidost. Mislim da je to dovoljna opomena i izdavačima stripova i listova, a i knjiga za decu, da povedu računa. I bez velike analize može da se uoči da malo koji strip poštuje čovekovo oko.

Ko bi mogao i da pretpostavi da dete može da se oseća bolesnim, malaksalim, iznurenim samo zato što je više od jednog časa čitalo strip štampan slovima nejasnih kontura?

Mrlja i sunce

DAKLE, pitanje bišesložno: od ispisanih slova do teme.

Zakon o izdavačkoj delatnosti, kojim je eliminisan znatan broj šund, svezaka iz ove oblasti, ne bi trebalo da bude jedini ocenjivač strip-štiva i strip- žanra uopšte. Šira društvena akcija u kojoj bi škola, a i roditelji odigrali veliku ulogu bila bi prava mera kojom bi se stripu dalo zasluženo mesto. Jer, kako reče jedan od najvećih poznavalaca stripa i glavni urednik revije "Pegaz", Žika Bogdanović: - Strip je od samog početka svoje istorije bio popularna i populistička umetnost, visokofrekventne komunikativnosti... Izvesno je, međutim da je strip, kada se opštim mestima služio samo kao sredstvom, bio u stanju da postigne umetnički rezultat koji dana ni naj ortodoksniji akademski kulturni koncept ne bi mogao više eliminisati iz zajedničke porodice umetnosti.

* Međutim da parafraziramo Pikasa: Ima umetnika koji od žute mrlje naprave Sunce i umetnika koji od Sunca naprave žutu mrlju. I o tome treba govoriti. Posebno u školi. Za sada sve se završava na tome da nastavnik oduzme učeniku strip.

Gordana BRAJOVIĆ