prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. REPUBLIKA STRIP V MCC LUKA - StripCore
2. GORAN DACHEV IN TOCKA - mail
3. TRINAEST KAO SREĆAN BROJ - V.Fumeti
4. kritIVKOVanje 18 - Slobodan Ivkov
5. POST SCRIPTUM (61) - Zoran Đukanović
6. JUŽNJAČKA UTEHA No 252. - Marko Stojanović
7. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (311) - Darko Macan
8. Q STRIP - Strip Vesti
9. INTERNET STRIPOVI - Strip Vesti
10. ŠTAMPA - štampa
11. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -MARKO AJDARIĆ NEWS
12. POZIVI NA SARADNJU - mail
13. LINKOVI - Strip Vesti
    
    

1.

REPUBLIKA STRIP V MCC LUKA

StripCore

Republika Strip+

V aprilu se bo v multimedijskem centru MMC Luka v Puli predstavila skupina slovenskih ustvarjalcev povezanih z zbirko Republika Stirp, ki je bila ustanovljena l. 2002, ob desetletnici izhajanja revije Stripburger. Do sedaj je Republika Strip izdala 6 albumov sledečih avtorjev: Marko Kociper, Ciril Horjak, Tomaž Lavrič, Matej Lavrenčič, Koco. Da je Republika Strip odprta družba bo potrdila spremljajoča razstava Andreja Štularja, večmedijskega umetnika, člana kolektiva Strip Core (ki je tudi izdajatelj Stripburgerja), kateremu Republika Strip ni še izdala albuma, vendar verjamemo, da se bo to sigurno zgodilo.

Ob odprtju razstav Mateja Lavrenčiča in Mateja Kocjana – Koca bo tudi na ogled projekcija animiranih filmov sodelujočih avtorjev.

3. april: odprtje večmedijske razstave Andreja Štularja in stripovske razstave Marka Kocipra

10. april: odprtje stripovske razstave Tomaža Lavriča

18. april: odprtje stripovskih razstav Mateja Kocjana - Koca ter Mateja Lavrenčiča+ projekcija animiranih filmov (Matej Lavrenčič, Gorazd Bizjak, Miha – ZAP studio, Andrej Štular, Koco)

PROGRAM

3. 04., pon, 20 h
Andrej Štular, samostojna razstava v Galeriji MMC LUKA
Andrej Štular iz najdenih objektov z uporabo reciklaže in različnih likovnih tehnik kreira zelo originalne in zanimive kombinacije ter kreira svoj, a vendar realen in pogosto družbeno kritičen kontekst. Center avtorjevega raziskovanja je vprašanje časa.
Marko Kociper, razstava stripov v Mul-u
Marko Kociper je eden najbolj prepoznavnih slovenskih strip avtorjev. Za njegova dela so značilni detajlna risba, dinamično kadriranje, satira in izreden smisel za grotesko. S kreacijo lastne strukture stripovskih kadrov Kociper prehaja jedan od najprepoznatljivijih slovenskih strip autora. Za njegov rad specifični su detaljni crtež, dinamično kadriranje, angažirana tematika, satira i izvanredan smisao za grotesku. Z vzpostavljanjem lastne notranje strukture zaporedja stripovskih sekvenc Kociper presega klasično narativno logiko stripa in mu da postmoderni značaj, ki dopušča mnogo večjo avtonomijo risbe.


10. 04, pon, 20 h
Tomaž Lavrič, razstava stripov v Mul-u
Lavrič je avtor, ki s svojim filmskim kadriranjem pripoveduje dinamične zgodbe, njihovim tematikam prilagaja svoj likovni izraz in velja za največjega raziskovalca stripovske izraznosti pri nas. Njegovi albumi (preko 15) so prevedeni v več evropskih jezikov.Za svoj časopisni strip Diareja je bil nominiran za Prešernovo nagrado, je pa dobitnik nekaj pomembnih nagrad mednarodne strokovne javnosti.


18. 04, tor,20 h
Matej Lavrenčič i Matej Kocjan- Koco, razstava stripov v Mul-u
Kreativni opus Mateja Lavrenčiča obsega strip, ilustracijo in animacijo. Večino svojih stripov je objavil v reviji Stripburger, leta 1999 je izdal svoj prvi mini-strip album z naslovom »16kb/s«, sledila pa sta še mini albuma »1.1.2000« in »The Prince of Golovec«. Slednji je primer Lavrenčičeve pixel art tehnike, ki ga je inspirirala enostavna likovna podoba Commodorjevih igric. Avtor je pravzaprav ustripil računalniško igrico. »The Prince of Golovec« je izšel v zbirki mini albumov Miniburger, ki jo je leta 2000 izdal Stripburger. Za svoj prvi animirani film »Dušan« (2002), je na 2. Bienalu slovenske animacije v Izoli prejel priznanje za najboljši debitantski film, na VII. Festivalu neodvisnega filma in videa Slovenije leta 2002 pa priznanje za drugo mesto med animiranimi filmi. Male črne skrbi, ki so lani izšle v zbirki Republika Strip so Lavrenčičev prvi "veliki" strip album.
Matej Kocjan - Koco je avtor mlajše generacije. Za njegovo delo je značilno raziskovanje grafičnih možnosti na področju stripa. Tako smo lahko v Stripburgerju sledili različnim fazam njegovega raziskaovanja, od katerih so bile nekatere izrazito eksperimentalnega značaja. V zadnjih letih se lahko opazi težnja k razumljivejši, bolj čisti grafiki, čeprav popolnoma ploskoviti. Razstava iz albuma Pagatova izpoved, ki je izšel lanskega nvoembra, bo prikazala proces nastajanja albuma, od skic, oblikovanja karakterjev, storyboarda do končnega izdelka.

18. 04, torek, 20 h
Republika Strip: Projekcija animiranih filmov avtorjev: Matej Lavrenčič, Gorazd Bizjak, Matej Kocjan - Koco in Andrej Štular
PROGRAM ANIMIRANIH FILMOVA:
«Dušan», avtor: Matej Lavrenčič
«Poker Mraz», avtor: Gorazd Bizjak
«Bluebear», «Veliki koncert», «Piflanje», «Sanke»,avtor: Matej Lavrenčič
Moveknowledgement: «Sun Sun», avtor: Gorazd Bizjak, soavtori: Matej Lavrenčič, Miha
«Osmosa», avtor: Gorazd Bizjak, koautor: Roman Ražman
«Lovčev pogreb», avtor: Matej Lavrenčič
«Možgani na begu» , autor: Matej Kocjan
Dani Kavaš in D.u.o minsko polje: «Ti si moja ljubica», avtor: Koco
«Lila»,«Zid», avtor: Andrej Štular

sadržaj

2.

GORAN DACHEV IN TOCKA

mail

sadržaj

3.

TRINAEST KAO SREĆAN BROJ

V. Fumeti

TRINAEST KAO SREĆAN BROJ

Vens i Van Ham: Za Mariju, Marketprint, Novi Sad 2005

Vilijem Vens već više od tri decenije crta popularne strip junake, u saradnji s raznim scenaristima ili po vlastitim predlošcima, a naši čitaoci su između ostalih voleli njegov vestern Ringo, stripove o mornarima Hauardu Flinu i Brusu Hokeru, kao i o tajnim agentima Bobu Moranu i Brunu Brazilu, odnosno i Ramira, istorijsko pustolovni strip smešten u španski srednji vek. (Vens je stigao da nacrta i jednu epizodu Bluberija, u vreme kada je Žiro bio zauzet svojom Mebijus-karijerom.)

Trinaestica je premijerno izašla 1984. u reviji Spiru i u protekle dve decenije Vens i Van Ham su uradili petnaestak albuma standardne dužine. Strip je veoma poznat našim ljubiteljima devete umetnosti jer su ga štampale domaće edicije. Prva epizoda je izašla u Superu, maja 1986. dve godine posle svetske premijere! Sledeće godine ista revija je štampala drugu epizodu (a u Gigantu broj 59. obe su priče štampane u okviru jednih korica, godine 1990.) I treću priču je jugoslovenskim čitaocima premijerno ponudio Super, januara 1988. godine, da bi se četvrta, skupa s trećom obrela, na stranicama Giganta broj 61. marta 1990. Iste godine, ali u oktobru, ta revija Dečjih novina je štampala petu i šestu epizodu u broju 68. Tada je došlo do raspada Jugoslavije i nestanka velikog tržišta, što je prouzrokovalo pauzu u objavljivanju Trinaestice, i ona je tek od 1996. krenula u Politikinom zabavniku, u koloru, pa smo pročitali još četiri epizode.

Albumi Marketprinta, u kvalitetnoj štampi i sa kvalitetnim prevodom (što je vazda bilo rak rana produkcije Dečjih novina), kreću od početka, pričom «Dan crnog sunca» i prateći originalni niz objavljuju u periodu novembar 2002. decembar 2005. devet priča slavnog serijala, koji je postao neka vrsta svetskog strip fenomena. Dakle posle prve priče izašle su i: Tragom Indijanca, Sve suze pakla, Spads, Totalno crveno, Dosije DŽejson Flaj, Noć trećeg avgusta, Trinaest protiv Jedan i kao najnoviji: Za Mariju.

Slavni strip govori o tajnom agentu neke od američkih špijunskih organizacija, koji je posle tajanstvenih, neizvesnih zbivanja zarobljen amnezijom i kojeg zbog navodnog atentata na američkog predsednika, jure mnogi, od matične službe do konkurentskih organizacija. Sem rimskog broja trinaest, istetoviranog ispod leve ključnjače, Stiv Roulend, kako se naslovni junak zove u prvoj storiji, ne zna mnogo o sebi, i uzbudljive priče protiču u njegovim naporima da otkrije ko je ustvari, zašto ga progone, pucaju na njega, zatvaraju ga u državni zatvor, podvrgavaju elektrošokovima, ekstradiraju u Južnu Ameriku itd. Scenariji ovih priča vrlo dobro koriste stereotipe američkog društva savremenog doba, fabule su uzbudljive, s neočekivanim preokretima. Sem Rolulenda, (alias DŽejsona Flaja, Rosa Tarnera, DŽejsona Meklejna...) važnu rolu u stripu ima i prelepa crnkinja Major DŽouns, koja mu pomaže u rizičnim akcijama.

Drugu vrednost uspešnog serijala čini crtež veterana stripa Vilijema Vensa. U tri ravni po tabli, sa odličnom portretskom i figuralnom sposobnošću, sa uobičajenom sklonošću da do tančina iscrtava pejzaže, i divlje i urbane, Vens najčešće, uspeva da Trinaestici da autorski pečat koji veliki strip mora da poseduje. U nizu priča koje smo čitali crno-belom otisku, autori Vens i Van Ham su uspeli da osvoje i zadrže naklonost vrlo široke publike, pa je blisko pameti da će i ovaj strip kao i mnogi drugi uskoro postati filmska meta Holivuda.

Objavljeno u dvonedeljniku Bestseler broj 2., 25.03. u izdanju Narodne knjige.

sadržaj

4.

kritIVKOVanje 18

Slobodan Ivkov

110 GODINA STRIPA

PRAPOČECI STRIPA
Nije sve počelo pre 110 godina, ali tada se u jednom trenutku konačno sve zateklo na jednom mestu
ili
Nije kome je rečeno, već kome je suđeno - i onome ko drži medije u svojim rukama

I pre 5. januara 1896. godine širom sveta su postojale vizuelizovane priče u više prizora.

Dvodimenzionalna i trodimenzionalna likovna naracija u sekvencama poznata nam je još sa pećinskih crteža iz Altamire i Laskoa. Nalazimo je kod Maja i Inka, ali i u Starom Egiptu. Na primer, i najstarija poznata slika na nekoj ravnoj površini nastaloj čovekovim planiranim uobličavanjem i njenom namenom za slikanje (reč je o pripremljenom zidu od cigle iz jedne preddinastičke grobnice oko 3200. god. P.N.E.), sastoji se od povezanih prizora nekakve borbe povezane sa mitologijom.

Ne zna se pouzdano koji je veselnik želeo da večno boravi u sobi na čijem zidu se žrtve borbe, u skladu sa uputstvima iz "Egipatske knjige mrtvih", za njegovu utehu, mirno i veselo upućuju na onaj svet, ali se pouzdano zna da to ipak nije prvi strip. On to nije, ne zato što su ratnici loše nacrtani i što bitka više liči na razmahanu igru crnih i belih "čiča-Gliša" oko vatre nego na "Princa Valijanta", već što nisu ispunjeni neki drugi uslovi koji će malo kasnije biti nabrojani.

Mnogo kasnije, tvorci Trajanovog stuba u Rimu su na reljefnoj spiralnoj traci dugoj oko 186 metara, "omotanoj" oko njega, ucrtali i izvajali priču o rimskom osvajanju Dakije.

Na srednjovekovnoj tapiseriji iz Bajea je, prizor po prizor, izvezena i ovekovečena priča o pohodu Viljema Osvajača.

I kod nas, od prihvatanja hrišćanstva naovamo, slikane priče u sekvencama o životima svetaca i vladara nalazimo na freskama i ikonama po manastirima i crkvama.

Posle otkrića štampe, a naročito pre početka primene fotografije i nalaženja načina da se ona u štampi reprodukuje (1873. god.), sekvencne ilustracije i crtane šale su knjige, kalendare, časopise i druge publikacije činile atraktivnijim za potencijalne kupce i čitaoce.

U ovom smislu, čitav vek, od kraja 18. pa skoro do samog okončanja 19. stoleća, za razvoj likovne naracije i umnožavanje prastripova veoma su važne bile štampane publikacije u Evropi.


NASTANAK AUTORSKIH PRAVA
Kako se prvi pravni akt o zaštiti autorskih prava u svetu pojavio kao nusprodukt procesa nastanka savremenog stripa

Nesumnjivo, veoma važnuulogu u nastanku stripa odigrali su engleski, francuski, švajcarski i nemački likovni umetnici. Tokom 18 i 19. veka je bilo malo ilustrovanih izdanja, svi ilustratori su poznavali rad svojih kolega, a neretko su i neposredno sarađivali, otvoreno razmenjivali iskustva, "trpeli" i priznavali međusobne uticaje, putujući, gostujući jedni kod drugih i istovremeno objavljujući u listovima u inostranstvu.

Moglo bi se reći da je sve započeo genijalni engleski crtač Vilijam Hogart. On je 1730 - 31. publikovao seriju povezanih crteža "Život bludnice", a 1735. "Život razvratnika", čime je utro put i dao legitimitet ideji o likovnom pripovedanju, naknadno umnoženom tehnikom štampe. I ne samo to. On je bio prvi borac za autorska prava. Uspeo je u svojoj originalnoj nameri da se kod države zaštiti od plagiranja njegovog drugog navedenog prastripa, pa je prisilio britansku kraljevinu da 1735. donese prvi britanski i svetski zakon o autorskim pravima kojim je sprečeno "piraterisanje" njegove "Bludnice" i "Razvratnika".

Drugi engleski velikan ilustracije i karikature Tomas Roulendson, koji je otvoreno priznavao Hogartov ključni uticaj na svoje stvaralaštvo, kreirao je nizove satiričnih crteža (npr. "Ljubav lisice i jazavca", 1784.) koji poseduju balone kao prostor za tekst, didaskalije i uokvirene kadrove, ali im je, da bi bili prvi pravi stripovi, nedostajala serijalizovanost i snažnija narativna veza između prizora. Mišljenja su podeljena da li je njegov lik "Dr. Sintaks" možda prvi stripski lik koji se ponavlja u seriji gegova ili to nije.

Još jedan velikan ilustracije nije krio Hogartov presudni uticaj na svoje stvaralaštvo. Ohrabren, Švajcarac Rudolf Tepfer se dohvatio jedne do tada neprikosnovene svetinje, Geteovog "Fausta", kojeg je 1827 - 1829. parodirao svojom crtanom pričom "Fest", gotovo po svemu stripom, osim po prisustvu balona sa tekstom.

Dva vršnjaka i poznanika koja su se takođe klela u Hogarta, Francuz Gistav Dore i Nemac Vilhelm Buš takođe su se bavili crtanjem prastripova. U tihoj borbi za primat, i danas se neprestano koplja lome između evropske i američke stripske teorije na temu da li su Bušovi "Diogen i zli dečaci iz Korinta" iz 1860. i "Maks i Moric" iz 1865. prvi pravi stripovi u svetu ili nisu. Amerikanci Bušu prebacuju (što, kada se zna kako se danas preziva predsednik SAD, deluje malo bizarno), ne samo odsustvo "balona" i serijalizacije likova, već i nedopustivu bezobzirnost, netaktičnost, pedagošku surovost i političku nekorektnost "nemačke škole" sa očekivanim odsustvom smisla za suptilni humor i delatnu pedagogiju.

U obe crtane priče radi se o po dvojici dečaka, od kojih prvi par maltretira Diogena dok razmišlja u buretu, dok drugi zlostavlja celo svoje selo. Naime, da bi nedvosmisleno pokazao kako se mangupariji koja maltretira okolinu njihova zlodela nikada, blago je to reći, ne isplate, prvu dvojicu je u Bušovoj skaski spljeskalo Diogenovo bure koje se otkačilo i otkotrljalo preko njih, a drugu dvojicu je samleo mlin za žito, te potom seoski pekar ispekao.

Dobro, to evidentno nisu u pitanju baš američki saveti roditeljima i deci iz "Slobodne dece Samerhila" ili pedagoški metodi doktora Spoka iz "Nege dece" (važna napomena ljubiteljima stripa: nije to onaj Spok - Vulkanac iz "Zvezdanih staza", već dr Benjamin Spock, autor čuvene knjige "Baby & Child Care") , ali šta Nemcima danas fali zbog takvih pouka od strane starijih?!


SPIN - DOKTORI SU ODUVEK ČESTITO I SAVESNO RADILI SVOJ POS'O

Ipak, zvanično, "poentirano" je u SAD. U dnevnoj štampi se diskretno pojavio jedan sporedni lik (kasnije nazvan "žuti dečak") koji je kroz 1895. (posebno je važan bio jul) postepeno sticao i koristio stripska izražajna sredstva koja su u Evropi, rasuta, postojala i ranije (sekvenca, balon, uspostavljen kontinuitet...), ali još nije istovremeno demonstrirao sve osobine neophodne za ono što danas smatramo legitimnim stripom. I konačno, na jednoj tabli serije "Hoganov sokak" koju je stvorio Ričard Autkolt, objavljenoj 5. januara 1896. u dnevnom listu "Njujork vorld", na jednom mestu su se stekli svi potrebni preduslovi: humoristička crtana priča se sastojala iz sekvenci (međusobno povezanih zasebnih prizora), priče su bile serijalizovane, lik se ponavljao, kadrovi su bili sukcesivno numerisani i omeđeni linijama (kvadratima i praougaonicima), između prizora su se nalazile cezure (beline) i, najvažnije, na tako uobličenoj crtanoj geg-sekvenci za saopštavanje teksta je korišćen "balon" (koristio ga je sporedni lik, papagaj, ali je konačno i on bio tu).

Teoretičari stripa širom sveta još lome koplja oko tačnog datuma i prelomne table. I u samoj Americi postoje dve krajnosti: jedni, koji, kao i njihovi biznismeni koji su prilikom dočeka Nove 2000. godine brže-bolje taj doček poistovetili sa dočekom novog milenijuma (godinu dana ranije od stvarnog, od Nove 2001.), sve u želji da budu prvi i što pre "pokupe kajmak", jubilej su smestili u 2005. (povezujući, nije važno zašto, sa 17. februarom ili 5. majem 1895.) a, drugi, oprezniji su za proslavu uzeli 2006. godinu. I to, ne ni 5. januar (1896. kada je "dečak" prvi put obojen u žuto), već 16. februar.

Nećemo ulaziti u detalje, ali za prosečnog i nespecijalizovanog intelektualca je važna samo činjenica da se od tog perioda (1895 - 1896.), od tog lika i od tog stripa računa postojanje savremene svetske "devete umetnosti".


Ovo je "Strip vestima" prilagođena sinteza dva teksta objavljena u "Politici":

1. Slobodan Ivkov: "Kad je nastao strip", rubrika Kultura, dnevni list "Politika" br. 33159 od 28. februara 2006. godine, izdavač "Politika - novine i magazini" d.o.o., Beograd, str. 16, i

2. Slobodan Ivkov: "Nastanak autorskih prava", rubrika Kultura, dnevni list "Politika" br. 33186 od 27. marta 2006. godine, izdavač "Politika - novine i magazini" d.o.o., Beograd, str. 2

sadržaj

5.

POST SCRIPTUM (61)

Zoran Đukanović

KRITIČARSKI BEDEKER - SOLARIS I SOLARISTIKA

Soderberg po Lemu via Tarkovski

U trenutku smrti užasno, užasno važnih ljudi kakav je Stanislav Lem (Stanislaw Lem, 1921-2006), makar za trenutak razlike između medija i razlike između žanrova prestaju da budu najvažnija stvar. U takvim trenucima razlika i provalija nema. Otud ovaj tekst u Strip vestima.

Lemov racionalizam sprečio ga je da prihvati neke od implikacija svoga dela kojima se pozabavio Tarkovski. Stiven Soderberg je 2002. uradio novo izneveravanje obojice i režirao svoj Solaris. Tako se Solaris osamostalio i od Lema i od Tarkovskog i postao kultna klasik-tema koja nadmašuje svoje pojedinačne "inkarnacije".

Priča o Solarisu započinje 1961. godine zahvaljujući jednom Poljaku namćoraste fizionomije, barem posmatrane iz profila. Ime mu je Stanislav Lem, a sebe je uvek zamišljao kao pre i posle svega racionalno biće, mada je pisac naučne fantastike, neobičnih tehnološko-eshatoloških diskurzivnih studija i jedne književno-teorijske. Racionalan čovek, mislio je da će imati kontrolu nad svojim duhovnim proizvodom. Prevario se samo u jednom. Proizvod je bio suviše važan da bi bio prepušten samo svome tvorcu.

OKEAN ZAGONETKI: Na planeti Solarisu postoji živi okean, neka vrsta okeana-mozga, misleće supstance. Nad njim je stacionirana orbitalna stanica sa ljudskom posadom sa čijim se najpotisnutijim sadržajima svesti okean igra. Šta je Solaris, pored toga što je okean-zagonetka? On nije žanr, pa ni naučnofantastični, šta god o tome mislio Lem kada je kritikovao Tarkovskog za mističnu filmsku interpretaciju njegovog čeda snimljenu 1972. Solaris svakako nije svodiv na naučnu fantastiku, ali ni na filozofski problem. Još ga je teže redukovati na medijum, film ili štampani tekst. Solaris je situacija. Da bezobrazno parafraziram Hanu Arent, ljudska situacija dovedena u samo jako izmenjene okolnosti. Solaris je, stoga, pre "to" nego što bi se mogao definisati kao nama razumljiv subject za koji upotrebljavamo "on" ili "ona". Šta je to bilo, pita Kelvin pošto je prvi put pokušao da ubije inkarnaciju svoje voljene žene koja je izvršila samoubistvo nekih deset godina ranije. Ne znam (sve je počelo kada su pokušali da rendgenskim zračenjem testiraju, malo "pobude" okean, a onda je to krenulo da testira njih), odgovara mu jedan od sapatnika u košmaru koji vlada na svemirskoj stanici, ali tu smo bar da postavljamo teorije. Ovo je savršena definicija svih "solaristika" – hiperprodukovaćemo "ključne reči", teorije i hipoteze (namerno ovim budalastim redosledom) i kakofonijom zaglušiti ono malo što smo spoznali. Raspon je uostalom širok, birajte: od kafkologije do teorija tranzicije.

Lemov racionalizam sprečio ga je da prihvati neke od implikacija svoga dela kojima se pozabavio Tarkovski. Stiven Soderberg je 2002. uradio novo izneveravanje obojice i režirao svoj Solaris. Tako se Solaris osamostalio i od Lema i od Tarkovskog i postao kultna klasik-tema koja nadmašuje svoje pojedinačne "inkarnacije".

TAKTILNOST PREDMETA: Isto tako, daleko od toga da je Solaris Tarkovskoga bio ruski odgovor na film Odiseja u svemiru 2001, kako su ga tada ruski mediji drčno i pomalo kolektivistički nespretno najavljivali. Pre svega, Solaris nisu režirali Rusi nego jedan jedini čovek pod imenom Andrej Tarkovski, za koga je ipak mnogo važnije da je bio genije filmskog izraza nego što je bio Rus, Aboridžin ili Hijavata mali Indijanac. Ipak, da ima referenci na Kjubrika kod pojedinca Tarkovskog, ima. "Polemički", tačnije poetički najzanimljivija je parafraza čuvene Kjubrikove beskrajno duge sekvence transcendencije, prolaženja kroz koncentrična "nebeska vrata". Tarkovski, međutim, radikalno "uobičava", pretvarajući u pet minuta vožnje automobilom gradskim petljama u sumrak ono što je kod Kjubrika bilo "oneobičavanje do koske", devet minuta korišćenja neantropomorfnih prizora na granici čiste apstrakcije. Neželjeno dejstvo ovog Kjubrikovog eksperimenta video sam na svoje oči, u bioskopskoj sali dvojica ispred mene naslonili su glavu o glavu i – zahrkali.

Solaris Tarkovskog je ipak samo jedna od mogućih interpretacija Solaris-teme, remek-delo, doduše. Tarkovski se bavi ljudima posredstvom predmeta, odnosno njihove do tada u filmu nezamislive taktilnosti. Reč je o načinu na koji on prikazuje trošnost stvari, njihovu napuštenost, pretvaranje u ruine. Iz razloga taktilnosti dovedene do ekstrema se, na prvi pogled šaljivo, pitanje o ozloglašenom "ležanju u bari" njegovih likova pokazuje dosta ozbiljnijim no što izgleda. Zato je kiša legitimna i kada pada u zatvorenoj prostoriji u Solarisu i Stalkeru, drugom "naučnofantastičnom" filmu Tarkovskog. Ovde odrednicu naučna fantastika ne treba uzeti ni kao vrednosnu prednost ni kao hendikep, nego jednostavno odrednicu kao i sve druge.

Šta je još odbilo Lema od Solarisa Tarkovskog? Koncept doma, što je jedna od razlika naspram druge filmske verzije. Njega nema kod Soderberga. Na početku filma Tarkovskog, otac glavnog junaka kaže da je sagradio kuću u kojoj živi, koja je veoma važna za završnicu filma, gotovo identičnu sa kućom u kojoj je živeo njegov deda, da bi sačuvao osećanje bliskosti i intimnosti doma. I onaj ko nije nužno vernik "doma i domovnica" može da sagleda veličinu ovog tumačenja ljudskog straha pred ne(u)poznatim. Ono čega u Soderbergovom filmu svakako nema jedna je od najlepših scena u filmu Tarkovskog, scena koja zadobija svoje značenje tek naknadno kada film daleko odmakne – strah dečaka pred crnim, prelepim konjem koji izranja iz polutame štale. Simbol svih naših strahova od nepoznatog, neprepoznatog. Baka onda povede unuka držeći ga za ruku da bi ponovio iskustvo, ali ovog puta obrativši pažnju na lepotu i nežnost stvorenja od koga se uplašio. Nažalost, u većini slučajeva nema ko da nas drži za ruku dok se plašimo.

LJUBAVNA PRIČA: Jedna od posledica Soderbergovog fokusa na ljubavnu priču između dvoje "pojedinaca" jeste da ne vidimo "političko" ponašanje doktora psihologije/psihijatrije (zavisno od filmske verzije) Kelvina dok je još na Zemlji. On tada o Solarisu razmišlja u rasponu između ideje da obustavi svako njegovo dalje istraživanje i ideje da izbombarduje živi okean još jačim radioaktivnim zračenjem. Na to mu njegov oponent odgovara, hoćeš da uništiš ono što nisi u stanju da razumeš. Ni prvi ni poslednji put u istoriji. Nalik onome kako zlovoljno dete "sredi" komplikovanu igračku.

Čega još nema u Soderbergovom filmu? Nema prirode, opčinjavajućeg zelenila pokretanog vetrom, rečnim strujanjem ili kišom. Pokretanog rukom mistika predmeta Tarkovskog. Soderbergovi likovi su "nežniji", u njima je manje cinizma prema "replikantima"; situacija je "svedena" na ljubavno, prošlost i obnovljenu sadašnjost. Onoga čega nema i ne može biti u Soderbergovom šezdeset šest minuta kraćem filmu (sat i po naspram dva i po sata) jesu takođe onih čarobnih osamnaest minuta u biblioteci orbitalne stanice koje kulminiraju Brojgelovom slikom Lovci u snegu, koju je dodirnuo i Oldos Haksli u svom eseju o slikaru. Hrabrost putovanja uljanom slikom u filmu (zanimljivo, opet Brojgelovom) pokazao je još jedino Nikolas Roug 1976, dakle četiri godine nakon Solarisa, u Čoveku koji je pao na Zemlju. Ikarov pad je za Rouga centralna metafora koliko i Lovci za Tarkovskog.

Film Tarkovskog nije toliko "dublji" (kod Soderberga zaista nije reč o "plićini") koliko je polivalentniji, šireg raspona onoga što smatra svojom temom. Ta polivalentnost čini razliku između sjajnog Soderbergovog filma i remek-dela Tarkovskog.

Ono što je za nijansu bolje u Soderbergovom filmu jeste kompletnija i eksplicitnija elaboracija da je reč o bićima koja su sazdana od naših sećanja, a ne replikantima "stvarnih bivših života". Poštovanja je dostojna pre svega Soderbergova hrabrost da ponovo progovori o "svetoj" temi, da na nju kao takvu ponovo privuče pažnju, dakle i na "originale" – film Tarkovskog i knjigu Lemovu. A što se tiče "teške dileme" šta je tu kopija a šta original, najbolje je svoju vernost ne pokloniti nikome od velikana, ni bardu SF-a Lemu, ni bardu umetničke ezoterije Tarkovskom, pa ni mlađanom pomozbog-možda-bardu Soderbergu. Bolje je dopustiti da svako od ova tri dela govori za sebe, jer puno imaju da kažu. Svako insistiranje završilo bi pomalo karikaturalno kao klub ljubitelja ili fanova (Elvisa? A ko je tu Elvis?). Mrzim obe ove reči. Pogotovo u kontekstu teme koja je opčinjavajuća u svakoj od svoje tri verzije.


(“Vreme”, Beograd, 23. april 2003)

sadržaj

6.

JUŽNJAČKA UTEHA No 252.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

APSOLUTNIH STO (83): HELLBLAZER (I34-139): HAUNTED

NEDELJA OPAKOG ŽIVLJENJA (1)

Constantine: My name’s John Constantine.
I’m not the nicest bloke you’ve ever met. But
I do me best.

Imam nekoliko problema sa stripom Haunted, turističkim vodičem kroz London (kako izgleda, grad obešenih, skuvanih, obezglavljenih i na neki drugi grozomoran način umorenih ljudi), u šest epizoda a sa jedinstvenim vodičom u kušnom mantilu sa uvek punom paklom u džepu i punim džepom pakla, koji se (ne)odazova na ime Džon Konstantin.

Prvo i prvo, ovaj strip je, brat bratu, mogao da bude makar dve sveske kraći, i da zbog toga nikog ne zaboli glava. Njegov scenarista, Voren Elis, već je davno stekao reputaciju čoveka koji piše puno stvari u isto vreme i koji te stvari piše veoma dobro. To u Elisovom slučaju podrazumeva da je veoma dobro (čak najbolje u savremenom stripu) savladao veštinu razvlačenja priče, rastezanja storije do granice kidanja, ali nikada preko nje. Elis je brzo shvatio da je količina novca koji dobije za konciznije ispričanu priču mnogo manja od one koja mu se plaća kad iz ideje izmuze maksimum. Priča koja uz malo truda stane u dve sveske uz malo više truda (ali uloženog u postizanje kontra efekta) može komotno da se rasprostre na četiri... A donosi duplo više novca! Mlad organizam, a prihodi niski, Elis je ostvario svoje snove o kamari para smanjujući broj kadrova po broju strana, koristeći strane sa samo jednim kadrom kad god za to postoje šanse, i uopšte ostavljajući crtaču da izvlači stvari. E, a šta se dešava kad sam crtač nije ravan izazovu, kad to nije jedan od prvoklasnih Marvelovih i DC-ijevih čeda poput Brajana Hiča i Džona Kasidija, kad crtaču treba neko da ga izvuče, kad je crtač Džon Higins? To je bar lako, dešava se Haunted.

Drugo, ovaj strip jasno ponavlja neke od Elisovih ideja iskazanih u drugim stripovima. Jedna od večnih i veoma često obrađivanih tema Vorena Elisa je da je zlo na svetu, ma koliko nezamislivo protivprirodno, sve samo ne natprirodno – da počinioci grozomornih, gnusnih zločina nisu monstrumi i prikaze, već ljudi kao ja, vi ili sam Elis. U nekoliko prilika on svojim likovima, obično u samom finišu stripa, kao pančlajn stavlja replika tipa (parafraziraću) „Nema čudovišta, postojimo samo mi, mi smo ti koji su krivi za sve...“ I to je okej, to je istina i treba je reći, pitanje je samo koliko često... I koliko se to često može prodati (i figurativno i materijalno) pre nego što neko ne ukapira u kom grmu leži zec.

Treće: posle svog cinizma koga Elis sipa iz (oba) rukava, posle svog onog mraka i ubitačne ironije, posle sto trideset strana brutalnosti Londona i crnila Konstantinove duše, on pred sam kraj stripa dozvoljava svom protagonisti da nonšalantno izjavi “Moje ime je Džon Konstantin. Nisam najfiniji tip koga ste ikada sreli. Ali se trudim.“ Koji najfiniji tip? Ko se bre trudi? Pa nismo se tako dogovorili, šta je bre ovo, Diznijeva produkcija!?

(Nastaviće se)


Nije šala, od prvog aprila kioske oko vas krasi šesti broj broj Think Tanka posvećen fenomenu nagrada! Nagrade u književnosti, filmu, muzici, stripu! Originalni i kritički tekstovi Harolda pintera, Vladimira Kopicla, Radivoja Šejtinca, Darija Grgića, Dejana Stoiljkovića, Bojana Ilića Bokerinija, Jelene Stakić, Bogdana Tirnanića, Ljube Živkova... Plus mini strip specijal – tekstovi o trojici kontraverznih stip scenarista,Kazumiju Koikeu, Brajanu Azarelu i Vorenu Elisu od strane Miloša Holclajtnera, Gavrila Petrovića i moje malenkosti! Plus tekst o srpskim stripovskim nagradama Zlatibora Stankovića! Plus galerija potpuno novih i nikada do sada viđenih karikatura širom sveta nagrađivanog karikaturiste Miodraga Veličkovića (101 belosveska nagrada – malo li je?)! Saberite sami, rezultat je svima jasan: obavezno štivo!

sadržaj

7.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (311)

Darko Macan
darko.macan@zg.htnet.hr

BOŽANSKA KOMEDIJA

Kad sam bio mali htio sam napisati sto knjiga. Fascinirali su me podatci, naime, iz biografija Astrid Lindgren ili Agathe Christie pa sam htio i ja.

Te sam u tome i uspio. Ili nisam, kako se uzme. Nisam, jer sam onomad zamišljao stotinu knjiga s mojim imenom, jednakih formatom i dizajnom (a nisam ni znao što "dizajn" jest), na jednoj polici, ne znajući da se takvo što piscima događa samo postumno. Jesam, jer na stotinjak izdanja (od stripovskih sveščića preko romana do knjiga i časopisa koje sam uredio) stoji moj potpis.

Kad sam bio malo veći htio sam napisati Watchmene te sam i u tome uspio. Ili nisam, definiramo li ih kao maksi-seriju od dvanaest nastavaka koja će naglavce preokrenuti svijet superherojskoga stripa i prodavati se zauvijek. Ali jesam, ako ih promatramo kao Mooreov odgovor na stripove koji su mu obilježili djetinjstvo. Jer, tako promatrano, Svebor i Plamena su moji Watchmeni - ja nisam kao mali čitao superheroje, čitao sam Ivicu Bednjanca, i njegovom sam se radu divio te s njime diskutirao radeći S&P.

Kad sam bio ... Ne može se to precizirati jer me spopadalo u raznim navratima, ali barem sam stotinu puta htio raditi neku mjesečnu seriju. Bonelijansku ili alanfordovsku, superherojsku ili magazinsku - nebitno. Bitan je bio taj mjesečni ritam, zanimalo me koliko bih ga se dugo mogao držati, kada bi ideje za priče presušile? Grizlo me, evo sve do prošlog tjedna, što ta serija nikako pa nikako da se dogodi dok nisam - nitko zapanjeniji od mene - shvatio kako mi se dogodila odavno. Jer, prošlog sam tjedna napisao pedesetu (sic!) epizodu Dicka Longa i shvatio da ga u inventuri želja ne smijem više zanemarivati zato što nije samo moj, zato što je pornografski ili zato što epizode imaju samo četiri strane (tko je pisao, zna da je razlika između 4 i stotinu stranica samo u količini znoja). Dick je tu već pedeset puta i ja itekako radim mjesečnu seriju.

Kada bih dalje kopao po uspomenama na svoje želje, siguran sam kako bih otkrio da se svaka od njih ispunila, iako skoro nijedna na način na koji sam sanjao da hoće. Bit će da ima Boga.

Bit će i da mu je smisao za humor opak.

sadržaj

8.

Q STRIP

Strip Vesti

• [glavolomQa] Kaqva glavolomqa? (mcn)
• i naravno [dnevniQ] Pregled vijesti za svaki dan 25.03.-31.03.
  
  
  Kompletne priloge možete pročitati na sledećoj adresi:
  http://qstrip.blog.hr/
  
  
  
  

sadržaj

9.

INTERNET STRIPOVI

Strip Vesti

Ovo rubrika je redovna, pozicionirana na ovom mestu u SVestima, nije u samom vrhu jer na sajtu već stoje, u samom vrhu na udarnom mestu, linkovi ka svim domaćim internet stripovima koji redovno izlaze. Ostali stripovi, koji ne zadovoljavaju ove kriterijume - dakle nisu na nekom od domaćih jezika ili ne izlaze redovno - će ipak imati svoje mesto u ovoj rubrici.
Dakle zasucite rukave i poradite na dopunjavanju ove rubrike tako što ćete pokretati nove internet stripove. Svaki novi strip na spisku će, onog petka kada bude dodat, imati oznaku NOVO!
Redosled je po abecednom redu:

STRIPOVI KOJI REDOVNO IZLAZE:

-A STAR IS UNBORN (UnBornStar)
unbornstar.blog.hr/

-BUZZ & FZ (Gudvin)
www.screaming-planet.com/comics.php?area_id=

-ČAROBNJACI (Niko Barun)
www.tportal.hr/stripovi/carobnjaci

-KUĆA STRAHA (Jurica)
www.kajgod.co.nr/

-MALI MEUR (Vladislav Gajski)
www.plastelin.com/index.php?option=com_content&...

-MARTINA MJESEC (Macan - Sudžuka)
www.stripovi.com/martinamjesec.asp

-MISTER MAČAK (Macan - Bob)
www.stripovi.com/mistermacak.asp

-NETOVCI (Niko Barun)
www.t.ht.hr/netuskoli/5-5.html

-OVERKLOKING (Dubravko Mataković)
iskon.hr/webcafe/matakovic/

-SERGEJ (Darko Macan)
www.zmcomics.co.yu/sergej

-SIVI GRAD (Rico)
www.stripovi.com/sivigrad.asp

-SOB SA SOBOM (Sonjecka)
www.stripovi.com/SobSaSobom.asp

-STRIP "DAN"-a (Simon Vučković - Mirko Zulić)
www.dan.cg.yu/stripovi.php

-SvRBI iU SVEMIRU (Milivoj Kostić)
vigled.sky.prohosting.com/

ŠTEFICA Jambriščak, prijateljica noći koja je previše znala" (Nik Titanik)
www.niktitanik.com

STRIP ČASOPISI ZA DOWNLOAD

-ZONA 9 (Udruženje strip autora Crne Gore)
www.zona9-stripmagazin.users.cg.yu

STRIPOVI KOJI SE REDOVNO DISTRIBUIRAJU E-MAIL-om

-SAMONIKLI KOROV STRIP (Franja Straka)
prijaviti se na email adresu: fstraka@eunet.yu

STRIPOVI SA ZAOKRUŽENOM PRIČOM

-Bilo jednom u Makarskoj (Dalibor Brdar)
www.stripovi.com/makarska.asp

-Zagor & Chico u Paklu Droge (Saša - Venes)
www.najbolje.com/zagor/

-Stripovi... (Dunja Janković)
deenes.ffzg.hr/~tdujmovi/strip.htm

STRIPOVI DOMAĆIH AUTORA NA STRANOM JEZIKU

-ACTION TRIP COMICS (Jojić - Grabović - Solanović)
www.actiontrip.com/index/comics.phtml

-JOHN'S PARADISE (Alić/Gelemanović)
www.johnsparadise.com

-Mc DUFFIES (Srđan Aćimović)
mcduffies.keenspace.com

-LITTLE WHITE KNIGHT (Srđan Aćimović)
www.graphicsmash.com/series.php?name=littlewhiteknight&view=current

-LEGOSTAR GALACTICA (D. M. Jeftinija)
legostargalactica.keenspace.com/

STRIPOVI KOJI VIŠE NE OBNAVLJAJU SVOJE STRANICE

-JOHN'S PARADISE (Saša - Venes)
www.crazytwo.com/novi/

-NEDELJNI STRIP (Oljača, Aćimović, Ikonić, Jovanović, Vučković)
members.lycos.co.uk/zmcomics/strip/strip.htm

-VILINTULJKOVA DRUŽINA (zmcomics)
www.zmcomics.co.yu/vilintuljak

sadržaj

10.

ŠTAMPA

štampa

Zoran Đukanović nam je "dobacio" sledeće priloge:

sadržaj

11.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-MARKO AJDARIĆ NEWS - Neorama dos Quadrinhos

Ilustrovana knjiga od Zograf-a u Italiji. PortfolioSiniše Ercegovac postavljen je u Comic Foundry. StripBurger - The Comics Reporter piše o 'Honey Talks'.

Aargh! 6 - Mada nema naših umetnika u ovom broju ovog sjajnog magazina kojeg izdaje Tomáš Prokůpek-a (Brno) uvek je to značajno izdanjeslovenskih stripova. Ovog puta, prepun poljaka i umetnika od Ukrajne, ističe se Igor Baranko.

Enki Bilal u Napoli COMICON.
Mada je manji nego ranijih godina, francuski festival Bd a Bastia 2006, će ugostiti velika imena stripa: Wolinski, Forges, Juanjo Guarnido, Stéphane Blanquet, Menu, Peeters, Plantu, Vauro i Tom Tirabosco. BD a Bastia se dešava od 30 marta do 2aprila.
Jessica Abel i Matt Maddenzvezde su na Olympia Comics Festival.
SAD - izdavačke kompanije koje ću biti zastupljene na Free Comic Book Day 2006.

Nova akademija stripa (fumetti) Acquaviva Comics Academyu Italijipočinje uz pomoć velikih umetnika.

Nismo još videli nikakvih komentara, ali verujemo da ce Le Parfum de l'Espoir album od Julio Ribera (Vagabond des Limbes), koji otvara novu seriju - Paris Liberté - o ljudima koji beže od Frankizma u Španiji. Izdavač je Bamboo, i računamo da će to biti jedna velika vest mesec aprila. Da vidimo da li smo u pravu...


To je to, za sada... Kao što već i znate, jedan deo Markovih vesti već se nalazi na qstrip blogu Darka Macana.

sadržaj

12.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

Darko Macan nam je prosledio sledeći poziv:


NATJECAJ

9-th INTERNATIONAL COMIC ART EXPO

Rok za prijavu: 20.4.2006.

Invitation to all comic artists
The topic theme is: "ECOLOGY" . Format A4 , only quality laser print copy, original no returns. The entries must be original idea inspired from ECOLOGY - nature, apokalipsa, women-ecology, eco-feminism, country short comic art in memory ecological catastrophe and etc.

The entries should be packaged to protect the contents.The organization recommends placing the entry between two pieces of cardboard. Shipping will be paid by the participation. On packaged sign: "PRINT OUT OF VALUE".
The organization is not responsible for any damage caused during shipment.

The entries participated on exhibition "ECOLOGY" on open-space "WALL 13" in Prilep.

Every participant get a free copy from short comic-book commemorative book of planet.

Send to the address od CENTER FOR VISUAL ARTS "VIZANT".

Contact:
VIZANT - Visual Arts Center
Spiros
Dimo Narednik: 58
7500 Prilep
Macedonia
phone: ++389 48 430-365
tao_oflifemkd@yahoo.com
www.vizant.org.mk

sadržaj

13.

LINKOVI

Strip Vesti

-W'art (pdf) magazin je došao do šestog broja. Možete ga skinuti, besplatno naravno, sa nihovog sajta na sledećoj adresi:
www.wartmag.com
U broju nešto najavljaju i novi AtrikZone, za prvi april na www.artikzone.com (sada baca na wartmaga.com). Pošto je W'art sa tom informacijom na net-u već par dana, i posto postoji neka naslovna strana (sa La Guilde na naslovnoj...:) ne bi trebalo da je prvoaprilska šala...;)

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad