prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. 10 GODINA NA ITALIJANSKOJ SCENI - Italijanski institut za kulturu
2. MURGLE - StripCore
3. IZLOŽBA CRTEŽA U
   XIT PRESS GALLERY-SKOPJE - Vizant
4. MARKETPRINT NEWS - Marketprint
5. EVROPA BEZ GRANICA - Aleksandar Manić
6. POST SCRIPTUM (29) - Zoran Đukanović
7. JUŽNJAČKA UTEHA No 186. - Marko Stojanović
8. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (245) - Darko Macan
9. ŠTAMPA - štampa
10. LINKOVI - Strip Vesti
11. DATUMI - Strip Vesti

1.

10 GODINA NA ITALIJANSKOJ SCENI

Italijanski institut
za kulturu

Istituto Italiano di Cultura di Belgrado
Njegoseva 47/III
11000 Beograd
tel/fax ++381 11 2442312 opp. 3442229
E-mail: ljiljana@italcultbg.org.yu
www.italcultbg.org.yu


ALEKSANDAR ZOGRAF I GORDANA BASTA-
DESET GODINA NA ITALIJANSKOJ SCENI

8.decembar 2004 – 8. januar 2004.

Izložba će biti otvorena u sredu 8. decembra u 19h

Nakon što su 1994. godine dobili poziv da gostuju na strip festivalu Expocomics u Bariju, dva autora iz Srbije su do danas prisutni na italijanskoj sceni - to su strip crtač Aleksandar Zogaf, i njegova supruga i ko-autorka Gordana Basta, koja je autor nekih od scenarija za Zografove stripove, i kreator vezova koji na zanimljiv način strip crtež transponuju na tkaninu. Aleksandar Zograf je u Italiji postao poznat po radovima prvobitno objavljenim u S.A.D. ( trenutno su njegovi radovi predstavljeni na izložbi Flipside u Njujorku), ali je saradnja sa italijanskim časopisima bila veoma plodonosna - od dnevnika Il Manifesto, preko etabliranog magazina Linus, sve do alternativnih časopisa kao Mano, Kerosene i Inguine. Nekoliko kolekcija stripova u izdanju Centro Fumetto Andrea Pazienza i PuntoZero, kao i brojna gostovanja ovo dvoje autora s kraja na kraj Apenina (izložbe, predavanja) , ubraja ih među najprisutnije savremene autore iz Srbije i Crne Gore u prekomorskom komšiluku. Zograf je nosilac specijalne nagrade na najznačajnijem italijanskom strip festivalu (Lucca Comics), premije na napuljskom Comicon festivalu, kao i značajnog priznanja "Hector Oesterheld Award" na Internacionalnom festivalu stripa u Rimu.

(Uglavnom) autobiografski radovi Aleksandra Zografa predstavljaju refleksiju svakodnevnog života na Balkanu sa pozicije "malog čoveka", uz puno tamnog humora, i uz poseban osvrt na svet snova, koji su jedna od bitnih inspiracija ovog autora. Njegovi stripovi koji izlaze u beogradskom nedeljniku Vreme odnedavno redovno (sa svega dan zakašnjenja ) se svake nedelje pojavljuju u italijanskom prevodu, na web site-u http://www.osservatoriobalcani.org/

sadržaj

2.

MURGLE

StripCore

Pozdravljeni!

Strip.art.nica BUCH prireja od 8.12. do 10.12. razstavo stripa v TPC Murgle, Cesta v mestni log 55, Ljubljana. Za vse, ki ste spregledali ali niste imeli casa obiskati CRS (Crtani romani sov) v Zagrebu, bomo del te razstave pripeljali v Ljubljano. K temu bomo dodali tudi originalne table slovenskih avtorjev. Otvoritev bo v sredo, 8.12. ob 17.00, gost pa bo Esad T. Ribic, trenutno eno najbolj vrocih peres ameriskega Marvela.

Naslednji dan, v cetrtek, pa nas bosta obiskala svetovno znana avtorja eroticnega stripa Dick Long, Darko Macan in Stef Bartolic. Kratek pogovor z njima in podpisovanje bo ob 17.00.

V petek pa bo gost slovenski strip avtor Matjaz Bertoncelj, ki nam bo ob isti uri predstavil svoj novi, ze sesti strip album, drugi iz serije Eppur si muove: Quo vadis Magnus Lupus.

Dodatne informacije dobite na 041 681 646.

Lp,

Buh Aleksander
Strip.art.nica BUCH
striparnica@volja.net

sadržaj

3.

IZLOŽBA CRTEŽA U
EXIT PRESS GALLERY-SKOPJE

Vizant

24 -decembra u famoznoj "street "gallery PRESS TO EXIT je otvorena izlozba crteza .Kuratorski kooperativni projekat Jane Calovskog i Miriam Bers.Naslov izlozbe :NEKOGAS MORA DA SE POVLECE LINIJA.Na izlozbu se povezuje grad Berlin sa razlicnih istocnoevropsih gradova,ovoj put to je Skopje.Calovski je urednik Art magazina u kojem se tretira "new wave arts".,casopis izlazi jednom godisne.,prezentuje se crtez u svih varijacija kao medij.Posetite ga na web:www.d-magazine.net .U ovoj postavci glavna preokupacija svih autora je crtez u vise varijacija.Od figurativnog,apstraktnog .Autori ucesnici: Aleksandar Stankovski-strip autor koji publikovao radove u "Lift"-u,radovi koji se bave svakodnevnoj politici isprepletene sa marginalnih lica.Jedna kombinacija istorije i paralelnih svetova.

Onda instalacije Florian Zeyfang kojima dominira crtez sa animiranim filmskim projekcijama.Tipicno novih njemackih autora.,koji se bave experimentom.Radovi makedonskog strippera Goran Dacev-Dac poznat po satiricki socijalnim parodije "policajca" iz komsiluka zvani "KOPILJ",re-prezentovani u "LIFT"..Njegov strip "Alisa" publikuvan u "Art no boreder"-vizant & Mkc-izdanje ovogodisneg strip festivala u Bitolj.Onda radovi Ivanka Apostolova arhaickiih crtarija u koima dominira dadaisticki experiment,poezija koja je redze prisutna u makedonskih autora.Njene anti-stripove publikovane su i u "Cool sdtrip Art anthology",kao i izlagani na izlozbu u 2002 u hol doma kulture "m.Cepenkov"-Prilep.Sandra Boeschenstein -portretirane objekte i figure sa tekstovima u kojima dominira satira.Crtez je redze dominantan u galerijama.Sigurno se secate Rijeckog bienala crteza u kojima je bila koncepcija STRIP,kao suvremeni medij komunikacije.Nakratko i ova postavka je deo od tog lanca sa vise artizma.

sadržaj

4.

MARKETPRINT NEWS

Marketprint

Došao je i taj, dugoočekivani, okrugli broj. Četvorocifren, od 35 godina starosti i fantastičnog broja najrazličitijih stripova. Da izašao je 1000-ti broj Stripoteke!!! Bez prevelike pompe i i luksuza, ali takva su vremena. Čudo je da se i dovde došlo. Ono čime se ovaj broj razlikuje od redovnih je šest kolornih strana na kojima Slavko Draginčić priča o životnom putu Stripoteke sa puno faktografskih podataka i ilustrovan naslovnim stranama ključnih brojeva Stripoteke u njenoj dugoj istoriji. U ovom broju je objavljena i kompletna epizoda Poručnika Bluberija "Džeronimo Apač", epizoda Torpeda pod nazivom "Marija", Redov Bili kao i obavezni Hogar.

Dakle, idemo ka drugom značajnom četvorocifrenom broju!!!

sadržaj

5.

EVROPA BEZ GRANICA

Aleksandar Manić

"Svuda je isto – kazze Zagrizzeni na kraju prvog strip albuma "Evropa", ispijajuchi rakiju iz flasse na terasi ujakove kafane u Nemacckoj. "Obilazak" (Glena), drugi albuma serijala, zapoccinje na ulicama Dortmunda u guzzvi navijacca Borusije, medju srpskim ssanerima, a potom se prebacuje u gazda Miletovu kafanu, stecisste makroa i kriminalaca. Slovenaccki autor Tomazz Lavricc nastavlja serijal o srpskoj mafiji u Nemacckoj medju koju stizze mladi kriminalac i ubica Dragan, zvani Zagrizzeni. Uprkos duhovnom crnilu i ludilu sa fronta, on u sebi nosi neku vrstu moralnog kodeksa koji ga odvaja od ostalih kriminalaca. Medjutim, njegova etika udaljava ga od ujka-Mileta, koji pokussava da ga ubije, ali ranjen Zagrizzeni uspeva da utekne. Sa sobom odvodi Sladjanu, kurvu koja je radila za gazda Mileta. Njihov put se zavrssava u Danskoj u obraccunu sa policijom.

Tomazzeva "Evropa" je pricca o kriminalizaciji srpskog, a posredno, i ccitavog balkanskog drusstva, o bedi i beznadju koji su postali svakodnevnica i o unisstavanju drusstvenih odnosa. Istovremeno, autor pozadinu zaccinjuje gastarbajterskim iluzijama i gorccinom, dajuchi pricci vissi stepen emotivnosti.

Zagrizzeni, samoubilaccki nastrojen zzestok momak, u sebi oliccava ccitavu situaciju i jedino ressenje mu je da zaboravi ssta se upravo desilo i da bez vecheg razmissljanja naccini sledechi korak. Takav pristup je occuvan i u scenariju, ssto pripovedanje povremeno ccini priliccno tankim. Naccinjen realisticcki, "Obilazak" se od prve knjige razlikuje u pomaku ka klasiccnom pristupu crtezzu i vechoj preciznosti linije. Tomazzeva figurativna naracija uradjena je kroz efikasno kadriranje, montazzu i kompoziciju, elementima kojima on vlada maestralno. Novi kolorista, Patrisija Fokon, za razliku od prethodnog koji je radio na fluidnosti boja, uspela je da u kolor unese gustinu koja povremeno uticce na ambijente. Ovom knjigom Tomazz Lavricc nastavlja svoju priccu o naliccju rata zapoccetu "Bosanskim basnama", a nastavljenu poratnim traumuma u "Novim vremenima" i "Evropi".

sadržaj

6.

POST SCRIPTUM (29)

Zoran Đukanović

Igor Kordej:
NE, TO NIJE HARLEKINOVA MASKA (5)

Sada završavaš svoj do sada najobimniji projekt po jednoj divnoj knjizi rumunskog pisca Vladimira Colina pod naslovom Legende Vamove zemlje. Ova knjiga je tvoja fascinacija još iz detinjstva.
Prvi put sam je pročitao kao osmogodišnjak. Poslije sam je čitao još petnaestak puta. Sve dok je, na kraju, nisam počeo raditi; toliko sam njome bio obuzet. Mada je “čista” bajka, mislim da posjeduje nekakvu univerzalnu angažiranost. To je borba dobra i zla, a mi bismo, uglavnom, da dobro pobijedi. Kraj je, naravno, malo problematičan – jedan savršeni happy ending. Ali ta knjiga zaista nosi. Sve više me je obuzimala, što sam bio stariji, to sam više u njoj otkrivao. Ti si u njoj otkrio masu paralela s postojećim filozofijama i mitologijama; spominjao si i Hegela i egzistencijalizam. Ja sam njeno bogatstvo nalazio intuitivno. Toliko me je ta stvar opterećivala da sam je morao napravit jedanput. Sećam se kada sam prvi put došao u Marketprint, negdje 1979. godine, da sam već tada Svetozaru Tomiću rekao da radim Vama, a u stvari radio sam ga tada samo u glavi. Pošto sam knjigu toliko puta čitao i proživljavao, kada sam počeo stvarno da je radim bila je gotovo potpuno vizuelno uobličena, maltene svaka scena. Dobro je da sam toliko čekao jer sad sam koliko-toliko sazreo crtački, grafički i po poimanju scenarija. Vjerojatno da sam stariji deset godina da bi bilo još bolje. Sada će strip biti onakav kakav je. Radim dosta ilustracija i drugih stripova paralelno, a Vam sve vrijeme visi u atmosferi. Počeo sam ga gotovo mrziti, ali se osjećam dobro jer sam pri kraju. Mislim da ću se osjećati kao da sam dobio djete kada ga završim. U stvari, navjerojatnije da ću se osjećati jako prazno. Biće istovremeno i tužno i izvanredno kada ga se budem “otarasio” konačno.


Jesi li vršio veće intervencije u odnosu na literarni predložak?
Radio sam nekoliko flešbekova koji su bili potrebni da bi se izbjeglo suvišno prepričavanje radnje. Uvodio sam i nešto čega u knjizi nema. Glavni junaci se kod mene u stripu ponekad pozivaju na stare bogove Zemlje. Naime bogovi tirani koji se pojavljuju kod Colina jesu bogovi koji su prije bili ljudi. Junacima koji se bore protiv tih bogova pomažu povremeno neke sile. Ja ne mogu napisati da su se tasovi Vage svijeta pomerili, već kažem su pobunjenom čovjeku pomogli stari bogovi Zemlje, neke sile koje su sile dobra, ali su nestale s vidljivog horizonta i postoje skriveno. To ti je slučaj kao u Gospodaru prstenova gdje Tolkien opisuje jedno vrijeme koje je prekrasno, arhaično i u kome postoje vilenjaci, patuljci i hobiti, ali oni se sami sjećaju još jednog davnijeg vremena, koje je opet bilo još puno bolje. Ovo sad, što oni žive, je u stvari mrakača. Volim stvari koje imaju notu nostalgije i koje se kao koncentrični krugovi šire u prošlost. Vam me je još kao dječaka zapanjio nekim slikama koje se javljaju u pripovjedanju. Insistirao sam stoga na realističkoj stilizaciji, da priča bude što ubijedljivija u svojoj iracionalnosti. Recimo odnos između mikro i makrokosmosa u Vamu. Ljudi žive na jednoj pogači koja stoji na vagi; vaga je u rukama džina koji na njoj drži nebo i Zemlju, a taj džin se, opet, okreće u ogromnom buretu koje se zapravo kotrlja niz ponor nekakve nekakve zemlje, koja opet pluta u još većem svemiru. Prošle sam godine naišao na krasnu knjigu Hrvoja Hitreca. Zove se Ur. To je roman o bogovima koji su došli na Zemlju kao sijači civilizacije. Ostaju na Zemlji, ali se degenerišu tokom hiljada godina mijenjajući obličja. Postaju asirski bogovi, egipatski, a potom i grčki. Jedan od njih pobjegne u Južnu Ameriku i osnuje civilizaciju Inka i Asteka. I, na koncu, oni se u sadašnjosti izgube kao bogovi i - ostanu zarobljeni kao ljudi.


Otkud ideja da načiniš jednu interpretaciju Tarzana?
To je omogućio scenario Nevena Antičevića. Pošli smo razgovarati o jednom mogućem Tarzanu iz čiste zajebancije. Prvo smo pričali: neki gorila poševi Jane. Tarzan postaje ljubomoran; ubije gorilu, a Jane pada u komu. I onda smo se, zapravo, uhvatili toga da Jane pada u komu i od toga zaista započeli. Jane tokom cijelog stripa ima posrednu ulogu, u komi je, dok je Tarzan voda po Evropi tražeći joj izlečenje. Radnja se događa oko 1914. godine. U Evropi Tarzan biva uključen u zakulisne političke igre između Rusije i Austro-Ugarske. Biva upleten u atentat na Ferdinada. Pokušavamo dati naznake da je u Sarajevu ubijen dvojnik, a ne pravi Ferdinand. Inače, od istorijskih ličnosti se u tom stripu pojavljuju još Freud, Jung i šef britanske tajne službe. A opet je Tarzan jedan lik koji ostaje u središtu akcije, samo što nema svo vrijeme svoje strijele i pregaču, već hoda po Evropi kao vrlo uglađeni džentlmen. Nosi malo skraćenu kosu u odnosu na početne scene u stripu koje se odvijaju u džungli. To je u stvari jedan vrlo normalan Tarzan koji se ponaša onako kako se ponašao u Burroughsovim knjigama. U civilizaciju je odlazio u odijelu, nije se furao bos i s pregačom. Mislim da bi se u tome glupo osjećao u gradu. Jadni Tarzan.


Da li bi nekada radio čisto akcioni strip?
Pa ja mislim da moji stripovi jesu akcioni. Akcioni po načinu vođenja priče. Mislim da je Vam akcioni strip. Ražalostilo me je kada je jedan od urednika Marvela za Vama rekao: It’s more like fine art then comic art. Ako Vam nije strip onda jebiga, ne znam šta je. Rekao je da je to tipičan evropski strip.


Jesi li koristio sopstvene snove kao predloške?
Dapače. Imam tu paranoju zapravo što osamdeset posto toga zaboravim. A uvijek kada se ujutro probudim, znam da je bilo strašno dobro. Obradio sam u dva-tri stripa svoje snove. U prvoj epizodi Zvijezda, kada pijanac hoda gradom i doživljava dvostruku smrt – na filmu i u zbilji. Zatim u Strancu, ono što glavni junak sanja, to su u stvari moji snovi. Pre neki dan sam sanjao tako divno groblje, i ne znam u koji kontekst da ga strpam. Jedno groblje koje je groblje svega živog što je postojalo na svijetu do danas. Počinje u moru na stijenama na kojima su nekakve rupe u kojima su pokopani gmizavci, gušteri, dinosauri. To se groblje penje po liticama i sada dolaze ljudski grobovi. Sve to je u nekakvim čudnim prolazima s rešetkama. Ja cijelo vrijeme znam da tu ima vampira koji me prate. Onda se probudim i osjećam da je pored mene žena koja je vampir i koja mirno leži sa mnom u krevetu. U polusnu razmišljam da moram biti budan i da ne smijem više zaspati jer, ako zaspim, dohvatit će me i isisati mi krv. Povremeno sam zaspivao i budio se, a ona je sve vrijeme bila pored mene. Pred zoru sam zaista zaspao. I tek kad sam se ujutro probudio skužio sam da to nije nikakva žena nego je nekakav rub kreveta spojen sa ormarom i odjećom prebačenom preko.

Često sanjam da umirem. To su zaista velike frke. Sanjam da sanjam. U tom duplom snu smrt dolazi po mene u obličju nekakve vrlo zgodne cure (treba sačekati još tri godine da bi se 1988. pojavila prva sveska Gaimanovog Sandmana – primedba Z. Đ). Vodimo razgovore zgodne, čak vrlo erotične. I onda ona kaže: sada je gotovo, idemo! Onda se probudim u snu i kažem sebi: sve je prošlo, super jebote. I opet se onda ona pojavljuje. I kažem: sada je stvarno gotovo, sad stvarno umirem. I to se ponavlja na par novoa dok se ne probudim i kažem: uf! Inače ne volim spavati. Spavam po četiri-pet sati, čak i manje. Jedino sam volio spavati u vojsci. To je zapravo normalno, bježanje od problema u san. I sanjao sam najdivnije snove u životu. Tada sam se zapitao nisu li snovi moj pravi život, a ovo što se budim da je to nekakva mala noćna mora. I željno sam čekao da ponovo zaspim. Tada sam prvi put sanjao jedan lijep san koji se kasnije ponavljao s varijacijama. Samo su se mijenjale djevojke koje su imale glavnu ulogu. Bio sam član družine četvorice samuraja-lutalica. Dobijamo zadatak da spasemo princezu koju oteli nekakvi elijeni. Ganjamo tu princezu kroz šume i pustinje, brda i dolove. I na koncu ne izvršimo zadatak. Moramo napraviti hara-kiri pošto nismo obavili stvar. Rastajemo se, svaki odlazi na svoju stranu svijeta. Ja obično odlazim na istok. Putujući na konju, dolazim do velike, sunčane plaže. Bonaca je, more uljasto, par minuta pred izlazak sunca. More i nebo su sivo-zeleni. Svlačim se, ostajem samo s platnenim pojasom. Sjedam na šljunak. Stavljam pored sebe nož. Gledam na istok i taman kada se sunce pojavljuje uzimam nož i pravim poprečni rez i onda uzdužni. Gledam kako mi ispadaju crijeva. Tog trena se budim. Obično me nešto probudi, budilica ili što drugo. Pomislim u sebi, šteta što sam se sad ubio, da sam pričekao budilicu ostao bih živ. A budim se posle tog sna s bolovima u želucu. To je možda od neke teške večere?


(Intervju sa Igorom Kordejem izvorno je objavljen
u “YU strip magazinu” br. 74, Beograd, mart-april 1985)

sadržaj

7.

JUŽNJAČKA UTEHA No186.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

APSOLUTNIH STO (87):

BERLIN BERLINSKI ZIDOVI (1)

Marthe: I cannot look and I cannot stop
looking. Through the rush of traffic I hear
music – is it Chopin? – as if being played
deep underwater. I am losing myself.

Ono što Džejsona Ljutsa, američkog stripa autora, izdvaje iz gomile talentovanih crtača s one strane okeana i njegov rgrafički roman Berlin lako je na prvi pogled uočiti, ali je sve samo ne lako rečima iskazati.

Rođen u Nju Džerziju (1967.), Ljuts je proveo veliki deo detinjstva zadubljen u pomno iščitavanje superherojskih stripova i crtkanje, da bi u jednom trenutku sa roditeljima otišao nigde drugde do u evropsku prestonicu stripa, Pariz, i otkrio stari novi svet - "bandes desinees", iliti ono što bi mi okarekterisali kao stripove francusko-belgijske škole, takozvanu «čistu liniju» i stripove raznovrsne orijentacije. Sudar sa stripovima potpuno drugačije napisanim (posebno je bio i ostao oduševljen Heržovim Tin-Tinom), osmišljenim, nacrtanim i upakovanim od onih na koje se dotad sasvim klinački i nevino «ložio» ostaviće trajne posledice na Džejsonov crtački rukopis, ali i na sam način razmišljanja u stripu – jasno mu je stavljeno do znanja postoji i drugi pristup stripa osim američkog, u to vreme gotovo sasvim okrenutog glorifikovanju superheroja. Potaknut tim iskustvom nastavio je da crta, ali i da piše, pohađajući sve moguće kursove u srednoj školi okrenute crtanju, slikanju i kreativnom pisanju. Zbog podjednake zainteresovanosti za pisanje i crtanje bio je u dilemi koji fakultet da upiše, pa je iz zbunjenosti upisao visoko cenjeni Rhode Island School of Design, gde je kasnije i magistrirao na odseku Ilustracija. Kretanje u umetničkim krugovima i sustret sa raznoraznim vidovima umetnosti proširio je njegove vidike i otvorio ga za eksperimentisanje, za želju da u svojim stripovima učini pomak. Najzad, susrevši se sa radovima Roberta Kramba, Arta Spigelmana i Čestera Brauna, bio je iskreno ushićen otkrićem da se i u američkom stripu može raditi nešto smelo, smisleno, novo... I duboko lično.

Prvi njegov strip koji je bio objavljen bio je Penny Dreadful, koji mu je i otvorio vrata izdavačke kuće Fantagrafics, i 1991. sledi selidba za Sijetl. Tamo tamo ga je jedan nesavestan vozač sa biciklom popeo na haubu, pa je Ljuts izgubio slezinu, dobio višemesečni boravak u bolnici u gotovo nepokretnom stanju i morao da radi kao perač sudova u brojnim lokalni restoranima da bi isplatio bolničke troškove. Strpljivo je čekao na svoju veliku šansu, i ona je usledila 1993., kada je počeo da radi strip za nedeljnik The Stranger – dotično ostvarenje kasnije će biti skupljeno u grafički roman Jar of Fools, sjajan strip o običnim ljudima i neobičnim gubitnicima (večito alhoholisani mađioničar slomljenog srca, njegova bivša devojka kasirka koja svom silom pokušava da vodi isprazan «normalan» život ali u tome ne uspeva, mađioničarov senilni mentor u večitom bekstvu iz staračkog doma, te sitni prevarant sa ćerkicom koju je oteo od majke), koji pokušavaju da zaustave propadanje svojih snova, ljubavi i uopšte života, o dirljivoj veri u ljudsku sposobnost da se promeni, da oprosti i da voli. Ljuts je, osim gromoglasnim odobravanjem kritike i publike za taj rad nagrađen i mestom umetničkog urednika The Stranger-a, ali je to mesto napustio 1996. da bi se u potpunosti posvetio radu na stripu.


(Nastaviće se)

sadržaj

8.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (245)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

E...

... da nije smiješno, bilo bi žalosno.

Ovih dana sam nešto puno davao intervjue (zbog Murphyeva zakona to mi se nikad ne događa kad imam vremena i od dosade češem tabane, već isključivo onda kad istovremeno treba ilustrirati tri udžbenika i par stvari pripremiti za tisak), a barem dva od njih za temu su imala isključivo Eddya.

Pa logično, reći ćete, za dva će mu dana biti peta obljetnica smrti, a okrugle godišnjice vesele medije.

Poznajete medije, vidim, ali ne poznajete ih koliko mislite. Ne poznajem ih posve ni ja - neke bih iluzije za sada ipak sačuvao - ali znam da se obljetnice nisu sjetili zbog svoje revnosti. Za to je ipak trebalo da, mjesec i pol ranije, puknem temat o Eddyu u Q-u, s kratkim prigodnim tekstom (da se čitatelj preveć ne napreže) u kojem piše što se o Eddyu ima misliti, ali koji ostavlja poneko pitanje otvorenim kako bi nekom novinaru sinulo da se tu još nešto možda ima za ispričati. Nekad davno, novinari su možda pisali iz života. Danas pišu ono što pročitaju i smiješno je lako kako ih se da manipulirati. Ili žalosno.

U svakom slučaju, upalilo je. U dvjema novinama izašla je tvoja tužna priča, stari moj - kako si se mlad proslavio i mlad umro te kako je to šteta - i sad se možeš prestati ceriti i podbadati da ti to nisi tako htio. Znam da nisi. Znam da ti je svejedno, čak možda i mrsko. Ne radim to zbog tebe.

Radim zbog živih. I zbog sebe.

Jer, ako pustimo da tebe zaborave - a bio si naše najsjajnije - tko će nas pamtiti? Ako mi sami ne budemo o tebi govorili, ako te ne uguramo u kalendar novinarskog obljetničarenja i ne pretvorimo te u sveca-mučenika hrvatskoga stripa, onda ... onda zaslužujemo da svaki stripovski papir istrune neoplakan.

Zato će se objaviti tvoji albumi Žive mete, zato i monografija (užasno zvuči, je li?), zato je ustanovljena udruga s tvojim imenom, a možda se jednom i kakva nagrada po tebi nazove. Znam da bi tebi od svega toga bilo neugodno, možda i mučno, no mi, živi, ne vidimo izbora.

Oprosti.

(Gastarbajterske se godine nastavljaju idućeg tjedna ...)


***
Nije guba tko čita što svi čitaju, guba je tko čita:
http://www.stripovi.com/mistermacak.asp
http://www.zmcomics.co.yu/sergej i
http://www.stripovi.com/martinamjesec.asp

sadržaj

9.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin i Zoran Đukanović su obezbedili sledeće priloge:

Crtani romani šou u Klubu Studentskoga centra

ZAGREB – Crtani romani šou, sedmi po redu međunarodni festival stripa otvoren je u petak navečer u Klubu Studentskoga centra izložbom Galliena Ferrija, likovnog oca Zagora, u nas najpopularnijeg junaka stripa. Uz Ferrija, posjetitelje je na otvorenju pozdravio i drugi festivalski gost, Moreno Burattini, jedan od trenutačno najboljih talijanskih scenarista i nakon Sergia Bonellija, odnosno Guida Nolitte, potpisnik najviše priča o Duhu sa sjekirom. Izložba kojom se Ferri predstavio sadrži tridesetak originalnih tabloa stripova rađenih od početka 60-ih godina kada je lik osmišljen. Tijekom trodnevnog događanja koje završava u nedjelju navečer dodjelom nagrada najuspješnijim kratkim stripovima na temu »ovisnost«, posjetitelji mogu pogledati i izložbu Esada T. Ribića i skupnu izložbu hrvatskih autora.

B. T.


Objavljeno: VJESNIK, Zagreb, 28.11.2004.godine

DŽEJMS KAMERON - koji je pre sedam godina okončao snimanje "Titanika", ali nije "napustio vodu". Priča o katastrofi prekookeanskog broda inspirisala ga je da potom krene sa snimanjem 3-D dokumentaraca, o svojim istraživanjima u okeanskim dubinama. Ovih dana, međutim, on konačno "izlazi iz vode" kako bi snimio SF film "Battle Angel". U pitanju je trodimenzionalno ostvarenje čija je radnja smeštena u 26. vek, a bazirana je na seriji grafičkih novela japanskog umetnika Kišira. Projekat je trenutno u stanju predprodukcije, a početak snimanja se očekuje u maju ili junu sledeće godine. Zasad se zna da će trebati dve godine za pravljenje filma i da će biti urađeno 1.500 scena sa specijalnim efektima. Inače, u filmu će biti ljudskih i kompjuterski-generisanih likova.

V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 29.11.2004.godine

SRPSKA PRIVATIZACIJA KAO STRIP

TAJNA DRUŽINA PONOVO JAŠE

Uprkos gromoglasnim najavama, teško je poverovati da će konačna istina o skandaloznim dešavanjima tokom prodaje akcija “Knjaza Miloša” ikada biti utvrđena. Jednostavno, nema te vlade na svetu koja s elanom prebira po sopstvenom prljavom vešu. Navodno će operativci Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK) proveriti sve činjenice i obaviti razgovore sa svim akterima, pa i ministrima. Šta se iz tih provera i razgovora može izvući kao “crvena nit”, ako srpska vlada sve više podseća na grupu “TNT” iz legendarnog strip serijala o detektivu Alanu Fordu. Pospani i lenji Šef, izlapeli Jeremija, nervozni Bob Rok, pošteni i naivni Alan, vešti Ser Oliver, arhaični Grunf i iznad svih njih, u vidu čuvenog “Broja 1”, duh neizbežnog Slobodana Miloševića. Još samo da se na zgradi u Nemanjinoj ulici promeni firma i stavi kamuflažna tabla s natpisom “Cvećara”.

(odlomak iz teksta)

Vladimir Harak


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 28.11.2004.godine

ATELJE IVE KUŠANIĆA

Najšire, Kušanića su znali po majstorstvu u izradi karikature. Kao slikar, on je dao sebi oduška tek na izmaku fizičke snage - nažalost malo kasno, kada se povukao iz svakodnevnog crtanja za novine


Kroz visoko podignuti prozor jedne od kuća u Đušinoj, pogled teško da može da dopre daleko. Ograničava ga večito prljavi zid nekakve zgrade, preko puta. Monotona, vertikalna površ nasložene cigle s grafitima, kao ograda nekog dobro čuvanog zatvora.

Kontrastno umrtvljenom prizoru - nekoliko najlepših pejzaža Ive Kušanića, pretežno ulja na platnu, stvoreno je za slikarskim štafelajem baš uz prozor čiji vidokrug preseca “zid”. Dolazeći spolja - u srećnije dane s mora, iz Istre i Dalmacije, a kasnije iz slikarskog izviđanja negde u blizini, sa obale Dunava, iz ušuškanih uglova Botaničke bašte, ili jednostavno s gradskog trotoara, recimo, naspram “Drvare u Takovskoj” - Kušanić verovatno nije ni primećivao tu građevinsku uniformnost Đušine. Imao je sopstveno plavetnilo vode i sunca, doneto u skicama i slikarskim zabeleškama. Ostajalo je još da, u “ateljeu” sobe “s prozorom”, tu raskoš prirode upijenu u sebe prelije u slike.

Ako sam dobro razumeo, napravio ih je oko tri stotine. Ne računajući portrete, one su uglavnom s motivima Beograda i primorja.

Najšire, Kušanića su znali po majstorstvu u izradi karikature. Značajno manji broj njegovih poštovalaca bio je u prilici da vidi i Ivine slike. Kao slikar, on je dao sebi oduška tek na izmaku fizičke snage - nažalost malo kasno, kada se povukao iz svakodnevnog crtanja za novine.

Izgleda da ga je to saznanje ispunjavalo setom. Ili se bojao da ima nešto što još duguje. Jer, evo šta sâm o tome kaže u jednom od retkih, rukom napisanih pasusa:

“Kad bi moji prvi profesori, Tabaković, Milunović i Hegedušić videli ovu izložbu, rekli bi: Pa, ...ovaj mladić obećava! Međutim, ovaj mladić je prvu izložbu imao pre dve godine, a ovu drugu danas. A njemu je, tom mladiću, 75 godina pa ne može da obećava više ništa, sem da, s obzirom na okolnosti u kojima je proveo svoj život, može biti sretan da iza sebe ostavi desetak zaista dobrih slika. Desetak, to bi bilo najoptimalnije!”

Ova Kušanićeva “tajna” obelodanjena je tek naknadno, sasvim skorom pojavom knjige “Ivo Kušanić, slikar i karikaturista”. Knjigu je priredila Mileva-Mima Kušanić - usudio bih se da kažem, ne samo Ivin životni saputnik, nego i srećno pronađeni saradnik. Uz Mimu, Kušanić je imao potporu nekog skrivenog “odeljenja za podršku”. Zahvaljujući brižljivosti u arhiviranju, sada se u faktografiji o njegovom ukupnom učinku ukazuje i mnogo šta novo ili nepoznato.

Na primer, da je karijeru crtača počeo već u petnaestoj godini, redovnim objavljivanjem stripa “Džek Džekson i Bimbo Bambus” - 1939. u zagrebačkom “Mikiju”!

Godinu dana pre toga bio je već dovoljno hrabar da kroči u redakciju magazina da vidi kako se to radi, “skinuvši” model Valtera Nojgebauera do mere da su ga oni posle sami pozvali da crta. Zamenio je Nojgebauera.

Sam Kušanić, ćutljiv kao i obično, nikad nije govorio pojedinosti o sebi, u strahu da će ih možda prenaglasiti. Na jednom mestu, u ono svega nekoliko već pominjanih pasusa, stoji napisano pa zatim precrtano: “Ne znam ni sam koliko sam knjiga ilustrovao.” Već sledeća rečenica (“Ovo bi trebalo biti biografija a ispada ‘žal za mladost’”) - zvuči kao pravdanje što mu je uopšte i palo na pamet da to pominje. Možemo ga zamisliti, skoro rezigniranog: “Ne želim nabrajati nagrade, priznanja, plakete itd. To je dosadno, stereotipno i ne znam koga to interesuje!”

Kraj. Kratko i jasno. Na takav način, o sebi govori samo beskrajni idealista. Koliko neodgovarajuće novonaišlim okolnostima i vremenu!

Dugo nisam svraćao u stan s pogledom na Đušinu. Dabome, na onom mestu uz prozor, nema već skoro dve godine “ateljea”.

Štafelaj je nekud nestao. Stočić, za kojim sam Kušanića poslednji put zatekao nad nekom minijaturom (stajanje uz oslonac za slikarsko platno bilo mu je zabranjeno, kao odveć naporno), takođe nije na starom mestu... Tu su, u jednoj velikoj vazi samo slikarske četke. Živi prizor “mrtve prirode”. I jedan “Kušanić”, Petra Otoranova, uočljiv čim se kroči u prostor.

Otoranov je retko kada radio portret. Ovekovečio je svojim umetničkim fotografijama lepotu Dubrovnika, Zlatibora, Đerdapa... S ljudima je radije drugovao. Međutim, ima nekoliko njegovih portreta Kušanića.

Soba “s prozorom” bila je sada puna paketa s knjigama prikaza Kušanićevog opusa: strip i animirani film, novinska karikatura i portret, novinska ilustracija i ilustracija knjiga, ilustracija u štampi za decu i ilustracija dečjih knjiga, ulja i pasteli!

“...Neruda, čini mi se, ima zbirku pesama pod naslovom ‘Priznajem da sam živeo’. Kada bi se oko deset hiljada mojih karikatura, koliko sam otprilike do sada nacrtao, našle među koricama, bez lažne skromnosti, ali i bez pretencioznosti, mislim da bih mogao i smeo na tim koricama da napišem: Bio sam prisutan.”

Organizacijom i izdavanjem “Ivine knjige” makar posthumno, zauzela se Mima Kušanić, ne dopuštajući da nekakva patološki brza zaboravnost ljudi i vreme, oštetivši tragove, proizvedu dilemu o njegovom “prisustvu”.

U stanu se mnogo promenilo. Na stolu trpezarije prevladava nekakav nepodnošljiv red. Nema razbacanih olovaka (“Mima, kako možeš ne znati gde mi je olovka!”). Gde je toliki crtaći papir, s opiljcima od gume za brisanje? Slutim da je najveći broj Kušanićevih crteža nastao baš za tim “istorijskim” stolom u trpezariji - ponekad (biću indiskretan) skoro usput, dok se, u društvu još i s Velizarom Zečevićem, čekalo da Mima napravi svoje čuvene palačinke.

Ako slučajno ne bi išlo (a u radu za novine, večnost se zove “cajtnot”), to se moglo videti po loptama zgužvanog papira. Onda, ponovo. Nova cigareta, minut-dva dobovanja prstima i - novi papir.

Da je gotovo, i da je sad “lopta u rakljama”, naslućivalo se samo po gestovima. Ivo bi već gotovu karikaturu gurnuo nemarno u stranu. Sada je i dalje gledao crtež, ali nekako iskosa, obično oslonjen licem na dlan. I mrmljao bi nešto kao: “Nije loše, hm!?” To “hm” - priznanje ili “hm” - pitanje, moglo je, čini mi se, biti izgovoreno jedino u slučaju da je svedok procesa neko iz kruga povlašćeno bliskih. Na primer, kad nad Miminim stolom kovitla još i duvanski dim Zečevića. Ili, ako je svedok nastanka crteža saborac na frontu ilustrovanja za novine, slikar Moma Marković (“Ivo, pobogu, pogušićete se u dimu!”)

Mima i ja nešto ćutimo, kao u muzeju. Izgleda da za šalu treba premnogo snage:

“Šta, zar je to već počela komemoracija?!” Takav spontani komentar nečije posete, i kad se već pomaljao kraj! Izgleda da je to moglo da izleti samo Ivi Kušaniću. Nije želeo da poslednje trenutke gubi pritužbama na bolest. A mislili smo, šta je lakše nego šaliti se.

Petar Popović


Objavljeno: NIN, Beograd, 25.11.2004.godine

sadržaj

10.

LINKOVI

Strip Vesti

-City Fokus... ima i stranucu gde objavljuje stripove:
www.cityfocus.co.yu/strip.htm

-OVERKLOKING - Redovni stripovi Dubravka Matakovića:
http://www.iskon.hr/webcafe/matakovic/

sadržaj

11.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od - do

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad