prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. CRNO I ZLATNO - Kosmoplovci
2. OSMOSA / BREZ MEJA - StripCore
3. INTELEKTUALCI I STRIPOVI - ISTORIJA
   PREOKRETA - Ivan Travalijan
4. OMOND / YOANN - Srđan Aćimović
5. JUŽNJAČKA UTEHA No 204. - Marko Stojanović
6. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (263) - Darko Macan
7. ŠTAMPA - štampa
8. POZIVI NA SARADNJU - mail
   
9. LINKOVI - Strip Vesti

1.

CRNO I ZLATNO

Kosmoplovci

KOSMOPLOVCI

klub Tvrdjava, Kalemegdan,
nedelja 10. april, 20:00,
Kosmoplovci predstavljaju CRNU I ZLATNU,
izlozbu grafickih otisaka, crteza i stripova.
Iza vrta sa lavovima, kod kalemegdanske terase,
stepenicama napred, pratite dim.

Dom kulture Studentski grad,
sreda 13. april, 20:30, mala sala, ulaz slobodan
video portreti:
KOSMOPLOVCI, uvod u kosmoplovce -
prezentacija video baze sajta kosmoplovci.net,
projekcija, razgovor sa autorima, odgovori na pitanja.
"Ovom prilikom upoznacemo se sa nacinom rada i nekim od
aspekata video i filmske produkcije Kosmoplovaca
koji dovode do njihove specificne pozicije i recepcije
u savremenom svetu."

filmovi:
satelitska stanica
selfaware
next letter

video:
simptomi
plavi dzihad

serije:
oktobarfest - telenovela, 13 epizoda
vestacka detekcija, 13 epizoda

kosmoplovci informativni centar

www.kosmoplovci.net

sadržaj

2.

OSMOSA / BREZ MEJA

StripCore

Vabilo na predstavitev nove stripovske antologije

OSMOSA / BREZ MEJA
ANTOLOGIJA STRIPOV

Sreda, 13. april ob 12.00
Italijanski Inštitut za kulturo, Ljubljana

Četrtek, 14. april ob 18.00
Stripartnica Buch, Ljubljana

Projekt Osmosa predstavlja izmenjavo življenjskih sokov med stripovskimi avtorji na dveh straneh meje. Posebna skupna bratsko-sestrska izdaja ljubljanskega Stripburgerja in Vivacomix iz Pordenona vsebuje daljše črno bele stripe šestih avtorjev in avtoric, od tega treh Slovencev (Ciril Horjak, Jakob Klemenčič, Ivan Mitrevski) in treh Italijanov (Manuele Fior, Emanuela Biancuzzi, Sara Colaone). Avtorji so se odpravili na potovanja v Slovenijo in Furlanijo-Julijsko krajino ter vsak na svoj način raziskovali in v strip spravili poglede na drugo stran meje. V zaporedju stripovskih kadrov lahko beremo njihove impresije, občutke, srečanja ter predvsem osebne poglede na sosednjo deželo.

Antologija, z biografijami avtorjev in založnikov, je natisnjena v italijanskem in slovenskem jeziku ter distribuirana v obeh državah. Naslovno stran zbirke je zrisal Danijel Žeželj, hrvaški avtor na delu v ZDA. Predstavitev zbirke se bo zgodila na obeh straneh meje – v videmskem Centro di Arti Visive e Cinematografiche Visionario ter v Stripartnici Buch in Italijanskem Inštitutu za kulturo v Ljubljani.

Na Italijanskem inštitutu za kulturo bo poleg predstavitve knjige (predstavila jo bosta urednik Stripburgerja Igor Prassel in urednica Vivacomix Paola Bristot) na ogled postavljena tudi razstava originalov slovenskih in italijanskih avtorjev za zgodbe iz Osmose.

Naslednji dan bodov Stripartnici Buch svoja razmišljanja o projektu predstavili slovenski avtorji, ki so sodelovali pri tem mednarodnem stripovskem projektu.

Vizualni material za novinarje je na www.ljudmila.org/stripcore/osmoza


Osmoza je bila izdana s finančno pomočjo:
Regione Autonoma Friuli-Venezia Giulia
Centro Italiano di Cultura di Ljubljana
Ministrstvo za kulturo Republike Slovenije
MOL – Oddelek za kulturo

sadržaj

3.

INTELEKTUALCI I STRIPOVI - ISTORIJA PREOKRETA

Ivan Travalijan

INTELEKTUALNA MARIHUANA - STRIPOVI I NJIHOVI KRITIČARI
ili
INTELEKTUALCI I NJIHOV ODNOS PREMA STRIPOVIMA - ISTORIJA PREOKRETA

Strip-autori obicno imaju nesiguran odnos prema svetu, ili bar prema njegovoj 'ozbiljnoj', 'intelektualnoj' strani. Ovaj članak govori da odnos tog istog sveta prema stripu nije ništa sigurniji.

Autori: Jeet Heer i Kent Worchester
Toronto Star, 27 mart 2005

Zaposlena u Holivudu, 1943, Doroti Parker (Dorothy Parker) je bila jedna od dominirajućih ličnosti američke inteligencije. Njena poezija i kritički tekstovi u NewYorker-u i Vanity Fair-u su od nje učinili svojevrsnu intelektualnu velesilu. Iako u to vreme Parker nije bila obožavana među akademicima, ona je predstavljala sjajan primer slobodoumne i obrazovane ličnosti.

S obzirom na tu činjenicu, priznanje koje je dala te iste 1943 godine o svom nelagodnom odnosu prema toj popularnoj umetničkoj formi, koju poznajemo kao strip, je veoma obelodanjujuće. Doroti Parker je, naime, napisala:

"Dobrim delom ovog veka ja sam bila strastveni sledbenik jednokaišnih novinskih stripova - svih njih." Parkerova nastavlja: "Ova je izjava data s istom količinom ponosa s kojim bi neko rekao: ušpricavao sam si kokain u poslednje 25 godine."

Analiza javnih stavova prema stripu u prošlom veku otkriva, iznova i iznova, istu ovu podelu koju je Parkerova pronašla i locirala u svojoj sopstvenoj duši: veliki apetit za stripove, kombinovan sa osećanjem da su oni upravo zli.

Stripovi su po prvi put došli pod svetla javne pažnje u dnevnim novinama kasnih 1890tih, kada su se dva velika moćna novinska magnata, Viljem Randolf Herst i Džozef Pulicer, uvukla u žestoko takmičenje oko prigrabljivanja publike velikih američkih gradova (a pre svih Njujorka). Da bi pridobili postojanost čitalaca, Herst i Pulicer su isticali stripove, ponajviše Žutog dečaka (Yellow Kid) i Bim i Bum-a (Katzenjammmer Kids).

Elitni kritičari su označili ove rane stripove kao stvar za polupismene i kao izraz potcenjujućeg odnosa prema publici. Atlantic Monthly je 1906 opisao stripove kao stvar "nacionalne sramote i degradacije." Tri godine kasnije, The Ladies Home Journal je žigosao stripove kao "kriminal prema američkoj deci."

Za te prve kritičare, stripovi su bili simptom svega onoga što je pošlo naopako sa svetom; naime:
-naraslu naklonost vizuelnim stimulacijama i odbacivanje vrednih literarnih tradicija,
-rastuću snagu "nedisciplinovanih" doseljeničkih kultura, za koje su intelektualci smatrali da će svrgnuti anglosaksonsku dominaciju u zemlji, i
-sve veće prihvatanje jezičkih žargona koji su ugrožavali standarde ispravne gramatike i pravilnog izgovora.

Međutim, ta privrženost idelima pristojnosti je do 1920ih godina već ozbiljno izbledela. Mlađa generacija intelektualaca se bunila protiv starijih izražavajući svoj stav slavljenjem popularnih umetničkih formi: džeza, filma, kao i stripa.

U ovim promenama, glavnom prekretnicom se pokazala jedna knjiga - Sedam živahnih umetnosti Džilberta Seldsa (The Seven Lively Arts, Seldes) iz 1924. Princip knjige je bio da slavi i argumentovano brani popularnu kulturu. S tim u skladu, Selds je postavio stripadžiju Džordža Herimana (Herriman), autora Krejzi Keta, u umetnički panteon rame uz rame s Čarlijem Čaplinom i prvim muzičarima regtajma. Krejzi Ket, piše Selds, jeste "najzabavnije, i najfantastičnije, i najviše zadovoljavajuće umetničko delo stvarano u Americi današnjice."

Seldsove reči su u njegovoj sredini nosile veliku težinu. Selds je, kao glavni urednik uticajnog literarnog magazina The Dial, uspostavio sebi reputaciju ozbiljnog i zahtevnog kritičara. Smatran besprekornim intelektualcem, on je takođe bio blizak prijatelj mnogim istaknutim piscima, među kojima su bili Džems Džojs (Joyce), Frensis Skot Ficdžerald (Fitzgerald) i E. E. Kamings (Cummings). Mnogi su među njima delili njegovo uzbuđenje popularnom kulturom. Kamings je napisao pohvalu:
Krejzi Ket je "živ ideal" nadmoćan nad "tričavom stvarnošću."

Seldsov entuzijazam je dobio odjek kod slikara Žoana Miroa (Miro) i Viljema de Kuninga (de Kooning), kod filmadžija Frenka Kapre (Capra) i Džona Grirsona (Grierson), i kod pisaca Džeka Keruaka (Kerouac) i Gertrude Štajn (Stein).

Selds je dovitljivo preokrenuo postojeći sistem vrednosti time što je pokazivao da su osobine koje su bile označivane kao gresi, u stvari - vrline. Dok je prethodna generacija intelektulaca tvrdila da je tekst suštinski nadmoćan vizuelnim umetničkim formama, Selds je isticao da se svaka forma treba ocenjivati prema njoj svojstvenim kriterijumima. U skladu s tim, on nije kritikovao žargone u stripovima kao primere loše gramatike ili dikcije, već je hvalio njihove autore zbog strasti njihovih izvornih govora. Dok su raniji kritičari davali premstvo tradiciji, Selds je isticao vrednosti novih pojava u kulturi.

Prvi je talas pro-stripovskog raspoloženja dosegao vrhunac 1920tih, godinama nazvanim džez era, godinama u kojima je popularna kultura postajala otvorenija. Ali 1930ih i 1940ih godina, u sumornoj senci ekonomske depresije i Drugog Svetskog Rata, kulturno raspoloženje se stripu ponovo namrštilo.

Ovaj period je bio obeležen pesimizmom. Mnogi pisci su počeli da sumnjaju da masovna popularna kultura doprinosi socijalnim zlima. Posmatrajući uspehe Jozefa Gebelsa kao propagandnog ministra nacističkog režima, mnogi intelektualci su počeli da gledaju na opštu populaciju kao na naivčine koje je lako manipulirati masmedijima. Ovaj skepticizam u punoj snazi.pokazuju dva najpoznatija naučnofantastična romana iz tog doba: Vrli novi svet (1932) i 1984 (1948).

Imajući to u vidu, nije iznenađujuce videti novi talas negiranja novinskih stripova, kao i strip-knjižica prodavanih na kioscima. Za literarnog kritičara Irvina Houa (Irving Howe), slavna kreacija Volta Diznija je podsećala na utvaru omraženih nacistickih trupa:

"Na prvi pogled, stripovi Paje Patka i Mikija Mausa deluju kao male bezopasne pričice, ali oni su u stvari prepuni temama fanatičnih takmičenja, agresivnosti i sadizma", napisao je Hou 1948 u magazinu Politika. "Često na rubu histerije, Paja Patak je frustrirani mali monstrum u kome svakako ima nečega od ličnosti SS-ovca, i koga mi, koji u sebi takođe posedujemo nešto od duha SS-ovca, prirodno nalazimo sasvim dopadljivim i šarmantnim..."

Pišući u The New Republic iste te godine, Marja Mens (Marya Mannes) govori o stripu kao intelektualnoj marihuani.

"Svaki sat proveden u čitanju stripova je sat u toku koga je svaki unutrašnji razvoj zaustavljen."


(Nastaviće se...)

sadržaj

4.

OMOND / YOANN

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net

Jedan od scenarističko-crtačkih tandema na koje bi trebalo obratiti pažnju je tandem Eric Omond / Yoann. Eric Omond, između ostalog kompletan autor koledž farse "Hardware Core College", scenarista piratskog serijala "Sang et Encre" ("Krv i mastilo", crtež Martin Olivier), dečijeg serijala "Les gamins" ("Deca", crtež Alexis Nesme), nekoliko divno oslikanih saradnji sa Olivierom Supiotom, te svežeg albuma "Stabat Mater" (crtež Boris Beuzelin). Njegove priče sa elementima apsurda, često se oslanjaju na rušenje granice između realnosti i fantazije. Verziran crtač, Yoann ima iza sebe jedan album serijala "Ether Glister" (scenarista Nathalie Ferlut) i saradnju sa Lewisom Trondheimom i Joann Sfarom na serijalu "Donjon monsters", album "Du ramdam chez les brasseurs".

Prijatelji sa fakulteta, njih dvojica su počeli saradnju sa SF detektivskim serijalom "Ninie Rezergoude". Serijal "Toto" nastao je na osnovu skica raznih australijskih životinja koje je Yoann jednom prilikom nacrtao. Obogativši priču aboridžinskim legendama, Omond se bacio na pisanje scenarija. Rezultat je ležeran serijal u tradiciji prividno dečijih stripova, koji pre svega privlači pažnju Yoannovim slikarskim postupkom. Albumi su malog obima ali guste naracije, pa su njihove priče bogatije od mnogih obimnijih albuma. "Toto" je jedini strip ovih autora na koji sam naletao u knjižarama u srbiji. Aktuelan je šesti nastavak ovog albuma, "Au pays du ciel". I tu stižemo do stripa o kome sam želeo da pričam.

Kod serijala koji predstavlja nastavak njihove saradnje, "La voleuse du pčre Fauteuil", nema sumnje da se ne radi o stripu za decu. Yoann ispoljava svoju versatilnost time što pušta da se dizajn likova ispolji uticaj novinske karikature devetnaestog veka; Ovome dodaje jednu frenetičnu notu: ležerne linije i senke koje nikad nisu potpuno crne – radije, Yoann uživa da ostavi žvrljanje, da se nazire kroz senku. Naravno, radnja se odvija u 19. veku, te da se dobrim delom vrti oko novina - barem kao prizme kroz koju se prelamaju apsurdni motivi, poput misterioznog polu-čoveka, polu-mačka, tajnih podzemnjih prolaza, te obične devojke koja se noću prerušava u pljačkaša nezaštićenih bogataških vila. Omond pravilno ocenjuje (i ne propušta izvanrednu priliku) da je način na koji će najviše pojačati apsurd, ukrštanje sa drugom krajnošću, detaljnim presekom klasnog društva 19. veka, koji uključuje i višu klasu, kao i mnogo egzotičniji, polusvet. Vizuelno ustrojstvo ovog albuma je nešto novo: svaka stranica podeljena je po visini na tačno tri kadra; Ovi kadrovi, budući u širini cele stranice, imaju panoramski kvalitet: otuda autori prilično koriste osobinu protoka vremena unutar kadra; Događaju i replike na desnom kraju kadra, mogu se događati punih nekoliko minuta posle onih u levom kraju. Uz to, glas naratora je obilno korišćen i kombinovan sa dijalogom. Neočekivano, ovaj princip omogućio je prilično zbijenu naraciju koja, opet, omogućava mnogo duže priče nego što od albuma tog obima očekujemo. Dobija se i mnogo širi vremenski okvir dešavanja, budući da su ovi panoramski kadrovi često scene za sebe. Ovo je, naravno, i rezultat domišljatosti autora koji uspevaju da se oslanjaju pre svega na protok vremena u okviru kadra a ne, kao što je uobičajeno, protoka vremena između kadrova.

"La voleuse du pčre Fauteuil" je, i formom i motivima, originalan strip, kombinacija fantazije, avanture, jeze, humora i senzualnosti. Treba li pominjati, domaćoj sceni potpuno nepoznat. No, siguran sam da će se domaći izdavači umesto njega potruditi da objave još ispraznih i već viđenih (a "zanatski odrađenih") serijala kakvi su "Korigansi".

sadržaj

5.

JUŽNJAČKA UTEHA No204.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

WHERE HAVE ALL THE FLOWERS GONE...

DIONIS
Da pesnika nađem pravog. Jer –
„oni pravi svi su prošli, a od živih svi su
loši.“
ŽABE, Aristofan

Ima li među vama nekog, bilo kog, koji je preturio makar kojih dvadeset i dve-tri a da svako malo ne uzdahne sa setom i ne konstatuje da su nekad muzika, filmovi i stripovi bili smisleniji, inspirativniji, štajaznam, bolji? Uhvati li vas povremeno žal za filmovima, muzikom, stripovima i knjigama vaše mladosti koji su očigledno nepovratno prošli, kamenima međašima zlatnog perioda vašeg života?

Ne znam jesam li to samo ja, ali kad sam bio klinac, bilo je mnogo boljih filmova, mnogo bolje muzike, mnogo boljih stripova, knjiga, ma sve je bilo mnogo bolje! Svaki treći film koji bi tada pogledao (nasuprot svakom dvadesetom ili tridesetom danas), svaki drugi strip koji bi pročitao (trenutno sam srećan ako je to svaki deseti) bili su odlični, ostajali mi u glavi ne danima nego mesecima, jednostavno, ostavljali utisak. U svojoj (ranoj) mladosti čitao sam, gledao i slušao stvari koje su bukvalno mogle da mi promene život (to što sam ih ja možda samo tako doživljavao ne menja mnogo stvari pošto sam od onih koji poput Brajana Azarela tvrde da su posledice bitnije od uzroka (jer smo na kraju krajeva s njima osuđeni da živimo)) – i menjele su mi život. Sećam se oduševljenja Aliens-ima, sečenja vena na Watchmen-e, kako me je Tolkin razvalio Gospodarom a Pavić Hazarskim rečnikom, nedelja blaženstva koje sam proveo sa Dire Straits-ima koji se na mom stubu vrte i vrte i vrte... Unedogled.

Gde su ti relevantni filmovi, stripovi, muzika? Kako to da ih je svakim danom sve manje? Gde su ljudi koji su ih stvarali, nije moguće da su baš svi kvalitetni autori napustili ovu dolinu suza? I najzad pitanje koje sebi učestalo postavljam: Da li je moguće da su sve priče vredne pričanja ispričane? Nije, jer bi to značilo da su svi životi vredni življenja već odživljeni, a da to mislim... Pa recimo da bi to pred mene postavilo par vrlo zajebanih dilema. Ali stvarno, šta se to desilo sa svim tim bitnim ostvarenjima? Gde su otišla?

Nikuda. Otišli smo svi mi, iz mladosti u zrelost, iz neiskustva u privid iskustva, iz malja iznad gornje usne u svakodnevno brijanje...

Bio sam klinac (a bili ste i vi), tabula rasa, koja prosto plače da se na njoj nešto ispiše. I svi ti filmovi, stripovi, knjige, muzički albumi koje danas nazivam legendarnim služili su da popune početnu prazninu, da me oblikuju na jedan način drugačiji od onog na koji su činile moja porodica, škola, društvo i devojke, drugačiji ali ne i manje uticajan... Davali su mi ono nešto što mi niko od prethodno nabrojanih nije mogao dati – ne bih mogao precizno da definišem šta (što mi, budimo jasni ne smeta previše), ali znam da bi moj život bez toga bio mnogo siromašniji.

Desilo se ono što se u konačnom sledu stvari moralo desiti - aspekti moje ličnosti koji se tiču ukusa i kriterijuma bili su jednog dana konačno formirani. Sve što je potom stizalo nije više nailazilo na prazan već pun prostor, mnogo toga je već viđeno, pročitano i odslušano. Svim stripovima, filmovima i sličnim produktima nečije mašte i zanata novijeg datuma ne može ni u kom slučaju biti lako da se izbore sa tolikim svojim prethodnicima, ali ih ja, dokazani mazohista, i dalje redovno unosim u svoj više ne tako mladi organizam. Kako zašto?

Pa zato što žal za stripovima, knjigama, filmovima i muzikom mladosti nije ništa drugo do ne posebno uspešno prikrivenog žala za mladošću – a na tu temu je Bora Stanković što se mene tiče rekao sasvim, sasvim dovoljno...

sadržaj

6.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (263)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

ŽDERANJE NA PUN ŽELUDAC

Dva su stripa na stolu predamnom - prva kompilacija serije Ex Machina Briana Vaughana i Tonya Harrisa te prvi svezak antologije Flight - i ja osjećam kako pripadaju u isti tekst, iako tek moram ustanoviti zašto sam ih oba ocijenio vrijednim čitanja, ali ne i čuvanja...

Ex Machina je simptomatična za superheroje 21. stoljeća po tome što se "superaštvo" koristi tek kao izlika autoru (piscu!) da se, na tržištu koje samo superheroje kupuje, bavi žanrom koji ga zaista zanima. U Vaughanovom slučaju to su intrige New Yorka u kojem je - poslije 11. rujna - za gradonačelnika izabran Mitchell Hundred, dojučerašnji maskirani pravednik koji umije razgovarati sa strojevima. Kao da gledamo "Zapadno krilo", prva je knjiga Ex Machine ekvivalent jednosatne TV epizode, s malo akcije i puno pričanja dok momčad (i curčad) rješava probleme nagomilane oprobanim TV-sistemom jednog velikog, jednog malog i jednog osobnog. Crtež Tonya Harrisa upotpunjuje dojam televizičnosti i sam po sebi rječito govori o crtačkoj današnjici SAD mainstreama jer je potpuno zasnovan na fotografijama te strip na kraju čak navodi i "glumce".

I baš kad pomislim kako je strip - ako se već trudi izgledati i zvučati kao ta jadna televizija - izgubio svaki smisao, kad li otvorim Flight i unutra nađem sve što mi je nedostajalo u Ex Machini: uzlet mašte i čistu radost crtanja. Dvadeset nadarenih crtača s deprimirajućim prosjekom od tek dvadeset i četiri godine, svi nadahnuti animacijom i opijeni mogućnostima nesputanog izražavanja crtežom, napunili su i objavili ovu knjigu (od nekidan i iduću) baš u inat mainstreamu kakav je gore opisan. Naravno, ni oni nisu bezgriješni: knjiga je prekrasna, ali sadržajem tanka. Njihovi su stripovi stilske vježbe, iako divne.

Pita me spasilac na bazenu da zašto Zagor i Alan Ford više nisu kao nekada. Ja se često pitam sličnu stvar: zašto na stripove ne slinim kao nekada? Odgovor je, naravno, da nije krivnja na stripovima - i Ex Machina i Flight su, na svoj način, prepunjeni slašću - pa, dok je spasiocu odgovor da potraži kakvu novu nacrtanu deliciju kako bi osvježio svoje čitateljsko nepce, možda bi mene tek stroga dijeta uspjela podsjetiti što je glad bila, što glad jest...

sadržaj

7.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin i Predrag Ikonić su obezbedili sledeće priloge:

SNIMANJE FILMA "SUPERMAM RETURNS" - doneće 10.000 radnih mesta i omogućiti zaradu veću od 100 miliona australijskih dolara (77.4 miliona američkih) za australijsku pokrajinu Novi Južni Vels. Ovo je jedan od najvećih filmskih projekata koji se realizuju u Australiji. Pre toga je, poređenja radi, drugi i treći deo "Matriks" serijala omogućio 800 stalnih i 2.500 povremenih poslova, tokom snimanja od oko 18 meseci. Glumici i produkcijska ekipa proveli su više od 20.000 hotelskih noći, tokom boravka u Sidneju.

V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 04.04.2005. godine

Filmska premijera: „Konstantin“

IZMEĐU RAJA I PAKLA

Džon Konstantin je prošao put do pakla i natrag. Rođen sa neželjenim darom - mogućnošću da jasno spozna polu-anđele i demone koji hodaju zemljom u ljudskom obliku.

Konstantin (Keanu Rivs) je uložio sopstveni život kako bi izbegao ostvarenje jezivo mučne vizije koju je imao. Ali nije uspeo. Vaskrsnut protiv svoje volje, vraćen je u svet živih. Sada, trajno obeležen kao samoubica bez mogućnosti da ponovo preuzme svoj život, on krstari zemljom krećući se između raja i pakla, nadajući se uzaludno da će pronaći svoj put spasenja, tako što zalutale demonske sluge vraća nazad u dubine pakla. Ali Konstantin nije svetac. Njegove iluzije o svetu koji ga okružuje i onog koji se nalazi iznad njega, daleko su od svih drugih, te je on shodno tome težak alkoholičar i heroj „gorke“ životne storije, koja se protivi svakoj klasičnoj ideji heroizma. Konstantin će započeti borbu za svoju dušu i neće tražiti ničije divljenje, zahvalnost, a naročito sažaljenje. Sve što želi jeste da odmori od svega. Glavne uloge Kijanu Rivs i Rejčel Vajz. Režija: Frensis Lorens. Film traje 121 minut. Premijera je zakazana za 6. april u 20.30.


Objavljeno: BLIC, Beograd, 05.04.2005.godine

KONSTANTIN U BIOSKOPIMA

Iako zvuči kao naziv još jednog istorijskog spektakla (film o prvom hrišćanskom caru, što da ne), "Konstantin" u distribuciji Tuca, čija je premijera večeras u 20.30 sati u Sava centru, pripada, u poslednje vreme, jednako popularnom žanru fantastike sa dozom horora i akcije sa još jednim strip junakom "oživljenim" u pokretnim slikama. Reditelj filma je Frensis Lorens, poznat po nagrađivanim muzičkim spotovima što je obeležje i "Konstantinove" režije. Kao posvećeniku film noara, bio mu je privlačan lik Džona Konstantina, antiheroja, kao i ton same priče. U ulozi tog antiheroja, egzorciste između demonskog i anđeoskog sveta, našao se Kijanu Rivs. Eterični, ali borbeni Neo iz Matriks trilogije u naizgled sličnoj ulozi junaka koji iza stvarnog, otkriva "stvarnije", ali drugim ljudima nevidljive svetove, postao je zapravo pravi noar junak, ne samo zahvaljujući cigaretama, neizbežnom rekvizitu ovih junaka koji ih satire, i glasu kome je Rivs dao neophodnu dubinu, već pre svega pozicijom koja je stalno na granici dva pomenuta sveta. Partnerka mu je Rejčel Vajz, a strip Džejmija Delana i Garta Enisa u priču i scenario pretočili su Kevin Brodbin i Frenk Kapelo. Uzbudljivosti dvosatnog filma na jučerašnoj novinarskoj projekciji doprineo je jedan slučajan, ali efektan detalj. Negde u drugoj polovini filma, u trenutku žestokog delovanja sila pakla protiv druge strane, u napetim i zapaljivim scenama - zapalila se filmska traka. Kopija je zamenjena skoro pre nego što su prisutni postali toga svesni, a utisak o prodoru filmske, fantastične stvarnosti u ovu našu, je ostao.

I. Matijević


Objavljeno: DANAS, Beograd, 06.04.2005.godine

VELIKO FINALE IZLOZBE MIRKA ILICA

Nakon zavrsetka izlozbe u Muzeju istorije Jugoslavije, Mirko Ilic dolazi u Beograd pocetkom maja, da bi u knjizari Akademija (Knez Mihailova ulica), promovisao monografiju koju je priredio Dejan Krsic, ali i najnoviju knjigu koju je je napisao u saradnji sa Miltonom Glejzerom "Design of Dissent". Tokom boravka u Beogradu, autor ce se susresti i sa mladim dizajnerima i publikom, a organizatori izlozbe i Mirko Ilic planiraju jos jedno veliko iznenadenje.

Izlozbu Mirka Ilica u Muzeju istorije Jugoslavije dosad je videlo 7.000 posetilaca. Organizatori podsecaju da od pre nekoliko dana posetioci mogu ovu izlozbu pratiti i pomocu audio vodica - kroz razlicite segmente izlozbe vodi glas Zorana Cvijanovica. Izlozba "Mirko Ilic: Strip / Ilustracija / Dizajn / Multimedija" traje do pocetka maja.

K. R.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 02.04.2005.godine

LISA PREPORUČUJE

"MAGIČNI VETAR"

Sredinom devedesetih godina prošlog veka Serđo Boneli, najveći izdavač stripova u Italiji, pokrenuo je serijal o junaku neobičnog imena Magični Vetar i doživeo neverovatan uspeh. Autor teksta je Đanfranko Manfredi, a crteže je radio Hose Ortis. Radnja je smještena u prerijama severne Dakote, u drugoj polovini 19. veka. Magični Vetar vodi dvostruki život: ratnika-revolveraša i vrača, boreći se tako protiv neprijatelja među ljudima, ali i protiv zlih duhova iz indijanske mitologije i legendi.

Izdavač: System Comics, cena 120 dinara.

Trima čitateljkama koje od 31.3. do 6.4., SMS-om pošalju tačan odgovor na pitanje – da li je System Comics izdao "MAGIČNI VETAR" (uputstva za slanje vidite na strani 3, kod Li), poklanjamo tri primerka ovog stripa.


Objavljeno: Lisa, broj 14, Beograd, 31.03.2005.godine

sadržaj

8.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

Beogradski SKC nam je prosledio sledeći link, poziv na saradnju:


Brazil:
The rules for the VII Concurso Internacional de Humor e Quadrinhos de Pernambuco - FIHQ-PE
www.neorama.com.br/q55fiqpe_ingles.html

sadržaj

9.

LINKOVI

Strip Vesti

-LIBELLUS, nova zagrebačka striparnica:
www.libellus.hr/


-Ko je BRENDON? Bonelijev junak, na bonelijevom sajtu predstavljen na hrvatskom jeziku:
www.ubcfumetti.com/br/desc_hr.htm
Marko Ajdaric, Neorama dos Quadrinhos [www.neorama.com.br/]


-World War I Collection - sajt sa goooomilom skeniranih knjiga iz istorije o Prvom svetskom ratu. Vredna dokumentacija!!!
digital.library.wisc.edu/1711.dl/History.WWIColl


-BALOONTALES - Kako to ameri unose tekstove u stripove:
http://www.balloontales.com/tips/index.html

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad