prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. CRŠ 2004 - PROGRAM - CRŠ
2. DICK LONG - Strip Vesti
3. STRIPBURGER #39 - StripCore
4. STRIP MAGAZIN #1 - Strip vesti
5. POST SCRIPTUM (27) - Zoran Đukanović
6. JUŽNJAČKA UTEHA No 184. - Marko Stojanović
7. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (243) - Darko Macan
8. ŠTAMPA - štampa
9. POZIVI NA SARADNJU - mail
   
10. PISMA ČITALACA - mail
11. LINKOVI - Strip Vesti
12. DATUMI - Strip Vesti

1.

CRŠ 2004 - PROGRAM

CRŠ

Petak, 26.11.2004.
12 h strip radionica, voditelj Frano Petruša
14 h predavanje o scenariju, Darko Macan
15 h projekcija filma Rocketeer, CRŠ kino
15 h projekcija filma Punisher, kino SC
17 h promocije domaćih strip izdanja
20 h otvorenje izložbe Galliena Ferrija i otvorenje festivala 'CRŠ', klub SC
21 h DJ Sergio


Subota, 27.11.2004.
12 h strip radionica, voditelj Frano Petruša
12 h projekcija filma Garfield, kino SC
14 h predavanje o kompoziciji table i crtanju olovkom, Štef Bartolić
15 h projekcija filma Komandant Mark, CRŠ kino
15 h projekcija filma Spider-man 2, kino SC
17 h promocije domaćih strip izdanja
19 h razgovor Galliena Ferrija i Morena Burattinija s publikom, klub SC
21 h DJ Frx


Nedjelja, 28.11.2004.
12 h strip radionica, voditelj Frano Petruša
14 h predavanje o tuširanju, upisu slova i koloriranju, Goran Sudžuka
15 h projekcija animiranog filma Alan Ford, CRŠ kino
16 h dokumentarac iznenađenja, CRŠ kino
15 h projekcija filma X-men 2, kino SC
17 h promocije domaćih strip izdanja
20 h proglašenje pobjednika natječaja, dodjela nagrada i zatvaranje festivala 'CRŠ' , klub SC
21 h sveopća zabava

sadržaj

2.

DICK LONG

Strip Vesti

Dugoocekivani prvi album DICKA LONGA, nazvan "Slucajevi", konacno se pojavio u prodaji! Album okuplja prvih trinaest epizoda ove kultne detektivsko-erotske serije autora Stefa i Branda, serije koji vec godinama, uz same pohvale, izlazi na stranicama hrvatskog, a odnedavno i srpskog, izdanja PLAYBOYA.

Albumsku je premijeru DICK LONG dozivio u okrilju kuce Fokus Komunikacije, koja planira i objavljivanje daljnjih dvaju albuma, ako prodaja prvog bude zustra i prposna (u sto se ne sumnja). Album je popracen pronicljivim i prikladnim pogovorom Gordana Zecica, Playboyeva urednika.

Odgovarajuci na pitanje kako se osjecaju povodom izlaska ovog albuma, autori Stef (crta) i Brando (ne crta) pokazali su veliku podudarnost u stavovima (takvo je poklapanje nesumnjivo u korijenu njihove uspjesne dugogodisnje suradnje). "Pa... Mislim da je Stef sretan," rekao je Brando, dok se Stef smjesta nadovezao produhovljeno izjavivsi: "Pa... Mislim da je Brando sretan."

Album "DICK LONG: Slucajevi" ima 56 stranica u boji, A4 je formata i mekih korica. U prodaji je po uznimno popularnoj cijeni u svim dobrim striparnicama: MORE COMICS u Zagrebu, ALAN FORD u Beogradu i BUCH u Ljubljani.

(Associated Stress)

sadržaj

3.

STRIPBURGER #39

StripCore

Po letosnji posebni izdaji Miniburger je nova redna stevilka Stripburgerja (st. 39), ki zakljucuje letosnjo Stripburgerjevo zaloznisko bero, ze na voljo v izbranih knjigarnah po celi Sloveniji. 96 strani polnih stripa tokrat prinasa stripe od vse povsod. Marcel Ruijters iz Niozozemske bralcem Stripburgerja v predogled postavlja krajso zgodbo iz svojega novega albuma, Svedinja Malin Biller nam razkriva muke in tegobe spolnega zivljenja, Mauele Fior iz Italije predstavlja strip o krutem umoru v klasicni maniri krimicev, poleg njih pa so tu se Maja Veselinovic (S&CG), Dunja Jankovic (HR), Herve Carrier (FR), Soren Mosdal (SE), Jean Bourguignon (BE), Mart. (ES), Pau Masiques (ES), Alex Ciobutariu (RO) in Danijel Zezelj (HR/USA), ki bo tudi gost mednarodnega festivala animiranega filma letos decembra v Kinodvoru.

Domace barve tokrat zastopata Koco, ki vam v svojem stripu razkriva tajno angelskega mocefita, in Matej de Cecco s stripom o vrocini ljubljanskega asfalta. Aleksandar Zograf (S&CG), Thomas Kriebaum (AT) in Art Spiegelman (USA), katerega objavo je omogocil ZRC SAZU, zapolnjujejo osemstransko barvno prilogo. Poleg njih pa je tu se strip Stephana Blanqueta, ki se bo v naslednjih dneh tudi predstavil ljubljanskemu obcinstvu s serijo razstav in projekcijo animiranih filmov. Razstava objektov, instalacij in body paintingov v Galeriji Kapelica (otvoritev v pon., 22.11. ob 21h), razstava stripov in ilustracij v KUD France Preseren (otvoritev v torek, 23.11. ob 21h) in razstava plakatov v Enoti Kolodvor Knjiznice Otona Zupancica (otvoritev v cet., 25.11. ob 19h). Njegove animirane filme si boste lahko ogledali v Kinodvoru v soboto, 27.11. (www.ljudmila.org/stripcore/2004/blanquet.htm)

Poleg tega pa se recenije, novosti iz stripovskega sveta in Stripovske pisarije. Tokrat se je o small press zaloznistvu razpisal nas francoski dopisnik Jean-Paul Jennequin. Medtem Stripburger ze pripravlja novo izdajo iz zbirke Republika Strip, prvi samostojni album Male crne skrbi Mateja Lavrencica, ki bo izsel febuarja 2005. Za ceno 1.300 sit ga lahko prednarocite na naslovu Stripburgerja.

Strip Core c/o Forum Ljubljana
Institute for Art and Cultural Production
Metelkova 6, SI - 1000 Ljubljana, Slovenia
tel. +386 1 2319662, fax. +386 1 4338074
www.ljudmila.org/stripcore
- Forum Ljubljana je clan Asociacije -

sadržaj

4.

STRIP MAGAZIN #1

Strip Vesti

Banjalučki "Strip magazin", pod uredničkom palicom znanog Ivo Milićevića, je uradio jedan neobičan gest. Počeo je ponovo da izlazi od početka, od prvog broja. Doduše, potpisan je od druge izdavačke kuće i u promenjenom ruhu. Naime, novi "Strip magazin" je drugačijeg formata i u potpunom koloru sa novim materijalom. Pojavili su se u njemu, za nas, noviteti kao što su "Aquablue", "Baker Street" i "Franka". Tu je još i "Komandant (kapetan) Grek" kao i Strip novosti i Letački festival stripa. O strip najavama i da ne pričamo...:)

Dakle, vredno pažnje, samo da još i poživi.

sadržaj

5.

POST SCRIPTUM (27)

Zoran Đukanović

Igor Kordej:
NE, TO NIJE ARLEKINOVA MASKA (3)

Služiš li se arhivom pri crtanju ili je tvoja arhiva pamćenje?
Arhivom se služim kad radim povijesni strip. Imam dosta bogatu literaturu, o kostimografiji naročito, to me zanima. Međutim, uglavnom izmišljam. Pamtim dobro detalje interijera. Lica radim isključivo napamet. Pitali su me mnogi da li ih radim po fotografijama. To nikada ne činim i ne volim crtače koji rade po fotkama. To je linija manjeg otpora. Dok sam išao u primjenjenu školu, i kasnije na akademiji, napravio sam hiljade portreta. Sve to “ostaje” na neki način. Uvijek upamtim karakter. Kao što rekoh, psihologije me zanimaju. Često kombiniram iz par lica neko novo.


Pre dosta godina ti si bio taj koji mi je skrenuo pažnju da su se pojavile sveske Kena Parkera Berardija i Milazza. Bile su to prve epizode! Posle je došao i Springville u “Stripoteci”.
Milazzo je divan. Opušten je krajnje. Vrlo je ljudski crtač, uvlači se u dušu likova. Na žalost, u ovom trenu, veoma malo ljudi poznaje taj strip.


Da li te još uzbuđuje Aster Blistok?
Ne više. Sada (“sada” u razgovoru smešteno je u 1986. godinu – prim Z. Đ.) mi postaje dosadan. To je bio strip iz čije se prve epizode vidjelo da će ići u nastavcima. Prvih nekoliko epizoda su vrlo logično slijedile – ta potraga za imaginarnom ženom Himerom – nisu bile nasilno nastavljane. Kasnije je to prešlo u manipuliranje temama. Sve više ima teksta koji se bavi bitnim egzistencijalnim pitanjima, što me nervira. Ribera je crtač neujednačen, a to mi pomalo smeta. Međutim, istovremeno je vrlo jak u izrazu. Ipak... mom senzibilitetu nije toliko blizak njegov crtež. Taj strip me je najviđe privlačio zbog Godardovih scenarija koji su isprva bili divni, ali kasnije su postajali sve mračniji. Već bi bilo krajnje vrijeme da Aster poševi Muski i ode u zalazak sunca pjevajući “usamljen kauboj sam ja”.


Corben se konačno kod naših crtača prihvata. Međutim, Liberatoreov i Tamburinijev Ranxerox je predmet sporenja.
Liberatore, za razliku od Corbena, nikada ne radi po fotografijama. Trenutno je to jedan od naboljih crtača na svijetu. Corben je jak po vanjskim efektima, obradi stripa, koloristički. Liberatore je, međutim, crtački puno kompetentniji. Anatomija mu je bez greške. Zapazio sam njegov crtež još ranije. Kada sam ga prvi put vidio u reviji Heavy Metal, pao sam na dupe. To je strip koji ti, ako prelistaš jedan Heavy Metal gdje ima dosta dobrih stripova (reč je o kraju sedamdesetih i prvoj polovini osamdesetih – op. Z. Đ.), iskoči između svih ostalih. Smeta mi, međutim, što je jezivo surov po scenariju. Previše je, kao i kod Corbena, tu su slični, trgovanja senzibilitetom mase. Tim načinom tretiranja seksa i nasilja bukvalno podilazi čitalačkoj rulji. Sjećaš li se u Ranxeroxu onog dvoglavog debila s motornom pilom kad posiječe cijeli red ljudi u podzemnoj željeznici? Odvratno je, totalna pizdarija. Liberatorea izvlači to što je izvanredan crtač stripova, i možda još jači ilustrator. Posjeduje i koloristički i crtački kvalitet. Koristi tehniku bojenja koja je brza, a bar jednako efektna kao Corbenov airbrush.


Prijatno je iznenađenje da ne mali broj naših mlađih crtača voli Bilala. Njemu se oprašta i statičnost. Kako ti osećaš njegove stripove?
Scenaristički mi jako odgovaraju. To su priče koje bih volio raditi. Biti angažiran, ali na neki SF način. Društva koja su dovedena do ekstrema i u njima razrađivati psihologiju likova. Bilalu ne zamjeram statičnost, ali mu zamjeram da je možda malo šabloniziran u likovima. Ipak, neki su mu stripovi izvanredno crtani, naročito Sajam besmrtnih. Ilustracije su mu jako dobre, međutim, ilustracije za SF knjige mi se kod njega ne sviđaju. Previše idu na prvu loptu. Kad radim ilustracije, nastojim da imaju mali odmak od naslova. Za Wellsovog Nevidljivog čovjeka, Bilal je na koricama nacrtao nevidljivog čovjeka! To me je malo razočaralo. Bilal i Moebius su sada kao dobri glumci-profesionalci. Kao Marlon Brando i Laurence Olivier koji tačno znaju što će napraviti u određenom trenutku: koji pokret glave, kakvu mimiku lica. I ti onda misliš kako se oni strašno uživljavaju u ulogu. To se dešava i kod Bilala i Moebiusa u stripu. Kod odjeće, vozila, kuća, pa i pejsaža, oni imaju nekakvu maniru. Otkrili su “caku” i sad idu linijom manjeg otpora. Ne idu dalje od toga. Sve što rade, isfuravaju u tim okvirima. A to je jedan uzak krug, bez obzira što se sviđa publici. Odjeća sa nekakvim gajtanima. Arzach kapice, čizme u apačkom stilu... Četvrti Moebiusov strip iz serije Incal je čak totalno crtački ispražnjen. No, bez obzira na sve ovo, meni se njih dvojica još uvijek strašno sviđaju. Ipak, njih je sasvim moguće kopirati zbog potonje šablonizacije stila. Vrlo je, međutim, teško “skinuti” jednog Corbena. Milazzo, recimo, nije šabloniziran. Njega je vrlo teško imitirati. Možda je odviše ležeran, ali je puno više ljudski.


(nastaviće se)

sadržaj

6.

JUŽNJAČKA UTEHA No184.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

DIŠI DUBOKO

Kao što je poznato, Puškinu nikada nije
izrasla brada. Puškina je to jako mučilo i
svagda je zavideo Zaharinu, kojem je,
naprotiv, brada sasvim pristojno rasla.
«Njemu raste, a meni ne raste» - počesto je
govorio Puškin, pokazujući na Zaharina.
I uvek je bio u pravu.
SLUČAJEVI, Danil Harms

Tonija znam od 1997. godine. Krajem te godine dosao sam u Niš na studije, i sa preporukom Vlade Vesovica koji je Tonija mnogo ranije upoznao (Transkript Vesovićevih rečenica iz tog razgovora: «Imam jedno momka ovde koji se bavi stripom i dolazi uskoro za Niš, pa ako biste mogli da se... Šta? Ma, da, da... Dobro, razumem da nemaš mnogo vremena, samo se upoznaj s čovekom, pokaži mu malo Niš...») potražio Tonija. Naoružan znanjem o Toniju pokupljenim iz podebelog štiva zvanog 60 Godina jugoslovenskog stripa, i sa nekim blagim utiskom da Toni baš ne gori od želje da me upozna pokupljenim ko zna odakle, upao sam u Tonijevu sobicu očekujući... Ne znam ni sam šta, ali Toni nije bio ono što sam očekivao. Nikako. Bio je čudo. Baš kao i njegova soba.

Mala prostorija, 2 x 3 metra, bez tepiha, go paket. Jedan krevet na rasklapanje, jedan mali radni sto u uglu, stari kasetofon na njemu, stara stolica pored njega - za mnogo toga drugog i nema mesta. Fioke uredno ispunjenje neurednim pismima, skicama, kasetama, zidovi ukrašeni Muhinim i Dalijevim reprodukcijama, te Moebijusovim, Šalanovim i Tonijevim ilustracijama. I radovi, gomile, ma brda tabli stripa, natrpane u Tonijev radni sto. Vrata Tonijeve sobe uvek otvorena, kao da njenom podosta zatvorenom vlasniku uopšte nije stalo do te vrste privatnosti. Šta drugo o toj sobi reći, sem da nekako, uprkos njenim dimenzijama i aketskom nameštaju, Toni uspeva da ona izgleda sasvim adekvatno... Čak, prostrano.

Dakle, u tom prostoru veličine prosečnog lifta jedan momak šiljate brade, nosa i naočara (uopšte zašiljen tip) sa dosta sedih u kosi, igra se zašiljenom grafitnom olovkom. Energičan tip, rekoh sebi u prvi mah, spreman da izgara za ono u šta veruje. Posle par minuta razgovora (u stvari, čim je prevalio prve reči preko jezika!), postao sam svestan veličine svoje pogreške. Toni ne priča mnogo u 90% slučajeva (za radoznale, do onih 10% u kojima Toni postaje izrazito blagoglagoljiv i ekstremno srdačan sagaovornik Toni i njegov sagaovornik stižu isključivo kroz kontinuirano opštenje sa alkoholom, sasvim nebitno koje vrste). Rečenica, pa dubok uzdah, rečenica, pa smešak, rečenica pa izdah. Za razgovore sa Tonijem treba trenirati strpljenje i živce, ali je u stvari najbitnije shvatiti da Toni sve što u životu radi radi na mahove... I hvatati ga u trenucima dok on sam hvata zalet. Na uzdah, ne na izdah.

Toni je dete slučaja i inspiracije. Sasvim prosto, neverovatno složeno. Nema kod njega mnogo planiranja, nema predumišljaja – zato su ponekad (doduše sad već vrlo, vrlo retko) pojedini stripovi tek nesrećni slučajevi, a Toni ko Toni, neće skelete u ormanu – pa ih lepo malo pocepa a malo spali, tek da nikakvi tragovi ne ostanu.


(Nastaviće se)

sadržaj

7.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (243)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

GASTARBAJTERSKE GODINE: "GONNA BE A BUM"

Kako je moja urednica lijepo naslutila, Corinthian je potonuo u potpunoj nezainteresiranosti i neshvaćanju. Poslije sam, nakon što je preveden u Evropi, pročitao par lijepih prikaza, ali na matičnom je tržištu torpediran šutnjom.

Ne krivim nikoga, da se razumijemo, nego sebe. A ni sebe ne krivim jako. Jer, u Corinthianu sam dao strip s kojim sam zapravo vrlo sretan, koji mi se učinio (podvucimo ovo "učinio", autora ne treba slušati kad o vlastitom djelu sudi) drukčijim od onoga što sam do tada radio; možda zrelijim, svakako boljim. A publiku nikako ne krivim jer je ona samo bila ono što jest - publika.

Milan kaže kako je za recepciju stripa najvažniji faktor navika i ja se težim s njime složiti. Sve novo i drukčije najprije se dočekuje nepovjerenjem, a tek mu se, ako bez sunca i vode preživi, pokloni nijemo prihvaćanje. Čitatelji serije Sandman Presents, u kojoj je Corinthian bio objavljen, očekivali su sandmanovski stil i raspoloženje. Kad to nisu dobili, s pravom su me prezreli što nisam povjereni mi posao obavio profesionalnom bezličnošću.

No, ja to jednostavno nisam želio. Ništa protiv Sandmana - bio je velik utjecaj na "Mugambija", prvog Tarzana kojeg sam napisao - ali tad sam po svaku cijenu želio biti Darko Macan (valjda sam tada i znao tko Darko Macan jest). Želio sam raditi neočekivane stvari na neočekivanim mjestima. Želio sam iznenaditi sebe kako bi strip iznenadio i onoga tko ga čita. Kako bih bio drukčiji.

Ali to je bekino. Ne stvara se tako navika, ni publika... Ta zar nije najgora stvar koju mi možete reći kako "sam prije bio bolji"? Kad prije? Dok se nisam razlikovao, valjda... Bolji? Dok se lakše bilo naviknuti...

Nemam ovdje, zaista, namjeru kriviti nikoga, niti za sebe zazivati blagoslovljeni status žrtve (dobro: možda malo) ... Sve sam odluke donio sâm i za posljedice sâm odgovaram. Ali tada sam, nakon Corinthiana, bio do kraja razočaran izabranim zvanjem u kojemu naizgled nije bilo mjesta za mene. Obznanio sam kako ću, kao Jules u Pulp Fictionu, od sada na dalje biti skitnica i zaputio sam se u Zemun, kako bih skitništvo otpočeo na Milanovu kauču.

Kad sam se vratio kući, čekao me poziv iz Marvela.

(Nastavlja se ...)


***
Čujete li šapat pustolovine u vjetru:
http://www.stripovi.com/mistermacak.asp
http://www.zmcomics.co.yu/sergej i
http://www.stripovi.com/martinamjesec.asp

sadržaj

8.

ŠTAMPA

štampa

Zoran Đukanović i Dušan Banjanin su obezbedili sledeće priloge:

POPAJ SLAVI 75. ROĐENDAN

NJUJORK - Poznati crtani junak, mornar Popaj, ove godine slavi 75. rođendan a u tu čast Njujorški muzej televizije i radija otvorio je izložbu posvećenu njegovoj uspešnoj karijeri, može se pročitati na Internetu.

"Malo je crtanih junaka koji toliko dugo traju i još su prisutni u svesti ljudi. Zaista je impresivno biti tako dugo na sceni i ostati prepoznatljiv", izjavio je Beri Monuš, kustos muzeja. Na izložbi će, na pet ravnih ekrana, biti prikazani stari crtani filmovi sa Popajem i njegovom prepoznatljivom ekipom, koja uključuje devojku Olivu, suparnika Badžu, uvek prezaduženog Peru Žderu i maloga Kiću.

Prvi crtani film iz 1933. godine sa Popajem u glavnoj ulozi postao je takav hit da je kupovina spanaća te godine u Americi porasla za 33 odsto.

Tanjug


Objavljeno: GLAS JAVNOSTI, Beograd, 16.11.2004. godine

BRAJAN SINGER, REDITELJ PREDSTOJEĆEG PETOG SUPERMEN FILMA - najavio je da će ovo ostvarenje bazirti na Čoveku od čelika iz perioda od nekoliko godina nakon što je "stigao sa Kriptona i uradio mnoge herojske podvige". Biće i povremenih flešbekova sa nekim detaljima iz njegove prošlosti. Snimanje treba da počne u februaru, a novog Supermena u bioskopima treba očekivati na leto 2006. Singer je izabrao nepoznatog glumca Brendona Ruta za rolu Čoveka od čelika, zato što je želeo nekoga čija glumačka istorija neće uticati na Supermenovog lika.

V.T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 16.11.2004. godine

IN MEMORIAM

HARI LAMPERT

Ilustrator koji je stvorio strip-superheroja Fleša, a kasnije postao poznat po svojim knjigama o bridžu, umro je 13. novembra u 88. godini života. Lampert je bolovao od raka, i preminuo je u gradskoj bolnici grada Boka Raton. Hari Lampert se profesionalno posvetio crtanju kada je imao 16 godina, radeći na stripovima Flajšerovog studija iz Njujorka - Popaju, Beti Bup i Klovnu Koko. Šest godina kasnije, 1940. Lampert je stvorio Fleša, sarađujući sa piscem Gardnerom Foksom. "On ga je bazirao na liku iz mitologije (Hermes)... sa krilima na petama. Nije mogao ni da pretpostavi koliko će poznat njegov junak postati", rekla je Harijeva kćerka Karen Lampert Akvan.

V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 16.11.2004. godine

POPAJ NAPUNIO 75 GODINA

Njujork - Spanać i lula pokazali su se više nego uspešnom kombinacijom u sticanju super moći za mornara Popaja, koji sada slavi svoj 75. rođendan. U njegovu čast Muzej televizije i radija u Njujorku otvorio je izložbu na kojoj su predstavljeni rariteti i razni drugi predmeti vezani za karijeru ovog crtanog junaka. Popaj može da se pohvali da je jedan od najstarijih crtanih likova koji su i dalje javno prisutni. Uz pomoć Olive, Badže, Pere Ždere i Kiće, slavni mornar "osvojio" je svet. Početak njegove karijere vraća nas u 1929. godinu kada je imao sporednu ulogu u stripu "Thimble Therater". Umetnik E. C. Siger ubrzo ga je pretvorio u velikog junaka, i to za samo dve godine. Međutim, najzaslužniji za uspeh Popaja su crtani filmovi Maksa Flajšera - ukupno njih 109, koji su dodali spanać i napravili pravo čudo. Prvi od takvih crtaća debitovao je 1933, a Popaj je postao takva ikona da je korišćenje spanaća u SAD skočilo za 33 posto tokom 30-ih godina.

Flajšerovi crtaći su 50-ih stigli na televiziju i tako obezbedili novu generaciju Popajevih obožavalaca. Novi serijal crtanih filmova debitovao je 70-ih, ali su ovi bili više "politički korektni". Popaj više nije pušio lulu, i bilo je malo verovatno da će Badžu "izmasakrirati od batina". Naravno, spanać je i dalje ostao, mada nikome više nije jasno zašto je to povrće izabrano za izvor Popajevih super moći. Siger je umro 1938. godine i tu tajnu odneo u grob. Neki misle da je spanać ono što je Siger izuzetno voleo, drugi smatraju da je upravo suprotno. Treći misle da je sve to bila samo jedna velika šala.

V. T.


Objavljeno: Danas, Beograd, 15.11.2004.godine

»DUH SA SEKIROM« U STUDENTSKOM CENTRU

Predprogram festivala počinje u subotu u Galeriji »SC« izložbom pod nazivom »Zagor« na kojoj će biti predstavljen rad 12 crtača / Glavni gosti festivala su autori »Duha sa sjekirom«, crtač Gallieno Ferri i scenarist Moreno Burattini / »Zagor« je u Hrvatskoj i dalje najčitaniji strip, a ni super-američki heroji nisu mu uspjeli oduzeti titulu najvećega

Studentski centar od 26. do 28. studenog otvara vrata i prozore našoj najvećoj strip manifestaciji – Međunarodnom festivalu stripa, već šest godina znanoj kao »Crtani romani šou«. No, za zagrijavanje već ove subote u Galeriji »SC« u 19 sati bit će otvorena izložba »Zagor« na kojoj će se originalnim tabloima predstaviti 12 autora, među kojima i otac toga iznimno popularnog lika – Gallieno Ferri. Uz scenarista serijala o »Duhu sa sjekirom« Morena Burattinija, Ferri je glavni ovogodišnji gost festivala, a njegova samostalna izložba bit će otvorena prvoga festivalskog dana. Ferri je jedan od najvećih talijanskih crtača koji je tijekom nekoliko desetljeća svojim radom i likom kojeg je stvorio zadužio brojne generacije, osobito na našim prostorima. Danas sedamdesetpetogodišnji Ferri, nakon dugogodišnjeg rada na ranim likovima i serijalima 1960. godine dolazi u Araldo (današnji Sergio Bonelli Editore) izdavačku kuću Sergia Bonellija koji pod pseudonimom Guido Nolitta piše i scenarije. Za godinu dana stvaraju Zagora, kojem Ferri daje svoje crte lica, a strip odmah postiže nevjerojatan uspjeh. Ferri je od tada nacrtao na tisuće tabloa i više od 750 naslovnica za ovaj serijal kojem je ostao vjeran do danas. Sa po 16 naslovnica godišnje i oko 25 tabloa, Ferri je jedan od najproduktivnijih talijanskih autora.

Moreno Burattini jedan je od vodećih scenarista i kritičara talijanskog stripa, a trenutačno je glavni Bonellijev scenarist, koji je nakon Nolite napisao najviše »Zagorovih« epizoda. Kada se serijal krajem 80-ih našao u krizi, Burattini ga je uz Maura Bosellija osvježio i tako zadužio brojne ljubitelje stripa. Dosad je napisao više od 40 priča o Zagoru i 16 posebnih epizoda posvećenih njegovu vjernom pratitelju – Chicu.

Unatoč tomu što se broj strip čitatelja, osobito pojavom sofisticiranijih kompjuterskih igara prepolovio, Duh sa sjekirom i dalje se čita najviše, a ni super-američki heroji nisu mu na našem tlu uspjeli oduzeti titulu »najvećeg«.

Veliku pozornost na festivalu izazvat će još jedan junak rođen u Italiji, također velike popularnosti. Riječ je o Komandantu Marku i njegovim Vukovima s Ontarija. Njih će predstaviti turski trash film za koji se već sada može reći da će biti sjajno posjećen iako nema nikakvog prijevoda, pa će gledatelji ukoliko ne razumiju turski jezik samo vizualno uživati u avanturi Komandana Marka, Žalosne Sove i Blafa. Iako se Talijani gnušaju ovakvih ekranizacija, jer snimljena su i tri filma o Zagoru, ne treba sumnjati da će zagrebačka publika biti zadovoljna. Uz taj prikazat će se još tri filma nastala prema stripu: Punisher, Crumb i Rocketeer.

Uz navedene izložbe, u Studentskom će se centru tijekom trodnevnog događanja moći pogledati stotinjak radova na temu »Ovisnost« pristiglih na tradicionalni natječaj CRŠ-a. Zanimljivo će biti vidjeti i retrospektivnu izložbu našeg strip crtača Esada T. Ribića, koji trenutačno u SAD za veliku nakladničku kuću »Marvel« objavljuje popularan serijal »Loki«.

»Made in CRO« izložba je radova domaćih strip autora koji rade za inozemno tržište, pa će se tu uz Ribića naći i radovi Gorana Parlova, Gorana Sudžuke, Igora Kordeja i Danijela Žeželja.

Tijekom festivala koji podupire Ministarstvo kulture Republike Hrvatske i Ured za kulturu Grada Zagreba, što također govori o njegovu značenju, novim izdanjima predstavljat će se i hrvatski strip izdavači, a stripova neće nedostajati.

Božidar Trkulja


Objavljeno: VJESNIK, Zagreb, 19.11.2004.godine

Strip „Božanska komedija“

MILOŠEVIĆ UZ BERLUSKONIJA

Bez zazora, inventivno i veoma smelo, pisac Roberto Piumini i slavni crtač Altan u najnovijem strip projektu ulaze u domen genocida, podilaženje moćnicima, u demokratiju s dva lica, korupciju, pornografiju sa TV... I to bez hipokrizije, jer u igri (veoma ozbiljnoj, doduše) dobrih i loših momaka nužno je posedovati lični moral da bi se izbegla „senčenja“, crno - belo, baš onako kako inače crta Altan.

Za protagoniste svog rimejka „Božanstvene komedije“, Frančesko Tulio Altan kaže: „Bilo je veoma lako naći ih, jer nas te ljudske beštije svakodnevno sapliću u životu. Piuminijev tekst nastao je još 2000. godine, a do mene je stigao na Sajmu knjiga u Bolonji. Reagovali smo promptno, jer tekst je bio savršen i spreman za štampu, a face svima poznate, sve one koje ne silaze sa tv ekrana.“

U stripu, ovoj apokrifnoj komediji, naravno, ima i putnika za Raj. Prvi na listi su: Gandi i Mirjam Makeba...

Na pitanje „Panorame“ kako crta vulgarnosti a da ne biva vulgaran“, Altan kaže: „Uopšte me se ne tiču vulgarnosti, pišemo i crtamo da bismo odgovorili na vulgarnosti, da bismo ostali zdravi, ni zbog čeg drugog. Mnogo mi je teže bilo crtati pozitivne junake od negativaca, jer sa govnarima odavno radim. Đavolski posao!“

Zanimljivo je da je ovaj strip nekoliko meseci stajao u fijoci izdavača „Feltrinelija“. Toliko je „tvrd“ da se dugo krčkao. Naročito zbog žestokih „akcije“ negativaca, mahom političara, kao što su Milošević, Berluskoni, Ugo Bosi, Anjeli, ali i estradnih zvezda, kakav je Majkl Džekson, dakle naših savremenici baš kao što su to bili i u „Božanska komedija“ u vreme Dantea. Jedino je medij drugačiji.

M. M.


Objavljeno: BLIC, Beograd, 19.11.2004.godine

Izložba Predraga Koraksića Coraxa u Čačku

A, ŠTA JE BILO POSLE?

Posle šest godina Čačani su u sredu ponovo imali priliku da odaju priznanje svom sugrađaninu, nosiocu ordena Vitaza legije časti, Predragu Koraksiću Coraxu. Zahvaljujući organizatorima izložbe, Čačanskim novinama i Domu kulture, Čačani će u narednih petnaest dana imati priliku da se upoznaju sa Koraksovim karikaturama nastalim posle političkih promena 2000, a sve pod radnim nazivom - "A šta je bilo posle". Koraksove karikature iz perioda posle političkih promena nedvosmisleno su pokazale da su potpuno neosnovana bila strahovanja šta će biti sa Koraksom, posle pada Slobodana Miloševića. Šta će raditi i koga će crtati. Ali, očigledno je da je Srbija na brdovitom Balkanu, nepresušni izvor tema. Jednom rečju, za karikaturiste u Srbiji nema odmora. Izvor tema je nepresušan. Kada se u obzir uzme činjenica da je Predrag Koraksić rođen u Čačku, odlikovanje koje je dobio od Vlade Francuske mnogi Čačani doživljavaju i kao priznanje njihovom gradu. Gradu koji je, nažalost tokom svih ovih godina ipak više cenio prosečnost i neke sumnjive vrednosti, koje su mu često donosile više štete nego koristi.

Međutim, čak ni ova činjenica nije bila od velikog značaja za funkcionere novokonstituisane opštinske vlasti da svojim prisustvom odaju priznanje Predragu Koraksiću, s obzirom da se na izložbi nisu pojavili ni novoizabrani predsedenik opštine Velimir Stanojević, ni njegov zamenik dr Kosta Milošević. Koraksa i posetioce izložbe koji su ispunili likovni salon čačanskog Doma kulture pozdravio je član Opštinskog veća, Aleksandar Jugović, zadužen za kulturu, informisanje i sport, dok je izložbu otvorio glavni i odgovorni urednik lista Danas Grujica Spasović.

A. Arsenijević


Objavljeno: Danas, Beograd, 19.11.2004.godine

sadržaj

9.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

ANIMATEKA

VABILO NA DELAVNICE ANIMIRANEGA FILMA

V sklopu prve edicije mednarodnega festivala animiranega filma Animateka: Re-drawing Europe 2004, bomo v sodelovanju z Agencijo Imelda organizirali produkcijske delavnice animiranega filma), na katerih bodo izbrani domači in mednarodni avtorji, prijavljenim udeležencem/kam odkrivali osnovne in nadaljevalne postopke dela na kratkometražnem animiranem filmu. Glavni poudarek bo na spoznavanju različnih tehnik animiranja (risba na papir, 2D računalniška animacija, praskanje na film, kolaž, animacija plastelina in drugih objektov…).

Udeleženci/ke delavnic se bodo na delavnice, število mest bo zaradi kvalitete dela omejeno na 30 udeležencev, morali/e vnaprej prijaviti! Prednost pri izboru bodo imeli tisti z izdelanim sinopsisom zgodbe in kratko študijo likov. Zgodba se mora tematsko navezovati na podnaslov prve edicije festivala Re-drawing Europe 2004.

Delavnice bodo potekale v prostorih Kinodvora in v prostorih društva YHD ter hostla Celica na Metelkovi ter v računalniški sobi Ljudmile na Rimski 8 v Ljubljani. Udeleženci delavnic bodo v petih dneh spoznali celoten proces dela na animiranem filmu – od scenarija do končne izdelave filma. Končni izdelki bodo predstavljeni zadnji del festivala na platnu Kinodvora pred podelitvijo festivalskih nagrad in priznanj.

Delavnice bodo vodili naslednji mentorji:
-13.12.2004 ob 12.00 v Kinodvoru - Uvod v narativno animacijo: Milan Erič in Zvonko Čoh (avtorja prvega slovenskega celovečernega animiranega filma Socializacija bika?; Erič je profesor risanja na Oddelku za oblikovanje ljubljanske ALU, Čoh pa eden najbolj uspešnih slovenskih ilustratorjev; oba sta prejela številne nacionalne nagrade, med drugimi tudi Prešernovo nagrado),
-14. 12. 2004 od 10.00 do 13.00 v klubu YHD na Metelkovi - priprava scenarija in izdelava snemalne knjige: Gregor Mastnak (Mastnak je s svojim filmom Bizgeci letos bil sprejet v uradni del Filmskega festivala v Berlinu, pravkar pa intenzivno razvija animirano serijo),
-14. 12. 2004 od 13.00 do 16.00 v klubu YHD na Metelkovi - kamera in luč: Igor Lazin (srbski avtor, ki živi in dela na Madžarskem, je za svoje kratkometražne animirane filme prejel številne mednarodne nagrade, med katerimi je najbolj pomembna nagrada za najboljši film na Mednarodnem festivalu v Ottawi leta 2002),
-15. 12. 2004 od 10.00 do 16.00 v klubu YHD na Metelkovi - glasba in zvok: Daniel Šuljić (hrvaški avtor, ki živi in dela v Avstriji se v svojih animiranih filmih odlikuje z originalno rabo glasbe in zvoka; ob animiranem filmu se ukvarja tudi z glasbo)
-16. in 17. 12. 2004 od 10.00 do 16.00 v računalniški sobi Ljudmila (Rimska 8) - 2D računalniška animacija v programu Macromedia Flash: Dušan Kastelic (stripovski avtor in avtor animiranih filmov, ki je s svojim 3D animiranim prvencem Perkmandeljc doživel mednarodna festivalska priznanja),
-16. in 17. 12. 2004 od 10.00 do 16.00 v klubu YHD na Metelkovi - animacija plastelina in kolaža: Matej Lavrenčič in Gorazd Bizjak (avtorja združujeta kreativne rešitve v studiju za animacijo ZAP!)
-16. in 17. 12. 2004 od 10.00 do 14.00 v študijski sobi Kinodvor - eksperimentalna animacija: Nicole Hewitt (filmska režiserka, animatorka, profesorica eksperimentalne animacije na medijskem oddelku zagrebške ALU).

Postprodukcija se ima zgoditi 18.12.2004 pod mentorskim vodstvom Romana Ražmana iz studia za animacijo ZAP!

Ob delavnicah animiranega filma bo avtor festivalskega plakata in član mednarodne žirije Danijel Žeželj, eden najbolj pomembnih hrvaških avtorjev, ki živi in dela med New Yorkom in Zagrebom, vodil tudi stripovsko delavnico na isto temo. Stripovska delavnica se bo dogajala med 15. in 18. 12. 2004 od 11.00 do 14.00 v galeriji hostla Celica na Metelkovi. Število udeležencev je omejeno na 10.

Kotizacija za delavnice v katero je vključen ogled tekmovalnih filmov na programu, napitki ter prigrizki v času delavnic znaša 5.000 sit.

Prijave z vašo kratko biografijo (v njej opišite vaše tehnično predznanje), prednostnim področjem, oziroma tehniko animiranega filma, katero bi radi/e podrobno spremljali/le (2D računalniška, plastelin, kolaž, eksperimentalna animacija, klasična animacija), vašimi pričakovanji ter po možnosti izdelanim sinopsisom kratke zgodbe pošljite do 5.12.2004 na e-mail naslov: igor.prassel@kinoteka.si

Vljudno vabljeni in vabljene!

Igor Prassel

sadržaj

10.

PISMA ČITALACA

mail

From: Zoran Letac <nupbns@yahoo.com>
Subject: letac tacna informacija

Ispravka banatskog zduhaca

Da ispravim jednu Potpuno Uvredljivu Netacno Kazanu informaciju nasega Zlatka Krstevskog o meni u tekstu ART NO BORDER u poslednjim 291 strip vestima:

Zoran (pod nadimkom DJavo, u stripu znan kao Letac) nikad nije mogao da slusa metal a kamoli da svira, a o rock-u i da ne pricam. Zoran je od 1984.godine, zajedno sa Mr.Spiralom svirao u sada vec legendarnoj kultnoj underground grupi sa ovih prostora: NAPRED U PROSLOST. Za one koji ne znaju NUP je mogao da bude sve, samo metal rock ne. Saznajte malo vise o ovoj nepoznanici na www.akk.org.yu u podnaslovu Muzicka radionica...

Letac,

sadržaj

11.

LINKOVI

Strip Vesti

-STRIP.HR - stranica koja bi trebala da, na svojevrsan način, bude zamena za HIES:
www.strip.hr

sadržaj

12.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od - do

. . . : (

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad