S A D R Z A J 1. KOS NEWS (kos) Pre uvodnika: Tekstova vise nemam u rezervi, ne znam kakvo je stanje kod vas...:) Nesto izmedju,... SNA I NOCNE MORE Udarna vest: SAF se napokon pojavo u Jugoslaviji. Ali... to nije istina. Bar ne u potpunosti. SAF je zastupljen preko piratskog izdanja. Hvaljena, i dobro izreklamirana, "Clara de noche" je, pored celog sveta, nasla vremena da osvaja Jugoslaviju. Pojavilo se izdanje pod nazivom "KLER". Crtez, bas kao i sirom sveta, radi Bernet, scenario Trillo i Maicas. Kako ce sada strani izdavaci gledati na nasu pirateriju? Da li ce pruziti ruku onima koji zele legalno da objavljuju stripove. Da li ce nasi "gusari" krenuti u postenu trku? Mozda je vreme da ostvareni kapital, unazad 5-6 godina, uloze u legalna izdanja. Mozda bi mi, kao autoru, imponovalo da saznam kako se neki moji radovi, negde u inostranstvu, stampaju bez mog znanja. Lepog li sna. Ali me u tom slucaju ne bi radovalo sto sam protiv svoje volje pomogao da neko dodje do novca preko moje grbace. San bi se tu pretvorio u nocnu moru. Ako nesto mogu zameriti piratima to je njihov odnos prema autorima. Menadzeri se sigurno osecaju vise ostecenim, ali slicno i oni rade autorima. Ako gresim ispravite me. Koliko je novaca ulozeno u piratska izdanja a da niko ni dinara nije ponudio domacim autorima. Zar nema ko da vidi kako oni imaju sta da ponude? Mnogi bi bili sretni da im budu stampani albumi, makar i manje zaradili. Da li je neko pokusao da kontaktira domace autore koji rade za inostrane izdavace. Garantovano bi se isto dobro (verujem i bolje) prodavali naslovi kao sto su: Mladost Dzona Difula (Janjetov), Grendel (Macan-Biukovic), Pod sankcijam (Sasa Rakezic), La Bete Noire (Macan-Jovanovic),... materijala za albume imaju Vitkovic, Jovanovic, Brada, Oljaca, Redza, i mnogi drugi... (spomenuo sam one za koje pouzdano znam). Gospodo pirati. Ako ne znate njihove adrese vrlo rado cu vam izaci u susret i obezbediti ih (ne naplacujem uslugu:)... Samo napred. Lepse je dati novac nasim autorima nego strancima. Da ne budem pogresno shvacen. Piratima HVALA sto su nam pruzili priliku da citamo novitete. Barem onima koji su imali para da ih kupuju. Od onih sam koji nije mogao pirate kupovati po ceni legalnih izdanja. Dobro, priznajem da knjizare mnogo uzimaju, ali i tome ima leka. Ovo je tema o kojoj bi mnogi imali sta da kazu. Naravno i pirati imaju pravo glasa, siguran sam da SVI prate SVesti. Ako svoja izdanja ne reklamiraju sami, to u njihovo ime rade knjizare u kojim se prodaju. SVesti su slobodne za sve, tako ce biti i ubuduce. S postovanjem,Zlatko Milenkovic
Klub Obozavalaca Stripa koji radi u Novom Sadu obavestava da
u svojoj ponudi ima i neka nova izdanja: Mozete iznajmiti i nove graficke novele Sudije Dreda. U prostorijama Kluba mozete prodavati i kupovati, osim stripova, knjige naucne fantastike kao i nosace zvuka (ploce, kasete, CD,...). Klub Obozavalaca Stripa
Ima vec dve godine kako ti je izasao strip album "Zlatka".
Da li je to kompletan tvoj rad na tom stripu? Macan je u jednoj
od svojih kolumni spomenuo tvoje napustanje tog stripa. Na cemu
novom sada radis? Na cemu si sve radio ovih godina tokom kojih su informacije
tesko ili skoro nikako prolazile izmedju ex-yu scena? Koristis dosta racunar u izradi novih stripova? Variete Radikale je fanzin nastao u radionici mladih autora
koji su pohadjali tvoju skolu stripa? U kojim pravcima se krece danasnja Hrvatska strip scena?
Jedan si od glavnih aktera Vinkovackih strip salona, dobio
si i gran prix ('92 cini mi se). Sta se znacajnije desavalo oko
salona ovih desetak godina? * * * Kada i kako je pocelo tvoje interesovanje za Strip? Od svega sto si do sada uradio (na polji stripa) sta smatras
najboljim, gde si dao najvise od sebe, gde si SEBE najvise inplementirao
u Strip? Sta trenutno radis i kakvi su ti planovi za buducnost (sledeci
projekat-i)? Kakav je tvoj stav prema pojedinim Strip scenama (Amerika,
Evropa, Japan, i ostali)? Lista od deset najboljih stripova svih vremena (po Vasem
izboru)? Kako vidis buducnost Stripa u odnosu na ostale medije TV,
multimedije, internet, video...? Sta mislis o upotrebi racunara u izradi Stripa (crtanje,
kolorisanje, lettering ili nesto drugo)? Kako vidis buducnost Stripa na nasim podnebljima na lokalnom
nivou, sta bi bilo potrebno da se urati da u nasoj sredini, Strip
zazivi i dobije zadovoljavajuci tretman i publiku (citaoce)? Tvoji omiljeni Strip Autori (mozda i hronoloski kroz periode
sazrevanja tebe kao strip autora)? Sta mislis o mainstream i undergraund stripu (razlike,
slicnosti, granice...)? Kakav je tvoj stav prema trendu da se pojedini stripovi
ekranizuju (posebno naglasak stavio bi na crtani film, Korto malteze,
Tarzan (Disney!), Batman...)? Koji zanr ti je autorski najblizi (realisticki, karikaturalni,
istorijski, SF, krimi,...), a koji ti je citalacki najdrazi? Da li imas kontakte sa drugim autorima sa prostora ex-yu,
imas li neke informacije vezane za njih, gde su, sta rade,... Koliko na tebe utice kinematografija? Tvoji omiljeni filmovi
reziseri? Veza muzika-strip (nemali broj autora se bavio, ili se
jos uvek bavi i muziciranjem)? Sta sve utice na tebe i tvoje radove, okruzenje, TV, stampa,
internet, literatura, Strip i sl. Sta bi za kraj porucio mladim autorima?
"Luba" Gilberta Ernandeza ZENA ZA SNOVE Bila je to poprilicno sumorna pomisao: nema vise Lube. Od milja - Lubite. Braca Gilbert i Haime Erandez su 1996. godine, nakon 14 dugih godina, zakljucili svoju seriju stripova pod nazivom "Ljubav i rakete", koje je njihov izdavac, americki "Fantagrafiks buks", kasnije objavio u 15 velikih tomova. Jedno od najvecih pitanja za ljubitelje stripa - na stranu sto su "Ljubav i rakete" jedan od najboljih ostvarenja u mediju u posljednjih 20 godina - bilo je da li cemo i dalje citati price o Lubi, centralnom liku Gilbertovih stripova u "Ljubavi i raketama". Nije bas bilo sasvim logicno ocekivati da je ono sto smo vidjeli u "Luba osvaja svijet", 14 tomu "Ljubavi i raketa", u kojem se pojavljuju posljednje price o Lubi, i kraj sage o njoj i njenoj brojnoj porodici. Ali, moglo je i da bude. Pa, zasto je Luba toliko bitna? Kada se jedan zenski lik izdavaja u seriji sa najjacim zenskim likovima u stripu uopste, to sasvim dovoljno govori o njemu. Luba je centralni lik u Gilbertovim pricama o stanovnicima fiktivno-mitskog centralnoamerickog mjesta Palomar, i osnovni generator zbivanja u njemu. Svi muskarci u Palomaru - ili preciznije: svi oni koji su ikada vidjeli Lubu - bili su, naime, sa Lubom ili su u nju smrtno zaljubljeni. Ona je snazna i nepokolebljiva licnost, neobrazovana ali prilicno bistra, finansijski nezavisna ali ocajno zavisna od ljubavi/muskaraca, prakticna ali nezainteresovana za politiku. Luba ima mnogo djece (sedmoro), koja cesto potpuno dugacije gledaju na zivot od nje, a jedini je zenski lik popularne kulture koji ima velike grudi i da to ima neki smisao. Nakon prekida rada na "Ljubavi i raketama", Gilbert Ernandez je napravio nekoliko stripova ("Zemlja ptica", "Djevojacko ludilo", "Nova ljubav"), ali se 1998. vratio Lubi u istoimenoj seriji. U njoj je dosada izaslo cetiri sveske, a petu je "Fantagrafiks" najavio za ovaj mjesec. Sveske su, naravno, crno-bijele, imaju ukupno po 22-25 tabli, a u njima je sadrzano po nekoliko prica od jedne do osam tabli. Luba je dobila i drugu uporednu seriju pod nazivom "Lubini stripovi i price" u kojoj je do sada izasla jedna sveska (druge je najavljena za decembar ove godine). Gilbert Ernandez se u tim pricama bavi Lubom i njenom porodicom nakon preseljenja u Sjedinjene Americke Drzave. Glavna prica se i zove "Luba u Americi". U njoj i ostalima pratimo kako se Luba snasla u Americi, kako pokusava da njen muz Kamo, koji je svojevremeno imao problema sa drogom, takodje dodje u Ameriku, kako je Doralis postala televizijska zvijezda, kako je Pipo uspjesna u poslu, kako stari Gorgo i dalje stiti porodicu... I ove price, kao i one iz "Ljubavi i raketa", pokazuju da je Gilbert Ernandez i dalje jedan od najboljih autora u mediju. On i te kako zna da isprica pricu sa snaznim i ubjedljivim likovima, koji od svakodnevice prave krajnje uzbudljivu avanturu i koji su besprijekorno pozicionirani u socijalnoj i politickoj stvarnosti. Sve u svemu, Gilbert i Lubita kao u najboljim danima "Ljubavi i raketa". Spavajte, dakle, mirno. Luba ce i dalje - poput Gejmenovog Sendmena ili Smitovog Foun Bouna - da cuva nase snove. Objavljeno u banjaluckom nedjeljniku
Reprizna QK-a 37 Olovkarski Pravilnik - predlog za hrestomatiju U jednom od [kasnijih] poglavlja QK-e hteo sam da napisem 'svoj traktat' o profesionalizmu u stripovskom zanatu, a na osnovu sto svojih, sto tudjih iskustava. Ako nista drugo, barem sam se toga ovde nakupio, makar gledajuci i slusajuci sta i kako drugi - bolji i umesniji od mene - rade. Pa i citao sam u knjigama i strucnoj stampi dosta o tome, na Internetu se kasnije 'nafatirao' informacijama povrh svega... Upita nedavno na SVestima [izvesnim drugim povodom] jedan od saradnika i poslenika u nasoj voljenoj delatnosti - 'I ko je, u stvari, taj Bojan?'. Prosto receno, taj sam - covek koji strip i SVE oko njega poznaje kao retko ko, a usudjuje se da kaze kako ga je VOLEO mozda vise od ikoga ikada. Na moju zalost, nedavno sam otkrio na jednom sajtu tekst u dva nastavka izvesnog Roba Dejvisa koji je sve rekao kao kada bih ja svoje misli po toj odredjenoj temi srocio. Tema je - gorepomenuti profesionalizam u stripu. Prema tome, umesto da iznova izmisljam vec postojece ili - nedajboze..! - 'pozajmljujem' od coveka, sa velikim zadovoljstvom delim sa svima vama PREVEDEN napis koji moze da bude koristan zaintersovanima... ...uz napomenu da je ugao tematski suzen na domen 'industrijskog pristupa' jednom aspektu stvaranja vizuelne komponente strip[ov]a, u uslovima timskog rada koji ne mora da bude primenljiv na okolnosti u kojima delaju kako nasi, tako i, recimo, evropski stripari - odnosno vecina istih. Jedina prava, sustastvena razlika sastoji se u postojanju cvrsto definisanih rokova isporuke kreacije u [najcesce] mesecnoj frekvenciji imanentnoj kontekstu o kojem se u daljem napisu govori. * * * PENCILER'S RULEBOOK PRAVILNIK O CRTANJU OLOVKOM - prvi deo By Rob Davis Dakle, gotov scenario je medj' vasim znojavim prstima. I sta sad? U lice vas gleda prazan list hamera sa stola, smejuci se manijakalno jer je u vas uneo totalni strah. Sav ulozeni rad e da bi izdavac ili urednik obratili paznju na vase crteze se najzad isplatio, ali sada dolazi pravi test. Na ovom mestu, mnogi stripari crtaci-pocetnici upropaste svoju sansu. Svi napori do ovog momenta bili su usmereni ka cilju da im se radovi zapaze - bez brige o rokovima, samo da izgled bude 'profesionalan'. Cuo sam od nekoliko scenarista, urednika i umetnickih direktora zalbe na racun 'tog-i-tog crtaca' kojem su probne table izgledale izvanredno, ali kad je doslo vreme da se pocne sa crtanjem u pravom poslu, novajlija nije pruzio ocekivani kvalitet. Pod pritiskom mesecnih rokova mnogi crtaci-pocetnici prosto ne mogu da pruze profesionalni kvalitet. PRVO PRAVILO: Prva i najvaznija stvar koju profesionalni stripar valja da ima na umu jeste DA JE ROK ZA PREDAJU ZAVRSENOG RADA JUCE. Ako propusti, nece biti jedini koji ce da trpi. Svako u stroju je ostecen i urednik mora da ubrza posao u daljoj etapi procesa, gotov proizvod ce da izgleda manje dobro i ponekad izdavace to vise kosta. ONI TO MRZE! DRUGO PRAVILO: Za sve moje godine pohadjanja strip-salona, kongresa i izlozbi te slanja probnih tabli na uvid i procenu, komentar koji sam UVEK cuo jeste: "Treba da poradis na vizuelnom pripovedanju". Kada bih zapitao kako se to radi, svako bi mi bez razlike odgovorio: "E, to niko ne zna kako da objasni. Samo nastavi s radom dok to ne postignes". Zlatno pravilo jeste B.S.J.B. pravilo (vidi gornji medjunaslov, za DRUGO PRAVILO). Vase kompozicije i postavke treba da su jednostavne, ciste i na prvi pogled jasne. Svako prizor-polje (pojedninacna slika na tabli) treba da sadrzi samo jednu radnju [barem na pocetku, dok jos niste sigurni u sebe - op.p.] i akcija treba da glatko tece u sledecu sliku. Strane valja da se slivaju tecno jedna u drugu kao da su jedinstveno delo - sto i jesu. Izbegavajte 'mastovite' ekstravagantne postavke prizor-polja dok ne postanete sasvim sigurni u sebe i vicni vizuelnom pripovedanju. Crtezi treba da NAGLASAVAJU kazivanu radnju, ne da joj stoje kao prepreka. Pripovedanje u stripu treba da nadolazi prirodno dok iscitavate scenario. Crtac mora da zamislja PRICU kao film koji se vrti u njegovoj glavi. Kako film napreduje, zaustavite video u kljucnom momentu i pomerajte kameru unutar zamrznute scene u tri dimenzije, zumirajte i svenkujte i td. dok slika ne bude sadrzavala neophodne komponente da se prica iskaze jednostavno i jasno. Laka i prosta vezba koju sam nasao korisnom kod ucenja vizuelnog pripovedanja jeste da upotrebljavam svoj video-rikorder za gledanje dobro reziranih filmova (a po mojem misljenju Hickokovi filmovi su najbolji). Posto ste sve pripremili (i setili se cak da u video ubacite kasetu!), potpuno smanjite jacinu zvuka na TV-u. Studiozno obratite paznju kako je svaka scena komponovana, kako se kamera krece i sl. Kada naidje posebno vazna ili interesantna scena, ili ekspoziciona sekvenca kojom pocinje data scena, pauzirajte video i pazljivo ispitajte sta je reditelj ucinio kako bi doticna scena gledaocu dala osecanje da taj svet zbilja i postoji. Nista se ne moze meriti sa ovom tehnikom ucenja, a cuo sam od nekoliko drugih crtaca da je koriste kako bi unapredili svoju vestinu pripovedanja. Posto smo sve razradili u svojim glavama, ideje valja da poteknu na hartiju. Licno mi se najvise svidja da svoje ideje bacim prvo na obican pelir-papir za kucanje na masini, razradjujuci mesto svakog pojedinacnog prizor-polja i akciju unutar slika pre no sto predjem na hamer. To mi omogucuje da razresim sve probleme u fazi postavke pre nego sto se isti razmahnu na hameru cija se povrsina moze ostetiti brisanjem brzopletih gresaka (tuseri i upisivaci slova to mrze). Kada je to zavrseno, ovlasnim potezima olovke sa plavom minom nanosim opste oblike pozadine i karaktera (sto nece moci da se odstampa) i po obavljenoj postavci vracam se da regularnom grafitnom olovkom sve to dovrsim. Ne rade svi ovo na isti nacin. Najvise olovkara preskace fazu plave olovke i smesta rade crnom grafitarom. U slucaju kada ja upisujem slova, obicno to cinim izmedju faza plave i crne mine. Ako i tusiram strip, preskacem etapu grafita i direktno tusiram preko postavke plavom minom. TRECE PRAVILO: Posto procitamo scenario, treba da zabelezimo ili popisemo sve objekte koji se pojavljuju kroz pricu. Cak i kada mislimo da znamo kako se oni crtaju, valja nam da nadjemo dokumentaciju u vidu fotosa ili fotokopija iz biblioteke, te da su nam uvek pri ruci kada nam zatrebaju za crtanje. Ja imam komodu sa dve fijoke pune fascikli sa isecenim novinskim i magazinskim fotografijama. Svaki 'dosije' je tematski obelezen (npr. 'Transport', 'Arhitektura', 'Unutrasnja dekoracija' i td.). Pod svakim opstim naslovom mogu da imam posebne podnaslove poput 'Automobila', 'Brodova' i 'Aviona' koji spadaju pod 'Transport'. Svako u mojoj familiji zna da treba da mi sacuvaju novine kada ih procitaju. Kada gomila poraste da je nemoguce da se vise hoda kroz moj studio, sednem na patos sa makazama i krenem da isecam fotose i da ih slazem u odgovarajuce fascikle. Takodje sam nasledio pozamasnu kolekciju casopisa 'Nacionalna Geografija' (National Geographic) koja se nalazi na specijalnoj polici u mojem studiju, za slucaj da mi zatreba dokumentacija o nekoj egzoticnoj lokaciji. Ovo moze da zazvuci kao bespotrebna kolicina posla, no u stvari vreme se stedi eliminisanjem odlaska u biblioteku svaki put kada mi zatreba pojedinacna fotokopija necega sto sam lako mogao da imam unapred sacuvano i spremljeno. [Internet je za vlasnike kompjutera neiscrpan izvor svakog moguceg aspekta informisanja i dokumentacije. Uz flopi diskove na kojima cuvamo ono sto nas zanima, za svaki slucaj imajmo i ODSTAMPANE primerke pohranjene na suha i hladna mjesta - nikad se ne zna kada i za sta moze da zatreba! - op.p.] CETVRTO PRAVILO: NAUCITE ANATOMIJU! Na salonima i kongresima stripa sam shvatio da urednici i umetnicki direktori vole da love tragove neznanja o ljudskoj anatomiji koje pojedini crtaci ostavljaju za sobom. Rece mi jedan urednik nekom prilikom kako uvek gleda kako neko crta sake u stripovima. Ako na primer crtac izbegava da crta sake, vrlo je moguce da nema predstavu kako se one stvarno crtaju i da verovatno ima i drugih problema koje pokusava da zabasuri. Biblioteke i knjizare imaju tovare knjiga o umetnickoj anatomiji. Ispitajte ponudu i kupite ono sto vas interesuje. NE KUPUJTE MEDICINSKE ANATOMSKE PRIRUCNIKE! Iako imaju ogromnu vrednost ako studirate da postanete lekar, za crtace su potpuno beskorisni. Osim anatomije iz knjiga, treba zapamtiti da se u modnoj ilustraciji i u stripu ljudske proporcije iskrivljuju i da se sa njima preteruje! U stvarnosti, vecina odraslih ljudi su visoki otprilike sest visina glave (ljudska glava je opsteprihvacena jedinica mere pri crtanju ljudskih figura). U stripovima, junak moze da bude 8, 10 pa i 11 glava visok..! Obicni karakteri su visoki izmedju 6 i 7 i po glava (zene su uglavnom 1/2 glave nize od muskaraca). Posto sam klasicno skolovan na umetnickom koledzu, imao sam (i ponekad jos uvek imam) problema da se naviknem na 'ne-realisticke' proporcije. PETO PRAVILO: Nista me ne nervira vise od prepoznavanja poze ili slike koju je crtac stripa koji citam precrtao od nekog drugog. Kada prizor-polje odskace sa table i iz celog stripa kao precrtano, prekida se citaceva koncentracija i on biva podsecan kako zapravo CITA nesto umesto da to DOZIVLJAVA. Lepo je da studiramo i ucimo od crtaca kojima se divimo, cak i da precrtavamo ili kopiramo DOK UCIMO KAKO SE CRTA (dokle god ucimo i iz DRUGIH izvora) no ipak razvijajmo nas licni stil. [Cinjenica je da nas nista ne moze lakse nauciti da steknemo svoj manir IZ KOGA MOZE DA SE RAZVIJE STIL kada nas pritisnu rokovi i mi bivamo PRINUDJENI da se oslobodimo uticaja i 'inspiracije' i procrtamo prema nasim sposobnostima i mogucnostima! - op.p.] SESTO PRAVILO: Kada posaljemo ponudu postom ili razgovaramo sa urednikom na salonu stripa, NIKADA se ne izvinjavajmo kroz pravdanje kako to i nije nas najbolji rad. Cinjenica je, moramo da pokazujemo SAMO NASE NAJBOLJE RADOVE! Slusajmo pazljivo kritike i komentare urednika u vezi nasih crteza. Osoba koja ih gleda je mozda neotesani bezosecajni nadmeni grubijan, ali NIKADA ne pokazujmo da to i uvidjamo. Urednici imaju mnogo vise briga od teranja niz dlaku crtacima. Niko od njih ne zeli da saradjuje sa nekim ko je nesposoban da prihvati kriticko vrednovanje njegovog crtackog rada bez odletanja u orbitu. U stripu, urednikova rec je poslednja. On je nas gazda i ako nam kaze da nesto valja da se uradi, ONDA TO IMA I DA URADIMO! Ako ne mozemo da podnesemo stalne zahteve za izmene nasih crteza (a skoro svi ce da ih traze!), ispunimo do kraja ugovor koji imamo sa njim i potrazimo posao kod nekog drugog ili napustimo ovu profesiju - mozda jednostavno nismo rodjeni za nju. [Ne smemo smetnuti sa uma da se sve ovo odnosi na industrijski aspekt u kontekstu regularne serijske proizvodnje stripova koja ne mora da bude karakteristicna za uslove koje mi ili kolege u Evropi poznajemo. Na kraju krajeva, uloga urednika je najcesce znala da bude cisto administrativne, a ne nuzno i kreativne prirode - op.p.] Nasuprot opsteprihvacenom misljenju, ne moramo da imamo jak ego da bismo uspeli u stripu. U stvari, kreatori koji su najlaksi za saradnju i komunikaciju i koji mirno primaju uputstva imaju najvece sanse da dobiju puno posla! Niko nece da saradjuje sa sonjom i zalibabom. A svako voli da saradjuje sa kul-tipom sa kojim sve ide lako i koji ume da bude srecan. [Nastavice se..?]
CUDNA SE STVAR DOGODILA U KINU "LIKA"... ...gledao sam X-Men i svidjeli su mi se. Mozda se to desilo samo zbog moje uobicajene reakcije na filmske adaptacije stripova: ako volim izvorni materijal (Modesty Blaise, Princ Valiant, Batman...) adaptacija mi se obicno gadi, dok stvari po film idu puno bolje ako sam prema izvorniku indiferentan (Superman, Tank Girl, Mystery Men...). Od X-Men stripa sam davno, procitavsi nuznu kolicinu epizoda, digao ruke zakljucivsi da negativna Claremontova ostavstina stalno novih i nikad razrijesenih podzapleta uveliko nadmasuje sve pozitivne novotarije tog kultnog preporoditelja Marvelova mutantskog svijeta. Od X-Men filma zato nisam ocekivao nista, a dobio sam, ako vec ne puno, a onda dovoljno. Film je zabavan, pitak, dobro snimljen, reziran pregledno iako, ako se htjelo da razne prividne smrti na nas doista imaju ucinak, malo prebrzo. Iznad svega, film je inteligentan: razumljiv zaplet, vjesto izvedena karakterizacija ne pretjerano dubokih likova, dovoljno podataka za novoinicirane i dovoljno internih posalica za stripase s iskustvom. Uz to, sto je najbolji vic, film je u otprilike sat i pol vjesto sabio glavnu (jedinu?) temu X-Men stripa - strah covjecanstva pred iducim evolucijskim korakom - i tako, zapravo, strip ucinio nepotrebnim. Izasavsi iz kina "Lika" zelio sam pogledati nastavak filma (Logana protiv Projekta X ili Dark Phoenix sagu, najbolje oboje u sat i pol), ali ni na trenutak nisam pozelio ponovo citati sveske - cemu, kad se film mrda bolje, prica manje i ima Hugha Jacksona, Patricka Stewarta i gipku Mystique? Ne bi li, zapravo, bolje bilo da se, sad kad efekti to cine mogucim, superheroji masovno presele na film i (americki) strip oslobode diktature zanra, puste ga da malo dise? Kvaliteta prerade, opet se pokazalo, ne ovisi o kakvoci izvornika. Najbolje adaptacije su palimpsesti, ostrugani pergamenti na kojima se tekst pise iznova, oslobodjen balasta, prilagodjen mediju. I tako, dok mi je na vijest o Hermannovu Jeremiahu za film preradjenom u svijet kojem je kataklizma pobila sve starije od dvanaest godina prva reakcija smijeh, shvacam da takvu obradu ocekujem zeljnije od neke vjerne. Staro je vec dobro; da bi bilo dobro, novo mora biti novo. ***** -DZEREMAJA KAO TV SERIJA -TOP 10. ANOTHER UNIVERS Na sledecem sajtu sam, zahvaljujuci informaciji sa Humanoidovog
sajta, nasao ovaj konkurs: Article1: Article2: Article3: Article4: Article5: Article6: Description des prix: From: Safet Mangic * * * Stigle i SVesti #93 a nema nastavka feljtona "Kako postati Strip
Junak". Pa ako vam je bila namera da nas naprzite sa njim u #
91 SV u tome ste uspeli, jer mi se uvod bas svideo, a eto nastavka
nema pa nema. U cemu je stvar? - NORMA Editorial, Espana - COMIC.ES - COMIC EN ESPANA od 1. do 8. decembar 1. decembra 1981. Umro je George Swanson u New Yorku. Radio je na stripovima The Flop Family, Salesman Sam. 7. decembra 1970. Umro je Rube Goldberg u New Yorku. Radio je na stripovima Boob McNutt, The Inventions of Professor Lucifer G. Butts, Lala Palooza, Mike and Ike. 8. decembra 1891. Rodjen je Perry Crosby u Brooklynu, New York. Radio je na stripu Skippy. 8. decembra 1894. Rodjen je E.C.Segar u Chesteru, Illinois. Autor je legendarnog Popaja (Popeye), lika koji se premijerno pojavio u njegovom The Timble Theatre. Radio je jos na Charlie Chaplin's Comic Carpers, Sappo. Izvori: HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Dragincica i Zdravka Zupana, i monografija "Maurovic" Veljka Krulcica, "Pegaz" Zike Bogdanovica. Ako znate nekog ko bi bio raspolozen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, posaljite mi njegovu email adresu ili mu predlozite da nam se on sam javi i tako upise na mailing listu. Zlatko Milenkovic e-mail: zmcomics@neobee.netweb: http://members.tripod.com/~ZM97 web: http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics |