prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. ELAZAR - UPPS
2. TVRDI STRIP KATALOG - Radovan Popović
3. KISTOON - Rico
4. ANATOMIJA NEBA - Aleksandar Manić
5. STRIP U DUŠI - V. Fumeti
6. kritIVKOVanje 30 - Slobodan Ivkov
7. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (330) - Darko Macan
8. Q STRIP - Strip Vesti
9. INTERNET STRIPOVI - Strip Vesti
10. ŠTAMPA - štampa
11. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -MARKO AJDARIĆ NEWS
12. POZIVI NA SARADNJU - mail
13. LINKOVI - Strip Vesti
    
    

1.

ELAZAR

UPPS

Poštovani ljubitelji stripa, imamo čast i zadovoljstvo da Vam predstavimo prvo izdanje Udruženja za promociju i produkciju stripa, strip album Elazar autora Dejana Nenadova, koga, smatramo, nije potrebno posebno predstavljati. Kao što znate Udruženje je formirano s ciljem promovisanja stripa kao medija u našoj sredini i njegove popularizacije, te nam je zato posebno zadovoljstvo što smo u prilici da kao naše prvo izdanje prikažemo upravo strip album Elazar.

Album je izasao iz štampe juče, a danas se već može nabaviti u Klubu obožavalaca stripa u Novom Sadu (Kralja Aleksandra 10 - preko puta "Trčike"). Od iduće nedelje album će biti dostupan i u beogradskim striparnicama i knjižarama koje inace drže stripove, a potrudićemo se da obezbedimo i distribuciju za širi ex-Yu prostor. Više o samom izdanju može se videti ovde - www.upps.org.yu/forum/viewtopic.php?t=1390 U isto vreme, ovim putem Vas obaveštavamo da će se prva promocija ovog izdanja održati u petak 15. 09. u 18.00 časova u Klubu obožavalaca stripa u Novom Sadu, dok je sledeća promocija planirana za 4. Međunarodni salon stripa u Beogradu, o čemu će više reči biti u narednim izdanjima strip vesti.

Takođe, iduće nedelje na stranici UPPS-a biće objavljen i intervju sa Dejanom Nenadovim, a ovim putem skrećemo pažnju i na tekstove objavljene protekle nedelje:

Vesti za period od 04. - 10.9 2006
Za ovu nedelju vam, kao i obično donosimo nastavak nekih starih kolumni, kao i neke novine.
Ponedeljak, 4. septembar: Onodenje stiže do svoga trećeg nastavka. Ovoga puta biće reči o stripu Safe area Goražde, Džo Sakoa, i o tome kako iz stripa vrlo lako moze da nastane politički pamflet.
Utorak, 5. septembar: Došli smo i do trećeg nastavka Hit and Runa Milana Konjevića. U ovonedeljnom izdanju biće reči o stripovima Son of M, i Apocalypse vs. Dracula.
Sreda, 6. septembar: Za danas smo spremili pravi omaž, jednom od najpoznatijih strip likova u svetu stripa. Reč je o Supermenu, i njegovoj najnovijoj ekranizaciji. Svoj pogled na ovaj film donosi nam Dexa Pantelejski, u novoj kolumni Kiselo i Slatko, dok je u kolumni Ultimativni Libertinac takođe reč o istom filmu, ali na jedan potpuno nov način, i iz drugačijeg ugla. Pročitajte obavezno, jer svakako će na vas ostaviti jedan poseban utisak.
Četvrtak, 7. septembar: Stiže nastavak priče o Supermenu, u kolumni Ultimativni Libertinac br.2, svakako ne propustite da zaokružite celinu. Takođe stižu i nove Đoletove preporuke, sedme po redu.
Petak, 8.septembar: I za kraj ove nedelje kao i obicno stize Juznjacka uteha, posvecena jednom od najpoznatijih svetskih stripova-Asterixu.

Linkovi za sve tekstove nalaze se na www.upps.org.yu

sadržaj

2.

TVRDI STRIP KATALOG

Radovan Popović

kosmoplovci / STUDIOSTRIP
predstavljaju

TVRDI STRIP/katalog izlozbe
na
www.studiostrip.kosmoplovci.net
klik
+novi internet stripovi na istom mestu
i
-nova izdanja na www.kosmoplovci.net

sadržaj

3.

KISTOON

Rico

www.kistoon.com

sadržaj

ANATOMIJA NEBA

Aleksandar Manić

sadržaj

STRIP U DUŠI

V. Fumeti

STRIP U DUŠI

Razgovor sa Banetom Kercom

Kada ste čvrsto odlučili da strip bude umetnost u kojoj ćete se ogledati?
Bojim se da to nisam odlučio ja nego moja mama kada mi je pred Novu 1957 godinu donela 5. broj magazina KEKEC. Onda sam se upoznao sa Čapom i Gru-Gruom, Krckom i pre svega sa Dejvi Kroketom koji mi je odmah prirastao za srce jer su bioskopski utisci (Diznijev film sa Fes Parkerom) još bili sveži. Pošto mi je otac radio u radnji pored bioskopa, ja sam često odlazio dva sata pre kraja njegovog radnog vremena, odgledao film i vraćao se s njim kući. To je bilo vreme Bufalo Bila, Zoroa i Usamljenog Jahača, zlatnih vesterna Džona Vejna i početak italijanskih pseudoistorijskih filmova koji su prerasli u špageti vesterne. Naravno da je strip zauzeo mesto mog kućnog bioskopa, jer mi je davao slobodu da mu se vraćam kad god hoću. U to vreme sam već suvislo škrabao, tako da mi nije dugo trebalo da počnem da “precrtavam” iz edicija koje su počele da se množe. Pravo crtanje je počelo 1964. godine sa pojavom izdanja CRTANI ROMANI. Rej (ustvari Kit) Karson, Kanzas Kid i Larigan su mi bili favoriti. Roja Renka mi je pokvario Alberto Breča pošto mi je njegova “prljavost” naspram upeglanog Hesusa Blaska izgledala kao stripogrđe. Breču sam shvatio tek ohoho godina kasnije, kada sam preboleo boginje zvane Marvel. Uglavnom, Arturo del Kastiljo je bio suviše težak za precrtavanje (ustvari je bilo dosadno iscrtavati njegove šrafure i izmišljati nepostojeće konturne linije) pa su moji prvi idoli bili Blasko i nepoznati autori epizoda Divlji vetar i Bitka za ranč (Crtani romani#1 i #3). Malo pomalo, kolokvirao sam svih prvih 40 brojeva, a posebno Klopku i Paniku u gradu (#8 i #26) i danas bih verovatno bio majstor vesterna da se 1967. godine nije u Zenit-u pojavio Derdevil (preveden kao Nebojša) i zapečatio mi sudbinu. “Novajlija”, kako mali Đokica zamišlja rok end rol i “Obračun na Kalistu”, SF akcija, su bili moji prvi stripovi nacrtani tušem na hameru i dovedeni do kraja. Do 1975. godine sam se zamajavao studiranjem i bavio se muzikom da bih sve to ostavio kada je Tozi Obradoviću i meni “Poručnik Tara” širom otvorio kapiju devete umetnosti.

Ket Klou izlazi u albumima, već nekoliko godina. Ima li nade da jednog dana u albumima vidimo Kobru i Vaše epizode Tarzana, recimo.
Teško, pošto su originali izgoreli u Sarajevu. Ta ideja odavno postoji, samo što ja ne mogu da se odlučim da uradim reprint loših (čitaj: groznih) otisaka iz YU stripa. Skoro da bi bilo lakše nacrtati sve ponovo nego čistiti skenove i rekonstruisati šta je crtač hteo da kaže. Što se Tarzana tiče (a sa njim i Velikog Bleka), nije nemoguće samo treba srediti stvari oko autorskih prava pošto su u pitanju licence. Kao neki deo nekakve monografije, to bi i moglo da prođe.

U kojim zemljama su Vaši stripovi i junaci objavljivani i gde su postigli najveći uspeh?
USA, Francuska, Nemačka, Holandija, Danska, Turska, Španija, Italija, Norveška i Švedska. U ove dve zadnje, Ket Klou je tri godine za redom proglašavana za junakinju godine. Severnjacima se očigledno jako sviđa njihov tip dugonoge žene kombinovan sa vatrom juga.

Koji crtači i scenaristi su najviše uticali da crtate stripove i koje danas najviše cenite, odnosno volite?
Spisak bi bio poduži, bolje da ste me pitali koje crtače slabo podnosim. Ukratko, Džoni Romita Sr. (Derdevil), Foster (Valiant), Mašero (Krcko), Žiro (Bluberi, Čiuvava Perl faza), Herman (Komanča), Pepe Gonzales (Vampirela), Arturo Del Kastiljo, Alberto Breča, Mario Ugeri, Den Beri, Džim Holdavej i... ustvari, kad razmislim, svaki strip koji sam pročitao je ostavio neki trag u meni, bilo u smislu kako treba da radim ili kako ne treba. Od scenarista, najviše sam voleo francuze mada sam često hvatao sebe da uživam u američkoj patetici i teatralnosti. Španci su me nervirali sa svojim pravolinijskim nazovi apsurdnim pričama, ali su ih crtači jako dobro vadili iz proseka. Interesantno je da se nikad nisam zalepio za italijansku “kape mi dabrove” produkciju koju sam već bio prerastao kada se kod nas pojavila.
Savremeni strip ne pratim manijački kao neke moje kolege, tj. udaljio sam se malo od toga sticajem okolnosti. Poslednji autor koji me je baš oduševio je Marini zbog svog čistog, jasnog crteža koji je komplikovano jednostavan (ala mi je izraz, odmah idem u likovne kritičare). U radovima novih američkih autora vidim samo praznu pirotehniku-sve je to sjajno, ali imam utisak da ničemu ne služi. Isto tako mi izgleda i savremena francuska megaprodukcija: fenomenalni crteži sa budalastim kvazipoetičnim pričama po principu što nejasnije to bolje i... bolje da prestanem, da ne bih dobio titulu zakerala decenije. Naravno, u svemu tome se mogu naći i izuzetna ostvarenja, ali je jako redak slučaj da se poklope i dobar crtež i dobar tekst. Ovo govorno područje ima još i taj maler da mora da trpi više nego jadne prevode pa celokupna slika izgleda još gora.

Kako stoji sa domaćim majstorima stripa? Koji od njih su za Vas jednako vredni kao svetski?
Žarko Beker, Jules Radilović... dobro, sada nisu više domaći, ali meni će takvi ostati. Ako stvari suzimo na “domaće” autore, a to su uglavnom oni koji su radili sa Dečjim novinama, paaa, iskren da budem, nisu me previše zanimali, pre svega zbog tema koje su morali da obrađuju i koje im nisu dozvoljavale da razviju talenat koji je neosporno postojao. Savremene klince moram da posmatram, hteo ne hteo, iz ugla čangrizavog matorca odraslog na disciplini i perfekciji koji može da im nađe hiljadu zamerki. Ali, ako uzmemo da je jaz između generacija normalna stvar, nema potrebe da se grizem zbog toga kao što ni oni nemaju potrebe da budu zbog toga frustrirani. Bilo bi suludo očekivati da moji klinci slušaju muziku koju ja slušam, pa zato i ne očekujem da današnji autori imaju isti sistem vrednosti kao i ja.

Ima li nade da ćete u bližoj budućnosti ponovo crtati neke strip priče?
Diplomatski rečeno, ima kada se steknu uslovi. Kao prvo, osećam se dužan da zaokružim priču o Ket Klou koja je stala na “još malo pa kraj”. Postoji scenario (sada već malo prevaziđen), postoji i volja ali je vreme problem. Knjige kojima se sada bavim (Kosovska bitka) zahtevaju pun angažman koji ne ostavlja prostora za druge projekte.

V. Fumeti


Objavljeno u dvonedeljniku Bestseler broj 11, 28.07. u izdanju Narodne knjige.

sadržaj

kritIVKOVanje 30

Slobodan Ivkov

O LEPILIMA, STRIPU I JOŠ KOJEČEMU

Krajem prošle godine sam se još jednom uverio, ne samo u to da je se svet srpskih ljubitelja stripa geto i u to da pored nas, hic et nunc, postoje i druge, nama, a i većini prosečnog sveta nepoznate, tihe i neupadljive slične izolovane zajednice sa sopstvenim opsesijama i ciljevima, organizovane na srodan način našem, već i u to da, naizgled suprotno osnovnim zakonima fizike, u ovom istom prostoru istovremeno postoje potpuno različite mase koje bazično funkcionišu po potpuno različitim zakonima i standardima. Nije to ništa čudno. Verovatno je tako i u drugim republikama bivše SFRJ.

Da razjasnim. Ako, na primer, uzmemo okvirno da je novčani elementarni etalon naše stripske zajednice prodajna cena jednog broja "Stripoteke" i ako je zaokružimo na današnjih 80 dinara, pa kažemo da je to, opet da zaokružimo, 1 evro, pa zatim uzmemo da je elementarni etalon druge zajednice njihov časopis čija je prodajna cena (uz napomenu da je to cena u pretplati, pa je time mnogo povoljnija) 2.000 dinara, dakle okvirno 25 evra, nadam se da ću biti jasniji šta hoću da kažem.

Moj je problem što ja za taj časopis, iako postoji već mnogo godina, nisam nikada čuo, sve dok mi nisu naručili tekst, ali moj članak su objavili i uredno platili, pa, rekoh već, sve ide na moju dušu i neinformisanost. "Tabu" ("Taboo") izgleda raskošno, ali u jednom sličnom ("Kvad-artu") sam se oko 4 godine (1996-2000.) vodio kao jedan od nekoliko njegovih urednika, pa sam stoga možda neopravdano pretpostavljao da je "Kvad-art" bar nešto poznatiji, no, poučen sopstvenim iskustvom sa za mene šokantnim zadocnelim saznanjem o postojanju "Tabua", ne isključujem da i za "Kvad" sada mnogi koji ovo čitaju čuju prvi put.

Elem, "Tabu", nesumnjivo elitni srpski časopis za advertajzing (sa podnaslovom: "o svetu marketinga"), predstavlja medijum kroz koji i preko kojeg vodeće domaće marketinške agencije i predstavništva inostranih tržišnih mogula iznose očekivane trendove, opušteno predstavljaju svoje stavove, strategije i rezultate istraživanja. Oni međusobno saobraćaju, raspravljaju i razmenjuju svoja iskustva i spoznaje, a zatim i emituju određene stručne poruke i preporuke. Jeste malog tiraža (2.000 primeraka), jeste da ga nigde nisam video u slobodnoj prodaji, ali evidentno ima nesrazmerno tome velik uticaj.

Pošto su oni od ranije bili upoznati sa mojim tekstovima, želeli su da napišem tekst koji bi iz nekog neobičnog ugla posmatrao naše tržište. Nije bilo poželjno da strip bude u centru moje pažnje, ali mi nije bilo zabranjeno ni da ga pominjem. Naravno da sam i njega diskretno uklopio u celu priču, a odlučio sam da se u njoj malo osvrnem na raspad jugoslovenskog tržišta, na stanje duhova, naš mentalitet i posledice tog destruktivnog procesa. Celu stvar sam prelomio kroz jedan proizvod bez kojeg niko ne može, pa ni mi stripari - kroz lepilo. No, ono mi je bila i globalna metafora; ni sa njim, ma kako dobro bilo, nije se više moglo zalepiti nešto što je NA ONAKAV NAČIN decenijama trulilo i raspadalo se.

OHO, IHI, ala dobro lepi UHU!

U početku nastanka ljudskog društva bejahu brašno i voda.

A onda su se spojili.

Od smeše nije nastao samo hleb.

Verovatno je neki naš daleki predak slučajno primetio da sasušeno retko testo može čvrsto da spoji dve tanke štavljene kože, kore, lista sa drveta ili tkanine. Vekovima, čak milenijumima, to je bio najrašireniji način za privremeno lepljenje papirusa i papira, a i danas deca, praveći zmajeve od lajsni prekrivenih pak-papirom, za ovaj posao koriste brašno i vodu.

Tek je tutkalo od oho-ho kuvanih konjskih kopita i goveđih rogova i repova (ništa se ne baca) ugrozilo primat testa-lepka u spajanju.

Zatim je, ničim izazvana, odnekud stigla guma-arabika. Pošto je čudna, rastezljiva i lepljiva materija jakog mirisa bila neobična, a gotovo sve što je egzotično je tokom par proteklih vekova dolazilo sa Orijenta, pripisano joj je arapsko poreklo. Možda stvarno jeste, a možda i nije odnekud iz Arabije, već iz Južne Amerike i u vezi sa derivatima kaučuka ceđenog na šumskim plantažama iz drveta "hevea", a ne smolom drveta "kommi" (dalje, franc. "goumm", "gum", "gumi"), ali to i nije važno. Bitno je da se ovde pod tim nazivom u neizmenjenom obliku u upotrebi nalazila bar pola veka. Jedino su joj ga ponegde promenili i skratili u "gumirabika", "gumarabika", "gumika", kakogod. Neko benevolentniji od mene će reći da smo mi maštovit narod, a ja, ovako rezigniran, da smo lenji da pamtimo izvorne nazive za stvari i njihovo poreklo, da ih priprosto menjamo i na plitkouman način iskrivljavamo, a onda te tako groteskno deformisane reči prisvajamo i ponosno proglašavamo našim izumom i vlasništvom ("ajzliban", "šimbus", "sumaren", "šargarepa", "supa", "salata", "karfiol", "čorba", "subota"... zainteresovane upućujem na rečnike i druge knjige dr. Ivana Klajna).

Ostavimo za sada na stranu i uporedo postepeno otkrivane različite lepkove za krpljenje naših probušenih guma na točkovima, tokom dvadesetog veka ubrzano razvijanih bicikla i automobila, i ne srazmerno brzo podizanog nivoa srpskih drumova i kaldrma.

Posle gume-arabike u SFR Jugoslaviji je nastupila epoha od nekoliko decenija vladavine neizbežnog i nezamenjivog "Karbofixa". Proizvodila ga je u dva pakovanja, u kutiji i u tubi, firma "Karbon" iz Zagreba.

Sve, od domaćih poštanskih marki na čiju samolepljivost niko ozbiljan nikada i nije računao, preko suvih biljaka po herbarijumima, novinskih "špiglova" i kupona za nagradne igre koji su se isecali i lepili na danas sve ređe prisutne tipske žuto-zelene poštanske dopisnice, pa do sličica iz čokoladica, žvakaćih guma i raznoraznih keksova i napolitanki ("Koestlin", "Soko-Štark", "Kandit", "Pionir"...) u za to namenjene albume (od "OTO-Moto", preko "Sveta tehnike" do "Životinjskog carstva"), dakle sve to lepilo se belim, smrdljivim "karbofiksom" iz providne (ili bele) okrugle plastične kutije sa kabastim poklopcem na recke, da se lakše otvori, ili iz male plave tube za one đake i trudbenike koji nisu imali dovoljno para za to luksuzno, obimno pakovanje iz sredine šezdesetih.

Nema ko od Jugoslovena nije lepio tim lepkom koji bi se sušio i krunio brže od testa, iz kutije ga zahvatao širokom platičnom "pemzlicom", ali uzaman - ma koliko se trudili, uvek bi nam se on nekako našao i na prstima. Krajem šezdesetih, u vreme privredne reforme i na krilima četvrte (zakasnele, naravno) petoljetke pojavila se i veća, ambiciozno zamišljena plava tuba "karbofiksa". Da se lepak u tubi ne bi osušio još u prodavnici, metalna tuba je bila, sve sa dizajnerski tek naznačenim otvorom, izlivena iz jednog komada, pa ste morali da je bušite šestarom, kao tube sa bojom.

Na kraju je socijalističkom proizvođaču bilo svejedno. Imao je skoro potpuni monopol i moglo mu se. Apsolvirao je zakone tržišta koje je svojom ofanzivom potpuno osvojio, ostavio je prednji otvor tube otvoren, pa šta kome od kupaca bog da u vezi sa veoma ograničenim rokom upotrebne vrednosti - to mu je.

Dešavale su se tu najraznoraznije zgode i nezgode: od toga da bi, pošto je poneka tuba u fabrici bila punjena pod prevelikim pritiskom, već na prvi mali proboj igle šestara, pola sadržaja izletelo i poprskalo lice poletnog socijalističkog samoupravljača ili leđa kolege - udarnika koji je sedeo ispred njega i spavao, do mogućnosti da je sadržaj tube već u prodavnici bio skamenjen (ko je pametan još u to vreme na tube štampao datum proizvodnje i rok trajanja?!), pa bi tvrdoglavom pregaocu koji bi u činovničkoj dokolici na silu pokušao da ipak probuši otvor, igla šestara skliznula sa lima i sjurila mu se u nadlanicu ili prst.

Vreme je pokazalo da su po okolinu najopasnije tube bile one kod kojih je, iako su izgledale krajnje pitomo i relaksirajuće kao i sve druge, samo polovina volumena bila napunjena dragocenim sadržajem, a druga polovina, ili čak i više, nekakvim gasom. Ne znamo pouzdano, možda je to bio samo vazduh koji je vremenom, od kontakta u hermetički zatvorenoj tubi, poprimio neke komponente tog lepka tajanstvenog sadržaja, a možda je greškom bila napunjena bojnim otrovom koji se sastavljao i punio u susednoj prostoriji, tek, kada bi šestar oslobodio "duha iz boce", provetravanje kancelarijskih prostorija i arhitektonskih ateljea je, kao i iznošenje i reanimacija obeznanjenih nesrećnika, trajalo duži period. E sada, nije još dokazano, ali pouzdano znamo da se intenzivna istraživanja naučnika angažovanih na "Protokolu iz Kjota" u diskreciji još vrše (videti u Ujedinjenim nacijama pod: projekat "Svetlo plava Pandorina kutija"), no postoje ozbiljne indicije da je u poslednje 3-4 decenije zbog tih isparenja sa ovih prostora došlo do ozbiljnih oštećenja ozonskog omotača iznad Balkana.

(NASTAVIĆE SE)


(tekst je pod naslovom "O lepilima i još koječemu" objavljen na str. 130 - 133 časopisa "Taboo" br. 22 od decembra 2005. godine, izdavač "Mark - Planetak", Pančevo)

sadržaj

7.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (330)

Darko Macan
darko.macan@zg.htnet.hr

DOSTA VIŠE BRABONJAKA

Iz dva sam razloga u ruke uzeo "Pas de crotte pour moi" Davidea Calija i Davida de Thuina, jedan od stripova koji su me u zadnjih šest mjeseci najviše oduševili. Mislim da mi je crtež - stripovski na odjelu slikovnica - prvi privukao pozornost, a zatim je tu bio naslov, odnosno riječ "crotte" (brabonjak)... Uzeo sam u ruke tu slikovnicu i više je nisam mogao pustiti. Zbog nekoliko razloga, od kojih ni zabavna priča ni kvalitetan, animacijski sveden crtež (otprilike stilizacija "Eustahija Brzića") nisu bili primarni.

Brabonjak, dakle... Sjećam se kratkotrajne televizijske frke oko jedne (izvrsne) domaće slikovnice zbog završnog prizora u kojem dječak mokri. Otkriti slikovnicu koja "brabonjak" ponosno nosi u naslovu bio je, zato, svojevrstan kulturni šok. I to pozitivan (premda ne mislim da je sve sa Zapada nužno pozitivno), jer je tom jednom riječju priznato kako su govanca bitan (i automatski smiješan!) dio dječjega svijeta te kako su su u krivu svi koji misle da se nešto "ne smije" ili da se "to tako ne radi". Sve se može, i treba, postoji li valjan razlog.

No, primijetili ste, nadam se, kako cijelo vrijeme govorim o slikovnici, a spominjem "strip koji me oduševio". Razlog je jednostavan: slikovnica Calija i de Thuina jest zapravo strip: ne samo što je crtana stripovski već ima i kadrove i oblačiće, a razlikuje se jedino formatom i dizajnom. Položeni format na kojeg stane polovica klasičnog strip tabloa i dizajn koji takve polutable bojom ili postavkom ujednačuje u pričin ilustracije ... i eto nam stripa koji se uspješno kamuflirao u slikovnicu, a da pritom nije izgubio ništa od svoje stripičnosti!

Strašno volim takve stvari iz kojih učim kako se strip uz malo truda - priča o malom govnovalju koji se zaželio čokolade je poučna i po stranicama razbijena u zaokružena poglavlja baš kako bi i u slikovnici bila - uspijeva prilagoditi i preživjeti pod drugom maskom. Francusku školsku djecu otimaju mange? Neka, uzvikuju Cali i de Thuin, mi ćemo udariti na još mlađe! I usput ćemo im, što ne treba zanemariti, ekvivalent materijala za četvrt albuma naplatiti po cijeni od albuma i pol, jer tako kotiraju slikovnice!

Poučan taj govnovalj, pa makar se na kraju i ne najeo čokolade ...

sadržaj

8.

Q STRIP

Strip Vesti

• [povremeniQ] Pregled vijesti za 7.9. (Djole)
• [arQiva] Qolumbo (mcn)
• [povremeniQ] Pregled vijesti na 2.9. (Bob)
  
  Kompletne priloge možete pročitati na sledećoj adresi:
  http://qstrip.blog.hr/
  
  
  
  

sadržaj

9.

INTERNET STRIPOVI

Strip Vesti

Ovo rubrika je redovna, pozicionirana na ovom mestu u SVestima, nije u samom vrhu jer na sajtu već stoje, u samom vrhu na udarnom mestu, linkovi ka svim domaćim internet stripovima koji redovno izlaze. Ostali stripovi, koji ne zadovoljavaju ove kriterijume - dakle nisu na nekom od domaćih jezika ili ne izlaze redovno - će ipak imati svoje mesto u ovoj rubrici.
Dakle zasucite rukave i poradite na dopunjavanju ove rubrike tako što ćete pokretati nove internet stripove. Svaki novi strip na spisku će, onog petka kada bude dodat, imati oznaku NOVO!
Redosled je po abecednom redu:

STRIPOVI KOJI REDOVNO IZLAZE:

-A STAR IS UNBORN (UnBornStar)
unbornstar.blog.hr/

-BLIC STRIP (Marko Somborac)
www.blic.co.yu/strip/

-BUZZ & FZ (Gudvin)
www.screaming-planet.com/comics.php?area_id=

-ČAROBNJACI (Niko Barun)
www.tportal.hr/stripovi/carobnjaci

-KUĆA STRAHA (Jurica)
www.kajgod.co.nr/

-MALI MEUR (Vladislav Gajski)
www.plastelin.com/index.php?option=com_content&...

-MARTINA MJESEC (Macan - Sudžuka)
www.stripovi.com/martinamjesec.asp

-MISTER MAČAK (Macan - Bob)
www.stripovi.com/mistermacak.asp

-NETOVCI (Niko Barun)
www.t.ht.hr/netuskoli/5-5.html

-OVERKLOKING (Dubravko Mataković)
iskon.hr/webcafe/matakovic/

-SERGEJ (Darko Macan)
www.zmcomics.co.yu/sergej

-SIVI GRAD (Rico)
www.stripovi.com/sivigrad.asp

-SOB SA SOBOM (Sonjecka)
www.stripovi.com/SobSaSobom.asp

-STRIP "DAN"-a (Simon Vučković - Mirko Zulić)
www.dan.cg.yu/stripovi.php

-SvRBI iU SVEMIRU (Milivoj Kostić)
vigled.sky.prohosting.com/

ŠTEFICA Jambriščak, prijateljica noći koja je previše znala" (Nik Titanik)
www.niktitanik.com

STRIP ČASOPISI ZA DOWNLOAD

-ZONA 9 (Udruženje strip autora Crne Gore)
www.zona9-stripmagazin.users.cg.yu

STRIPOVI KOJI SE REDOVNO DISTRIBUIRAJU E-MAIL-om

-SAMONIKLI KOROV STRIP (Franja Straka)
prijaviti se na email adresu: fstraka@eunet.yu

STRIPOVI SA ZAOKRUŽENOM PRIČOM

-Bilo jednom u Makarskoj (Dalibor Brdar)
www.stripovi.com/makarska.asp

-Zagor & Chico u Paklu Droge (Saša - Venes)
www.najbolje.com/zagor/

-Stripovi Maje Veselinović (Maja Veselinović)
www.majaveselinovic.com/comics.php

-Stripovi Dunje Janković (Dunja Janković)
deenes.ffzg.hr/~tdujmovi/strip.htm

STRIPOVI DOMAĆIH AUTORA NA STRANOM JEZIKU

-ACTION TRIP COMICS (Jojić - Grabović - Solanović)
www.actiontrip.com/index/comics.phtml

-GHOST OF THE PAST (Vladimir Kuzmanov & Mišo Živanov)
www.celestialheavens.com/viewpage.php?id=491

-JOHN'S PARADISE (Alić/Gelemanović)
www.johnsparadise.com

-Mc DUFFIES (Srđan Aćimović)
mcduffies.keenspace.com

-LITTLE WHITE KNIGHT (Srđan Aćimović)
www.graphicsmash.com/series.php?name=littlewhiteknight&view=current

-LEGOSTAR GALACTICA (D. M. Jeftinija)
legostargalactica.keenspace.com/

STRIPOVI KOJI VIŠE NE OBNAVLJAJU SVOJE STRANICE

-JOHN'S PARADISE (Saša - Venes)
www.crazytwo.com/novi/

-NEDELJNI STRIP (Oljača, Aćimović, Ikonić, Jovanović, Vučković)
members.lycos.co.uk/zmcomics/strip/strip.htm

-VILINTULJKOVA DRUŽINA (zmcomics)
www.zmcomics.co.yu/vilintuljak

sadržaj

10.

ŠTAMPA

štampa

Zoran Đukanović je obezbedio sledeće priloge:

KAD STRIP JUNACI DOBIJU RASU I RELIGIJU

Što se događa sa strip junacima? Ne samo da su dobili rasna obilježja već i svete misije od svojih bogova...

Koliko god logično bilo da superjunaci iz zapadnjačkih stripova budu bijelci, toliko je logično da oni istočni budu orijentalci, zar ne? Uostalom obitelj Gmižić tipično je hrvatska, dok bi Mirko i Slavko (najslavniji domaći gay action duo) izgledali stvarno glupo kao, recimo, crni partizani?

Već je odavno bilo pokušaja da se etnički definira superjunake. 70-ih su niknuli Shaft i ekipa, prije njih su bad guys uvijek bili ludi profesori s njemačkim naglaskom, itd... Danas se otišlo nekoliko koraka dalje. Uglavnom zbog tržišnih motiva. Tako je The Atom sad Kinez, a, primjerice, Blue Beetle očiti Latino.

Uz to, Arapi su na svom, ali i engleskom jeziku, nedavno izdali The 99, strip u kojemu je svaka od 99 Allahovih osobina predstavljena jednim junakom. Recimo mladi Saudijac Nawaf Al-Bilali pretvara se u Moćnog Jabbara i slično. Sin Deepaka Chopre, Gotham (nevjerojatno, zar ne?) glavni je kreativac tima u Bangaloreu koji izdaje stripove o indijskoj mitologiji, a to je tek dio novog strip v


Objavljeno: Klik online, 31.08.2006.godine

sadržaj

11.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

MARKO AJDARIĆ NEWS - Neorama dos Quadrinhos

Zoran Janjetov u Frankfurtu - Na međunarodnom sajmu knjiga u Frankfurtu, Zoran Jajnetov će biti zvezda Egmont Ehapa ove godine:
neorama2.blogspot.com/...

Igor Kordej - recensija za L'Histoire Secrete 6
www.sceneario.com/...

Zoran Penevski i Ivica Stevanović - Recenzija nam dolazi od ActuaBD/Univers BD za L'Anatomie du Ciel, izdat kod Les Humanoides Associés:
www.universbd.com/article.php3?id_article=4048

Esad Ribić - 2007. će biti izdat Silver Surfer: Requiem, sa crtežima našeg Ribića po scenariju od J. Michael Straczynski. Tako je obljavio sam CB Cebulski, urednik Marvel-a
forum.newsarama.com/showthread.php?t=82793

Nova knjiga od Milana Trenca - Izlazi u novembru, mada se još ne nalazi na samoj stranici od Barron's-a:
www.amazon.com/...

Mark Millar - Kako Hollywood davi mainstream comics:
forum.newsarama.com/showthread.php?t=82502

Baltimore: kako će izgledati Geppi's Entertainment Museum - Evo preko Comic Book Resources 20 slika tog novog muzeja u Americi, 10 ovde i jos 10, ovde

Stripcatalogus 2006 - 35.000 stripova i albuma. A posle se čude zašto ne ulazi u Holandiju i u Belgiji manga....
www.devreemdezaak.nl...

A.C.T.O.R. nije više A.C.T.O.R. - Promenili su ime:
neorama2.blogspot.com/2006/09/blog-post.html

Majstora američkog stripa se dele između New York-a i Newark-a:
neorama2.blogspot.com/...

Vatra - Lea Hernandez izgubila kuću u požaru:
www.comiccritique.com/columns/gcolSt463.html

Mais um, mais um!
Honra: Neorama dos Quadrinhos, fonte do Banda Desenada

Dušan Petričić: sada, i na audio CDu:
www.amazon.com/...

Izložba ilustracije od Rade Marković u Ulupuds
neorama2.blogspot.com/...

sadržaj

12.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

Podsećamo na dva još aktuelna konkursa!!!

KONKURS SALONA 06

Rok za slanje radova: do 15.09.2006.godine

Adresa za slanje radova:
SKC, Happy Gallery
MEĐUNARODNI SALON STRIPA
Kralja Milana 48
11 000 Beograd, Srbija

Propozicije za učesnike:
1. Pravo učešća imaju strip autori svih uzrasta iz svih zemalja sveta. Radovi takmičara do 15 godina biće posebno žirirani nezavisno od starijih takmičara.
2.Obavezno poslati ličnu biografiju /ime i prezime, datum i mesto rođenja, državljanstvo/. Bez ovih podataka rad se neće uzimati u razmatranje.
3. Obavezno poslati adresu stalnog boravka, e-mail adresu i brojeve mobilnog i fiksnog telefona za kontakt. Bez ovih podataka rad se neće uzimati u razmatranje.
4. Pristigli radovi će biti selektirani od strane žirija, za veliku izložbu Salona, za oficijelne nagrade Salona i za nagrade sponzora.
6. Svi radovi će biti vraćeni učesnicima 30 dana posle zatvaranja Salona.

Propozicije za podnošenje radova:
1. Kandidat može poslati ili doneti lično samo jedan rad u originalu ili dobroj kopiji, obima od 1 do 4 table.
2. Odabir teme, žanra, autorski pristup i format table za konkurs, potpuno je slobodan.
3. Rad može biti delo jednog ili više autora.
4. Posebno navesti naziv rada, autora/e (sa precizno naznačenim funkcijama u izradi stripa), tehniku i godinu nastanka dela. Bez ovih podataka rad se neće uzimati u razmatranje.
5. Tekst u stripu mora biti na jednom od jezika naroda ex-jugoslovenskih zemalja ili Engleskom jeziku.

Nagrade:
-GRAND PRIX SALONA /statueta Salona, diploma, 500eura/
- Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika /plaketa Salona, diploma/
-Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika /plaketa Salona, diploma/
-Nagrada za najbolji scenario (ideju) /plaketa Salona, diploma/
-Nagrada za najbolji crtež /plaketa Salona, diploma/
-Specijalne nagrade žirija /diplome/
-Nagrade u kategoriji takmičara do 15 godina
-Nagrade izdavača
- Nagrade sponzora

RADIO 101 d.o.o. Gajeva 10, 10 000 Zagreb, tel: 385 1 489 186, fax: 4891 192

sadržaj

13.

LINKOVI

Strip Vesti

Domaći strip na net-u - Alex
http://www.znanje.org/strip/index.htm

Članci u kategoriji "Strip" na svetskoj otvorenoj enciklopediji Wikipedia!!! Malo je informacija, ima li dobrovoljaca da po tom pitanju nešto učini?
sh.wikipedia.org/wiki/Category:Strip

Strip: Pećina Magura - piše: Aleksandar Zograf
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=463618

Zla buka, sajt gde postoji forum gde se priča i o stripu:
janez.proboards41.com/index.cgi?board=comix

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Pariske komune 31, 21000 Novi Sad