prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. ATOMSKI UBRZIVAČ - stripovi.com
2. 70 GODINA STRIPA U SRBIJI - Slobodan Ivkov
3. SUSRET NA STRIP VRHU - Aleksandar Manić
4. LJUBAVNI TROUGAO U VELIKOJ PUSTINJI - Ilija Bakić
5. JUŽNJAČKA UTEHA No 190. - Marko Stojanović
6. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (249) - Darko Macan
7. MOJ POGLED (119) - zmcomics
8. ŠTAMPA - štampa
9. LINKOVI - Strip Vesti
10. DATUMI - Strip Vesti

1.

ATOMSKI UBRZIVAČ

stripovi.com

"Mini CRŠ - 29.12.2004. Zagrebački Velesajam, paviljon 11D, 18h

Pozivamo vas na promociju prvog strip albuma iz serijala "Zekanove hvalevrijedene pustolovine", koja će se održati u okviru mini CRŠ-a, na Zagrebačkom Velesajmu, u srijedu 29.12.2004, u 18h. Epizodu pod nazivom "Atomski ubrzivač", autor Lewis Trondheim, zamislio je kao posvetu Spirou i Fantasiu, legendama humorističkog stripa uopće.

Promociji će prisustvovat urednik hrvatskog izdanja koji će prisutnima ponuditi pregršt lijepih riječi o dotičnom stripu i primjerke po promotivnoj cijeni.

Vidim ose u srijedu!

Edvin Salihović
More Comics – Strip Knjižara"


Preuzeto sa stripovi.com

sadržaj

2.

70 GODINA STRIPA U SRBIJI

Slobodan Ivkov

Sudeći po našim sredstvima informisanja iz oktobra, novembra i decembra ove godine, potpuno je nezapaženo prošla godišnjica kojom se obeležava sedam decenija od kako je savremeno koncipirani strip prisutan u srpskoj javnosti, kako uvođenjem u lokalnu upotrebu termina "strip", tako i upoznavanjem vizuelno-narativnog jezika modernog avanturističkog stripa realističke stilizacije.

Ove godine se proslavlja vek od osnivanja lista "Politika", a u godini u kojoj su obeležavane tri decenije postojanja dnevnog lista "Politika", ondašnje rukovodstvo kuće je odlučilo da na svoje stranice uvede još jednu od svetskih žurnalističkih novotarija kojima je u tom periodu svoje uređivačke i izdavačke standarde ubrzano usklađivalo sa aktuelnim inostranim dostignućima, inovacijama i novinskim trendovima. To je 1934. bilo učinjeno najverovatnije na predlog čuvenog urednika Dušana - Dude Timotijevića koji je, koliko je potpisniku ovih redova poznato, tada bio zadužen za praćenje inostrane štampe preko koje se "inficirao" ovom atrakcijom.

"Politika" je svoje čitaoce na stripske šale navikavala još od uvođenja dodatka "Politika za decu" 16. januara 1930. U svakom separatu štampani su ovakvi atraktivni grafički prilozi u nekoliko sličica. Na primer, Brana Dimitrijević (Čika Brana) je redovno crtao šaljive kaiševe od po više sličica sa propratnim tekstom u stihovima. Štaviše, tu je, u 31. broju strip dodatka, 14. avgusta 1930. na strip-šali "Drski obijač i hrabri Perica" prvi put u Srbiji viđen "balon" ("oblačić", "filaktera"...) sa tekstom u funkciji stripa. U toku 1930. u "Politici za decu" štampane su i strip-biografije Tomaša Masarika, Svetog Save, Karađorđa, Dositeja Obradovića i Ivana Meštrovića. U poslednjem dodatku iz 1931. pojavljuje se u kaišu i serijalizovani lik "Lovca Ćire". Zainteresovani najzanimljivije stripove Čika Brane, kao i njegovu biografiju, mogu da nađu u sjajnoj zbirci, nezaobilaznoj knjizi koju su sačinili Zdravko Zupan i Vasa Pavković, te je pod naslovom "Dečji bioskop" objavili kod beogradskog izdavača "Stubovi kulture" 1998. godine.

No, iako će od 1930. pa do danas "Politika za decu" gotovo neprekidno u različitim oblicima jednom nedeljno negovati strip male forme i groteskne stilizacije namenjen najmlađima, neki "pravi" avanturistički strip realističke stilizacije, premda je već deceniju - dve ovaj žanr kao radikalna inovacija u inostranim dnevnim listovima postojao ("Tarzan", "Bak Rodžers"...), u Srbiji još nije bio viđen.

A onda je iznenada, "ničim izazvan", 21. oktobra 1934. godine, objavljen prvi "ozbiljni", po tadašnjim svetskim standardima uobličen agencijski strip "Tajni agent Iks-9" scenariste Dešajela Hemeta i crtača Aleksandera - Aleksa Gilespija Rejmonda. Vlasnik distributerskih prava bila je jedna američka, i do danas nezaobilazna firma ove vrste kod nas – "King Fičers Sindikejt".

Dan pre, na 12. stranici tog, među ljubiteljima i kolecionarima stripa, već legendarnog, subotnjeg izdanja publikovan je, za standarde odmerene "Politike", šokantan oglas sledeće sadržine:

"Od sutra u POLITICI! Najnovije čudo našeg vremena: roman koji se čita po dva minuta dnevno. Manje se čita, a više gleda; imate bioskop u svojoj kući. U sutrašnjem broju počeće POLITIKA da objavljuje i jedan novi roman potpuno nepoznate vrste kod nas: roman u slikama ili, kako to zovu Amerikanci, roman u STRIPOVIMA, što će reći kaišeivma, dakle kaiševima slika... Obratite pažnju u sutrašnjem broju POLITIKE na ilustrovanu stranu, na kojoj će početi da izlazi roman DETEKTIV Iks-9 od Dešajela Hemeta s ilustracijama Aleksandra Rejmonda."

Oduševljenost žurnaliste, sastavljača najave, može se, kao što vidimo, meriti samo još sa onom čuvenom "pretečnom obznanom" iz 1863. godine o dolasku u Beograd i prikazivanju jednog čuda neviđenog, "na Terazijama opšteg gledanju krokodila, jedine toga roda životinje tako velike što je ima u Evropi"; naravno da se podrazumevalo, ni manje ni više, nego "sto godina starog".

Kao da ni sam "Politikin" najavljivač nije bio sasvim načisto o kakvom se tu čudu radi: jal' grmi, jal' se zemlja trese, jal' je to nova vrsta bioskopa i filma, jal' romana. Bilo kako bilo, samo nešto više od mesec dana kako se svakodnevno publikovanje ovog ostvarenja završilo u američkom dnevnom listu "Ivning Džernal" ("Evening Journal") po kojem je ovaj oblik svakodnevnog štampanja u nastavcima i dobio naziv "dnevni strip", preko cele jedne stranice "Politike" objavljen je taj prvi "sindikatski" strip kod nas. Razočarani su bili samo oni koji su u "kaiševima slika", sudeći po "bombastoj" najavi, očekivali krokodila ili nešto slično.

Zanimljivo je da se ta žanrovska dilema o prirodi novog medijuma, strip i/ili film, veoma dugo zadržala u našoj zbunjenoj javnosti, a na nedoumicu su računali i neki, posle "Politikinog" pionirskog poduhvata kao pečurke posle kiše "niotkuda" iznikli, samouki, ali preduzimljivi srpski stripski izdavači. Pretendujući da pokriju obe publike, tvorac jednog od prvih međuratnih stripskih časopisa nazvao ga je 1935. godine "Crtani film". I posle Drugog svetskog rata je od 1953. postojao filmski časopis "Film - strip" čiji sadržaj su činile foto priče sa karakterističnim kadrovima iz filmova. I danas se prožimanje ova dva medijuma promišlja različitim povodima i sa neizvesnim uspehom.

To "prozračno oktobarsko jutro" kada se pred oduševljenom srpskom javnošću pojavio prvi moderni strip, kako je početak dana kada je, kao dete, prvi put ugledao jednu avanturističku crtanu priču opisao Žika Bogdanović, savremenik ove premijere, urednik rubrike kulture u "NIN"-u sedamdesetih, osnivač časopisa "Pegaz" kojim je kod nas utemeljena srpska stripska teorija i potonji direktor Jugoslovenske kinoteke, to jutro je, po njegovim rečima, "mnogima pozlatilo rane godine mladosti, a nekima i izmenilo živote".

Potez koji je na preporuku Dude Timotijevića povukao tadašnji direktor "Politike" Vladislav Sl. Ribnikar, obezbedio mu je mesto u svakoj istoriji razvoja primenjenih umetnosti kod nas, a u luksuznoj, danas već klasičnoj "Istoriji jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana (izdavač Forum", osnovna organizacija udruženog rada "Marketprint", Novi Sad 1986.) čitavo jedno poglavlje potpuno opravdano je naslovljeno sa "Istorijski poduhvat POLITIKE".

Nažalost, potonje "Politikine" uređivačke ekipe pokazale su se nedoraslim, ne samo da na stranicama matičnog lista unaprede i razrade ovu inovaciju, nesumnjivu zanimljivost i vizuelno osveženje koje spretnim doziranjem uvek izaziva pažnju čitalaca, već i da je održe, pa se sada svela samo na jedan skromni svakodnevni kaiš "Hogara" Dika Brauna. Da podsetimo, čak i kada je prvi put pre sedam decenija kod nas objavljen inostrani strip, prethodno pomenuti "Iks-9", bilo je odmah štampano svih šest kaiševa.

Nije taj strip vrhunsko ostvarenje. Štaviše, beznadežno je naivan. Rejmond je kasnije usavršio svoje crtačko umeće, a Hemet u ovoj seriji napustio stripsko-scenaristički rad i prepustio ga Lesliju Čerterisu.

Ne, njegova vrednost je u posledicama koje je izazvao.

I dok se čitaoci budu bavili ovim tekstom, sedam decenija ranije još je trajalo svakodnevno, sa velikim uzbuđenjem iščekivano objavljivanje u nastavcima prve epizode stripa koji je na svoj način izmenio ovdašnju kulturu.

Ubrzo posle tog datuma od kojeg se računa postojanje "devete umetnosti" kod nas (kao što znamo, za "sedmu" se popularno uzima film, a za "osmu" animacija), srpski novinski i stripski izdavači su svoj posao na ovom polju ustalili, ali neočekivano brzo i sa domaćim autorima, no to je jedna sasvim drugačija priča...


(ovo je neznatno proširena i "Strip vestima" prilagođena verzija teksta objavljenog na str. 15 subotnjeg dodatka "Kultura, umetnost, nauka" dnevnog lista "Politika" br. 32737 od 25. decembra 2004.)

sadržaj

3.

SUSRET NA STRIP VRHU

Aleksandar Manić

"Naš prvi susret bio je samo rukovanje i osmeh. Mijazakija sam ponovo sreo u Japanu, u njegovom muzeju, gde su ga posetioci gledali kao da je živi Volt Dizni – kaže Žan Žiro – Mebijus, francuski umetnik i jedan od najznačajnih strip autora svih vremena. Da bi se posetio Mijazakin muzej, čeka se četiri meseca, i samo 2400 osoba dnevno mogu da uđu u Ghibli. Njegove radove mnogo je lakše videti na izložbi "Mijazaki-Mebijus", otvorenoj decembra u pariskom Muzeju kovanog novca i medalja. Više od tri stotine tabli, crteža, akvarela, stori-bordova i pripremnih skica za filmske dekore i kostime, iz ličnih kolekcija dvojice majstora stripa i crtanog filma prikazuju njihove oniričke svetove koji su obeležili grafički izraz kraja 20. veka. "Iza slike Bluberija, Džona Difula, male veštice Kiki i mog suseda Totoroa, nalaze se dva savremena umetnika koji su nadahnuli mnoge autore današnjice – kaže Žan-Žak Lonije, organizator izložbe. Međutim, neophodno je naglasiti da je distributer "Buena Vista International" izložbu priredio, ne kao susret na crtačkom vrhu, nego kao reklamu za francusku premijeru Mijazakinog filma "Pokretni zamak". Srećom, te dva majstora već trideset godina gaje međusobnu fascinaciju, zbog čega je Mijazaki i prihvatio poziv, tako da njihov susret prevazilazi zamisao organizatora.

Uvodni, spiralni deo, daje uvid u stvaralaštvo dva majstora i njihovo međusobno poštovanje. Mijazaki parafrazira Arzaka, a Mebijus se nadahnjuje likom Nausike (tako je i nazvao svoju ćerku). Tu se uočava i njihova najveća razlika: Mijazaki-San, autor "Princeze Mononoke" i "Šiširovog sveta", smatran je u Japanu za polubožanstvo, dok je Mebijus u Francuskoj poznat jedino najstrasnijim ljubiteljima stripa. Izložba je, potom, podeljena u tematske celine: Zemlja, leteće mašine, vidljiva i nevidljiva stvorenja i skice. Mijazakini protagonisti, humanizovane životinje i animalizovani ljudi, urađeni su minimalistički, dok priroda ima stvarne oblike i žive boje. Na taj način, autor dobija bogatu grafički pozadinu i likove sa kojima je laka identifikacija, što omogućava bolje prenošenje poruke. Kod Mebijusa, metafora majke Zemlje i naučno fantastična tematika, često su post-hipi kritika tehnološke, industrijalizovane i cinične današnjice. "Mijazaki se bavi pod i nadprirodnim svetovima gde je čovek ometajuća sila. U svemu tome, on ne traži političku moralizaciju. Ja sam pokušao da obrađujem slične teme, ali ja nemam njegovu erudiciju. Moj pristup je širok i prilično anarhičan – kaže Žan Žiro.

Izložba "Mijazaki-Mebijus" postavljena je u palati koju je sredinom 18. veka naručio Luj XV, što joj daje rafinirani karakter. Scenografija izložbe, zamišljena kao niz kružnih prostora u šest manjih salona, prilično je konfuzna i veštačka, a okačena "ezoterična" objašnjenja deluju infantilno. Međutim, ostaju veličanstveni radovi dvojice majstora čiju lepotu ne može ništa da umanji, pa ni slaba scenografija.

sadržaj

4.

LJUBAVNI TROUGAO
U VELIKOJ PUSTINJI

Ilija Bakić

Povodom prvog Marketpintovog albuma
"Krejzi Ket" Džordža Herimena

LJUBAVNI TROUGAO U VELIKOJ PUSTINJI

Za stotinu i koju godinu preko koliko je mlad-star, strip je doneo nekoliko remek-dela koja ulaze u baštinu svekolike civilizacijske kulture. U tom Partenonu 9. umetnosti jedno od mesta pripada "Krejzi Ketu" Džordža Herimena. Mada je nastao u ranim godinama novog medija, tek koju godinu od pojave priča u slikama (1896.g. većina autora smatra nultom godinom za strip), "Krejzi Ket" (prevođen u nas i kao "Maca Šiza") odlikuje zrelost i sloboda u razvijanju priče koja je retko dosegnuta do današnjih dana. Tvorac Lude Mačke, Džordž Herimen, rođen 1880.g, podlegao je čarima priča u slikama odmah po njihovoj pojavi u dnevnim novinama i kao 20-togodišnjak se odmetnuo u Njujork kako bi se priključio stvaraocima stripa. Počeo je da objavljuje 1901.g. novinske kaiševe sa doživljajima mnoštva junaka koje je potom prepuštao mlađim kolegama. U jednom kaišu serije "Porodica sa gornjeg sprata", 1910.g, da bi ispunio donji deo sličica Herimen je nacrtao miša koji se prikrada mački i pogađa je kamenom u glavu. Otada ovi podstanari glavnog stripa žive sopstveni život: cinični i zlobni miš gađa mačku svim raspoloživim predmetima, od bejzbol palice, golf lopte, flaše do famozne cigle koja će postati njegov zaštitni znak, u jednom trenu joj kaže da je "krejzi ket (luda mačka)" i to ime ostaje za dalje; sa svoje strane, mačka se, čudnovatim obrtom autorove ironije zaljubljuje u malog mišonju i svaki udarac smatra divnim izlivom ljubavi. Publici, ali i magnatu Herstu koji je bio vlasnik novine u kojoj je strip izlazio, dopao se ovaj paralelni 'strip u stripu' pa su, pošto je serija o "Porodici sa gornjeg sprata" privedena kraju, Krejzi Ket i miš, imena Ignjac, nastavili svoja nadmetanja najpre, od 1913.g, kao dnevni strip kaiš a od 1916.g. kao nedeljna tabla i u tom formatu izlaziće sve do 1944.g. i Herimenove smrti. Krejzi Ket, Ignjac i društvo 1916.g. prešli su sa nepokretnih u pokretne slike u crtaću "Predstavljanje Krejzi Keta i miša Ignjaca" da bi tu avanturu okončali 1939.g. filmom "Slučaj izgubljene ovce". Iako je imao umeren uspeh kod širokih masa čitalaca, "Krejzi...", kao prvi strip sa mačkom u glavnoj ulozi, uživao je naklonost i poštovanje političara, umetnika i intelektualaca: predsednik SAD Vudrou Vilson ga je čitao, Gertruda Štajn ga je preko telefona čitala Pablu Pikasu, slikar Falstorm ga ovekovečio na svojim platnima a Džon Adler Karpenter je 1922.g. postavio balet inspirisan stripom. Dizni je Herimena priznavao za velikog pionira stripa koji je inspiracija hiljadama crtača. Čak je i krajnje poslovični Herst tvrdio da je "Krejzi..." uzvišeniji od običnog, komercijalnog stripa, da je umetnost, pa ga, načinivši presedan, nije sindikalizovao tako da niko nije nastavio ovaj strip posle Herimenove smrti. Krejzi i njegovo društvance nisu, do sada, prečesto posećivali stranice ovdašnjih strip magazina i sličnih publikacija; osim ponekog teksta (nekolicinu je napisao alternativni strip umetnik A. Zograf) i dokumentarnog pregleda u reviji "Pegaz", Krejzi je 'obrađivan' u knjigama Vase Pavkovića "Slatki strip" i Svetozara Tomića "Do visina Olimpa"; Tomić je autor i uvodnog eseja za ovaj album kojim (konačno) započinje objavljivanje kompletnih dogodovština legendarnog "Krejzi Keta" u nas.

"Krejzi Ket" ni 90 godina nije oduzelo ništa od zabavnosti i začudnosti. Čak bi se moglo reći da je protek vremena i razvoj umetnosti dao za pravo Herimenovoj kreaciji. Umetnički pokreti i pravci, od avangardističkih dadaizma i nadrealizma, sve do postmoderizma i nove moderne, insistiraju na otkrivanju likova koji se kriju iza maske svakodnevica, na pomerenom, infantilnom, apsurdnom a svega toga prepun je "Krejzi Ket". Priču smeštenu u pustinjsko-snoliki pejzaž Kokonino, u kome mesec visi na kanapu, drveće različitih oblika (npr kao kišobran ili stepenište) raste i šeta u saksijama, dok planine pljeskaju rukama a uokolo niču nepoznati objekti bizarnih oblika (nalik vekni hleba, zgužvanom limu, živahnim flekama), nastanjuje fantastična menažerija životinja-likova (Patak vojvoda, pas Džo Bark koji mrzi mesec, pčela Bum Bil, pas Kolin Keli koji Ignjaca snabdeva ciglama, komplikator Džo Stark, kojot i esteta Don Kijoti, Patak Rugalica, ostriga Ser Arčibald, Valter Ostridž...); svi oni imaju svoje naravi i želje i učestvuju u osnovnom dešavanju – neobičnoj vezi Krejzija i Ignjaca. Vremenom je pas Pap unapređen u policajca koji voli Krejzija i mrzi miša, tako da je na delu trougao u kome pas voli mačku i mrzi miša a mačka voli miša koji nju mrzi! Dovoljno intriga za mnoštvo situacija u kojima Krejzi i Pap žude za ljubavlju a namćorasti Ignjac za zlobnim podmetačinama na kraju kojih cigla, uprkos svim sprečavanjima, uvek leti u Krejzijevu glavu posle čega je mačka ushićena i prepuna ljubavi a miš i dalje bolesno zlurad. Bacanje cigle ima svoju istoriju koja seže do Starog Egipta kada je cigla bila iscrtana ljubavnim hijeroglifima a zaljubljeni je miš (!) hitnuo prema mački na visokom stubu; protekom vremena ljubavni običaj je ostao ali su se uloge promenile. Ignjac, inače, na nekim tablama ima majku, na drugima suprugu i decu koju zanemaruje a na trećima je deran koji, sa razularenom bandom, hara po okolini. Sa svoje strane Krejzi je beskrajno, bezuslovno zaljubljen, naivan, dobar i prostodušan, brzo oprašta nepravdu i nije zlopamtilo; u nevoljama mu često pomažu mačka-ptica i mačka-riba (ketfiš). Policajac Pap čini sve da se umili Krejziju i da spreči Ignjaca u bacanju cigle (fizičkom silom, hapšenjem i odvođenjem u zatvor) ali njegovi napori ili propadnu ili ostanu neprimećeni tako da već na sledećoj tabli stvari kreću iz početka. Neke od pričica o dobru, zlu i ljubavnim mukama imaju svoj 'izvor' u podsmevanju dnevnim aktivnostima kakve su nadmetanja političkih partija, druge se labavo vezuju za realnost i odnose u njoj a ima i potpuno nadrealnih avantura koje ne slede uobičajene logike uzroka-posledice-pouke i u kojima je sve moguće. Kakve god da su priče-table "Krejzija" iscrtane su neprevaziđeno razigranom, stilizovanim, maštovitom i elegantnom Herimenovom linijom koja svojim bravurama oduzima dah gledaocu. Rečju, "Krejzi Ket" je strip za čitanje i gledanje, za sva vremena i sve koji bi da urone u neki drugi svet koji i jeste i nije ovaj svakodnevni pa da tamo uživaju u nesputanim vragolijama i neobičnim dogodovštinama sa još bizarnijim poukama; stoga je upravo objavljeni, prvi album "Krejzi Keta" u izdanju Marketprinta prava lektira za sve nastupajuće hladne i tople, tmurne i vedre dane.

sadržaj

5.

JUŽNJAČKA UTEHA No190.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

DVA KOKANOVA ŽIVOTA (2)

I tada, smešeći se, taraući
zadovoljno svoje suve ruke,
otpočinje da priča, već toliko
puta kazivan, svoj život.
BORA STANKOVIĆ, Uvela ruža

Ono što je Kokana preporučilo za rad na Mirku i Slavku bile su osnovne karakteristike njegovog likovnog izraza. Majstor crteža, gotovo fotografskog pamćenja, imao je oko za detalje i bio u stanju da ih reprodukuje bez ikakvih referenci – sposobnost na koju se nije mnogo oslanjao, pošto je u težnji da bude što profesionalniji nagomilao ogromnu količinu najrazličitije dokumentacije. Kokanu je uvek išlo u prilog i to što je bio jako brz u crtanju – poznata je anegdota kada je došlo do greške oko pravovremene narudžbine stripa za 150-godišnicu Takovskog ustanka, i kad je Kokan za manje od dest dana uradio 60 strana strana strip i spasao stvar. Lakoća njegovog crteža, koja je proisticala iz gotovo nepojmljive brzine kojom je radio, ponekad je zahtevala žrtvu u vidu detaljnosti njegovog crteža, koju je Kokan nerado ali često morao da podnese. Naime, u strip je ulazio sporo, ponekad ga počinjući i po nekoliko puta, ali kad bi jednom sa sigurnošću krenuo nametao je sebi furiozan tempo, nižući table stripa gotovo bez pauze. U tome je Kokanu puno pomagalo njegovo doživljavanje stripa usmereno gotovo isključivo na njegovu likovnost, te činjenica da je veoma rano stekao veliko crtačko iskustvo i sigurnost, te da je u olovci radio tek skice, koje je zatim do savršenstva uobličavao u tušu, u čemu je bio pravi majstor. Tu neverovatno sigurnu ruku i jedinstven instinkt u brzom rešavanju crtačkih problema zadržaće i u starosti, pošto će se crtanjem baviti gotovo do poslednjeg dana svog života.

Popularnost Mirka i Slavka dovela je do nastanka edicije Nikad robom, u kojoj su bili objavljivani stripovi sa istorijsko-rodoljubivom tematikom, što je Kokanu savršeno odgovaralo, budući da je uvek isticao da je “čovek prošlosti, ne budućnosti”. Uradio je puno stripova sa temom iz srpske istorije za Nikad Robom, sve to radeći u poslepodnevnim i noćnim satima (zato je često i govorio da su mu vikendi i praznici omiljeni dani, pošto tada može da radi po ceo dan!) a istovremeno je otkrio da je jako uspešan i u stilizovanom, karikaturalnom stripu. Ovakav strip sa svim svojim zakonitostima veoma je odgovarao Kokanu, jer je dozvoljavao veću neposrednost i slobodu autoru, dve stvari u kojima je Kokan uživao i koje je umeo da iskoristi u svoju korist. Upravo to njegovo majstorstvo dovelo je do nečuvene (i do sredine devedesetih potpuno tajne) ponude Kokanu da francuskom crtaču Morisu pomogne u radu na legendarnom Taličnom Tomu! Jedina prepreka bila je to što se od Kokana zahtevalo da se preseli u Francusku, što on zbog bolesti svoje majke nije prihvatio. Kokan je imao još dve ponude za rad u inostrnstvu za života, a takođe je trebalo da crta i licencni lik Tarzana za novosadskog izdavača – situacija koja se iskomplikovala zahvaljujući nekim mutnim poslovima u okviru same izdavačke kuće. Imao je tri projekta koja je koja jako želeo da uradi, i spremao se da im se u potpunosti posveti čim mu odlazak u penziju bude ostavio slobodna prepodneva – želeo je da uradi Sofku Bore Stankovića, Do pakla i nazad (epopeju srpske vojske u povlačenju preko Albanije u Prvom Svetskom Ratu) i strip posvećen njegovoj davnašnjoj facinaciji, Egiptu. U preduzimanju prvog koraka ka tome donekle ga je sprečila njegova ideja da svoje nagomilano znanje i iskustvo na polju stripa podeli sa drugima, koju je mladičkom snagom i entuzijazmom sproveo u delo. Odlučio je, 1995. da se vrati svojim pedagoškim počecima i potpuno besplatno pomogne mladima zainteresovanim za strip da načine svoje prve, druge, i sve sledeće korake u bavljenu stripom. Odlučio je da pokrene školu stripa, drugu u istoriji tadašnje Jugoslavije.

Leskovačka škola stripa počela je sa radom 29.5.1995. u tadašnjem Domu Kulture "Žika Ilić Žuti" posle dugog konkursa i uvodne izložbe pod nazivom "Sedam Veličanstvenih" kojom su svoje radove Leskovcu predstavili stariji, već afirmisani autori Leskovca i okoline. Dvojica od tih sedam autora bili su predavači šezdesetorici polaznika (najrazličitijeg uzrasta, od dece u nižim razredima osnovne škole do ljudi u svojim tridesetim) koji su prošli početni konkurs. Nikola Mitrović Kokan je radio sa starijim polaznicima, a Mija Kulić sa mlađim. Intenzivan rad tog leta završio se tako što prvo Kokan a onda i Mija napuštaju rad u školi stripa, nezadovoljni odnosom Doma Kulture prema njima. Škola je međutim odbila da se ugasi – stariji učenici nastavili su da dolaze i drže časove mlađima, i to traje godinu dana, u toku koje sami učenici uspevaju da organizuju i jednu izložbu za samu situaciju indikativnog naziva "Ko to tamo crta".


(Nastaviće se)

sadržaj

6.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (249)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

GASTARBAJTERSKE GODINE: EPILOG

"I had some great times on drugs," kaže Bill Hicks. Ja se pak, zasad, nisam drogirao, ali sam, iznajmivši se Amerima, doživio neke od najljepših trenutaka u životu. Kao i one druge. I onda je došlo vrijeme da se s te igle skinem.

(Još jednom treba podvući, cijeli ulomak selektirati i hajlajtirati: ovi tekstovi nisu osuda najamnoga rada kao takvog. Tko ih tako čita, čita sebe, a ne ono što sam ja napisao. "Gastarbajterske godine" su, jednostavno, zbroj svih mojih work for hire iskustava, kronika dekade življenja od stripa. Istina živa, istina siva. Kad stvari nisu, jebo ih ja, crno-bijele.)

"Hoću li ikad više raditi za Amere?", češće me to pitaju nego što se isto pitam sam, i odgovor je jednostavno "Nemam pojma". Možda hoću, možda neću, ali jedno ću svakako pokušati više ne činiti: neću se definirati radom. Poistovjećivanje s radom dovelo me, naime, do toga da ne postojim kad ne radim i da vrednovanje samoga sebe provodim isključivo kroz tuđu recepciju svoga rada. Što je vrrrlo nezdravo. Ako sam išta spoznao kroz ove dvije godine apstinencije i ovih nekoliko mjeseci samoanaliziranja, onda su to prilično jasni odgovori na pitanja "što želim raditi?" te "kako?".

Želim raditi stripove.

Želim ih raditi po svome.

Prvi odgovor zvuči banalno i ja bih prvi ismijao svakoga tko bi mi ga ponudio, ali je istinit na razini dubljoj od djetinje želje. Crtanje stripova, ma kakvih bilo, mi je još uvijek najljepša stvar na svijetu. Kad na papiru ožive moji čovječuljci, ja sam potpuno i iskreno sretan. Ništa me, ama baš ništa ne čini od toga radosnijim, pa koga onda briga što je prvi odgovor banalan ili što je drugi krajnje uobražen. Neka je uobražen, kad je podjednako nužan! Ako ga ne radim po svome, strip od slastice postaje otrovom. Ovakav ili onakav strip, plaćen ili ne, čitan ili ne, strip jedino vrijedi kad je napravljen sa željom i slobodom.

I to je sve što se o toj temi ima reći.

Nije mnogo, ali je sve.

Sretna Nova!


***
Ovakvi ili onakvi, ali napravljeni sa željom i slobodom:
http://www.stripovi.com/mistermacak.asp
http://www.zmcomics.co.yu/sergej i
http://www.stripovi.com/martinamjesec.asp

sadržaj

7.

MOJ POGLED (119)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

ETO, MALO DA SE ČUJEMO...

...i na ovom mestu.

Veoma rado bih se češće javljao na ovom mestu, pod Mojim pogledom, ali ne uspeva se. Bude dana kada se ima šta reći ali se nema vremena. Nekad se ima vremena ali glava neće da radi, uzme slobodan dan. Opet, najčešće prva ljubav, što se stripa tiče, uzima svoj danak i radije se radi strip te se odbija potrošiti ono malo slobodnog vremena za rad na njemu.

Ali, opet ne može se pobeći od želje da se ponešto kaže...:)

Nova godina je recimo dobar povod. Šta god vam rekli, ipak se s Novom godinom nešto završava i nešto počinje. Koliko god vas ubeđivali da je reč samo o jednom običnom danu, delu kontinuiteta. To je dan, recimo, kada se završava godišnji izdavački program i sutradan počinje realizacije novog godišnjeg plana. To je dan kada izdavaštvo stane, sabere rezultate, i 30-40 dana kasnije, kada se ljudima ponovo pojave novci u džepovima, kreće sa ostvarivanjem novog godišnjeg programa.

To je, ljudi, dan kada se može pogledati malo unazad i videti šta se uradilo. Godina je zgodna forma za analize.

A svaka analiza govori da je postalo teško pratiti šta je sve izašlo od stripova na ex-yu prostoru. Vezaću priču na statistiku iznetu u jednim hrvatskim novinama. Kažu, računica je takva da u Hrvatskoj u proseku izađe svaki drugi dan jedan strip!!! Tom računicom je statistika pojela 182,5 dana. Ostaje ostalim ex-yu državama da popune taj prostor. Krenimo od Marketprinta koji je objavio 12 brojeva Stripoteke i isto toliko Akire, plus 16 strip albuma. To je dakle 40!!! Da se popuni godina ostaje još 142 dana. Tu je i Systemcomics sa 7 svesaka Magičnog Vetra i 6 Ken Parkera plus 3-4 albuma. Dakle 16-17 dana manje. Neka nam ostane 135 dana. Kad uzmemo i Svet-ov Alan Ford cifra se svodi na nekih 100 praznih dana. Ako još tu uračunamo samostalna autorska izdanja poput LBN 5, Strip pressinga, Munja Strip zabavnika, te Politikin zabavnik i novopokrenuti Boomerang (Kremenko i Duby Doo), i Abatonovo izdanje Zagora i Dilan Doga, te Horusove sporadične ispade, ostaje manje od 30-tak dana da se popune od strane ostalih ex-yu republika. Praktično se može reći da u prethodnih godinu dana nismo imali dan bez stripa!!!

Da vam je pre dve-tri godine neko rekao da će tako biti, da li biste mu verovali?

Nemojte prerano da se radujete. Nije sve tako zlatno. Stripova ima puno, ali tiraži su i dalje mali. Glavna bitka treba da se vodi na tom planu. Biće to teška bitka, barem ovde u SCG jer po svemu sudeći standard neće biti bolji i čeka nas teška godina. Nadam se da će barem na ostalim prostorima biti bolje stanje.

I pored toga znam da je izvesno da će u 2005-oj ovde biti pokrenuta dva kiosk strip izdanja i to oba više nego zanimljiva. To je reč o izdavačima mimo Marketprinta, u kome radim. Pored toga i ekipa Marketprinta će se svojski potruditi da godina bude bogatija...:) Takođe ima još pojedinaca koji razmišljaju o novim izdanjima. A ko zna šta se sve planira a da za to nisam čuo...:)

Nakon svog ovog suvoparnog računanja i pisanija, na kraju sam hteo samo reći: DOBRO JE, i neka dobro bude i dogodine!!!

I zato, SRETNA VAM BILA NOVA GODINA...:)

sadržaj

8.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin se pobrinuo za sledeći prilog:

INTERMEDIJALNI PROJEKT
Srpska proza & strip + kajkavski

ZAGREB – Agilni zagrebački nakladnik Profil International tiskao je hrvatsko izdanje eksperimentalne knjige “Išmail” srpskoga književnika Vladimira Arsenijevića (r. 1965; dobitnik NIN-ove nagrade za roman “Potpalublje”) i međunarodno poznatoga crtača stripa Aleksandra Zografa (pseudonim Saše Rakezića; r. 1963). U ovaj intermedijalni projekt, koji se udaljio od prvobitne zamisli da autori sudjeluju u ediciji “mračne” književnosti jednoga francuskog undergound izdavača, uključili su se i književnik Borivoj Radaković i teoretičar umjetnosti Svebor Midžić. Suradnja autora raznolikih interesa i prosedea na ovom zanimljivom intermedijalnom projektu urodila je zanimljivim ostvarenjem.

(sp)


Objavljeno: VECERNJI LIST, Zagreb, 27.12.2004.godine

sadržaj

9.

LINKOVI

Strip Vesti

Interesuje vas par hiljada Fantasy, i ne samo fantasy, ilustracija?!!!
http://www.therionweb.de/


Ako ste obožavalac TV serija, te imate svoje favorite ali i želju da znate koliko je epizoda-sezona imala - ma koliko je serija stara i egzotčna - pokušajte da je nađete na sledećoj adresi:
http://epguides.com/menu/


Ako mislite da je Poser jedini program koji može da vam pri crtanju pomaže i spremni ste da ga nabavite, probajte prvo sa DAZ Studiom koji je besplatan i koji često prihvata i Poserove geometrije. A da ne pričam da za vaucer koji dobijate prijavljivanjem besplatno dobijate kompletnu geometriju Aiko3, i gomilu besplatnih poza. Interesuje vas, pa i razmena geometrija? Slobodno se javite, možda smislimo način da vršimo razmenu nabavljenih karaktera i objekata...:)
http://www.daz3d.com


A ako ste slučajno sretnik koji poseduje Poser, možete sa sledeće adresi skinuti, besplatno ako se prijavite na njihovu mailing listu, preko dve stotine strip junaka, geometrije i kostime i...
http://AniMotions.com

sadržaj

10.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od - do
. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad