S A D R Z A J 1. OTVORENA OSECAJNOST - STRIP VECE
(Sasa Rakezic) Nesto izmedju,... zutog i belog Onomad sam pisao o mirisu papira i digitalnim stripovima. Sada cu malo o boji hartije. Osim sto sam pobornik toga da je najvaznije da stripovi redovno izlaze makar i na roto hartiji, kako bi bili jeftiniji i sto vecem broju citalaca dostupniji, neke stripove ne mogu citati na sjajnoj hartiji. Da li vam je Torpedo lepsi u albumima ili na zuckastoj roto hartiji? Mene je svojevremeno, sjajno opremljeni, album Torpeda u Safirovoj ediciji neprijatno sokirao. U to vreme mi je, omiljeni strip, odjednom izgledao sasvim drugacije, bezlican, bez smeka zbog kog sam ga zavoleo. Da li svi stripovi mogu da egzistiraju na beloj hartiji? Imitacija nekih pozutelih stranica bi bila previse kicasta. A opet tridesete mi deluju uverljivije na roto hartiji. Da li po svaku cenu treba da insistiramo na ekskluzivnim skupim izdanjima? Da li, barem na nasim prostorima, treba da se rade jeftinija izdanja? Da li je doslo vreme da se stripovi potpuno povuku iz kioska u knjizare? Da li u stripu ima jos uvek dovoljno energije da egzistira u kioscima? Ko je kriv za povlacenje u knjizare? Citaoci? Izdavaci? Mi, veliki, ponosni umetnici osetljivi na losu hartiju? Moze kvalitetna stampa da bude i na roto hartiji. Za luksuzna izdanja su potrebni i veliki tirazi kako bi ih isplatili, jer, ruku na srce, od stripa treba da se zivi! Da li smo mi sebicni kada razmisljamo samo o tome kako MI treba da zivimo od stripa? Da li zaboravljamo da od stripa (budimo sujetni i recimo od NAS:) zive i drugi ljudi? Stampari, prodavci, proizvodjaci hartije, distributeri, urednici, menadzeri, racunovodje,... A mi se zadovoljavamo cinjenicom da se od par stotina prodatih albuma moze pristojno zaraditi (ako imamo da ulozimo u stampanje). Zasto nas cudi to sto nas niko ne pomaze kada se postavljamo kao da nam niko drugi nije potreban? Da li sam preterao u kritici nas samih? Da li je bolje stampati neki strip u 500 primeraka i godinama ga prodavati u knjizari, ili istu kolicinu novaca uloziti u 2-3000 odstampanih na roto hartiji i za par meseci ih prodati preko kioska? Da, distributeri kasne sa isplatama (mada ima sada i pristojnih distributera) ali ni prodavanje nasitno nije neki car!!! Da li bi se stripovi vise prodavali kada bi u izlogu kioska bilo vise razlicitih strip izdanja? Makar i ta izdanja izlazila dvomesecno, tromesecno, polugodisnje,...? Mini svescice od 24 strane mi deluju kao sretno resenje, 3-4 godisnje, pet-sest razlicitih samostalnih izdanja i eto lepote. Kiosci blistaju od sarenih naslovnica. Odoh ja na drugu pricu, a boja hartije kao da vise nije primarna?!? S postovanjem,Zlatko Milenkovic
U nedelju 1. oktobra, u 20 h, u okviru festivala multimedijalnih projekata nazvanog Otvorena osecajnost, u prostoru eks-bioskopa Apolo u Pancevu, bice priredjeno vece posveceno stripu. Citavo desavanje je zamisljeno kao niz razgovora, uz ucesce gostiju iz inostranstva - medju kojima su Dario Morgante i Alessandro Onori (urednici strip casopisa Kerosene iz Rima), koji ce prirediti slajd projekciju i izlozbu posvecenu produkciji alternativnog stripa u Italiji. Kerosene je jedan od citavog niza nezavisnih izdanja koja su znacajno osvezila italijansku strip scenu tokom poslednjih godina. Dragan Apostolovic, izdavac i urednik novopokrenutog atinskog casopisa YUS, bi trebalo da predstavi prvi broj magazina koji ima za cilj da grcko citalastvo upozna sa radovima savremenih srpskih strip autora. U prvom broju ovog lista objavljeni su prevodi radova Wostoka, Janjetova, Mihajlovica, Oljace, Dokicke i Zografa, kao i tekst o srpskoj strip sceni, ciji je autor Zlatko Milenkovic. Na kraju, pancevackoj publici ce biti predstavljen Okean iznenadjenja, prvi strip album na srpskom jeziku njihovog sugradjanina, Aleksandra Zografa. Citavo vece ce biti prosarano nastupom lokalne underground legende, grupe NUP, koji promovisu svoj novi CD, nazvan Oslobadjanje zivotne energije, retrospektivni album sa snimcima nastalim izmedju 1985 i 1999 godine. Clanovi benda su autori i nekoliko strip fanzina, a dizajn omota njihovog novog CD-a je kreirao americki strip autor Pat Moriarity, poznat (izmedju ostalog) po svom serijalu Big Mouth u izdanju Fantagraphics Books. Na kraju treba napomenuti da ce biti postavljen i stand gde ce biti moguce kupiti neka od predstavljenih izdanja, kao i da je za goste iz Beograda obezbedjen besplatni autobus koji krece nakon zavrsetka citavog desavanja. Apolo se nalazi u ulici Maksima Gorkog 6, blizu Nove Robne Kuce, i takodje je poznat pod imenom "Zvezda".
-Konan #3 -Bernard Prins #1 -Komanca #3
"Sendmen", gospodar sna ISTORIJA JAVE I GEOGRAFIJA SNA Sendmen ponovo jase prostranstvima snova! Kada je krajem 1998. godine, uz mnogo pompe, kako i prilici, "Di-si komiks" proslavio desetu godisnjicu pokretanja serije "Sendmen" Nila Gejmena, ljubitelji su ocekivali i neku novu pricu. Tada je svih 10 knjiga o Lordu Morfeusu, gospodaru sna, to jest Sendmenu, dobilo nove, zacudo losije, naslovne strane, napravljena je nova figurica naslovnog lika, i tako dalje, ali novih prica nije bilo. Krajem prosle godine, medjutim, "Di-si" objavljuje knjigu "Lovci na snove" (136 strana), klasicnu pricu o Sendmenu u malo neobicnom izdanju. Nije rijec, naime, o stripu nego o ilustrovanoj prici koju je, naravno, napisao Gejmen a ilustrovao Japanac Jositaka Amano. Mjesec dana kasnije, u novembru, "Di-si komiks" objavljuje knjigu "Sendmenov prijatelj" (274 strane) Hjua Bendera, zbirku razgovora sa Gejmenom i ostalim autorima stripa, te komentarima svih prica o Sendmenu, brojnim neobjavljenom ilustracijama i detaljnim sadrzajima svih prica. Obje knjige za medij su neobicne, ali za Sendmena bogami i nisu! Jer, on je oduvijek bio nesto posebno. Nastao u glavi Nila Gejmena na prijedlog urednice Karen Berger, "Sendmen" je isprva bio zamisljen kao serija koja ce da se dopadne kritici i da izazove skromnu paznju publike, i koja ce da traje godinu-dvije. Isprva je tako i bilo, ali vec poslije desetak epizoda strip stice popularnost, privlaci ne samo paznju redovne nego i nestandardne publike, te traje, u velikoj popularnosti i uz mnostvo nagrada, punih 75 mjeseci, odnosno svesaka (uglavnom po 24 strane). Nekoliko je stvari po kojima se "Sendmen" razlikuje od ostalih slicnih projekata. Formalno, nikada prije nije se desilo da tako obimnu seriju autorski kontrolise samo jedan scenarista. Zatim, nikada se nije desilo da se tako uspjesna serija - u "Di-siju" su prodavaniji bili samo "Betman" i "Supermen" - prekine. Obje stvari tek ce da pokazu svoj puni uticaj na industriju, a jedna se pokazala vec 1993. godine, u sestoj "Sendmenovoj" sezoni: zbog uspjeha ove serije, "Di-si komiks" pokrece biblioteku stripova za odrasle pod nazivom "Vrtoglavica", u kojoj se danas objavljuje jako mnogo dobrih stvari. Za odrasle, naravno, koji u doba kompjuterskih igara i interneta i jesu pravi citaci stripova, medija njihove mladosti. Zasto je "Sendmen" toliko bitan za savremeni strip? Nil Gejmen je, najprije, izvanredan pisac prica, u rangu Alana Mura, Frenka Milera ili Gilberta Ernandeza. Svi oni su u doba "hipi revolucije" imali po desetak godina, odrasli su na popularnoj kulturi i ona im je etalon vrijednosti. Ona je, pop kultura, njihova stvarnost, zapravo. Gejmen je, ipak, od pomenutog drustva najvise erudita, i njegova razmisljanja pokrivaju spektar od okultnog do klasicne engleske knjizevnosti. I mnogo je kontemplativniji od njih: Gilbertova "Srcolomna supa" je u odnosu na "Sendmena" akcioni strip! U "Sendmenu" tako i Raj i Pakao imaju adrese, Beskrajni i bogovi su junaci bas kao i Viljem Sekspir i Vesli Dods (odnosno Sendmen iz stare "Di-sijeve" serije), a razlika izmedju sna i jave jedva da ima. I da, Gejmen i te kako razumije nacin na koji funkcionisu mitovi. Jadni i siroti ljudi su se, pomislite, sasvim izgubili u takvom drustvu. Medjutim, nisu. Poput Dzejmsa Kamerona, i Nil Gejmen se ne boji da razumije i voli ljude. Filantrpija ne podrazumjeva patetiku, jasno. Najbolje se to vidi u odnosu troje najstarijih Beskrajnih - Sudbine, Smrti i Sna, odnosno Sendmena - prema svojim obavezama i u razvoju nekih kljucnih likova (Rouz Voker, Barbi, Lita Hol, Lusijen, Nuala, gavran Metju). Ljudi smo, ali nismo posljednje gnjide. Eto, o tome nam, ispod sve sofisticiraosti i pripovjedackog majstorstva, prica Nil Gejmen, i to je ono sto prokleto dobro razumijemo. S obzirom da je serija o Sendmenu skupljena u 10 knjiga (malo manje od 2.000 tabli), da treba imati dvije pomenute knjige i jos jednu, "Korice od prasine", u kojoj su skupljene naslovne strane svih svesaka u seriji, te dvije knjige o Sendmenovoj starijoj sestri Smrti ("Visoka cijena zivljenja" i "Vrijeme tvog zivota"), ne vjerujemo da ce sve to ikada da bude objavljeno na nasem jeziku. Ipak, ko hoce, lako moze da ih nabavi preko interneta ili u komsiluku. Ukratko: ni san a ni svijet nisu vise tako daleki. Objavljeno u banjaluckom nedjeljniku
-Bitno i nebitno- Ovaj nastavak Qk-e trebalo je da izgleda drugojacije, posto je tema koju cu da obradim u nadolazecim redovima prvobitno planirana kao e-pismo coveku koji se nedavno oglasio u SVestima, najavljujuci svoj obiman scenaristicki projekat o PANISERU za, razume se, Marvel. Umesto da se postavljam kao sveznalica koja deli savete levo-desno i ponaosob pametuje ambicioznim poletarcima (i onim drugima), ponudicu svim citaocima na uvid parce svojih iskustava nastalih na osnovu posmatranja, slusanja, citanja i prisustvovanja situacijama koje rezultiraju [ne]uspehom odredjene stripovske namere. Mislim da je nas mladi poletni scenarista mudro postupio pozvavsi u pomoc prijatelje koji dobro govore engleski jezik. U ovom kontekstu je mnogo vaznije da on i ti prijatelji bolje PISU i CITAJU na tom jeziku jer poznati su mi primeri osoba koje perfektno vladaju govornim engleskim, a i te kako im skripi pisanje. Medju te i takve spada cak zabrinjavajuci broj rodjenih Engleza! Citanje, na primer, originalnih americkih stripova i studiranje nacina izrazavanja pojedinih scenarista pomaze u sticanju vizije kako odredjeni serijal sa etabliranim likovima valja tretirati i ne odskakati od zadate celine. Ako izdavac zeli revolucionarne promene, urednicima ce da bude nalozeno da nadju neko poznato i cenjeno ime koje ce da unese svezi dah novine - skorasnji primer pozivanja briljantnog filmskog reditelja i scenariste (podrazumeva se, i strip-manijaka) Kevina Smita (Smith) koji je revidirao postulate na kojima pociva DERDEVIL je najsveziji, a da ne govorimo o udelu Frenka Milera, Marka Uejda, Krisa Klermonta, Alena Mora, Nil Gejmena i dr. koji su odredjene strip-likove i serijale doterali - sto prema svom, sto urednicko-izdavackom nahodjenju. Normalno, stripovi ne bi trebalo da budu jedini izbor lektire - beletristika, scenaristicka literatura, odredjeni novinsko-magazinski clanci i sta sve ne jos povrh toga MORAJU da postanu svakodnevna potreba osobe namerne da se posveti spisateljskom zanatu. Stoga, ne ogranicavajmo se iskljucivo odabranom oblascu, budimo svesni da nam um i kreativnost najbolje rade kada su poput padobrana - znaci, otvoreni. I pisimo redovno, imali ili nemali inspiraciju. Opravdanja za zastoje nema ako smo ozbiljni kreatori. Takodje smatram da je mudar potez ponuditi odredjenom izdavacu projekat baziran na egzistirajucem liku umesto neke svoje licne 'revolucionarne' vizije. Izdavaci poput Marvela (www.marvel.com), DC-a (www.dccomics.com), Dark Horse-a (www.darkhorse.com) i sl. objasnjavaju na svojim websajtovima, izmedju ostalog, i kako nuditi scenaristicke, crtacko-tuserske, koloristicke ili slovoupisivacke usluge. Manje-vise princip je svuda isti i tu nema odstupanja. Valja nam IZBEGAVATI po svaku cenu savet da ponude saljemo 'uredniku za ponude' (submissions editor) posto ta osoba sluzi samo i jedino da OBESHRABRI i skine izdavacu s' vrata 'dosadne' fanove koji umisljaju da mogu da budu kreativni. Umesto toga, upoznajmo najpre izdavacev asortiman, odaberimo sta nam odgovara kao 'scenaristicko odelo' (kao sto je nas mladi prijatelj odlucio da se okusa sa PANISEROM) i ponudimo UREDNIKU IZDANJA svoju viziju u vidu TRITMENTA. Ta vrsta sinopsisa ne sme biti duza od jedne kucane strane, na cijem vrhu nam valja u par recenica rezimirati nasu ideju koja MORA da 'zgrabi' urednika kao udica ribu (to se i zove 'hook' - huk, udica ili kuka) e da bi ga zainteresovala za datu ponudu. Imajmo u vidu zadnju stranu korica kakve beletristicke dzepne knjige na kojoj se u kratkim crtama potencijalnom citaocu nudi sadrzaj u par prosto-prosirenih recenica, bez sustastvenog otkrivanja sadrzaja - citalac, na kraju krajeva valja da bude ZAINTRIGIRAN i motivisan da KUPI to izdanje. Niposto ne saljimo kompletne dijalogizirane scenarije sa opravdanjem da nasa ideja ne moze ukratko da se isprica. Sve na svetu moze da se sazme u kratak rezime. Znaci, na jednoj kucanoj strani, sa nasim imenom, prezimenom, adresom, brojem telefona i e-mail adresom na poledjini lista (bas kao i za crtacke ponude, samo na poledjini FOTOKOPIJE tabli) ispod naslova u jednom pasusu rezimirajmo nasu ponudu-ideju; nakon duplog proreda otkucajmo tritment u kome ce biti sve sta treba - sredina i krajevi, karakteri i prica koja MORA da sadrzi razresenje bez nekih revolucionarnih zaokreta koji bi pokvarili egzistirajuci kontinuitet. Savet urednika uglavnom planira mesecima unapred sta se zeli, scenarista - kao i crtac - je pruzalac usluga. Crtacu je lakse da se 'proda' - na sest tabli ponude urednik moze da vidi sta covek zna i ume, kako vlada pripovedanjem, glatkim vodjenjem citaocevog oka kroz radnju i kako tretira karaktere u prostoru. Scenaristi je teze zato sto svi urednici uglavnom kukaju kako 'nemaju dovoljno vremena' i sta sve ne... Licno sam se uverio u par navrata kako urednici nakon razgovora sa nadobudnim scenaristima i preuzimanja njihovih otkucanih ponuda, iste diskretno bacaju u kantu za djubre (znam, ja sam bio jedan od zlehudih nuditelja!). Ovom nije cilj da obeshrabruje i baca u ocaj pisce - znajmo sta nam MOZDA predstoji i budimo kamenog srca. Izdavaci kazu da ih ne interesuju novine, samo obrada vec postojeceg. Stoga ne lupajmo glavu oko toga zasto mora da bude tako - ako zelimo da ispricamo, na primer, pricu o PANISERU koju smo iznedrili i koja nam tako puno znaci, hrabro je ponudimo otkucanu BEZ GRESKE i na pravilnom engleskom, kako nas ne bi odbili zbog nedostatka elementarne pismenosti ili brzopletosti nad tastaturom. Njih se ne tice ako smo stranci - ni Francuzi ne bi bili voljni da prastaju nedovoljno umesno baratanje njihovim jezikom. Budimo svesni da nam NECE odgovoriti ako im faksujemo ili saljemo elektronskom postom ponude, niti ako ne posaljemo povratnu postarinu u tzv. "internacionalnim kuponima za odgovor" - ako slanje koverta za Nju Jork Marvelu kosta, recimo, pet dinara, toliko treba da platimo i za kupone koje cemo da ubacimo SA PRAZNIM KOVERTOM ADRESIRANIM NA NASE IME I ADRESU u nezalepljeni koverat sa tritmentom i propratnim KRATKIM pismom uredniku. Tek tada zalepimo koverat i marke na njega i predajmo sluzbeniku poste. Ni tada nema garancije ni da ce nam odgovoriti, niti da ce nas projekat biti prihvacen. Skoro svi citaoci stripova su ambiciozni potencijalni scenaristi ili crtaci - znaci, NA HILJADE PONUDA svake nedelje stize izdavacima i velika je verovatnoca da ishod nece biti uspesan. Stoga ostanimo kamenog srca i nepokolebljivi, i uz neuspeh ima nade da se nesto napravi. Crtac Dzim (Jim) Starlin je u ulozi scenariste sa crtacem Berni Rajtsonom (Bernie Wrightson) i pored ogromnog renomea obojice u industriji stripa doziveo da im zajednicki napisan I NACRTAN projekat o BETMENU za DC bude odbijen... Bez gubljenja vremena su seli i preradili nacrtane table, doterali vec upisan tekst i - Marvel je dobio graficki roman/album o - Paniseru! Ili je bilo obrnuto, ne secam se vise... Ima puno primera kako su scenaristi odbijene predloge preradjivali i potom iznova nudili ili istom izdavacu ili konkurenciji, sa manje ili vise uspeha. Nas mladi prijatelj scenarista neka bude spreman da, ukoliko stvarno veruje u svoju pricu, isti predlozak preradi tako sto bi Paniser postao neko drugi, treci... a prica nesto cetvrto. Posao nije neizvodljiv. Mozda - kazem, MOZDA bi se desilo da Marvel izgubi interesantan projekat - ali zato bi neko sasvim drugi dobio nesto sto bi moglo da postane strip-scenario i serijal ili album sa boljim rezultatom nego sto bi bila prica o Kaznitelju koji, budimo realni, ima samo dva vida stanja karaktera: usr*n i JAKO usr*n. U svojim nastupima znajmo sta i kako hocemo i kako da razdvojimo bitno od nebitnog. Tome moze da nas nauci i istinita prica iz nedavne africke proslosti, kada je zloglasni diktator iz Ugande, vazda krvozedan i ekscentrican Idi Amin-Dada, odlucio da ubije iz njemu znanih razloga posetioce iz bratske nesvrstane [ko nas moze, ko nas smije, rastavit' od] Zambije, ali na njemu svojstven i diskretan nacin - po njihovom odlasku sa savetovanja u Ugandi, bombom u avionu koja se aktivira padom vazdusnog pritiska dizanjem letilice u visinu. Elem - dodjose nesretnici po pozivu Velikom Ocu Nacije, Pobediocu Nad Britanskom Imperijom i td. (ima jos titula koje je i nama nekad bliski nesvrstani vodja sebi nametnuo), medjutim iskrsli su neocekivani problemi koji su neplanirano produzili boravak delegacije u Ugandi za dva dana jer nikako da budu primljeni u audijenciju. Razlog odlaganju je bio zbilja trivijalan - naime, jedini covek u Ugandi koji je znao i umeo da napravi doticnu bombu bio je zauzet precim poslom - vanrednom opravkom diktatorove omiljene harmonike. Tek kada je posao na tiraninovom milom i dragom instrumentu bio gotov, mogao je da se odrzi sastanak na kojem je krvolok, izmedju ostalog, demonstrirao svoje umece u rastezanju i zabavljanju gostiju prebiranjem po dirkama 'creva'. I kada su se napokon prijateljski rastali (kako i prilici, je li), nesretni posetioci su se ukrcali u letilicu u koju je vec ranije ubacena u prtljazni prostor barometarna bomba, koja je je po planu i eksplodirala na odredjenoj visini, poslavsi ih na veciti nebeski nesvrstani samit. Ako postoji ikakvo naravoucenije iz ove nemile skaske, onda je to spoznaja da ka zadatom cilju treba ici direktno, bez usporavanja nebitnim detaljima koji samo odugovlace postizanje rezultata. Idi Amin-Dada je nakon pomenute epizode - takodje ziva istina - stigao da se u svom privatnom bazenu nadpevava sa Milutinom Popovicem-Zaharom, koji je pre otkrivanja Lepe Brene radio kao ekonomista u ugandskom predstavnistvu jedne od nasih firmi koje su izgradjivale infra-strukture nasim bratskim nerazvijenim zemljama. Dada je ubrzo oboren i nestao sa politicke scene, navodno svirajuci harmoniku pukovniku Gadafiju u Libiji koji ga je primio kao politickog azilanta. Zahar se vratio u nasu zemlju i preorijentisao se na komponovanje folk-muzike, a nasa zemlja je potom prestala da bude ono sto je bila i tu je prici za sada kraj...
CONFESSIONS OF A LETTERHACK U domacim su me stripovskim krugovima najprije zapamtili po pismima. Prije petnaestak godina, naime, informacije i stripovske trivije nagomilane u mojoj glavi dosegle su kriticnu masu pa se neki zupcanik okrenuo navevsi me da povjerujem kako vidim sto drugi ne vide te kako mi je pravo i duznost svima to obznaniti. Primio sam se, dakle, Biserice i otipkao niz gustih te mahom pljuvackih poslanica upucenih na razne adrese: Stripoteki, Spunku, YU stripu, Oscaru... koje su potom skoro sve bile objavljene. Mojoj se napuhanoj tinejdzerskoj glavi to cinilo prirodnim i pravednim - ta tko ne bi objavio ono sto ja napisem? - a kako sam tada zapravo zvucao mozda najbolje govori komentar Slobodana Ivkova koji se prilikom naseg prvog susreta u Vinkovcima iznenadio jer je po pismima mislio da je taj Macan "neki starcic ljut na cio svijet". Zasto su, onda, urednici objavili moja "ljuta" i "staracka" pisma? Zato, cini mi se, sto nisu imali puno izbora. Pisma u casopisu cine ga zivim, ohrabruju (imaginarnu?) komunu njegovih citatelja, prividni klub brace po stripu. A pisama, kao sto sam shvatio uredjujuci Patkovu postu nekoliko godina kasnije, stize malo, a jos manje ih je pismenih ili makar koherentnih. Kod takvog izbora, cak je i pljuvacko, napuhano pismo jednostrukog proreda - dobrodoslo. Ne pisem ovo da bih se hvalio ili ispricavao. Pisem ovo jer mi je nekoliko ljudi koje sam u zadnje vrijeme pitao bi li napisali koji tekst za Strip Vesti odgovorilo kako nisu dovoljno strucni ni objektivni pa bih im htio objasniti da su i strucnost i objektivnost iluzije. Svi strucnjaci za strip su samozvanci, svaka prividna objektivnost samo je lijepo upakiran stav. Imate li stav i malo drskosti, te znate li svoje misljenje (ubacit cu ovdje korolar Harlana Ellisona: svoje obavijesteno misljenje) pismeno i koherentno izraziti, svaki ce ga urednik rado primiti, pomno procitati, vjerojatno objaviti, a mozda vam i ponuditi kolumnu. Jedino cega se mozete bojati jest da ce vam ljudi zapamtiti ime, da cete u nasim malim krugovima - jer za to tako malo treba - prestati biti anonimni. A na svoje ime u tisku covjek se navuce kao na bilo kakvu drugu drogu. Eto: petnaest godina i jos ne znam stati!
Caos:) Posto sam danas primio strip vesti, primetio sam da i dalje ne pisete nista o Chris Claremont-u. Chris Claremont je 17 godina pisao Marvelove X-ljude i ucinio ih je popularnim. Od drugorazrednog stripa je napravio strip koji danas ima mnooogo spin offova. Posto ste vec pisali o njima, ja cu pokusati da opisem tehnicku stranu stripa. Prvih 11 brojeva radio je provereni tandem Sten Li i Dzek Kirbi. U stilu Fantasticne Cetvorke, multi-talentovani Sten Li i Dzek Kirbi izmisljaju nove super-timove. Tih desetak godina, Sten Li je bio vrlo produktivan i neki ga cak grubo zovu Volt Diznijem stripa. Pordedjenje je naravno, preterano. Sta je istinito je da je Sten Li stvorio Tora, Fantasticnu Cetvorku, Nik Fjurija, Halka, Celicnog Coveka, Coveka Pauka, Nebojsu i konacno Osvetnike i X-Ljude. Zadnja dva tima su nastala gotovo istog meseca po slicnom sablonu. Dzek Kirbi je ko-autor Kapetana Amerike (sa Dzo Simonom), ostale stripove je crtao, sa najvise uspeha Fantasticnu Cetvorku. Da se ne bi preterano udaljavao od teme, ono sto je bitno je da su X-Ljudi nastali kao pokusaj da se dostigne slava Fantasticne Cetvorke. Sten Li je tih godina bio fasciniran dostignucima nauke i tehnike. Takodje je zeleo da stvori superjunake oko kojih nije morao da objasnjava kako su dobili moci. Mutanti su delovali kao dovoljno dobar predlog i Li odlucuje da se prihvati njihove teme. Za razliku od ostalih superheroja, siroke narodne mase su ih mrzele i imali su problema sa kontrolom svojih moci. Prve epizode, ma koliko naivno delovale, su donele neke teme i likove koji su se odrzali do danasnjeg dana. Sam koncept skole je vrlo bitan, jer je to ono sto X-Ljude odvaja od Osvetnika. Dok su Osvetnici od pocetka bili zamisljeni vise kao klub prijatelja ujedinjenih oko mnogo gadnih napasti, X-Ljudi su se imali ucitelja, bili su adolescenti, sa manjim fizickim anomalijama i profesorom koji je igrao ocinsku ulogu. Prvi tim cine: Kiklop, LedeniCovek, Zver, Andjeo i Cudesna Devojka. Sten Li pravi gresku u prvoj epizodi i govori kako je Dzin Grej (CudesnaDevojka) znala profesora od ranije. To ce kasnije dovesti do price o njihovom upoznavanju. Svejedno, prva epizoda prikazuje Magneta, sledece nas upoznaju sa Vanisher-om, Blobom, Unusom, kao i sa Magnetovim Bratstvom Zlih Mutanata (koju su tada cinili Zabac, SkarletnaVestica, Quicksilver, Mastermind i naravno Magneto). Iako su sami negativci bili prilicno plitki i jednostvani, epizode nude i neke teme koje su se ocuvale do danasnjeg dana. Serebro - masina koja pomaze profesoru Xavieru da detektuje prisustvo novih mutanata (i da prati kretanja vec poznatih), kao i soba za trening, koju ce mnogo kasnije nazvati SobaOpasnosti. Dzek Kirbi se vrlo brzo povlaci sa glavne olovke (11 epizoda) i za nase citaoce moze biti interesantno sto 12. i 13. broj crta Alex Tot, koji ce kasnije raditi "Torpeda". Ipak, posto su X-Ljudi Marvelov strip, bilo je neminovno da ce sresti sa drugim Marvelovim likovima, tako oni srecu Osvetnike, CovekaPauka i Fantasticnu Cetvorku (u prvim epizodama samo Ljudsku Buktinju) i Namora. Ti susreti (narocito onaj sa Osvetnicima, koji je reprintovan u prvom godisnjaku X-Ljudi) su bili vrlo lose osmisljeni i radjeni su cisto iz komercijalnih razloga. Ipak, ista epizoda objasnjava citaocima zasto je Profesor X paralitik (bar malo:). Vec tada se javljaju prvi problemi. Strip nije dovoljno komercijalan, Profesor X. Sta je problem sa njim, neko se moze upitati. U principu, nista. On je sjajan lik, neka vrsta Isusa za mutante, najveci telepata svih vremena, dobar i drag celavi cicica, zgodan i harizmatican, na svoj nacin cak i romantican. Ipak, on je trenirao X-ljude i njegovo prisustvo je obavezivalo pisca (kasnije pisce) na odredjen tip prica. U njima su X-Ljudi uvek inferorni u odnosu na njega i u takvoj poziciji cak i suvise lice na djake. Tako originalna postava vrlo brzo dobija diplome i X odlazi, prepustajuci skolu Kiklopu, najvernijem clanu. Sam Kiklop je imao najizrazeniju moc (prokletstvo) da mu iz ociju sevaju smrtonosni zraci; kao mlad je izgubio oca i postao siroce. Njegov brat Alex je usvojen od strane jedne bogate porodice dok je on ostao u domu. Kada je konacno izasao iz doma, nalazi ga X i Kiklop (Skot Samerz) mu postaje vrlo privrzen. Profesora je postovao a principe X-Ljudi je slepo sledio, sto ga je ponekad cinilo "vecim katolikom od pape" - idealnim vodjom. Tu poziciju je vrlo dugo drzao. X se vraca, a u strip dolazi Juggernaut - Marko Kejn, X-ov polubrat ojacan moci rubina Sitoraka, pretvoren u nezaustavljivog oklopnika sa zeljom da ubije brata. X-Ljudi dobijaju nove neprijatelje Sentinele (Cuvari zvuci ruzno:). Sentineli su gigantski roboti programirani od Bolivara Traska da pobiju sve mutante (on je smatrao da su oni krivi za smrt njegove zene i cerke; cela prica je vrlo kompleksna). Bolivar Trask konacno uvidja gresku i zrtvuje se unistavajuci robote. Profesor X skolu drzi u tajnosti, uz pomoc izvesnih ljudi iz vlade (Fred Dankan, FBI), a sam se predstavlja kao strucnjak za genetiku. Magneto se vraca, ovaj put pokazujuci pun kapacitet svoje moci. X-Ljudi se bore protiv Lucifera, vanzemaljca koji je polomio kicmu Profesoru X-u (bacio je jedan ogroman kamen sa tavanice na X-a:)). Pojavljuje se Mimik, jedini clan X-Ljudi koji nije bio mutant. Mimik je Kal Rankin, momak koji ima sposobnost da poprimi moci bilo kog mutanta u radijusu od par milja. Naravno, kasnije je Marvel od rekao da je on ipak mutant... U pocetku je bio negativac, jedno kratko vreme postaje pozitivac, pa vodja X-Ljudi i konacno odlazi da bi se vratio mnogo kasnije kao negativac... Radnja ostaje slicna. Serebro bi detektovao mutanta, X-Ljudi bi se sjurili da ga pozovu da se pridruzi njima i pomognu mu da kontorlise svoje moci, a sve bi se zavrsilo neslavno. Tako je bilo sa Blobom i Namorom (jos jedan lik iz Marvelovog stripa, princ Atlantide, hibrid coveka i atlantidjana; njegovu mutantsku moc su predstavljala omanja krilca na njegovim stopalima koja mu omucavaju da leti). X-Ljudi cak pozivaju i CovekaPauka da im se pridruzi. Vise puta koriste pomoc i LjudskeBuktinje. Crtaci se menjaju, a Sten Li postaje urednik stripa. Roj Tomas, koga nasa citalacka publika mozda poznaje kao pisca Konana, dolazi na celo stripa. Njegove prve epizode su bile slabasne i lose. Njegovi negativci - jos gori. Lokust, koji je kontrolisao ogromne skakavce, Vorlok (bez ikakve veze sa Adamom Vestcom i Vorlokom iz Novih Mutanata) ili carobnjak Merlin ili Maha Jogi, El Tigre i drugi, nikada vise korisceni negativci. U jednoj epizodi se pojavljuje gostujuci Doktor Strejndz koji pomaze X-Ljudima da obuzdaju Juggernauta. Roj Tomas salje Dzin Grej na koledz. Ona je imala kineticke moci, koje je vrlo retko koristila. Napusta tim, ali se cesto vraca i na kraju za stalno ostaje sa X-Ljudima. Slicno Nebojsi i njegovoj sekretarici Karen Pejdz, njih dvoje su bili do usiju zaljubljeni jedno u drugo ali nisu to smeli da priznaju jedno drugom. Ta tema je provejavala kroz rane stripove. I Andjeo je bio zaljubljen u Dzin Grej, mada nikada nije receno koliko, posto je Voren Vortingtom III bio plejboj i kao da je uzivao da udara kontru Kiklopu. Zver i LedeniCovek su izlazili na duple sastanke sa dve devojke po bitnickim knjizevnim vecerima. Kiklopu jednoj epizodi cijaljujuci u El Tigra, greskom pogadja Andjela, sto je ovaj shvatio kao Kiklopovu ljubomoru. Ta tema je brzo zaboravljena. Konacno, oko 30. broja stripa, Kiklop i Dzin Grej izlaze na prvi sastanak i ljube se. X-Ljudi konacno menjaju kostime. U prvih tridesetak brojeva nosili su svi iste kostime (osim LedenogCoveka, koji nije imao kostim, vec cizmice - srecom brzo izbacene iz stripa; led mu je prekrivao telo stvarajuci savrsen kostim) crno zute koji, ako se vec vuce paralela sa skolom mogu predstavljati skolske uniforme. Novi kostimi su bili interesantni. Zver je dobio plavo creveni, Kiklop plavi, CudesnaDevojka zelenu haljinu, Andjeo belo plavi. U brojevima koji dolaze umire Profesor X, odnoseci sa sobom PodCoveka Groteska. U broju ranije se pojavljuje tracak teme koja ce kasnije biti u nedogled ponavljana. Profesor X se cudno ponasa. Za to od pocetka zna CudesnaDevojka koja mu je uvek bila prisnija od Kiklopa. To znaci da je Skot uglavnom bio kao vojnik i slepo je izvrsavao sve zapovesti, dok je Dzin Grej bila ta kojoj se profesor poveravao. U istom broju se pojavio i vrlo osorni profesor, sto je takodje vrlo bitno za buducnost stripa. Do tada se legendarno Bratsvo Zlih Mutanata vec davno raspalo. Od prve postavke SkarlentnaVestica i njen brat blizanac Pjetro Quicksilver su presli u Osvetnike. Oni nikada nisu ni bili klasicni negativci, vec su sluzili Magneta zbog duga. Naime, on je spasao Vesticu kad su, dok je jos bila mlada ciganka na Balkanu, seljaci hteli da je spala na lomaci. Njene moci su u pocetku bile jednostavne - moci prokletstva. Dovoljno je bilo da pokaze prstom na neku osobu i ta osobe bi dozivela nesrecu. QuickSilver je, slicno DC-jevom legendarnom Munji trcao neverovatnom brzinom, ipak daleko manjom nego Munja. On je takodje tom brzinom mogao i da cita knjige, sto nije previse bitno:)) Svejedno, sa Magnetom ostaje njegov verni Zabac, koga je Magneto uvek maltretirao. Tek nakon smrti X-a, posto je Fogi Nelson iz kancelarije Mordok/Nelson ("Nebojsa") procitao testament profesora X-a, X-Ljudi otkrivaju da je Profesor pomogao Dzin da razvije psihicke moci. To je ona naravno, krila od svojih drugova. Sledi, sukob sa Magnetom. Magneto je u stranicama "Osvetnika" svojom nepresusnom moci preusmerio metak i pogodio Vandu (Skarletna Vestica) u glavu. To blizanci Maximov nisu znali i Magneto im je ponudio lek pod uslovom da nastave da ga sluze. Magneto oseca da je trenutak da napadne oslabljene X-Ljude. U celu frku ulaze Osvetnici. Na kraju price Zabac izdaje Magneta i ovaj "umire" pri padu sa stene u more. X-Ljudi bivaju savetovani od strane Freda Dankana da prekinu da funkcionisu kao tim i da se razdvoje. Tako bi mogli da se podele sirom Amerike i pomognu mladim mutantima. Sada je dobar trenutak da se malo poprica o mocima prvog tima. Pored vec pomenutih, Kiklopa (Cyclops) i CudesneDevojke (MarvelGirl), Zver (Beast) Henry "Hank" McCoy je imao neverovatne atletske sposobnosti, Andjeo (Angel) Warren Worthington III krila (ne previse korisno) i LedeniCovek je, pogadjate mogao da se pretvori u led i da ispaljuje kugle leda, pravi oblie od leda itd. Njihov izgled je bio vrlo pitom. Svi su mogli da se preobuku i da izgledaju kao normalni ljudi sto bi sprecilo rulju da ih pojuri i prebije/ubije... Kiklop Scott "Slim" Summers bi stalno nosio naocare da bi kontrolisao svoje opticke zrake, Andjeo bi vezao krila uz telo i obukao sirok sako, Zver (inace ubedljivo najpametniji clan tima; i najstariji) bi stavio naocare i van cinjenice da bi ljudi primetili da ima ogromne ruke i noge, tesko bi bilo zakljuciti da je doticni mutant. LedeniCovek (IceMan) inace Robert "Bobbie" Drake bi zbacio led sa sebe i izgledao kao obican deckic (inace najmladji u timu) dok je Dzin Grej izgledala potpuno obicno. Price o njihovoj proslosti i o eventualnom objasnjenju kako su im se ispoljile moci su retko objavljivane, strip se uglavnom koncentrisao na akciju (ostalo je stizalo na kasicicu). Ipak, X-Ljudi vec tada ispoljavaju svoj najveci kvalitet, bogatsvo likova. Konacno, posle par neuspesnih brojeva u kojima su funkcionisali odvojeno (Andjeo sam; vec davno je zaboravio na Dzin Grej i poceo da izlazi sa svojom bivsom devojkom, Kendi Sautern), Zver i LedeniCovek zajedno u NjuJorku (izlazili sa devojkama iz prvih epizoda, od kojih se Zoi pojavljuje i u "Skrivenim Godinama" Dzona Bajrna). Kada su se konacno ujedinili, strip dozivljava neocekivani uzlet. Epizode crta Dzim Steranko (proslavio se crtajuci Nika Fjurija), Roj Tomas konacno pocinje da pise prave avanture, pojavljuje se brat Skota Samersa, Alex, koji je tek zavrsio koledz i ispostavlja se da je mutant sa neverovatnim mocima (sposobnost da siri energetske talasa i da sa njima radi sta mu je po volji) i devojka sa zelenom kosom, Lora Dejn. Bobi se zaljubljuje u Loru. Tada Loru otima Mesmero, mutant sa zelenom kozom i hipnotickim sposobnostima, samozvani pratilac Magnetovih ideja. On, zajedno sa laznim Magnetom (android) ubedjuje Loru da je ona cerka Mangeta zbog slicnih moci (Lora poseduje magnetske moci). Kasnije se Kiklop prerusava u Erika Crvenog i iz cele frke, X-Ljudi izlaze pobednosno. Tada se vracaju Sentineli. Ispostavilo se da je Bolivar Trask imao sina Larija koji misli da su X-Ljudi krivi za smrt njegovog oca. On reprogramira robote kojima polazi za rukom da zarobe gotovo sve poznate mutante. Lariju greskom pada medaljon sa vrata sto pokazuje da je i on mutant sa mocima proricanja buducnosti. Sentineli ga vise ne postoju kao gazdu i pokoravaju se zadnjoj naredbi, "Unisti sve mutante". X-Ljudi se oslobadjaju, spasavajuci druge mutante, medju kojima i starog poznanika Bensija. Bensi je irski mutant, koji slicno irskoj legendi ima moc vristanja. Na svom glasu on moze da leti i da napada protivnike njegovom jacinom. U pocetku je bio negativac, deo zloglasne organizacije Faktor 13, da bi, posto su X-Ljudi unistili Faktor 13 i njegovog sefa, ludog vanzemaljca sa zeljom da unisti Zemlju, promenio pogled na svet. Te brojeve (od 55+) crta Nil Adams i, mada crtani kasnih 60tih godina oni predstavljaju gotovo remek delo. Lari Trask mladjanom Alexu Samersu daje crni kostim i nadimak Havok. X-Ljudi se bore protiv mutanta Karla Likosa. On je kao mlad dosao da Divlje Zemlje gde je susreo pterodatktile. Kad su mu se pojavile moci, nesto kasnije, on se promenio. Poceo je da se hrani delom ljudske energije. Ipak, nikoga nije ubijao i vremenom je postao cuveni doktor za ublazivanje stresa. Konacno, kada je probao da iscedi deo Havokove energije, ni ne sluteci da je Alex mutant, on je doziveo transformaciju u ogromnom pterodatkila. Jos kao mlad je voleo Tolkina i sebi je dao nadimak Sauron po glavnom neprijatelju u "Gospodaru Prstenova". Sauron je leteo i imao sposobnost da hipnotise. Srecom, kada bi se povratio u ljudski oblik, ludilo bi prestao i setio bi se da voli devojku koju je davno spasio na pragu DivljeZemlje. Uplasen, bezi ka Antartiku ne sluteci koliko je blizu DivljojZemlji. Devojka i X-Ljudi ga nalaze tamo i on, ne zeleci da se hrani njihovom energijom baca se u ponor. X-Ljudi u potrazi za njegovim telom dolaze do Divlje Zemlje, gde srecu Magneta. Magneto je lokalne divljake pretvorio u mutante, od kojih jedan bio covekoliki zabac, Amfibius, drugi patuljak sa ogromnim mozgom, a treca devojka hipnotisuceg glasa (bas preteruju sa tim glasom:). Divlja Zemlja se pojavljila davno, u 10. broju "X-Men"-a, tamo su X-Ljudi upoznali Ka-Zara, momka slicnog Tarzanu. DivljaZemlja podseca na dzunglu, sa jednom razlikom, da je to jedino mesto na zemlji gde su dinosaurusi nastavili da zive posle propasti. Konacno, Magneto ponovo "gine" i X-Ljudi se vracaju u X-zdanje, kucu profesora X-a, njihovu bazu. Jos od ranije su prisvojili jednu letilicu Sentinela koju koriste kao svoje prevozno sredstvo. Po povratku X-Ljudi saznaju sokantnu istinu - da je Profesor X ziv (sto je Dzin Grej naravno znala od ranije) - da nikad nije ni umro i da se vanzemaljci spremaju da uniste zemlju. Ipak, X-Ljudi su sahranili nekog na poljani ispred X-zdanja. Ispostavilo se da je to mutant Changeling (ima mu je kasnije promenjeno u Morph zbog spora sa DC-jem koji ima mnogo poznatijeg mutanta Changeling-a, clana Tima Titana), kriminalac koji se, umiruci od raka, u zelji da pocini dobro delo pre nego sto umre, zrtvovao umesto X-a dok je ovaj pravio plan za zaustavljanje vanzemaljaca. Plan je bio komplikovan. Profesor X je spojio umove svih ljudi na planeti, onda je tu energiju kanalisao u Dzin Grej. Zato vreme je Havok svojim mocima pojacao intenzitet Kiklopovog zraka (usmerenog na brod vanzemaljaca u Zemljinoj orbiti), dok je LedeniCovek bio tu da ohladi svu energiju koja se nakupila oko njih cetvoro. Vanzemaljci su oterani a Profesor X je pao u komu od soka. X-Ljudi u zadnjoj epizodi prve serije traze Halka koji u ljudskoj formi moze da ih odvede do uredjaja za spas profesora. Halk odbija da im pomogne, a Doktor Bener ostaje zarobljen u kozi Zelenog Golijata (Halka naravno:). Doktor Bener ih podsvesno, iz Halka:))) dovodi do uredjaja i X-Ljudi uspevaju da spasu profesora. Ta 66. epizoda iz 1970 je znacala kraj. To je bio mali paradox jer su zadnjih 15 epizoda bila sjajne, ali ipak su stigle suvise kasno da spasu strip od kolotecine u koju je upao brojevima 25 - 55. Marvel je sledeceg meseca, u epizodi 67 reprintovao prvu epizodu... X-Ljudi za to vreme gostuju u drugim stripovima cekajuci svoju drugu sansu. Magneto gostuje u Fantasticnoj Cetvorci 101 i 103 u pratnji Namora; u tim epizodama crtac pravi gresku i boji Magnetovu uniformu u ruzicasto... Profesor X se pojavljuje u Braniocima 15 i 16 ("Defenders"). Branioci su tim koji bi Doktor Strejndz okupljao kad god bi bio suocen sa problemom koji nije sam mogao da resi. Tako su se Branioci uz pomoc Halka suocili protiv Magneta, Unusa (ima neku vrstu pola sile oko sebe, nije nedodirljiv), Bloba (vrlo je krupan i debeo, gotovo ga je nemoguce pomeriti jos manje povrediti), MesterMajnda (iluzionista) i devojke sa hipnotickim glasom iz Divlje Zemlje. Zver dobija svoju seriju od par epizoda. U njima on radi na napitku kada provalnici udju u njegovu kucu. On zbunjen, pije napitak i postaje mnogo blizi svog nadimku zveri. Celo telo mu prekriva plava dlaka. Inace, njegov otac je radio u nuklearnoj elektrani sto ga je ucinilo mutantnom. U jednoj kracoj crno beloj avantrui je opisana mladost Dzin Grej. X-Ljudi gostuju u stripu Kapetana Amerike u cuvenoj sagi u Tajnoj Imperiji. Greskom su nacrtani u prvim kostimima. U Halku#180 i #181 se pojavljuje Wolverine, kasnije najkomercijalniji X-covek. Marvel odlucuje da ponovo pokusa sa X-Ljudima 4 godine posle ukidanja stripa u "Giant Sized X-Men#1". X-Ljude je zarobio mutant - ostrvo Krakoa, Kiklop se spasao i javio profesoru koji okuplja novi tim mutanata. Ovaj put, Marvel odlucuje da igra sigurno i mutante skuplja iz celog sveta. W@XM@N -BATMAN: YEAR ONE -TOP 10. ANOTHER UNIVERS From: rob pab pabdi2000@yahoo.com Trazim TALENTOVANE crtace, slikare za realizaciju velikog projekta. -Mon Musee de la BD - Odlicna strana sa biografijama i
oslicnim linkovima,... -Moebius - zvanicni sajt, gde je prikazan cak i nacin
kako ovaj autor radi tablu, skice, kadriranje,... od 30. septembra do 6. oktobra 1. oktobra 1940. Rodjen je Richard Corben u Andersonu, Missouri. Kod nas poznat po stripovima Den, Svet mutanata i nekim obradama Poovih dela. 2. oktobra 1909. Rodjen je Alex Raymond u New Rochelle, drzava New York. Jedan je od najuticajnijih strip autora i jedan je od utemeljivaca realisticnog i avanturis- tickog stripa. On je kreirao Flash Gordona, Jungle Jima (Dzim iz dzungle), Tajnog agenta X-9, Rip Kirbyja. 3. oktobra 1924. Rodjen je Harvey Kurtzman u u New York. Bio je Zacetnik i urednik MAD-a. 4. oktobra 1931. Prvi put se na stranicama lista "Chicago Tribune" pojavljuje Dick Tracy ciji je autor Chester Gould. 4. oktobra 1948. Walt Kelly u casopisu "New York Star" pocinje da objavljuje strip "Pogo". Izvori: HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Dragincica i Zdravka Zupana, i monografija "Maurovic" Veljka Krulcica, "Pegaz" Zike Bogdanovica. Ako znate nekog ko bi bio raspolozen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, posaljite mi njegovu email adresu ili mu predlozite da nam se on sam javi i tako upise na mailing listu. Zlatko Milenkovic e-mail: zmcomics@neobee.netweb: http://members.tripod.com/~ZM97 web: http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics |