1. IZLOZBA STRIPA (Strip Vesti)
2. ZG NEWS (mcn)
3. FANZINI DUSANA CVETKOVICA (zmcomics)
4. DOSTOJANSTVENA STAROST (Rajko Radovanovic)
5. OVO NIJE Qk-a! (Bojan M. Djukic)
6. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (44) (Darko Macan)
7. X-LJUDI (5) (Vanja Miskovic)
8. VESTI IZ SVETA (Strip Vesti)
-Danijel Zezelj u svetu
-Religiozno iskustvo Philip K. Dick-a
-TOP 10. Another Univers
9. SPIROU-NATJECAJ (Darko Macan)
10. POZIV NA SARADNJU
11. LINKOVI
12. DATUMI (zmcomics)

Nesto izmedju,... obecanja i buducnosti

Ranije obecah da cu napisati nesto o knjigama buducnosti. Lakse mi je da za to iskoristim uvodnik kako bi izbegao pisanje duuugackog elaborata na tu temu. Novina na tom planu ima, pa eto ja prenosim sta sam procitao.

Za sada jos uvek postoje dve konkurentske firme sa svojim konceptima. Razlike nisu sustinske prirode vec su pre proizvod borbe za trziste. Naime dva programa konkurisu kao buduci citaci e-knjiga: Adobe Acrobat Reader i Microsoft ebook Reader.

Sta je dobro kod e-knjiga? Pa cinjenica da je stampa, uvek skup i problematican teret izdavastva, eliminisana. Izdavanje knjige, kupovina ili iznajmljivanje se rade iz fotelje preko interneta. Knjigu koju imate u ovom slucaju slobodno mozete maltretirati, olovkom podvuci i obeleziti omiljene pasuse iliti citate, cele strane ili poglavlja, te s par komandi dobiti ih svakog momenta. Mozete pretrazivati knjigu po kljucnim recima. Kod izdavanja nema planiranja tiraza i remitende.

Sta je lose kod e-knjiga? Pa to sto se izdavaci bore sa istim problemom kao i u slucaju DVD izdanja. Piraterija je moguca i svaka kopija je 100% identicna originalu. Mogucnost da svako moze biti izdavac stvorice preveliku guzvu na trzistu i pad kvaliteta, u proseku, objavljenih dela.

Vec ovih dana imamo lepu ilustraciju mogucnosti e-izdavastva. Glassbook je izdavac knjige Riding the Bullet Stivena Kinga, koja nije u planu za stampanje na hartiji!!! Putem interneta je pomenuta knjiga prodata u 400.000 primeraka vec u prvih 48 sati. Obzirom da nije stampana klasicnim putem i da nije bilo klasicne prodaje i marzi koje se nakarikaju na cenu, knjiga je kostala svega 2,5 USD. Zarada od ravno milion dolara podeljena je na samo par ljudi, koliko ih je potrebno za ovakvo izdanje.

Sta mislite, kada ce i sa stripom ici tako?

Mesta gde mozete vec danas kupovati e-knjige:
http://www.glasbook.com
http://www.bn.com

Zlatko Milenkovic

IZLOZBA STRIPA I KARIKATURA

SIMON VUCKOVIC

---------------------
Gradska galerija
Kotor
---------------------

Otvaranje:
cetvrtak, 23. novembra 2000.
sa pocetkom u 20:00 casova

Izlozbu otvara:
Andrej Nikoleidis

---------------------

U okviru otvaranja izlozbe bice odrzan i rock koncert

Izlozzba Edvina Biukovicha u Studentskom Centru u Zagrebu ostat che otvorena do 7. prosinca.

Crtani Romani Show bit che iduchi vikend u zagrebacckom KICu. Program che biti definiran nakon zatvaranja...:)

Od Nislije Dusana Cvetkovica su stigla dva fanzina: "Autista" i "Velika Glava".

"Autist" je, sto bi se reklo, maticno izdanje dok je "Velika Glava" specijalno izdanje Autiste. Autista je broj: zuti. Formata A5 i 20 strana. Kvalitetno je kopiran i pun zanimljivih radova mladog Dusana. U ovom broju se nalazi i jedna strana koju je ilustrovao Tony Radev.

Drugi fanzin, "Velika glava" se bavi problemom "Glava" (a ako ne problemom, onda pojmom GLAVA). Nudi nesto zrelije, i dalje zanimljive, radove. Format takodje A5 kao i broj strana (20). U ovom broju se nalazi i prica njegovog drugara (Vlaysa) "Summer Killing Time" koja mi se ekstremno nije svidela, ne zbog kvaliteta pisanja vec zbog sadrzaja. Posto je necu prepricavati, ni slucajno, morate obezbediti primerak...:) Mada svoj primerak treba da obezbedite prvenstveno zbog Dusanovih stripova.

Treci fanzin... pa bice ga valda...:) A dotle prvo porucite prva dva...
Dusan Cvetkovic
Kontakt: 018/48603
email: henri@bankerinter.net

"Stripoteka" ponovo jase!

DOSTOJANSTVENA STAROST

Receno je to toliko puta, ali treba ponavljati: bilo sta sto na ovim prostorima izadje pred citaoce 1000 puta zasluzuje posebnu paznju jer se protivi svim pravilima. Novosadska "Stripoteka", najbolja i najdugovjecnija strip-revija na ovom jeziku svih vremena, nije, istina, jos stigla do te magicne cifre, ali septembarsko izdanje za ovu godinu nosi broj 948, sto nije mnogo manje.

Tacno prije godinu dana, u oktobru 1999, sa brojem 937, "Stripoteka" se pojavila pred citaocima koji nisu bili malo iznenadjeni. Imala je "Stripoteka" prekida i dotada, mijenjanja frekvencije izlazenja od sedmicnika, preko petnaestodnevnika do mjesecnika, mijenjanja broja strana, ali ova posljednja (nadamo se da ce biti zaista posljednja) pauza bila je najduza i trajala je od 2. jula 1991. godine.

U tih devet godina svasta se dogodilo. Jedna zemlja se raspala, strip-izdavastvo i stvaralastvo je ovdje skoro zamrlo, autori su se razbjezali po svijetu, ljudi poput Milera, Mura, Gejmena i brace Ernandez nastavili su da mijenjaju lice savremenog stripa... Mi ovdje uglavnom nismo imali nista.

Ako nesto i mozete da prigovorite "Stripoteci", na dosljednosti koncepcije ne mozete. Ona je zaista dugo pocivala na provjerenoj formuli uporednog objavljivanja stripova takozvane francusko -belgijske skole, te klasika americkog novinskog stripa. Povremeno su uskakali i neki drugi autori (Hugo Prat, Abuli i Bernet, na primjer), jedno vrijeme su redovno objavljivani domaci stripovi, u "Stripoteci" ste nekada mogli da citate najbolje tekstove o stripu na nasem jeziku, ali pomenuto je ostajalo osnova koncepcije. "Stripoteka" je takodje najcesce postovala hronologiju i originalna djela kad god je to mogla. I naprosto ne mozete da nabrojite sve vazne autore i ostvarenja koja je "Stripoteka" tokom godina objavila.

Svega toga se "Stripoteka" drzi i tokom posljednjih 12 mjeseci. "Jugurti", "Ratnicima sa Akbara", "Tarzanu", "Kosmickim putnicima", "Konjanicima noci" i "Modesti Blejz" dosli su kao pojacanje "Largo Vinc" (uprkos Van Hamu, nije bog zna sta), "Soda" (grozno) i "Dalas bar" (takodje lose).

Osnovni problem "Stripoteke" je mala frekvencija izlazenja jer je pomenuta koncepcija dokazano najbolja za sedmicnik, u kojem bi i pogresni stripovi, ili oni koje jednostavno ne volite, zbog kvantiteta mnogo manje dolazili do izrazaja. Mjesecnik ovog obima to jednostavno ne trpi, ako noseci strip ne valja, onda nista do narednog mjeseca.

Iako niposto nismo pristalica spustanja bilo kakvih standarda zbog toga sto zivimo na prostoru kakav je ovaj (haotican, sirotinjski...), morate, ipak, imati u vidu okolnosti u kojima radi redakcija "Stripoteke" i morate imati razumijevanja za to. Uprkos nespornim primjedbama (kvalitet stripova i stampe, obim, frekvencija), svaki ljubitelj stripa mirniji je kad je "Stripoteka" tu, a politicka i ekonomska stabilizacija prilika na Balkanu pouzdano bi magazinu vratila stari sjaj. Cekamo, dakle, upravo to.

Posebna prica je cinjenica da je "Marketprint", izdavac "Stripoteke", poceo da izdaje i strip-albume. Za sad su tu prve dvije epizode "Komance" i prva epizoda Loazelovog "Petra Pana". Ali, o tome nekom drugom prilikom.

Objavljeno u banjaluckom nedjeljniku
"Republika", broj 39, 28. septembar 2000.

OVO NIJE Qk-a!

Pa, deco, ovako nesto se ne dogadja svakog dana...

Cika-Brajen [Bolend] i ja smo skoro nesto razgovarali i dogovarali se oko pojavljivanja naseg intervjua u jednom magazinu (necu da kazem kom, gde i kad - vec sam garantovano urekao celu stvar!) ali ispalo je da nam valja nadopuniti vec svima vama poznato i ispricano nekim pod-pitanjima i dodatnim odgovorima. Iako sam hteo da sacekam da stvar rokne prvo tamo gde se planira, nije mi djavo dao mira pa sam morao da se pred svima izlajem i mozda izmalerisem celokupnu stvar u principu i proseku.

Sta je - tu je, zezanja i povratka nema, stoga evo vam, na - neoficijelni nastavak 'Brajen 4', a ako zeli, neka Zlatko sa saradnicima (mi cemo i dalje da se pretvaramo da mislimo kako G-dinu Milenkovicu pomaze ekipa asistenata i sta sve ne) ovo kao nadopunu smesti i na oficijelni sajt, u rubriku 'Strip INTERVJU'.

A sada - uzivajte!

* * *

Kako si se zapravo probio medju 'glavne' u Engleskoj, kao sto je "2000AD"?
Moj rad na 'Pauermenu' je obavljan kroz agenciju, "Bardon Press Features". Oni su mi upravljali karijerom. Dejv Gibons i Karlos Ezkuera (Carlos Ezquerra - kreator i PRVI crtac 'Sudije Dreda') su bili sa njima, takodje. Radovi crtaca te agencije bili su rastrkani po Flitveju koji je objavljivao "2000AD" i brojne druge stripove, zatim po D.C. Thompson-u iz Dandija, Skotska i po razlicitim spanskim edicijama. 'Bardon' je imao renome i svojim crtacima je uvek nabavljao svaki novi 'Flitvejev' strip. Secam se kako smo se Dejv i ja sreli u prostorijama 'Bardona' u Londonu pocetkom 1977.g. i pokazana nam je prva maketa "2000AD". Dejv je, kao sto sam vec rekao, smesta uskocio od prvog broja, ja sam uspeo da nekako umetnem par naslovnica dok sam jos uvek crtao 'Pauermena', pocevsi saradnju od jedanaestog broja. Oni nisu brojeve nazivali 'brojevima' vec 'Programima' (progs).
Sve sto sam nacrtao za "2000AD" uradjeno je preko 'Bardona', tako da su mi uzimali posrednicki procenat od zarade. Postepeno sam uvideo kako u stvari samostalno i direktno radim za redakciju. Pozvali bi me, narucili naslovnu, pricu ili celu seriju, ja bih im to sve napravio i isporucio, onda bih morao da telefoniram 'Bardonu' i prijavim im da treba da naprave fakturu 'Flitveju' za odradjene poslove, kako bi oni uzeli svoj procenat. 'Bardon' je bila agencija bazirana u BARseloni i LonDONu (eto otkuda im to ime!) i nisu imali nikakvo znanje u vezi stripova u Americi. Posto je 'Sudija Dred' postajao svuda poznat, moji radovi su do odredjenog stupnja postali poznati i u SAD. Beri Koker (Barry Cocker) iz 'Bardona' je vrlo korektno prihvatio da agencija NE uzima procenat za moje poslove do kojih dodjem samostalno i nezavisno. Moja odluka da iskocim iz "2000AD" - uz napomenu da sam bio i ostao zaludjeni ljubitelj DC-a - bila je motivisana zeljom da raskrstim sa 'Bardonom'.

Da li je mini-serija (i kasnije 'graficki roman'/US verzija 'albuma') "Camelot 3000" tvoj prvi rad za Amere koji nije bio samo crtanje naslovnica? Kako je do toga uopste doslo i kakav si saradnicki odnos imao sa scenaristom Majkom Dablju Barom (Mike W. Barr)?
Ne. Moja prva storija 'unutar korica' za Amerikance je bila prica na sedam tabli pod naslovom "Provereno sigurno" (Certified Safe) u kratkotrajno obnovljenom serijalu "Misterija u svemiru" (Mystery In Space) 1980. godine. Ako se dobro secam, scenario je napisao Arnold Drejk (Drake) koji je pisao "Doom Patrol" nekada kada ju je ilustrovao veliki Bruno Premiani. Zatim je tu dosla jos jedna sedmostrana storija u "Madam Zenadu" (Madam Xanadu) broj 1, pod istovetnim naslovom "Certified Safe" [?!? - B.M.Dj.] koju je napisao J.M. DeMateiis - molim te, proveri kako se to speluje. [Nepotrebno - znam. - B.M.Dj.]. U DC-u su mi rekli da ce mi dati redovnu i konstantnu saradnju ako to ja zelim, tako da sam najavio 'Flitveju' da napustam 'Sudiju Dreda' zbog saradnje sa DC-om. I onda se NISTA nije dogadjalo izmedju mene i DC-a, pa sam ispunjavao vreme crtajuci naslovne za seriju stripova 'Titan Books' pod naslovom 'Eagle' (Igl = orao).
Bio sam prilicno naostren i u ocekivanju bilo cega sto bi mi DC dao da radim. Eventualno su mi rekli za 'Kamelot 3000' i kako ce to da bude najveca stvar na svetu posle izuma unapred isecene vekne hleba u kesi, prvi strip koji ce ici u 'direktnu prodaju' [sistem distribucije BEZ remitende, gde striparnice uzimaju obavezu da rizikuju i bespovratno otkupe ceo dogovoreni tiraz, pa sta ispadne... Sistem koji nam upravo umire pred ocima, a u ta vremena bio je spas za strip-industriju koja je tada umirala na obicnim novinskim kioscima - B.M.Dj.] i sta sve ne. Platili su mi let do Nju Jorka i oborili me s'nogu tretmanom i celom vele-promocijom, zajedno sa Majkom Dablju Barom.
Znas, u 'Flitveju' nikada nismo tako bili tretirani. "2000AD" je bio PRVI strip magazin koji je dozvolio da se imena scenarista i crtaca sluzbeno navedu na odstampanoj objavljenoj strani! Dakle, uzivao sam u celoj stvari. Iskren da budem, nisam nikada imao nekog posebnog interesovanja za arturijanske legende, no prijalo mi je da budem trazen. I lepo sam se slagao sa Majkom Dablju Barom, on je bio (i jos uvek jeste, predpostavljam) vrlo simpatican covek - i puno me je zasmejavao. Ne verujem da je njegov smisao za humor prodro u "Kamelot" na ocigledan nacin. Doputovao je ovamo jednom i ja sam ga prosetao oko Stounhendza i nekoliko drugih mesta povezanih sa celim predanjem.

Za svoje pre-kompjuterske metode velis da su 'dugotrajni i dosadni', a meni si preko telefona '97. rekao, kada sam te pitao kada ces da se preorijentises na totalno slikanje kompjuterom (umesto da samo skeniras tusirane table i posle ih digitalno doterujes): "Nisam proveo 20 godina usavrsavajuci svoju tehniku crtanja cetkicom i tusem da bih je sada odbacio zbog tehnoloske novotarije!". Dakle, ako ti je ZAISTA bilo mukotrpno i DOSADNO - kao sto si sam rekao, i ako ne porices meni izreceno preko telefona, cemu razvijanje, usavrsavanje, i, uopste, praktikovanje takvog pristupa crtackom poslu sve ove godine?!?
Pa sad... Vidis, moj crtacki stil i tehnika koju upotrebljavam da bih ga dosegao bili su nesto sa cim sam se borio i mucio tokom cele svoje karijere. Oduvek sam bio beznadezno spor. Nikada nisam razumeo zasto, ili cak verovatnije nisam mogao da shvatim kako drugi crtaci postizu to sto postizu tako brzo. Mislim da je cinjenica da mi crtanje ne 'dolazi' lako. [Brajen ovde kaze nesto sto bi se po naski moglo formulisati kao "ne pada lako", no zadrzao sam doslovan prevod njegove formulacije na engleskom jer ZA SADA mi bolje zvuci - B.M.Dj.] Osvrnem se ponekad na neke stvari koje sam ranije napravio. Kadkada mi izgledaju kao da su u redu. Svakom crtezu pristupim sa osecanjem da ima da ga 'razvalim' i polako stizem do spoznaje da crtati relativno dobro biva tesko i ne mnogo spontano. Moram da prionem kad krenem u posao. Neke stvari lakse crtam od drugih...
Obican 'anfas', kompletno sa prepoznatljivim izrazom lica je jedna stvar, no izokrenuti ga za 45 stepeni, poviti ili zabaciti pod neprirodnom uglom je znatno teze; desi mi se da provedem CEO DAN pokusavajuci da nacrtam jedno jedino lice! Borim se sa njim i obliva me panican hladan znoj zbog toga i ipak ga zavrsim u olovci. Sutradan ga pogledam i shvatim koje je $r@nje i izbrisem sve gumicom, pa krenem iznova.
[Ovde moram ne da usporim vec totalno zastanem i odam postovanje coveku... Ej, koji bi iole vidjeniji poslenik u nekoj oblasti ovako javno sebe demistifikovao pred svetom koji za njega vec trecu deceniju misli da je Cudo Od Majstora, odmah do onog ko izmisli rupu na saksiji i sta sve ne..? Ne znam za vas, deco, ja Brajena posle ovoga jos vise cenim. - B.M.Dj.]
Obicno sam sretan kad treba da crtam ljudske figure, ali druge stvari me jednostavno NE interesuju. Bilo sta tehnolosko: masinerija, vozila ili zivotinje. Konji..? Molim te, SVE samo NE KONJE! Svestan sam da interesantan crtez zahteva kombinaciju stvari u kojima uzivam tokom crtanja i stvari umesto kojih bi radije da budem boden u oci cackalicama nego da ih crtam. Stvari u vezi kojih nisam crtacki dobar zahtevaju puno zalaganja i truda, potom brisanja i ponovnog crtanja.
Linearno crtanje je jedna stvar, no bojenje svega je posebna prica. Imam nejasnu ideju kako bi to trebalo da se radi i da izgleda, no nedostaje mi neophodne vestine da to postignem. Izvesni delovi crteza zahtevaju glatku gradaciju pri prelasku tona u ton, na primer. To posebno vazi za ljudsku kozu. U proslosti prosao bih kroz ceo proces 'maskiranja' i prekrivanja samolepivim filmom te opsecanja skalpelom, sto mi je - za razliku od kompjutera - oduvek davalo ostre ivice i prelaze, onda bi moja stara sklopocija od erbrasa (airbrush = prskalica za boje pod pritiskom ili iz boce ili kompresora - prevazidjena i zastarela alatka) krenula da me zeza sa namerom da isprejira odredjene fine detalje bojom. Erbras se UVEK zapusava u nevreme i uvek 'zapljuje' mrljicama kljucne delove slike. Stagod da radis sa erbrasom, koliko god da ga pazis i cistis... Izneveri te a vezan si za njega kakav je da je. On takodje SVE u sobi (ukljucujuci i moja pluca!) prekriva tankim naslagama akrilnog tusa.
Pokusavao sam da predjem na akrilne boje u tubi. Pronasao sam da mogu da se razrede do stupnja kada se lako izduvavaju iz erbrasa, ali nanos na hartiji je bivao pretanak [preslab..?] i nisam mogao da nanosim lako svetliju boju preko tamnije. Dakle, iako nisam nikada bio sklon erbras-tehnici i ilustraciji, ta naprava mi je bila jedina opcija. I, kada bih zavrsio sa nanosenjem svih slojeva boje, uvideo bih da je intenzitet tus-kontura i crnih povrsina nanetih rukom i cetkicom neujednacen, pa bih morao SVE da ispocetka jos jednom predjem tusem, sto je stvarno najiskrenije receno DOSADNO. Takodje sam MRZEO pranje i ciscenje rapidografa, pranje cetkica i paleta za boje nakon upotrebe. Erbras je morao da bude rastavljen na najsitnije sastavne delice i detaljno opran specijalnim razredjivacem. Strasno!
Dakle, ceo moj radni proces jeste bio:
1) tambnejl skica (thumbnail = mala gruba skica, otprilike na A4 formatu ili manjem)
2) ubacivanje iste u Artograf projektor, uvecavanje njene projekcije i prenosenje na finalni karton olovkom
3) prenosenje kartona na moj crtaci sto i doterivanje, te detaljisanje olovkom
4) tusiranje cetkicom i tu i tamo rapidografima
5) erbrasiranje i slikanje akrilnim bojama ili tusevima
6) ponavljanje cetkicom 'izgubljenih' linija u tusu
7) brisanje olovke gumicom i ciscenje cele table/ilustracije

Da mi je bio poznat ikakav drugi nacin rada, primenio bih ga. Kompjuter mi je ispao taj drugi nacin.

Kada si zapoceo sa stripovima o 'Gospodinu Mamulijanu' (Mr Mammoulian)? Gde su se prvo pojavili i da li si se obratio nekom od izdavaca da ih sabrane izda?
Zapoceo sam ih ubrzo po zavrsteku 'Ubistvene Sale' (Killing Joke po scenariju Alena Mora - oduvek POGRESNO od nasih 'strucnjaka' prekrstavanog u 'MUR'), negde oko 1986.g. U Londonu je postojala grupa 'comix' orijentisanih ljudi [alternativci - naski bi se reklo], posebno Edi Kembel (Eddy Campbell) koji je samostalno izdavao svoje stripove. Jedan se zvao 'Fast Fiction'. Pol Gravet (Paul Gravett) je poceo sa izdavanjem magazina 'Escape'. Pokazao sam mu svog 'G-dina Mamulijana' i tu se i pojavio isprva.
Mamulijan je nastao kao rezultat mog samo-preispitivanja bas po pitanju tvog interesovanja: zasto ne crtam na drugaciji nacin. Zasto ne pobegnem od ispeglane krute tehnike kojom se koristim i koju sam mislio da ljudi ocekuju od mene, crtajuci na improvizatorskiji nacin. E, onda sam otkrio da ne umem da crtam dobro i brzo, tako da sam rekao sebi 'Do djavola sa dobrim crtanjem, crtacu samo brzo!' Neko, verovatno od momaka iz 'Fast Fiction-a' mi je kazao da crtanje table stripa treba da bude lako, kao pisanje pisma prijatelju. Svidela mi se ta ideja. Cesto sam vec dva prizor-polja bio unutar table pre no sto sam znao o cemu ce u dijalozima biti reci. Ako mi se htelo da sedim i crtkam linijice u kvadraticima, ja bih zapocinjao. Jedna tabla je bila samo o kisi. Stagod da je od price uslo u to, stiglo je kao akumulacija anegdota, polu-nedokuvane licne filosofije i karaktera koji pricaju o svom zivotu dok sve ne postane nemoguce za kontrolisanje. Pronadjen je put u svedske, spanske, francuske i italijanske strip-magazine i dobri Bog zna gde jos. Najzad je sve isparilo u Keliberovom (Caliber's) 'Negative Burn' casopisu. 'Mamulijan' nikada nije nigde sabran. Imao sam nejasnu ideju o storiji i kako ce da se razvija i imao sam definitivan kraj na umu. Napravio sam 55 strana a kraj se zbiva na tabli broj 96 - dakle, strip nije kompletiran i dok se ne nacrtaju preostale table nema smisla sabirati epizode. Verovatno cu vratiti 'Mamulijana' u nekoj formi. On je bio moj alter ego.
[Sasvim moguce - receni lik je neverovatno uspesna Brajenova auto-karikatura! - B.M.Dj.]

Mozes li da najavis ikakve nadolazece projekte, kao sto su tvoje storije za VERTIGO ili interesantne naslovnice pored Flesa i Betmena (Flash and Batman: Gotham Knights)?
Poceo sam sa pisanjem kratke detektivske price u stilu Agate Kristi za jednu od antologija koje za VERTIGO uredjuje Aksel Alonzo (Axel Alonso). Bio je jako dobar u izvlacenju malih pisanih komada iz mene. No presao je u MARVEL gde uredjuje 'Paukove' sveske (Spiderman) tako da verovatno nikada necu da zavrsim ovo sto sam zapoceo. Napisao sam i ilustrovao kratku storiju za njega pod naslovom 'The Kapas' koja je objavljena u 'Strange Adventures #1' i zahvaljujuci Met Holingsuortovom (Matt Holingsworth) suptilnom bojenju ispala je jedna od stvari kojima sam bio najzadovoljniji. Aksel mi je kazao da ju je voleo ali troje od cetvoro ljudi mi je kazalo da ne razumeju o cemu se radi. Pitali su me zasto sam prekinuo pricu taman kada je postalo interesantno!?!

Koliko pripremnih skica sebi pravis za svaku pojedinacnu naslovnjaru pre urednikovog odobrenja? I jednom kada ti rad biva proteran kroz licni filter, koliko skica se nudi uredniku na odabir? Obicno crtam samo jednu. Nekada u vreme 'Animal Man'a' pravio bih tri ili cetiri. Obicno sam pronalazio da ako bih ponudio vise od jedne skice uredniku, on bi obavezno birao onu koja se meni najmanje svidja. Pravio sam nekoliko grubih skica naslovnih za 'Animalca' koje su odbijene sve odreda, a ja sam smatrao da bi svaka od njih ispala dobra ilustracija za korice. Na jednom crtezu su bili 'Inferiornih Pet' (Inferior Five). Danas je to samo jedan tambneil. Ponekad ga napravim verujuci da je odlican i uskoro me urednik nazove telefonom i kaze mi: "Brajene, dobio sam tvoj faks malopre. Jako mi se svideo," - mozes da cujes rec 'ALI' od momenta kada je otvorio usta! - "ALI mislim da je suvise..." - ili - "...nije bas sasvim..." i td.
Jednom uredniku se izgleda nista nije svidjalo sto ja napravim i ucinio je da se osecam kao da bi on zeleo da mu neko drugi ilustruje korice stripova. Trenutno su svi urednici sa kojima radim veoma predusretljivi. Razlog za odbijanje ilustracije najcesce je opravdan. Pokusavam da napravim slike koje smesta padaju u oci, bivajuci sokantne na neki nacin. Redakcija za Betmen-izdanja mi je nedavno odbila naslovnjaru sa Betmenom koji sedi u fotelji, puseci debelu cigaru i srcuci brendi iz case. To je zapravo bio Hjugo Strejndz (Hugo Strange) odeven kao Betmen, no crtez je uprkos tome bio suprotan osnovnim pravilima o izgledu Betmena na koricama, izgleda.
Bas danas sam faksovao grubu skicu i kada sam je opet pogledao pomislio sam da je kompozicija losa i glavne figure krute, no skica je prihvacena. Uradio bih je bolje da su to od mene trazili i nadam se da cu uspeti da udahnem vise zivota u figure i razigram kompoziciju na neki nacin, tako da od toga ispadne dobra naslovna.

Ne cini li ti se da tvoj realisticki pristup MOZDA umrtvljuje fantastican aspekt izvesnih karaktera poput Betmena, koji najbolje radi posao kada je izveden na naglaseno preteran nacin? Nadam se da ti moje pitanje ne deluje kao nevaspitano...
Nemam reci da izrazim koliko imas srece sto govorimo telefonom..! Ko to kaze da Betmen izgleda bolje kada je crtan ne-realisticki i u preteranom maniru?!? I ko uopste kaze da je moj crtacki pristup 'realistican'? U stvari... Predpostavljam da jeste.
Osecam da su mnogi crtaci tokom godina pridoneli necim karakteru. Svaki novi crtac na Betmenu ili nekom drugom junaku video je najbolje sto se desavalo ranije. Video je sta radi posao, a sta ne. Svestan je protiv cega ide. Mora da napravi Betmena mracnim i enigmaticnim kakav je oduvek bio, da na SVOJ nacin izvuce najbolje iz karaktera. Fantasticnost Betmena je vec tu. Sve sto treba da se uradi jeste da se nacrta jasno i do kraja. Mislim da ako bi Dzoker delovao zastrasujuce i izgledao realno u isto vreme, da bi bio j*beno stravican!
Moj rad nista realistickije ne izgleda od Brus Timovog (Bruce Timm - animacioni dizajner, reditelj, storibordmen u WB studiju i kon-genijalni crtac stripa. Takvi se retko radjaju). Obojica crtamo malo tankim, malo debelim linijama, sa puno crnih povrsina. Usput, volim njegov rad. Dik Spreng (Dick Sprang - nedavno preminuo) je bio izvanredan crtac Betmena, kao sto je bio i Nil Edems (Neal Adams). Svi razliciti. Svi velikani.

Kako je izgledalo saradjivati sa Alenom Morom (Alan Moore) na kompletnoj storiji 'Betmen: ubistvena sala' (Batman: The Killing Joke)? Postavka i simetrican dizajn storije su veoma tipicni za njega. Da li si imao ikakvog uticaja uopste na opis kompozicija slika i tabli? Jesi li ikada sa Dejvom Gibonsom ili drugima raspravljao o zadovoljstvima i mukama interpretiranja scenarija koji pise Alen Mor?
Iskren da budem, cela saradnja se sastojala od nase odluke da taj projekat uradimo zajedno na prvom mestu, a kasnije kada je bio na pola puta u pisanju scenarija, u mom odgovaranju na njegove telefonske pozive i zajednickom razresavanju problema koji bi imao. Onda sam proveo svo ono vreme crtajuci strip [oko dve godine i kusur dana - op. B.M.Dj.], tokom koga sam samo jednom razgovarao sa urednikom Denijem O'Nilom (Denny O'Neill).
Alan je tek zavrsio sa 'Osmatracima' (Watchmen) u kojima su on i Dejv Gibons usavrsili upotrebu table sa resetkom od devet prizor-polja, stoga sam i ja istu preneo u 'Ubistvenu salu'. Nismo je se slepo drzali. Alan je pisao puni, 'gvozdeni' scenario. Za prvu sliku/prizor-polje gusto je otkucao dve pune strane! Sledio sam doslovno sve sto je napisao. Imao sam puno diskusija sa Dejvom, ovih dana uglavnom oko kompjutera, ali se ne secam posebno da smo diskutovali o Alanu ili njegovim scenarijima. O obojici razmisljam kao o dobrim prijateljima. Tesko da Alana uopste vidjam ovih dana. Niko od nas dvojice vise ne ide po salonima ili kongresima stripa gde bismo imali okolnosti za susret. Voleo sam CD njegovog benda "The Birth Caul".

Imao si prilike da radis na koricama za neke od najprestiznijih DC strip-sveski. Da li si bilo koju posebno voleo? Da li su ti neke pruzale vise izazova od ocekivanog? Ima li junaka kojima bi voleo da se pozabavis u dogledno vreme na naslovnicama?
Mislim da su korice za 'Animalca' mestimicno okej. Imale su cudesnost koja je i danas na odredjeni nacin privlacna. Napravio sam 40 naslovnjara za 'Igl' stripove, kada su 'prepakivali' "2000AD" za americko trziste osamdesetih godina, za koje mislim da su neki od mojih najboljih radova. Ilustracije za 'Cudesnu Zenu' (Wonder Woman) su isto tako bile zabavne. Bivao sam jako zadovoljan 'post-kompjuterskim' crtezima za 'Nevidljive' (The Invisibles). Prebacio sam se na rad racunarom sa trinaestim brojem druge serije, ako se dobro secam. Ima tu i tamo nekih mojih zbilja odurnih naslovnih.
Jako sam nostalgican. I danas bih uzivao crtajuci naslovnjare za stripove koje sam voleo kao dete. Iz tog razloga danas crtam za 'Munju' (Flash). Ako ikada vrate 'Atoma', voleo bih da crtam za taj strip. Bilo je govora da se reaktivira strip 'Zatana' [nesto kao zenska verzija Mandrejka/Mandraka, samo mnogo inteligentnije i interesantnije pisana i crtana - op.B.M.Dj.] o kom bih razmislio u vezi angazmana pod uslovom da Zatana nosi mrezaste carape i cilinder na glavi. Mrzim da crtam tipove u dugackim mantilima kao sto je Dzon Konstantin (John Constantine).

Moze li da se kaze da su korice za 'Animalca' zahtevale vise saradnje sa scenaristom Grantom Morrisonom nego sto je uobicajeno za ilustratora naslovnih? Da li ste se direktno dogovarali? Ko je osmislio ilustraciju za broj o kojotima sa raspecem i fazama crteza od olovke do finalne boje? Cija je ideja bila da bolno precizno i detaljno rekonstruises klasicne naslovne strane DC stripova iz Srebrnog Doba [od sredine pedesetih do kraja sezdesetih - op.B.M.Dj.] za epizodu 'Psiho-Pirat' (Psycho Pirate)?
Kao da se prisecam da je Grant imao glavnu rec u vezi toga sta je islo na naslovnu. Ne secam se tacno. Odlicno sam se slogao sa urednicima (mozes li da mi ispravis 'slogao', molim te, posto spellchecker nece da mi prepozna 'slagao') Artom Jangom i Tomom Pejerom (Art Young and Tom Peyer), koji su 'Animalca' ucinili vrednim uzivanja. Grant ima pravo odlucivanja za naslovne 'Nevidljivih'. Ponekad zahteva nesto specificno. Najcesce ga je nemoguce naci telefonom pa moram sam kako mi se hoce. Mislim da sam ja smislio korice sa raspinjanjem na krst za 'Animal Man' broj 4. Usput, pre prelaska 'Animalca' u VERTIGO biblioteku i uvodjenja punog slikarskog kolora, cetvorka je bila jedini koji sam obojio. Uradio sam to 'blue line' postupkom.
[To je tipican postupak za kolorisanje evropskih albuma, sa bledo-plavo/belim otisnutim crtezom koji se slikarski boji cetkicama i bojama, nakon susenja preko kolora ide celuloidni list/film sa jasnom crno/belom kopijom istog crteza i istog formata. Sumnjam da ima nekog medju citaocima ko to ne zna, no ipak...]
Koliko se opet secam, ispada da je meni pao na um omot za 'Psiho-Pirata' i niko od mene nije trazio da u njega umetnem sve one smanjene precrtane naslovnice. Interesantan detalj u svem ovom jeste da je Tatjana Vud (Wood - bivsa zena i polu-udovica nesretnog genijalnog Volija Vuda) odlucno odbila da oboji detalje na tim malim koricama unutar velike ilustracije, htela je da preko svih njih nanese 'flah' ton. Art Jang se slozio sa mnom da moraju da budu kolorisani kao i originalni stari magazini, stoga je preko vikenda odneo kuci kopiju mog crteza i markerima uneo sve bojene predloske. Mislim da zasluzuje da bude pomenut zbog toga.

I sta ti je uopste trebalo da budes takav mazohista?
Mazohista..? JA?!? Ako ne racunamo sto uzivam da visim sa plafona imajuci kuke proterane kroz bradavice na grudima, ja sam sasvim obican i prosecan momak.

(c) 2000 Brian Bolland & Bojan M. Djukic

PLJUNI PRINCIPE!

Kada sam pocetkom godine na Torinskom sajmu stripa izbjegavao gravitacijske bunare standova pretrpanih Texovima, Diabolicima, Marvelovim junacima, mangama te Topolinima, naletio sam i na pult prodavaca originala te u jednom od njegovih portfolija nasao Magnusove tabloe Alana Forda. One rane, "Suplji zub" iz sezdeset osme, sto ih je Roberto jos sâm tusirao.

Volim stotine stripove, ali prve ljubavi su prave ljubavi. Citao sam Cak, kupovao sam Velikog Bleka, no tek sam s Alanom Fordom postao kolekcionar, pobunio se protiv bacanja procitanog, krenuo u lov za starim brojevima. Nisam, naravno, bio jedini. Alan Ford je, kao rijetko koji strip i na cudjenje starijih, postao generacijskim fenomenom. Znam momke koji su citave epizode znali naizust, fraze Brixyeva prijevoda odavno su usle u govorni jezik, za "ZOO simfonijom" smo patili godinama, evo jucer smo se tracajuci slozili kako je klamati Alana Forda (grijeh trenutacnog izdavaca) potez ravan svetogrdju. Alan Ford - strip za koji znaju i oni koji strip ne citaju - zarazenima je i vise od stripa.

Torino, dakle, i originalni crtezi. Nikad mi na pamet nije palo da bi mogli biti na prodaju, buljim u njih kao u kakvo mitsko blago. Stoput sam principijelno tvrdio da su originali objektivno bezvrijedan tus na papiru i da je tek otisnut strip onaj pravi, ali ovo je Magnus! Alan Ford! "Suplji zub"! Da bar ti tabloici ne kostaju dvjestopedeset do tisucu maraka...

Nisam ih kupio, ali nisam se ni prestao pitati jesam li pogrijesio. Novac je samo novac, a Alan Ford je ipak Alan Ford... Fast forward do listopada: sajam stripa u Mestre, kraj Venecije. Prodavac originala, nesto pornografije i - tko drugi? - Alan Ford. "U potrazi za bombom", splash stranica s atomskom bombom koju sam precrtavao za jedan svoj strip kad mi je bilo cetrnaest godina. Na crtezu nema Alana ni Boba Rocka (a i tusirao ga je Romanini) pa je jeftiniji. Samo sedamdeset tisuca lira. Samo sedamdeset maraka za vraceni komad djetinjstva.

Pokleknuo sam, sto mislite zasto vam ovo pricam? Principi su lijepa stvar, ali ljubav je ljubav, Magnus je Magnus, a malo srece nema cijenu.

A kad budem imao soma viska, vracam se po "Suplji zub"!

* * *

Prije dva broja zamolio sam Vas za misljenja i komentare o Stripburgeru. Evo sto je napisao Damijan Sovec, jedan od (bivsih?) Burgera:

"Poziv na komentar u posljednjem broju StripVesti naveo je i mene na razmisljanje o ulozi Stripburgera, pogotovo o njegovoj ulozi na slovenskoj strip sceni. Ta scena do prije par godina prakticki i nije postojala. Dobro, imali smo Slovenci i do osamdesetih godina nekoliko dobrih strip autora (Smrekar, Gatnik, Muster, Amalietti...), ali cinjenica je da je kod nas za veliku vecinu ljudi strip ipak bio znak polupismene civilizacije. Posto virus "zute groznice" (po prvom domacinu ovog virusa, Yellow Kidu) Slovence nije zarazio, strip - autorski i prevedeni - kroz duge smo decenije uvozili iz Srbije i Hrvatske. Prisustvo stripa u stranom, blagopokojnom srpsko/hrvatskom jeziku jos je vise pojacalo osjecaj da se radi o literaturi manje vrijednosti.
Tek u drugoj polovini osamdesetih Ivo Standeker na stranicama Mladine pocinje promovirati mlade, danas vec afirmirane (Tomaz Lavric, recimo, vec ima ugovor s Glenatom) slovenske autore. Ali to je bio manje-vise zatvoren krug autora, pa glavnu ulogu "narodnog buditelja" nove stripovske scene moramo pripisati Stripburgeru. Stripburger je pruzio sansu objavljivanja domacim autorima od kojih su mnogi, obeshrabreni, vec bili odlucili da olovke i tus bace u kukuruz i odustanu od crtanja stripova. Iz prvog, pocetnicko depresivnog izdanja razvijao se u jedan dobar strip magazin, u kojem sam nekoliko godina i ja redovito i sa zadovoljstvom objavljivao svoje radove, mada se kao crtac ne mogu staviti ni u underground ni u alternativni strip.
Kao takav "nealternativac" uvek sam smatrao da stripovsku scenu treba poceti graditi prijevodima i luksuznim albumima poznatih svjetskih autora i da se na Stripburgerov nacin (objavljivanje svega i svacega za najsiru publiku) ne moze izgraditi kvalitetna stripovska scena. Ali... samo ove godine izaslo je 7 (sedam!) albuma domacih autora (medju njima i moja sitnica), a u poslednjem Burgeru mozemo citati i stripove svjetskih majstora poput Munoza ili Helene Klakocar. Kvantitetom do kvalitete - bit ce da je Stripburger ipak imao pravi recept! Ako tome dodamo i katastrofalan ishod "mog" nacina formiranja stripovske publike (Alan Ford, Asterix i Lucky Luke u Sloveniji se prodaju vrlo lose, a Corto Maltese je izasao u 4 albuma koje nije kupio nitko osim nas nekolicine stripofila), Stripburger stvarno zasluzuje priznanje.
Stripburger jos uvek nije magazin, koji bi mogao pokazati svojoj (buducoj :)) djeci ili svojim ucenicima (likovni sam pedagog u osnovnoj skoli). Ni sam vise ne objavljujem u njemu, cini mi se da sam ga prerastao i da prostor njegovih stranica trebaju dobiti mladji, beskompromisni i svakodnevnim, cesto banalnim zivotnim problemima neoptereceni autori. Ali ga redovito kupujem. Upravo zbog njih.
S postovanjem,
Damijan

* * *

I Eto, Damijanu bih poslao nagradu, ali on vec kupuje Burger, pa ce zato primjerak Burgerove dvadesetsedmice otichi Shan-Doou u Nis (Dusane, daj adresu!), a utjesna nagrada (raniji Burger, nadjem li ga, inacce set strip-razglednica) Marku Stojanovicu u Leskovac koji je, kao i Dusan, pogodio da je "42" smisao zivota po Douglasu Adamsu (Hitchhiker's Guide to the Galaxy).

A u ovom broju novi nagradni zadatak: razmisljanja na temu kupovine originala? Suludo? Obijesno? Opsesivno? Normalno? Cije biste originale vi kupili? Koliko biste ih platili? Tko je ukrao Blueberrya i Paheka na onoj izlozbi u Novome Sadu (ili Beogradu, ne sjecam se vise?).

Za nagradu nemam Alana Forda, vec jedan original Magde Dulcic i, kao utjesnu nagradu, komplet njezinih tucet razglednica. Bonus pitanje je, naravno, zasto je nagradni zadatak bas u kolumni broj 44?

Rok za odgovore je iduci petak - idemo!

Sinopisi obecanih brojeva ce kasniti, izvinjavam se zbog toga, ali cu zato napisati nesto o trenutnom, vrlo zanimljivom razvoju stvari u vezi buducnosti Marvelovih X-Ljudi. Dakle, posto je Kris Klermont dobio otkaz iz Marvela davne i za nas vrlo ruzne 1991. otisao je dalje da pise druge stripove izmedju ostalih "Fantasticnu Cetvorku". Drugi pisci su nastavili njegov rad sa vise ili manje uspeha (Alen Dejvis, Skot Lobdel i Fabien Nicieza). Nekadasnji urednik stripova o X-Ljudima, Bob Heras je vremenom postao glavni urednik Marvela. X-Ljudi su se prosirili na toliko stripova da cete cesto cuti ljude koji tvrde kako bi Marvel opstao samo od zarade X-stripova.

Prvo su bili X-Ljudi, pa kratkovecni Sampioni, Dezler, Kapetan Britejn, Kerol Denvers (ima veze sa X-ljudima), Let Alfa i konacno prvi zvanicni spin of, Novi Mutanti. Usledio je X-Faktor, pa Exkalibur, pa je Vulverin dobio svoj strip. Onda su Novi Mutanti porasli u SiluX (X-Force:). Pocetak devedesetih donosi cepanje glavnog tima na 2 dela. Jedan strip je nastavio sa izlazenjem (Uncanny X-Men) dok je drugi uzeo prosto ime X-Men i krenuo od broja 1. Vremenom je i Kejbl dobio svoj strip, Bensi je uz pomoc bivseg negativca, BeleKraljice osnovao Generaciju X. Nejt Grej, Kejbl iz druge realnosti je presao u nasu i dobio svoj strip. Pojavila su se i neka dvo mesecna izdanja (Neograniceni X-Ljudi) koji popunjava rupe koje se pojavljuju kada gomila stripova ide razlicitim pravcima ili se cudno izukrstaju.

X-Faktor je ukinut, nastavljajuci da zivi kroz avanture Havoka u drugoj realnosti, pod imenom Mutant X. Vulverinov nekadasnji saborac Maverik takodje dobija kratkovecnu seriju (koja je smisleno zavrsena a ne brutalno prekinuta). Konacno, svoje stripove dobija vrlo popularni Gembit i Biskup. Zadnji novi strip su Bernove Skrivene Godine koje objasnjavaju sta se desavalo sa X-Ljudima u godinama kad strip nije izlazio zbog manjka interesovanja. Vreme je proslo, Klermont se vratio u svet X-Ljudi pokrecuci "Revoluciju" koja je izmenila svet X-Ljudi, doduse vise u vizuelnom pogledu.

Tek par meseci kasnije, Marvel pogadjaju velike promene. Glavni urednik je smenjen i na njegovo mesto je postavljen Dzoi Kusada, iskusni crtac (Celicni Covek, Nebojsa i drugi) koji je uz pomoc Dzimija Palmiotija uspesno vodio Marvelove Vitezove u kojima je Panisera, Derdevila i druge Marvelove mracnije stripove prepustio piscima naizgled ozbilijnijih stripova (Grent Morison, Gart Enis i drugi). Par meseci pre ovoga, Dzimi Palmioti, takodje crtac (i tuser) po zanimanju napusta Marvelove Vitezove zbog prezauzetosti i porodicnih komplikacija.

Dzo postaje novi glavni urednik Marvela. On preduzima radikalne mere. Ne zeleci da Covek Pauk bude toliko tuzan (poginula mu je zena, Meri Dzejn, nema stan...), on dovodi novi tim. Bilo je samo pitanje vremena kad ce se X-Ljudi naci na udaru.

Sve je pocelo pomalo naivno, sa Marvelovim specijalnim "Neogranicenim" izdanjima. Dakle, nesto malo pre nego sto je Dzo zvanicno postao glavni urednik, odluceno je da se Marvelovi stripovi pocnu iz pocetka. Dakle, novi kreativni timovi (pisac Bendis uz pomoc Adama Kjuberta i drugih) bi crtali nove/stare avanture (za pocetak samo) Coveka Pauka i X-Ljudi, sto bi ih priblizilo novoj publici koja u startu ima problem sa 40 godina kontinuiteta i preko 400 starih brojeva koje treba procitati. Na osnovu starih koncepata rade se nove moderne price sa istim junacima.

Naravno, "normalni" Covek Pauk i X-Ljudi ce jos uvek izlaziti, s' tim sto ce ljudi koju su, recimo, samo gledali film o "X-Ljudima" moci mnogo bolje da razumeju X-Ljude u tim novim, "Neogranicenim" sveskama. Kvesada je podrzao ovaj projekat, odobravajuci ogromne tiraze. Predsednik Marvela, Dzemas je stao uz Kvesadu i tako je sve pocelo.

Onda je dosla seca. Prvo je Klermont dobio otkaz kao pisac glavnih stripova o X-Ljudima. Iako, priznaju, vrlo profitabilni, mnogi stripovi o X-Ljudima ce biti ukinuti. Generacija X ce sigurno biti ukinuta, Bisop takodje. Kejb je naveden kao primer u Dzemasovom intervjuu. Ipak, da ironija bude jos veca, Kejbl je trenutno verovatno najbolje napisan strip o X-Ljudima. Bio sam u kontaktu sa drugim obozavaocima X-Ljudi i svi smo se slozili da Kejbl mora da ostane. Slali smo pisma, pricali sa piscem Kejbla, Robertom Vejnerom koji je isplanirao sledecih 3 godine stripa i posle puno prenemaganja smo isterali svoje:))

Kejbl ce najverovatnije preziveti secu. Stripovi koji ce sigurno ostati su: Sila X, oba glavna stripa o X-Ljudima, Vulverin i Kejbl. I pored Bernovog ekskluzivnog ugovora sa Marvelom, Skrivene Godine ce biti ukinute. Slicno Generaciji X Marvel misli da bi obozavaoce zbunilo prisustvo 3 slicna stripa u prodavnicama (sve zbog "Neogranicenih" stripova...). Trenutna epizoda Biskupa je 16 i verovatno jedna od poslednjih. Strip je nasao svoju publiku, ali nije uspeo da opstane na pravi nacin. SilaX ce ostati, mada prilicno promenjena.

Sta je buducnost za X-Ljude? Pa, prilicno je jasno. Mesecno ce izlaziti mnogo manje stripova, koji ce medjusobno biti odvojeni. Likovi iz ukinutih stripova ce se cesto pojavljivati kao gosti u stripovima X-Ljudi, ali ce dobijati i svoje serijice od par brojeva u kojima ce se opisati sta se desava sa njima. Klermont ce dobiti svoj strip, koji ce biti jedan od 3 glavna mesecna stripa o X-Ljudima, bice mracniji nego ostali, verovatno u sklopu Marvelovih Vitezova. Predstavljace neke nove likove, kao i mnoge koji su ostali bez svog stripa. Dva glavna stripa o X-Ljudima ce preuzeti Dzo Kejsi i Grent Morison (DiSijeva "Americka liga pravde", legendarni "Betmen: Ludnica Arkam", "Betmen: Gotik" i "Nevidljivi"). Obojca obecavaju promene na bolje, menjanje sastava tima i nove likove kao i smrt nekih junaka. Obojca su kvalitetni scenaristi. Dakle, maj ce biti presudan mesec za X-Ljude. Tako svi kazu. Marvel navodno preferira kvalitet preko kvantiteta.... Zivi bili pa videli.

Marvel smanjuje broj svojih stripova, odlucujuci da se posveti objavljivanju stvari koje su ranije bile zapostavljene, kao npr. krimi stripovi (tipa Imejdzovog "Sem i Tik"), ljubavni stripovi (verovali ili ne, bake danjasnjih devojcica su citale takve stripove, Marvel se verovatno nada da ce ako kupe jedan romanticni strip, kupiti bar jedan superherojski...), Dzemas tvrdi da je neoprostivo i da Marvel nema mesecne stripove po filmovima koji su skoro snimljeni sa junacima na koje Marvel ima autorska prava (njihov Blejd i Ljudi u crnom kupljeni od Malibua).

W@XM@N

-Danijel Zezelj u svetu
Novembra 2000. godine ce u Italiji biti objavljen novi album Danijela Zezelja pod nazivom "Il sorriso di Majakovskij" (Mayakovsky's Smile). Izdavac je Edizioni Di. Album ce biti promovisan:
Cetvrtak, 16. novembra, Pistolia, Joker Comics, via del Can Bianco 60, 5pm
Petak, 17. novembra, Milan, La borsa del fumetto, via Lecco 16, 6pm
Subota, 18. novembar, Rome, Expocartoon Comic Fair, book stand of Edizion Di, afternoon.

-Religiozno iskustvo Philip K. Dick-a
Na ovom URL-u je citava Crumbova storija o religioznom iskustvu Philip K. Dick-a, prvobitno objavljena u casopisu Weirdo:
http://www.philipkdick.com/weirdo.htm
(Sasa Rakezic)

-TOP 10. ANOTHER UNIVERS
Nedeljna lista od 14.11.2000.godine. Ovu listu je uredio Steve Johnson.
http://www.AnotherUniverse.com/
1. Top Ten #10
2. Green Lantern/Superman: Legend of the Green Flame
3. Batman: Turning Points #3
4. Batman: Gotham Knights #11
5. The Sentry #5
6. Fantastic Four: Big Town #1
7. Captain Marvel #13
8. Spawn #100
9. Midnight Nation #3
10. Simpsons Comics #52
11. The Dreaming #56
12. Geeksville #4
13. Gen13 #59
14. Overkill #1

Ako se sjechate, prije nekog vremena SVesti su objavile natjeccaj za scenarij u organizaciji Centra Ener'j i lista Spirou. Taj je natjeccaj zavrssen, pa sad slijedi druga faza - natjeccaj za strip prema pobjednicckim scenarijima.

Uvjeti:
- natjeccaj je otvoren svim crtaccima KOJI NIKAD NISU OBJAVILI ALBUM.
- format je A3, papir ne tezzi od 220 gr, ne kassirati na podlogu, mozze biti u boji, ali ne mora
- izabire se jedan od tri scenarija po zzelji
- rok je 31. 03. 2001.
- Adresa:
Centre Ener'j
Chaussee de Lodelinsart 64
B-6060 Charleroi (Gilly)
Belgique
- NE SLATI PREPORUCCENO
- na pozadini tabli napisati "A RENVOYER", ako zzelite da vam ih vrate; numerirajte table, dodajte sve podatke na pozadinu svake table (ime, prezime, adresu, datum rodjenja), kao i naziv scenarija po kojem radite
- kriterije po kojima che se birati mi se ne da prevoditi...:)
- prvonagradjeni bivaju objavljeni u Spirouu, placheni k'o profiji, dobiju i pretplatu na Spirou kao i 20 albuma
- scenariji se mogu dobiti pissuchi mailom <bdawards2000@yahoo.fr>, a trebali bi biti i na http://www.universbd.com

CHANGE, INC. provides emergency grants to artists. $100-500 is available for medical, living, or other emergencies. Open to artists of all disciplines, there are no geographical restrictions; however, students are not eligible. Prompt turnaround time on decisions. For information, contact: Change, Inc., Box 705, Cooper Station, New York, NY 10276; or phone 212-473-3742.

-Comics Daily - sjajna francuska news stranica (francuski)
http://www.comics-daily.net/

od 18. do 24. novembra

20. novembra 1900. Rodjen je Chester Gould u Pawnee, Oklahoma. Radio je na cuvenom detektivskom stripu Dick Tracy.

22. novembra 1899. Rodjen je Walter Berndt. Radio na stripu Smitty.

22. novembra 1901. Rodjen je Roy Crane u Abilene, Texas. Radio je na stripovima Buzz Sawyer, Wash Tubbs.

Izvori: HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Dragincica i Zdravka Zupana, i monografija "Maurovic" Veljka Krulcica, "Pegaz" Zike Bogdanovica.

Ako znate nekog ko bi bio raspolozen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, posaljite mi njegovu email adresu ili mu predlozite da nam se on sam javi i tako upise na mailing listu.

Zlatko Milenkovic