S A D R Z A J 1. ZEMLJA SE RASPADA. JA POTRCAH DO TRAGOVA.
(Zoran Stefanovic) Svi prilozi su vlasnistvo autora. U slucaju da zelite da ih na bilo koji nacin eksploatisete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis ce uvek ici i email adresa putem koje mozete kontaktirati autora), u slucaju da nisu potpisane mozete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
Nesto kao objasnjenje:) Nesto izmedju (sadrzaja i teksta) Da li sam preterao, ili gorcina koju nosim od tog dana ima svog osnova? Ipak zelim da verujem da gresim i da je sve ipak lepse. Mozda sam i ja megaloman kada smatram uspesnom promocijom onu koja skupi vise od 50 ljudi? Da li i u buduce da ide rubrika "nesto izmedju..." ili da je odmah ubijem:) k'o zeca? S postovanjem,Zlatko Milenkovic
(Beleska o darovima Dejana Bogojevica) U tudjem svetu a nasim vremenima, medju ljudima, ponovljenim danima od kojih je svaki patoloski zamoreniji nego i najdrevniji dani, radovi Dejana Bogojevica imaju efekat kao kad u gestu klecavog deteta dobijemo munjeviti momenat prosvetljenja, dajuci olaksanje kojem nikad necemo znati ni razumeti poreklo. Dejan je saman. U tome je cela prica. I ne verujte vickastim likovnim ili knjizevnim kriticarima koji ce pokusati da vam kazu isto to, pomazuci se analogijama iz raznih umetnickih oblasti i pojedinacnih opusa da bi nas nekorisno poucili kako je doslo do Dejanovog beskrajno nesamosvesnog i tiho iznenadjujuceg spoja mirijada ovovekovnih avnagardi, klasicnih istocnih umetnickih metoda, alternativnog stripa i jednog onostranog (dakle, "ne-umetnickog") sentimenta, kojem samo neki od nas pomalo prepoznaju geografski ili antropoloski jezik. I to je sve sto bi neki od nas znali i hteli da izjave o ovom slucaju. Sve ostalo je jasno i prejasno, neobavezujuce za dalje definisanje, ako se ima i zera respekta za fizicki osecaj koji se ima u prvom sudaru sa crtezima i recima dovedenih do samog jezgra svoga smisla, a cesto i surovo dublje od njega. A potpisnik ove beleske je dovoljno blaziran da bi znao da ceni krajnju sporadicnost takvih dogadjaja. Dakle, kao sto je receno: Bas kao sto je navodno nase i parce kosmosa sto nam se smesi osmehom detinjeg bica kojeg jos ne srecemo, ali nam je Dejan barem doneo miris vazduha tog dana. Zoran Stefanovic
Ovog puta samo naznake o misterioznom i nenadanom pojavljivanju strip albuma Andrije Murovica. Album je, za sada samo jedan primerak, moguce videti u novosadskom Klubu obozavalaca stripa (osim ako niste baksuz da vam ga odnesu ispred nosa kao meni>:( ). Zasto misteriozni i neocekivani? Pa lepo, legendarna prica o nestalim originalima erotskih stripova koje je ovaj genijalni autor radio pred kraj svog zivota i koje su samo malobrojni posetioci mogli da ih vide kod autora, je dobila svoj (polu)epilog?! Izdavac sa imenom "firme" ali bez licnih imena (zvuci kao piraterija:) urednika je ove stripove objavio!!! I to svoje delo "pristojno" naplacuje. Ovo je sada samo da vas zaintrigira! Kada uspem da pregledam album napisacu sve detalje o njemu. I da, to sto sam kritikovao piratizovanje ovog dela neznaci da knjizare treba da preskoce informaciju ako ga imaju na svojim policama, ipak ce mnogi zeleti da dodju do svog primerka, a o pirateriji kao sto i znate moramo govoriti jer je to nasa svakidasnjica.
Povodom promocije strip-projekta "Kapetan nitrat" (autor Borislav Stanojevic', crtachi Sinisha Radovic' i Aleksandar Sotirovski) u poslednjoj nedelji juna ove godine, na filmskom festivalu "Last Nitrate Show" u Londonu, pri chemu su opshirne informacije i ilustracije iz oba albuma uvrshtene u internacionalnu "Plavu knjigu o nitratnom filmu" u izdanju Imperial War Museum-a, Medjunarodne federacije filmskih arhiva i UNESCO-a, grchka strip-kriticharka i vlasnica 'robne kuce stripa" Comic's Cave u Solunu, Lilian Kuidu, napisala je sledeci prikaz objavljenih albuma: Lilian Kuidu -------------------- 1895. pronadjen je film, makar kao bioskop. 1995. pronadjen je njegov mesija, makar kao srpski super-heroj Kapetan Nitrat. Prvi novinski clanak o ovoj pojavi (jun 1996., na 100-godisnjicu srpskog filma) objasnjavao je sve navodnim "neobjavljenim Marfijevim zakonom: stogodisnjice stvaraju cuda". Tu se, takodje, tvrdilo da je prva sveska Kapetana Nitrata ("Usamljenost super-heroja", Beograd, 1996., crtac Sinisa Radovic), koja je jako licila na strip album, u stvari dokumentarna video-reportaza o radjanju jednog istinskog natcoveka/spasitelja. Strip-crtezi su, navodno, samo zamenili video-materijale i fotografije, koje su snimatelju i autoru reportaze o Kapetanu Nitratu (u daljem tekstu KN), Borislavu Stanojevicu (filmskom arhivisti iz Beograda), oduzeli nemacki carinici na granici neceg sto je, od pre 5 godina i za samu Nemacku vrlo neprijatno, iredentisticki autonomna pokrajina Juzna Beovija. cinjenicu da u srcu najmocnije drzave jedne ionako nedovoljno srecne i bezbrizne Evropske zajednice, postoji jedna nepokorna drzavica Srba, pa makar oni bili i Luzicki, svi znacajni svetski mediji, sasvim razumljivo, naprosto - precutkuju. Zato je informacija da se u Ruhmstadt-u (luzicki-Slavigrad), administrativnom centru pokrajine koju sama Nemacka drzi duboko u tajnosti, pojavio mesija filma i to kao odgovor na super-tajnu medjunarodnu zaveru vezanu za nitratni (zapaljivi) film - delovala fantasticno. U stvari, nema niceg cudnog u tome da se bundzijska srpska drzava nadje uokvirena nemackim granicama: u ovom veku to se vec dva puta dogodilo. Zatim, strucnjacima nije tajna da svojstva zapaljivog filma proucava vise umereno tajnih amerckih ali i drugih vojnih instituta i to iskljucivo u ratne svrhe. Takodje nije tajna da mnoge istorijske i esteticke istine zapisane na zapaljivom filmu od 1895.-1951., ne odgovaraju jednoj buducoj Istoriji Sveta koju pise Novi svetski poredak i da postoji teznja (predlog UN-a) da se svi filmski materijali vrate i cuvaju u (pod) zemljama koje su ih proizvele. Ali u stripovanoj reportazi o KN tvrdilo se da je nitratni film kako idealna supstanca za stvaranje apokalipticnog oruzja mocnijeg od iceg do sada sanjanog, tako i savrseno gorivo za intergalakticka putovanja. To je i bio kljucni razlog da se, kao deo globalne zavere super-sila, zapaljivi film proglasi kugom XX veka, a svi se njegovi "smrtonosno radioaktivni" stokovi oduzmu svetskim kinotekama i "neutralizuju" u vojnim bazama. Reakcija svih svetskih filmskih arhivista, ljudi posvecenih spasavanju nitratnog (i svakog drugog) filma (ali i sineasta i filmofila uopste), bila je sizofrena: vecina je poslusnicki pristajala, manjina se teroristicki ostro pobunila. Jedan od filmskih arhivista bundzija, slavigradjanin Vatroslav Vostok, nesvestan zavere i njenih razmera, zaljubljenik u zapaljivi film kao do sada najsavrseniji nosac pokretnih slika, alhemijskim eksperimentima je pokusao da traci oduzme samozapaljivost, gotovo identicnu fenomenu ljudskog samosagorevanja, uveren da ce tako resiti i problem njene navodne radioaktivnosti. Komplikovani sled dogadjaja rezultirao je istovremenim ekspolozijama Vostokovog eksperimenta, vise raznovrsnih eksplozivnih naprava kojima su atentatori minirali njegovu kucu i molekularne strukture na kojoj su radili njegovi subatomski pomagaci (bica izmedju mikroskopskih trolova i andjela alhemijskog opusa). Kako bilo, iako je kuca potpuno unistena, Vostok nije poginuo vec je transmutirao u KN, bice sacinjeno od ciste nitratne vatre. Naravno, svi mi znamo da nitratni film gori i bez kiseonika, pod vodom, peskom, penom, cak i u hermeticki zatvorenim metalnim kutijama. Jednostavno, rolnu filma koja gori nije moguce ugasiti, a ona razvija temperature koje posramljuju Simens-Martinove peci. Ako sve to uzmemo u obzir, shvaticemo koliko KN potseca na likove popularne fikcije, super-heroje (dalje s-h) iz americkih stripova tipa coveka Baklje (Human Torch) i Srebrnog letaca (Silver Surfer, oba vezana za cuvenu super-grupu Fantasic Four izdavacke kuce Marvel). Doduse, svaki hindus ce reci da mlazni avion podseca na Garudu, njegovog boga-pticu. Paradoks da covek - vatrogasac postane natcovek - vatra, po svom mehanizmu nije nov, a nacin na koji KN prevazilazi opasnost koju njegova sustina predstavlja po objekt koji zeli da spase, priblizava ga dalje spomenuom Letacu. U jednom od prethodnih, "neuspelih" eksperimenata sa nitratom, Vostok stvara "Aanirezis" (auto-adhezivnu azbestoidnu nitro-rezistentnu supstancu), nesto sto poput koze/maske/kostima daje ljudsko oblicje KN, otporno je na njegov plamen, ali je takodje i svesno bice zenskog pola, pigmalionski zaljubljeno u svog tvorca, koje je u stanju da da oblik svakoj(?) njegovoj misli. "Aanirezis" pokazuje slicnost sa simbiotskim kostimom crne faze cuvenog coveka Pauka (Spiderman, takodje Marvelov s-h). Kad svemu tome dodamo adolescentnog partnera Razvodnika daljinca (ex-decaka, sada antropomorfni TV monitor sa video-daljinskim upravljacima umesto ociju) koji leti na TV "daljincu" dimenzija daske za "surfing", i brojne epizodne likove, kao sto je prvi pravi super-protivnik KN, Filmfungus (super-terorist nalik na pecurku koji vlada svim vrstama gljiva i gljivica ovog sveta, pa i onih koje napadaju film) i davno pokojne pionire filma (braca Limijer, Edison, itd.) koji se sada pojavljuju kao "bogovi kinematografije" ciji je Satana - Melijes, shvatamo da je ozbiljno poljuljan kredibilitet "dokumentarizma" ovakve reportaze, na kome autor neprestalno insistira. Bice da se ipak radi o jednoj posebnoj vrsti s-h stripa, na tragu renesanse s-h zanra kroz graficke novele 90-tih, poput "Dark Knight Returns" Frenka Milera ili "Watchmen" Mura i Gibonsa, samo u meta-tekstualno ironicnijem, auto-kritickijem, esejisticki totalno citatoidnom, postmodernom i borhesijanskom kljucu. Posle drugog albuma KN (War Games, Monasteri, 1999., crtac Aleksandar Sotirovski), iako je verovatno prerano za prognoze, neki kriticari misle da ovaj junak ima sve potencijale jednog Srebrnog letaca, za opstanak u svetu stripa, dok drugi tvrde da ce neumitno podeliti zaborav u koji je pao DC-jev ekoloski mesija Kapetan Planeta. Svaki s-h je razapet izmedju ikona Supermena i Betmena. Nazalost, ta tragicna razapetost je danas u ovom zanru uglavnom melodramska na nacin TV "sapunica". Svi bi u ovom vremenu da budu instant nadljudi, nadvremeni, nadrealni, kiborski nadmasinski... a da niko jos ni covekom cestito nije postao. KN, ako ga autor ovih redova cita ispravno, ima teznju da, nevoljno postavsi nadcovek i uprkos svoje nadljudskosti, ponovo pronadje i osvoji svoju ljudskost. Pa ako KN pokaze put u tom pravcu, moci ce mu se bar priznati da ionako pretrpano s-h nebo nije samo zgadio novim otpatkom iste industrije. (sa grckog prevela Zana Malbasic)
Sta nam donosi novi, julski, broj Stripoteke? Pa na prvom mestu je, kao noseci strip, ovog puta Jugurta u epizodi "Paukova Mreza" ciji su autori: kao scenarista Jean-Luc Vernal i kao crtac Franz. Nakon ovog stripa dolazi jos jedna kraca epizoda Ratnika sa Akbara ciji su autori kao scenarista Le Tendre i Loisel (Loazel) i kao crtac. Inace da podsetimo da se ove dve krace price nalaze kao dodaci u prva dva albuma (na pocetku albuma?) i radjene su (a tako i objavljene u albumima) iskljucivo u crno beloj tehnici tako da je to verovatno i razlog sto se, kako su mnogi primetili, vizuelno i crtacki dosta razlikuju od duzih albumskih epizoda. Duze epizode ce uskoro ponovo da se vrate na stranice Stripoteke. Nakon "Ratnika" tu je i kraca strip bravurica Alfonso Font-a pod nazivom "Oaza". Dok standardni Hogar Strasni (Dik Browne) i Mali Spiru (Janry, Tome) uveseljavaju zadne korice. Domacih autora i dalje nema i znam da sam dosadan sa tim komentarom ali upornost se isplati:) Vremenom sam i iz uvodnika Strip Vesti uspeo da izbacim "poziv na saradnju":) Naslov ima i jedno "i..." koje znaci da redakcija ubrzano ide napred sa novim izdanjima i to zasigurno znaci da se Stripoteka stabilizovala i da ce izlozi nasih novinarnica dobiti jedan vedriji ton:) Sve te projekte cu, kao i sto je praksa, objavljivati kako koji izadje ali eto da sada u SVestima damo malo i ekskluzivnih i sigurnih najava. Prvo ce se ovih dana pojaviti prvi broj njihove nove mesecne edicije "Konan" (svakog 15. u mesecu). Zatim tu je i novi album Komance koji je vec odstampan, i naravno za kraj jedna vise nego prijatna informacija:) U avgustu (oko 20.tog) ce izaci, i to u punom koloru(!!!), prvi album iz serijala PETAR PAN ciji je autor, kod nas veoma postovan, Loisel (Loazel)!!! Vest su pre citalaca SVesti dobili jedino clanovi Stripotekinog kluba pre par dana sto moze da Vam bude podstrek da se uclanite. Jos jedan podstrek za uclanjenje ce Vam sigurno biti i cinjenica da clanovi kluba album mogu kupiti po povlascenoj ceni od 260 dinara. Da se napomene jos da clanovi kluba nisu obavezni da kupuju sva izdanja vec iskljucivo ona za koja su zainteresovani kao i da mozete da se uclanite u klub ako na email adresu stripotekaklub@mailcity.com posaljete vase podatke: ime, prezime i adresu. Takodje ce vrlo brzo (u avgustu) i Stripoteka dobiti svoj zvanicni web sajt koji autor ovog priloga uzurbano priprema. Eto mnogo vesti koje ohrabruju i (da li sam pitao za domace autore?:) nas autore da ce se napokon ovde pokrenuti nesto sa mrtve tacke, lepo je znati da se ljudi secaju stripa i da ga kupuju.
Pogledaj ovo, pogovor iz 1. albuma Torgal. * * * OSTRVA I MAGLE, CELIK I MESO Ako se uzdate u takozvane blarbove kojima beslovesni izdavaci
pokusavaju da vas navuku da spiskate svercom krvavo stecene babine
pare, preporucujemo da zaboravite da ste ikad videli reklamu kojima
nabedjeni marketinski geniji belgijskog izdavaca Lombara oglasavaju
strip Torgal: Iz navedenog citata tesko da bi iko prepoznao uznemirujuci osecaj iz detinjstva dok smo utrnjeni i napeti pratili cudnog Vikinga, u ranim epizodama Torgala, po naizgled zacementiranim severnjackim divljinama i selima koje su i Perun i Triglav zaboravili. Za fanove ovoga stripa - a ima ih mnogo vise nego sto ste svesni, sto pokazuje i neprekinuta uzlazna popularnost stripa vise od dvadeset godina - mnogo je lakse reci sta strip "Torgal" nije, nego sta jeste. Pa, recimo, prvo i osnovno, da se Torgal tesko moze nazvati "vikinskim" stripom, mada je vikinstvo u popularnoj kulturi cesto imalo svoje uzlete. U Torgalu srecemo jedan pseudovikinski svet, koji lukavo i lazno samo sugerise formu i ikonografiju nasilnih severnjackih zajednica tokom raznih perioda srednjega veka. Poreklo ubedljivosti Torgalovog sveta je izgleda mnogo dublje nego sto je to zivot pre sedam ili deset stoljeca. Medjutim, torgalovska mistika i ikonografija, kao i zanrovski motivi, ne mogu se odrediti ni preduboko, recimo u neolit, kada je covecanstvo pre sest-sedam milenijuma na Balkanu stvorilo osnove evropske civilizacije, oblikovane na kultu majke-zemlje. Ocigledno je da se Torgalov svet mora traziti izmedju te dve tacke i mi, samo intuitivno i jungovski bezobrazno, mozemo da pretpostavimo gde su scenarista Van Ham i crtac Rosinski iznenadili sami sebe kada su oblikovali svet svojem cedu: Torgal je indoevropska prica o nasim arijevskim precima pre cetiri hiljade godina, pesnicima sa sekirama koji svoj pohod na celu planetu jos nisu dovrsili, i cije su predstave o svemiru i onostranom onako spektakularno kasnije evoluirale u cikluse prica o keltskom, slovenskom, germanskom, latinskom i starobalkanskom panteonu i njegovim bogovima neba i podzemlja, inteligentnim nizim demonima i raznim personifikacijama. Naravno, za ovu tvrdnju vam ne mozemo dati direktne dokaze, ali je dovoljna malena analiza arhetipskih motiva u "Torgalu" pa da se vidi zasto smo toliko iracionalno vezani za ovaj strip - izgleda da on direktno operise sa slikama i motivima koje imamo u kolektivnoj indoevropskoj podsvesti. Time dolazimo do drugog laznog utiska koji se mora demantovati: popularnost stripa "Torgal" nije izazvana direktnom genijalnoscu autora (mada je rec o vrhunskim profesionalcima, evropskoj eliti glavnog toka), niti statusom remek-dela, jer ovaj strip to formalno mozda i nije. Kroz svoje koketiranje sa podzanrovima od albuma do albuma - epska fantastika, bajka, avantura, strava i uzas, naucna fantastika, melodrama i porodicna hronika - u ovom stripu mozemo naci mnogo mediokritetskih momenata u naraciji, dijalozima, kadriranju ili crtezu. Medjutim, Torgalov svet deluje. I jos vise, na neke cudne i suspregnute nacine pravi od nas samih svoju trecu dimenziju. Put do tog stepena je bio zacudjujuce spor i tesko ga je prepoznati u ranim epizodama stripa. Medjutim, danas je torgalovski ciklus znacajniji u domenu licnih svetova, nego sto ga ima smisla porediti sa tematski i zanrovski slicnim proizvodima odavno odrtavele francusko-belgijske skole. A od svih njih on se izdvaja po jednoj, ali kljucnoj, dimenziji: emotivni i imaginativni potencijali tog sveta su bezgranicni i zauvek ce biti samoobnavljajuci. Faktografije radi, recimo i da se prvi put strip o Torgalu, sinu Egirovom, poceo da objavljuje u francuskom magazinu "Tintin" 1977, da bi danas imao vec 25 kompletnih pripovesti i bio preveden na 40 belosvetskih jezika, ukljucujuci i srpski. Kao dirljiv kuriozitet, lepo je reci da ima slucajeva u Zapadnoj Evropi da roditelji krstavaju svoju decu imenima Torgal, Arisija i Jolan... Time je autorima stripa, crtacu Gzegozu Rosinskom (Grzegorz Rosinski, r. u Poljskoj 1941) i scenaristi Zanu Van Hamu (Jean Van Hamme, r. u Belgiji 1939) na jedan divan nacin predocena empatija koju smo osetili boraveci u njihovom svetu i sanjajuci o njemu, a da nikad necemo zaista znati zasto je tako. I zato, ako je telo kadro, a duh vruc i inadzijski: na put, ratnici. Sumracne sume i sinja jezera nas cekaju. PERUN
Mark 2 U svetu stripa tesko da se skoro desila znacajnija - i donekle revolucionarnija - pojava od IMAGE-a. Dzim Li (Jim Lee), ranije pomenuti Lajfeld, Tod Mek Farlin (Todd McFarlane), Erik Larsen (Eric Larsen), Mark Silvestri (Marc Silvestri), Dzim Valentino (Jim Valentino) i Vils Portasio (Whilce Portacio) su svima pokazali i dokazali da odlucna grupa individualaca moze da opstane i bez zaledjine koju cini Velika Uspesna Kompanija - u ovom slucaju MARVEL, nespreman da popusti i pruzi kreativne ustupke. Ovaj tim je imao samo svoje kreativno umece i - podrsku onih koji ih vole i cene ono sto rade - dakle, publike. Oni su jednostavno nastavili da rade ono sto vole na nacin koji vole, mozda po prvi put uzdigavsi pravljenje stripova u rang 'velikog' sou-biznisa. Trajalo je dok se moglo, vremena trenutno nisu najsklonija stripu - sem onom koji prave najuspesniji. Na primer, Dzim Li je prodao svoj WILDSTORM studio DC-u, pod cijom 'zastavom' danas nastavlja da radi ono sto bi inace izlazilo kao nesto najbolje iz IMAGE-a... Junak naseg razgovora ciji drugi nastavak sada imate priliku da procitate se uklopio u tu atmosferu na sebi svojstven nacin, nikada se ne 'prostiruci vise od gubera', stalno svestan kako stvari stoje i gde mu je mesto... * Dakle, jesi li redovno angazovan na stripu? Mozes li da mi opises sta regularno radis kao profesionalac? Kakva su ti bila iskustva sa MARVEL-om? Neka interesantna prisecanja: Zasto nisi ostao sa njima? Kako to da nisi bio u prvom talasu Image-ovih kreatora
tada, 1992. godine? Gde vidis svoju licnu i profesionalnu buducnost? Hoces li da nam das svoju Web Adresu tako da zainteresovani
citaoci SVesti mogu da vide tvoje radove? Puno ti hvala, Ujka-Boki, sto si nasao vremena da popricamo. Ako iko zeli da sazna vise o meni i mom radu, nadam se da ce mi posetiti stranu na Mrezi i svi su dobrodosli da mi pisu ako zele. A sada se vracam nazad za crtaci sto, sa velikim osmehom! Best wishes always, Mark 24-06-2000 (c) 2000 Mark Pacella & Bojan M. Djukic [Nastavice se..?]
Prvi strip je objavio u studentskom listu Tribuna jos davne 1979. Onda mu tadasnji tehnicki urednik Mladine i karikaturista Andrej Habic objavljuje pasice u Mladini, a uskoro i dva "duza" stripa: Koliscarji i The prevara. Sve su to bili dosta neuspesni i naivni pokusaji, pa ide jedino Habicevoj naklonosti mladim autorima zahvala, da su ugledali svetlo dana. No serija Kapitani je vec bolja, pa nekoliko nastavka objavlju i tadasnji beogradski Vidici. U prvoj polovini osamdesetih (vreme Novog kvadrata) okupio je tzv. "grupu CAC", ciji clanovi su bili izmedju ostalih i Igor Ribic, Bostjan Debelak, Dusan Kastelic i Branko Drekonja, te organizovao nekoliko izlozbi stripa i njihovo medijsko pokrice (zanimljivo je, da sadasnji "teoretici" stripa u svojim pregledima tog razdoblja spominju samo zadnju dvojicu, iako je su Igor Ribic sa svojim stripovskim opusom i Saso sa svojim aktivnostima uveliko zasluzni za kontinuitet Slovenskog stripa u tom razdoblju - no radi se o razlicitim trendovima, a istoriju pisu pobjednici:) ) U drugoj polovini osamdesetih na scenu stupaju mladji, angazovaniji autori, a Saso na preporuku svog stripskog mentora, profesora Marjana Amaliettija (Pet oceva Neninoig djeteta) angazuje PIL (nekadasnji Pionirski list). Za njih radi strip o Dobrom vojniku Svejku, a zajedno sa Igorom Ribicem i periodni strip Janez Zbogar (obradu Nodierovog romana koji se odvija u okolici Trsta). 1993 diplomira (graduate diploma - nesto kao postdiplomska diploma) na Swinburne University of Technology u Melbournu (Animation and Interactive Multimedia). "Live from the Countdown Site" zapravo samo je vaja u 3d tehnici, no dobiva nagradu SBS mreze za najbolju "kucnu" animaciju, a diplomski rad "Nightbreaker" uvrstava se na St. Kilda Short Film Festival. 1994 vraca se u domovinu, a producenti su razocarani jer radi u 2d animaciji, umesto u 3d, koji se tada jedina trazi. Za PIL radi strip "Julijan in Matilda" (po pricama, koje salju citaoci). 1996 i 1997 postaje animator na interakcijskom obrazovnom projektu, kog za EEPG (European Education Publishers Group) radi DZS. Zbog ukidanja financiranja projekat se 1997 obustavlja. Onda za PIL radi seriju stripova o detektivu Snofcu. I onda napokon dolazi i prva "prava" realizacija: reklamni crtic za Rupurut za njemacku firmu Bayer-Pharma, koji se sada prikazuje. A za PIL je u izradi strip "Zmajev kristal". Sada je izasla pilot epizoda, a u jesen krece sa celom pricom. Saso Jankovic ima svoju web stranicu na sledecoj adresi: Takodje od sada ima svoju stranicu i na sajtu Strip Vesti:
STROJ KOJI SANJA Zasto su morali odrasti? Stripovi nisu rodjeni kao djecja zabava - novinski strip bio je razbibriga onih koji su novine placali - ali su ga djeca brzo prihvatila i barem su dva aspekta stripovskog izdavastva, frankobelgijski klasicni strip i americki comic book, stvoreni s ciljem da djecu odgajaju ili im uzmu dzeparac. "Zabava za mlade od 7 do 77 godina" bila je jedna popularna fraza. "Hey, kids! Comics!", druga. A onda su stigle revolucionarne sezdesete, mijenjalo se sve pa i strip. Underground tamo, suradnicki sud Goscinnyu amo, novi crtaci - oprostite: autori - zeljeli su respektabilan zanat, htjeli su odrasti, "odbacili su sto je djetinje". Stari strip junaci su se, potpomognuti izdavackom inercijom, opirali jos neko vrijeme, ali su se onda i oni zabrinuli oko drustvenih problema, uzeli pistolje u ruke, prevarili zene, dobili AIDS i prestali se smijati. "Dark Knight Returns", Millerova preinaka Batmana iz sredine osamdesetih (nastavak je, inace, najavljen ovih dana), bio je mozda prelomni trenutak pomracenja djetinje naivnosti stripa. Nakon Dark Knighta djecacki superherojski snovi postali su, kroz lose kopije, tinejdzeri bijesni na cijeli svijet, otudjeni od svih osim od onih sto su rasli s njima, podjednako izoliranih, neshvacenih i nesretnih. Ne vise zauvijek mlad, strip je postao vjecno bubuljicav. Francuzi se dugo nisu dali, ali je jedan od rodonacelnika, Spirou, preklani konacno pokleknuo i u svom se 46. albumu pojavio u "polurealistickom" stilu. Tome & Janry, inace izvrstan autorski dvojac, umorili su se od hodanja Franquinovim stopama i naveli Spiroua da posumnja u prijatelje, stvarnost i sebe samoga. Machine qui reve ozbiljna je pustolovina, na momente malo nedoradjena, i potpun odmak od bezbriznih lutanja dvojice novinarskih nezenja. I, dok je starom citaocu u meni bilo drago vidjeti zakljucak bar jednog od Spirouovih zivota i bar jedan sretan kraj za Seccotine (oprostite: Sophie), dok se taj citalac gustao kod poigravanja s pravim imenima Spiroua i Fantasia, jedan se drugi dio mene pitao kamo li misle dalje? Moze li se pustolovina nastaviti jednom kad odrastemo, a - ako ne moze - zasto smo uopce morali odrasti? -McFarlane izgubio parnicu -TOP 10. ANOTHER UNIVERS Ovog puta dajem linkove ka vecim strip serverima, cvoristima, odakle mozete da dalje da se krecete prema bilo kojoj strip destinaciji. Ovi linkovi se vec duze vreme nalaze na stranici sa linkovima na sajtu Strip Vesti. -AAA Aardvark - WraithSpace Comics Index -Anonima Fumetti - Italian Comics -ADBD: Annuaire des Bandes Dessinees -BD PARADISIO -BDteque -Bienvenue sur le site de Stephane Lemaire - European
comics -Comic Book Resources, USA -Comic Exchange Net -COMICS FROM RUSIA -CSA - Comics Sites Aliance -Digital Webbing -EUROBD - Bande Dessinée Europeenne -European Comics on the Web -HIES - Croatian Web Comic Strip Gallery -KOMIKSOLET -The Small Press Comics FAQ Page, USA -De Strip-Database van Nederland -NCRL - New Comic Book Releases List, dated -Palestinian cartoons -Swiss Comics on line -Wahoo! - Comic Link Directory od 7. do 21. jula 9. jula 1985. Pocinje da izlazi, u magazinu "Vecu", istorijski strip "De Silence et de Sang" ciji su autori: Francois Corteggiana i Marc Males. 11. jula 1927. Rodjen je Guy Herzog u mestu Riga, Letonija. Od 1950. koristi pseudonim Guy Bara. Autor je stripova: "Max l'Explorateur", "Keke", "Ephemere",... 11. jula 1957. Maurice Tilieux pocinje da objavljuje strip Cesar u magazinu "Spirou". 12. jula 1949. Rodjen je Dominique He u Sables d'Olonne, Francuska. Crtao je: "Rock and Folk", Avanture Roland Donges-a (scenario Jacques Vivant), "Mickey" ("Alex Lechat"), "Memoires d'un aventurier" (scenario Dimberton), Tanatha (scenario Cothias). Izvori: HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Dragincica i Zdravka Zupana, i monografija "Maurovic" Veljka Krulcica, "Pegaz" Zike Bogdanovica. Ako znate nekog ko bi bio raspolozen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, posaljite mi njegovu email adresu ili mu predlozite da nam se on sam javi i tako upise na mailing listu. Zlatko Milenkovic e-mail: zmcomics@EUnet.yuweb: http://members.tripod.com/~ZM97 web: http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics |