1. SIGNED BY BOMBS (Momir Stosic-Moki)
2. PROPAS KOMIKZ (Propas Komikz)
3. STRIPOTEKA 393(939) (zmcomics)
4. U POSETI MARKETPRINTU (Strip Vesti)
5. VESTI IZ SVETA (Strip Vesti)
-Poslednji nastavci Penauts-a
-Gaston na web-u
-Igny '91
6. LINKOVI
7. DATUMI (zmcomics)

Svi prilozi su vlasnistvo autora. U slucaju da zelite da ih na bilo koji nacin eksploatisete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis ce uvek ici i email adresa putem koje mozete kontaktirati autora), u slucaju da nisu potpisane mozete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.

Napokon stize i davno obecani razgovor sa ljudima iz Marketprinta. Razgovor je obavljen jos pred stampanje drugog (938) broja Stripoteke, i radjen je uporedo kako za Strip Vesti tako i za mrvice kulture na radiju 021 (koje su petkom posvecene stripu i koje radim u saradnji sa novinarkom Natasom Vavan). Tamo je prilog vec emitovan, a za SVesti je trebalo sve to skinuti sa trake tako da je potrajalo:( Time odmah i objasnjavam da je tekst prepisan sa vrlo malo intervencija, tako da ne zamerite na greskama.

Po pitanju sajta nista nije uradjeno. Ali bi uskoro trebalo da budu realizovane neke ideje, al' o tome ne pricam jer ne bi da nesto obecano ne ispunim, ne bi bilo prvi put ali....

Zlatko Milenkovic

POZIV NA SARADNJU i dalje ostaje aktuelan.

1. SIGNED BY BOMBS

AWA (Anti War Action) Foundation for Former Yugoslavia (ranija izdanja: Signed by War (1994), Sperminator (1996), The Dignity Of Human Being is Vulnerable (1993), Aut! No3 (1996) itd.) je u okviru "Signed by Bombs" akcije koja se sastojala od objavljivanja stripova nastalih u toku "bombaskog procesa" u saradnji sa Stripburgerom imala takodje i strip izlozbu pod istim imenom 29. oktobra u Den Haagu, Buurthuis De Kronkel, u okviru projekcije filma "Naar Eer en Geweten" (film se bavi NATO zlocinima protiv civilnog stanovnistva u Srbiji i osnovama da se NATO lideri nadju pred sudom za ratne zlocine). U ovom trenutku AWA foundation pokusava da sakupi finansije za objavljivanje samostalnog izdanja Signed by Bombs gde bi se objavila celokupna antologija stripova nastalih u toku NATO agresije (Nis, Subotica, Pancevo, Beograd, Novi Sad, Vrsac itd.). U okviru te publikacije bi se nasla i E-mail pisma od Aleksandra Zografa kao i stripovi od strane par francuskih i holandskih autora. Strip sekcija bi bila propracena artiklima o NATO medijskog manipulaciji, ekoloskoj katastrofi prouzrokovanoj od strane NATO-a na teritoriji Srbije itd. U okviru promocije je planirano da se Signed by Bombs publikacija podeli clanovima holandskog parlamenta.

Svi zainteresovani za ucesce u ovoj akciji mogu da se obrate AWA Fondaciji.
AWA Foundation
Momir Stosic Moki
Winschoterdiep 79b
9724 GL Groningen
The Netherlands
Tel: +31 50 3142822
Fax: +31 50 3143313
E-mail: awamoki@hotmail.com

Momir Stosic-Moki

2. PROPAS KOMIKZ

SVIMA NAM DRAGE STRIP VESTI

IMAMO OBJAVU!!!I IZVINJENJE SVIM NESTRPLJIVIM STRIP FANOVIMA ZBOG NEIZLASKA BOUNA.

NA PROLECE (VALJDA) TREBA DA SE POJAVI NASS KALVIN I HOBS KOGA UZZURBANO I VRLO AMBICIOZNO PRIPREMAMO...

AKO GA IZGURAMO KAKO TREBA, IZACICE I BOUN.

HVALA NA PAZZNJI I DOVIDJENJA!

PROPAS KOMIKZ

3. STRIPOTEKA 393 (939)

Aster Blistok 14.epizoda "Unistavanje buducnosti" (46 strana). Crta Ribera i pise Godar, sto bi rekli kao i obicno. Epizoda je kod nas vec vidjena i komentarisana. U svakom slucaju ostaje nam zadovoljstvo da Stripoteka i dalje zivi. I da napomenem da je ovog puta KVALITETNO ODSTAMPANA, sto ce nadam se biti i u buduce praksa. Dobro de, moglo bi se gundjati na kvalitet hartije, i... ali to je sada druga prica i ovakvom stampom mozemo biti zadovoljni a ostalo kad budu bolja vremena. Osim Aster Blistoka tu su se, sada vec standardno, pojavile i geg table: Video Kica (Midam), Dvotockasi (Charles De GOTTE), Hogar strasni (Dik BROWNE), Mali Spiru (crta:Janry, piąe:Tome).

Redakciji zelimo dogodine minimum dvanaest brojeva i stampu kvaliteta barem kao sto je u ovom broju, a citaocima para da sve to mogu kupovati kako bi svi bili zadovoljni.

zmcomics

4. U POSETI MARKETPRINTU

Proslo je osam godina od kada se pojavio prosli broj Stripoteke, ovih dana se, nakon 936 broja koji je izaąao '92, pojavio novi 937 broj. To je bio povod da svratimo do Marketprinta i da razgovaramo sa Slavkom Dragincicem i Sibinom Slavkovicem.

* Kako ste smogli snage da u ovim uistinu teskim vremenima, nakon osam godina neizlazenja, ponovo krenete sa Stripotekom?
Tacno je da je proslo osam godina, tacno je i da su teska vremena, medjutim mi smo jos pre dve godine poceli da radimo na pripremi ponovnog izdavanja Stripoteke. Bilo je predvidjeno da Stripoteka izadje u maju ove godine. Zbog poznatih razloga i rata bili smo prinudjeni da to odlozimo. S druge strane mi imamo dva termina kada pokrecemo nova izdanja ili imamo nove izdavacke akcije, a to su maj mesec i oktobara koji su se pokazali najpovoljniji za tako nesto. Tako da je bilo logicno da sada krenemo u oktobru ili da cekamo tek sledeci maj. Ucinilo nam se da je to bolje uciniti vec sada. I uprkos svim teskocama, u skromnijem obliku, ponovo smo prezentirali Stripoteku javnosti. S tim da moramo priznati da su kolicine primeraka koje smo pustili u prodaju znatno manje nego iz perioda kada smo zaustavili daljnje izdavanje Stripoteke.

* Sve nas je uplasila inflacija koja se desava ovih dana. Da li ce to uticati na vasu nameru da nastavite sa izdavanjem Stripoteke. Da li ste obezbedili stampu za sledeci period?
Mi svakako planiramo da izadjemo sa nekoliko brojeva, kada cemo vec imati rezultate prodaje, a i finansijske rezultate jedne takve akcije. Na zalost inflacija je dovela do toga da nam prvi broj izadje po ceni od 25 dinara, a vec sledeci mora da ima cenu od 30 dinara, broj koji ce se pojaviti u novembru. To mozda nije tako velika razlika, ali je nesto sto ni izdavaci ni kupci ne vole. Mi cemo se truditi, koliko god to mozemo, da izlazimo u duzem periodu. Nasa zelja je u stvari da mi i ne prekidamo izlazenje Stripoteke, ali kao sto i u nekim drugim oblastima tako i u izdavastvu nesto sto izlazi u nekom redovnom ciklusu zavisi pre svega od uslova pod kojima izlazi, ekonomskih uslova, tako da ce od toga zavisiti i vek, nadam se da ce on biti ipak duzi.

* Kao sto se moze videti iz novog broja, koncepcija Stripoteke je nesto drugacija. Mozda vise podseca na "Avanturu" koju ste takodje vi izdavali. Da li je to vasa izdavacka politika za ubuduce?
U stvari sadrzaj Stripoteke je primeren ekonomskoj situaciji. Ocigledno je, i to svi citaoci mogu odmah da zapaze, da je obim Stripoteke smanjen. Upravo zbog tog smanjenja namece se i materijal koji mozemo da objavimo u Stripoteci. I zbog toga ima necega u tome, sto vi kazete, da podseca na izdanje "Avantura" koje smo svojevremeno izdavali. Medjutim koncepcija Stripoteke se u principu ipak nece menjati. Ona ce, kao sto je naglaseno u uvodniku, prezentirati neke nove epizode nekih starih serijala, przentirace neke nove serijale i likove i pratice neke od materijala koje smo objavljivali u Stripoteci u prethodnom periodu, a koji mogu da na manjem broju strana obezbede raznovrsni sadrzaj. U stvari, sta je Stripoteka kao edicija koja je izlazila 24 godine? Rec je o tome da pokusavamo da prezentiramo svetski strip. U jedno periodu je bio prisutan tu i domaci strip. Ali pre svega svetski strip u onoj meri, koliko to moze da obezbedi i dinamika izlazenja kao i obim izdanja. To znaci da smo vodili racuna da serijale objavljujemo u kontinuitetu, da epizode izdajemo jednu za drugom, i da smo neke od tih serijala uspeli da objavimo u celini, kao sto to znaju mnogi citaoci. I u buduce ce Stripoteka to biti, samo sto ce prilagodjavajuci se ekonomskim uslovima biti skromnijeg obima, pa ce moci verovatno malo usporenije to da prati.

* Stripoteka je poznata po tome sto je mnoge stripove premijerno objavljivala kod nas. Da li ce Marketprint biti u mogucnosti da, u ovoj situaciji, obezbedi nove serijale, likove,...?
Svakako, jer ne bi smo ni krenuli sada sa Stripotekom da tako nesto nismo u mogucnosti. Vec u prvom broju smo objavili prvu epizodu iz serijala "Largo Vinc" i naravno da cemo taj serijal u naredno periodu nastaviti. Najavljeni su i neki drugi serijali, medju kojima je interesantan serijal "Soda", zatim "Dalas Bar" i tako dalje,... Vec u narednom broju ce biti objavljena prva epizoda "Sode". A radimo na tome da obezbedimo i neke serijale koji su aktuelniji cak od ovih, jer moramo priznati, mi smo u zaostatku desetak godina i prema tome ima nekih radova koji su aktuelni upravo u ovim momentima i za sada jos nismo u mogucnosti da ih nabavimo, mislim na novije radove. Ali ovaj period od 8 godina ne izlazenja je doveo do toga da i dugujemo citaocima neke stvari koje su se u tom periodu desavale. Upravo to pokusavamo za sada da popunimo.

* Da li ce Stripoteka pokusati da popuni onaj vakum nastao ne objavljivanjem francuskog novog stripa sedamdesetih, koji nisu kod nas objavljivani, sto iz politickih razloga sto iz nenaviknutosti publike na takav strip koji nije kod nas stampan (Moebius, Bilal,...)?
Neki od radova Moebiusa i Bilala su objavljeni kod nas. Najcesce u obliku posebnih sveski i albuma, ali ova dva izuzetna autora prakticno nisu prezentirana jugoslovenskoj citalackoj publici, i ljubitelji stripa su mogli uglavnom da se informisu o delima ova dva izuzetna autora preko uvoznika, odnosno preko stranih izdanja. Ne mogu da u ovom trenutku dam oobecanje da cemo pokusati da ispravimo tu nepravdu koja nosi u sebi jedno objasnjenje, naime nije u pitanju politicki sadrzaj ovih radova, vec je pre svega u pitanju cinjenica da su to radovi koji su autorski napravljeni iskljucivo za kolor tehniku u vecini slucajeva. A kao sto znate cak i Stripoteka je u koloru objavljivala veoma skromno stripove, pa je to ustvari bio problem sto nismo krenuli u objavljivanje njihovih serijala. No to ne znaci da u nekim specijalnim izdanjima necemo, tokom vremena, ispraviti ovu, ponavljam, nepravdu prema ova dva autora.

* Marketprint je bio jedan od retkih izdavaca koji su zaposljavali domace autore i plasirali ih u svet. Da li cete pokusati da nastavite takvu tradiciju?
Sada je situacija bitno izmenjena u odnosu na onu koja je postojala pre desetak i vise godina. Naime, u periodu kada je ne samo Marketprint vec i druge izdavacke kuce, kada su imale veci broj izdanja, mogle su da angazuju veci broj domacih autora koji su objavljivali u pocetku u tim izdanjima zatim su bili plasirani i u svet. S druge strane u ovom periodu kada nije bilo u sustini stripova u nasoj zemlji, autori u jugoslaviji nisu mogli cekati neka bolja vremena, vec su morali resavati pitanje svoje egzistencije pa su sami nalazili put i nacin da dodju do stranih izdavaca. Mnogi od njih to uspesno cine vec godinama, neki od njih vise nisu u nasoj zemlji vec u zemljama gde su izdavaci za koje rade. Tako da je tu, ne samo Marketprint vec i ostali izdavaci strip izdanja u prethodnom periodu, su dovedeni u poziciju da tek treba da stvore novu bazu da bi mogli da krenu istim putem.
Tacno je da smo mi dosta autora i dosta materijala plasirali u inostranstvu. Vama je verovatno poznat licencni posao sa Tarzanom gde je plasiran zaista veliki broj tabli domacih autora, i to jedne grupe domacih autora koja je radila permanentno na epizodama tarzana. Osim toga plasirali smo i neke druge materijale, primera radi smo, podseticu vas na Kordejevog Wam-a koji je u stvari, svoju promociju i prvo predstavljanje doziveo u Spaniji, pa tek onda u Jugoslaviji. Ali to su, kazem, bila neka druga vremena. Sada se stvari bitno menjaju i zbog toga je neophodno da se prvo stvori baza jedna, od nekih novih domacih autora ciji ce radovi moci da se plasiraju uz, nadam se, mogucnost da ponovo aktiviramo i neke od starijih autora.

* U ovim vremenima, kakva su, Stripoteka je doąla u situaciju da za protivnika ima i pirateriju. U nekim piratskim izdanjima su objavljivani i stripovi koji su ranije bili u Stripoteci, da li cete te serijale nastaviti tamo gde je ona stala ili cete preskociti piratizovane epizode?
Tacno je da je bilo dosta piratskih pokusaja i to je manje vise svima poznato. Medjutim Stripoteka ima svoju koncepciju i od te koncepcije, kao sto sam jednom vec naglasio, nece odstupati ni u buducnosti, to znaci da, ako objavljujemo jedan serijal ona ce ga objavljivati tacno od onog perioda gde je stala pre osam godina ili devet, zavisno o kom je serijalu rec, sa epizodama koje, cak i ukoliko su se pojavile u nekom piratskom izdanju, ce biti ipak predstavljene i u Stripoteci. Time se na neki nacin pojasnjava i ona izjava da necemo reprizirati stare epizode. Naravno da se ta izjava odnosila iskljucivo na Stripoteku, a ne i na neka druga izdanja o kojima mi imamo, ili ne moramo imati informacije. Znaci u Stripoteci nece biti repriziranja, ali ce biti objavljene sve epizode iz serijala koje objavljujemo.

* Ovaj mesec ste ucinili mnogo bogatijim, po pitanju stripa, na nasoj sceni. Objavili ste i XVI tom Princa Valijanta. Nesto vise o tome?
Pre ravno 19.godina pokrenuli smo ediciju u knjigama, Princ Valijant Herolda Fostera. Ove godine neposredno pred sajam knjiga u Beogradu izdali smo poslednji XVI tom. Time je zavrsen jedan zaista izuzetan izdavacki poduhvat koji je trajao nesto duze nego sto smo planirali, ali je bio uslovljen okolnostima u kojima smo izdavali ovu ediciju. U XVI tomu predstavljene su i poslednje table Herolda Fostera uz paralelno odgovarajuci broj tabli njegovog naslednika Marfija. S tim da je XVI tom zavrsen na onom mestu gde se zavrsava jedna prica, jedna epizoda. Smatrali smo da nastavljanje objavljivanja Princa Valijanta iz perioda koji radi Marfi ne bi bilo primereno izdavackom poduhvatu koji smo pokrenuli 1990. godine, i da je zbog toga naj- bolje da sa sesnaestim tomom i zavrsimo ovu ediciju. Na opravdanje u tom smislu naisli smo na sajmu od samih kupaca i kolekcionara ova knjiga inace postaje kolekcionarski zanimljiva i kompletna edicija i vec se na trzistu pojavljuju neki primerci starijih brojeva koji dobijaju na ceni i na vrednosti sto znaci da smo ipak time postigli pun pogodak. Vrlo je verovatno da cemo u nekom narednom periodu razmotriti pitanje reprinta pojedinih tomova, jer se ispostavlja da mnogim ljudima nedostaje po neki tom. Naravno bice to neke skromne kolicine koje ce samo zadovoljiti takve potrebe.

* Princ Valijant je prezentovan na ovaj nacin i kvalitet prakticno jedino kod nas. Niko u svetu pre vas nije to uradio na taj nacin?
Mala korekcija, radi u svetu nekoliko zemalja Princa Valijanta, izdaje u knjigama. Ne bas potpuno na nacin na koji to cini Marketpint, zbog toga smo u krajnjoj liniji dobili veliko priznanje od agencije King Features Sindicat koja je suvlasnik autorskih prava na Princa Valijanta. Medjutim mi smo isprednjacili prakticno ispred svih, cak i americko izdanje, prema nasim informacijama, jos nije zavrseno u potpunosti. To ne znaci da smo zbog toga postali oholi, i ako mislimo da to nije beznacajna stvar i da smo u tom smislu pokazali da jedna mala zemlja moze da uradi jedan veliki posao, i to kvalitetno.

* Da li u skorije vreme planirate i neke druge projekte, osim Princa Valijanta i Stripoteke, naravno ako sve bude funkcionisalo kako treba?
Razmisljamo zaista o nekim drugim projektima, to ce zavisiti, da pomenem tu carobnu misao, od ekonomskih uslova. Svesni smo da citaoci ne mogu da zadovolje svoje potrebe sa jednim brojem Stripoteke mesecno, da je nedostatak izdanja i drugih izdavaca prisutan na trzistu, i svakako cemo jos neka izdanja projektovati za narednu godinu. Tacno kada ce i sta krenuti o tome cemo blagovremeno obavestiti javnost, s tim da je cinjenica i da sama prinuda da bez domaceg stripa ne moze da se stvori kvalitetna baza u jednom strip izdavastvu, ce nas verovatno naterati da i u tom pravcu nesto ucinimo, a to opet zahteva neki prostor gde ce domaci autori moci da objavljuju svoje radove, sto samo po sebi podrazumeva i odredjenu publikaciju, izdanje itd.

* Marketinski gledano, potrebno je mnogo uraditi da se, na ovim prostorima, ljudi vrate stripu. Sta cete vi na tom planu uraditi (izlozbe, promocije,...)? Za Stripoteku nije bilo kampanje na televiziji, radiju,...? Sto je veliki nedostatak.
U pravu ste, marketinski gledano Stripoteka se gotovo tajno pojavila na trzistu, medjutim malo smo bili sigurni u to da ce sam logotip biti dovoljan da ljudi primete Stripoteku, i ako smo se po reakcijama uverili da to nije bas tako. Medjutim radilo se prakticno o finansijskim razlozima koji su takvi da svaki moguc nacin da Stripoteka ne kosta previse znacio je da treba stedeti i na sredstvima koja su predvidjena za eventualnu propagandu. S druge strane postoje drugi nacini promocije koji ne kostaju toliko, medjutim za tako nesto je potrebno vise saradnje i vise ljudi koji su zainteresovani za strip. Mi cemo verovatno sada u narednom periodu malo vise koristiti mogucnost interneta i uopste kompjuterske komunikacije za informisanje citalaca o tome sta radimo i sta mislimo da radimo i verovatno da ce nam pomoci i to sto su mnogi na sajmu, mnogi ljudi koji rade u kucama koje se bave pisanjem i objavljivanjem vesti o izdavastvu na neki nacin promovisati i ponovno pojavljivanje Stripoteke. Bice to skromnije nego sto to rade izdavaci npr. Diskova, muzickih kaseta i ostalog. Ali i otprilike su razmere u finansijskim sredstvima prisutne u tome.

* Misleci da je sam logotip Stripoteke dovoljan da bi se prodavao strip casopis su neki ljudi u Hrvatskoj pokusali da iskoriste vase ime i vizuelni identitet. Da li ste upoznati sa time?
Da, imao sam cak u ruci neke primerke, mislim, ima neozbiljnih ljudi koji se neozbiljno ponasaju u svim oblastima pa tako i u izdavastvu. Tako se pojavila jedna osoba koja je mislila da je to nesto sto je uobicajeno, da se koristi tudj zastitni znak, tudje ime itd. Nama to, u krajnjoj liniji, nije smetalo jer su to citaoci, odnosno svi kupci takvih izdanja i takvog izdanja odmah shvatili o cemu se radi. A znate sta? Kopiraju se stvari koje valjaju, i to na neki nacin govori o kvalitetu Stripoteke. Nama to nista nije oduzelo, moglo je samo da doda.

* * *

Posetivsi Marketprint iskoristili smo priliku da razgovaramo i sa Sibinom Slavkovicem, strip autorom i urednikom Stripoteke.

* Kako ste Vi kao strip autor bili angazovani svih ovih godina kako nije bilo Stripoteke?
Buduci da smo silom prilika napravili veliku pauzu sa Stripotekom, a samim tim i moj osnovni posao u Marketprintu na uredjivanju stripa je na neki nacin stavljen na led. Imao sam prilike da se vratim u velikoj meri crtanju. Radio sam svoj autorski serijal po scenariju Baneta Kerca "Stormi i Ajsberg" (STORMY & ICEBERG), te epizode su objavljene u Svedskoj i Norveskoj, zatim sam radio 4 epizode stripa "Maska" za Americku kucu Dark Horse iz Milvokija, i kolorisao sam nekoliko strip albuma evropskih autora. Pored toga, kao i mnogi drugi, radio sam dosta ilustracija za izdavacku delatnost drustvenih igara za decu, slikovnica, udzbenika i slicno. Prakticno sam se zadnjih deset godina u velikoj meri vratio crtanju. Sad se pojavila ponovo Stripoteka tako da se vratilo zadovoljstvo u radu na uredjivanju jedne takve strip revije.

* Novosadski autori nisu bili eksponirani poslednjih godina, na domacoj sceni su se pojavili novi mladi autori, andergraund je prevladao. Da li ce novosadski autori nesto uciniti da bi sebi pomogli u sopstvenoj promociji i plasmanu?
Pa, ne bi rekao da je tu sad doslo do preuzimanja primata od strane andergraund autora. Cinjenica da je nekoliko mladih autora koji se bave andergraund stripom bilo vrlo aktivno u zadnje vreme, donekle je tome doprinela cinjenica da se takvi stripovi stampaju u daleko manjem tirazu za sta je mnogo lakse odvojiti finansijska sredstva, lakse je samim tim i publikovati ono sto se radi. Tako da te dve vrste u stvari idu zajedno jedna sa drugom. Ja to ne bi odvajao, niti bi ih suprostavljao. Novosadski su autori, kazem, radili mahom za strane izdavace oni koji su i pre toga radili, neki su u medjuvremenu poceli da saradjuju sa stranim izdavacima, a ima tu i nekih mladjih autora koji su prakticno domacoj citalackoj publici potpuno nepoznati, koji su uspeli da ostvare kontakte sa nekim stranim izdavacima. Na neki nacin kopca je izgubljena ovde na domacem tlu. Ali je to i tema za jednu daleko slozeniju analizu u kojoj meri je nekoliko generacija danasnje dece uopste povezano sa stripom, zainteresovano za strip i u kojoj meri uopste poznaju strip. Da li ce prakticno nastaviti sa onom istom voljom s kojom su prethodne generacije strip pratili i poznavali, i domace autore i strane autore. Donekle ce Stripoteka verovatno uspeti da neke stvari objasni samim tim sto cemo u kasnijim brojevima naci mesta i za domace autore, a potrudicemo se da napravimo i nekoliko izlozbi gde bi smo pored domacih autora predstavili, prakticno promovisali, i ove nove brojeve Stripoteke.

* Da li imate u planu neki vid animacije domacih strip autora, koji do sada nisu imali sanse da svoje radove objavljuju kod velikih izdavaca?
Mi smo zadnjih godina imali dosta razgovora na tu temu, trazeci najpovoljniji nacin na koji bi smo makar jednom godisnje, u formi kataloga ili strip revije objavili radove najtalentovanijih mladih autora, kojih na srecu kod nas ima dosta ali je pitanje u kojoj meri ce ostati vezani za strip ako ne budu mogli da makar jednom godisnje ugledaju svoj rad objavljen u ozbiljnoj strip reviji. Da li cemo to uspeti je pitanje da li cemo naci i sponzore koji ce nam pomoci tako nesto. Jer buduci da smo mi izdavaci koji se nalaze na slobodnom trzistu i zavisimo od onoga sta se plasira i koliko se proda ne mozemo u tako nesto sami ulagati. Pitanje je da li je u ovim vremenima moguce naci nekoga ko je spreman da ulozi, to nisu neke ne znam kako velike sume, ko je spreman da ulozi u jedan, ili stalni konkurs koji bi za rezultat imao jednu publikaciju gde bi bili objavljivani autori, mladi autori pre svega.

* U zelji da podstaknete mlade da se bave stripom vi od '87 godine podrzavate i finansijski i organizaciono izlozbe autorskog stripa ucenika osnovnih skola Jugoslavije. vi ste to radili i svih ovih godina?
Da, saradnja se odvija zaista na zadovoljstvo i Centra za Likovno Vaspitanje i Obrazovanje Dece i nase izdavacke kuce, jer na taj nacin uspevamo da kroz taj konkurs angazujemo svu onu decu u osnovnim skolama koja su zainteresovana za crtanje stripa. Zatim, tu nam pomazu puno likovni pedagozi koji organizovano salju radove na taj konkurs. Tako da smo mi u pocetnoj fazi bili predvideli nagrade za skole koje su najaktivnije na tom konkursu i nagrade za likovne pedagoge i naravno nagrade za najbolje crtace. Mnogi od te dece koji su učestvovali na tom konkursu su se kasnije pojavili vec kao talenti koji obecavaju, pojavljuju se u nekim izdanjima i na izlozbama. Naravno mi ovu praksu necemo prekidati jer smatramo da time najdirektnije ulazemo u buduce, mozda autore stripa a i u decu koja prate nasa izdanja.

* Kao neko ko se bavi razmenom informacija putem interneta bi vas za kraj pitao, da li cete iskoristiti mogucnosti takve reklame i postaviti web sajt?
Pa svakako, pojavom Stripoteke otvoreno je odmah i ovo pitanje koriscenja savremenih mogucnosti komunikacija. Internet sajt je sigurno tu trenutno najatraktivniji za nas. Tako da cemo imati prilike da plasiramo razne informacije vezane za naąe planove i za ono sto smo vec ostvarili i sta planiramo vezano za Stripoteku i za autore koji gravitiraju Stripoteci.

Strip Vesti

5. VESTI IZ SVETA

-Poslednji nastavci Penauts-a
Charles M. Schulz ce 4. januara zavrsiti sa radom na Penautsima. To je izjavila njegova supruga, nakon njegovog dvonedeljnog boravka u bolnici gde mu je ustanovljeno da je oboleo od raka debelog creva. Poslednji strip Penauts-a ce izaci 13. februara. Sindikat United Media za sada izjavljuje da ce nakon toga nuditi stare radove, od 1974, i jos se ne spominje da li je to potpuni prestanak rada na tom stripu ili ce naci novog autora:(
http://www.canoe.ca/JamBooks/dec14_peanuts.html.

-Gaston na web-u
Dogodilo se ono sto su mnogi sa nestrpljenjem ocekivali. Proradio je zvanicni sajt legendarnog Gastona. Sajt je odlicno uradjen, radi ga ista ekipa koja radi i Marsupilamijev sajt. Takodje postoji i engleska verzija sajta, sto na zalost ne znaci i da ce dnevni gegovi biti na engleskom:( No u svakom slucaju, obavezna literatura.
http://www.gastonlagaffe.com

-Igny '91
Od 18-19. decembra odrzace se drugi Festival stripa Igny '91 (Deuxieme festival de BD et du livre pour enfant d'IGNY). Sve informacije o festivalu mozete naci na sledecoj adresi:
http://www.bd-igny.org

6. LINKOVI

Stripovi koji mogu da se citajo on-line.

- Hugo Prat-Morgan (78.strana)
http://www.asuivre.com/bd/prepub/

- Blake & Mortimer - La Machination Voronov (36. strana)
http://www.lefigaro.fr/blake/edito.html

- The FUZZ
http://www.znort.it/fuzz/

7. DATUMI

od 17. do 23. decembra

20. decembra 1952. Rodjen je Ruben Pellejero, Badalona, Spanija. Sa scenaristom Zentner-om je radio sledece stripove:"Ennemis communs", "Caraibes", "Le prix de Charon". Za "Le voyage de Caboto" je scenario uradio Mattotti, a za "Hamerikka", Bernard Olivier.

23. decembra 1900. Rodjen je Otto Soglow u New Yorku. Radio je na ostvarenju The Little King.

23. decembra 1980. Premijerno je pocelo objavljivanje Dzona Difula (John Difool) u Metal Hurlant-u. Autori su Moebius i Jodorowsky.

Izvori: HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Dragincica i Zdravka Zupana, i monografija "Maurovic" Veljka Krulcica, "Pegaz" Zike Bogdanovica.

Ako znate nekog ko bi bio raspolozen da svakog cetvrtka dobije email sa STRIP VESTIMA, posaljite mi njegovu email adresu ili mu predlozite da nam se on sam javi i tako upise na mailing listu.

Zlatko Milenkovic