S A D R Z A J 1. ZOGRAF U KRALJEVU (Aco Popadic) E, ovo se zovu "Strip Vesti",... :) Nesto izmedju,... magazina i koncepcije Lako je zeleti strip reviju. Nije je lako napraviti. Skupiti novac, stripove, obezbediti stampu i sve ostalo,... Mislite da je onda sve gotovo?! Strip treba i prodavati. Magazin treba da zaradi za honorare i stampu,... Da li je neko spomenuo urednike, pa i finansijera koji nece ulagati novac a da mu se on ne vrati uvecan? Nece jos dugo od raznoraznih fondova moci da se vuce novac koji ne trazi da se oplodi. Ako prodajete "magazin" u knjizarama, OK. Jedan covek, racunar, skener i laserski stampac. Nesto novaca da se odstampa petstotinjak primeraka, i daj boze simbolicno isplate honorari i to je to. Puno slobode, malo zarade ali ide nekako. Zelite li da strip dodje do vise hiljada citalaca, da honorari autorima budu bar nesto pristojniji i da se prodajom novac barem vrati za prostu reprodukciju, znaci sledeci broj? E, tu nastaju muke. Hocete dobar magazin a u isto vreme da se dobro proda?! Niste bas sigurni da se citaoci slazu sa vasim poimanjem stripa. Strip sada treba da zadovolji vise razlicitih ukusa. Da bude umetnicki vredan, zabavan za citaoce, dobar za ubijanje dosade, ili za uzivanje u spektakularnim scenama, da zadovolji zelju za dobrom poeticnom pricom,... i statijaznam sta jos je u opticaju. Kako kod nas napraviti magazin sa domacim autorima koji ce se prodavati? Koji strip staviti kao naslovni? Da li kod nas postoje stripovi koje ce kupiti prosecan citalac? Da li je neko radio serijale kojih se svi secaju? Na pocetku obicno treba nesto sto prodaje strip, makar bilo losijeg kvaliteta. Da li je svetogrdje staviti pri kraju magazina neku genijalnu bravuricu, koju doduse mozda ni polovina citaoca nece voleti? Licno mislim da je bolje da strip krene iz pozadine i tek svojim kontinuiranim postojanjem (i naravno kvalitetom) zaradi ceonu poziciju. Da bi vrhunski strip dosao na celo jednog magazina treba vreme, stripovi na prvu loptu traju dok ne dosade (izadju iz "mode"), oni iz pozadine duze zadrze svezinu kreacije. Bar dok se bore za prvu poziciju. Uostalom ne mislite li da publiku treba polako edukovati? Nagli eksperimenti odbijaju prosecnog citaoca. Sada se pitate a koji ce nam prosecni citaoci? Iz dva razloga. Prvo, da bi se vremenom iz gomile izdvojili (osvojili) pravi fanovi koji nakon nekog vremena pocinju od stripa da traze "nesto vise". Drugo, strip, kao i sve ostalo, egzistira od prodaje (znam da niste to do sada primetili). Da li mozda treba, za buduce strip revije, osmisliti autenticnog junaka (sto ne i heroinu) na kom moze da se ogleda sto veci broj razlicitih autora, pa da se napravi fond stripova koji ce uvek biti na celu magazina? Britancima je tako upalilo sa Sudijom Dredom, pa su uz njega prodavali i sijaset mini serijala poput robo-prica i sl... Na Dredu su radili valda svi zivi i mrtvi britanski autori, nista im nije falilo da u njega ubace deo sebe, da se uvezbaju radu za stampu, da sebe predloze za neke druge, samostalne aranzmane. Danas kod nas strip reviju mozda moze, sirokoj publici, jedino Ket Klou da proda (moram priznati da Bumerang #2 krijem od rodjene majke jer je ona volela da cita taj strip jos iz vremena Yu stripa). Ali to je jedan strip, ima ogranicen broj epizoda i sta onda? Ostaje nada da ce se neki strip iz pozadine progurati napred i zadovoljiti potrebe gladnih citalaca. A sta ako se to ne dogodi? Dajte svoju koncepciju Strip magazina! Pa da vidimo da li je dobra, sjajna ili, nedaj boze, losa. Setite se svih domacih autora i njihovih radova i "prelomite" prvih, recimo, pet brojev od po 100 strana. Ima mnogo stripova koje ste VI videli a drugi nisu. Zato ce mozda vasa koncepcija biti bolja od drugih. Sklopite maketu i pogledajte kako to izgleda. Pokazite istu nekom i, mozda nadjete lovu za novu strip reviju,...:) Mi smo ovde u Novom Sadu pokrenuli ZinFan bas zato da bi za par godina mogli napraviti koncepciju strip magazina. Te da sa maketama prvih 5-6 brojeva, buduceg magazina, pocnemo obilaziti one sto imaju lovu a ne znaju u sta bi je pametno ulozili...:) Imate li vi neku na ovu temu?... S postovanjem,Zlatko Milenkovic
Datum: 20. oktobar Dobro, dobro, ali sta!? Pa, ovako: koncert na otvorenom, nakon cega sledi razgovor sa Aleksandrom Zografom (dobitnikom ovogodisnje Oktobarske nagrade grada Panceva - opa, pa tu vise nema zezanja!) i predstavljanje strip fanzina "Kuhinja", uz razgovor sa autorima koji su ucestvovali u radu istoimene radionice. Promocija ce biti podrzana akcijom aktivista Kuhinje: izlozbom slika Stevana Markusa i nastupom pancevackih bandova NUP i Zontag. Na promociji ce biti moguce nabaviti fanzin Kuhinja kao i druga underground izdanja. No to nije sve! Svima prisutnima pruzice se prilika da iste veceri nacrtaju sopstveni strip na licu mesta! Zato dodjite i ponesite sa sobom vedar duh i dobro raspolozenje!
Ovog meseca je iz produkcije novosadske Strip radionice izasao i treci broj ZinFan-a. Ovaj treci broj je nesto drugaciji, tj. "Specijalni - autorski broj" Mladena Oljace. Sto znaci da ce i ubuduce biti povremeno autorski brojevi. Odmah da napomenemo da ce vec sledeci, redovni, broj ici uskoro jer materijala ima vise no sto je potrebno. Verovatno ce biti osetno deblji...:) No da se vratimo trecem broju. Oljaca se predstavio sa 11 stripova, uglavnom od jedne strane i... Ma neka Mladenov uvodnik kaze sve bolje od mene:) * * * UVODNIK, Pozdrav! Ovo sto upravo citas je kao neki intro za ono sto sledi. A ono sto sledi je mix-papazjanija kratkih stripova, jos kracih crteza i duuugackog, dosadnog i verovatno suvisnog texta, al' posto mi je Zlaja dao "odresene ruke" oko uredjenja ovog vanrednog ZinFan-a, eto kaznene igre unutra! O stripovima. Sve ovde prezentovano (osim naslovnice) nastalo je u periodu 1995-1999., delimicno na zadate (konkursne) teme a delimicno onako, nevezano, sto bi rekli "nezasluzeni i nicim izazvani" stripovi iz perspektive (potencijalnog) citaoca. Dakle: DI ILEKSN DEJ, malo politike kao reakcija na okruzenje; MIDGET, rezultat jednog od onih perioda malo zesce depresije; SOUL FOR SALE, uslovno autobiografski, ako sviranje bluza na saksu zamenis crtanjem stripova a devojcicu shvatis kao strip industriju i publiku, mada "strip-bluzer" tesko da dobije i onih par novcica kao nagradu; NO TIME FOR HEROES, svima nam dragi likovi iz detinjstva u malcice alternativnijem izdanju - rasciscavanje sa superherojskim (i srodnim) nebulozama; NO COMMENT, jos malo, uslovno receno, politike, radjeno za Patagonijin konkurs "Bez reci"; FIRM ATTITUDE, na zalost, s' vremena na vreme autobiografski; HEAVY FUEL, radjen za jedan konkurs u Sloveniji a po pesmi jednog od dragih mi bendova; DRAGONS & LIZARDS, sala-mala na racun dvojice poznanika; SPIRIT OF THE TIME, o duhu modernog coveka; 17.T:g5++!!, zivot je kao sah, ako zelis da dobijes partiju dobro pazi kako vuces poteze!; SIGN OF TIME, bolesna vremena=bolesno drustvo=bolesni pojedinci. Ili se mozda varam? Eto, to je to. Za ovu priliku. Do nekog sledećeg citanja,... JA * * * Adresa na kojoj mozete da narucite primerak fanzina je sledeca: Cena ce biti takva tek da pokrije postarinu, zainteresovani mogu i putem ovog (zmcomics) emaila da se obrate Oljaci za primerak.
Slobodan Ivkov je u poslednje vreme u nedeljniku NIN objavio nekoliko tekstova o stripu. Prilazemo vam e-lokacije dva od njih. Prvi prikaz je posvecen tvrdo ukoricenoj knjizi stripova Jugoslava
Vlahovica "KonSekvence" koja ima podnaslov "sTRIpovi"
i nalazi se na e-adresi: a drugi tekst je o novopokrenutoj ediciji stripovanih "pocetnica" o mafiji, Francu Kafki, Stivenu Hokingu i Platonu. Smesten je na: http://www.nin.co.yu/2000-10/12/14840.html "
Sve nase citaoce, saradnike i naravno clanove Stripotekinog kluba ljubitelja stripa, podsecamo da ce nas naci, na starom mestu na Beogradskom sajmu knjiga. Sajam ce se odrzati od 24-30. oktobra i svakodnevno ce na nasem standu biti domacin neko iz redakcije, tako da slobodno mozete do nas svratiti na druzenje, razgovor kao i naravno da predstavite svoje radove ako ste strip autor. Strip autorima je preporuka, ako zele da pokazu svoje radove, da nas stand posete u toku vikenda (28-29.10.) kada ce domacini biti Branislav Kerac i Sibin Slavkovic. Odlucili smo da na nasem standu, u okviru Medjunarodnog sajma knjiga u Beogradu takodje organizujemo i poseban kutak za clanove Kluba Stripoteke. To znaci da ce svi oni koji zele da se i licno upoznaju sa clanovima redakcije, porazgovaraju sa njima, saznaju nesto vise o buducim planovima, iznesu svoje predloge i slicno, biti u mogucnosti da to ucine svakog dana u toku odrzavanja ove velike sajamske manifestacije. Na sajmu cete moci da kupite i sva nasa, kako nova tako i stara, izdanja.
S'MOG, S'TVOG... strip grupa smog krecje u veliku akciju popularizacije svojih vrsnih izdanja, tako da se ne chudite ukoliko negde po gradu (BG-u, NS-u) vidite plakate poput ovog na donjijoj slici (na sajtu grupe s'mog) (nazhalos u b&w verziji). ufatili smo se da postanemo popularni ko chir za dupe i ne pushtamo dok ne popustite. uskoro cje svi znati za nashe fanzine, filmove, CD-ove, romane, putopise, enciklopedije, i svi cje nositi majke sa nashim likovima. zhiveli. OTROV DO POVREDE!!! Le Ja
-Totally heroic -Just Like Life -QUARK-prva manga iz SAFa -Dve knjige Saudelli-ja -The Darkness Behind -Nine at His Best -The House in Pollack Street * * * Za kraj jos da podsetimo da ce SAF iduce godine uci u tridesetu
godinu svog postojanja, kao i da ih ove godine mozete naci na
52. Frankfurtskom sajmu knjiga koji ce ove godine biti fokusiran
na strip kulturu. A web stranica SAF-a se nalazi na sledecoj adresi: Sajt im je nedavno azuriran tako da je na primer Bonellijeva strana popunjena (cak i Kjubertov Tex), kao i jos neki sadrzaji,...
Dragi citaoce, vjerujem da i ti volis stripove, kao i svi mi. I da znas da je situacija glede stripa IDENTICNA onoj sa r'n'rollom. I da je ovo sto bi trebao biti uvod jos jedna od zalopojki, naravno ne posljednja u tom odvratnom nizu. I da ti se ne cita o tome, nego ako moze, koja cinjenica, bez ikakvog komentara. Ljeto je, ko je vidio ici okolo, jos do Vinkovaca; idemo na more! Na svu srecu, tako nisu razmisljali nesretno zarazeni striperi, mada ih je ove godine bilo manje nego prije. Ja imam tu Cast&Privilegiju da zivim u istom gradu u kojem zivi i Matakovic. Odavdje je u svijet poslao prve crteze i VjecnoZeleni Zimonic. Sumnjam da neko od vas jos nije procitao neki od njihovih stripova, a onaj koji je popricao makar malo s njima, shvatice da se njihov poziv na druzenje ne odbija. Pogotovo u ovim vremenima, cijepljenim protiv zabave, provozat se do Vinkovaca i popiti pivo ili, jos bolje, pojesti nesto u drustvu koje su okupili ova dvojica, zvuci obecavajuce. A ako jos imas nekih planova i nadas se nekom dizajnersko-grafickom poslu, sanse da ces poceti taj posao u nekom razgovoru na Salonu su ti prilicno velike. Naravno, nemas ti nekih iluzija, ali nekako se ukrcas na vlak, i za par sati tamo si. Ove godine je uglavljena i strip-radionica, na super mjestu, Pikovom (zamisljaj to kao one seoske, sokacke, prostrane i ugodne kuce s velikim dvoristem) stanu, van grada, savrseno. I bilo ih je nekoliko, svi su opisivali istim rijecima kako im je bilo. Svima je bilo odlicno. A inace sve je pocelo izlozbom francuskog stripa, ciju smo tradiciju sa zaviscu gledali i ciji smo nerazumljivi jezik gledali kao mrtvo slovo na papiru. Svejedno, njihovi stripovi su dobri, sjecali ih se mi na Nisro-jeziku ili potpomazuci se rjecnicima. Sumnjam da je puno ljudi vidjelo o cemu se radi, ali zbog par tabli s pocetka stoljeca isplati se pogledati, barem nama je to bilo zabavno. Tjedan dana poslije, 15.07. pocinje ono pravo. Prvo, novi crtici Zagrebacke skole animiranog filma. Nisam gledao sve, ali bilo je i takvih. Ono sto sam vidio, potvrdilo je Magdu Dulcic kao vrlo talentiranog autora i jedva cekam jos. 3D Baltazar mi se nije svidio, ni kao ideja. Nakon toga press-konferencija. Ne znam za koga, posto su svi koji su bili tamo vrlo precizno znali raspored i detalje koji su ih zanimali, ali ajde, odmah sve dobiva na znacaju kad i to postoji. Poslije toga promocija nekoliko strip-albuma, od kojih je mozda najzanimljivije reizdanje Matakovicevih Sabranih nedjela. Tomas je promovirao i novog(starog) Zezelja. Zimonic je objavio zbirku svojih starijih stripova, nije to bas samo za introvertirane tinejdjerice, mada se one najprije pronadju na tim stranicama. Zao mi je samo sto oni iz Koprivnice nisu pokusali prodati par Reiserovih albuma, bilo je potraznje. Prof. Glavan je svojom pojavom takodjer unosio svjezinu, ako nista svi su se osjecali vaznije i nekako poznatije. Ovo mu je prvi put da boravi u Vinkovcima, i sigurno ce se sjecati obilnih obroka na Pikovom stanu. Jedino se bokal s vinom ispred njega i Lorda praznio ujednacenim ritmom, ostali su to obavili samo jednom. O Lordu bi se mogao napraviti fanzin, i prepricavati njegove fore je jako nezahvalno. On je ovdje vec domaci i nema osobe kojoj nije izmamio smijesak nekom svojom opservacijom. Jedva cekam da ga opet negdje vidim! Da se vratim, nakon tih promocija, u 20 i nesto je svecano otvoren Salon. Skupilo se dosta ljudi, taman da izgleda popunjeno, mada nije bilo osobe koja nije znala barem jos 3 osobe, otprije. Gradonacelnik je ispricao svoje, muzicari odsvirali Moon river i jos kratko je trajalo muvanje. Jedna prostorija je posvecena legendama, Novom kvadratu. Uzivao sam gledajuci njihove radove, posebno Kuncove zajebancije, a o Ilicu je dosta ispisano. Jedna dakako Zezelju, ovogodisnjem dobitniku Grand Prixa, a jedna Bekeru. Nesporazum oko telefonskog broja onemogucio je Zarka Bekera da primi svoju Nagradu za zivotno djelo. Nagradu za kratku pricu dobila je simpaticna Irena Jukic iz Bjelovara, a Matija Pisacic (autor odlicnog plakata za Salon) je dobio 4000 razloga za veselje zbog duge price, koju cak i nije planirao objaviti. O Zezelju su ispisane stranice, njegov artizam vam se svidja ili ne svidja, ali morate priznati da radovi zanimljivo izgledaju, pogotovo u originalu. Beker je jedan od onih o kojima stariji mogu vise pricati, meni je super ona ilustracija za neke novine, sa Oliverom, Ljupkom&Co. Kao i na svakom Salonu vidio sam nekoliko zanimljivih stripova, a kako strip ne pratim podjednako marljivo kao glazbu, ovo mi je bila odlicna prilika da saznam gdje su i sta rade ti crtaci. Najvise me zanimao Damir Steinfl, ciji su mi se stripovi jako svidjeli i nije mi bilo drago kad ga nisam vidio ove godine, pogotovo sto se Variete Radikale primirio. Uvijek su mi se svidjele cure koje crtaju, to neko "zensko pismo", pogotovo ako imaju kao Irena Jukic potreban Harmsovski odmak i stvarno sam "ubio vrijeme" njenim stripovima. Ove godine nije bilo Macana i tako je izostala ona strana-koja-se-suprotstavlja i vise nego zanimljive rasprave na okruglom stolu. Tema je bila Industrijalizacija i strip, tako nekako, ali je vrlo spretno skrenulo u neke druge vode. Volio bih vidjeti neki Okrugli stol na kojem se nesto korisno ili svrhovito kaze ili napravi, ali svejedno cu i opet otici kad bude. Trebam li ponavljati sve ono o Lordu i Glavanu? Nakon toga rucak i razlaz. Citao sam u Vecernjaku je neki tip popljuvao Salon, jedino se slazem sa zamjerkom da nije bilo "inozemaca", zasluzili su. Ali, svaka prica o stripu ili nekoj vise-manje underground stvari u nas se svodi na iznosenje zamjerki i kojekakvih preseravanja, i sto se mene tice ja bi sve te "kriticare" koji stoje po strani i iz debele zavjetrine dobacuju, poslao tamo gdje su davno bili, a pustio onih par zaljubljenika da zive u svom getu i s vremena na vrijeme se pojave i iznenade nas s nekom pjesmom ili stripom. Dok je situacija kakva je i dok se u studentskim domovima slusa Zecic, a iz sporovozecih skupocjenih automobila treste narodnjaci, nema druge nego strpljivo cekati i osluskivati neke naznake promjena. Da ne serem sad (a bas bi mogao), zavrsicu ovu pricu sa vec poslovicno gorkim okusom u ustima, ali sretan sto sam bio ta dva dana na licu mjesta i uzivao u stripovima. PHANTOM S KATETEROM
"300" Frenka Milera CAS U RAJU, CAS U PAKLU "Za cast, za slavu, mi marsiramo", misli su koje daju ritam marsu 300 gardista kralja Leonidasa, vladara Sparte, u godini 480 prije Hrista. Te misli, koje vjerovatno pripadaju kralju Leonidasu, koji svoje gardiste vodi u slavu, ali i sigurnu smrt, ritam daju i novom stripu Frenka Milera, nazvanom jednostavno "300". Godinama medju najboljim i najvaznijim americkim strip-autorima, Miler je zaista specificna pojava u svjetskom stripu. Neka vrsta hoksovskog profesionalca koji prihvata sva pravila i ogranicenja vlastitog okruzenja, ali koji je stalno na ivici pobune, "sesdesetosmas" koji se savrseno uklopio u postjapijevsko-hakersko okruzenje, Frenk Miler je covjek koji u hladno digitalno doba prica price o ljudima vrele krvi i sofisticiranog, ako vec ne i sasvim plemenitog duha. I njegov Betmen, junaci "Grada grijeha" i Spartanci iz "300" upravo su to, ljudi koji bi zivjeli u raju da, nekim slucajem, ovaj nas svijet nije pakao. Razapeti izmedju zelja i mogucnosti, oni se svojim djelovanjem usmjeravaju cas u raj, cas u pakao. Nimalo zato nije neobicno da je Milera privukla stvarna prica o 300 Spartanaca koji su krenuli da se suprotstave najvecoj vojsci do tada skupljenoj u ljudskoj istoriji, hordama cara Kserksesa, koje su krenule da osvoje Grcku, nesloznu i rascjepkanu po svojim gradovima. Leonidasovi gardisti docekali su Persijance u Vrelim vratima, uskom komadu zemlje izmedju planinskih litica i obale mora, i tri dana su se suprotstavljali neprijatelju kojem brojnost nista nije znacila na tako uskom prostoru. Herojski otpor tako malog broja Spartanaca dao je motiv Grckoj da se digne i da u dvije bitke potpuno razbije persijsku vojsku. Miler je bio veoma nadahnut ovim dogadjajem bez presedana i napisao je "300" tako ubjedljivo da se zaista osjecate Spartancem dok ga citate, i te kako razumijevajuci njihova danas prevazidjena pravila ponasanja. Miler je uvijek bio slabiji crtac nego pisac, ali tu slabost je i te kako nadoknadjivao izvanrednim osjecajem za postavku table i za graficke odnose. Niko se poput njega ne bi usudio da na tabli velikog formata nacrta tek neki detalj u dnu. Miler zna kako se to radi i zato je jedan od najboljih u mediju. Izvanredno, dakle, ostvarenje, kojim se Miler po ko zna koji put dokazao da je ne samo vrstan autor nego i rasan eksperimentator, koji nece da se zarobi u jednom uspjesnom stripu, "300" je izasao u pet sveski tokom 1998. i 1999. godine u izdanju americkog "Dark horsa". U zbirku je skupljen prvi put u decembru prosle godine u tvrdokoricenoj knjizi velikog, polozenog formata (33 puta 25,5 centimetara). Ovo izdanje je interesantno jer je njegovih 75 tabli objavljno u formatu za koji je radjen, dok je u sveskama taj format bio prepolovljen (svaka tabla je objavljivana na dvije strane). Strip je, konacno, sjajno obojila Milerova zena Lin Vorli, zaokruzujuci tako jedno nesvakidasnje ostvarenje. Objavljeno u banjaluckom nedjeljniku
Reprizna QK-a 32 2.- U Ginisovoj knjizi rekor[a]da Polovinom avgusta '91. najzad sam poceo da radim posto smo se malo potucali po privremenim prebivalistima... Moj mali trio sa mnom kao kormilarem (Bog nam na pomoci!) se ustalio u bestragiji Ist Enda, sat i po vozom od Aktona u Zapadnom Londonu gde je bio smesten AMBLIMATION, u Park House-u - bivsoj fabrici za sklapanje automobila. Ogroman studio je sa svih strana imao paravanima ogradjene kancelarije za personalno, producente, glavne dizajnerske budze i ostalu tevabiju, dok je u centru hale bio 'the pitt' (jama) gde su sedeli reditelji okruzeni kompjuterima, panoima sa storibordovima, video-kamerama za instant test olovki i sl. Od 'jame' su se zrakasto sirili na sve strane kao pipci oktopoda 'sokaci' - prolazi na cije su obe strane lesonit-plocama bili ogradjeni radni prostori za radnike-crtace... Tesne kabine sa stolicom, svetlecim stolom, tri reda polica i dve fioke. Posto je produkcija na dugometraznom crtanom filmu o dinosaurima u savremenom Nju Jorku WE'RE BACK (Vratili smo se!) tek bila u zacetku, posla nije bilo puno, pa sam se muvao, gledao sta rade devojke i momci koji zavrsavaju drugi film o misu Fajvelu AMERICAN TAIL 2 (Americki rep - igra reci, posto izgovoreni naslov znaci i Americka prica) ili ekipa layout majstora i dizajnera te animatora-supervizora na projektu zbog koga sam i primljen. Osim mog drhtavog testa-audicije, jedino sto su u studiju znali od mojih radova bili su moji stripovi. Uvideo sam da mi predstoji period prilagodjavanja na [za mene] nove standarde crtanja i zahtevani kvalitet koji je prevazilazio moja iskustva sa animacijom iz Beograda. Zudno sam upijao impresije gledajuci iskusne majstore koji su dosli iz Diznija, Don Blut studija ili iz 'pakla' Ricarda (Zeka Rodzer) Vilijemsa - najneurastenicnijeg genija kog je animacija ikada imala, razgovarao sa njima i posmatrao, sklapajuci postepeno poznanstva... Najvise sam bio impresioniran onim sta rade storibord-crtaci posto mi je kao striparu to nekako bilo najblize; zatim sam bivao zadivljen vestinom i majstorstvom layout crtaca (lejaut=scenografska postavka za uglove kamere, pozicije karaktera i finalne slikane pozadine) od kojih sam NAJZAD naucio kako se radi perspektiva, manipulise njome i uopste studiozno crta i barata iluzijom prostora. Storiborderi su primali grube skice na A5 formatu u sinemaskop -okviru sa prostorom ispod za tekstualni opis i dijaloge od reditelja (braca Ralf i Dik Zondag), radjene grafitnim debelim krejonom. Na osnovu tih skica olovkom u boji (obicno plavom, crvenom, zelenom i dr.) crtano je grubo preciscavanje kompozicije, da bi se potom celina ucvrstila preciznim intervenisanjem obicnom crnom grafitnom olovkom; ubrzo je grafitna olovka zamenjena tanjim flomasterima/markerima/rolerbolovima i svaki kadar je bivao fotokopiran, kako bi se potom fotokopije doterivale MagicMarkerima (Medzik markerima) u najsiroj paleti crno-belih valera. Koristili su se 'warm grey' (toplo sivi) markeri, koji su najmanje davali utisak sivih varijanti, karakteristicnih za 'cold grey' (hladno sive) markere. Meni je to izgledalo kao da je kolorisano razlicitim intenzitetima zuckasto-braonkasto -zelenkastih tonova. Storibordovi nisu samo kaceni na table od plute spenadlama kako bi se studirao razvoj akcije i dr. - oni su, stavise, filmovani u pravom, tempiranom tajmingu na osnovu unapred tonski snimljenih dijaloga, sumova i muzike, tako da je prva gruba verzija animiranog filma zapravo ritmicno montiran statican i ozvucen strip. Kako se koja sekvenca kasnije animira, radi se probni snimak olovki nad lejaut olovkiranim pozadinama i ubacuje se namesto korespondirajuce storibordovane scene. To omogucava kontrolu projekta u nastanku, hitne korekcije i td. Na moj nacin crtanja je najvise uticalo to zakasnelo otkrivanje rada sa olovkom u boji za grubu skicu i naknadno doterivanje crnom grafitarom. Vezbanje i eksperimentisanje su doneli rutinu koja mi je omogucila dalje napredovanje i usavrsavanje potpomognuto seminarima, casovima crtanja po modelu i neprestanim posmatranjem majstora u radu, citanjem, gledanjem instruirajucih videa... Slikari pozadina su sledili kolorne predloske direktora produkcije i glavnog dizajnera tako sto bi na paus-papir detaljno olovkom precrtavali lejaut postavke, prenosili ih na velike daske sa naspanovanim akvarel-papirima pomocu sirokih listova indiga (ili bi mekanim krejonima zacrnjivali poledjinu pausa), a najvestiji su spojili oba procesa u jedan - dok bi precrtavali lejaut sa tankog papira na paus, istovremeno su jacim pritiskom olovke prenosili crtez preko indiga na akvarel-hartiju. Potom bi sledeci direktorove predloske detaljno islikavali cetkicama i er-brasom (uz pastele, olovke u boji, pa i flomastere...) pozadine koje ce da se pojave u filmu. Film u ciju sam ekipu usao nije bio predvidjen da bude tusiran i bojen na celovima - kao Fajvel; odluceno je da se sledi Diznijev revolucionarni put kompjuterskog skeniranja karaktera u olovci koji bi potom digitalno bili super-impozirani na pozadine - bilo rucno slikane ili izvedene na kompjuteru (animirane pozadine u pokretu, sa izmenama perspektiva, sto bi klasicnim pristupom radu odnelo previse novaca i vremena). Poceo sam i da uvidjam neke nimalo prijatne hijerarhijske podele koje su se kasnije pokazale kao zasnovane na poreklu pojedinaca... No o tome drugi put. Odmah nakon stizanja u London iskoristio sam svoj talenat da namirisem crtaci sto na deset kilometara i nakon prva tri provedena dana upoznao sam skoro celu ekipu iz London Cartoon Centre-a i stekao neka neraskidiva prijateljstva sa striparima. Odmah sam se zblizio sa crtacem i koloristom Stivom koji mi je pomogao tako sto me je primio u svoj stan dok se ne snadjem i ne stigne mi porodica. Upoznao me je sa mnogima koji su me 'uveli u drustvo' i tako sam se nasao u ekipi koja je pocetkom septembra '91. napravila herojsko delo nacrtavsi po Alen Morovom scenariju najduzi strip ikada nacrtan na svetu za osam sati. To je napravljeno na Pikadiliju a u Trokadero Centru gde se uz ostale atrakcije nalazi i Muzej Ginisove knjige rekor[a]da. Bio sam strahovito ponosan iako sam zbrljacio svoja dva prizor-polja pogresno razumevsi jednog od ljudi iz odbora da je kraj i da treba da prekidamo. Iskoristio sam ostatak vremena kibicujuci sta i kako crtaju Dejv Gibons, Don Lorens i toliki drugi velikani stripa koji su se tu zatekli. Nema veze, bilo je ludo, pojili su nas i hranili, slikali za novine i TeVe a moj David je jurio sa robotom iz serije Doktor Hu koji je bio 'domacin' i uzivao u paznji Sudije Dreda i jos nekolicine 'zivih' junaka stripova dok ga je majka jedva stizala i pronalazila u guzvi. Pocetak boravka u Londonu je delimicno izgledao kao obecavajuci... [Nastavice se..?]
RAISON D'ETRE U stripocitalackom zivotu zna se dogoditi da sâm strip prestane biti dovoljan te da konzument pozeli vise: malo povijesti, biografija, informacija, traceva... Ta zelja tad porodi sekundarnu literaturu i u dojucerasnjim strip casopisima osvanu stranice ispunjene tekstom. Kad sam ja bio mali, medju tekstopiscima su mi glavne face bili Miroslav Maric i citaocima SVesti poznati Bojan M. (alias Vedran Oblacic, alias Crnimir Bjelinski...). Maric je pokrivao francusku scenu, a Bojan uglavnom Amere, ali imali su nesto zajednicko: strast! Za razliku od, takodjer prisutnih, kvaziakademskih pametovanja i suhoparnih bisekcija, Miroslav i Bojan su prstali od entuzijazma da nam prepricaju novi strip nabavljen tko zna odakle, izmedju redaka im je curilo veselje sto imaju s kime razgovarati o onome sto vole i pasija za medij o kojem pisu. Njihove jednostavno srocene, ali podacima tako guste tekstove citao sam toliko puta da neke odlomke vjerojatno i danas znam napamet. Kada su se ugasili Yu strip, Nas strip, Stripoteka i ostali forumi u kojima su Miroslav i Bojan pisali, ostala je praznina. Nestali su stupci koji su nam kao Tantalovo voce do pred usta spustali nova autorska imena te nam malim, lose reproduciranim kadrovima povecavali zedj. Nestali su moji vodici, iznenada sam ostao sâm. Godinu ili dvije kasnije pojavila se, u Patku, potreba za tekstovima i znao sam da je dosao cas da se oduzim Miroslavu i Bojanu, da preuzmem stafetu. Prikupljeno informacijsko blago bila mi je duznost, barem koliko i zadovoljstvo, podijeliti. Tako se rodio Cecile Quintal, moj alias. Medjutim, i Miroslav i Bojan i ja, ma koliko se trudili, uvijek cemo biti ograniceni ukusom, financijskim mogucnostima ili cime trecim. Mozemo se trsiti, ali ipak ne znamo sve. Zato nasa zadaca nije da budemo kraj svih znanja, vec pocetak Vašeg istrazivanja. Internet Vam je pod vrscima prstiju, svako ime, svaki strip koji u tekstovima spomenemo Vas ce pretrazivac pretvoriti u sajtove pune crteza i podataka, otvoriti Vam vrata beskonacnog stripovskog svijeta. U virtualu, svatko je nosilac stafete; tek svi zajedno vidimo sve. *****
109. epizoda X-Ljudi u koja se mnogo vise bavi likovima nego akcijom. Vidimo Skota Samersa zamisljenog, Dzin Grej koja objasnjava svojim roditeljima svoju superherojsku proslost, Kurta Vagnera koji zeli da pomogne Kiklopu. Kiklop ga odbija kao sarlatana i tek tada vidimo kako karakter Kurta dolazi do izrazaja. On govori Skotu kako on nije idiot i kako je kreveljenje njegov nacin bezanja od sumorne mutantske svakodnevnice. Tada dolazi Bensi i prekida diskusiju izmedju Skota i Kurta. X-Ljudi odlaze do jezerceta. Bensi se kupa sa Mojrom dok Oluja i Kolos pricaju. Kroz Kolosove reci provejava nostalgija za rodnom Rusijom. Tada nastaje problem. Mutant po imenu "Weapon Alfa" napada Vulverina. Oni prekidaju idealno popodne ostatku tima. Ovaj broj je vrlo znacajan za ljubitlje Logana. U njemu se otkriva deo misteriozne proslosti vecitog namcora. Weapon Alfa je Dzejms Mek Hadson, covek koji je pomogao Loganu kada je pobegao sa WeaponX programa. On je Logana povratio u ljudski lik. Dzejms Hadson i Logan kasnije zajedno rade za Kanadsku vladu. Dzejms dobija odelo koje mu pojacava moci i daje neverovatne sposobnosti (ispaljuje energetske lopte iz ruku, leti i slicno). Dzejmsa salje kanadska vlada da povrati Vulverina koji nikada zvanicno nije prestao da joj sluzi (Profesor X ga je "pokupio" bez vladinog odobrenja). Posle krace tuce, Weapon Alfa odlazi, obecavajuci da ce se vratiti sa Alfa Letom. Sledecu epizodu nije crtao Bern, vec gostujuci Toni De Cuniha. Negativac je RatniSoko, covek cije je lice plasticni hirurg udesio i koji se suprostavlja X-Ljudima. Tim pokazuje koliko je snazan tako sto ga pobedjuju u rekordnom roku. Ipak, RatniSoko pokazuje znake posebne zastite, koju sam nikako nije mogao da obezbedi, sto pomalo baca senku na trijumf X-Ljudi i najavljuje novog negativca. Sledeca, 111. epizodu gledamo iz perspective Zveri. On dolazi do X-Zdanja da potrazi pomoc od bivsih clanova tima (traga za Havokom i Polaris). Svejedno, on ne nalazi drugove u kuci i uz pomoc Serebra ih locira u cirkusu. Kada konacno stize do cirkusa, nalazi X-Ljude kao glavnu atrakciju. Njegovi prijatelji se ponasaju cudno. Ispostavlja se da je za sve kriv Mesmero. Na kraju broja se pojavljuje sjajno napisani Magneto, koji se resava Mesmera. Kociju u kojoj je bio uzdize sa X-Ljudima iznad zemlje, da bi ih konacno doveo u svoje skloniste ispod zemlje. Magneto se bori protiv celog tima i ponovo uspeva da ih savlada (koristi njihovu neuvezbanost i individualnost). Magneto odlazi da preti svetu, a X-Ljudi ostaju zavezani za stolice, prikovani za uredjaje koji nuliraju njihove moci. Tako zarobljeni, spadaju na nivo male dece. Nisu bili u stanju da govore, mada su jos uvek bili svesni sta im se desava. Magneto je cak napravio robota koji ih je hranio. X-Ljudi se uz pomoc Oluje oslobadjaju. Tim ceka Magneta i stupa u direktnu borbu sa njim. Ovaj put X-Ljudi se zaista bore kao pravi tim i uspevaju da pobede Magneta. Dolazi do erupcije – Magneto koristi trenutak i bezi. Feniks sa zveri ostaje u pecini, a ostatak tima krece u drugom pravcu. Feniks i Zver izlaze na povrsinu gde u sneznoj oluji gotovo umiru (sjajna zadnja strana). Ostatak tima, ubedjen da su Zver i Feniks mrtvi, nalazi put do Divlje Zemlje. Prvi put se pojavljuje tema koja ce se kasnije cesto pojavljivati u X-Ljudima. Jedan deo tima smatra da je drugi deo poginuo. Bern briljira u borbama izmedju Logana i dinosaurusa. X-Ljudi se snalaze i nalaze jedno pleme dobrocudnih divljaka. Skot Samers neobrijan gleda u svoj odraz, misleci o Dzin i primecuje kako mnogo lici na jednog od clanova StarJammers-a, Korsjera. Takodje se priseca kako je Korsjer pricao americkim akcentom i kako ga je zvao "Skot", iako mu se Kiklop nije predstavio. Skot sumnja da mu je Korsejr otac. Vidimo i Logana koji pati zbog smrti Dzin, koja je po njegovim recima jedina osoba koju je stvarno voleo. Kolos je u nesto boljem raspolozenju i izlazi sa devojkama iz sela. Jedna od njih je kasnije ostala trudna sa njim, ali je to jos uvek nebitno. Konacno, pojavljuje se Sauron. On je preziveo pad od ranije i ostao je da zivi u Divljoj Zemlji. Posto se nahranio Olujinom energijom, pretvorio se u pterodaktila. Logan pada u jedan od njegovih ludackih besova i nasrce na Saurona. Posle krace borbe, monstrum se vraca u ljudsko stanje. Ka Zar se pojavljuje i Sauron prica svoju pricu. Naime, preziveo je tako sto je pao na jednu liticu. Ziveo je u Divljoj Zemlji i prisustvovao ritualu pretvaranja momka u boga divljaka, sa naravno zlim namerama da pokori Divlju Zemlju. Logan je pokazao da ume da komunicira sa zivotinjama (smirio je Ka Zarevog sabljastog tigra Zabua). Oluja je priznala da je pocela da ga postuje. Na kraju episode, Oluja ne uspeva da spasi Garoka, ludog boga. X-Ljudi se oprastaju sa Ka Zarom, prave splav i dolaze na brod za Japan. Sledeca epizoda, moja omiljena, 117. govori kako se Dzin oprasta sa profesorom X-om, koji ubedjen da su njegovi ucenici poginuli, napusta zemlju da bi se pridruzio imperatorki Lilandri. Dzin pocinje da zivi u stanu sa Misti Najt. Konacno, X se seca njegove avanture iz mladih dana. Dok je studirao genetiku, zaljubio se u doktorku Mojru. Kasnije je otisao u Koreju. Posle rata, dok je jos bio u bolnici, prima Mojrino pismo u kome ona govori da raskida veridbu. Razocaran, putuje u Kairo. Tamo ga dzepari mlada Oluja. Iz njenih misli saznaje da je devojcica mutant. Tada primecuje prisustvo drugog mutanta. Ulazi u krcmu. Debeli covek mu prilazi i seda preko puta njega. Ime mu je Abdul Faruk. Mutant je telepata, zao mutant i predsednik esnafa lopova. Bez i jedne reci, oni odlaze na Astralnu ravan gde se obracunavaju telepatski. Abdul je pokazivao svu svoju moc dok je Profesor u svojoj Astralnoj formi slusao. Na vrhuncu obracuna, Abudl je stvarao oko sebe svet, trosio svoju moc, trudio se da uplasi X-a i da stvori sto bolje oruzje. Upozorio je X-a da ce, ako umre na Astralnoj ravni, smrt biti trenutna, ali ce je um prezivljavati iznova i iznova u nedogled nikako ne uspevajuci da konacno umre dok ce telo lezati nepomicno. X je mudro cekao, iako preplasen i udario prvi. Svu svoju snagu je skoncentrisao u tom udaru i Abdul, oslabljen posle silnog stvaranja na Astralnoj ravni pada. Profesor X se vraca u fizicku ravan (gde je proslo svega par sekundi). Covek preko puta njega pada i dozivljava sudbinu kakvu je namenio X-u. To je bio prvi zli mutant koga je X upoznao. U sledecoj epizodi, X-Ljudi (u sadasnjosti) dolaze do Japana. Primecuju opstu paniku svuda okolo. Logan im govori da je u pitanju nadolazeci zemljotres i da su skoro svi zitelji Japana evakuisani. Kada ga Kiklop pita odakle mu ta informacija, Logan odgovara da je to procitao u novinama. Kiklop ga pita da li zna da cita japanski na sta Logan odgovara potvrdno. Kada ga Kiklop ponovo upita zasto im to nije rekao ranije, Logan odgovara da ga nikad nisu pitali. Inace, Klermontov Japan je Japan u kome je stanovnistvo vec naviklo na razne svemirske pretnje i gigantska cudovista, tako da se na najmanji znak opasnosti, grad evakuise. X-Ljudi traze pomoc od SunFire-a. Ispostavlja se da je u pitanju velika kriza. U njegovoj kuci nalaze Misti Najt i njenu drugaricu Kolin Ving (obe iz stripa "Celicna Pesnica i Mocni Covek"). Da bi izbegao dosadne price, Logan napusta glavnu sobu i seta kroz Sirovu (Siro Josida, SunFire) kucu. U basti nalazi Mariko. Zaljubljuje se na prvi pogled. Krenuo je da joj kaze da se zove "Lo..." kada su se pojavili ljudi u oklopima Mandroida, prekinuli lep trenutak i otvorili vatru na Sirovu kucu. Konacno se pojavljuje prava pretnja, covek po imenu Mojsije Magnum. Posle dugog obracuna, X-Ljudi pobedjuju ludaka (zeleo je da potopi Tokio). Bensi mu je zadao zavrsni udarac, sto ga je kostalo glasnih zica. X-Ljudi zajedno provode Bozic. Srecu kvari Bensijeva nesreca. Dzin Grej se prikljucuje Mojri, Havoku, Mnogobrojnom Coveku (ima sposobnost da stvori svog dvojnika) i Polaris u Skotskoj. Za to vreme, covek kome su X-Ljudi ukrali brodic pre vise od 10 brojeva (da bi stigli do ostrva Mojre) dolazi do Mojrine laboratorije, prolazi pored celije sa Mutant X-om koji ga napada. Za to vreme, X-Ljudi napustaju Japan, Logan se konacno predstavlja (i na kratko oprasta od Mariko). Da bi dosli do Amerike, moraju da presedaju u Kanadi. Tamo ih napada Alfa Flajt, predvodjen Oruzjem Alfa (napao Logana u 109. broju). Ovaj put, tim je kompletan i sastoji se od: Zan Pol Bjubira, olimpijskog sampiona u skijanju – mutanta po imenu SevernaZvezda; Doktor Majkla Dvamladacoveka, indijanca lekara (Saman); vojnika Ane MekKenzi (Snezna Ptica); Doktora Voltera Langkovskija, profesora bio fizike (Seskvoc) i Zan Mari Bjubira (Aurora). SevernaZvezda i Aurora su mutanti sa mocima superbrzine i izdrzljivosti (nose crne kostime sa belim "zvezdama"), Samana je deda upoznao sa indijanskom magijom (nosi zeleni kostim sa zutom "zvezdom" i trakom oko glave, Seskvoc je doktor koji se slicno Zveri pretvorio u ogromno dlakavo cudoviste (mnogo je jaci i veci od Henka Mek Koja, ima narandzasto krzno, uzeo je ime po Seskvocu, legendarnoj kanadskoj zveri iz indijanskih legendi – slican Jetiju – koji je opet dobio Kanadskoj reci Seskvoc, pored koje je "vidjen"), Snezna Ptica se pretvara u zivotinje, a Oruzje Alfa (sada Vindikejtor) ima ranije opisane moci i beli kostim sa crvenim sarama u obliku Kanadske zastave. Oni su naravno dosli da bi odveli Logana da radi za kanadsku vladu, sto on na kraju prihvati da bi se vrlo brzo vratio X-Ljudima (do kraja broja). Ostatak Klermontove i Bernove ere opisacu u sledecem pismu, da bih izbegao zestoke kritike ostalih clanova liste. U brojevima koji nadolaze je i cuvena saga o Crnom Feniksu, kao i "Days of the future past". W@XM@N -BONE - crtic -Filmski Goblin -TOP 10. ANOTHER UNIVERS
Tally, glavni urednik STRIPORAME, jedinog hrvatskog strip magazina koji se prodaje na kioscima, nam je poslao poziv za dva strip konkursa: NATJECAJ 1. * * * NATJECAJ 2. From: Vanja Miskovic **** --------------------------------- From: GENOFILOS - RODJA **** -Largo Winch - zvanicni sajt stripa koji izlazi u Stripoteci -Heroines BD - sajt posvecen strip heroinama od 21. do 27. oktobra 21. oktobra 1878. Rodjen je Gus Mageru u Newarku, New Jersey. Jedan od veterana stripa, radio je na Hawkshaw the Detective, The Monk Family. 22. oktobra 1954. Umro je George Mcmanus u Santa monici, California. Radio je na Bringing up Father (Porodica Tarana), The Newlyweds, Nibsy the Newsboy, Panhandle Pete, Rosie's Beau. 22. oktobra 1963. Umro je C.D.Russell u Bronxu, New York. Radio je na Pete the Tramp. 23. oktobra 1920. Rodjen je Bob Montana u Stcktonu, Kalifornija. Radio je Archie. Izvori: HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Dragincica i Zdravka Zupana, i monografija "Maurovic" Veljka Krulcica, "Pegaz" Zike Bogdanovica. Ako znate nekog ko bi bio raspolozen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, posaljite mi njegovu email adresu ili mu predlozite da nam se on sam javi i tako upise na mailing listu. Zlatko Milenkovic e-mail: zmcomics@neobee.netweb: http://members.tripod.com/~ZM97 web: http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics |