prošli broj - arhiva - sledeći broj

SADRŽAJ

1. STRIP CORE NEWS - StripCore
2. ART NO BORDERS - Zlatko Krstevski
3. OPET O ISTOME... - Jovanović Radivoje
4. RODITELJSKE MUKE NEVALJALACA - Ilija Bakić
5. POST SCRIPTUM (21) - Zoran Đukanović
6. JUŽNJAČKA UTEHA No 174. - Marko Stojanović
7. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (233) - Darko Macan
8. ŠTAMPA - štampa
9. PISMA ČITALACA - mail
10. LINKOVI - Strip Vesti
11. DATUMI - Strip Vesti

1.

STRIP CORE NEWS

StripCore

STRIPBURGER NA FESTIVALU STRIPA V GRADCU
Uredniški odbor Stripburgerja bo na avstrijskem festivalu stripa Tonto comics festival od 4. do 10. septembra predstavil svoje delo radovedni avstrijski publiki. Predvsem bo predstavljen najnovejši projekt Stripburgerja, Miniburger. Kolekcija trinajstih stripovskih mini albumov, ki prinaša 13 samostojnih stripovskih zgodb avtorjev iz celega sveta s posebej močno domačo zasedbo. V okviru festivala bo ekipa Stripburgerja imela predstavitev svojih publikacij, vodila delavnico stripa, prav tako pa bo v okviru festivala prikazan tudi dokumentarni film o Stripburgerju Gottfrieda Gusenbauerja.
Več o Miniburgerju na www.ljudmila.org/stripcore/sb38/sb38.htm


ROK SIEBERER - KURI in Marko Kociper: SHERRYJINA ZGODBA
futuristični roman + razstava ilustracij
Rok Sieberer - Kuri je rojen l. 1965 v Ljubljani. V zadnjem času v njegovem ustvarjalnem opusu prevladujeta literatura in video. Iz Kurijevega pisanja lahko razberemo avtorjev svojevrsten, nekomformističen in kritičen pogled, ki ironizira temeljne antagonizme človeške družbe.
Sherryjina zgodba predstavlja zadnji del futuristične trilogije Zgodbe družine Nissan. Prvi del, roman z naslovom Jessijeve zgodbe, je izšel leta 1996 pri Forumu Ljubljana, drugi del z naslovom Zgodba Frenka Nissana pa leta 2002, prav tako pri Forumu Ljubljana. Tokrat svojo zgodbo pripoveduje Sherry, Jessijeva polsestra in Frenkova sestra. Avtor nas s satiro vpelje v Sherryjino dinamično pripoved postavljeno v prihodnost, skozi katero pa se zrcalijo tudi aktualna družbena vprašanja. Spremno besedo je tokrat zapisal publicist Tomaž Simon. Ovitek knjige so prispevali: Damjan Kocjančič, Marko A. Kovačič, Tomaž Mihelič, Brane Ždralo.
Ob predstavitvi romana bo tudi otvoritev ilustracij, ki jih je za Sherryjino zgodbo prispeval Marko Kociper. Marko Kociper je do sedaj izdal dva samostojna strip albuma (Svinjsko dobrih 8 let, 2000 in Podgana, 2002), njegove stripe lahko spremljamo v časopisu Dnevnik, objavljal pa jih je tudi v revijah Mladina, Stripburger, Apokalipsa, v publikacijah Mutate & Survive (PT), Milk & Vodka (CH), Endem (HR), ilustracije pa v različnih edicijah Dnevnika, Cicibanu, reviji Ampak, Le Velo 33b (FR)...
Knjižnica je odprta od pon. do petka, med 8. in 19. uro. Razstava bo na ogled do 17. sept.
13. sept. 2004 ob 19.00, KOZ - ENOTA KOLODVOR, Ljubljana
Vizualni material se nahaja na www.ljudmila.org/stripcore/kuri/press/


DK: TRN
razstava fotografij
Trn je projekt fotografa Damjana Kocjančiča in govori o naraščajoči osamljenosti kot sistemskemu varovalu. Trn izpostavlja pojav, ki onemogoča aktivne socialne povezave. Ko dokumentira vsakratni kolaps v osamo, avtor portretira sociološko-socialno stanje. Pred nami je koreografija industrializiranega življenja, študija sodobne apatije in praznine procesov. Pojav, ki je predvsem posledica, razgalja našo zaskrbljujočo odtujitev od nas samih. Trn je zarit globoko v tkivo našega družbenega ustroja.
S Trnom je DK sodeloval na glavni razstavi Global Detail lanskoletnega mednarodnega fotografskega festivala Noorderlicht na Nizozemskem. Spomladi 2004 je bil Trn na ogled v podhodu Maximarketa v Ljubljani in v Bežigrajski knjižnici v Ljubljani. Ob razstavi je Strip Core / Forum Ljubljana izdal katalog.
Fotografije iz seriala Trn so nastale pred letom dni, njihova številčnost (avtor je posnel preko 100 fotografij v štirih snemalnih nočeh) pa priča o množičnosti pojava. Večji del fotografij je uporabljen za videospota švedske glasbene skupine Mattias Alkberg BD in slovenskega benda Deca debilane. Eno fotografijo iz seriala je Center za pomoč mladim uporabil za projekt Kukavičja jajca - Podtikanje problemov mladim. Damjan Kocjančič je prejemnik letošnje delovne štipendije Ministrstva RS za kulturo.
GUF - garaža za umetniško fotografijo - Pekarna je odprta od pon. - pet. med 16. in 18. uro in po dogovoru na info@pekarna.rulz.org. Otvoritev 11. sept. ob 21.00. Razstava bo na ogled do 30. sept. 2004
Vizualni material se nahaja na www.ljudmila.org/stripcore/damjan/press


Stular na Restcyclingart festivalu
4. in 5. septembra bo v Backfabrik v Berlinu potekal 3. Mednarodni Restcycling Festival. 40 ustvarjalcev iz mednarodnega podrocja bo ustvarjalo iz odpadnega materiala. Spremljevalni program festivala so diskusije na temo ekologije, delavnice, video projekcije, glasbeni nastopi, performanci, gledališke predstave ter program za otroke.
V okviru video programa bo na ogled tudi eksperimentalni film Blu avtorja Andreja Stularja, clana avtorske skupine Strip Core. Blu je avtor realiziral leta 1997.
www.restcyclingart.com/3rcafestival.htm
http://www.ljudmila.org/stripcore/andrej/

sadržaj

2.

ART NO BORDERS

Zlatko Krstevski

27-avgust -Bitola-Macedonia-otvoranje
(27-avgust-5 septembar-Visage -Bitola Macedonia)

4-th medjunarodni strip festival "ART NO BORDERS"

izlozba po drugi put u kafeu "VISAGE", otvaranje u 13.30.h!!!

Otvara je gost Danilo Milosev WOSTOK iz Vrsca, koji je citao tekst na Makedonskom. Odmah je potom usledila strip-radionica koju su vodili, Danilo Milosev WOSTOK, Jarmila Szabo-animatorka i strip autor iz legendarne Kovacice. Sigirno ste culi za svetsku naivu iz Kovacice-Srbija i Zlatko Krstevski-Makedonija. Radionica je nastavljena u Prilepu u citalonici -biblioteke. Iako smo zakasnili 17-20 i plus nenajavljeni. Iako iz Vizanta su nekoliko puta pregovarali sa direktoricom Biblioteke i Kulturnog doma M.Cepenkov, kulturni neradnici koji furaju "SOCIJALISTICKI TERK", kako je rekao Wostok, puno barijera, sto finansiskih-opstina je nesto obecala, od toga nisto.

Posebno se zelimo zahvaliti PROFI-DEVOJKAMA I MOMCIMA iz MLADINSKOG KULTURNOG CENTRA -BITOLA koji su pomogli, deo 50%, stampe 210 strana STRIP ANTOLOGIJE ART NO BORDERS, cover Peter Meseldzija, Back kover Igor Kordey, ucesnici strip salona su i: W.M.J.Krupinski-USA, Antoinette Rydyr and Steve Carter-Australia, Michal Bednar-Tomas Prokupek-Czecha, Peter Kuper-USA, Eric Braun-Canada, Vladan Nikolic Serbia & Montenegro, Vladimir Nedyalkov-Bulgaria, Hans Rickheit-USA, Aleksandar Zoograf-Serbia&Montenegro, Goran Dacev, Atanas Botev i Zlatko Krstevski -Macedonia, Maja Veselinovic, Simon Vuckovic, Goran Celicanin, Mladen Oljaca, Zoran Jovic-Letac, Salsa Mihajlovic, Danilo Milosev-Wostok, Dragan Bosnic-Serbia, Montenegro, Squaz-Italy, Iva Gasparic -Croatia, Beppy and Mary Knott-USA, Marko Kociper-Slovenia, Kasper Stromman-Finland, Marcel Herms-Holland, John Howarg (Fantagrafics)-USA, Andrew Goldfarb -USA, Tea Krulos-USA, Greg OAKES-Canada, Jason Lyne-England, Peter S. Conrad-USA, Glen Smith-Australia, Daniela Kantor-Argentina, Milorad Vicanovic-Bosnia Hercegovina, Bob Burne-Ireland, Marek Turek-Poland, Isaac Freeman New Zeelan, Andrew Kapple-New Zeeland, Henriette Valium-Canada, COVER ART-PETER MESELDZIJA HOLLANDBACK, COVER IGOR KORDEY-CANADA.

25-tog pre toga...Prilepu u otvorenog kulturnog prostora ZID19 je bila projekcija animiranih filmova, video arta: Wostok-TEHNO MUDA, Jarmila-FERARI, Martin Zet-Ceska, Zlatko Krstevski, Aleksander Jurjevic-Rusia, Goran Coko,...

Organizator desavanja :Centar za vizuelnu umetnost-VIZANT, D.Narednik.58, PRILEP-7500-MACEDONIA ili posetite nas na strani www.vizant.org.mk

sadržaj

3.

OPET O ISTOME...

Jovanović Radivoje

Ovo je dosta zakasnelo javljanje koje će možda opet uzburkati raspravu oko ne baš toliko vrednog stripa za pamćenje. Pozitivno u radu umetnika Wostoka je to što je pokrenuo lavinu kritike i podržke, i time na neki način potaknuo one koji ne pišu uvek, a imali bi šta da kažu, da se jave i daju svoj doprinos nekom javnom mnjenju oformljenom kroz Zlatkove vesti. O samom stripu nemam nikakav komentar jer ne zavređuje pažnju. Najčudnije od svega je što se pored reči kritike koje su bile od blagih i umerenih do strasnih i jakih, pojavio i autor odbrane koji ovaj strip gleda sa određenog religioznog aspekta, i kroz takvu svoju religioznost opravdava sve što je rečeno, napisano, nacrtano...

Opet tekst koji otvara mnoga pitanja i traži odgovore koje teško da možemo dati kao "samo" ljubitelji stripa... Tu bi trebalo da se uključe naravno i sociolozi, filozofi, književnici, umetnici, pa verovatno i teolozi. Od svih njih bilo neophodno da minimalno poznaju strip i da ga donekle vole (da ne upotrebim gubu reč budu zaraženi stripom). Da li postoji uticaj religije na strip? Da li postoji uticaj stripa na odluku o religioznoj pripadnosti? Da li postoji uticaj na strip savremenih političkih aspiraciji određenih krugova ekonomskih moćnika? Tačnije da li postoje mecene koje svojom materijalnom ili duhovnom podrškom strip umetnika određuju pravac njegovog rada? Treba li više...

Naravno da se zbog dosadašnjeg mog posmatranja ovog problema ne mogu složiti sa gospodinom Vojkanom Miloševim. U ovom stripu koji on brani do apsurda, ne postoji nista od bilo kakve religijeske osnove, čak mi je nejasno šta se ovim stripom dovodi do apsurda... Neukus ne može imati apsurd da bi nas doveo na pravi put ukusa. Ako svi smatramo strip umetničkim izrazom onda moramo i postaviti određene estetske zahteve pred njega. Ako ih isti ne ispunjava treba ukazati na to, baš zbog samog autora koji očigledno ima snage da stvara, samo tu svoju energiju treba da usmeri na nešto slovesno. Kada govorim o estetskim zahtevima ne mislim samo na lepotu crteža, izražavanja i samo priče. Ne! Priče koja se iskazuje od strane autora mora da ima svoju težinu i ako treba da bude neprijatna i prljava neka bude takava, ali da izraz autora o tome pruži zadovoljsvo čitaocu da ga obuzmu osećanja koja je autor hteo da prenese. Prostije rečeno ako autor radeći umetničko delo (i strip) ima za cilj da nasmeje čitaoca i u tome uspe, delo je uspešno. Ako mu je cilj da nas rasplače, da nas zagolica, da nam stvori mučninu i u tome uspe delo je odlično. Ukoliko promaši svoj cilj delo nije vredno pažnje. Ovim objašnjavam samo svoje stavove kada govorim o estetskim zahtevima, da se ne bi estetika shvatila kao klasičan termin za umetničku lepotu.

Vraćam se na potenciranje apsurda kao osnovnog polaza pozitivne kritike gospodina Miloševa. Siguran sam da klasična varijanta jedinstva prostora, vremena i radnje u umetničkom delu više "ne pije vodu". Može se reći da su postmodernisti u književnostu uveli ovo restakanje možda već i pod uticajem mlađih medija (sigurno filma, a možda i stripa) mada o ovome bi se dalo diskutovati... Takovo rastakanje u stripu je na neki način i najlakše jer autor ima apsolutnu slobodu da čini se kreiranim likovima šta mu je volja. Otvaranjem jednih vrata u zabačenom hodniku glavni junak iz futurističkih scena prelazi u vestern ili među rimske legije. Naravno da i ovakav izraz ima svoje pobornike, ukoliko je svaki detalj propraćen određenim etetskim kategorijama koje strip zahteva.

Treći apsurd su dijalozi, izražavanje koje vodi konzumenta priče kroz ono šta je trebalo da se čuje, pročita ili iskaže. Ukoliko se autor odluči da stvara slike bez reči ili samo sa pratećim zvukovima biće predivno shvaćen ukoliko taj svoj eksperiment uradi na pravi način. Izražavanje otkriva prvo lik koji je stvoren (njegove osobine), zatim treba da ispuni zahtev onoga kome se obraća (da bude razumljiv) i na kraju da otkrije i aspiracije autora koji je nešto zaželeo da iskaže kroz reči imaginarnog lika kroz koji govori.

Posle svih ovih mojih razmišljanja naglas ne vidim šta je trebalo braniti religioznim sagledavanjem rada autora Ilegalnih emigranata. U najmanju ruku nije mi jasno šta se htelo ispričati potrošenim stranama na crtanje balkanskih Mikija i Šilje. Od svih gore pomenutih kriterijuma ovo delo ne ispunjava ni jedan, a ponajmanje nas dovodi do apsurda, kroz koji bi trabali da se oslobodimo i prevaziđemo opterećenost klasičnim stvarima. Moramo se opet zapitati šta se dovodi do apsurda? Ukoliko su to klasični likovi Mikija Mausa i ostalih Diznijevih junaka, pa njihove osobine iz prvih stripova (na kojima smo se svi vaspitavali) treba rastočiti uvodeći ih u realnost postojanja na narkomanskom i seksom opsednutom Balkanu, onda je to moglo da se uradi na drugačiji način (čime nam se opet i autor otkriva kao neiskusan zbog lošeg odabira teme i likova za svoju priču). Ovo je sve pod uslovom da priča uopšte i postoji, jer nit onog što nam Wostok govori je "apsurdno neuhvatljiva". Naravno da postoji kontinuitet radnje, priče i vremena, tako da se delo ne može svrstati u alternativni žanr, iako crtež svojim namernim neumećem može nekoga da povuče na stranu da je disproporcija i nervozan potez rukom urađen namerno (u šta ja duboko sumnjam). Da li se do apsurda dovodi život na našim prostorima, time što se pretstavljamo kao Šilje, Paje i ostla menažerija, koji je u poslednje vreme stvarno došao do apsurda, pa nam se možda želi ukazati na neki "nov put istine" koji bi nas izbavio od nas samih? Da li se do apsurda dovodi seks kojim je preopterćeno svako slovce i svaka crtica ovog rada? Da li se do apsurda dovode muško-ženski i (ne)porodični odosi u našim gradovima? Da li se do apsurda dovodi sve češće korišćenje "stimulativnih" sredstava iliti droge? Itd...itd...

Iako sam sklon da verujem da postoji odrđena interakcija stripa i religije (možda ću sebe naterati da nešto o tome i napišem) mislim da u kvazi stripu Ilegalni emigranti neke dublje religiozne (zenovske) osnove nema. Uz pozdrav i gospodinu Miloševu, koji me je naterao da se javim, i Wostoku, da ovu kritiku ne shvati zlonamerno već na svoju korist.

sadržaj

4.

RODITELJSKE MUKE NEVALJALACA

Ilija Bakić

Jedan od osnovnih principa klasičnog sindikalnog stripa jeste večiti početak odnosno svojevrsna zamrznutost junaka. Naime, u većini ovakvih stripova svaka nova epizoda novi je početak za njenog heroja; junak neprestano živi u sadašnjosti koja nosi situacije čije je razrešenje nužno. Junak je mlad i pametan i lep koliko je bio i u prošloj epizodi, i pati od selektivne amnezije što će reći da nije mu poznato ništa od onoga što je ranije doživeo pa kreće iznova, sa zadatih početnih pozicija. Iz epizode u epizodu, bezbrojni kauboji uvek jašu širokim prerijama, policajci i detektivi vijaju kriminalce po ulicama, svemirski pustolovi plove Univerzumom, pirati pljačkaju i sakrivaju blago itd itd. Naravno, svaki od junaka ima životnu priču koja ga je dovela do večite sadašnjosti a po potrebi se priseti neke od prošlih epizoda ako je to funkcionalno, posebno kada se treba prisetiti zlodela dežurnih nevaljalaca. Naravno, ovakvo konstruisanje osnovne potke stripa ne mora a priori biti negativno već može biti umetnički vrlo izazovno, setimo se Malog Nema koji na početku table uvek leže u krevet a na kraju sa njega pada ili se budi, ili večitog trougla miša Ignjaca, Krejzi Keta (Maca Šize) i policajca Ofis Pupa, kao i pojedinih avantura Ripa Kirbija, Mandraka, Tarzana, Flaša Gordona sve do Asteriksa ili Taličnog Toma. Istini za volju, večita sadašnjost ipak trpi promene ali su one vrlo usporene, gotovo neprimetne. S druge strane stoje stripovi u kojima sat normalno (normalnije) otkuca pa junaci odrastaju, stare, menjaju se; najpoznatiji primer ovakvog živog junaka je Princ Valijant ali su tu i Bluberi, Korto Malteze, vitez Ejmar od Boa-Morija kao i heroji/heroine tzv porodičnih stripova mada je kod njih starenje uglavnom limitirano trenutkom stupanja u brak posle koga se priče uglavnom prekidaju. Slučaj Fantoma unekoliko je specifičniji jer tu na delu imamo istoriju koja se ponavlja u svakoj generaciji ali, kada se serijal razgranao, trenutni Duh koji hoda je dobio potomka (potomke) što je trebalo da znači da i njemu 'vreme ide'.

Nizanje avantura večitih strip mladića ma kako nudilo, na prvi pogled, bezbrojne mogućnosti ipak nije beskonačno odnosno količine zapleta i nevaljalaca nisu neograničene, posebno kada ih radi samo jedan autor mada ni američki manufakturni strip koji je uveo timski rad u smišljanju i crtanju epizoda nije imun na zamor materijala. Otuda se često na scenu serijala vraćaju stari poznanici: oni 'dobri' susreću stare znance a oni 'loši' izlaze iz zatvora i ilegale ili bivaju naprasno vaskrsnuti za još jednu rundu tuče sa pravdom. Tako autor može malo sebi da olakša ispunjenje ugovorenih termina jer ne mora da smišlja novi lik nego vadi stari iz naftalin a verna se publika priseća starih dana. No, vispreniji autor ovakvu situaciju može da iskoristi za malo poigravanja koje će razonoditi i njega i čitaoce a, opet, neće iskakati iz šablona. Nedavna pojava (u izdanju "Marketprinta", serija "Najveća ostvarenja devete umetnosti") albuma "Tvrđava u magli" iz Hermanovog i Gregovog serijala o Bernardu Prinsu upravo je primer tog konstruktivnijeg vraćanja starog junaka. Reč je o gospodinu Van-Hou znanom i kao general Satan, nemilosrdnom banditu koji je pravio probleme vlastima i obespravljenim narodnim masama sve dok mu pustolov Prins, u prvom albumu, iz 1969.godine, nije 'stao u kraj' bacivši lokomotivu na njegovu džunku. Ali već sledeće 1970. godine Satan je uzvratio udarac i sredio da Prins i Džordan stignu u zatvor smrti u epizodi s naslovom koji sve otkriva "Bekstvo iz Suong Baja". Nakog ove sledile su druge dogodovštine koje su tročlanu ekipu pustolova sa broda "Kormoran" (Prins, kapetan, Džordan mornar i mali Džin) nosile preko debelih mora, kroz pustinja i prašume, kroz erupcije vulkana, požare i uragane. I Satan im nije padao na pamet sve dok se 1977.g. nije oglasio i zatražio pomoć od svog starog neprijatelja Prinsa. Neverovatno ali istinito! Jer, dok se Prins lomatao i borio za pravdu ne ostarivši ni malo, Satana, koji nije napustio posao ali se primirio, što će reči da više nije u prvom planu već je diskretan, skoliše ozbiljne muke – valja mu kćer vaditi iz ruku otmičara. A pošto u principu ne veruje nikome iz svoje branše Satan mora da se obrati onome za koga je siguran da ga neće prevariti. Da bi ostvario svoj naum debeli, ćelavac oklembešenih brkova malo udara na sentimentalne žice a malo ucenjuje pa Prins, kao vitez bez straha i mane, prihvata posao. Stari kodeks časti, koga su se držali i mafijaši u svojim zlatnim vremenima, a koji kaže da je porodica svetinja u koju se ne dira, ponovo pobeđuje. Ispada da je kriminal i sve oko njega samo igra koja ustupa mesto pred pravim stvarima. U nastavku priče, posle lomatanja po negostoljubivom predelu i sa pokvarenim prevarantima, Prins saznaje da nije u pitanju otmica već način da se reši problem koji je mučio još Romea i Juliju: kako ostvariti ljubav uprkos porodica koje se mrze. Opasna situacija raspliće se u srećan završetak a Satan, bivši general i strah i trepet, biće, zahvaljujući zaveri rođene kćeri, izbačen iz koloseka i prekomandovan u budućeg dedu. Pravda dvostruko trijumfuje nad nevaljalštinom a Prins odlazi u nove borbe.

Greg i Herman su ne samo vratili Satana u strip već mu dozvolili da malo ostari i delimično se popravi da bi, na kraju epizode, otvorili mogućnost da se potpuno 'rehabilituje'. S prave strane zakona i pravde, Prins je bio i ostao isti, bez šanse da se promeni; on je stameni borac bez prava na lični život jer pravda traži žrtve. Stvaraoci belokosog kapetana, odrađujući svoju šihtu, zabavili su se na njegov račun istovremeno dodajući ovu epizodu nizu priča o negativcima koji, kad postanu roditelji, počinju da se menjaju i da štite svoju decu. Duga je lista brižnih tata kriminalaca spremnih da po svaku cenu brane potomstvo, školuju ih i izvedu 'na pravi put'. Uglavnom je ta briga obavijena velom tajne jer se razbojnici stide svog zanimanja i ne žele da 'blamiraju' decu. A, ako zatreba, otac će žrtvovati i svoj život da bi izbavio dete. Setimo se Rejmondovog stripa "Rip Kirbi i Lili", iz 1952. godine, u kome gangster Džo Siven angažuje detektiva da mu spase kćer Moniku iz šapa pokvarenog momka lovca na miraz. Siven je tajno školovao dete i ne želi da ono ima posla sa mutnim tipom koji mu je vrlo sličan. A kada se stvari iskomplikuju i Moniku optuže da je ubila svog verenika, tata će spremno otići u policiju i reći da je on ubica. Rasplet u kome i policija i Sivenovi momci traže ubicu (i nalaze ga u ljubomornoj, ostavljenoj devojci) previše je predvidivo 'transparentan' pa deluje neubedljivo ali iza njega se krije jedna sasvim opšta istina: roditeljska ljubav pobeđuje sve i spremna je i na krajnju žrtvu. A to važi i za kriminalce koji su, ipak, barem ponekad, ljudi sa ne baš poželjnim, mada unosnim zanimanjem.

sadržaj

5.

POST SCRIPTUM (21)

Zoran Đukanović

Pomagač: priča iz Sarajeva

RATNE PRIČE DŽOA SAKOA

Retko se dešava da predgovor-odu (forma koja slavi neki znatni istorijski događaj) za knjigu stripa napiše pokojni Edvard Said, guru političke filozofije i kritike kolonijalnog diskursa. Tačnije nikada, sve do Palestine za koju je Džo Sako (Joe Sacco) 1996. dobio prestižnu American Book Award. Druga Sakoova strip knjiga Sigurna zona Goražde dobila je 2001. nagradu Vil Ajzner za najbolji grafički roman.

Sako, rođen na Malti, sada četrdesetpetogodišnjak, živeo je do dvanaeste godine u Australiji, kada se preselio u Ameriku. Tamo je završio studije novinarstva, što se više nego očigledno odrazilo na njegov osobeni pristup novinarstvu i stripu kao jedinstvenoj kreativnoj formi. Da žanrovska složenost bude veća, on ne sledi tvrdu liniju američke škole novinarske objektivnosti, nego je bliži dubokom zasecanju u lične priče o ljudima, kakvo poseduju najbolji filmski dokumentarci. Ide na ratna područja, provodi mesece tamo, ne samo intervjuišući nego i živeći uz buduće aktere svojih knjiga. Sakoove pripovesti su uvek ranjavajuće, mračne i oskudno humorne. Na takva mesta odlazi. Bavi se očuvanjem portreta običnih ljudi uhvaćenih u očajničkim okolnostima. Od čega? Od zaborava, kaže Kundera.

Sarajlije su uvek bili dobri pripovedači, urbani mitolozi i mistifikatori. Znam to jer sam desetak godina, šezdesetih, u Sarajevu leti provodio svojih redovnih mesec dana boraveći kod rodbine, pa mi je jedan segment odrastanja zahvaćen Sarajevom i njegovom mitologijom. Sjajan uvod za upoznavanje ove mitologije je Historijska čitanka Miljenka Jergovića, da ne govorim o ostalom lavovskom delu njegovog opusa koji se tiče Sarajeva. Glavni lik Sakoove najnovije strip knjige Pomagač: priča iz Sarajeva (The Fixer: A Story from Sarajevo) je Neven. Pomagač stranim novinarima, čovek s maglovitom kriminalnom prošlošću, rasan je primerak pomenute mitologije. Vrsta usmenog naratora koji svojim nastupom nameće da priča bude ispričana i o njemu.

Pomagač je priča o paramilitarnoj genezi. Predratna, gotovo simpatično tupava nebuloza doktrine opšte narodne odbrane kao “samoorganizovanja”, dobila je onda kada je trebalo, dakle devedesetih, svoje stvarno lice u “samoorganizovanju” paramilitaraca, pod majčinskom kontrolom nacionalističkih partija i tajnih službi, koje su, pre ili kasnije, postajale suštinski deo te “spontanosti”.

Kada sve (paramilitarno zadovoljstvo rata) prođe, naš Neven se oseća kao ostavljena devojka od strane istorije koja se odšunjala nekamo drugde. Odšunjale su se i gomile novinara svetskih novina i televizija za koje je radio, i prsio se da su mu prijatelji. Ma dobro prijateljstvo, ali presušila je i lova (otud i pažnja prema novom, ovog puta skromnom Nevenovom plenu – Sakou, koji oktobra 1995. stiže u Sarajevo). Sva ta nežna, “hemingvejevska” prijateljstva adrenalinskih novinara i prekaljenih boraca ponekad završe neuzvraćenom ljubavlju u vidu izostanka plaćanja, pa je Neven morao da pošalje faksom poruku južnoafričkom novinaru: jednog dana ću te naći i polomiću ti obe ruke i noge.

Sako se koristi tehnikom nepouzdanog pripovedača. Uz to, prigušenost tona, uključujući i ironični. Samoironični komentar i fingirana pasivnost Sakoova može da zavara. On, sjajno parodirajući vlastiti lik, parodira situaciju zapadnog novinara kao takvu. Sako voli sebe da portretiše kao zbunjenog, čak povodljivog. To mu je sjajna polazna tačka za, pripovedačkim obratom ogoljen, uvid u zlo, očajanje i laž rata.

“Neverovatan, potpuno jedinstven žanr”, kažu za Sakoov pristup mnogi recenzenti. Da li je zaista tako? Ako se osvrnemo, naći ćemo primer na dohvat ruke. Nešto srodno, naravno na svoj neponovljivi način mešanja hipnagogičkih vizija (snova) sa brutalnom istorijskom realnošću, kreirao je Aleksandar Zograf u svom malom remek-delu Život pod sankcijama, i uostalom u većem delu svojih kolekcija Okean iznenađenja i Mesec i ognjeno srce. Svakovrsni uticaji Roberta Kramba i Harvija Pekara, koje Sako sam ističe, zasluživali bi poseban tekst. U vizuelnom pripovedanju Sako kombinije karikaturalnu figuraciju sa minuciozno detaljisanim pozadinama. Ako, pak, zanemarimo težinu teme, u grafičkom pogledu naćićemo intrigantnu sličnost sa stripom Waska Kanaka iz osamdesetih koji je crtačko delo Beogradjana Jovana Nikolića. On je, međutim, sa svojim scenaristom Vojislavom Psončakom, stavljao naglasak na lakoću, postmodernu bajku, pa je ova srodnost za posmatrača skrivenija, i zbunjuje.

Sako je majstor hvatanja detalja, ali i suštine naših na izgled neraspletivih “balkanskih” zavrzlama. Samo jedan detalj je doticanje podele na “papke” i autentične Sarajlije. Sako gotovo u letu detektuje sve stereotipe izazova da se ugroženost životom kakav je sada pripiše “najezdi sa planina”, što socijalno izmenjeni gradovi (Sarajevo, Beograd, Zagreb, Priština...) redovno i čine.

Objedinjujući istraživačkog novinara i pripovedača, u domenu proverljive faktografije Sako je krajnje savesno obavio svoj posao. Činjenice opsade grada i istorije paramilitarnih grupa su, kako je Aleksandar Hemon napisao u “Fantomu slobode”, smeštene u logiku Nevenove automitomanije. Štaviše, mitomanija je sam koren redefinisanja identiteta kriminalaca: posredstvom paramilitarnog obavljenog posla postaju parapatriote. Mislite li da je Neven veći mitopoeta od Legije? Neven lažući govori istinu o laži parapatriota. Sarajevski nedeljnik DANI, odnosno novinari Vildana Selimbegović i Senad Pećanin igraju ulogu balansa u Sakoovoj pripovesti, dajući neophodan kontekst istraživačkog novinarstva, nasuprot Nevenovom mitotvorstvu.

U svoj gadljivosti koju možemo osećati prema Nevenu, važno je shvatiti, on jeste tragičan lik. Svakako ne samo zbog tužnog trenutka kada ne može da se seti imena poginulih prijatelja sa izlizane fotografije koju mnogima pokazivao, po običaju dograđujući priču maštom. Ključna Sakoova rečenica je da mu je Nevena bog poslao, nekoga ko će ispričati kako je bilo, kako gotovo da je bilo, ili kako je moglo biti. Ja pripovedam, došaptava Sakoov strip. Sakoova radost kada ponovo 2001. u Sarajevu sretne Nevena, koji ga je - pored pružanja informacija - lagao, muljao i večito žicario, je istinska. Jer, Sako dobro zna da je Sako-pripovedač u Nevenu sreo pripovedača, jedne druge vrste doduše. Deo događaja je priča o događaju. Tome, uostalom, služe ne samo svakojaki usmeni pripovedači nego i recenzije knjiga, pa i ova.


(“Vreme”, Beograd, 26. avgust 2004)

sadržaj

6.

JUŽNJAČKA UTEHA No174.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

APOKALIPSA JUČE

Momci – poče pukovnik Kargil pred
Josarionovom eskadrilom pazeći
dobro na pauze u govoru. – Vi ste
američki oficiri. Oficiri ni jedne druge
vojske na svetu ne mogu to reći za sebe.
Razmislite o tome!
KVAKA 22, Džozef Heler

Ahm. Mnogo mi se bivših vojnika javilo povodom prošle kolumne, da me verbalno potapšaju po ramenu i kažu da sam ih jezivo podsetio na stara loša vremena. Neobično mi je drago što mi se još niko nije javi da mi kaže da to ipak nije bilo tako strašno, te da bespotrebno dramim. U to ime loših uspomena još par crtica o vojsci, i s tom temom zavšavam, obećanje. Ludom radovanje.

Vojska je...

...Kao ludnica. Krećući se kroz krugove strip crtača i prosvetnih radnika, mislio sam da sam video svoj deo ludaka i da me manje više ništa ne može iznenaditi. Ljuta zabluda! Dok ne odete u vojsku nemate pojma šta je to lud, iskomleksiran ili zaostao čovek. Nikada nisam bio u ludnici (fala Bogu) niti planiram eksurziju u tom pravcu u doglednoj budućnosti (mada, ko zna? Nova školska godina je upravo počela...), ali ne mogu da verujem da sem ludnice negde ima toliko ludaka po broju stanovnika kao u vojsci! Ljudi, pa to vam je prava galerija poremećenih, seksualno frustriranih, delinkvenata, alkosa i narkića. Robijao sam... Pardon, služio vojsku sa tipom koji vutrom snabdeva pola Niša, tipom koga traže zbog prevare i drugim koji je na suđenju zbog nanošenja teških telesnih povreda, dvojicom najžešćih alkoholičara koje sam u životu video (zamislite čoveka koji se toliko naloče da u sred noći dva i po minuta piša u spavaoni, a onda ujutru nastavi da pije, toliko se napije da ispadne kroz prozor, nastavi da spava u travi pa ga straža dovede nazad! Jeste li zamislili? Sad ga još nazovite Vlada i potražite u Knjaževcu...), zakletog grobara koji od murije beži u kasrnu i bije devojke koje odbiju njegovo udvaranje... A to je tek vrh ledenog brega. U vojsci smo jako često citirali jednu izreku: Blago onom ko rano poludi, njemu život prođe u veselju. Vi vidite zašto...

...Kao ogledalo. Kad sa vas ogule koru kao jabuku, kad padnu sve maske, kad nestane sve ono što ste mislili da jeste, ostaje ono što je osnovno. Tek onda kad ste prinuđeni da se sagledate kroz tuđe oči, kad ne možete skrenuti pogled ili zažmuriti, možete reći da ste se videli svoj pravi odraz. Tek onda znate ko ste zapravo – pa probajte da živite s tom slikom, koja vam sasvim verovatno neće odgovarati.

...Kao ova zemlja. Sve je staro, dotrajalo, sve se stalno kvari a celina uprkos tome na neki način opstaje. Ne zna se ni ko pije ni ko plaća, svako olajava svakog, non stop neke iznenadne kontrole (o kojima smo naravno unapred obavešteni), sve uz pomoć štapa i kanapa... I apsolutno sve završava dobra veza. Hoćete na prijavnicu, da ladite j#j# dok ih drugi otežu vukući simulatore za radare ili sanduke s municijom? Sređeno! Hteli biste u stacionar na prijavnicu, ili u komandu stana? Rešeno! Hoćete u grad ili na vikend, iako nije vaš red? Ma, nema greške! Dok god za vas drugi vuku konce, nemate nikakve brige na svetu – i da, u tom slučaju vam se može desiti, kao u slučaju jednog mog druga, da vam boravak u vojsci ostane u toliko prijatnoj uspomeni da vam se iz vojske iskreno i ne ide...

sadržaj

7.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (233)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

GASTARBAJTERSKE GODINE: NOVA NADA

E, znate što me uvijek kao klinca palilo u stripovima? Ono kad bi neki lik nešto rekao, a u dnu bi kadra bila fusnota "vidi epizodu tu i tu". U, kako je to u isti mah obećavalo da je zabava duža od kraja sveska u mojim šapicama i navelo me da si obećam kako ću stripove, kad ih jednog dana budem radio, sigurno raditi u epizodama kako bih se već u drugoj mogao pozvati na prethodnu.

Međutim, kad sam počeo raditi stripove, tadašnje jugoslavensko, a ubrzo potom i hrvatsko tržište, nije više podržavalo takve klasične stripovske serije i moja je afirmacije željna generacija - poslije šarmantno prozvana "izgubljenom" - odnjuškala preko grane u potrazi za "stripovima kakve želimo raditi" (o čemu sam dijelom pisao i ranije; vidi Priču o Grendelima u Karticama 159-165 ).

Čini mi se, bajdvej, kako to trebam još jednom potcrtati jer nam se poslije imputiralo da smo "otišli" iz slijepe ksenofilije, bezgranične pohlepe ili pak ropske odanosti Zvjezdanim ratovima, dok je pravi odgovor vrlo banalan: htjeli smo raditi stripove nalik onima na kojima smo odrasli - zabavne, uzbudljive, i dugačke; one prave - i zato biti, kako nam je kroz djetinjstvo bilo obećavano da je praksa, plaćeni. Htjeli smo "živjeti od stripa", bili smo uvjereni kako smo dovoljno dobri i tražili smo prostor na kojem ćemo to dokazati.

A bilo je i bar malo ludila za Zvjezdanim ratovima (iako, iskreno, nisam ni znao koliko ih Eddy voli dok nam ih nisu ponudili). "Izgubljenu" su generaciju, hoćeš-nećeš, u jednakoj mjeri obilježile sive sedamdesete i nova zabava stričeka Lucasa i Spielberga. Znam da nismo slali prijedlog za Grendele kako bismo dobili posao na nekom Star Wars serijalu - ovdje su nas ipak odgojili kako je cilj raditi nešto svoje - ali kad nam je materinski raspoložena teta Diana Schutz ponudila novi posao za nagradu što smo se na Grendelima pokazali kao dobri dječaci nismo rekli "ne". Novi angažman bio je dokaz da smo uspjeli, a i rajcalo nas je pokazati kako možemo sve i možemo svašta i možemo odmah i možemo sad. Naravno da smo rekli "da".

Nismo pogriješili.

Zažalili, više puta, jesmo.

(Nastavlja se ...)

sadržaj

8.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin i Zoran Đukanović su obezbedili sledeće priloge:

KARIKATURE IVE KUŠANIĆA

U Modernoj galeriji u Lazarevcu otvorena je velika izložba karikatura Ive Kušanića, jednog od naših najboljih i najproslavljenijih ilustratora.

Kušanić (Zagreb, 1924 - Beograd, 2003), karijeru je započeo 1938. u "Miki stripu" u društvu Andrije Maurovića i braće Valtera i Norberta Nojgebauera. Godine 1946. upisuje zagrebačku Likovnu akademiju u klasi prof. Ivana Tabakovića. Od 1962. radi za "Politiku".

Kušanićevi vrcavi komentari svetske politike, ljudskih naravi i nadmoćan crtački dar za stilizaciju učinili su ga vodećim ilustratorom posleratne Jugoslavije. godine 1990. dobija nagradau za životno delo ULUPUDS-a, a svoju prvu (!) slikarsku izložbu priređuje 1997. u 74. godini. Izložba u Modernoj galeriji je i svojevrsna najava obimne Kušanićeve monografije koja će premijerno predstavljena na predstojećem Sajmu knjiga.

S. Đ. M.


Objavljeno: Glas javnosti, Beograd, 28.08.2004.godine

Lukas ipak pravi još tri nastavka "Ratova zvezda"

OBAVEZANI ĆUTANJEM

Već dugo godina tvorac "Ratova zvezda" Džordž Lukas uporno tvrdi da neće snimati sedmu, osmu i devetu epizodu svog uspešnog SF filmskog serijala, ali se i uporno pojavljuju glasine da će do toga ipak doći. Pre nekoliko meseci jedna takva vest je procurela iz njegove kompanije "Lucasfilm" u kojoj je bilo reči da je cela kompanija za rad na još tri nastavka, osim samog tvorca.

Nova glasina da bi se nešto ipak moglo dogoditi na radu priče koja će se nastaviti tamo gde je stao film "Povrtaka Džedaja" iz 1983. godine, dolazi od insajdera iz Lukasove kompanije koji tvrdi da su se svi zaposleni u "ILM", kompaniji za rad na specijalnim efektima, nedavno obavezali da neće davati nikakve izjave povodom eventualne treće trilogije. Ovo se objašnjava na sledeći način - ako se tri nova filma ni ne planiraju, zašto su onda zaposleni morali da potpišu obavezu da ćute o njima?

Fanovi su ovu vest jedva dočekali i objašnjavaju je da "gde ima dima, ima i vatre" tako da očekuju, makar, rad na televizijskoj seriji, ali postoji i druga strana koja podseća da Lukas često nije bio "dosledan" u svojim postupcima i da ovo zapravo baš ništa ne znači. Iz Lukasove kompanije je stigao demanti da je došlo do bilo kakavog potpisivanja obavezujućih ugovora o ćutanju zaposlenih, kao i novi demanti da će se raditi na tri nove epizode "Ratova zvezda". Takve izjave mnoge neće ubediti jer se odmah poteže još jedna glasina koja stiže iz Australije, i gde se otkriva da je Lukas izrazio želju da tamo snima još svojih filmova o "Ratovima zvezda".

Obožavaoci ovog serijala se stalno podsećaju vremena izlaska šeste epizode ("Povratak Džedaja") kada je Lukas izjavio da planira serijal od devet delova - tri prednastavka i tri nastavka priče gde bi se videlo šta je bilo dalje sa Hanom, Lukom i Leom, glavnim junacima četvrtog, petog i šestog dela.

Ipak, Lukas je potom napravio pauzu sve do 1997. godine kada se vratio svojim "Ratovima zvezda" i krenuo da priprema prvu epizodu. U međuvremenu je publika mogla da uživa u uspešnim knjigama iz ovog "svemira", gde su se isticali radovi SF pisca Timoti Zana. Lukas je 1998. godine izjavio da neće biti devet filmova i da će se sve zapravo završiti u ukupno šest delova - trenutno nedostajuća treća epizoda stiže u bioskope 2005. godine.

V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 28.08.2004.godine

Ko je ko u svetu stripa

ŠTEFAN BLIKENSTAF I NJEGOVI ANTI - PORTRETI

Renesansa andergraunda

Štefan Blikenstaf (1959, Merilend) direktni je nastavljač frik stajling anti-portreta u maniru Bejzila Vulvertuna (ilustratora magazina "Mad") i Vali Vuda, strip-crtača E.C. Comics koji su zabranjeni početkom 60-tih zbog "dekadentnog uticaja na omladinu". Iako se nikada nije bavio klasičnim stripom (u osnovi, Blikenstaf je slikar i ilustrator), ovaj neverovatni umetnik je rasturio disciplinu portreta u paramparčad, praveći najneverovatnije jukstapozicije i premetačine očiju, vilica i ostalih rekvizita ljudskog lika.

Najpoznatiji po radu sa Krempsima (dizajnirao je omot njihove legendarne kompilacije "Loša muzika za loše ljude"), Blikenstaf je objavljivao svoje antiportrete u vodećim andergraund strip časopisima kao što je Robert Krambov "Weirdo", "Sin City" ili muzičkim magazinima tipa "Guitar World" i "Crawdaddy".

Anticipirao je renesansu izvornog andergraunda u 90-tim još na samim počecima svoje karijere. Radio je omote za bendove "Thin White Rope" i "Ubangis". Kao žrtva paničnog straha od leta avionom, Blikenstaf nikada nije izlagao van Merilenda. Njegova serija "Ružne nalepnice" postala je pravi hit krajem 90-tih, pokazujući koliko je Blikenstaf nadmašio svoje uzore.

Krajnje introvertna osoba, Blikenstaf je učinio sve što je mogao da ukloni sve svoje biografije sa Interneta i da da minimalan broj intervjua. Njgova poslednja izložba "Predivna tragedija" u Blu elefant centru u Merilendu konačno je predstavila i njegove radove na platnu u kojima gotovo Direrovsku šrafuru njegovih crteža zamenjuje divlji ekspresionistički gest.

S. Đ. M.


Objavljeno: GLAS JAVNOSTI, Beograd, 29.08.2004.godine

STRIP JUNAK GARFILD - biće predmet sudskog spora u Kini, pošto je tužbu podnela američka firma "Paws, Inc." protiv tri kineske kompanije koje su objavljivale stripove o ovom čuvenom lenjom mačku, ljubitelju lazanja. Tužene kompanije su porekle da su uradile bilo šta nelegalno, a sud će morati da sačeka da obe strane iznesu još dodatnih dokaza kako bi doneo presudu. Strip "Garfild" se objavljuje u 2.600 svetskih novina i čita ga, prema procenama, oko 260 miliona ljudi. Kineski državni savet je izneo procenu da se u njihovoj zemlji, godišnje, proda falsifikovanih proizvoda u vrednosti od 19 do 24 milijarde dolara. Od toga velika većina otpada na američke proizvode, među kojima su filmovi, muzika, knjige, softver, lekovi i automobilski delovi.

V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 31.08.2004.godine

Gosti BEOGRAD festivala, od 2. do 30. septembra (3)

OD "NOVOG KVADRATA" DO "VELIKE JABUKE"

Reviju svetske i domaće kreativnosti - BEOGRAD festival, koji će u glavnom gradu SCG biti održan od 2. do 30. septembra ove godine, posetiće niz značajnih ličnosti iz sveta advertajzinga i dizajna. Ko su oni i šta rade, čitajte u Danasu, gledajte za neki dan

Za Mirka Ilića čulo se u drugoj polovini sedamdesetih godina kada je, nakon "sušnih godina" za jugoslovenski strip, niotkuda izletela grupa ljudi koji su sebe "sakrivali" iza "firme" Novi kvadrat. Najpre je "pala" omladinska štampa, a za tim i oficijelni mediji. Strip je odjedanput postao (naj)važnija sporedna stvar u zemlji koja će se uskoro raspasti. Mirko Ilić, osnivač te "nove strip osećajnosti", u međuvremenu je ušao u svet vizuelnih medija na velika vrata, otišao u "zemlju iz snova", razvio biznis, "popunio" svoju biografiju zvanjima art direktora u Tajmu i Njujorktajmsu, a trenutno dejstvuje iz privatnog studija za grafički dizajn, 3D i kompjutersku grafiku i titlovanje filmova, sa sedištem u Njujorku gde i živi - "Mirko Ilic’s Corp". Predavač je na "Cooper Union" sa Miltonom Glaserom, takođe predaje ilustraciju u školi za vizuelne umetnosti i koautor je tri knjige. Rođen je u Bosni i Hercegovini, u Zagrebu je "dobio" ime, preko ex-yu i italijanske štampe "vinuo se u nebo", da bi se krajem osamdesetih preselio u Njujork i svoje polje interesovanja lagano prebacivao na dizajn i, konačno, kompjutersku grafiku.

- Prvo radno mjesto u mom životu bio je posao art direktora u Tajm magazinu (internacionalno izdanje). Kad su mi ponudili, kratko sam konstatovao za sebe: "Vrijedi u biografiji imati i radno mjesto, pogotovo takvo". To je, zapravo, bilo prvi put da mi je netko ponudio radno mjesto, za 31 godinu, od kojih sam veći dio proveo u Jugoslaviji ali se nitko nije sjetio da mi ponudi radno mjesto - rekao je Mirko Ilić za Danas pre dve godine kada je boravio u Beogradu zbog realizacije Publikum kalendara.

Lazar Džamić je jednom za Ilića rekao da on "uopšte nije dizajner. On je pank rok/novotalasni vođa benda koji u svom imaginarnom rok bendu piše, svira, i diriguje raznim instrumentima. Čovek koji ruši paradigme, pomalo skandal-majstor. Pomalo usamljenik.

D. Stošić


Objavljeno: DANAS, Beograd, 01.09.2004.godine

Beogradska premijera filma „Ketvumen“

ŽRTVA KOZMETIČKE INDUSTRIJE

Beogradska premijera filma „Ketvumen“, francuskog reditelja Pitofa, zakazana je za večeras u 20 časova na Mobtel Open Air Cinema, koji se nalazi na stadionu Partizana. Glavne uloge igraju Hali Beri, Bendžamin Bret, Lambert Vilson i Šeron Stoun.

Glavna junakinja ovog filma je Pejšns (Hali Beri). Ona je popustljiva, uvek želi da udovolji ljudima, rasipa svoj izuzetan umetnički talenat tako što radi nezahvalan posao, kao grafički dizajner u kozmetičkoj kompaniji. Kompaniju vode okrutni Džordž Heder (Lambert Vilson) i njegova žena, super model Lorel (Šeron Stoun). Zahvaljujući sticaju okolnosti, život Pejšens će biti zauvek promenjen kada bude otkrila razgovor u kome se pominje najnoviji proizvod protiv starenja. Uhvaćena na pogrešnom mestu u pogrešno vreme, Pejšens će biti ubijena. Ali tu priča tek počinje.

K. R.


Objavljeno: BLIC, Beograd, 02.09.2004.godine

ŽENA MAČKA

Dugoočekivana ekranizacija "Žene-mačke" konačno večeras stiže i na veliko platno na Otvorenom bioskopu u 20 sati, posredstvom distributerske kuće Tuck. Priča je veoma jednostavna - grafički dizajner u kozmetičkoj kompaniji otkriva malverzacije svojih nadležnih i biva surovo kažnjena - ubistvom. Zahvaljujući misterioznim silama, ona uskrsava obdarena novim moćima, koje će koristiti u ponovnoj borbi protiv zlog bračnog para... Film "Žena-mačka" svakako će ostati bitan zbog dve stvari - čak iako niste ljubitelji Hali Beri, film je u tolikoj meri potčinjen njenom izgledu da ćete morati da je zavolite; druga, "bolna" činjenica odnosi se na Šeron Stoun, koja ne samo da je "druga violina" u ovom filmu, već je pokazala da je njeno vreme već prošlo. Film je režirao Francuz Pitof, koji je pre koju godinu gostovao u Beogradu sa filmom "Vidok", a pored dve pomenute dame mušku pratnju čine Bendžamin Bret i Lambert Vilson, koga je sećamo iz "Matrix Reloaded".

D. J.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 02.09.2004.godine

sadržaj

9.

PISMA ČITALACA

mail

From: milan andjelkovic <milandj36@hotmail.com>
Subject: hello

POZDRAV SVIMA.

IAKO REDOVNO PRATIM STRIP VESTI, NISAM PRIMETIO DA JE IKO DAO KRITICKI OSVRT NA NEOBICNI STRIP GRUPE AUTORA IZ TRSTENIKA POD NAZIVOM „ZDUHAC“. LUXOR COMICS JE OVIH DANA POZVAO AUTORE DA UCESTVUJU U KREIRANJU DOMACEG, KOMERCIJALNOG SUPER – HERO SERIJALA, ALI CE PO SVOJ PRILICI TO BITI NEKA, BEZLICNA, MILION PUTA PREZVAKANA, VARIJANTA „MOCNIH RENDzERA“.

OVI MOMCI IZ TRSTENIKA SU, KORISTECI SVU SNAGU, EGZOTIKU I AUTENTICNOST SRPSKE MITOLOGIJE STVORILI PRVOG PRAVOG DOMACEG SUPER HEROJA (PREDRATNI ZIGOMAR I BANETOVA CAT CLAW SE NE MOGU RACUNATI JER SU SMESTENI U STRANO OKRUZENJE) I UKOLIKO BUDU UPORNI MOGLI BI IZ TOGA DA IZVUKU NESTO STO CE SE PRODAVATI I NA INOSTRANOM TRZISTU.

UPRKOS CRTEZU KOJI JE ZAISTA NISKOG KVALITETA (NA PRVIM POGLED PODSECA NA ZOGRAFOV UNDERGROUND STIL, MEDJUTIM KAD SE MALO UDUBITE SHVATITE DA JE CRTAC IMAO NAMERU DA RADI REALISTICNU STILIZACIJU ALI DA JEDNOSTAVNO NEMA TIH KAPACITETA I NEDOSTAJE MU MNOGO VEZBE ), STRIP PRIVLACI PAZNJU SVEZINOM JER SRPSKA MITOLOGIJA, IAKO ZIVOPISNA, RETKO JE KORISCENA KAO PREDLOZAK KOMERCIJALNOG STRIPA. MOZDA JE SMETALO TO STO TAJ FIKTIVNI UNIVERZUM NE BI MOGAO DA EGZISTIRA BEZ SELJAKA SA SAJKACAMA, ZENA SA MARAMAMA I SRPSKIH IMENA CEGA SE STIDIMO ISTO KAO NPR. OD DOMACEG FOLKLORA A ONDA NASI KUD-OVI ODU PA NAPUNE NAJZNACAJNIJE SVETSKE KONCERTNE DVORANE KAO OD SALE.

OVAJ TEKST SAM NAPISAO BEZ NEKE ZELJE DA PRAVIM RECENZIJU DELA, NE UMEM JA TO. PREVASHODNO SAM ZELEO DA NA OVAJ NACIN PRUZIM PODRSKU AUTORIMA (IZVINJAVAM SE STO IM NE NAVODIM IMENA JER IH NI NE ZNAM) I DA SKRENEM PAZNJU ZAINTERESOVANIH NA OVO NJIHOVO NEOBICNO OSTVARENJE.

MILAN ANDJELKOVIC
BEOGRAD
31.08.2004.

sadržaj

10.

LINKOVI

Strip Vesti

BALLON TALES - sajt posvećen letteringu - unosu teksta u stripove
http://www.balloontales.com/

Na primer, teme novog broja:
1. New fonts: TIM SALE LOWER & BRUSH, plus the TIM SALE PACK and a new FREE FONT!
2. Testimonials!
3. Balloon Tales - Using Fonts in Websites
4. Featured Sites - "Tim Sale: Black and White" now available, JScottCampbell.com announces new project and website!

...i još redovne teme na sajtu: škole skeniranja, unosa teksta i kolorisanja stripova!!!

sadržaj

11.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od - do

Opet odlažem...:(


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad