S A D R Z A J 1. PRVA SARAJEVSKA SMOTRA STRIPA (Aleksandar
Manic) Nesto izmedju,... dva broja Ovog puta malo o SVestima:) To jest da podsetim da je sajt SVesti poceo ponovo da se redovnije azurira. Napokon je azurirana stranica na kojoj su izdvojeni intervjui a vrlo uskoro ce i ostale strane biti postepeno sredjivane. Zato bi vas molio da prijavite sve greske: propustene, netacne ili neaktivne linkove; oglase na strani StripBerza koji vise nisu aktuelni; netacne datume; lose uradjene strane (ako ih ima:); propustene fanzine na stranici sa fanzinima i td. Vec za vikend ce ponovo proraditi i diskusija. I za kraj da vas podsetim... sada mislite da hocu da vam kazem
kako bi dobro dosli novi tekstovi ali gresite (mada stoji da su
potrebni...:)... da priloge, sugestije i svu ostalu postu od sada
saljete na novu adresu: Eto, napravih pauzu izmedju dva broja i ne napisah nista pametnije od podsecanja na sajt SVesti:) Da li je to posteno od mene? Mislim, ono, ljudi salju priloge i tekstove a ja lencarim:( S postovanjem,Zlatko Milenkovic
PRVA SARAJEVSKA SMOTRA STRIPA U okviru prvih "Evropskih Knjizevnih Susreta" u Sarajevu od 25. septembra do 2. oktobra odrzace se smotra stripa pod nazivom "Nastavice se...", organizovana udruzenim snagama Francuskog Kulturnog Centra Andre Malro u Sarajevu, salona knjiga "Etonnats Voyageurs" iz francuskog grada Sen Malo i uprave grada Sarajeva. Na ovoj medjunarodnoj izlozbi ucestvuje petnaest autora iz pet zemalja koje su nekada sacinjavale bivsu Jugoslaviju. Cilj smotre je prikazivanje bogatog strip stvaralastva, koje se nastavlja uprkos teskim ekonomskim prilikama i nedostatku pravog i profesionalnog strip izdavastva. Izbor strip autora izvrsio je komesar izlozbe Aleksandar Manic, zasnivajuci se na kvalitetu radova, raznovrsnosti grafizma i tematskog pristupa, a i na samom znacaju u okviru medija. Stotinak originalnih tabli koje ce biti prikazane na smotri "Nastavice se..." predstavljaju vecinom najnovije radove poznatih strip crtaca: Edina Alica, Matjaza Bertoncelja, Amira Idrizovica, Helene Klakocar, Igora Kordeja, Tomaza Lavrica - TBCa, Rajka Milosevica - Gere, Zeljka Paheka, Darka Perovica, Dragana Rokvica, Iztoka Sitara, Aleksandra Sotirovskog, Aleksandra Stankovskog, Igora Tozevskog i Danijela Zezelja. Smotra stripa imace i svoj prateci deo: muziku, video projekcije, Internet i razgovore sa poznatim strip autorima koji ce se odrzavati svakog dana izmedju 17 i 19 casova. Pozivu su se odazvali Francois Bourgeon (26.) legenda francuskog stripa, autor vise serijala, Tomaz Lavric - TBC (27.) slovenacki autor "Bosanskih basni", Enki Bilal (28.) francuski kult autor i Helena Klakocar (29.) hrvatska crtacica i dobitnik angulemske nagrade za najbolji strani album januara 2000.
EVROPSKI KNJIZEVNI SUSRETI Sarajevo, 25. Septembar - 2. Oktobar 2000 Etonnants Voyageurs / Centar Andre Malraux U okviru Festivala otvorice se i izlozba stripa ex-yu strip autora pod naslovom "Nastavice se...". Selektor je A. Manic, a na izlozbi sudjeluju: Edin Alic, Amir Idrizovic, Dragan Rokvic (Bosna i Hercegovina), Helena Klakocar, Igor Kordej, Danijel Zezelj (Hrvatska), Aleksandar Stankovski, Aleksandar Sotirovski, Igor Tosevski (Makedonija), Rajko Milosevic-Gera, Zeljko Pahek, Darko Perovic (Srbija), Matjaz Bertoncelj, Tomaz Lavric, Iztok Sitar (Slovenija). Dolazi Helena Klakocar iz Zagreba (trenutno zivi u Holandiji), Tomaz Lavric iz Ljubljane, Aleksandar Sotirovski iz Skopja, a iz Sarajeva ucestvuju: Dragan Rokvic, Senad Mavric, Edin Alic, Amir Idrizovic. Iz Pariza nam dolaze Eniki Bilal i Francois Bourgeon. Iz Beograda je trebao doci Zeljko Pahek, ali zbog porodicnih obaveza ipak to nije u mogucnosti. Eniki Bilal i Francois Bourgeon imace i susrete sa publikom. Pozdrav iz Ljubljane
-Strip "Tocak" Skrobonje i Kovacevica izlazi u novembru kod Glénat-a. -Iako "Nova Vremena" Tomaza Lavrica nije bio predvidjen u izdavackom planu, izuzetan kvalitet rada je ubedio gospodina Glénat-a da ga brzo uvrsti u januarski "predangulemsi" izdavacki "okvir". -Objavljivanje prvog toma historijske-mitoloske epopeje "Taltosh" (Kopeczky/Devlic) kod istog izdavaca je predvidjeno u januaru.
"Morgan" Huga Prata MAGIJA MATOROG MORNARAE, to je bas prijatno: stari mornar, vjerovatno najstariji od svih, imenom Hugo Prat, ponovo je medju nama. I to svojim posljednjim, posthumno objavljenim stripom "Morgan". A taj nam kazuje pricu o Jadranskom moru i mornarima, Visu, Veneciji i Brindiziju, drugom svjetskom ratu, engleskoj Kraljevskoj mornarici i cetnicima. I o zenama i muskarcima, svakako. Ovaj nerazumljivi uvod pokusava samo da istakne da je izdavanje strip-albuma kao sto je "Morgan" u svakoj sredini izvanredan dogadjaj. Pa i u razorenoj kulturi kao sto je nasa, gdje - kad je strip u pitanju - piratski izdavaci rade ono sto zvanicni ne znaju i ne umiju. Jer su glupi i jer su lijeni. Eto, u takvom kontekstu se pojavljuje "Morgan", strip kojeg je, iz ko zna kojih razloga, francuski "Kasterman" objavio 24. novembra prosle godine, a kod nas se pojavio nekoliko mjeseci kasnije. Nije, medjutim, bitno zasto je ovih 77 tabli cekalo pet godina (Prat je umro 20. avgusta 1995), ali jeste bitno sto je "Morgan" svjez i odlican strip cak i u traljavo ostampanom izdanju kao sto je ovo. Kao i vecina drugih, i ovo ostvarenje iz posljednje Pratove faze, formalno nema mnogo "sadrzaja": nekoliko poteza perom, nekoliko likova, nekoliko njihovih recenica, nekoliko labavo povezanih dogadjaja koje na cjelini drze samo isti junaci. Konkretno, junak ove price je engleski mornaricki oficir Morgan koji izmedju septembra 1943. i septembra 1944. godine krstari Jadranskim morem, uglavnom ne radeci, kako se sam jada svojim pretpostavljenim, nista ili tek raznoseci postu. Naravno da to nije tako, i u nekoliko akcija se pokazuje da je Morgan istog kova kao i porucnik Koinski ili jedan drugi mornar, Korto Malteze. Bez obzira, medjutim, kakvim junacima i kojim vremensko-pros- tornim okruzenjem se bavio, Pratova magija pripovjedanja vas ocaravajuce lako, ali i veoma snazno, ponese sa sobom u beskrajne predjele zemlje zvane Avantura. Ovako, poslije bitke, Pratova djela mogu da izgledaju formalno i sadrzajno krajnje ogoljeno, ali je cinjenica da njegov jedinstveni stil i osjecaj za pripovjedanje nigdje drugdje ne mozete da pronadjete. Nije, da se razumijemo, "Morgan" djelo koje ima snagu nekih drugih Pratovih samostalnih prica, "Jezuite Dzoa" ili "Makumbe za gringa", na primjer. Ali, i dalje je to vrlo snazno ostvarenje jednog od definitivno najvecih autora u mediju, koje, kao takvo, zasluzuje posebnu paznju. Objavljeno u banjalučkom nedjeljniku
MIRIS STAMPE Priznajem, i ja sam spadao u 'privilegovanu' grupu ljubitelja stripa (i ostalih stampanih stvari) koja je zapocinjala svoj konzumentski uzitak dubokim uzdahom, zatvorenih ociju, hartije prinete nosu pre nego sto se zapocne sa citanjem odabrane lektire. I danas pamtim zapahnutost aromom svezeg Hermanovog albuma, poslednjeg broja STRIPOTEKE, STRIP ART-a ili YU-STRIP-a, novog METAL HURLANT-a, DILANA DOGA, retke originalne MANGE iz Japana ili neke stare americke strip-sveske. Nikada noviji 'comicbook' nije zavodljivo bazdio kao ustajali primerak..! Rece svojevremeno jedan srpski kolumnista u svojoj stalnoj rubrici kako Amerikanci stvaraju zavisnost kod citalaca stripa tako sto u stamparsku boju stavljaju neke opojne droge koje kod konzumenta izazivaju sve izrazeniju potrebu da se pomenuto stivo, je li, konzumira u sve vecim kolicinama, sto, je li, proizvodi efekat truljenja mozga, gasenje kreativnih poriva, gubljenje estetskih kriterijuma i stvaranje konstantne potrebe za sundom, kicem i svim ostalim sto letargicnom puku namecu zreci nad-nacionalnog kapitala i ostala neo-kolonijalna novoporetska bulumenta... Od svega sam iskusio jedino efekat razocarenja losom stampanom tvorevinom, ma kako da je mirisala. Za ostatak sveta koji - za sada tako izgleda - 'sve manje cita stripove' nisam siguran koliko je miris ili vid stampane prezentacije presudan. Zbilja, kako bi mirisao elektronski prezentiran strip? To je u ovom trenutku manje vazno, kada se ima u vidu da ce racunarom slike, dizajn i mnogo cega jos vizuelnog moci da kreiraju i ljudi koji nisu vicni crtanju. Zanat i umece bivace sve manje relevantni jer ce kompjuter davati izbor resenja koja cemo kao iz jelovnika preuzimati, eksperimentisati, odbacivati ono sto ne radi posao i td. Licno sam gledao jednog prijatelja ovde u Londonu koji mi je jos 'daleke' 1997. demonstrirao na svom MAC-u program za animaciju: na moje oci je 'bacao' na ekran skeletalni prikaz figure slican prvobitnoj crtackoj postavci, koji je misem postavljao u razne pozicije, potom ga pokretao... Onda je tu skeletalnu postavku 'oblacio' u anatomiju ili kostim, birao iz 'menu-a' lice, frizuru i, recju, pravio cuda. Moram da napomenem - covek NIJE bio crtac niti inkliniran likovnom oblikovanju, ali je 'crno na belo' demonstrirao [u boji!] sposobnost da relativno brzo i bez napora elektronski napravi nesto sto bi nekome vicnom crtanju i animaciji odnelo vremena i napora. Mislim da i pored tog 'dokaza', i uprkos Bolendovoj preorijentaciji na rad stilusom na elektronskoj senzornoj tabli i predvidjanjima raznih eksperata da dolazi sumrak 'klasicne kreativnosti' jos ima dosta toga da se napravi olovkom, flomasterima, cetkicama i perima, bojama i cime sve ne - na hartiji, platnu i td. Ne bih sada da mnogo teoretisem i nastojim da dokazujem ovo ili ono... Drvo kao sirovina je sve skuplje i ugorzenije neracionalnim eksploatisanjem, ali sam polovinom osamdesetih godina video od drugara tehnologa pokazani komadic hartije, koji je izgledao kao tanak papir na kojem se stampaju recnici. Receno mi je da je u pitanju laboratorijski filter-papir, NACINJEN OD STAKLENE VUNE! Ne znam sta bi neko drugi pomislio u datom momentu, no ja sam postao svestan da sam svedok necem revolucionarnom sto bi imalo i ekonomske i ekoloske posledice na celokupnu stamparsku industriju. Kasnije sam se osvedocio na primer[c]ima raznih inostranih stripovskih promocionalnih materijala (katalozi, posteri, kolektorske karte, letci...) da se moze napraviti luksuzni i efektni stampani primerak na tankim listovima PLASTIKE - ne 'plastificirane' hartije. Dokaz: pomenuti listovi nisu mogli da se pocepaju bez zesceg napora, a i tada je utisak bivao da se kida plastika, a ne da se cepa papir. Kratko i jasno - ovo znaci da drvo kao sirovina ne mora da bude jedini izvor, niti da fizicki nosilac stampane poruke (magazin, knjiga i sl.) mora da odumre e da bi se ustupilo mesto elektronskim novotarijama. Znam da cu da zvucim defetisticki, no setimo se pojave filma koja je kod 'znalaca' izazvala potrebu da najave odumiranje teatra; pocetak komercijalne televizije mnoge je inspirisao da zakljuce kako je radiju i [bioskopskom] filmu odzvonilo - slicno kao i kada su se pojavili video-rekorderi, kojim prilikom su pojedinci predvidjali nestanak klasicne televizije (svako ce, je li, moci da kreira svoj program!) i kraj bioskopa. Od tada se mnogo toga jos izmislilo i uvelo u potrebu (DVD i dr.) a barem na Zapadu (pogotovo ovde u Engleskoj) bioskopi se sve vise posecuju, otvaraju se nove dvorane, renoviraju stare... A osamdesetih godina su ih serijski i masovno zatvarali, pretvarali u magacine, bingo-klubove i sta sve ne... Tacno je da video-igre imaju atraktivnost koja nedostaje stripu, ali oko sebe ne vidim signale skorog kraha knjige kao fizickog nosioca medijske [stampane] poruke. Kompjuterski realizovani filmovi, TV programi i reklame nisu rezultirali gasenjem studija za klasicnu animaciju - dva razlicita pristupa ne samo da ko-egzistiraju vec se u velikom broju slucajeva uspesno prozimaju (Diznijev TARZAN, Drimuorksov PRINC EGIPTA, Don Blutov TITAN AE i dr.). Kemeronov TITANIK imao je scene sa [ne-zivim] statistima koje je u sliku umontirao kompjuter, a sve sekvence sa brodom na moru realizovane su elektronski- racunarom. Prica se da ce se uskoro snimati igrani filmovi, sa virtuelnim glumcima koji ce interaktivno bitisati na ekranu sa zivim stvorovima... Treba li da zakljucimo kako je glumi kao profesiji i umetnosti odzvonilo i da ce armija ljudi skolovanih za tu vokaciju i delatnost da stane u red pred zavodom za zaposljavanje..? Ne bih rekao. Jednostavno receno - medijski izbor bivace siri, nasa selektivnost testirana, a racunar ce da postane jedna alatka vise u nasoj casi sa olovkama, cetkicama, perima i markerima. Ono cemu je sudjeno da prezivi - opstace, cemu je sudjeno da nestane... Presudice ljudi, stvaraoci i potrosaci. Mi. Vi.
ZNOJ KAO NAJBOLJI PARFEM Ili: po treci put o zenama i stripu. Od mene zadnji, nadam se. Dok su jos male i nesvjesne spola, djevojcice citaju stripove kao i djecaci (ako se ne umijesaju roditelji, uvijek dodatno ostri kad je odgoj curica u pitanju, te pod uvjetom da se strip negdje i moze kupiti (no nemojmo sad o tome)): Mickey Mouse, Bugs Bunny, Tom & Jerry... Kao sto gledaju Cartoon Network, djevojcicama ni strip nije stran. Dok su, rekli smo, male. A onda? A onda narastu i ne nadju nista sto bi citale. Testosteronskih stripova ima masu, ali estrogenski su rijetki. Ako se ne zeli vezati uz neku od boginja muskih snova (bila to Modesty Blaise ili Wonder Woman), zapadnoj je zeni tesko pronaci strip do kojeg bi joj bilo stalo, koji bi joj dao zaokruzene likove i emocije koje trazi od svoje lektire. Japanke koje prerastu zanr cudesnih princeza bar imaju poizbor stripova o medjumuskim ljubavnim vezama, ali sto da ucini zapadnjakinja koja moze birati izmedju balon-sisa Image produkcije, historijskih saga u kojima zena igra iole znacajnu ulogu samo ako je kucketina sa sabljom u rukama, polupismenih ispovjednih onanija alternativnog stripa i pornografije? Sto, doista, strip nudi zeni koja odraste (brze i temeljitije od muzjaka), prestane sanjati o nemogucem i od zabave pita samo da joj ublazi, a ne i zamijeni, zivot? Nista. Kad preraste u pubertetu zatocenu Zlatku i shvati da je Corto ispod romanticne vanjstine samo muska fantazija, strip zeni nudi malo, gotovo nista. Dogodilo se to postupno i neprimjetno: strip su nekad radili muskarci, a onda su ga polako prepustili djecacima koji su na stripu odrasli i koji u strip nisu donijeli nista osim onoga sto su od njega dobili. U toj incestuoznoj i autoerotskoj spirali, strip je zavrsio tu gdje je zavrsio, kao zmija koja guta svoj rep, kao solipsist zatvorenih ociju, sretan u spoznaji da vanjski svijet ne postoji. Takav strip, logicno, nije mjesto za tako prakticna bica kao sto su zene. Takav strip prestao je biti svakome dostupna umjetnost i postao kult samo za inicirane, ceh kastriranih alkemicara koji u potrazi za kvintesencijom prelijevaju suplje u prazno i skrivaju se od zivota dok mogu. A dok su strip i zivot na suprotnim stranama, jasno je gdje ce zene stati. *** P.S. Samo je Dusan Kastelic znao da je Desmondovo puno ime Cecil Desmond - ergo tko li je ono dobio nagradu, da mi je samo znati? Za iduci jubilej (a bili bi ovi natjecaji cesci da prekogranicna postarina ne kosta koliko kosta), mijenjamo pravila: od sada na dalje slobodno je svakome poslati mi strip-pitanje na koje misli da drugi ne znaju odgovor. Ako pitanje upotrijebim, a nitko ga ne rijesi, nagrada ide pitaocu. Je l' moze? -Dobitnici Ignatz-ove nagrade za 2000 -Alex Ross-ov Spider-Man na internetu -Korto Malteze na TV ekranima -TOP 10. ANOTHER UNIVERS Zahvaljujuci Radovanu Popovicu (Striper) smo dobili poziv za sledeci strip konkurs: DRUZE/DRUGARICE, PRIJATELJU/PRIJATELJICE, DAME/GOSPODO Imamo cast da vas pozovemo da ucestvujete na strip konkursu, SDO Sajtovi sa kojih se skidaju vesti za CBEM: http://www.comicon.com/splash/ od 23. do 29. septembra 23. septembra 1935. Pocinje da izlazi poslednja epizode legendarnog "Tajnog agenta X-9" koju je nacrtao Alex Raymond (Aleks Rejmond). Epizoda pod nazivom "Neuhvatljivi lukavac" je izlazila sve do 16. novembra 1935. Strip su kasnije nastavili da rade drugi autori. 26. septembra 1869. Rodjen je Winsor McCay u Spring Lake, Michigan. Radio sledece stripove: Dream of the Rarebit Fiend, Little Nemo in Slumberland, Little Sammy Sneeze, A pilgrim's progress, Tales of the Jungle Imps. 27. septembra 1985. Otvoren je 2. Salon Jugoslavenskog Stripa u Vinkovcima. Salon je trajao sve do 4.oktobra i u celosti je bio posvecen "50 godina Jugoslavenskog stripa". Obzirom da je to bio "vanredni" salon nisu deljene nagrade strip autorima, osim sto je dat Grand-Prix Djordju Lobacevu. 28. septembra 1909. Rodjen je Al Capp u New Havenu, Connecticut. Radio je na Abbie an' Slats, Fearless Fosdick, Li'l Abner, Long Sam. Izvori: HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Dragincica i Zdravka Zupana, i monografija "Maurovic" Veljka Krulcica, "Pegaz" Zike Bogdanovica. Ako znate nekog ko bi bio raspolozen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, posaljite mi njegovu email adresu ili mu predlozite da nam se on sam javi i tako upise na mailing listu. Zlatko Milenkovic e-mail: zmcomics@neobee.netweb: http://members.tripod.com/~ZM97 web: http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics |