S A D R Z A J 1. PROMOCIJA KUHINJE (Strip Vesti) Svi prilozi su vlasnistvo autora. U slucaju da zelite da ih na bilo koji nacin eksploatisete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis ce uvek ici i email adresa putem koje mozete kontaktirati autora), u slucaju da nisu potpisane mozete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
Samo da "nesto imedju dobacim:)" Nesto izmedju,... podruma i krova Ako je podrum alternativa, buntovnistvo, inovacija, eksperiment, onda je krov sjaj i slava visokotiraznih izdanja, novac i siguran zivot. Koliko spratova ima ta zgrada, to jest koliko je daleko od podruma do krova, je tesko reci. Nezgodacija nastaje kada treba reci sta je underground a sta mainstream?! Da li je alternativa jednaka underu? Kada andergraund prestaje da bude to sto jeste? Da li je to sto razdvaja andergraund od glavnog toka sto se u glavnom toku mnogo zaradjuje ili ne? U muzici su glavnotokovske grupe one koje imaju trenutno najvece tiraze (moderno - sve sto mladi vole:), naravno s tirazima ide i zarada. Da li je nesto alternativni pravac dok ne postane glavni tok? Sve vremenom postaje "moderno" i tirazno! Samo treba da saceka svojih "pet minuta". Kramb je bio andergraund autor dok je putovao (i ziveo) u prikolici i usput sam prodavao svoje stripove, da li je u toj klasi i danas kada njegova sabrana dela imaju, skoro, milionske tiraze? Ne cini li nam se da Krambovi radovi vise nisu invetivni i originalni kao sto su nekada bili! Da li jos uvek moze da se zove under? Danas mnogi crtaci i glavnog toka isticu Kramba, Seltona,... kao svoje uzore, neki iskreno, neki da bi ispali pametniji (cool:)! Mozda je andergraund "podrum" dok ne dodje do krova a onda ume da bude dosadan kao i mnogi na krovu. Koliki je rok trajanja etikete? Da li je istina da je under kreativni zamajac i da radi radnju sinhronizovano sa majstorima crepa? Zasto se onda medjusobno sukobljavaju? Da li je to prirodno? Mozda je bas zbog tog sukoba nekim ljudima tesko reci da su sada na onoj drugoj strani i da ta druga strana nije tako crna? Slazem se da je postenije do krova doci sopstvenim, tezim, putem (protivpozarnim stepenicama), ali treba li mrzeti one koji su to uradili drugacije, koristili se tudjim iskustvom (liftom na primer:) jer su u zivotu dali prioritet nekim drugim stvarima... Da li je lose voleti strip na razlicite nacine:)? S postovanjem,Zlatko Milenkovic
Strip radionica Kuhinja, koju je osnovao Aleksandar Zograf, ali koja je prestala da postoji u martu 1999.godine, nedavno je dobila i svoj "produzetak" u obliku fanzina istog naziva. Izdavac prvog broja fanzina Kuhinja je Pancevacki Studio 21, a medju autorima zastupljenim u ovom izdanju su, pored Zografa, i negdasnji aktivisti Kuhinje - Sasa Mihajlovic, Vuk Palibrk, Letac, Vladimir Nedeljkovic, Mr Spiral, kao i gostujuca ekipa - Lee Kennedy, Wostok, Stevan Markus, Kiklop, Emanuel Oncu. U petak 28. jula, sa pocetkom u 21 cas, u ulici Dimitrija Tucovica 2 (ispred Studentskog Doma) ce u Pancevu biti odrzan koncert na otvorenom, kojim ce fanzin Kuhinja biti promovisan. Pored mogucnosti da na ovoj festi (koju organizuje Studio 21) nabavite pomenuto izdanje, bice to prilika da podrzite underground stvaralastvo i da cujete muziku bendova iz Panceva i okoline - nastupaju Fuzz, The Group, Zontag, NUP i Acid Milk. Ne treba naglasavati da su neki od clanova pomenutih bendova takodje aktivni kao saradnici i pomagaci same Kuhinje.
Obzirom da Marketprint "juri" sa novim izdanjima eto skoro redovne rubrike "Marketprint news", ali samo kada ima vise informacija kako ne bi u dva teksta objasnjavao ko je izdavac:) -KONAN #1 -KOMANCA #2
"X-Men" Iako ne pripadam krugu odanih postovalaca "X-Men"-a moram priznati da sam sa izvesnom radoznaloscu iscekivala da najzad cujem i zvuk Wolverinovih metalnih kandzi u filmu koji je prethodne nedelje krenuo u bioskope. I osim tog zadovoljstva plasim se da nista drugo nije ostalo. Ovaj dugo ocekivani film, koji je uradjen po jednom od najpopularnijih Marvelovih serijala americki kriticari su uglavnom docekali sa primedbom da su autori filma celu stvar preozbiljno shvatili. Sa druge strane meni se cini da su ovoj tematici prisli obuhvatajuci je sasvim shematicno i povrsno. Medjutim, i pored zabrinjavajuceg broja likova najave su obecavale. Reditelj Bryan Singer (poznat kao reditelj filmova "Usual Suspects" i "Apt pupil") doveo je sa sobom i Ian McKellena kao Magneta, a trejleri u kojima se jasno prepoznavao Patrick Stewart u kolicima kao telepatski natprirodno nadaren profesor Charles Xavier mogli su uz ova dva glumca najaviti klasicniju postavku. Scenaristicku osnovicu filma predstavlja upravo sukob ova dva lika, odnosno sticenika Charlesa Xaviera koji vodi skolu za natprirodno nadarenu decu i Magneta i njegovih mutant saradnika, koji odbacujuci ljudsku brutalnu prirodu veruju da je mutant rasa superiornija i da treba da upravlja covecanstvom. Govor senatora Kellya u Kongresu predstavlja inicijalnu kapislu za Magnetovu izlisnu akciju da pretvori sve Njujorcane u mutante. "Amerika je izgradjena na snazi svojih porodica. Pitanje je kakvih
porodica? Odgovor je na snazi ljudi. Obicnih ljudi kao sto smo
vi i ja. I dok govorim nova i zloslutna opasnost preti nasim porodicama.
Ta opasnost preti svakom coveku, zeni i detetu O kakvoj opasnosti
pricam? O najvecoj kugi 21 veka. Moji prijatelji, govorim vam
o mutantima." Naravno, mogu se tu nazreti i upozorenja od alijenacije i straha od bilo cega sto je drugacije u odgovoru na korupciju i netoleranciju savremenog sveta. Izvesnu dozu ozbiljnosti unosi i sekvenca koja objasnjava pojavu Magnetovih moci dok ga kao decaka Nacisti razdvajaju od roditelja. Medjutim, ne stvarajuci cak ni pogodan setting za ocekivane akcione scene i efekte za koje sam ocekivala, moram priznati, da ce biti spektakularniji, jedna od osnovnih zamerki filmu jeste da je bez izgradjenog stilskog usmerenja (koje, ipak, sasvim jasno postoji u strip verziji) propustio da formira prepoznatljivi i autenticni mitoloski sistem Marvelovog carstva. Mnostvo likova (po nekoj mojoj racunici 11 likova, od kojih su 10 mutanti) jeste otezavalo njihovo dosledno uvodjenje i razvijanje - dok su se svi pojavili to je gotovo bio i kraj filma - ali je to ujedno mogla biti i sansa za isticanje njihovih medjusobnih odnosa, koji su ih, uostalom, i spojili. I dok Hugh Jackman kao Logan/Wolverine sa svojom rockabilly frizurom zbunjujuce podseca na Clint Eastwooda, Anna Paquin kao Rogue (dobitnica Oskara za sporednu ulogu za film Piano) ostvaruje svakako najverodostojniji ranjivi lik devojcice mutanta koja ne zna kako da se izbori sa svojim mocima. Od ostalih likova treba pomenuti i "jezicavog" Ray Parka (Darth Maul, "Phantom Menace") kao Toada, bivseg profesionalnog rvaca Tyler Mane kao Sabertootha, Rebeccu Romijn-Stamos kao Mystique uz izvanredno dizajniran kostim i Hally Berry kao Storm. I dok sam nekako propustila da uhvatim klimaks filma u zavrsnoj borbi koja se odvijala na baklji Statue Slobode, cini mi se da je pored ponovo podstaknute potraznje za akcionim figuricama likova iz ovog stripa i specijalno organizovanih aukcija sa X-Men memorabiliom Stan Lee uspeo da uzme jos malo para na strip-serijalu koji vise ne donosi takvu materijalnu dobit. Pored platinasto plave perike Hally Barrey jos me vise sekiraju sada vec oficijalne vesti o snimanju nastavaka ovog filma.
Malo sada ja (zm) da se upletem u ovaj tekst. Posto uvodnik
sada oblikujem drugacije moram ovde da dam par napomena. Tekst
koji je Slavko Dragincic ustupio Strip Vestima (jos pre nekoliko
meseci) je ranije pisan, jos pre no sto je Stripoteka pocela ponovo
da izlazi. Tako da vas ne cudi deo teksta gde se govori o 13 albuma
Princa Valijanta i sl. Tekst sam napokon nakon visemesecnog odlaganja
prekucao (zahvaljujuci slobodnom vremenu koje mi je pruzio godisnji
odmor:) i zato tek sada ide u SVestima, bogat je istorijskim cinjenicama
i kao takav svakako i dalje aktuelan. Zelja mi je da se slicnim
tekstovima prestave i ostale scene poput Beogradske, Zagrebacke,
Ljubljanske, Sarajevske, Leskovacke, Suboticke,... kako bi pomogli
istoricarima i dali neke osnove za dalja istrazivanja. Strip Vesti
cekaju slicne priloge:)... (zmcomics) Sasvim je razumljivo da strip kao vizuelno sredstvo masovne komunikacije nije nastao preko noci, kao sto je izvesno i da se ne moze precizno odrediti linija razgranicenja izmedju pravog stripa i njegovih predhodnika. Na pomenutoj liniji razgranicenja vodjene su brojne bitke savremenih svetskih teoreticara stripa, ali se ni danas tacno nezna koji se autor moze smatrati prvim tvorcem novog medija. Vecina je, medjutim, saglasna da se nastanak modernog stripa moze traziti iskljucivo u okvirima razvoja stamparstva i pojavi prvih visokotiraznih listova. Zahvaljujuci izumu novog sistema litografije Aloisa Senefeldera (1796), krajem osamnaestog i pocetkom devetnaestog veka svet stampe pocinje da proizvodi prve publikacije za najsiru citalacku publiku. Bili su to upadljivo ilustrovani listovi u kojima su objavljivane i price sastavljene od slicica kvadratnog oblika poteklih iz pera najpoznatijih crtaca toga vremena. Pedesetih godina proslog veka svoje prve radove pocinje da objavljuje i nemacki satiricar i crtac Vilhelm Bus, tvorac cuvenog para nestasnih decaka "Maksa i Morica", kod nas predstavljenih pod imenima "Pljas i Pljes". Nagli procvat humoristicke i zabavne stampe u Evropi nije mimoisao ni nase krajeve. Pocetkom sezdesetih godina proslog veka i u Novom Sadu pocinje da izlazi vise saljivih listova, na cijim ce stranicama osvanuti i prvi proto-stripovi. Ovi pocetni oblici stripa, gotovo po pravilu u funkciji satirickog prikazivanja aktuelnih politickih i drustvenih zbivanja, ipak su bili samo povremeni gosti na stranicama humoristickih listova. Na njihovo kontinuirano objavljivanje nailazimo tek u "Nevenu" Jovana Jovanovica Zmaja, u periodu njegove najblistavije sadrzajne raskosi od pokretanja 1880. Do 1891.godine. Mada je "Neven" od samog pocetka bio namenjen decjem uzrastu, veoma brzo stekao je naklonost i odraslih citalaca. Tome je, pre svega, doprinelo vrhunsko uredjivacko umece Jovana Jovanovica Zmaja, ali isto tako i njegovi stihovi, smisao za salu i postavljanje zagonetki. Znacajnu ulogu u stvaranju koncepcije lista odigrale su i veoma kvalitetne "price u slikama". Istina, najveci broj ovih priloga poticao je iz pera inostranih autora, ali su im izvanredni Zmajevi popratni stihovi davali "domacu aromu", potpuno ih priblizivsi nasim citaocima. Buran razvoj stripa, koji je u staroj Jugoslaviji posebno intenziviran u periodu od 1934. Do 1941.godine, u potpunosti je mimoisao Novi Sad. Prvi, gotovo stidljivi pokusaji ukljucivanja u posleratno obnavljanje strip produkcije, zabelezeni su 1952.godine, kada su u izdanju novosadskog "Partizana" na trziste izasle sveske "Don Kihot" i "Ali Baba i 40 hajduka". Godinu dana kasnije, novinski izdavac "Dnevnik" pokrece svoj prvi strip list "Panoramu", a zatim u razmaku od po nekoliko meseci i izdanja "Panorama strip" i "Mikijeve novine". Nazalost, osim "Panorame" koja je kontinuirano izlazila 80 nedelja, druga dva lista ugasice se veoma brzo nakon svega desetak izdatih brojeva. Pored inostranih ostvarenja, "Panorama" je objavila i radove prvog znacajnijeg novosadskog autora stripa Ozrena Bacica. Njegove stripove "Dnevnik" ce krajem 1955.godine publikovati u zasebnoj svesci pod nazivom "Leteca viljuska". Prestankom izlazenja "Panorame", Novi Sad ponovo ostaje izvan tokova razvoja stripa u Jugoslaviji u dugom periodu od preko sedam godina. Konacno, novembra 1962.godine, druga novosadska novinska kuca "Forum" pokrece strip ediciju "Crtani romani", postavljajuci temelje za izuzetno plodno izdavastvo koje ce tek uslediti. "Crtani romani" ce izlaziti punih 11 godina i za to vreme doneti na svojim stranicama obilje radova evropskih autora vestern-zanra. Svega tri godine od pokretanja svoje prve strip-edicije (19.11.1965), "Forum" pocinje da izdaje nedeljnu reviju "Panorama" i zajedno sa "Decjim novinama" iz Gornjeg Milanovca sve ozbiljnije konkurise do tada neprikosnovenim izdavacima iz Beograda i Zagreba. Oslanjajuci se i dalje iskljucivo na stripove inostranog porekla, redakcija "Panorame" je tokom sedmogodisnjeg izlazenja revije predstavila citaocima veci broj popularnih evropskih strip-junaka od kojih svakako treba pomenuti "Umpah Paha" Uderza i Gosinija, "Talicnog Toma" Morisa, "Modesti Blejz" Dzima Holdaveja i Horakovog "Dzems Bonda". Pocetkom 1968.godine, u svom drugom pokusaju, "Dnevnik" se definitivno prikljucuje najznacajnijim jugoslovenskim izdavacima stripa, pustajuci na trziste prve brojeve edicija "Zlatna serija" i "Lunov magnus strip". Oba izdanja, nastala kao rezultat uspostavljanja trajne saradnje sa italijanskim izdavacem Serdjom Bonelijem, objavljivace iskljucivo vestern-stripove italijanskih autora, prekidajuci ovu tradiciju samo u periodu rada grupe domacih autora na licencnom stripu "Veliki Blek" krajem 70-tih i pocetkom 80-tih godina. Od brojnih likova iz fabrike stripova Serdja Bonelija veliku popularnost kod mladjih citalaca dozivece "Komandant Mark", "Zagor", "Teks Viler" i "Veliki Blek", ali ce epitet najkvalitetnijeg stripa ubedljivo poneti "Ken Parker" Berardija i Milaca. Na veoma dobar prijem kritike naici ce i serija "Price sa Divljeg zapada", kao i najnoviji junaci "Marti Misterija" i "Dilan Dog". Kada se maja 1969.godine pojavio u prodaji prvi broj edicije "Stripoteka" sa "Umpah Pahom" Uderza i Gosinija, ljubitelji stripa nisu mogli ni da pretpostave da im se u rukama nalazi primerak najznacajnijeg izdanja u istoriji jugoslovenskog stripa i sa dostignutih 936 brojeva jedne od najdugovecnijih strip-revija u svetu. Mada je u prvih osam godina svog postojanja bila oslonjena iskljucivo na inostranu produkciju (kasnije ce domacem stripu visestruko nadoknaditi dotadasnje zanemarivanje), ostaje cinjenica da je jugoslovenskim citaocima predstavila neuporedivo najveci broj vrhunskih ostvarenja iz svetske bastine devete umetnosti. Poseban znacaj "Stripoteke" lezi u kontinuiranom objavljivanju brojnih serijala: "Princ Valijant" Herolda Fostera, "Stiv Kenjon" Miltona Kanifa, "Dzoni Hazard" Frenka Robinsa, "Rip Kirbi" Aleksa Rejmonda, "Porucnik Bluberi" Ziroa i Sarlijea, "Jugurta" Hermana Hupena, "Lik Orijent" Papa i Grega, "Pernard Prins" i "Komanca" Hermana i Grega, "Kosmicki putnici" Zilona i Foresta, "Aster Blistok" Ribere i Godara, "Valerijan" Mezieresa i drugi. Izuzetnu popularnost na stranicama "Stripoteke" stekli su "Asteriks" Uderzoa i Gosinija, "Talicni Tom" Morisa i Gosinija, "Gaston" Frankena, "Hogar" Dika Brauna, "Konan" Dzona Bjuseme, "Dzef Hok" Sidnija Dzordana i "Najamnik" Vinsenta Segreljesa, dok su pojedini autori predstavljeni sa vecim brojem razlicitih radova: Herman Hupen, Dzim Holdavej, Hugo Prat, Ricard Korben i Hoze Ortis. Krajem 70-tih godina "Stripoteka" postepeno otvara vrata domacim autorima: Branislavu Kercu i Svetozaru Obradovicu sa serijalom "Porucnik Tara", Radicu Mijatovicu sa humoristickim stripom "Mika Mustikla", a Dusanu vukojevu i Milanu Bukovcu sa geg-kaisevima "Sufnudli" i "Slonka". Bilo je to u izvesnoj meri prvo okupljanje novosadskih autora oko "Stripoteke", koje ce kulminirati u narednoj deceniji objavljivanjem radova pripadnika najmladje generacije: Petra Meseldzije, Dejana Nenadova, Pavela Koze i Djordja Milovica. Prakticno su nedostajali Zoran Janjetov (u tom periodu je kreirao serijal "Bernard Panasonik" za "Yu strip"), Sibin Slavkovic (radio je na novim epizodama "Tarzana") i Slavko Pejak (zauzet crtanjem "Luna" i "Velikog Bleka" za "Dnevnikova" izdanja). Od svih radova domacih autora objavljenih u "Stripoteci" tokom 80-tih godina, izuzetnim kvalitetom i znacajem izdvajaju se serijali "Vam" Igora Kordeja, "Macu Picu" Radovana Devlica i "Balkan Ekspres" Branislava Kerca i Branka Plavsica. Veci broj veoma zanimljivih radova objavili su i Zeljko Pahek, Radivoj Milosevic-Gera, Dragan Bosnic i Dragan Savic. Krajem 1975.godine, u izdanju "Forum-Marketprinta", poceo je da izlazi "Asteriksov zabavnik", znacajan pre svega po tome sto je predstavljao prvi pokusaj uvodjenja strip-albuma u nasoj zemlji, sto ce postati redovna praksa tek jednu deceniju kasnije. Sledece godine "Forum-Marketprint" izdaje svoju prvu strip-knjigu u celini posvecenu Aleksu Rejmondu, a zatim i sesti broj revije za istoriju i teoriju stripa "Pegaz", koju je 1974.godine pokrenuo Zika Bogdanovic. 1979.godine "Dnevnik" pusta na trziste novu ediciju "Strip zabavnik", uglavnom upamcenu po odlicnim radovima tandema Obradovic-Kerac iz licencnog serijala "Veliki Blek". I dok "Dnevnik" sa ovim listom prakticno zaokruzuje svoju izdavacku delatnost na polju stripa, "Forum-Marketprint" postepeno ulazi u najplodnije razdoblje svog bavljenja relevantnim vrednostima devete umetnosti. Tako vec krajem 1979.godine, redakcija "Stripoteke" pokrece magazin "Spunk", na cijim ce stranicama veoma uspesno ukomponovati radove domacih i stranih autora sa brojnim tekstualnim prilozima iz oblasti stripa, a sledece godine izdaje i prvi tom edicije "Princ Valijant", zapocinjuci time jedan od najgrandioznijih izdavackih poduhvata. Naime, od predvidjenih 16 do sada je izaslo 13 tomova ovog remek dela Herolda Fostera. Poslednjih dana 1981.godine, u prodaji se pojavio prvi broj nedeljnika "Spunk novosti", a svega pet meseci kasnije redakcija "Stripoteke" pokrece i edicije "Marvel" i "Tarzan". U ovom periodu "Forum-Marketprint" privodi kraju pripreme za veoma ambiciozan projekat: kreiranje novih storija o Tarzanu, jednom od najpoznatijih likova savremene civilizacije. Nakon prve epizode objavljene u "Stripoteci" 08.11.1983., svi ostali radovi autorske grupe Branislav Kerac, Branko Plavsic, Sibin Slavkovic i Slavko Dragincic premijerno su predstavljeni u ediciji "Tarzan", a zatim objavljeni u vise evropskih zemalja. Autorska grupa se postepeno sirila (Goran djukic, Petar Meseldzija, Pavel Koza, Svetozar Obradovic, Dusan Vukojev) dostigavsi zavidan stepen produkcije od dve epizode mesecno. Pored uspeha u radu na "Tarzanu", Branislav Kerac ce objaviti u inostranstvu i serijale "Kobra" i "Ket Klou", koje je u tandemu sa Svetozarom Obradovicem kreirao za "Yu strip", dok ce Zoran Janjetov 1987.godine zameniti slavnog Mebijusa u novim epizodama serijala "Dozivljaji Dzona Difula". Tokom 1985. I 1986.godine, "Forum-Marketprint" je objavio i dve izuzetno znacajne knjige: "Strip, poreklo i znacaj" Svetozara Tomica i prvi tom "Istorije jugoslovenskog stripa" Slavka Dragincica i Zdravka Zupana. I dok je prva sadrzajno obuhvatala sve relevantne cinjenice porekla i nastanka stripa u svetu, prateci njegov razvoj sve do pocetka ovog veka, druga je obradila period od prvih proto-stripova na nasem tlu sve do Drugog svetskog rata. Naredni period izdavac "Stripoteke" iskoristice da obogati jugoslovensku produkciju edicijama "Feniks" i "Strip avantura", objavljujuci pritom i vise albuma u tvrdom povezu. Nazalost, teska materijalna situacija uslovljena raspadom jugoslovenskog trzista, dovesce do potpunog prestanka izdavanja stripova u Novom Sadu, odlazuci za neka bolja vremena zapocete projekte i ambiciozne planove.
Alat, zanat, kooka & motykka I tako najzad stigosmo do malog jubileja - dvadesete Qk-e. Umesto da nastavim sa nekim od svojih prisecanja na nedavne (a uistinu daleke) 'britanske' godine provedene u crtanju i susretanju sa raznim karakterima koji cine stripovsku i animatorsku scenu zanimljivom, odlucio sam da 'jubilejcic' obelezim malim 'poklonom' za nase mahom mladje poslenike stripa - naime, one pojedince (ili pocetnike..?) kojima je jos uvek prevashodan interes u saznavanju cime to ti 'mozgovi' koji prave stripove zapravo rade i kako to izgleda. Posto je - na zalost - priroda nase trenutne komunikacije NEVIZUELNA - sto ce reci, za sada nema mogucnosti da se napisi ilustruju prigodnim slikama, opisi alata, pribora i njihove upotrebe dati su cisto verbalno. Jos ako dole receno prihvatimo samo kao skup predloga i mogucnosti, A NE KAO ZBORNIK KRUTIH PRAVILA, nase danasnje druzenje moze da ispadne i interesantno... Izlozena iskustva su delimicno moja, a poprilicno inspirisana diskusijama o prilozenoj materiji koje sam u svojim lutanjima Mrezom nasao i 'upakovao' razmisljanja nekih drugih profesionalaca-stripara u svoj 'paketic'. Moram unapred da se izvinem zainteresovanima ukoliko iskrsnu neprilike poput, recimo, trenutne nemogucnosti da se navedeni alati nadju u nasim radnjama sa crtackim priborom... * Stripovi mogu da se crtaju prakticno bilo cime. Ne-mali broj stripara kreirao je divne efekte u svojim crtezima lepeci pljosnate delove masinerije na table (Npr. Bil Sijenkijevic/Bill Sienkiewicz). Posto su namere naseg danasnjeg druzenja zapravo skromne, pozabavicemo se samo pukim osnovama, kojima cilj NIJE da bilo koga [na]uce kako se uspesno i dobro crta[ju stripovi]. Bavicemo se samo i jedino materijalima koje najcesce koriste crtaci stripova. Ako, pak, postoje neki alati koji se ovde ne pominju, to niposto ne znaci da i njih ne treba upotrebiti. Na kraju krajeva, jedino vazece pravilo ovde treba da bude - sta god da vam radi posao, koristite ga. DOSADNO PROPOVEDANJE: Kraj dosadnog propovedanja. HARTIJA Bristol Najvise stripova se radi na bristol-papiru ili hameru - - dvoslojnoj hartiji koja je podeblja, izdrzljiva i moze da se nadje u vecini papirnica ili slicnih radnji. Pojavljuje se u dve verzije: rapavoj (Velum) i glatkoj (Plejt/Plate). Rapava ('gruba') verzija daje pomalo drhtave linije u tusu i pera cesto prskaju pri vucenju linija kapljice tusa unaokolo. S druge strane, tus se sporije susi na glatkoj povrsini, zbog cega su slucajna razmazivanja jos vlaznih linija i povrsina sasvim moguca. Obe radne povrsine daju dva razlicita ugodjaja pri radu. Isprobajte obe vrste i spoznajte koja vam se vise svidja. Takodje cete uvideti razlike izmedju papira razlicitih firmi. Opste pravilo pri izboru hartije jeste - dobijes onoliko [kvaliteta] koliko platis (Kol'ko para - tol'ko muzike', rekli bismo mi), prema tome, jeftiniji hamer ce se nesumnjivo losije pokazati. Gore receno ne mora da se doslovno shvati - ja sam stekao pozitivna iskustva sa nekim odurnim papirima na kojima se nije moglo crtati perima, ali su zato mocno primali liniju cetkicom ili flomasterom..! NAPOMENA: olovkiranje sme da bude samo 'taknuto-maknuto', inace cesto brisanje i korigovanje definitivno cini problematicnu povrsinu jos groznijom za rad..! Imajmo pri ruci, stoga, KNED-gumu (vidi dole). Tipicna pairnica ce da ima hamere u listovima velikog formata, redje u blokovima. Kada spoznate sta hocete, ostanite verni izabranoj hartiji. Ako zamolite, u radnji ce vam mozda iseci kupljene listove na table zeljenog formata - mada je najvero- vatnije da cete sami morati da kod kuce obavite taj deo posla... Velum Mnogi stripari koriste Velum (Vellum) hartiju koja nema nikakve veze sa gorenavedenim tipom rapave povrsine hamera. To je zapravo vrsta pausa, samo deblja, kvalitetnija - i skuplja. Dobro dodje crtacima koji vole da puno doradjuju, preradjuju i precrtavaju posto cesto brisanje gumom, struganje ziletom ili skalpelom te nanosenje tempere i korektorskog belila na papir cini povrsinu sve gorom za rad, pogotovo u tusu. Sa velumom uvek imamo priliku da tusiramo na svezem papiru, bez potrebe da buljimo u zamornu povrsinu svetleceg stola. Velum je delikatniji od hamera/bristola, lakse moze da se zalomi i izgrebe... Posto se tus ni malo ne upija (kao u slucaju drugih vrsta hartije), mora duze da se ceka na susenje. Vecina crtaca koji vole da tusiraju na Velumu, po zavrsetku posla ga 'spanuju' na poseban beli karton. Format hartije Najveci broj crtaca radi na formatu sirine 10 inca (25,5 cm) i visine od 15 inca (38 cm). NAPOMENA: ovo nije nikakvo opsteprihvaceno 'svetsko' pravilo - naprotiv, to je standardni format na kojem se crta u americkoj industriji strip-sveski; evropski pristup je fleksibilniji, svaki stripar bira dimenzije koje mu odgovaraju - mada je bilo slucajeva da poneki evropski izdavaci (tj. urednici) ipak zahtevaju od crtaca rad na A3 formatu zbog lakseg rukovanja, fotokopiranja, slanja postom i sl. - a to je bas format na koji 'leze' pomenuti americki standard. Mi cemo, dakle, crtati na dimenzijama hartije koje nama odgovaraju, imajuci na umu: dve jedinice sirine sa tri jedinice visine - znaci, ako nam je horizontalna margina unutar table siroka, recimo, 30 cm, visina margine mora da bude 45 cm (2x15cm sa 3x15cm). OLOVKENeki crtaci su zadovoljni obicnom skromnom drvenjarom koja moze da se kupi na svakom kiosku, sa minom br. 2. Jeftina, izdrzljiva, uvek laka i za nalazenje i drzanje, ako se razbesnimo mozemo je lomiti bez osecanja krivice. Drugi crtaci smatraju da je ta olovka inferiorna u odnosu na druge vrste i marke. Papirnice i radnje sa umetnickim priborom prodaju olovke u rangu tvrdoce/mekoce mine od 6H (9H!!!) do 6B. Sa "H" se obelezavaju tvrde mine koje ne moramo cesto da zarezujemo i koje daju bledju ali zato definisaniju 'ostru' liniju i grafit se ne razmazuje. "B" olovke su sa mekanom minom koja se brze trosi i daje mnogo tamniju liniju koja se i te kako razmazuje, narocito pri brisanju gumicom ili prelazenju sakom koja drzi olovku preko crteza tokom rada. "HB" mina je, ocigledno, srednje tvrdoce. Vecina stripara koristi mine u rasponu od 2H do 2B. Nezaostrena ili tupa olovka ponekad daje najbolju liniju, pogotovo konturu koja treba da se tusira cetkicom. Sa zaostrenom minom nema puno varijacija u debljini linije - isti je slucaj i sa mehanickim olovkama sa mikro-minom. Tupe mine nam omogucuju da crtamo 'kao cetkicom', ohrabrujuci nas da udjemo u jedinstveni tok i da se ne koncentrisemo bespotrebno na sitne detalje... Koje i onako mozemo kasnije da dodamo zaostrenom olovkom! Najbolje je imati na raspolaganju tokom rada najmanje dve olovke - jednu pedantno zasiljenu, a drugu ne. Koliko ce dobro crtez u olovci da izgleda takodje zavisi od kvaliteta hartije na kojoj se radi. VAZNO: ako nam se drvo olovke koju zarezujemo krnji ili mrvi, a mina vazda lomi - smesta je bacimo u djubre! To znaci da nam je olovcica ili prestara ili loseg kvaliteta... A mozda nam valja i proveriti kvalitet rezaca koji upotrebljavamo... NON-PHOTO plava olovka Mnogi crtaci se kunu u ovaj tip olovke - pod pretpostavkom da isti moze da se nadje u prodaji. To je tacno ono sto samo ime kaze - poseban intenzitet plavog u mini koji ostaje nevidljiv oku kamere kod pripreme za stampu ili u fotokopir-masini. Prednost ove alatke jeste u tome da je proces brisanja gumicom linija u olovci nakon tusiranja eliminisan, sto stedi vreme i dosta stripara nalazi da je crtez izveden 'plavkom' nekako... Seksi..? Nemojmo ipak smetnuti sa uma da ima crtaca koji 'plavku' koriste samo za grubu postavku, dok je izvedba detalja i finalne olovkirane verzije prepustena ipak staroj dobroj crnoj grafitari. Na taj nacin se i dalje stedi na vremenu koje bi se utrosilo na brisanje i otklanjanje suvisnih zvrljavih linija (ako bi se crtalo samo grafitarom) i uopste, olovkirana postavka deluje urednije. Nisu svi umesni u pedantnom skiciranju gde svaka linija smesta ima svoje mesto. Potencijalne mane 'plavke' su u tome da je postavku nekada teze 'pokriti' tusem jer neke marke daju previse 'vostani', masan potez i tus se jednostavno 'ne prima' dovoljno dobro ili 'spada' i 'klizi' sa linije..! Da ne govorimo o tome kako ima crtaca koji slabije vide pa im nije lako da tusem 'prate' postavku na hartiji... Nije svaka olovka plave mine dobra. Mora na njoj da pise NON-PHOTO ili NON-REPRO e da bi bila ona prava koja nama treba. Ostale vrste su i te kako vidljive u stampi ili kod fotokopiranja zbog intenziteta traga mine, a teze se brisu nego linije obicnom grafitarom. Izuzetak kod ovog pravila jeste legendarna drvenjara marke "Eberhard Faber Col-Erase blue #1276", ili mina za patentaru od 2mm firme MARS-STAEDTLER. Ne samo da su za proces stampe ili fotokopiranja linije nevidljive, nego je potez 'ne-masan' i 'ne-vostan' i linije se lako brisu - jednostavno, ima se osecaj kao da se crta sa meksom grafitarom, recimo B ili 2B - i sto je najlepse, tus se izvanredno 'prima'! Scenarista Bil Loubs (Bill Loebs) je nekada bio i crtac. U vreme kada je pisao i crtao svoj serijal "Journey" (Putovanje) pocetkom osamdesetih, otkrio je [za sebe] mnogo vise odgovarajuci metod - 'olovkiranja TUSEM'! Naime, zbog nekih razloga nije mu se svidjao proces olovkiranja - niti grafitarom, niti 'plavkom', a voleo je spontani kvalitet skica koje je za sebe radio direktno tusem, rapidografom... Inace je tusirao u stilu Vil Ejznera, cetkicom i crnim tusem, kada pravi strip. Kako bilo da bilo, postupno je dosao do spoznaje da mu izvanredno radi posao rapidograf napunjen NON-REPRO bledo-plavim tusem i - tako je radio 'fazu olovke', odnosno postavke. Prednost metoda bila je u nepostojanju 'nagomilanog vostanog masnog nanosa' koji bi mu pravila plava olovka (ocigledno nije bio sklon crnoj grafitari!) i voleo je spontani osecaj skiciranja koji mu je davao rapidograf - da ne govorimo o tome kako je posle toga cetkica sa crnim tusem lako klizila preko takve postavke bledo-plavim tusem... Mehanicke olovke Na raspolaganju nam je sirok asortiman ovog tipa 'patentare' sa mikro-minom. Dolaze u nekoliko dimanzija: sirina 0,9 i 0,7 (jako dobra za 'tupo' skiciranje sirokog razmaha), 0,5 (najpopularniji i najcesce upotrebljavan 'kalibar') i najzad 0,3 - najtanja mina i najostriji potez. 'Mehanicarke' ne zahtevaju ostrenje i na duze staze su verovatno jeftino resenje - ali nedostaje im finoca te varijabilnost poteza i linije imanentna 'normalnim' zaostrenim olovkama. Druga - i ponajbolja - opcija kod tipa mehanickih olovki jeste svima znana 'patent-olovka' (koju na engleskom zovu 'lead holder' - drzac mine, ili 'clutch-pencil' - olovka-hvataljka) - drzalo koje oprugom i 'zubima' stiska minu od 2mm - istu kao sto se moze naci unutar drvenjare. Ako se pazi i cuva, trajace vecito, prima i grafitne i plave mine, izvanredno radi 'na tupo' nezarezana, a moze lako da se zasillji ili smirglom ili specijalnim malim rezacem. Meni licno je ovaj poslednji tip bio najdrazi i najbolji. Uvek sam imao pri ruci dva komada - jedan sa NON-REPRO plavkom, drugi sa H ili 2H grafitnom zaostrenom minom. Milina... GUMICE Kakav god tip 'brisalice' da koristimo, valja nam da pripazimo da nam dlanovi NE DODIRUJU gumu. Masnoca sa koze i znoj prave gadne neizbrisive brljotine. Standardna 'skolska' gumica koju svuda mozemo da kupimo solidno sluzi svojoj svrsi ali biva grublja prema hartiji i moze da razmaze grafitne linije vise nego sto bismo to zeleli. Plasticne gumice 'Plastikanci' dolaze u beloj ili plavoj boji, sa zastitnim kartonskim omotacem koji drzimo medj' prstima i generalno govoreci, nezniji su prema hartiji od obicnih gumica, ali vise razmazuju grafit pri brisanju. Takodje ih ima u formi 'klik-irejzera' (clic-eraser = kao deblja patentara sa gumenom minom umesto grafitne ili kao skalpel sa gumom umesto metalne ostrice na izvlacenje) koji su dusu dali za briskanje malih povrsina i detalja. Kned-gume One su jos neznije prema papiru, mada ne rade dobro posao ako pritiskamo olovkom i 'oremo' po povrsini hartije. Sa njima je zabavno raditi - mogu da se mese kao komad plastelina, a ono sto zelimo da brisemo se NE TRLJA vec se 'tupka' sa zgomilanim knedom koji UPIJA grafit sa papira, ostavljajuci izbledelu skicu koju ili dalje doterujemo ili tusiramo takvu kakva jeste. Kada se kned-guma 'nasisa' grafita, rasirimo je i prevrnemo kao carapu, tako da imamo cistu povrsinu za dalje 'tupkanje'. Drzimo je u priblizno loptastom obliku i pazimo da ne pada na prljav pod, u vodu, tus i sl. Najbolje se cuva zamotana u parce najlona, u kesici ili staniolu, a najbolje u kutijici. [Nastavice se..?]
GLAS KOJI VICE U PUSTINJI Zali se Zlatko kako je gorko organizirati neko strip dogadjanje pa onda na njemu vidjeti samo sacicu uvijek istih faca, ako i njih. Pita se Zlatko o smislu ulozenog truda i vremena, mozda malo krivi vlastitu sredinu. Mozda bi Zlatku bilo lakse da je bio na Bigu 2000, multidisciplinarnoj kulturnoj smotri proljetos odrzanoj u Torinu? Smotra je bila velika, strip je bio ukljucen i jedno od zbivanja bio je okrugli stol o alternativnim strujanjima u Evropskom stripu. Stripasi su se uredno okupili odraditi svoj stan i hranu, a bilo je tu i publike - njih bar jedno sest. Do kraja uvodnih rijeci, medjutim, razislo se i tih pola tuceta pa je ostalo nas dvadesetak, uvijek istih, znanih faca. Da li bi Zlatku bilo lakse da je bio tamo, da je vidio da se Torino ne razlikuje puno od Novoga Sada, Vinkovaca, Zagreba? Ili bi mu bilo teze? Bi li zakljucio (kao sto meni svako malo dodje) da je bedara globalna i bezizlazna, da je strip mrtav? Bedare je tesko osporavati, ali bih vam ispricao malu pricu. Na nekom od SFeraKona bila je zakazana ponocna promocija jedne od SFerinih zbirki hrvatskog SF-a (sest do sada, ako nas smijem reklamirati). Pomalo umorni dovukli smo se dvoje-troje pisaca i ja u zakazani termin te u dvorani pronasli dvoje citalaca. Razocaran odazivom, ucinio sam veliku profesionalnu glupost, gresku zbog koje se i danas kajem - otkazao sam promociju. Kako sam smio? Kako sam se usudio?! Dvoje nam je ljudi odlucilo nepovratno pokloniti dio svog zivota, a ja sam ih - oprostite na izrazu - odjebao! Koliko umisljen, drzak i bezobrazan covjek moze biti? Zarekao sam se da mi se to vise nece dogoditi. Bude li u publici jedan covjek ili stotinu, tretman ce biti isti. Apsolutno je nebitno da li je rijec o strancu ili znanoj faci, da li ga tema zaista zanima ili se sklonio od kise pa se pretvara - dosao je i moja je duznost biti mu zahvalan. Na jednom mjestu u Bibliji (Mt, 18:20), Isus kaze: "Jer gdje su dvojica ili trojica sabrana radi mene, tu sam ja medju njima." A ono sto vrijedi za Isusa, valjda vrijedi i za strip? Ako nas je makar dvoje koji o stripu zelimo pricati, valjda imamo o cemu, valjda ni on nije mrtav? MOLBA ZA POMOC: Za tekst koji bih u blizoj buducnosti trebao napisati nedostaju mi neki materijali. Cijenio bih, dakle, ako bi mi neki od citalaca znao reci kako da dodjem do kojeg primjerka "Knindzi - vitezova srpske Krajine" ili do fotokopija "Kapetana Dragana" iz Osmice. Takodjer bi me zanimali podaci o svim ratnim stripovima - bili oni propagandni kao gore navedeni, dokumentarno-komentatorski (kao, recimo, Zografov Life Under Sanctions), povijesni ili kakvi bilo - objavljenim u SRJ od 1991. naovamo. U istu svrhu trazim i primjerke "Bosmana", podatke o BiH ratnoj produkciji, eventualne Makedonske radove i Slovenske stripove koji su se temom naseg najfriskijeg rata bavili dok je trajao i nakon sto je zavrsio. Takodjer bih cijenio ako bi mi tko od geografski blizih citalaca na citanje posudio Kubertov Fax from Sarajevo ili me uputio na neki od inozemnih stripova s danom temom koji nije spomenut u Kartici o "sarajevskom sindromu". U zamjenu za Vas trud mogu Vam ponuditi svoju neogranicenu zahvalnost ili, uspijemo li se dogovoriti, konkretnu kompenzaciju za kakvo inozemno izdanje. Sve podatke i ponude possaljite molim na gornji e-mail. Unaprijed Vam hvala, Darko Macan -Giardino na mrezi -Rimini Comix & Cartoon Club -Expocartoon -TOP 10. ANOTHER UNIVERS
Zahvaljujuci Banetu Kercu nam je stigao sledeci (e)mail: Ciao a tutti!!! We have just installed counters on the site Arts-Cartae.
If you are interested in pictorial maps, please visit us and help
us pass the three digit number. I sincerely hope you're going
to like the site! Thanks! Saso od 28. jula do 4. avgusta 28. jula 1940. Pocinje da izlazi "Brod bez kompasa", Andrije Maurovica i Franje Fuisa. Strip je izlazio do 18. decembra iste godine. 28. jula 1945. Rodjen je Jim Davis u Fairmontu, Indiana, autor legendarnog Garfilda (Garfield). 2. avgusta 1944. Pocinje da izlazi u Zabavniku, strip "Tomislav". Crtez je radio Andrija Maurovic po scenariju S.R. Zrnovackog. Strip je izlazio do 13. septembra. Strip je nastavio da crta Albert Kinert. 3. avgusta 1941. Rodjen je Grsegorz Rosinski u Stalowa Wola, Poljska. Radio je na sledecim stripovima: Thorgal, Hans, Le grand pouvoir du Chninkel. Izvori: HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Dragincica i Zdravka Zupana, i monografija "Maurovic" Veljka Krulcica, "Pegaz" Zike Bogdanovica. Ako znate nekog ko bi bio raspolozen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, posaljite mi njegovu email adresu ili mu predlozite da nam se on sam javi i tako upise na mailing listu. Zlatko Milenkovic e-mail: zmcomics@EUnet.yuweb: http://members.tripod.com/~ZM97 web: http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics |