prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. MALE CRNE SKRBI - StripCore
2. CRŠ NA NET-u - Strip vesti
3. SAJAMARIJE 2004. - zmcomics
4. SEĆANJA ŽIVE METE - Aleksandar Manić
5. "ČITABL" INTERAKCIJA - Teofil Pančić
   
6. ZOVEM SE MODESTI - Trubač
7. POST SCRIPTUM (26) - Zoran Đukanović
8. JUŽNJAČKA UTEHA No 182. - Marko Stojanović
9. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (241) - Darko Macan
10. ŠTAMPA - štampa
11. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
12. LINKOVI - Strip Vesti
13. DATUMI - Strip Vesti

1.

MALE CRNE SKRBI

StripCore

PROJEKCIJA KRATKIH ANIMIRANIH FILMOV

Ob zatvoritvi stripovske razstave Male crne skrbi Mateja Lavrencica bo v ponedeljek, 8. nov. 2004 ob 21. uri v KUD France Preseren v Ljubljani, potekala projekcija kratkih animiranih filmov. Poleg animiranih filmov Mateja Lavrencica, bosta na ogled še animirana filma Gorazda Bizjaka in rezultati delavnice, ki sta jo avtorja vodila 30. in 31. okt. v KUD France Preseren.


PROGRAM KRATKIH ANIMIRANIH FILMOV

MATEJ LAVRENCIC:
- Veliki koncert, lutkovna animacija, 10”, format DV, 2003
- Piflanje, lutkovna animacija, 41”, format DV, 2003
- Sanke, lutkovna animacija, 31”, format DV, 2003 (Vse tri animacije) scenarij, rezija, animacija: Matej Lavrencic
- Tri kratke testne lutkovne animacije – gagi z modrim medvedkom v glavni vlogi.
- Dusan, racunalniska animacija, 7', format DV, 2002, scenarij, rezija, animacija: Matej Lavrencic
Klasicna zgodba o superheroju in njegovih podvigih s poenostavljeno animacijo, stilizirano grafiko in aluzijo na stare racunalniske igrice. Za ta animirani film je na 2. Bienalu slovenske animacije v Izoli prejel priznanje za najboljsi debitantski film, na VII. Festivalu neodvisnega filma in videa Slovenije 2002 pa priznanje za drugo mesto med animiranimi filmi.

GORAZD BIZJAK
- Pokermraz, 2' 58", DVD, 2003
- Osmoza, 3', DVD, 2003


REZULTATI DELAVNICE

Vstop brezplacen!

sadržaj

2.

CRŠ NA NET-u

Strip Vesti

Uskor dolazi na red i Međunarodni festival stripa CRTANI ROMANI ŠOU (26.-28.11). Za sve informacije o festivalu, od nedavno, možete da nađete na sledećoj adresi:

www.crs-festival.com

A Strip vesti su za vas "maznule" spisak nagrađenih a ovogodišnjem festivalskom konkursu.

* * *

Žiri izabrao pobjednike!

Žiri našeg strip natječaja na temu 'ovisnost' u sastavu Tomislav Čegir, Magda Dulčić i Edo Maajka, izabrali su pobjednike.

U kategoriji odraslih pobjednici su redom:
1. nagrada, Aleksandar Opačić iz Orenovca, Srbija i Crna Gora - 150 Eura
2. nagrada, Alem Ćurin s Hvara, Hrvatska - 100 Eura
3. nagrada, Sonja Gašperov iz Splita, Hrvatska - 75 Eura

U kategoriji Mladi lav (mlađi od 15 godina) tri jednako vrijedne prve nagrade, poklon pakete domaćih strip nakladnika i filmskih distributera:
Hana Šoštarić iz Zagreba, 14 godina
Bartul Gašperov iz Splita, 9 godina
Klara Šoštarić iz Zagreba, 6 godina

Njihovi stripovi bit će izloženi na festivalskoj izložbi, kao i radovi svih natjecatelja, a bit će objavljeni i u CRŠ katalogu.

sadržaj

3.

SAJAMARIJE 2004

Strip Vesti

Obećah neki izveštaj sa Sajma knjiga u Beogradu. Kada se sve sabere i nema previše izdanja za opisati. nešto je slabija ponuda bila ove godine nego prethodnih. Ali idemo redom.

Prvo da "odradim" matičnu kuću, Marketprint, koji je za Sajam pripremio tri novotarije: Krejzi Ket 1, Ratnici sa Akbara 3 i Kosmički putnici 3.

Systemcomics je upriličio svoju redovnu porciju Alekse Gajića u vidu četvrtog toma Biča Božjeg. Naravno tu je i novi album Kalvin i Hobs-a i novitet u Sytemovoj produkciji u vidu prvog albuma serijala Mladost Džona Difula (Janjetov-Žodorovski).

Bookglobe, znanog Bernarda Radovčića, je na sajmu predstavio šestu knjigu stripa Bone kao i deseti album Torpeda.

Darko Macan je doneo na sajam novi, šesti, broj Q-a, kao i džepni Q s nosećim stripom Honesty Chase (Darko Macan & Damir Žitko) i pratećim stripom Barbarin Blaž (Darko Macan & Frano Petruša).

Lavirint, iliti Dekara, je za sajam izbacio drugu svesku serijala "Nepobedivi - Okružen mrtvima".

U izdanju Strip Pressinga je za Sajam pripremljen album "Postelja od gloga" sastavljen od niza epizoda iz serijala stripova o Luki Vraniću.

Odiseja je ime izdavačke kuće koja je objavila knjižicu "Dan kada sam trampio tatu za dve zlatne ribice" - priča Nil Gejmana, ilustracije Dejv Mekina!!!

Pred Sajam se pojavila i veoma zanimljiva zbirka autorskih tekstova o stripu Ivice Ivaniševića "Sto mu jelenskih rogova".

Nije bilo na sajmu ali se spominjalo: KEN PARKER u tvrdom povezu, pa još od prve epizode. A sve to u izdanju Marka Šunjića, pokretača web sajta stripovi.com.


PIRATERIJA se pobrinula da izađe jedan Bluberi kao i album Oči mačke (Moebiusa)...

...e, to je to. Kratko, ali mislim da je sve nabrojano.

sadržaj

4.

SEĆANJA ŽIVE METE

Aleksandar Manić

Beograd januara 1997. godine. Studenti uccestvuju u uliccnim protestima zbog Milossevicheve politiccke kradje na izborima. Iz gomile se izdvajaju tri lica. Ivan je student umetnosti, Miloss novinar nezavisne radio stanice i plavokosa Ana u koju su obojica zaljubljeni. Njihov razgovor o nepostojanju zzivotnog izbora prekidaju policijske sirene, koje se na narednoj strani pretvaraju u sirene iznad zamraccenog Beograda. April 1999. godine, Nato avijacija zasipa Srbiju bombama. Zzivot Beogradjana okrenut je ka prezzivljavanju, nestassicama i nacionalnom poletu.

Strip album "Reke nad mostovima" (Delkur) scenariste Zorana Penevskog i crtacca Gorana Josicha, pojavio se ovoga leta u francuskim knjizzarama, iznenadivssi publiku svojim pristupom. Bez ikakvih politicckih rasprava i osuda, autori su se okrenuli svakodnevnici jedne evropske prestonice na nissanu sopstvene vlasti, a odmah potom i na nissanu svetskih protivnika te iste vlasti. Vezujuchi se za niz detalja iz zzivota triju protagonista, oni ukazuju na njihove nade, ljubavi i razoccarenja.

Naracija Penevskog delimiccno je haoticcna, ali taj element samo pojaccava opsstu atmosferu albuma. Scenaristiccka slabost ogleda se u nedovoljnoj karakterizaciji triju glavnih likova, tako da njihova liccna drama ne pliva na povrssini politicckih dogadjaja, nego se u njih utapa. Medjutim, izuzetna graficcka obrada "Reka nad mostovima" pomazze ccitaocu da upotpuni scenaristiccke propuste. Radechi messovitom tehnikom i direktnim kolorisanjem, Josich kroz variranje stila izvanredno sugerisse emotivne naboje protagonista, kao i opssti ambijent, nosechi u sebi daleku notu sspanskog majstora Miguelanksa Prada. Zanimljiva i inventivna kompozicija tabli ojaccava figurativnu naraciju i povezuje dogadjanja u celinu. Album se zavrssava kratkim tekstom Penevskog o prikazanim dogadjajima i desetinama pripremnih crtezza i krokija Gorana Josicha.

sadržaj

5.

"ČITABL" INTERAKCIJA

Teofil Pančić

Roman - Išmail:

"ČITABL" INTERAKCIJA

Vladimir Arsenijević – Aleksandar Zograf: Išmail Rende, Beograd 2004.

Što se keve tiče ona je i samu reč UMETNOST uvek izgovarala sa takvim prezirom da se već i ja osećam ko kreten svaki put kad je izgovorim.

Uvuklo mi se pod kožu valjda.

A umetnost mog ujaka mora da je bila zajebana. Ne znam kako i ne znam zašto – neće mi kažu – al on je u dvaestrećoj godini života zbog te svoje umetnosti završio najpre u ludari pa su ga odatle oterali pravo u askaru i na kraju još i u mardelj na godinu dana.


Celu "pretpriču" oko ove knjige verovatno već znate iz medija: prvo je Aleksandar Zograf dobio ponudu francuskog izdavača da učestvuje u "projektu" Black Is Beautiful: crtač i pisac po crtačevom izboru sarađuju tako što ovaj prvi nešto nacrta, a onda, inspirisan crtežom, pisac napiše noir-priču. A Francuzi to, naravski, objave. Razmišljajući kome bi mogao ponuditi partnerstvo za priču, Rakezić/Zograf se opseti starog poznanika Arsenijevića, te mu doturi crtež kojim se otvara ova knjiga: čovek leži na pruzi, s nesumnjivim suicidalnim nakanama, a u ruci drži živu kokošku; voz samo što ga nije pregazio, i vidimo užasnuto lice mašinovođe koji zna da je prekasno da bilo šta učini. Arsenijević koji je, kako kaže "umoran od devedesetih", seda i počinje s ispredanjem priče locirane u ono mitsko vreme njegovog, Zografovog, a bogme i mog ranog odrastanja, u 1979. godinu najpoznijeg titoizma i najranijeg panka na brdovitom Balkanu... Samo se priča, avaj, otima kontroli i polako se premeće u roman(čić), poprilično izlazeći izvan zadatih okvira, žanrovskih, tematskih i svih drugih. Tako na koncu nastaje kratki roman (ili "grafička novela") Išmail, u kojem je za glas četrnaestogodišnjeg naratora, senzibilnog i nedozrelog beogradskog klinca i pankera-u-pokušaju zadužen Arsenijević, za crteže i ilustracije koji prate i neretko "oplemenjuju" priču jakako Zograf, a duetu se pridružuje i zagrebački maher Borivoj Radaković u rutinski vešto napisanoj "ulozi" nesrećnog zagorskog železničara Drageca, te kunsthistoričar Svebor Midžić, u ironijsko-(de)mistifikatorskoj roli meksičkog anarhiste, art-konceptualiste i te(r)oretičara Hermana Hervasa Dijesa.

Samoubica je pripovedačev ujak Ivan, iliti Išmail, kako insistira da ga zovu nakon što se trajno preobraća u radikalnog konceptualnog umetnika, prekinuvši sve veze sa "građanskom egzistencijom" i spalivši gotovo sve mostove za sobom. Ivana/Išmaila, dakle, više nema, okončan je jedan život za koji je više nego jasno od čega se ono bio odmakao – kao i zašto je to učinio – ali ne baš i ka čemu se to bio primakao, i da li je to vredelo sve te muke... No, na to pitanje, ako ćemo pravo, još ni ona "prava" istorija umetnosti nije dala bogznakakav odgovor: radikalna replika na radikalnu malograđanštinu, tako trendy u tim već davnim dekadama, neretko je patila od nepopravljive nadobudno-diletantske mućkovitosti... Svakakvog je treša tu bilo; otvoreno je pitanje da li sama radikalnost treša može isti da "transcendira" do nivoa relevantnog artističkog akta... Kako god, bezimeni maloletni pripovedač, uhvaćen u mrežu poblesavelih hormona i potrebu za makar i posve neartikulisanim provrištavanjem Pobune, u svom ujaku vidi Mitsku Ličnost, onoga ko je bio radikalno Drugo u odnosu na sve što ga okružuje; derletova, pak, majka sklonija je da u svom bratu morbidno skončalom pod Dragecovom lokomotivom (treba li naglašavati da je i sam programirani suicid bio deo njegovog životno-artističkog "projekta"?!) gleda neodgovornog i sebičnog ludaka koji je upropastio ne samo svoj nego i živote najbližih – ili čak sasvim "kolateralnih" stranaca – zanoseći se svim tim kvaziumetničkim prenemaganjima i budalaštinama...

Iako nepopravljivo "odsutan", Išmail je centralna ličnost Priče, među ostalim i tako što je pozicioniran, usidren u njenu srž kao svojevrstan lakmus: otkrivajući svoj pogled na njega, svi nam junaci zapravo kazuju najviše o sebi. A to su, osim majke i sina te prostodušnog i čestitog pripadnika radničke klase iz hrvatskog zagorja – koji se pojavio na beogradskom Novom groblju da se izvini za ono što se dogodilo – još i neodoljive porodične bakute-usedelice Mila i Draga, koje su beskrajno volele Ivana/Išmaila i, za razliku od sestre mu, neupitno verovale u njegovu "genijalnost" na onaj način na koji istinski plemeniti ljudi prihvataju i ono što apsolutno ne razumeju, ako je to deo života i karaktera voljenog bića. I taj Išmailov afterlife preko kojeg se zrcale prepleti ljudskih sudbina i sukobi njihovih naravi i shvatanja, a sve ispričano u low-key fazonu, kroz usta jednog gradskog klinje čije "mislim, ono", "žešće", ili "kapiraš" sadrže bar onoliko različitih značenja koliko Eskimi izmaju različitih reči za sneg, to je dakle potka romana Išmail.

Ova je knjiga pre svega zanimljiv "osmoručni", interaktivni eksperiment i imam dojam da su se njeni autori zabavljali stvarajući je, no njenoj komunikativnosti "ekscentričnost" povoda i izvedbenih sredstava ništa ne škodi, to jest na sve se to može 'ladno i zaboraviti i naprosto je čitati kao i bilo koji drugi roman "recentne produkcije". Arsenijević, igrajući na malom prostoru, nije mogao da preskoči vlastitu senku, ali je u Išmailu pokazao da mu kao piscu ovakav uslovno "minimalistički" (uostalom, pankerski: resko, kratko, brzo, bez dugih solaža...) pristup odgovara – uostalom, videlo se to još u "Potpalublju" – i uspeo je da plasira nekoliko uistinu dojmljivih rešenja i ljupkih portreta, koliko epohe i Grada, toliko i ljudi koji su se pokatkad i nerazmrsivo zaplitali u kučine jednog naizgled tako mirnog života.

A Zografa što se tiče, on je Priču prvo podstakao, a onda se povukao u drugi plan prepustivši se njenim zakonitostima sada već sasvim nezavisnim od njega, zadovoljivši se ulogom "tek ilustratora"; samo, Zograf ne bi bio to što jeste da nije u stanju da iz svakog povoda izvuče zlatnu žicu: otuda su njegovi crteži, iako "verno" prate razvoj radnje u Tekstu, bazično lirsko-onirički roman za sebe, koji knjizi dariva Drugu Dimenziju, unikatnu u ovdašnjoj savremenoj umetnosti. A šta li će sad oni Francuzi da rade?! Tja, bolje bi im bilo da prilagode pravila životu, nego obrnuto; osim ako i oni ne veruju u sve ono što ispoveda Išmailova sestra, misleći da će joj to pomoći da se ne raspadne. A neće, provereno!


Objavljeno: Vreme, Beograd, 28.10.2004.godine

sadržaj

6.

ZOVEM SE MODESTI

Trubač

Zovem se Modesti
ili kako od sedam kajiševa stripa i četrnaest zbunjenih Rumuna napraviti celovečernji film.

Kventin Tarantino i Miramax predstavljaju... Spasavaj se ko može! Koga, pobogu? Po naslovu sa omota reklo bi se junakinju O' Donnelovog stripa? Pazi majku mu, to je izgleda neki strip! Kažu da Tarantino obožava stripove, posebno one o Modestinim avanturama. Ko zna, možda i voli? Ali u to je sada sve teže poverovati... Da nije slučajno film briljantno režiran, kako stoji u reklami distibutera ovdašnjeg? Teško ( u ) ovom bioskopu! Ovde se radi o nečem mnogo, mnogo krupnijem.

Ovo kapitalno ostvarenje celuloidne trake razlikuje se od svih dosadašnjih, a nadam se i budućih, adaptacija stripova, kao ustalom i od većine filmova koje sam ikada imao priliku da pogledam.

Posle niza peripetija "negde na Balkanu" i bežanja od učesnika drugog svetskog rata koji naoružani kalašnjikovima jure šumama u potrazi za malom begunicom ( sve u zelenim rumunskim džipovima ARO ) dete Modesti opremljeno sovjetskim bajonetom, takođe pravljenim za cev AK-47 u društvu prof. Loba konačno stiže u Afriku, tačnije u Tanger i tu započinju nevolje. Njene, ali i svih nas koji smo poželeli da je na tom putu pratimo. Ali zbog čega razvlačiti?

Sve ostalo ( veći deo filma ) ne zavređuje više od ocene da neodoljivo podseća na kompilaciju Dekamerona, skice preambicioznog mađarskog pornića i jedne sličice, jednog inače izvanrednog stripa. Ko ne veruje, neka izvoli.

U svakom slučaju Avanture Modesti Blejz treba pogledati, ako ni zbog čega drugog, ono zbog gazde DVD kluba ( pod uslovom da vam je simpatičan ) ali i zbog Monike Viti. Mislim da joj kritika duguje jedno veliko izvinjenje.

sadržaj

7.

POST SCRIPTUM (26)

Zoran Đukanović

Igor Kordej:
NE, TO NIJE MASKA ARLEKINA (2)

Godina je 1986.

Posle stripa Jeste li vidjeli djevojčice, za vreme odsluženja vojnog roka u Beogradu (1980/81), obradio si nekoliko muzičkih tekstova.
Ako je riječ o obradi muzičkih tekstova, mislim da sam tu napravio dobrih stripova. Jedan od njih je sličan Djevojčicama, ali čini mi se još bolji. To je Ona se budi. Zatim Isti su k’o ti. To je prvi moj strip urađen grafički besprekorno. Malo je odskakao od stila kojim sam do tada radio u stripu.


Maljčiki, međutim, ne poseduju dovoljnu medijsku nadogradnju, inače karakterističnu za tvoje tadašnje stripove.
Da. Bilo je tu nekih dobrih elemenata, međutim, Milan Trenc je uradio bolju verziju Maljčika u “SL-u” (“Studentski list” br. 784, Zagreb, 16. 4. 1981). Od jedne nerealizovane ideje u Maljčikima nastala je tri godine kasnije naslovna stranica za “Vidike” sa temom o trockizmu (“Vidici” br. 4-5, Beograd, 1984).


Kakav je tvoj emotivni doživljaj prošlosti zvane “Novi kvadrat”?
Dosta smo radili. Nismo se družili na način “Beogradskog kruga 2”. Nismo pravili nekakva velika prijateljstva, intimnosti. Družili smo se na planu stripa i dizajna. Taj nam je period svima bio potreban. Da nije bilo “Kvadrata” mislim da se ne bih uobličio kao autor još dvije-tri godine. Ne bih zapravo znao kako se to postaje. Bio sam vrlo djetinjast u to vrijeme. Volio sam crtati, ali nisam imao nikakvih poslovnih namjera. Drugi su vodili inicijativu oko guranja grupe. Raspali smo se taman kad je to trebalo da učinimo. Poslije raspada smo se kao skupina nalazili uglavnom na pogrebima. Prvo je bio pogreb Maurovića, onda pogreb Emira Mešića. Na izložbi “Pet godina poslije” smo se opet našli kao grupa. Nažalost, Nidža Konstantinović nije bio došao. Žalosno je što nismo imali bogzna što za reći jedni drugima. Mogao sam nekoga lupiti po ramenu i reći kako si, ali bili smo dosta strani.


Mirko Ilić i ti ste odrasli zajedno u stripu i medijima tadašnjeg novog senzibiliteta, ilustraciji, plakatu, omotima LP ploča. Šta sada?
Ne sarađujemo više. Viđamo se poneki put. Posuđujemo si knjige, razmijenjujemo materijale. Ja se zadnjih godina intenzivnije bavim stripom, a on dizajnom. Taj zajednički period odrastanja bio nam je potreban. Meni, možda, još potrebniji nego Mirku. Period sazrevanja, period “Mirka i Slavka”, kako su nas ponekad iz zajebancije zvali, je prošao.


Da li se menjao ritam tvog života u poslednjih pet-šest godina?
Tendira smirenju. To što sam se zaposlio u Novom Sadu mi vrlo odgovara da se mogu usmjeriti samom poslu, da ne moram trčati za poslom već ga raditi.


Crtaš rapidografom i četkicom.
U zadnje vrijeme sam često koristio pero. Ranije sam radio s raznim debljinama rapidografa, ali ono što sada radim traži pero. Čistim se, zanimaju me crno-bijeli garfički odnosi. Možda ću postepeno zanemariti sjenčenje. Zanima me ornament i japanska grafika.


Koliko prethodno iscrtavaš tablu stripa olovkom?
Vrlo malo. Olovka me nervira zapravo. Služi mi samo kao sredstvo da postavim kompoziciju, kadar. Tuširanje mi je pravi užitak. Naročito ovo što sad radim s Vamom. Pokušavam ga raditi u maniri bakropisa. Veći dio ploha pokrivam tušem, pa ga onda grebem skalpelom. Mrzim olovku. Divim se crtačima koji rade prekrasne olovke, a onda, onda ih upropaste u tuširanju! Zapravo se izmuče, previše imaju predradnji prije tuširanja, a onda im ono teško padne.


Ne voliš da crtaš mašine, kuće, tehnologiju?
To mi iziskuje dosta napora, naročito kada ih treba ponavljati. Mogu ih besprijekorno napraviti, ali se mučim dok to radim. Njaviše voliom crtati ljude, životinje, prirodu. Linije koje nisu ravne nego u pokretu. Posebno volim crtati ljudske ruke i lica. Recimo, u Metrou dosta me je zanimala kostimografija kroz masu varijacija. Međutim, neki tehnološki momenti tu su mogli ispasti puno bolji. Sam metro je mogao ispasti mnogo futurističkiji, a da bude opet funkcionalan. Sve one klupe i držači u metrou su isuviše onakvi kakve možeš vidjeti i danas. Kako bi mogli izgledati za pedeset ili sto godina – o tome treba razmisliti.


Kada se govori o tvojim stripovima redovno ističu specifičnost kadriranja, izmenu rakursa i montažu table.
Radnju u svom stripu gledam isključivo filmski. Zamišljam da sam režiser i postavljam kameru u različite položaje. Moji stripovi nisu dinamični po nekim ekstremnim pokretima likova u stilu Marvela. Dinamični su po kadriranju i montaži. Zanima me psihologija likova. Nastojim je izraziti kadriranjem. To strašno pridonosi atmosferi: govori šta lik u tom trenutku misli i osjeća, šta će napraviti u idućem trenutku. Polažem pažnju na protok vremena. Tu ima “starenja”, recimo sunčevih sjena koje su promijenile mjesto. Uvijek kada postavljam eksterijer nastojim odrediti doba dana. Mislim da sam tu u prednosti nad filmom. Film ima zadani format, a ja ga mogu produžiti ili skratiti po potrebi.


Neki ti zameraju drastičnost kadriranja. Čak ga nazivaju “isecanjem”.
Radim na psihologiji likova, na unutrašnjoj akciji. Zato “isjecam” ono što mi je u tom trenutku najbitnije. Na tome se, naravno, da još puno raditi. Baš to su stvari koje me izuzetno interesiraju. Kadriranje. Još lutam u tome zapravo. Imam nekakvu viziju kako to treba izgledati. Da bude još divljije i upečatljivije. Hoću doći do nekih ekstrema. Zanima me sa što manjim brojem slika ispričati što više. U zadnje vrijeme u mojim pričama u svakom kadru ima puno detalja. Prije sam bio dosta prazan. U Vamu sam razvijao princip “destrukcije”. Zanimaju me drastične situacije. Naoko sam miran čovjek. Međutim, unutra se sukobljavam. Uvijek razmišljam na par nivoa koji se međusobno “žderu”. To se u principu najviše ispoljava rezultirajući ekspresivnošću. Ako je drugačije, ne doživljavam ga u punoj mjeri. I u literaturi i na filmu najviše pratim stvari koje me na nekakav način mogu pogoditi, uzbuditi. “Normalna literatura” me ne dira puno: Faulkner, Ibsen... Uglavnom volim ono što me uzbuđuje, nadražuje. To volim i kod hrane, da ne kažem i kod ševe. Ispunjavaju me snažni fizički i psihički nadražaji. Ipak, u stripu ja nikada nisam imao previše bukvalne iritacije, nekakve vodoskoke krvi. Kada u Džonatanu Kartlandu neko dobije metak u ledja, onda mu krv lipti i sa prednje i sa zadnje strane. To su efekti koji me ne zanimaju.


Kako razmišljaš dok oblikuješ tablu? Ili se to dešava manje-više spontano?
I tim stvarima prilazim prije svega intuitivno. Desi mi se da napravim kadar i onda nalijepim drugi papir i pokušam nešto bolje. Međutim, uvijek možeš neku stvar napraviti još bolje. Ako bi stalno insistirao na sve boljem i boljem, to bi postalo jedan zatvoreni krug. Na primjer, napraviš deset strana stripa. I onda ih napraviš ponovo, shvataš da opet možeš bolje. Onda ja ostanem na nesavršenosti. Ne težim totalnoj perfekciji. Mislim da ona ne vodi u strip. Mirko Ilić je, na primjer, napravio savršen strip Survival. Savršen po kadriranju, obradi, strukturi. On je vjerojatno shvatio da ne može ići dalje. Zato je prestao raditi strip. Ja ne bih htio doći do toga na taj načun, da radim sve savršeniji crtež. Tražim neke druge stvari. Možda je to kadriranje u kome smo govorili. Naći snagu i njen izraz baš tu. Ne znam čega je sve to proizvod, ali kadriranje me užasno zanima. Možda hoću nametnuti te podražaje publici. Možda je to divlje, ali to sam ja.



ARLEKIN/HARLEKIN (ital. Arlecchino) - Stalni lik u Commedia dell´ arte. Termin potiče od starofrancuskog Harlequin (đavo). U drugoj polovini 16. veka počinje da označava lukavog i dovitljivog slugu, intriganta, čije spletke nose komičnu radnju. Pojavio se prvi put u Parizu u Italijanskoj komediji, gde je čuveni komičar Alberto Ganasa prihvatio ovo ime, koje će nastaviti tradiciju ital. Zanija. U početku je arlekin bio oličenje Bergamca i govorio je bergamskim dijalektom. Punu afirmaciju dostigao je u komediji del arte, kod Morivoa i Goldonija. U 19. veku, posle rasformiranja Italijanske komedije, pojavljuje se u italijanskom dijalekatskom pozorištu i vodviljima. Arlekin je bio obučen u šareno odelo, sačinjeno od raznobojnih komada, nosio je crnu masku, sivi šešir i drvenu sablju. Stil njegove glume menjao se prema sklonostima pojedinih glumaca. U skladu sa pravilima komedije del arte, manju pažnju je posvećivao jeziku, koji je bio sirov i prepun reči iz žargona, a veću pokretu i gestu. Iz italijanske komedije raširio se po čitavoj Evropi, gde je postao protagonista velikog broja komedija, pantomima i komičnih opera, a u Engleskoj se pojavljuje u “arlekinadama” (harlequinade) kao mladi ljubavnik, udvarač lepe Kolumbine.

(Odrednica iz Rečnika književnih termina, Nolit, Beograd, 1986)

(nastaviće se)

sadržaj

8.

JUŽNJAČKA UTEHA No182.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

APSOLUTNIH STO (88): LA BETE NOIRE: 5ET ŽIVOTNIH DOBA

TAMNA JE ZVER


Penelopa: Ne vjerujem u apokalipse, Bete.
Ali dobro je kad te netko treba. I obitelji
su dobre. Uglavnom.

Dobrom scenaristi treba dobar crtač, treba mu kao lebac nasušni. Bez dobrog crtača i najbolji scenario biće tek šaka propuštenih šansi, neiskorišćenih mogućnosti, nedovršeno delo, promašena investicija. Strip, dobar strip, najčešće je timski rad, u kome svi oni koji sudeluju (scenarista, crtač, tušer, kolorista) treba da budu na istom nivou. To je sve na papiru lepo i krasno, ali u praksi se to ne dešava baš često. Upravo stoga nam stižu lepo nacrtani ali loše napisani stripovi (90% stripova sa Francuskog tržišta), ali i stripovi dobrog scenarija i lošeg crteža (80% stripova sa Američkog tržišta)... Zaista me zaboli srce kad vidim scenaristu ili crtača čiji su potencijali protraćeni samo zato što nije imao doslednog i doraslog partnera... Scenaristi su tu u težoj poziciji od crtača – naime, njihov rad čita se isključivo kroz prizmu crtačevog doživljaja literarnog predloška. Čitalac vidi sažvakanu verziju scenarija, vidi crtačevo čitanje istog – a samo neko ko se stripom bavi može shvatiti koliko se predložak i konačni rezultat mogu razlikovati... Zato dobrom scenaristi treba dobar crtač. Zato mu treba neko ko će razumeti njegovu viziju, ko će umeti da pročita šta je napisano (ali i znati da čita između redodova kad ustreba), neko ko će umeti da scenario doživi i proživi, neko ko će, najzad, bidi dovoljno dobar crtač da odgovori zahtevima scenarija, da u njih, uz malo sreće, unese deo sebe i da čak napisano nadraste. No, da bi se takvo dvoje vrhunskih umetnika sreli, potrebno je da se zvezde poklope na onaj čudan, specijalan način koji se ne dešava često – onoliko retko koliko se zapravo rađa pravo, čvrsto i iskreno prijateljstvo. Zvezde su se u ovom slučaju tako rasporedile za Darka Macana i Milana Jovanovića... I za sve nas.

La Bete Noire je u svakom slučaju čudan zver na ovdašnjoj strip sceni – solo projekat dvojice prijatelja koje od pre skoro petnaest godina deli čitav jedan rat i granica (i tričavih tristotinak kilometara), obojice majstora svog posla, obojice rešenih da urade strip vredan svog prijateljstva. A u pitanju nije tek nekoliko tabaka hartije, u pitanju je 5 svezaka, čitava avantura na otvorenim stranicama, ali i van njih! Trebalo se odvažiti pa uzeti i uraditi ovako veliki projekat bez unapred ugovorenog izdavača ili honorara. Veliku ulogu u tome je, kažem, zasigurno odigralo Milanovo i Darkovo prijateljstvo, ali i vitalnost same priče koja je prosto zahtevala da bude ispričana do kraja.

La Bete Noire nosi naziv 5 životnih doba, koliko (o čuda!) ima i svezaka, i priča je koja je ispričana unazad. Ne od kraja, ne, to bi bilo suviše jednostavno, već od doba u kome je sasvim crni, zagonetni no veseli momak po imenu Bete Noire dostigao preko potrebnu ravnotežu, za kojom svi žudimo čitav život.

Nastaviće se

sadržaj

9.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (241)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

GASTARBAJTERSKE GODINE: VERTIGO - STRIKE TWO

Baš sam lijepo prošli put optužio sudbinu kako se ispriječila između mene i Vertiga, a? No, želite li čuti istinu?

Istina je da sam se, kad je Karen "legenda" Berger nazvala, usr'o.

Možda ne baš taj čas dok sam s njom bio na telefonu, ali svakako poslije, kad su vrata ipak ostala otškrinuta i kada je trebalo poslati nekakav sinopsis, nekakav prijedlog, neku ideju. Prevrtao sam jednu reviziju "Gladi" (stripa kojeg smo Eddy i ja davno započeli, vampirske neke gluposti) mjesecima pa godinama i - ništa. Kao da u životu nikad ništa nisam napisao ili kao da nisam znao što ću s odriješenim rukama ... Rječju: jado jadni usrani, kad mu se pružila prilika da ostvari san - on zablokirao.

I onda oni mene opet, prošla je koja godina, zvali. Zaboravio sam tko je to točno bio (možda Joan Hilty?; svakako nijedna legenda), ali odnekud su me izvukli i ponudili mi da napišem prijedlog za novu seriju Swamp Thinga (nekad mislim da su me izvukli budući sam onomad rekao Karen da me od svega baš Swamp Thing ne zanima, jerbo ga od Alana Moorea ne mogu bolje raditi). I, pitate se vi sad (ili se bar nadam kako se pitate), jesam li se opet usr'o?

Nisam! Čistih sam gaća ovoga puta lijepo proučio gradivo i napisao svoj prijedlog smjera serije. Možda sam u međuvremenu postao hrabriji, možda mi je samo bilo lakše graditi od nečega čvrstog, radije nego li od pijeska vlastitog ja. Pri čemu sam, pametan, apsolutno odignorirao sve naputke koje sam od urednice dobio jer valjda ja znam bolje. I dan danas mislim da sam znao i napravio bolje (solidno, ne spektakularno) te da je njihov naputak bio bez veze, ali poanta je da posao nisam dobio ja već momak koji se naputka pridržavao.

Ima u toj priči lekcija koju sam tek puno kasnije naučio ... ona o tome kako su urednicima uvijek draži poslušni no dobri suradnici. A ima i životna pouka, o tome kako ono što želimo obično dobijemo tek kad prestanemo htjeti.

Nakon ove priče sa Swampijem, pomalo sam bio digao ruke od ideje da ću ikad raditi za Vertigo. Zatim me i želja napustila. A onda su mi dali posao.

Preko veze.

(Nastavlja se ...)


***
Novog Mistera Mačka ovog tjedna nema (što ne znači da stare epizode ne možete čitati na www.stripovi.com/mistermacak.asp), ali Sergej (www.zmcomics.co.yu/sergej) i dalje gazi kroz krv i izdaju, dok se nakon ugodne provedene noći Martina Mjesec (www.stripovi.com/martinamjesec.asp) suočava sa znatno manje ugodnim društvom.

sadržaj

10.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin, Predrag Ikonić su obezbedili sledeće priloge:

LJEPOTA ORIGINALA

»Jeremiah« je postapokaliptični strip, Hermannova vizija svijeta nakon sveopćeg rata i kataklizme. Serijal o Nicku pristupačan je djeci koja će ga čitati s užitkom, uživajući u raskošnim prizorima snoviđenja u kojima su glavni junaci životinje. Dijalozi su jednostavni i duhoviti. »Caatinga« tematizira krvave borbe u Brazilu tridesetih godina 20. stoljeća između brutalne policije koja štiti veleposjednike i jednako brutalnih bandita Cangacierosa koji štite sebe

Autor koji je napravio bitne pomake u svijetu stripa, punim imenom Hermann Huppen, dobro je poznat ljubiteljima stripa koji su se s njegovim radom mogli upoznati još u vrijeme kad je »našim područjem« vladala Stripoteka.

Površno upoznavanje s tim autorom konstatacija je koja bi najviše odgovarala jer je Hermannove stripove Stripoteka objavljivala crno-bijele. Stoga je i vrijednost originalnog rada tog umjetnika stripa bila umanjena, jer je Hermann sve stripove radio u boji. No, i to se promijenilo pojavom izdavačke kuće Strip-agent koja je 2002. godine počela objavljivati neoskvrnjene albume.

Dosad je u nas objavljeno sedam Hermannovih knjiga, pet iz serijala »Jeremiah« i dvije o dječaku Nicku. Ovih je dana objavljena 25. epizoda u nas najpoznatijeg Hermannova lika Jeremiaha pod nazivom »A ako jednog dana zemlja«. Riječ je o posljednjoj knjizi, što može dovesti u zabludu, jer će serijal i dalje ići u Hrvatskoj, ali ne po rednim brojevima već onako kako izdavaču omogućuju Hermannovi zastupnici. No, s obzirom da je riječ o cjelovitim epizodama, čitateljima to nije neka osobita prepreka.

»Jeremiah« je postapokaliptični strip, odnosno Hermannova vizija svijeta nakon sveopćeg rata i kataklizme. Ta vizija naravno nije lijepa, no glavni junak Jeremiah svjetlo je u tom svijetu, pravedan i pošten, ali kako ništa nije ni crno ni bijelo, Hermann mu stvara pratitelja Kurdyja Malloyja - simpatičnog probisvijeta koji mu je protuteža.

Njih dvojica, nadopunjujući se vrlinama i manama, vrludaju opustošenim svijetom kojim vlada bezakonje i pravilo jačeg. Na svojim putovanjima susreću mnoge i raznovrsne likove, od onih kojima pomažu do onih koji provode tiraniju. Strip je premijerno objavljen 1979. godine, a upravo je po njemu snimljena i trilogija o Mad Maxu u kojoj se osjećala atmosfera stripa, što se za neke druge filmske pokušaje ne može reći.

Druga netom izišla knjiga ona je iz trilogije o Nicku - »Lake noći, Nick«. Za razliku od Jeremiaha ili Bernarda Princa i ostalih poznatijih Hermannovih stripova, taj je pristupačan djeci koja će ga čitati s užitkom ako poznaju slova. Ako to nije slučaj, neometano će uživati u lijepim i raskošnim prizorima snoviđenja u kojima su glavni junaci životinje. Strip je to koji javu nastavlja na san i obrnuto, a dijalozi u rijetkim oblačićima jednostavni su i duhoviti te ni u jednom trenutku neće razočarati roditelje koji će neko popodne morati provesti u čitanju pritisnuti dječjom željom za bajkom.

Treća Hermannova knjiga izdana nedavno samostalna je i cjelovita, no zato najbrutalnija i čini se kao nedovršena. To je »Caatinga«, strip utemeljen na povijesnim činjenicama što mu daje snagu. Radnja je smještena u istoimeno područje u Sartaou na sjeveroistoku Brazila, u tridesete godine 20. stoljeća. U to se vrijeme sušnim i siromašnim područjem vode krvave borbe između brutalne policije koja štiti veleposjednike i jednako tako brutalnih bandita Cangacierosa koji štite sami sebe, te po svemu ravnih im Volantesa - osvetnika iz lokalnog stanovništva.

Dakle, krvi do koljena, a glave na kolcima. Ogoljeno, surovo i ružno vrijeme zahtijeva upravo takve likove i takvu atmosferu što je majstor svojom crtačkom tehnikom dočarao u potpunosti.

Kad je riječ o Hermannovu utjecaju na strip, prvenstveno se može govoriti o njegovoj uspostavi vizualne naracije kojom je pokazao kako se radnja može razvijati slikom uz neznatnu, dakle nužnu upotrebu riječi.

Hermann se stripom počeo baviti u 25. godini s nekoliko kraćih priča po narudžbi jednog malog belgijskog nakladnika, nakon čega mu je Michael Reiner-Greg ponudio scenarij za serijal »Bernard Princ«. Pilot-epizoda objavljena 1966. godine, predstavila je Hermanna kao potpunog autora, dok mu je kvaliteta »Bernarda Princa« otvorila vrata za sve daljnje projekte.

Sa scenaristom Laymilieom Hermann je napravio dva albuma pustolovnog stripa »Jugurtha«, a zatim je radio na uspješnom serijalu »Comanche« započetom 1969. godine. U autorovu opusu potrebno je spomenuti serijal »Red Dust«, kao i »Tornjevi Bois-Mauryja«.

Božidar Trkulja


Objavljeno: VJESNIK, Zagreb, 31. listopada 2004.godine

GLUMAC BEN AFLEK - imaće kameo nastup u filmu "Elektra", ali bez obzira na to njega ne zanima nastavak "Derdevila". "Nema više akcionih filmova, previše su dosadni", obrazložio je svoju odluku Aflek. Da bi sve bilo interesantnije, ova Aflekova izjava je došla samo dan pošto je rekao da je zainteresovan za nastavak, ako bude rađen na osnovu stripa Kevina Smita ili "Born Again" zapleta.

V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 03.11.2004. godine

STRIP-FILMOVI

KADA STRIP JUNACI PREUZMU FILM

Od samih svojih početaka, strip superheroji su pokušavali da osvoje i druge medije. Od ranih radio serijala "Flash Gordona" i "Shadowa", kroz TV serijale pedesetih i šezdesetih sa Batmanom i Supermanom, Hulkom i Spider-Manom sedamdesetih, pa do filma "Superman" iz 1978. koji će biti varnica za čitavu lavinu filmova zasnovanih na strip superherojima. U poslednjih nekoliko godina svedoci smo novog buma ovih strip-filmova koji se sigurno neće ugasiti bar još neko vreme. Na narednim stranicama pokušali smo da navedemo neke od najznačajnijih filmova koji su pokušali da ožive strip junake. I odmah da nešto raščistimo - znamo da smo preskočili veliki broj prilično značajnih filmova (Connan, Garfield, Asterix, Flash Gordon, Phantom, Popaye, He-Man, Shadow...), ali negde smo ipak morali da stavimo tačku.


SUPERMAN (1979)
Priča (ocena: 4): Prvi "Superman" strip nastao je još 1938. godine zahvaljujući Jerryju Siegelu i Joeu Shusteru koji su pet godina pokušavali da nađu izdavača za svoje super-čedo. Nasuprot raširenom mišljenju, Superman nije prvi superheroj u kostimu. Zeznuo ga je Fantom koji se pojavio samo nekoliko meseci ranije. No, Superman je ostao prvi heroj sa neverovatnim "supermoćima". Kako i ne bi kada je kao jedini preživeli stanovnik Kriptona uspeo da stigne do Zemlje gde je odrastao, postao cvikeraš-reporter (Clark Kent) i posvetio život borbi za "istinu i pravdu na američki način" (to je trebalo da bude dobra stvar). Superheroj (ocena: 5): Pravi bog na Zemlji (što u prevodu i znači njegovo pravo ime, Kal El). Nema šta ne može: leti, neranjiv je, ima supersnagu, rendgenski pogled, dah koji ledi, savršenu kovrdžu i još štošta. Film (ocena: 4): Od prvog "Superman" filma iz 1941. godine, pa do poslednjeg, snimljenog 1987, i mnogih drugih u međuvremenu, najuticajniji (a i najbolji) ostao je ipak onaj iz 1979. godine. Sjajan scenario (Mario Puzo), odlična akcija i za današnje prilike pomalo smešni specijalni efekti za koje je film pre 25 godina uspeo da osvoji i "Oskara". Klasika. Šta je sledeće? Iako još nije konačan ni spisak glumaca, izlazak novog filma "Superman Returns" najavljen je za leto 2006. Izvesno je samo da će ga režirati Bryan Singer ("X-Men").Drugi značajniji filmovi: "Superman: The Introduction" (1941),"Superman II" (1980), "Superman III" (1983), "Supergirl" (1984), "Superman IV - The Quest for Peace" (1987)


BATMAN (1989)
Priča (ocena: 5): "Batman" strip nastao je 1939. godine kao odgovor na rastuću popularnost Supermana. Međutim, Batman je i pored svega osmišljen kao suprotnost Supermanu, jer je poznat kao tragičan i mračan lik pun želje za osvetom nakon što je kao dete prisustvovao ubistvu svojih roditelja. Stripovski Batman prepoznatljiv je i po svojim pomoćnicima (Robin, Batgirl, Batwoman...) i nekim od najpoznatijih negativaca (Joker, Two-Face Harvey, Penguin, Riddler...). Superheroj (ocena: 4): Pitanje koje se neprestano postavlja glasi: da li je Batman (iliti Bruce Wayne) "superheroj" ili samo heroj, s obzirom na to da nema nikakve supermoći. U svakom slučaju, on je sjajan, tragičan lik koji živi samo za svoju osvetu. Nedostatak supermoći nadoknađuje poznatim vozilima (Batmobile, Batplane...) i neverovatnim oružjima. Film (ocena: 4): Za razliku od idiotskog, šarenog i komičnog "Batmana" sa Adamom Westom iz 1966. i poslednjeg iz 1997, "Batman" Tima Burtona iz 1989. je uz sve svoje mane ipak najviše uspeo da dočara mračnu atmosferu Gothama, samog Batmana (Michael Keaton), Jokera (Jack Nicholson) i ostalih likova. Zanimljivo je da za razliku od stripa, gde roditelje Brucea Waynea ubijaju obični lopovi, u filmu to čini upravo Joker. Šta je sledeće? Jedva čekamo sledeći nastavak "Batmana" ("Batman Begins") sa sjajnom ekipom glumaca i efektima koji neće izneveriti Batmanove strip fanove. Premijera je za 17. jun 2005. Drugi značajniji filmovi:"The Batman" (1943), "The Batman" (1966), "Batman Returns" (1992), "Batman Forever" (1995), "Batman & Robin" (1997)


SPIDER-MAN (2002)
Priča (ocena: 4):Priča (ocena: 3): Kada je Stan Lee 1963. godine stvorio "Spider-Mana", svoj najpoznatiji strip, želeo je da kreira lik sa kojim će svaki klinac moći da se identifikuje. Svi već znaju priču kako je Pitera Parkera ujeo radioaktivni pauk i kako je on onda postao Spider-Man. Nakon ubistva ujaka Bena, njegova pokretačka snaga ne postaje osveta, nego osećaj krivice što ga nije uspeo spasiti. Superheroj (ocena: 4): Prilično sposoban superheroj sa osobinama pauka, kao što su: neverovatna snaga i spretnost, sposobnost penjanja po zidovima, "spider-čulo" i najbolje od svega - bacanje paukove mreže! Film (ocena: 4): "Spider-man" je za kratko vreme postao najgledaniji film o nekom strip junaku svih vremena. Publika kojoj je namenjen film (tinejdžeri) sigurno će biti prezadovoljni sjajnim specijalnim efektima i scenama akcije. Ali nama, kao pravim džangrizavim pametnjakovićima, ipak su zasmetali Tobey i Kirsten u glavnim ulogama, patriotski momenti filma i još neke sitnice. Šta je sledeće? Nedugo posle izlaska drugog dela filma "Spider-man", već je najavljen njegov nastavak za leto 2006. godine. Drugi značajniji filmovi: "The Amazing Spider-Man" (1978), "Spider-Man 2" (2004)


THE HULK (2003)
Priča (ocena: 3): Još jedno čuveno delo Stana Leeja, koje se pojavilo godinu dana pre "Spider-Mana". Neposredno pre testiranja izuzetno snažne G-bombe, Bruce Banner, pošteni Amerikanac, pokušava da spase dečaka koji se našao na mestu udara. Međutim, rusko đubre i špijun Igor ne zaustavlja eksploziju, koja doduše ne ozleđuje dečaka, ali Bruce biva povređen i opasno ozračen gama zracima. Superheroj (ocena: 3): Svojom dr Džekil/mr. Hajd ličnošću, Bruce nakon transformacije u ogromno zeleno čudovište dobija neverovatnu snagu, otpornost na povrede, veliku brzinu i veoma rastegljive ljubičaste pantalone. Film (ocena: 2): Nakon prilično loših TV serija sedamdesetih i osamdesetih, Hulk je morao da čeka 25 godina da bi se ponovo pojavio na filmu. Ang Lee je definitivno bio pogrešan izbor za režisera filma ovog strip junaka, kojeg Lee, sudeći po filmu (od 2 sata i 20 minuta!), teško da je i čitao. Prilično razočarenje. Šta je sledeće? Eric Bana, koji je igrao Brucea Bannera, potpisao je ugovor i za drugi deo filma koji bi trebalo da se pojavi 2006. Nadamo se da Ang Lee nije. Drugi značajniji filmovi: "The Incredible Hulk" (1977), "The Incredible Hulk Returns" (1988)


DAREDEVIL (2003)
Priča (ocena: 3): Opet Stan Lee i opet početak šezdesetih. Opet je glavni junak, Daredevil umalo nastradao od posledica radioaktivnosti (ovoga puta je oslepeo od radioaktivnog otpada) i opet je upravo zbog toga dobio posebne moći. I ovom junaku su blisku osobu (oca) ubili ološi i opet glavni junak posvećuje svoj život osveti i borbi protiv zločinaca. Superheroj (ocena: 4): Mada Daredevil i nije naročito moćan superheroj, on ipak predstavlja veoma upečatljiv lik. Svoje slepilo nadoknađuje sjajnim borilačkim veštinama i veoma izoštrenim čulima, uključujući i sonarnu percepciju. Film (ocena: 4): Iako kritika nije bila naročito oduševljena filmom, ponajviše kritikujući izbor Bena Afflecka za ulogu Daredevila, moramo priznati da nama i nije bio tako loš. Klasičan film o strip junaku sa puno akcije, krljanja, a pri tom je prilično veran stripu (osim onog dela sa Elektrom). Ono... Šta je sledeće? Drugi deo filma "Daredevil", najavljen za 2005, još uvek je neizvestan, ali sasvim je sigurno da će se već 17. januara 2005. pojaviti film o Daredevilovoj velikoj ljubavi, Elektri.


THE PUNISHER (2004)
Priča (ocena: 4): Kada se pre tačno 30 godina prvi put pojavio strip "Punisher", bio je prilično jedinstveni lik, psihopata, koji poludi nakon što mu porodica pogine u međusobnom obračunu bandi. Pada mu mrak na oči i Frank Castle postaje osvetnička mašina bez savesti. Superheroj (ocena: 3): Nit' superheroj, nit' heroj, ali, bogami, zajeban lik! Od "moći" poseduje samo arsenal oružja i ozbiljne psihičke probleme. Film (ocena: 3): Ono što je priličan unikat u svetu superheroja u stripu, na filmu ovakvi likovi ne predstavljaju nikakvu retkost. "Punisher" iz 2004. godine je u svakom slučaju mnogo bolji od filma iz 1989, ali i pored svojih kvaliteta, ima i dosta propusta. Tu pre svega mislimo na sam Frankov (Punisher) lik koji je u filmu dosta vedriji (čak baci i poneku šalu), što od strip-Franka nikada ne bismo očekivali. Šta je sledeće? Iako je "Punisher 2" najavljen za jesen 2005, po svemu sudeći, film neće izaći pre 2006. godine. Drugi značajniji filmovi:"The Punisher" (1990)


HELLBOY (2004)
Priča (ocena: 5): Za relativno kratko vreme postojanja (10 godina), strip "Hellboy" je uspeo da skupi popriličan broj fanova. Radnja ide otprilike ovako: za vreme Drugog svetskog rata nacisti pokušavaju da otvore vrata pakla i privuku mračne sile. Plan im ne uspeva, ali kroz portal ipak uspeva da se provuče đavolovi sinčić koji odraste pod okriljem dobrog naučnika. Superheroj (ocena: 3): Iako nema naročito opasne sposobnosti, dete iz pakla se nikako ne sme potcenjivati. Veoma je jak, izuzetno opasan, ironičan i nadrkan. Film (ocena: 5): Nakon gomile strip-filmova sa istom radnjom i promenjenim ulogama junaka, "Hellboy" nas je sve veoma prijatno iznenadio. Ono što ovaj film izdvaja od gomile sličnih jeste upravo ironičan, zabole-me-dupe stav glavnog heroja. I naravno, sjajan Ron Prlman u ulozi Hellboya. Šta je sledeće? Ništa ne obećavamo, ali priča se o nastavku "Hellboya" sredinom 2006. godine.


CAPTAIN AMERICA (1991)
Priča (ocena: 4): Uh, čitava radnja ovog stripa se nikako ne može opisati u nekoliko rečenica. Sve u svemu, ovaj izrazito patriotski, američki strip pojavio se još za vreme Drugog svetskog rata. Izvesni Steve Rogers prima serum (supervojnika) od kojeg dobija izuzetnu snagu. Sa svojim neprobojnim štitom bori se sa nacističkim protivnikom, Redom Skullom, dok jednom prilikom ne završi zaleđen na Severnom polu. Dok je on tamo sedeo, kroz njegov kostim prošli su mnogi borci za pravdu. Superheroj (ocena: 2): Pa, da se ne lažemo, i nema neke naročite moći. Od seruma nije postao neranjiv, samo je nešto jači, hrabriji i pametniji od ostalih. Film (ocena: 2): Uh, kako su samo fanovi ispljuvali ovaj film iz 1991. godine! Nije da su bili daleko od istine. Film je zaista veoma jeftin, ali ako već tražiš nešto čemu ćeš se smejati, ipak ti preporučujemo "Fantastic Four". Inače, jesi li znao da je "Captain America" sniman u Rovinju u koprodukciji sa "Jadran filmom"? Šta je sledeće? I pored klimavih najava, teško da će se novi "Captain America" pojaviti u naredne dve godine. Drugi značajniji filmovi: "Captain America" (1944), "Captain America" (1979)


X-MEN (2000)
Priča (ocena: 4): "X-Men" je jedan od najpopularnijih Marvelovih stripova stvoren zlatne godine za Stana Leeja, 1963. Ako je bilo nemoguće u nekoliko rečenica prepričati istoriju strip-junaka Captain America, šta tek reći za 40 godina istorije "X-Mena" i desetine mutanata koji su prolazili kroz njega? Svi oni žive zajedno i bore se za ljude koji ih se boje i mrze. Ali onda jednom delu mutanata pukne film... Superheroj (ocena: 3): Ovu tačku ćemo ovog puta morati da preskočimo. Sve u svemu, ima sjajno osmišljenih likova, ali nije ni da nema prilično dosadnih. Film (ocena: 3): Veoma važan film što se tiče strip-filmova. Kada se pojavio, svi veliki filmski studiji su sa pažnjom pratili njegov uspeh da bi videli imaju li filmovi zasnovani na stripovima svoju publiku. Znamo šta je bilo posle. "X-Men" je dosta dobar film (ništa revolucionarno), ali složićeš se da je drugi deo za nijansu bolji. Šta je sledeće? Posle velikog uspeha prva dva dela, ne treba sumnjati da će se "X-Men 3" pojaviti kada je i najavljeno - 5. maja 2006. Drugi značajniji filmovi: "X2: X-Men United" (2003)


MEN IN BLACK (1997)
Šta reći za filmsku adaptaciju stripa "Ljudi u crnom"? To što se režiser nije čvrsto držao likova i radnje originalnog stripa, ovom filmu nimalo ne smeta. Jednostavan film sa puno akcije, malo razmišljanja, koji ćeš najverovatnije zaboraviti čim izađeš iz bioskopa. Ni manje, ni više od toga. Radnja se okvirno poklapa sa onom u stripu: tajno vladino odeljenje "štiti Zemlju od ološa iz svemira". Ocena: 3


JUDGE DREDD (1995)
Judge Dredd je britanski strip, napravljen 1977. godine, o policajcu budućnosti koji je ujedno "sudija, porota i izvršilac", delom i kao reakcija na vladu Margaret Thatcher. Nažalost, prilično dobar strip je uništen filmom iz 1995. godine, u kojem glavnu ulogu tumači Sylvester Stallone. Jedino bi Schwarzenegger bio lošiji izbor. Treba li napomenuti da je film doživeo fijasko? Ocena: 2


SPAWN (1997)
Nakon što ga zli gazda (Martin Sheen!) prevari, ubije i pošalje u pakao, Al Simmons se nagađa sa Đavolom koji ga vraća na zemlju kao Spawna, da bi se osvetio i još jednom video svoju ženu. Odličan strip ipak nije naročito dobro (niti verodostojno) prenet i na film, u kojem su efekti na pojedine momente sjajni, a neretko opet jako jeftini. Moglo je sve to mnogo bolje da se uradi. Gre'ota dobrog stripa. Ocena: 2


THE CROW (1994)
Film poznatiji po tome da je za vreme njegovog snimanja preminuo Brandon Lee, sin Jackieja Chana. Šteta. I pored ne naročito originalnog scenarija (njega i njegovu voljenu ubijaju noć pre svadbe, te ga vrana vraća u život da se sveti zaslužnima), film po kvalitetu ipak odskače od gomile sličnih (npr. "Spawn"). Film prati sjajna zloslutna, mračna atmosfera. Ocena: 4


TANK GIRL (1995)
Cura iz 2033. godine sa svojim tenkom i kengurom Boogom (inače, njenim momkom!) kreće u borbu protiv zle korporacije koja u svom posedu drži svu vodu sveta. Evo, kad ni sami ne znamo šta da kažemo o filmu. Koga god pitate, ispljuvaće vam ovaj film kao nešto najgore što se moglo desiti strip-filmovima. Nama uopšte nije loš... Ocena: 3


CATWOMAN (2004)
Već 65 godina drug Batman ne zna da li bi pre ubio ili poljubio (lepo rečeno!) svog velikog protivnika, Ženu-macu, konstantno se boreći sa "romantičnim osećanjima" koja se kose sa njihovim profesijama. On heroj - ona zlotvor. Cura je pravi majstor svog zločinačkog zanimanja sa sjajnom pokretljivošću, neizostavnim bičem i vešta akrobacijama u visokim štiklama. Na stranu strip (koji sa ovim jedva da ima neke veze) i zgodnu guzu Helle Berry, film je sranje! Ocena: 1


5 NAJGORIH STRIP-FILMOVA
1. HOWARD THE DUCK (1986) Film o patku iz svemira sa veoma jeftinim specijalnim efektima, smešnim kostimima i glupom radnjom. Ujedno i najgori film Georgea Lucasa.
2. FANTASTIC FOUR (1994) Toliko loš film da ga ne možeš mrzeti. Veoma smešan. I sam Stan Lee se kasnije pravdao kako ovaj film uopšte nije trebalo da se snimi.
3. SUPERMAN 4: THE QUEST FOR PEACE (1987) Ovo se dobije kada se istroše sve ideje, a ostane samo želja za još malo zarade na račun stare slave (iako je zarada bila deset puta manja od prvog dela).
4. THE PUNISHER (1989) Izuzetno loš akcioni B-film koji i nema puno veze sa samim stripom. Punisher čak i ne nosi poznatu majicu sa lobanjom (zamisli Supermana bez slova "S" na grudima).
5. BARB WIRE (1996) Od pokušaja ekranizacije trashy crno-belog Dark Horse stripa sa Pamelom Anderson u glavnoj ulozi niko i nije mogao ništa da očekuje.


Objavljeno: CKM, magazin za muškarce, broj 15., 10.2004.godine

sadržaj

11.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

Marko Ajdaric
Novinar u Universo HQ
http://www.universohq.com

Primorska varos Sao Vicente, udaljena 70 km od Sao Paula, radi na razvijanju druge Fanzinoteke u svetu.

Prva Fanzinoteka, pod imenom Fanzinotheque de Poitiers, nalazi se u Franzuskoj.

Cilj buduce Fanzinoteke je veliki, jer obuhvata - osim katalogiranja - izlozbu dela i istrazivanje ovih neznaviznih izdanja: stripova.

Lansiranje Fanzinoteke bice u novembru, sa prvom velikom izlozbom brazilijanskih fanzina.

Paralelna aktivnost predvidja takodje i jedan workshop pod braziliancem Ivan-om Reis-om, koj crta Superman za DC Comics.

Posle te izlozbe pocece katalogiranje fanzina celoga sveta, ukljucivsi 'e-zines'.

Nemojte propustiti da posaljete svoj fanzine, jer ce novinar Marko Ajdaric pomagati katalogiranje fanzine na srpskom-hrvatskom jeziku.

Adresa je: Secretaria da Cultura de Sao Vicente, Rua Joao Ramalho, 988, Centro, Sao Vicente (SP). Brazil

CEP: 11.310-050

sadržaj

12.

LINKOVI

Strip Vesti

"KRPELJ" nam je prosledio sledeći link:
Underground strip serijal "Robusto!!!" je konacno nakon objavljivanja u fanzinu "Krpelj" dospeo i na globalnu mrezu i dostupan je svima zainteresovanima na sledecoj adresi:
www.klopkazapionira.com/?category=22&content=215
"Robusto!!!" broj 2:
www.klopkazapionira.com/?category=22&content=218
"Robusto!!!" broj 3:
http://www.klopkazapionira.com/?category=22&content=224


Saša Rakezić nam je prosledio sledeći link:
Američki web časopis INDY je objavio nadahnutu foto reportažu britanske strip autorke Jeremy Dennis o novom izdanju Internacionalnog festivala autorskog stripa GRRR!:
http://64.23.98.142/indy/autumn_2004/dennis_grrr3/index.html
Inače, najnoviji broj INDY donosi čitav niz zanimljivih članaka - počev od transkripta predavanja kojeg je Art Spiegelman nedavno održao u Cooper Union u Njujorku, preko recenzija novih strip izdanja koja su se pojavila u Americi, članka o političkom stripu, itd.


BODROŽA LAZAR je pozvao da posetite sledeći link:
Konacno! Sva tri dela stripa
PATRIJARH PROTIV SAVESTI 2 - "OTADZBINA ZOVE" samo na
http://studiostrip.kosmoplovci.net/paja2/
POGLEDAJTE! - SVE CE VAM BITI JASNO!
www.kosmoplovci.net

sadržaj

13.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od - do

...:(

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad