index

Broj:
373
30.06.2006. Godina VIII

Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora), u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.

Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za strip je na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu
stripvesti.50webs.com

UVODNIK...

Jeste li šokirani? Malo poranismo sa SVestima ...:)

Računam da će tako biti i ubuduće, zato molim da se prilozi što ranije šalju kako bi SVesti mogle do čitalaca da stignu do 15-16 časova petkom. Što se mene tiče malo sam se ovih dana odmorio i napunio baterije, te našao rešenje da SVesti budu pravovremeno prelomljene, ostaje na vama da prilozi ne kasne...:)

Sličice? Uskoro, probleme rešavam jedan po jedan, doći će i to na red. Kod redizajna web stranice će mi trebati vrlo mala pomoć oko Jave, pa ko je voljan da pomogne odvojivši pola sata ili sat (ajd', možda bude dva...:) vremena za to neka mi se slobodno javi...:)

Kada se reši redizajn, odmah kreću i sličice, a onda još ponešto. Da, kada se krene sa sličicama dobro bi bilo da SVesti budu "prošarane" i po kojim strip kaišem, mislite i o tome...;)

S poštovanjem,

Zlatko Milenković

sadržaj

Na blogu Q STRIP Darka Macana ima puuuno vesti i zanimljivosti a Strip vesti vam uvek prenesu jednu kao malu drašQalicu:

Djole ga je već nahvalio u recenziji na ovome sajtu i ja se moram složiti. Scott Pilgrim Bryana Leea O'Malleya je uspio u nečemu što nisam smatrao više mogućim: iskombinirao je toliko utjecaja u nešto posve vlastito, u strip koji je mogao samo i jedino on napraviti. Što ga čini instant-klasikom, svidjela vam se priča, brija, crtež ili ne. No, evo gdje Bryan malo diskutira o dokumentaciji i utjecajima iza svoga stripa. Idi, vidi!

Osim toga, na Q Strip-u ste protekle nedelje mogli pročitati sledeće priloge:

STRIPOVI I ILUSTRACIJE
MIJATA MIJATOVIĆA

DESET USPEŠNIH GODINA

Prva samostalna izložba pobednika Trećeg međunarodnog salona stripa

GORNJI MILANOVAC – Kada je pre deset godina video ilustracije mladog Mijata Mijatovića u jednoj zbirci namenjenoj najmlađima, poznati pesnik za decu Slobodan Stanišić je rekao: „Na ovog momka se mora računati”. Prošle godine na Trećem međunarodnom salonu stripa u Beogradu Grand prix došao u Mijatovićeve ruke, a sada crtač nije mogao da odoli navali prijatelja da otvori svoju prvu izložbu u Modernoj galeriji u Gornjem Milanovcu i obeleži desetogodišnjicu stvaranja.

Ovaj sportski novinar ovdašnje lokalne televizije ilustrovao je mnogo knjiga, nacrtao i objavio veliki broj stripova i karikatura i osvojio poprilično nagrada. Uz pomenutu, najveću, tu su i nagrada „Politikinog Zabavnika”, Doma kulture u Čačku, beogradskog Kulturnog centra Rex i druge.

– Prva knjiga koju sam ilustrovao bila je zbirka pesama za decu „Mirjana nema pojma”. Te ilustracije je pohvalio pesnik Stanišić. Otada je sve dobro krenulo. Prvi strip mi je objavila „Politika Ekspres”, potom su se moje ilustracije i stripovi štampali u „Dečjim novinama”, „Zeki”, „Tik-taku”, „Velikom dvorištu” izdavačke kuće „Draganić”, „Zmaju”… Od ilustrovanih knjiga ističem tiražnu „Riznica bajki” niškog izdavača „Bajka”, evo ovu koju držim u rukama – priča nam Mijatović na upravo otvorenoj izložbi.

Otvarajući Mijatovićevu izložbu karikatura, stripa i ilustracija u časopisima i knjigama za decu, poznati strip crtač Nikola Maslovara je podsetio da je Gornji Milanovac decenijama važio za grad stripa, zahvaljujući NIP „Dečje novine”, koje su se, na žalost, ugasile. Iz takvog miljea je i mogao da potekne jedan vrstan autor „osme umetnosti”. Samoniklo, jer Mijat Mijatović je studirao prava, a za zanimanje odabrao sportsko novinarstvo. Crtanjem se bavio u dokolici, a eto…

B.Lomović

Objavljeno: POLITIKA, Beograd, 24.06.2006.godine

Tajna Venecija Korta Maltezea

TRAGANJE ZA MISTIČNIM VRATIMA

Malo poznati i teško pronalaziv vodič pravo je otkrovenje i ulaznica u čaroban i nesvakidašnji svet Venecije

Kada se pomisli na Veneciju odmah se nižu slike kanala, gondola, Trga Svetog Marka ili crkve Santa Marija dela Salute. Milionima turista koji se svake godine slivaju u ovaj grad nude se stereotipni turistički vodiči koji ih na nemaštoviti način upućuju na mesta na kojima, u stvari, mogu samo da se oslobode poprilične svote novca. Venecija i jeste prava „finansijska klopka“ jer sve što se nalazi u blizini bilo kog poznatog spomenika košta bestidno puno, a redovi na Markovom Trgu toliko su dugački da čoveka često prođe želja za posetom Duždevoj palati ili crkvi Svetog Marka.

Zbog toga je malo poznati i teško pronalaziv vodič „Tajna Venecija Korta Maltezea” pravo otkrovenje i ulaznica u čaroban i nesvakidašnji svet Venecije, oslobođene od nepremostive reke turista. Autori Gvido Fuga i Lele Vianelo, veliki poznavaoci stvaralaštva Huga Prata ali i same Venecije i njene istorije, uspeli su da avanturistima otkriju tajne hodnike ovog mističnog grada, ali i da pobiju zabludu da se Venecija može „obići za tri dana”.

Za ljubitelje stripova o Kortu Maltezeu, otkrivanje autentičnih mesta iz „Venecijanskih legendi”, „Kelta”, „Korta u Sibiru” i drugih epizoda sa melanholičnim mornarom u glavnoj ulozi, deluje neverovatno: ali, poslušajte uputstva i uverićete se da ilustracije oživljavaju jedna za drugom, materijalizujući se pred vašim očima. U vodiču postoji sedam poglavlja: ona otvaraju vrata avantura, mora, Orijenta, mistike, kabale i malteških vitezova, ljubavi, skrivenih blaga… Poslednja vode na putovanja ka ostrvima oko Venecije.

U predgovoru koji je zamišljen kao objašnjenje posebnih čari venecijanskih lutanja Korta Maltezea, autori citiraju Pratove uvodne reči u strip „U Sibiru”: Postoje tri magična i sakrivena mesta u Veneciji. Jedno je „Kale del Amor delji Amići”, jedno je u blizini „Ponte dele Mareveđije” a treće je u „Kale dei Marani” u blizini San Đeremije u Starom getu. Kada Venecijanci osete da ne mogu da izdrže svoju realnost, oni odlaze na ta tajna mesta i otvarajući njihova vrata, lutaju do predivnih predela ili do drugih priča...

Ti predeli znaju da iznenade svojom raznolikošću a malo njih očekuje da će se u Veneciji suočiti sa centrom pravoslavne kulture koja tu ima svoju tradiciju još od 15. veka. Posle pada Vizantijskog carstva 1453. veliki broj grčkih intelektualaca, pisaca i umetnika počeo je da pristiže u Veneciju koja je uskoro postala veliki centar pravoslavlja. Iako je pravoslavna crkva smatrana sektaškom, uticaj mnogobrojne emigracije, a naročito veoma cenjenih trgovaca vinom, obezbediće 1539. grčkoj zajednici dozvolu Pape Adrijana VI za gradnju crkve posvećene Svetom Đorđu Mučeniku u opštini Sveti Antonin. Danas se na tom mestu nalazi i muzej, u kojem se može videti impresivna kolekcija ikona i retkih manuskripata. Sama crkva ukrašena je ikonostasima Mikela Damaskinosa, slikara sa Krita iz 16. veka, a ka njoj vode takozvana „Vrata mora”.

Korto svoje radoznale putnike vodi i u svet kabale i starog jevrejskog geta, u kojem se po radnjama ili na tablama sa imenima ulica i dalje mogu videti natpisi na hebrejskom jeziku. Venecijanske vlasti su jevrejskoj zajednici u 12. veku dodelile oblast u kojoj je mogla da se nastani, baš kao što su to ranije odobrile arapskoj, turskoj i drugim zajednicama. Izbor je pao na ostrvo Spinalungu koje je kasnije postalo poznato kao „Đudeka” zato što su u njoj živeli „Đudeji” (Jevreji). Sredinom 16. veka Senat je odlučio da im dodeli još nekoliko manjih ostrva u oblasti Kanaređo, na kojima su se, pre nego što su bile premeštene u Arsenale, nalazile livnice topova.

Takozvana „Palata kamile”, odnosno Palaco Masteli, svoje prekrštavanje duguje reljefu u kamenu na fasadi, koji prikazuje kamilu natovarenu robom. Ona je centralni deo putanje „Vrata Orijenta” koja Kortove sledbenike vodi u delove Venecije koji su obojeni arapskim i turskim uticajem. Ono što ovu građevinu čini orijentalnom nije pomenuti reljef, već mala arapska fontana sa čeone strane. Iz nje je, do pre samo nekoliko godina, još tekla voda te su je gondolijeri redovno koristili. Svega stotinu metara dalje od „Palate kamile” nalazi se gotička crkva u kojoj se mogu videti tri Tintoretova platna; sam je slikar živeo baš u tom delu grada, na trgu Fondamenta dei Mori. Na fasadi njegove kuće može se videti jedna od četiri skulptura mavarskih trgovaca, koje dominiraju arhitekturom trga.

„Vrata avanture” vode u svet pozorišta, Marka Pola, plesa i takozvanih velikih venecijanskih škola, odnosno hrišćanskih bratstava Sv. Teodora, Milosrdne Marije, Sv. Jovana Evanđeliste, Sv. Marka, Sv. Roka i Milosrđa. U blizini škole Sv. Marka, u Korte Botera, nalazi se dvorište koje se pojavljuje na izmišljenoj Pratovoj mapi Venecije: Korte Skonta dela Arkana iz koje je Korto Malteze krenuo na svoju avanturu po Kini i Sibiru. Za ljubitelje avanture, galerija Korte Sekonda del Milion je adresa na kojoj mogu da vide nekadašnju kuću Marka Pola. Samo ime avlije asocira na naslov njegove knjige „Milion”.

Na Riva delji Skiavoni , svega par stotina metara od ulaza u Duždovu palatu, nalazi se elegantni hotel Danieli u kojem su odsedali Čarls Dikens, Žorž Sand, Balzak, Marsel Prust i Ernest Hemingvej, ali i Hugo Prat a, navodno, i sam Korto Malteze. Zbog toga je, možda, baš ovo mesto izabrano kao polazna tačka za otvaranje „Zlatnih vrata” koja vode u svet velikih venecijanskih slikara, vajara i arhitekata. Jedna od najbolje čuvanih tajni ove rute je crkvica Svetog Teodora iz 15. veka koja je nekada bila sedište Svete inkvizicije.

„Vrata ljubavi”, koja se otvaraju već kod čuvenog mosta Rialto, vode do ulice Rio Tera dela Karampane u kojoj se nekada davno nalazila sumnjiva „crvena” četvrt. Zbog toga i smeli naziv mosta „Ponte dele Tite” ili istoimene istorijske taverne u čijem prozoru su izloženi crteži žena obnaženih grudi.

Vodič „Tajna Venecija Korta Maltezea” može se naručiti preko interneta, na adresi www.lizardedizioni.com

Marina BAUER

Objavljeno: Politika (dodatak), Beograd, 24.06.2006.godine

PETI VOXSTOCK

Udruženje ljubitelja rhythm&bluesa i rocka Vox r'b'r, ove godine po peti put organizuje međunarodni blues festival VOXSTOCK 2006, u klubu Aleksandar na beogradskoj ski-stazi. Prvi VOXSTOCK je održan u restoranu Golf na Košutnjaku 2002, drugi naredne godine u Barutani na Kalemegdanu, nakon čega se seli na Košutnjak. Na ovogodišnjem festivalu učestvovaće The Gamblers, Zona B, Point Blank, Di Luna Blues Band, Lluis Coloma Trio Feat. R.M. Gera, Little Jenny & Blue Beans, Ana Popović, Band. Raw Hide. Početak je u subotu, 24. juna, u 16 sati, a finale u ranim jutarnjim časovima narednog dana. Cena ulaznice na dan Festivala za članove udruženja VOX r'b'r isto 600, a za ostale posetioce 800 dinara.

K. R.

Objavljeno: DANAS, Beograd, 24.06.2006. godine

sadržaj

From:Strip Core <core@mail.ljudmila.org>
Subject: [stripcore] FImipidipi - nedelja - popravek

www.ljudmila.org/stripcore/fimipidipi
V nedeljo se bo Fimipipidi na Pikniku Ane Desetnice v Argentinskem parku v Ljubljani mudil ze od 13. ure.

Vabljeni!

From: Momcilo Damjanovic <momcilodamjanovic@yahoo.com>
Subject: Obavezno da se ukljuci u raspravu

U raspravi koju vode Zoran Đukanović i Marko stojanović i ovaj glas mora da se čuje:

" www.stripovi.com

Marko, Marko, ... crni Marko

(Stripomanija(k) #11)

Marko Stojanović je jedna od značajnijih figura na srpskoj strip sceni u zadnjih nekoliko godina. Možda se netko i neće složiti ali meni, koji pomalo neupućen pratim sa strane tamošnja strip zbivanja, to tako izgleda. Jedan je od urednika Strip-Presinga, strip magazina koji objavljuje isključivo radove domaćih autora koji je dogurao do sedmog broja (ako u međuvremenu nije izašlo nešto novije), redovito piše o stripu u raznim elektronskim i tiskanim magazinima, od Think Tanka do Strip Vesti, gdje već dugo ima svoju kolumnu pod naslovom Južnjačka utjeha, preko koje sam ga i upoznao i koja je, uz Darkovu kolumnu i uvodnike koje obavezno pročitam, jedan od sadržaja Strip Vesti koji najredovitije pratim. Ta je kolumna ujedno i povod ovom mom tekstu, tj. jedna rečenica iz teksta o oproštaju od Kena Parkera koja glasi ovako:

Samo par godina kasnije i mi u Srbiji imali smo prilike da uživamo u njegovim dogodovštinama posredstvom izdanja novosadskog Dnevnika... A uprkos mnogim manama koje zapadne komšije danas iznalaze Dnevnikovim izdanjima Kena (u pogledu prevoda, naslovnica i koječega još), uživali jesmo.

U prvi mah, nisam tome pridodavao toliko pažnje, čak ni kad je Zoran Djukanović u svojoj kolumni reagirao na ovo. No onda je Marko malo detaljnije objasnio što je točno mislio: To je obicno preterivanje. Mnogi? [misli se na izbačene table iz stripa] Mogu se izborojati na prste ruku, ali dobro, kad nekome odgovara da siri famu da bi prodao svoje stripove... . Kako nema smisla sudjelovati na UPPS-ovom forumu jer mi se svi polemički postovi redovito brišu, a Marko ne prati redovito naš forum, koristim priliku da odgovorim ovdje.

Razjasnimo prvo izbačene table: Vedran i ja smo davno još (09.02.2002) napravili usporedni popis Dnevnikovih i talijanskih izdanja Kena Parkera i kad se sve zbroji i oduzme, Dnevnik je izbacio ukupno 162 stranice i ako tome dodamo još jednu neobjavljenu epizodu imamo sve skupa 256 neobjavljenih stranica. Prava sitnica, zar ne? Izbrojiš to na prste jedne ruke. Drugo, što mene osobno puno više smeta, je zlobno i zlonamjerno podmetanje «kad nekome odgovara da siri famu da bi prodao svoje stripove» . Kako sam u ljeto 2003. bio nabavio talijansku kolekciju, tako sam počeo redom čitati originale i istovremeno počeo pisati recenzije (nešto za što više, nažalost, nemam puno vremena). Upravo se pišući te recenzije i rodila želja za objavljivanjem Kena, jer sam shvatio kolika je nepravda napravljena Dnevnikovim kasapljenjem tih epizoda, no tvrditi da sam namjerno širio «famu» da bi ljudi kupovali naše stripove je smiješno, jer prvih je 12 recenzija napisano u listopadu 2003., više od godinu dana prije izlaska prvog broja našeg Kena. No, da sad ne ulazim dalje u raspravu o Markovim motivima i razlozima, niti da ponavljam koliko je Ken ustvari bio osakaćen (pročitajte recenzije ponovo ili usporedite naše i Dnevnikovo izdanje), ovdje mi se poraznim čini jedan drugi aspekt cijele ove priče. Naime, Marko Stojanović je strip autor. I to, što je još važnije za ovu priču, scenarist. Ne znam koliko je dobar, jer iskreno, nijedan njegov strip nisam pročitao (Postelju od gloga i par brojeva Strip Presinga koje mi je uredništvo ljubazno poklonilo sam prolistao, pročitao neke intervjue i tekstove, ali stripove sam, neprivučen crtežom ostavio za poslije, s obzirom da je hrpa stripova koje imam za pročitati ogromna, a u njoj ima puno meni zanimljivijih stvari), no sudeći po tekstovima koje piše i stripovima koje voli, mogao bi biti dobar. I sam kaže da je učio od Berardija, a Berardi je jedan od najvećih. I u čemu je , dakle, problem? Pa problem je što jedan strip scenarist kaže da je pretjerivanje kad se govori o izbačenim stranicama, cenzuri, lošem i krivom prijevodu, lošem tisku i da je to samo izdavačka propaganda kako bi se navuklo kupce. Da to kaže netko drugi, tko nema pojma o stripu, kome pisanje nije profesija, još bih to nekako i progutao, ali scenarist?

Postavimo stvari ovako: što bi ti, Marko Stojanoviću, rekao izdavaču koji ti iz stripa od 96 stranica izbaci 8 ili 9? Što bi rekao da ti iskasapi tekst i sve duže replike sreže na pola, pritom ih mijenjajući kako mu paše, izbacujući svaki spomen Boga, Crkve i religije (što je najsmješnije, Berardi je uvjereni ljevičar i njegovi stavovi o Crkvi su itekako kritički, ali dežurnom partijskom komesaru u Dnevniku to nije zapelo za oči)? Što bi rekao da ti redovito cenzuriraju scene seksa i nasilja i izbacuje stranice po volji tako da raspleti epizode budu nejasni (ne vidimo što se desilo sa nekim glavnim likovima) ili potpuno iskrivljeni (zbog izbacivanja stranica ili cenzure Kenovi postupci ispadaju rasistički, pa čak i zločinački – u epizodi Beli pakao na kraju ispada da se Ken bori sa kapetanom i na kraju ga ubije kako bi mu oteo meso, a ne zato što kapetan jede meso svoje pokojne žene itd itd..)? Što bi rekao da ti umjesto prekrasne naslovnice stavi neku črčkariju i da ti docrtavaju i precrtavaju crteže? Što bi rekao da ti ispremiješaju inače strogo kronološki povezane epizode? Očito ništa, jer to je ionako samo pretjerivanje, radi se o sitnicama.

Zar ne?

Markos "

STRIP VESTI SU BESPLATNE