STRIP VESTI
Broj:
342
25.11.2005. Godina VII

prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

  1. ČAJ ODLIČAN I JOŠ PONEŠTO - Strip Vesti
  2. CRŠ IZDANJA - stripovi.com
  3. LETTER FROM LONDON (1) - Žika Strip
  4. kritIVKOVanje 7 - Slobodan Ivkov
  5. POST SCRIPTUM (51) - Zoran Đukanović
  6. JUŽNJAČKA UTEHA No 234. - Marko Stojanović
  7. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (293) - Darko Macan
  8. Q STRIP - Strip Vesti
  9. INTERNET STRIPOVI - Strip Vesti
  10. ŠTAMPA - štampa
  11. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -MARKO AJDARIĆ NEWS
  12. LINKOVI - Strip Vesti


Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora), u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.

Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za strip je na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu



UVODNIK...


Da nije novog saradnika, Žika Strip koji svoju kolumnu "Letter From London" neće raditi za svaki broj već će je biti kad god se ukaže prilika - nadajmo se često, bilo bi sve po starom...

...malo priloga, mrvicu kasnije šaljem, kukam u uvodniku, čitamo se do sledećeg broja... kažem, skoro sve po starom...:)

I priloge Marka Ajdarića već "tradicionalno", drugi broj zaredom, stavljam pod jedan naslov. Izgleda da će tako i ostati, meni deluje da dobro funkcioniše. Ne smem spomenuti kako bi dobro došao još neki "... news"...:)

Dobro, dobro, dosta sam gnjavio...

S poštovanjem,

Zlatko Milenković

sadržaj

1.

ČAJ ODLIČAN I JOŠ PONEŠTO

Dušan



U sredu 30.11.2005. u 20h
Kafe TIME (Nish)
crtezi strip CAJ...Odlican i jos po nesto.

U prvom delu crtezi u drugom strip
u trecem... nema treceg dela ima neki racunar
u cosku a ima i sanka-nesto za popiti.

Crteze i stripove izlazu:

Predrag Stamenkovic
Vladimir Pavlovic
Dusan Cvetkovic
Toni Radev
Milica Radenkovic




sadržaj

2.

CRŠ IZDANJA

stripovi.com



Crtani Romani Šou se u Zagrebu održava od 09.12 do 11.12. i po sada već ustaljenom pravilu dosta se stripova tempira za izdavanje za te dane. Kolekcionari sa stripovi.com su napravili listu, kako bi se pravovremeno finansijski pripremili (jer sada već skupljanje stripova postaje skup sport) za kupovinu. SVesti vam tu listu prenose, kad već izdavači sami nemaju nameru da se reklamiraju. Zahvalnost ide na račun forumaša sa stripovi.com:


CRS 2005 izdanja (09.12. - 11.12.)

Ocekivano:
Klara 1 & 2 / Libellus
Sin City 1-3 / Beli Put
Hogar / Beli Put
Hellboy 4 / System
Dylan 9 / System

Potvrdjeno:
Ken Parker 13 - 18 / Libellus
Ekstremni sportovi / Biblioteka Q
Borovnica 2 / Mentor
Mister Mačak 2 / Bookglobe
Zekanove hvalevrijedne pustolovine / More Comics
Q 10

Izaslo
Raptors / SC
Bic Bozji 5 / SC
Ken Parker 19 / SC
Magicni vetar 13 / SC
Magicni vetar 1 - 7 HC / SC
Gipsy 2 / Marketprint
Ratnici sa Akbara 4 / Marketprint
CatClaw 11
Bone 7 i 8 / Bookglobe
Gaston Album 1 - 4 SC i HC / Zagrebacka naklada
Kako čitati strip / Biblioteka Q
Hellboy 3
Stripovi za djecu XXI stoljeća / UO Autorska kuća
Princ Valijant 3 / Zagrebacka naklada


sadržaj

3.

LETTER FROM LONDON (1)

Žika Strip



Prikaz knjige Paul-a Gravett-a, Graphic Novels:
Stories to Change Your Life (2005)

Kada se setim nekih iskustava iz preko 40 godina pracenja, kolekcioniranja i odusevljavanja stripom i zadovoljstva koje sam imao da uzivam u tim iskustvima (Pegaz Zike Bogdanovica, Jeste li vidjeli djevojcice Igora Kordeja, veliki i mali Strip Art Ervina Rustemagica, tekstovi Zorana Djukanovica, Jimmy Corrigan Chris-a Ware-a) mogu samo da zalim da nikada o tome nisam pisao i bar zahvalio autorima za duhovnu ispunjenost koju su mi podarili.

Ovoga puta necu biti lenj i verujem da ce biti interesantno sirem krugu strip zanesenjaka da saznaju za jednu novu knjigu koju sam uspeo da kupim, procitam i odusevim se.

Radi se o knjizi Paul-a Gravett-a, vrlo elokventnog i aktivnog engleskog strip poslenika. Paul je objavio odlicnu knjigu o Manga stripovima i vec preko 20 godina redovno pise, uredjuje izlozbe, predaje i promovira strip. Njegova knjiga Graficke Novele: Price koje ce promeniti vas zivot (Aurum Press Ltd, 2005) obradjuje 30 grafickih novela koje su tako snazne da su uticale na njegov zivot i poglede a verovatno ce slican efekat imati i na citaoce Paul-ove knjige. Ne bih se sada upustao u definisanje termina graficka novela, vec cu se zadovoljiti da pojednostavljeno kazem da se ovde radi o 30 knjiga sa stripovima, od 44 do 700 stranica, objavljenim u periodu od 1976 do 2005.

Knjiga je vrlo moderno tehnicki resena. Sastoji se od 10 poglavlja ili tematskih celina i u okviru svakog poglavlja predstavljeno je 2-4 graficke novele. Poglavlja i novele su:

(1) Neotkrivena zemlja - Jimmy Corrigan, Chris Ware; Epileptic, David B.; Svet duhova, Daniel Clowes;

(2) Sa druge strane pruge - Ugovor sa Bogom, Will Eisner; Locas, Jaime Hernandez; Palomar, Gilbert Hernandez; Zivot je dobar dok se ne probudis, Seth;

(3) Dugacka senka - Maus, Art Spiegelman; Bosonogi Gen, Keiji Nakazawa; Palestina, Joe Sacco;

(4) Nadljudske sposobnosti - Povratak crnog viteza, Frank Miller; Watchmen, Dave Gibbons;

(5) Buducnost i basne - The Airtight Garage, Moebius; Nikopol trilogija, Enki Bilal; The Sandman, Neil gaiman;

(6) U svesti - Cudan zagrljaj, David Hine; Crna rupa, Charles Burns;

(7) Ubistvo, dim i senke - Mesta zlocina, Ed Brubaker; Grad greha, Frank Miller; V for Vendetta, David Lloyd;

(8) Iza osmeha - Frank, Jim Woodring; Cerebus, Dave Sim; Americka raskos, Harvey Pekar; Kada vetar duva, Raymond Briggs;

(9) Putovanje kroz vreme - Corto Maltese, Hugo Pratt; Buda, Osamu Tezuka; Iz pakla, Eddie Campbell;

(10) Strast iznad razuma - Moji problemi sa zenama, Robert Crumb; Gemma Bovery, Possy Simmonds; Izgubljene devojke, Melinda Gebbie.

Svaka graficke novele je predstavljena na dve stranice, bogato ilustrovane, a onda su na sledece dve stranice prestavljene dodatne 4 graficke novela koje su prethodile ili sledile ovu izabranu novelu stilom ili tematikom, mada su i same vrlo vredna i autohtona dela. Dakle, ukupno je predstavljeno 150 knjiga sa stripovima.

Glavni nedostaci tehnickog resenja knjige su (a) kod dodatnih novela, autori i naslovi nisu jasno izdvojeni (mora se procitati tekst da bi se shvatilo ko je autor i kakav je naslov) i (b) u uvodnim tekstovima poglavlja nalaze se prikazane naslovne stranice novela koje slede a da nema testualnog objasnjenja o njima.

Zahvaljujuci autoru, izabrane graficke novele su predstavnici razlicitih stremljenja i zaokupljenosti u savremenom stripu i pokrivaju siroki spektar umetnickih individualnosti. Moje skromno teorijsko poznavanje stripa, ali veliko citalacko iskustvo, kao i cinjenica da sam vecinu ovih knjiga procitao, navodi me na zakljucak da se radi o remek delima savremenog strip stvaralastva. Na zalost, mnogi od ovih naslova nisu sire poznati u Srbiji zahvaljujuci nasoj visegodisnjoj izolovanosti, ali su odlican potokaz kako za nase izdavace tako i za indvidualne citaoce, posebno one starije i iskusnije, da nadju i ne propuste dela od istorijskog znacaj za umetnost koju prate i kojom se odusevljavaju.

Posmatrajuci ovaj izbor Paul-a Graffit-a, mogu da primetim, suprotno misljenju Mirka Ilica da strip kao medij izumire, da kao sto radio ili knjiga nisu propali dolaskom televizije, tako ni strip nece nestati dolaskom ilustracije ili kompjuterske animacije. Naprotiv, cini mi se da je strip vitalniji nego ikada. Novi stvaraoci se odlucuju za iskazivanje putem stripa bez obzira na finansijsku nadoknadu, medij jos uvek pociva na entuzijazmu publike i stvaralaca, medij nije upropascen simplificiranom namerom da se ljudi zabave a da autori zarade pare (sto je slucaj u velikom procentu kod muzike, filma i televizije), raznovrsnost tema i angazmana je ogromna. Sve to ova knjiga fantasticno potvrdjuje. Mozemo samo da zahvalimo Paul Grafitt-u sto nas je informisao da ne propustimo neka od najvecih dela modernog stvaralastva u stripu.

Knjiga je velikog formata (nesto kao A4 format, samo malo veci po sirini) i moze se kupiti na vise nacina. Jedan od njih je narudzbinom od knjizare “Gosh”, preko puta Britanskog Muzeja u Londonu (e-mail ifo@goshlondon.com) i cena je L19 plus L5-6 za postarinu do Srbije.



sadržaj

4.

kritIVKOVanje 7

Slobodan Ivkov



STRIPOVANE "POČETNICE"

U Srbiji su se pojavile pre tačno 25 godina i još od tada je sve oko tih "početnica" paradoksalno.

Prvo, ne može sa sigurnošću ni da se kaže za te tematske crtane knjige, sa kod nas zadržanim podnaslovom "...za početnike" koji je od sredine devedesetih na Zapadu pretvoren u "Uvod u...", da li su uvek u pitanju stripovane ili samo bogato ilustrovane knjige. Odnosi stripskih elemenata variraju. U nekima od njih zaista jesu, ali neretko i nisu preovlađujući nad tekstom, sve u zavisnosti od autora. U svakom slučaju one su jedan od međaša između stripa i ilustracije.

Drugo, u Srbiji su 1980. godine iznenada počele da se, u saradnji lokalnog studentskog izdavača ("Radionica SIC" - "Studentski izdavački centar", Beograd) sa kolegama iz Hrvatske (CDD - "Centar društvenik djelatnosti", Zagreb), prevode iz "zapadnih", italijanskih i engleskih, izvornika, ali im je ideološka obojenost bila ekstremno levičarska, zadrtije zadojena marksizmom nego njihovi ovdašnji, već uveliko relaksirani zatečeni čitaoci koji su pomenutu ideologiju decenijama in vivo dobro osetili na svojoj koži pa je se već neko vreme baš i nisu držali "kao pijan plota". Centri moći oličeni u republičkim centralnim komitetima "eskapejota" SFRJ, kao i njihove partijske udarne pesnice bili su konsternisani drskošću, dezorijentisani i podeljeni. U štampi i medijima ideolozi i smerničari su tek izašle stripovane knjige kritikovali sa potpuno protivrečnih pozicija, u svakom slučaju bizarnih. Jedni su tvrdili da je to zapadnjačka infiltracija stripske trivijalizacije i obeščašćivanja nespornih ideoloških temelja, svetinja ("Manifest komunističke partije u stripu za početnike"), utemeljivača dogme ("Marks za početnike", "Lenjin za početnike"...). U duhu naslova tada veoma popularnog pozorišnog komada, mjuzikla Pozorišta na Terazijama "Da li je moguće drugovi da smo svi mi volovi?!", čulo se i pitanje oličeno u jednom novinskom naslovu: "Da li je moguće, drugovi, da smo svi mi Početnici?". Možda se prepoznavši u ideološki strogim scenarijima "početnica", a ne znajući sa koje strane je stigao "mig" da se one prevode i kod nas, drugi naši, pomalo za svoje naglo stečene vile na Dedinju uplašeni "određivači smernica" su izdavače, autore i dela, iako se nigde eksplicitno nije pominjala "crvena buržoazija", optužili, ne kao oni prvi kritičari da su naseli zapadnjačkoj propagandi, već da su, naprotiv, sve to ekstremni levičari, distributeri "maoističkih pamfleta", "bespoštedne kritike svega postojećeg" i "negacije osnovnih temelja našeg društva". Verujte na reč potpisniku ovih redova, grohotom će se smejati istoričari stripa, a i ne samo oni, kada budu iščitavali dokumentaciju o kontradiktornim pokušajima ideoloških čistunaca i "čistunaca" da se obračunaju sa ovom crtanom pošasti na našu mladež. Uostalom, ko je bio u pravu vidi se i po tome što su oni otišli, a "početnice" i danas izlaze. Doduše, i sa naslovima: "Markiz de Sad", "Makijaveli", "Penetracija", "Fašizam" i sl, ali vremena se menjaju... U prvom kolu su "SIC" i "CDD" objavili 4 "početnice": "Marks", "Lenjin", "Ajnštajn" i "Frojd". Mirko Ilić je nacrtao promotivni plakat na kojem njih četvorica igraju poker, pri čemu Marks i Lenjin krišom namiguju jedan drugom i rade protiv ostale dvojice, a sve po onoj staroj kartaroškoj, i ne samo kartaroškoj: "Ako dok igraš karte ne znaš ko je za stolom jebena stranka - onda budi siguran da si ti jebena stranka". Dve godine kasnije, 1982. na srpski je preveden i "Manifest komunističke partije" Ro Marcenara (Ro Marcenaro). Pošto su nešto ranije u Sloveniji i Hrvatskoj na tamošnje jezike preveli ovo delo u kojem je Manifest KP Marksa i Engelsa od reči do reči objavljen uz umetnikove stripske komentare, "SIC" je knjigu ovaj put štampao u saradnji sa beogradskim izdavačem "DOB" ("Dom omladine Beograd"). Samo, bila im je frka da naše ideološke čistunce iritiraju i dovode u sumnju da li su početnici ili nisu, pa je podnaslov za svaki slučaj izostavljen. Kako god, tek "Manifest KP" je, u vizuelnom smislu, od svih "početnica" najviše ličio na nesporni strip.

Treće, kada je redakcija beogradskog lista "Student", čiji je čuveni zloguki tržišni slogan bio "sa Studentom se nikad ne zna", već te 1980. počela domaćim snagama poletno da stripuje prvu srpsku "početnicu" ("Program Saveza komunista Jugoslavije u stripu za početnike"), kreativni zamah je prekinut, a elan osujećen već posle samo četiri nastavka/table. Nekim slučajem, zajedno sa naglo odlazećim glavnim urednikom, sve je stalo baš kod poglavlja: "Pojačana uloga države u funkcionisanju i razvitku ekonomike društva".

Četvrto, iako su se početni tiraži tih visokoprofitabilnih knjiga u ono vreme merili desetinama hiljada primeraka, nisu se usuđivali da ih prevode veliki, već su to činili mali, studentski izdavači.

Peto, prevedene srpske "početnice" su se odlično prodavale i u Sloveniji, ali kada je 1987. konačno objavljena prva kompletno naša ("Vuk Karadžić za početnike"), ceo neraspakovan kontingent je, uz "tovariške pozdrave", vraćen iz svih knjižara "dežele", sve uz molbu da se iz Srbije tamo više ništa na ćirilici ne šalje "kot taka za nas ni zanimiva". Razvila se polemika između ljubljanskog "Dela", beogradske "Književne reči" i drugih glasila o tome kako to da se u Sloveniji ruske i bugarske ćirilične knjige slobodno prodaju, a naše ne, o tome da bi se i Vukov prijatelj Jernej Kopitar zbog toga u grobu okrenuo i još štošta, ali su srpski političari raspravu "radi mira u kući" s ove strane naprečac okončali. Kako je mir sačuvan, videlo se već posle nekoliko godina.

A onda je nastala trinaestogodišnja pauza, tokom koje je bilo svega osim mira.

Istinibudirečeno, nekako je i bilo sasvim logično da prva prevedena nova početnica posle "demokratske" transformacije komunističke vlasti bude "Mafija za početnike". Dva rasprodata izdanja ove istorije, koju su mnogi u Srbiji doživeli kao priručnik tipa "uradi sam", objavio je 2000. do tada nepoznati beogradski izdavač "Hinaki" na čijem čelu je bila tročlana ekipa: Dušan Bursać, Vesna i Petar Jevremović. Do danas su publikovali čak 19 naslova "za početnike" ("Kafka", "Jung", "Kant", "Hegel", "Džojs", "Niče", "Platon", "Postmoderna", "Genetika", "Šekspir", "Darvin", "Hoking", "Feminizam"...), a poslednji, "Njutn i klasična fizika" iz 2005. je najbolja ilustracija da te knjige nikako nisu dečja ili površna literatura, već vrlo ozbiljne i pouzdane sveobuhvatne dajdžestirane studije, za većinu nespecijalizovanih intelektualaca sasvim dovoljno obimni i relevantni priručnici datih oblasti ili naslovljenih ličnosti. O temeljnosti rada urednika "Hinakija", prvenstveno Vesne Jevremović, dovoljno govori i činjenica da su ispravljali pojedine greške i nepreciznosti originala i slali ih u Englesku tamošnjim izvornim redaktorima.

Na prvom talasu obnavljanja ovdašnjeg prisustva "početnica" nastao je i veoma simpatičan projekat karikaturiste Paje Stankovića "Srbin za početnike", ali i još neki, manje ili više uspešni.


(ovo je neznatno proširena i "Strip vestima" prilagođena verzija teksta objavljenog pod autorovim naslovom "Sam svoj početnik" u rubrici Kultura na str. 16 dnevnog lista "Politika" br. 33063 od 21. novembra 2005. godine)


sadržaj

5.

POST SCRIPTUM (51)

Zoran Đukanović



KRITIČARSKI BEDEKER - PEGAZ, SINEAST I GRADINA

(“Pegaz” br. 9-10, Beograd, 1989, Strip i film, “Sineast” br. 79, Sarajevo, 1989, Američki avangardni strip, “Gradina” br. 7-8, Niš, 1989)

Posvećivanje posebnih tematskih celina mediju stripa u jugoslovenskim časopisima za kulturu osamdesetih godina nije predstavljalo nikakav kuriozitet nego relativno učestalu praksu. Međutim, sve do sredine sedamdesetih godina to nije bilo ni zamislivo. Spektakularni proboj “Pegaza” (“revije za istoriju i teoriju stripa i vizuelnih medija koji se izražavaju grafičkim putem”), 1974. godine, označio je, konačno, pojavu specijalizovanog časopisa. Za izlazak iz kulturnog geta bilo je, međutim, potrebno ne samo samodefinisati se nego i pomešati se s ostalom kulturom; svići kulturnog konzumenta da se ne iznenađuje i ne skiči kad primeti prisustvo kulture stripa među ostalim “dobrima”.

Sredina sedamdesetih predstavljala je zaista prekretnicu. Među časopisima za kulturu, prva se na takav potez odlučila 1975. beogradska “Kultura” i kvalitetom svog tematskog broja dugo ostala neprevaziđena. Potom je je sledio “Treći program” (prvi put 1976. i nekoliko puta nakon toga) i čitav niz omladinskih listova i časopisa iz Beograda, Zagreba i Ljubljane (“Student”, “Vidici”, “Tribuna”, “Pitanja”, “Studentski list”, “Mladina”, “NON”, “Mladost” itd.). U drugoj polovini osamdesetih izdvajaju se riječka “Istra” (1986), beogradska “Književna kritika” (1987) i zagrebački “Quorum” (1988). Tokom 1989. godine tri časopisa donela su svoje brojeve posvećene stripu: “Pegaz”, “Sineast” i “Gradina”.

Dvobroj “Pegaza”, nošen na uredničkim plećima Žike Bogdanovića, njegovog osnivača i kasnije i privatnog izdavača, doneo je, po svom običaju, obilje materijala. Razgovor sa Federikom Felinijem bio je potpuno posvećen njegovoj vezanosti za strip, pre svega kao pasioniranom čitaocu, a zatim i nekim njegovim režijskim uporištima u stripskom mediju. U rezervisanom prostoru za istoriju stripa, u tom broju “Pegaza” nalazimo eksperiment Gustava Verbera Goredoliće i Dolegoriće sa samog početka dvadesetog veka, strip koji se čita dvostrano, odozdo i, preokrenut, odozgo. Obimni strip Luisa Garsije Priče uklete duše, podosta stereotipno odrađen, i nije morao da se nađe u “Pegazovoj” inače uvek prostudiranoj selekciji. Zasebni tematski blokovi posvećeni su trojici autora: Diku Braunu, Mebijusu i Andreu Barbu. 1989. godine preminuli Dik Braun je fenomen za sebe; njegov Hogar Strašni pleni i one koji inače nemaju nikakvog interesovanja za strip.

Možda je najznačajniji prilog u ovom broju “Pegaza” obiman odlomak iz knjige Nime Sadula Doktor Žir i mister Mebijus. Knjiga je posvećena jednoj od najizuzetnijih figura u istoriji stripa, Žanu Žirou, tačnije njegovoj dvostrukoj kreativnoj biografiji. Karijeru crtača jednog od najpoznatijih evropskih vesterna, Poručnika Bluberija, (s)tekao je radeći pod vlastitim imenom. Međutim, za njegovu drugu, isprva stilski potpuno suprotnu delatnost, potpisivanu pseudonimom Mebijus, može se reći da je snažno obeležila epohu sedamdesetih, pa i početak osamdesetih. Njegov uticaj ne samo u Francuskoj nego i u Americi imao je simbolički značaj inicijacije za mnoge, pa i za čitavu generaciju autora tadašnje Jugoslavije. Domaći čitaoci, međutim, sve do devedesetih godina jedva da su imali prilike da se čitalački sretnu sa mister Mebijusom, dok je doktor Žir bio više nego redovni gost domaćih stripskih medija. Upravo stoga je “Pegazov” blok pokušao da dočara obe strane ovog živućeg paradoksa i time uspostavi narušeni balans u recepciji ova dva autora ugnježdena u jednoj osobi.

“Sineastov” temat posvećen je odnosu stripa i filma, a priredio ga je Midhat Ajanović. Niz kritičara, teoretičara i autora raspravlja o međosobnim uticajima, srodnostima i nezaobilaznim razlikama između stripa, igranog filma i animiranog filma, počevši od uobičajenog posuđivanja terminologije (posuđivanje termina uvek završava u metafori, što sa sobom donosi i rizike), preko posuđivanja popularnih junaka, pa sve do stilskih postupaka za koje je još ponajteže pronalaziti adekvatne ekvivalente zavirujući u ove srodne, a tako različite “susedne” medije. Nasuprot nedovoljno proveravanom uverenju o velikoj srodnosti stripa i animiranog filma, većina tekstova iz “Sineasta” ukazuje na duboku medijsku srodnost između igranog filma i realističke tradicije/stilizacije avanturističkog stripa. Zanimljivo je da su tu stavovi autora i teoretičara dosta bliski.

Broj “Gradine” iz 1989. je za jedan od svojih tematskih blokova imao američki andergraund strip. Priređivač je bio Branislav Miltojević. Pored uvodnog teksta o odnosu stripa i pop-arta, blok je sadržao poglavlje iz knjige Lesa Danijelsa Strip – istorija strip svezaka u Americi koja je izvorno objavljena 1973. Poglavlje se odnosilo na na istorijske početke andergraund stripova, kao i njihov zlatni period s kraja šezdesetih. Jedna od karakteristika te vrste stripova bila je medijski i politički radikalizam oličen u antiautoritarnoj viziji i bavljenju kontroverznim socijalnim pitanjima. Ono što je bila erupcija i otkačeni bunt u šezdesetim godinama dvadesetog veka, iz ugla posmatranja s kraja osamdesetih je postalo legitimna tradicija koju treba istoriografski sistematizovati i analizirati kao jedan od stilova u stripskoj izražajnosti. To je upravo “Gradina” i činila svojim tematom.


(neznatno prilagođen tekst, izvorno objavljen: “NIN”, Beograd, 17. novembar 1989)



sadržaj

6.

JUŽNJAČKA UTEHA No 234.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu



PREDEO SLIKAN TUŠEM:

PRILOG O FANTOMSKOJ STRIP SCENI
REALNOG PROSTORA (1)

Postoji, uostalom, jedna mogućnost:
Držeći se one crvene niti, treba poći
onamo kuda ona vodi.
LAVIRINT, Milorad Pavić

Strip na Balkanu je fenomen svoje vrste – postoji makar sedamdeset godina (koliko svećica ima na torti srpskog i hrvatskog stripa ove godine), ali se o njemu malo zna čak i u relativno malom strip getu koje čine crtači, scenaristi, teoretičari, izdavači i naravno sama publika. Možemo, uz malo napora nabrojati, uspehe strip autora Balkana koji su imena svojih država proslavili van Japana: Enki Bilal rođen je u Srbiji i napustio ju je kao desetogodišnjak da bi danas, u svojim četrdesetima bio naturalizovani Francuz i svetska megazvezda ne samo na polju stripa već i filma. Dvadesetak srpskih strip autora (a svakog dana u svakom pogledu sve više napredujemo) predvođenih Zoranom Janjetovim, Rajkom Miloševićem Gerom, Željkom Pahekom, Miroljubom Milutinovićem Bradom i Aleksom Gajićem već godinama radi za francuske izdavače (preciznije ali manje romantično pomenuti rade za pare koje plaćaju francuski izdavači, ali nećemo sad o stilistici i sitnicama...).

Veliki broj hrvatskih strip autora pak radi (ili je radio) za Američke izdavače, poput Igora Kordeja, Esada Ribića, Gorana Sudžuke i Darka Macana, a poneki od njih zarađuju kruh svoj nasušni tezgareći i kod Francuza. Retki su se uvukli pod kožu najvećem italijanskom strip izdavaču Boneliju, ali i to je uspelo Srbinu Darku Peroviću i Hrvatu Goranu Parlovu. Slovenac Tomaž Lavrič stalno je upošljen na izradi stripova za francusko tržište, Makedonac Aleksandar Sotirovski niže table stripa za američku publiku dok Bugarin Aleks Malejev u Novom Svetu ima status crtačke zvezde. Možemo dakle nabrojati uspehe autora, ali ne i uspehe strip scena koje su ih izrodile – scene i dalje kao i nekad tavore u medijskoj senci. Zašto?

Kao prvo, strip je uvek imao sekundarno mesto u odnosu na muziku, književnost, film i slikarstvo, svoju stariju braću. Možda je to zato što je strip deveta, najmlađa od pobrojanih umetnosti, i kao takva večito sedi u dno stola, prisiljena da se zadovoljava mrvicama sa trpeze (pozicija koja se tek zadnjih godina unekoliko menja, a i to tek kad se strip mudri uortačio sa filmom), a razlog opet može biti i to što je već davno paušalno okaraktrisan kao infantilna zabava, u najboljem slučaju tek bezopasna dečija razbibriga, u najgorem najogavniji šund i kič, državni neprijatelj broj jedan dobrog ukusa i istinske umetnosti. Mogli bi otići i korak dalje pa reći da su i sami pregaoci na polju stripa malo toga učinili da promene odnos svoje okoline prema vidu umetnosti kojim se bave. Često introvertni, gotovo fanatični, ljubitelji stripa okrenuti su sami sebi i svojoj ljubavi, nespremni i na kraju krajeva nevoljni da učine nephodan korak iskoraka u javnosti i promovisanja svog rada i samog medija.

(Nastaviće se)


P.S. A iz štampe prvog decembra izlazi drugi broj sjajnog Think Tanka, „Časopisa za Balkan“ kako stoji u podnaslovu, koji je skoro potpuno posvećen stripu! Tekstovi o stripu Tihomira Tikulina, Branislava Miltojevića, Dejana Stoiljkovića, Borisa Lazića, Rastka Ćirića, Rajka Radovanovića, Meta Martina, Pavla Zelića, Davora Dramićanina, Miloša Holclajtnera, Đorđa Milosacljevića, Darija Grgića i moje malenkosti! Ekskluzivni i premijerni stripovi Jovana Ukropine, Nebojše Pejića, Tončija Zonjića, Igora Jovčevskog, Tihomira Čelanovića, Dušana Cvetkovića i Vlade Aleksića... Plus par nestripskih tekstova od tamo nekih Bogdana Tirnanića, Ljube Živkova i Saše Stojnovića! Sve lepo i luksuzno upakovano i sve to na kiosku pored vas!



sadržaj

7.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (293)

Darko Macan
darko.macan@zg.htnet.hr



TRI KRALJA: GIANCARLO BERARDI

U pisanju teksta o Berardiju malo me zeza što sam prošloga tjedna već napisao jedan, za predgovor druge od knjiga trećega kola Kena Parkera. I tamo sam rekao dosta toga: o tome kako sam kod njega prvi put našao pustolovine bez dobrih i zlih - kao da su na obje strane naši susjedi - te kako je bio formalno inventivan (prije Moorea je, primjerice, upotrijebio dijaloge koji se naizgled nastavljaju kao nevidljive spone sekvenci). Spomenuo sam čak i njegov jal na Mooreov uspjeh, kojemu smo posvjedočili onomad u Zagrebu... Što još ostaje?

Ostaje, uvijek, "Balada o Pat O'Shane", trampljena preko prozora s nekim klincima koji su mislili da su mi podvalili kada su mi za lijeve Lunove Magnuse uvalili dva Yu stripa (valjda uvijek u trampi najniže kotiranu reviju) i "Baladu". A ja "Baladu" uzeo čitati bez očekivanja i pročitao je odmah tri puta pa opet i ponovo. Eh, za vremena kada se imalo vremena i srca stripove tako čitati!

Ostaje, uvijek, "Boston" (preveden, ama kako bi drukčije, "Lepotica i zver" - Dnevnik je znao kako zagolicati maštu, je li tako, Iztoče?). Ostaje prazna predavaonica na Filozofskom faksu, predavanje otkazano, dok se ja u predzadnjoj klupi sâm glasno smijem i sve mi suze idu. E, za vremena kada se tako smijalo!

Ostaju i druge epizode Kena Parkera: "Ljudi, stoka i junaci" ("Jednog leta") sa svim tim hommageima i sjetom, "Velika pljačka u San Franciscu" ("Živi u plamenu", a jedina vatra kad Walsh zapali cigaru) s negativcem u glavnoj ulozi, "Ledeni čovek" ("Lili i lovac") s ne-pustolovinom o liječenju rane, "Adah" ("Dnevnik Adah", majku im gramatičku) gotovo bez Kena...

U to sam vrijeme već kanio biti scenarist (Greg mi je usadio virus) i Giancarlo Berardi mi je pokazao kako sloboda postoji i u zatvoru ograničenja (za razliku od Grega, on nije bio sam svoj urednik). Pokazao mi je, zapravo, da se ništa ne mora - u načelni okvir pustolovine znao je utrpati sve što mu je palo na pamet - te da se sve smije, dokle god se u svoje poslanje vjeruje.

Neprocjenjiva lekcija (e, za vremena dok sam još znao učiti), ali lekcija koja je, bojim se, ostala protraćena na sve one klince koji su "Baladu", kao prevruć krumpir, što prije to bolje mijenjala za nešto obično.

(nastavlja se)


***
Bezidejno ponavljam reklamu od prošloga puta: izašla je zbirka "Stripovi za djecu XXI stoljeća" u kojoj se (između 130 stranica ostaloga blaga) nalazi epizoda Mistera Mačka po imenu "Psihosom", a koju još uvijek možete čitati na www.stripovi.com/mistermacak.asp! Nova epizoda Martine Mjesec počinje na istome mjestu početkom prosinca! Sergej stalno stoji! Linkovi na njih su u sekciji Strip vesti gdje je takvim stvarima mjesto. Q STRIP 9 je na svim kioscima i u vašim omiljenim knjižarama (More Comics, Alan Ford, Buch, Libellus, Tino, Stripoteka), kao i KAKO ČITATI STRIP Scotta McClouda koju svaki pravi ljubitelj stripa jednostavno mora naučiti naizust!
Dnevne strip vijesti na qstrip.blog.hr !
Kritike knjiga i stripova na mcn.blog.hr !


sadržaj

8.

Q STRIP

Strip Vesti



Na blogu Q STRIP Darka Macana ima puuuno vesti i zanimljivosti a Strip vesti vam uvek prenesu jednu kao malu drašQalicu:

Sad sam nešto tražio fotke Stevea Ditka po Internetu i izgleda da su sve postojeće i dostupne fotke tog Spidermanova ćaće snimane na istoj sesiji: dok je bio mladi geekoid, okružen časopisima i s natpisom "THINK!" obješenim na stolnu lampu … A zašto sam ih tražio? Jerbo su ga Ukrajinci otkrili kao svoga slavnog davnog otišlog te se hvale s njime u članku koji je dobar uvod u biografiju, ako nikad prije o Ditku niste ništa čitali. Očekujem od Boba dopunu…:)



Osim toga, na Q Strip-u ste protekle nedelje mogli pročitati sledeće priloge:

  • [Qolumna] oQo stripa (Vladimir Tadić)
    Prevodilački blues
  • [glavolomQa]Tko je ovo? (mcn)
  • [crtaća dasQa]Damir Žitko (mcn)
  • i naravno [dnevniQ] Pregled vijesti za svaki dan 19.11.-15.11.


    Kompletne priloge možete pročitati na sledećoj adresi:
    http://qstrip.blog.hr/



sadržaj

9.

INTERNET STRIPOVI

Strip Vesti



Ovo rubrika je redovna, pozicionirana na ovom mestu u SVestima, nije u samom vrhu jer na sajtu već stoje, u samom vrhu na udarnom mestu, linkovi ka svim domaćim internet stripovima koji redovno izlaze. Ostali stripovi, koji ne zadovoljavaju ove kriterijume - dakle nisu na nekom od domaćih jezika ili ne izlaze redovno - će ipak imati svoje mesto u ovoj rubrici.
Dakle zasucite rukave i poradite na dopunjavanju ove rubrike tako što ćete pokretati nove internet stripove. Svaki novi strip na spisku će, onog petka kada bude dodat, imati oznaku NOVO!
Redosled je po abecednom redu:

STRIPOVI KOJI REDOVNO IZLAZE:

-BUZZ & FZ (Gudvin)
www.screaming-planet.com/comics.php?area_id=

-ČAROBNJACI (Niko Barun)
www.tportal.hr/stripovi/carobnjaci

-MALI MEUR (Vladislav Gajski)
www.plastelin.com/index.php?option=com_content&...

-MARTINA MJESEC (Macan - Sudžuka)
www.stripovi.com/martinamjesec.asp

-MISTER MAČAK (Macan - Bob)
www.stripovi.com/mistermacak.asp

-NETOVCI (Niko Barun)
www.t.ht.hr/netuskoli/5-5.html

-OVERKLOKING (Dubravko Mataković)
iskon.hr/webcafe/matakovic/

-SERGEJ (Darko Macan)
www.zmcomics.co.yu/sergej

-SIVI GRAD (Rico)
www.stripovi.com/sivigrad.asp

-SOB SA SOBOM (Sonjecka)
www.stripovi.com/SobSaSobom.asp

-STRIP "DAN"-a (Simon Vučković - Mirko Zulić)
www.dan.cg.yu/stripovi.php

-SvRBI iU SVEMIRU (Milivoj Kostić)
vigled.sky.prohosting.com/

ŠTEFICA Jambriščak, prijateljica noći koja je previše znala" (Nik Titanik)
www.niktitanik.com

STRIP ČASOPISI ZA DOWNLOAD NOVO!

-ZONA 9 (Udruženje strip autora Crne Gore) NOVO!
www.zona9-stripmagazin.users.cg.yu

STRIPOVI KOJI SE REDOVNO DISTRIBUIRAJU E-MAIL-om

-SAMONIKLI KOROV STRIP (Franja Straka)
prijaviti se na email adresu: fstraka@eunet.yu

STRIPOVI SA ZAOKRUŽENOM PRIČOM

-Bilo jednom u Makarskoj (Dalibor Brdar)
www.stripovi.com/makarska.asp

-Zagor & Chico u Paklu Droge (Saša - Venes)
www.najbolje.com/zagor/

-Stripovi... (Dunja Janković)
deenes.ffzg.hr/~tdujmovi/strip.htm

STRIPOVI DOMAĆIH AUTORA NA STRANOM JEZIKU

-ACTION TRIP COMICS (Jojić - Grabović - Solanović)
www.actiontrip.com/index/comics.phtml

-JOHN'S PARADISE (Alić/Gelemanović)
www.johnsparadise.com

-Mc DUFFIES (Srđan Aćimović)
mcduffies.keenspace.com

-LITTLE WHITE KNIGHT (Srđan Aćimović)
www.graphicsmash.com/series.php?name=littlewhiteknight&view=current

-LEGOSTAR GALACTICA (D. M. Jeftinija)
legostargalactica.keenspace.com/

STRIPOVI KOJI VIŠE NE OBNAVLJAJU SVOJE STRANICE

-JOHN'S PARADISE (Saša - Venes)
www.crazytwo.com/novi/

-NEDELJNI STRIP (Oljača, Aćimović, Ikonić, Jovanović, Vučković)
members.lycos.co.uk/zmcomics/strip/strip.htm

-VILINTULJKOVA DRUŽINA (zmcomics)
www.zmcomics.co.yu/vilintuljak



sadržaj

10.

ŠTAMPA

štampa


Dušan Banjanin i Zoran Đukanović su obezbedili sledeće priloge:


FRANK MILLER'S SIN CITY
- Osvrt na strip i film, večeras od 19 sati u Sali na prvom spratu beogradskog Doma omladine, u okviru ciklusa tribina Društva ljubitelja naučne fantastike "Lazar Komarčić". Frenk Miler je jedan od najpoznatijih američkih stip autora. Po jednom od njegovih najpoznatijih dela, serijalu "Grad greha", snimljen je istoimeni filmski hit u režiji Roberta Rodrigeza. O stripu, najavljenom za početak novembra, filmu i o mnogo čemu još razgovaraće se sa gostima iz Udruženja za promociju i produkciju stripa.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 21.11.2005.godine





KALVIN I HOBS - Bill Watterson
ŽIVOT JE DIVLJA AVANTURA


Neverovatno ubedljiva strip rekonstrukcija psihe šestogodišnjaka. Kalvin & Hobs je prvi put objavljen 1985. godine, a Watterson ga je obustavio 11 godina kasnije, na vrhuncu slave, u trenutku kada je više od 2400 dnevnih novina objavljivalo kaiš tog stripa. Strip je u međuvremenu postao globalno relevantan: štampano je više od 23 miliona (!) primeraka knjižica Kalvina i Hobsa i svaka je postigla milionski tiraž za manje od godinu dana po objavljivanju

Kako da ostanete zapamćeni kao jedan od najvećih strip autora u istoriji te umetnosti?

Otprilike, ovako: zovete se Bill Watterson, crtate desetak godina strip po imenu Kalvin & Hobs, pomerite sva pravila u fahu, objavite ga u nekoliko hiljada novina i magazina, prodate kolekcije (komada 14) u 25 miliona primeraka, svi vas obasipaju hvalospevima, a vi na vrhuncu slave - prestanete da crtate!

Onemogućite izložbu svojih stripova na majicama, posterima, igračkama..., a kada objavite tvrdo ukoričenu kolekciju svog stripa u luksuznom desetotomnom izdanju, ona zasedne na vrh bestseler liste New York Timesa.

Sve tvrdnje da je u oblasti komičnog stripa, podžanr: deca i ljubimci, sve rečeno sa Peanutsima (Snupijem), Krejzi Ket, Garfildom..., pojavom sad već legendarnog stripa Kalvin i Hobs (kod nas u izdanju System Comicsa), srušile su se kao kula od karata. Čak i najveći i najpopularniji autori novinskog stripa, poput autora Peanutsa, pokojnog Charlesa Schulza, priznali su da je Watterson jedan i jedini!

I sam tvorac Snupija je često pisao predgovore za kolekcije Kalvina & Hobsa priznajući Wattersonu da se u onome što radi zbilja približio savršenstvu.

Nepisano punk pravilo „da nije važno šta govoriš već kako to govoriš“, ponovo je vaskrslo: bazirajući svoj strip na čudnoj formuli klinac-tigar ljubimac-njegova porodica–škola-okruženje, realizovanoj kroz krajnje jednostavan i efektan crtež na tragu karikaturalnog krokija, te duhovitu mešavinu ciničnog humora i iskrenih emocija, Watterson je ostvario pun pogodak stvorivši jedan od najboljih stripova u protekloj deceniji.

Tigrovi, dinosauri i slične stvari

Uspeh stripova o divljim avanturama Kalvina i njegovog druga tigra nije toliko čudo kad se uzme u obzir da Kalvin nije sasvim tipičan klinac, niti je njegov plišani tigar sasvim običan ljubimac. A ni porodično okruženje nije tipično američko.

Kreiran je u liku plavokosog šestogodišnjaka, sa frizurom koja kao da je oblikovana petardama, sa najboljim drugom tigrom od pliša (u Kalvinovoj projekciji to je surova i krvoločna zver sklona tunjevini i cinizmu), sa sklonošću ka svemirskim maštarijama (kapetan Spif) i dinosaurusima, i još jačim nagonom ka izluđivanju roditelja, učiteljice - gospođe Crvodrvić, bejbisiterke Rozalin i školske drugarice Suzi.

Ukratko, on je izvrstan potencijal za stvaranje bezbrojnih gegova na račun porodice, školstva, vaspitanja dece i uticaja pop kulture na njih.

Da stvar bude bolja, koliko god puta da se neki štos u stripu ponavlja (npr. Hobsove zasede prilikom Kalvinovog povratka iz škole), on svaki put izaziva isti efekat urnebesnog smeha, otprilike kao ponavljanje gegova Petera Sellersa u serijalu Pink Panter.

Wattersonov humor uvek vešto balansira na tankoj granici intelektualnog i prizemnog, nikad ne gubeći ravnotežu koja u sadejstvu sa odličnim crtežom (koji često govori dovoljno i bez teksta) daje specifičnost stripu u okviru žanra. Sam autor je za čudni dualistički odnos Kalvina i Hobsa u jednom od predgovora svog stripa napisao: "Takozvani 'štos' (gimmick) u mom stripu - dve verzije Hobsa - često je pogrešno shvaćen. Ja ne razmišljam o Hobsu kao o lutki koja čudom postaje živa kad je Kalvin u blizini. Niti mislim o Hobsu kao o proizvodu Kalvinove mašte. Priroda Hobsove realnosti me ne interesuje, i svaka priča nalazi način da izbegne rešenje ovog pitanja. Kalvin vidi Hobsa na jedan način, a svako drugi vidi Hobsa na drugi način. Dajem dve verzije realnosti i svaka ima potpuni smisao učesniku koji je doživljava. Mislim da život tako funkcioniše. Niko od nas ne vidi svet na potpuno isti način i ja samo crtam to doslovno u stripu. Hobs je više priča o subjektivnoj prirodi realnosti nego o lutkama koje oživljavaju“.

Don Kihot modernog stripa

A Bill Watterson je u svetu modernog stripa priča za sebe, neka vrsta Don Kihota koji se nakon dugogodišnje borbe sa strip industrijom i velikim izdavačima povukao u svojevrsni egzil iz javnog života.

Rođen je 1958. u Vašingtonu, ali se porodica Watterson šest godina kasnije preselila u Ohajo. Prve stripove Bill je objavljivao već u srednjoškolskim novinama. Sredinom 80-ih iz nepoznatih razloga je diplomirao političke nauke, da bi po završetku studija u Cincinnatti Postu počeo da crta političke karikature.

U slobodno vreme je stvarao nove strip junake i slao radove sindikatima. Jedan od njih je u tom stripu, u koji ni sam Watterson nije polagao velike nade, prepoznao potencijal. Bila je to priča o tigru i dečaku, a godina 1985.

Ostalo je legenda.


Dobio je Bill potom dve Reuben nagrade za najboljeg crtača godine. Ni u jednoj od te dve prilike, 1986 i 1988, nije se, međutim, pojavio na ceremoniji dodele priznanja. Nikada nije postao član National Cartoon Society.

Godine 1987. prestao je da daje intervjue, a 1990. sa suprugom se preselio u Novi Meksiko, povlačeći se iz sredine u kojoj je i previše postao slavan. Pet godina kasnije, 1995. neprijatno je iznenadio javnost objavljujući prekid rada na Kalvinu & Hobsu.

Sve vreme života stripa je odbijao ponude za prodajom marketinških prava nad ovim delom: "Ne bih imao ništa protiv da budem odvratno bogat, ali ne po cenu da ubijem dušu onome što radim i što predstavlja moje životno delo".

Odbijanje da se uklopi u industrijski sistem na kraju je Wattersona pretvorilo u neku vrstu heroja. A evo kakvom izazovu je odoleo: autor Garfilda Jim Davis je za milionske sume svoj lik prodao za 550 proizvoda u 111 država. Na kraju, posle 3.160 stranica stripa i deset godina bitaka sa vetrenjačama, Watterson više nije mogao da izdrži pritiske. "Verujem da sam učinio sve što sam mogao unutar ograničenja dnevnih rokova i jeftine štampe. Žudim za tim da radim opuštenim tempom, uz manje umetničkih kompromisa."

Danas 47-godišnji umetnik živi povučeno u svom rodnom gradu Čegrin Fols u severozapadnom Ohaju. Kako sam kaže, energiju posvećuje "slikarstvu i lekovitom proučavanju muzike", a prema nekim histeričnim glasinama radi na animaciji svojih likova i dugometražnom crtanom filmu o Kalvinu & Hobsu.

Dok nam ne stigne nešto novo, tu je originalni komplet svega što je ikad nacrtao o dečaku i njegovom tigru: svi stripovi, uključujući i popratne vinjete, akvarele za naslovnice... Predgovore su napisali sam Watterson i Art Spiegelmen, autor Mausa.

Košta 150 dolara i sastoji se od tri knjige u ukrasnoj kutiji i težak je deset i po kilograma. Ili, kako reče Kalvin svom najboljem drugu u poslednjoj tabli stripa objavljenoj 1995: "Tamo vani je čaroban svet, stari moj. Hajdemo da istražujemo".

Likovi
Tata i Mama: Nepravedni tirani koji Kalvinu ne dozvoljavaju normalne stvari za svako dete: nuklearne rakete, bacač plamena. Osim toga, teraju ga u školu i na kupanje. Svoju okrutnost pravdaju ljubavlju i brigom za sinovljevu budućnost.
Gospođa Crvodrvić: Kalvinova nastavnica koja ne poštuje njegova dečja prava zagarantovana Ustavom, gnjavi ga besmislenim pitanjima kakva su ”kada je otkrivena Amerika” ili “koliko je pet puta pet”.
Suzi Derkins: Devojčica iz komšiluka i škole koja se pomalo sviđa Kalvinu što on iskazuje prilično dirljivo: gađanjem ledenim grudvama, vodom i gađenjem doručka u školi.
Rozalin: Kalvinova bejbisiterka, studentica koja takođe vrlo okrutno postupa sa Kalvinom. Brani iznajmljivanje horor filmova, naručivanje pica, nespavanje posle ponoći, a zauzvrat traži red i tišinu (“Jawhol Mein Fuhrer”). Za divno čudo, jedina osoba spremna da čuva Kalvina, pare uzima uvek unapred!
Mo: Školski siledžija koji neprestano i bez ikakvog razloga maltrertira Kalvina. („Sećam se da je škola bila puna idiota kao što je Moe. Mislim da se oni mreste na vlažnim podovima sportskih svlačionica“ - Bill Watterson). Normalizovao se posle upečatljive Hobsove posete školi.

Branislav Predojević


Objavljeno: www.popboks.com, 18.11.2005.godine




sadržaj

11.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti



-MARKO AJDARIĆ NEWS

Upravo za današnji dan je najavljen izlazak Kordejevog stipa Smoke, sakupljenog u jedan trejd. Aleksandar Zograf u Francuskoj, sa još 40 autora, u knjizi "Šta ima?". Zoranu Janjetovu izlaziInkal 5, izdavač Egmont Poljska. Brojevi od Y The Last Man koje je nacrta Goran Sudžuka, u jednom trejdu. Nedeljko Bajalica u Italiji:
Ci Vediamo Domani.

Od početka smo verovali da će Grant Morrison i Frank Quitely lepo proći sa svojom novom serijom Supermana. Eto sada možete pročitati rezenziju koja izdaje The Axis (jedna od najozbiljinijih stranica u vezi stripa u SADu) za All-Star Superman broj 1 - divan primer za nekoga ko hoće da oživi jednog superheroja. Opet Super Man, ali ovog puta u časopisu Alter Ego broj 56. Warren Ellis pocinje seriju Down, o čemu možete čitati ovde.

Muzika u BDu, Max Cabanes, Ana Miralles, Manu Larcenet, Ted Benoit... Album koji je u Francuskoj izašao ovog meseca a o kome se najviše - dobro - govori je treći broj serijala 'Blacksad', koga rade Juan Diaz Canales i Juanjo Guarnido, čiji je naslov 'Âme Rouge'. O tom, najboljem, albumu možete čitati i ovde.

Taman da zameni TOS, magazin stripova koji je stigao do svog kraja ove godine, Astiberri lansira jedan novi magazin stripova u Španiji koji se zove HUMO, u kome će biti, među ostalima, Santiago Valenzuela, Paco Roca, Miguel Ángel Martín i Raquel Alzate, dobra imena nove generacije Španskih autora. Prvi broj izlazi 30-og ovog meseca.

Veliki festival u Argentini krajem ove nedelje pod nazivom "Frontera".Veliki seminar o stripu na Universitetu - Hammer Museum - UCLA. U Rumunija The 5th HumoDAEVA INTERNATIONALCARTOON CONTEST. Sveže na internetu - Galerija sa 7th Tehran International Cartoon Biennial/2005. Jedan Brazilac dobija nagradu na Kragujevačkom salonu karikature. Naše snage, Jordan Pop-Iliev i Mojmir Mihatov su dobili nagrade na konkursu Nasreddin Hodja 2005.



sadržaj

12.

LINKOVI

Strip Vesti



ENCIKLOPEDIJA STRIPA - DOMAĆA!!!
http://stripovi-comics.com/stripovi/


sadržaj

...
Ako znate nekog ko bi bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite mi njegovu email adresu ili mu predložite da nam se on sam javi i tako upiše na mailing listu.

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad

STRIP VESTI SU BESPLATNE
Ako ne želite da ubuduće dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu (subject) napišite ODJAVA.