prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. "KOFER" U PODGORICI - Milutin Pavićević
2. STRIP PRESSING #4 - Marko Stojanović
3. SNOVI I NOVAC U STRIPU - Ilija Bakić
4. SENDMEN - Srđan Aćimović
5. PARISKI SPLEEN (60) - Franc
6. JUŽNJAČKA UTEHA No 119. - Marko Stojanović
7. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (179) - Darko Macan
8. MOJ POGLED (66) - zmcomics
9. ŠTAMPA - štampa
10. LINKOVI - Strip Vesti
11. DATUMI - Strip Vesti

1.

"KOFER" U PODGORICI

Milutin Pavićević

Francuski Kulturni Centar u Podgorici i
Sekretarijat za kulturu i obrazovanje opstine Podgorica
organizuju izlozbu stripa

Dessins d' auteurs
dix auteurs de bande desinee en France
55 originalnih strip-tabli deset savremenih francuskih autora na temu
"Kofer"

Benoit Jacques
Jean-Pierre-Duffour
Nicolas de Crecy
Yvan Lagabe
Pascal Rabate
Marjane Satrapi
Jochen Gerner
Emmanuel Guibert
Pierre Duba
Marc-Antoine-Mathieu


Srijeda, 23. jul u 21 cas,
Galerija Centar,
Njegoseva 2 Podgorica

sadržaj

2.

STRIP PRESSING #4

Marko Stojanović

STRIP PRESSING EPIZODA ČETIRI:
POVRATAK NIŽEPOTPISANIH

Evo nas opet, na ekranu vašeg kompjutera i u knjižari pored vas (ako bivstvujete u Beogradu, Novom Sadu i Nisu; u suprotnom nalazimo se u knjižari daleko od vas, pa je potrebno da novi Strip Pressing naručite na e-mail adresu izdavača siic_pressing@yahoo.com ili na telefon 018/523-418, te na adresu Šumatovačka bb 18000 Niš, SRBIJA). Iako nije prošla ni cela godina (po nekim optimističkim predviđanjima izrečenim, između ostalog i na stranicama Strip Vesti), uzeli smo sebi tu slobodu i drskost da objavimo četvrti broj magazina Strip Pressing - javni ukor koji smo nekoć dobili na ovim web stranama urodio je plodom i mi smo vredno, vredno, vredno radili da ne bi opet bili pod lupom. Kad kažem mi, ovde naravno mislim na sebe, jer voli sebi da persiram u slobodno vreme i jer je moj kourednik Dejan Stojiljković nekim nesrećnim slučajem (koji i meni želi) zalutao u Vojsku Srbije i Crne Gore, i trenutno se nalazi na braniku otadžbine sa tendencijom da tamo ostane negde do novembra. Nastranu šalu na stranu, Dejan je u broju učestvovao onoliko koliko je fizički mogao, i čak je uspeo da za broj napiše i uvodnik.

A u ovom, novom broju:

Naslova strana zasluga je MIROLJUBA MILUTINOVIĆA u Fancuskoj (uskoro) poznatog kao BRADA, našeg stalnog saradnika.

TONI RADEV se prihvatio olovke i četke i po mom scenariju zamešao novu epizodu Luke Vranića. Tek da ne bude neke zabune, Tonijev stil savršeno se uklapa u ovu malu storiju o susretu dragog nam vampira zemljaka i Dede Mraza nezemljaka.

Čast nam je da na svojim stranama po prvi put ugostimo DRAGANA BOSNIĆA (nikako ne i poslednji, po Draganovim najavama), koji nam je priložio svoje viđenje Luke Vranića u vidu prigodne ilustracije.

Sa svojim kratkim stripom (o Luki Vraniću, o čemu bi drugom?) TRAKALICA zastupljen je i otac serijala "Pali anđeo" DEJAN VUJIĆ.

Tri strane nabijene sa onoliko kvalitetnog teksta koliko na njih može da stavi naš stari saradnik iz Londona, TOMA NEVEROV, u rubrici Strip Klasici u kojoj se ovog puta govori o Spajdermenu su ono što sledi segement posvećen serijalu "Pali anđeo".

A onda upliv Hrvatskog stripa: strip o jednom danu u životu privatnog detektiva Rika Kardeta u najboljoj tradiciji neo noire-a ispričan bez jedne jedine reči od strane TIHOMIRA TIKULINA TICE I GORANA SUDŽUKE.

Rik Kordet nas vodi direktno u šest strana intervjua sa GORANOM SUDŽUKOM, prošaran gotovim tablama i tablama u olovci Goranovih stripova rađenih za odeljak DC-ija, Vertigo. Pomenuti intervju je jedan od najprijatnijih ćaskanja i istovremeno definitivno najsveobuhvatniji intervju koji sam dosad obavio sa nekim strip crtačem; tim povodom, kapu dole za najkooperativnijeg sagovornika, Gorana Sudžuku!

I tek kad ste pomislili da ste se Gorana rešili pročitavši njegov strip i intervju, on se vraća (sa osvetom!) u prazniku za oči Projdi Vilo po tekst jedne GIBONNIJEVE pesme.

JOVAN UKROPINA, ovogodišnji dobitnik druge nagrade na konkursima u Nišu i Leskovcu nastavlja svoje prisustvo na našim stranama jednom svojom ilustracijom iz domena fentezija.

...I mi brzom brzinom dolazimo do opšteg favorita i jednog od zaštitnih znakova Strip Pressinga, Marka Kraljevića Novosađanina i ovogodišnjeg dobitnika druge nagrade za ilustraciju u Leskovcu NEBOJŠE PEJIĆA. Urnebesna avantura epskog junaka tananih živaca i još tananijih nožica dovodi na megdan Ljutici Bogdanu. Sledi malo pevanja, malo tuče i puno smeha...

I taman kad ste uhvatili zalet, kočenje! Četiri strane intervjua sa ENDIJEM DIGLOM, novom scenarističkom perjanicom DC-ija sa kojim je pre neki dan potpisao ekskluzivan ugovor povodom svog novog, na sva usta hvaljenog serijala THE LOSERS. Endi je bio predusetljiv i popričao samnom, a takođe nam je ustupio za objavljivanje table stripova rađene po njegovim scenarijima i objavljivane za DC i 2000AD.

Treći stalni serijal u Strip Presingu, Krakov, Krakov nastavlja se hronološki drugom epizodom pod nazivom Nova legija (sve usko savremene asocijacije zaboravite, ovo nema veze s tim) objavljene ovde u celini i celosti, napisane od strane ĐORĐA MILOSAVLJEVIĆA, nacrtane od strane SINIŠE RADOVIĆA i potuširane od strane MILANA JOVANOVIĆA.

Tabla sa strip kaišima donosi nam dva stara poznanika; DUŠAN CVETKOVIĆ nas je obradovao svojim neponovljivim smislom za humor u stripu Haiku Trenutak o "Gadnom tipu..." koji "...puši cigaru." Tu je i sveži dobitnik druge nagrade za strip scenario na Smotrama mladih autora Balkana BANKOVIĆ MILISAV sa svojim kaišom ekološke tematike. Dva kaiša svojih Pimpeka (nadam se da vas jezička barijera neće sprečiti da protumačite naslov (ili bi možda trebao da se nadam da će vas pomenuta barijera u tome sprečiti?!)) priložio je TIHOMIR TIKULIN TICO.

I opet se pera (pardon, tastature) prihvatio TOMA NEVEROV iz Londona, i opet je bio opširan, informativa i interesantan kako samo on to ume u svom tekstu o Stenu Liju, prvoj scenarističko-uredničkoj zvezdi Američkog stripa i njegovim potencijalnim današnjim naslednicima.

IVAN PRLIĆ PRLE od N.H.P.-a prosledio nam je svoj revolucionarni manifesto, a mi smo ga eto prosledili dalje...

Galopom potom ulećemo u fantastiku, poput glavnog junaka stripa Vučiji soj VLADE VESOVIĆA, i tu ćemo se zadržati deset strana ovog stripa bez reči.

Šta čini strip Sandman Strip Fenomenom više od sedam godina posle njegovog gašenja saznaćete ako pročitate tekst našeg novog stalnog saradnika i perspektivnog strip teoretičara VANJE MIŠKOVIĆA.

Tu je ilustracija DUŠANA CVETKOVIĆA i strip u boji MILISAVA BANKOVIĆA Buy, drink, obey o moći marketinga i nemoći modernog čoveka da mu se odupre.

I tu je kraj. Barem što se ovog broja tiče.

Samo da napomenemo da se i ovaj broj prodaje po izuzetno popularnoj (čitaj kamikaza) ceni od 90 dinara iako ima deset strana više od prošlog broja (čitaj 74). Pa gde to ima, molim lepo?! Samo u Nišu, u redakciji SIIC-a, koji je naš izdavač i kome se zahvaljujemo, naročito gospodinu Bobi Ljujiću. Posebne pohvale (i orden za zasluge) Vladimiru Vukašinoviću koji se pobrinuo za prelom i tehniču obradu, i bez koga bi Strip Pressing izgledao znatno drugačije (i znatno lošije pride). Autorima, domaćim i inozemnim, svaka čast na saradnji u ovom broju, i mala poruka: novi broj se već priprema, šaljite radove, tekstove, novčane priloge! To je inače bio dobro prerušeni poziv na saradnju - sarađujte, šta čekate! Do sledećeg broja,

Marko Stojanović,
druga polovina uredništva Strip Pressinga.

sadržaj

3.

SNOVI I NOVAC U STRIPU

Ilija Bakić

STRIP

SNOVI I NOVAC U STRIPU

Priče u slikama od svog nastanka su bile otvorene za sve nivoe stvarnosti, kako one fizičke, oličene u svakovrsnim akciono-vratolomnim avanturama (ozbiljnim i humornim), tako i u one koje pripadaju neuhvativim svetovima snova. Jedan od prvih klasika novog medija u potpunosti je uronjen u san i sanjanje - "Mali Nemo" Vinzora Mek Keja iz 1905.g. (dakle iz pionirskih dana medija), vrti se oko čudnovato burnih, veselih i tmurnih snova i putešestvija kroz njih, uvek sa finišom u kome se dečak, zbunjen, budi zatrpan jastucima ili na podu, gde ga nalaze i teše mama ili tata. No, sve ovo nimalo nije čudno jer su svetovi labavih zakona, u kojima je sve moguće i dostupno, sve ima drugačije značenje i može (a ne mora) da bude objašnjeno, oduvek umetnicima pružali mogućnosti da nešto poruče čitaocima/gledaocima ili da se, tek, bezazleno poigraju i na isto navedu svoju publiku; s druge strane, u psihologiji i psihijatriji, od Frojda na ovamo, snovi su 'unapređeni' u ključeve za skriveni, unutrašnji život. Književnici, pak, naročito od nadrealista pa do nenadmašnog majstora Borhesa, insistiraju na ovom vidu postojanja te uranjaju u alternativne stvarnosti, u traganju za drugojačijim senzacijama.

Na ovdašnjim strip prostorima snovi uglavnom nisu bili predmet preteranog interesovanja strip autora osim časnih izuzetaka među kojima je najveći Aleksandar Zograf, u 'civilnom' životu poznat kao Saša Rakezić (1963). Alternativac do srži, Zograf je, tragajući za licima koja svet nosi, stigao do snova koji su krivo ogledalo okruženja ali i sasvim slobodni nizovi slika. Polovinom 1980-tih otkrio je tehniku kontrolisanja polusna tzv hipnagogičkog stanja u kome spavač lebdi između sna i jave. U tim trenucima, pre padanja u duboki san - REM fazu ili pre buđenja, spavač vidi slike, pojedinačne ili u serijama; razvijanjem posebnih tehnika tim se vizijama može upravljati odnosno one se mogu zapamtiti. Zograf je počeo intenzivno da crta svoje snove i grupiše ih u celine koje je objavljivao u nekolikim svetskim magazinima alternativnog stripa (britanski "Buzzard", italijanski "Mano", švedski "Galago", američki "The Stranger", "Zero, Zero"...). Njegovi radovi privukli su pažnju strip stručnjaka, autora koji se bave istim temama odnosno publike koja je bila zavedena njihovom lucidnošću, humorom ili potpunim apsurdom. Zografovi snovi pojavili su se u nekolikim zbornicima ("Stripburek", "Rare Bit Fiends"...) kao i u njegovim samostalnim strip knjigama ("Dream Watcher" za britanski Slab-O-Concrete, "Psihonauta" u Italiji...). Zograf je autor i urednik dva magazina koji su posvećeni snovima "Hypnagogic Review" i "Psychonaut".

Deo izabranih hipnagogičkih vizija Aleksandra Zografa mogu se videti/pročitati u knjizi "Mesec i ognjeno srce" (SKC, Srećna galerija, Beograd 2002.g.). U pitanju je reprezentativno izdanje kojim se domaći autor, dugo već poznat i van granica ove države (kako god da se ona trenutno zvala), predstavlja ovdašnjoj publici. Knjiga prati osnovne pravce Zografovih interesovanja: pored pomenutih hipnagogičkih vizija tu su i stripovi inspirisani dešavanjima u autorovom bližem i širem okolišu (od prolazaka ulicama Pančeva do odjeka ratnih godina) te svojevrsna autobiografska (samo)posmatranja (od događaja iz detinjstva do bizarnih doživljaja). U svim storijama autor je pažljivi, lucidni osmatrač otvoren prema svim utiscima; on odbija da se povinuje opšte prihvaćenim idejma, predrasudama i propagandnim sloganima, ne želi da mrzi po ma čijim nalozima. Kako sam kaže u jednom stripu "Ja baš volim kada se zbiva nešto što je drugačije od svakodnevne rutine. Čudnovata zbivanja nas približavaju stanju svesnosti..." Zografov crtež je kjaroskuro oštar, česta je prevlast crnih površina naknadno izgrebanih perom da bi se dobila mreža finih linija. Likovi su karikaturalni sa upečatljivim izrazima lica i grotesknim položajima tela. Iščitavanja ove knjige potvrđuje da je Zograf autor izgrađene poetike i stila, sposoban da svoje ideje izrazi jasno i ubedljivo.

Pored samostalnih radova Zograf je inicijator specifične strip škole-radionice, poznate pod imenom Kuhinja - jer časove održava u kuhinji njegovog stana u Pančevu. U Kuhinji stasavaju nove strip snage odnosno ruke vežbaju autori koji su se već oglašavali u časopisima ili samostalnim izdanjima. Kao rezultat zajedničkog i samostalnog rada, odnosno saradnje sa drugim autorima iz zemlje i sveta, pojavljuje se magazin "Kuhinja". Najnoviji, peti broj, posvećen je novcu odnosno kulturi novca u kojoj živimo. Nepodeljeni je stav stripadžija da novac definitivno kvari ljude (ili je samo način da pokažu svoje prirodno, dakle, ružno lice); nažalost, ma koliko oni bili raspoloženi za ismevanje novca, činjenica je da za većinu važi da novac znači moć koja se grabi po svaku cenu. Domaće strip snage u novoj Kuhinji predstavljaju (imenima i pseudonimima) Maja Veselinović, Boban Žarković, Letač, Krle, Kiklop Ljubanović, Vuk Palibrk, Burek, Daniel Kovač, Ivana Vereski, Wostok, Nedelja, Mr. Spiral&Orkesh, Saša Mihajlović i, naravno, Zograf (on iscrtava novčanice zemlje Hipnagogije koje su deljene na likovnom bijenalu u Veneciji; apoeni su od "50 uzdaha"). Chris Lanier (dužim stripom Ogledalo o paralelnim životima dobrog i lošeg momka) i Lee Kennedy, dali su Kuhinji međunarodni profil i domet.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 20.07.2003.godine

sadržaj

4.

SENDMEN

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net

Dosta je strip-serijala koji su na našoj izdavačkoj sceni zapostavljani – mora se reći, opravdano. Ta scena već neko vreme nalazi se u raspadu i današnji izdavači koji se upinju da je iz fragmenata slože, za jedan od fragmenata su logično i očekivano, odabrali “Sendmen”, kultni serijal Nila Gejmena. Kažu da posle “Sendmena” u američkom stripu ništa više nije bilo isto. Tako kažu...

Posle duge pauze od prvog broja sa stripom “Betmen: Godina prva”, Biblioteka grafičkih romana “Vertigo” nas je dočekala na prepad sa prvim albumom od osam epizoda “Sendmena”. Odabir epizoda sa samog početka serijala, još u razvoju, logičan je, ali nije baš najpovoljniji iz jedne pesimističke perspektive po kojoj ćemo na sledeći nastavak čekati bar još toliko vremena. Ipak, situacija za izdavače danas deluje povoljnije nego u vreme kad je izdat “Betmen: Godina prva” pa tako ima mesta i za optimizam.

U našem izdanju prenet je uvodni tekst F. Pola Vilsona iz američkog izdanja, u kome se možda čak i tačna činjenica da se odnos između USA i Britanije svodi za periodični priliv svežih pristupa poznatoj materiji, iz Britanije u, čini se, sterilnu Ameriku, što obuhvata i mnoge druge oblasti pored stripa. Ova teza može biti i tačna, međutim, ovde je predstavljena u formi žalopojke a deluje da je njeda prava svrha ukalupljavanje niza događaja u predefinisanu formu “fenomena”, što, naravno, šteti serijalu. Naime, “Sendmen” deluje najbolje onda kada Gejmen zaboravi na postojanje žanra, porekla, nasleđa, lutajućih motiva... “Sendmen” je izvorno horor serijal ali odskače kvalitetom samo onda kad odluta od žanrovskih specifikacija. U istom smislu, onda kada se priseti svoje strip-prirode, kad Gospodar Sna susretne Džona Konstantina, “Helblejzera” ili svrati do Gotama, nama je jasno da se radilo o pukoj borbi tada tek otpočetog serijala za popularnost, za publiku, metodom koji je star koliko i šou-bizniz; crossoverima sa poznatim junacima o čiji se prepoznatljiv i etabliran šarm grebe novi serijal. I na kraju, “Sendmen” u onom obliku u kom ga imamo u ovom izdanju, tek treba da se odmakne od forme avanturističkog serijala – potrage za blagom pune prepreka kakvu već sprovode mnogi konvencionalniji strip-junaci.

No, vratimo se na horor elemente u “Sendmenu”. Glavni problem je što Gejmen nije naučio jedno od osnovnih pravila horora: “Kada ga prikažeš, onda više nije strašno”. Nije se moralo posezati čak za Kortasarovim pričama da bi se otkrilo to pravilo – dovoljno je bilo konsultovati Stivena Kinga; U “Sendmenovom” slučaju, ovo znači, na primer, sledeće: epizoda “Nada u paklu”: pakao je vizuelizovan, prikazan kao buljuk demona, nacrtanih, eh, ljudskom rukom. Ovi demoni jesu gadni – ali ne i jezivi; oni jesu ružni – ali ne pakleno ružni; Na kraju krajeva, to je pakao, religija nas uči da se radi o mestu toliko groznom da ga čovek ne može ni zamisliti; ovde se to, baš suprotno, pokušalo učiniti ovlašno i na brzinu, i jedini element za pamćenje ove epizode ostaje Lucifer čija lepota u datom okruženju zaista izgleda – jezivo.

U tom smislu, prve epizode “Sendmena” batrgaju se da izađu iz ovih okvira, a ne pomaže im mnogo pomenuti uvodni tekst koji jednu irelevantnu činjenicu kao što je nacionalna pripadnost autora, uspeva da strpa u definisani okvir – možemo reći i šablon – i time je učini pogodnom za marketing i utrpavanje svezaka u ruke što većem broju ambivalentnih čitalaca (“Poštovani čitaoci, evo stripa JOŠ jednog britanca...”) čemu, uostalom, žanrovi i drugi oblici ukalupljivanja i služe.

Kažu da je najslabiji deo “Sendmena” crtež u pojedinim epizodama, međutim, da je on umeo da bude i sjajan. Neću o tome mnogo govoriti, reći ću samo da se u ovom izdanju mogu videti primeri i jednog i drugog: crtež prosečnog no-name autora američkog stripa, i barokni noar koji rako leži ovome stripu, nalaze se svega par stranica odvojeni jedan od drugog, ponekad i u istoj epizodi. Deluje, ipak, da je ovim tablama tesno u formatu američke strip-sveske, da je strip bar scenaristički, svesno ili nesvesno, stvaran za evropski A4 format, te se slike bore sa nedostatkom prostora gurajući se, preklapajući, ili opet smanjujući se i redukujućdetalje.

Ceo serijal je druga priča, ali mogu reći šta je meni delovalo najgore u ovom izdanju: Celokupna epizoda “24 časa” sa svim njenim elementima. Ova epizoda kao da je stvorena da pruži priliku najlojalnijim fanovima “Sendmena” da kažu onim manje lojalnim da je ‘nisu razumeli’. Ovaj pokušaj da se u jednom mikrokosmosu kafe-restorana prikaže koliko zla može biti skriveno u dubini ljudskog bića, neuspešan je koliko je ambiciozan. U poređenju sa remek-delom identične tematike, “Stalker” Tarkovskog, može li se ova priča na 25 stranica uopšte uzeti za ozbiljno? Amaterska obrada teme, obligatorni horor elementi, ova pre svega krajnje dosadna epizoda nešto je što se može bez ikakvog gubitka preskočiti. Takođe je i pokazatelj da Gejmen u tom momentu još nije bio kadar da se ukrsti sa težim temama, pogotovo onda kada nije svestan njihovog obima i kompleksnosti.

Preambicioznost i povremeni patos sa jedne strane, sa druge neosporna originalnost, upućenost u tematiku i dragulji nekonvencionalnosti u vidu sižea prve epizode, pojave triju Hekata, Džon Dijevog sna o Cezaru itd... čine da strip kroz ovaj album varira od nepodnošljivog do briljantnog. A zatim, tu je poslednja epizoda, “Zvuk njenih krila”, koja nagoveštava jednog drugog “Sendmena”, suptilnu mitsku priču radije nego stripski horor. Prostor naglo biva obogaćen šarmantnim likom smrti, a crtež novom inspiracijom za detalje. Valeri sivog se stapaju u crno, a takođe i koncept stripa postaje jasniji, manje amorfan i prilagodljiv hirovima tržišta. Sendmenova avantura je zaokružena i kao da se za sledeći album sprema nešto novo, bogato značenjem i stilom, nešto što grabi krupnim koracima ka tituli remek-dela.

Kažu, dakle, da posle “Sendmena” u američkom stripu ništa više nije bilo isto. Da vidimo: pre “Sendmena”, američkim stripom su vladali tromi urednici koji su prihvatali samo koncepte koji su se do tada pokazali profitabilnim, dakle, steroidne praznoglave super-junake; kreativni upliv crtača bio je sveden na ulogu ilustratora, a i scenarist se kretao u vodama u kojima mu je urednik dozvoljavao, a svoje frustracije usled toga je prenosio na sirotog crtaču nalažući mu “gvozdenu knjigu snimanja” kao svojevrsno kreativno nasilje. Posle “Sendmena”? Zamenite “steroidni praznoglavi super-junaci” sa “moderne priče bogate besmislenim nasiljem pisane sa pukom namerom da šokiraju, sa stereotipom anti-heroja kao glavnim junakom”, i to će biti to. Surovi urednici potrudili su se da stvari polako ponovo dovedu pod svoju kontrolu.

Posle “Sendmena” manje-više sve je isto. Postoji, međutim, jedan više strip vredan čitanja. I to je valjda neki uspeh.

sadržaj

5.

PARISKI SPLEEN (60)

Franc
noanoabv@free.fr

Kalvin, Hobz & Franc na Maršalovim ostrvima

3.

Kalvin nije bio Bul, niti je Hobz bio Bil, kao što ni Voterson ne deli sa Robaom istovetne estetske preokupacije. U Votersonovom stripu geg je uzgredica, nikada cilj po sebi niti osovni nosilac radnje. Isto tako, ukoliko u stripu Kalvin i Hobz ima elemenata metafizicke spekulacije, ova refleksivna ravan se ispoljava drugacije nego u slucaju Šulcovih Snupija i Carli Brauna.

Poput junaka Šulca i Robaa, i svet Kalvina svodi se na njegov dom, školu, i prirodu – poprište Kalvinovih urnebesnih bekstava. Odrasli – ukljucujuci i roditelje, opredmeceni su kroz jedan iskrivljen odraz: njih Kalvin percipira kroz prizmu emocija koje zrace: emocije zrelih ljudi shrvanih stresom i brigama (glavni epigon - Kalvinova majka). Voterson lik roditelja oblikuje po slici koju o njima Kalvin stvara – i ta slika nije ružicasta. U registar odraslih / monstruma upisuje se i bejbisiterka Rozali, te školska uciteljica, u mašti Kalvina - unakaradena ala. Nisu, medutim, samo odrasli zlokobni: i Kalvinovi vršnjaci mogu biti, u ocima decaka, aždahe, karakondžule, ale i pagube!

Prvi razlog zbog kojeg Kalvin druge percipira kao pretnje – jeste što kvare red njegovog univerzuma. Svaka skaska, svaka pustolovina na kraju tabla, raspline se kao mehur od sapunice, jer neko medu njegovim bližnjima Kalvina nemilosrdno vraca u stvarnost – banalnu realiju svakodnevlja (dok majka stvara dodatni pritisak na klinca prebacujuci mu begranicna prepuštanja mašti).

Kalvin je, u kulturuloskom smislu, dakle, nekonformista "in the making"; kao pravi mali Amer, on u mašti postaje superjunak i tripuje o vanzemaljcima; i kao i svi klinci, fasciniran predistorijom, neprestano se uživljava u ulogu antediluvijalnih gmazova. Pitomi život njegovog kraja ne remeti ništa (sem, koliko pamtim, jedno obijanje stana, dok je Kalvin s roditeljima bio na putu). Velika pitanja se radaju, tako, iz Kalvinove glave, iz istovetnog izvorišta odakle se radaju i cežnje za velikim delima (ceznja ili zelja za moci, u slucaju Kalvina ta je granica fluidna).

U srcu stvari, Kalvin je decak kome nikad niko ne treba. Kalvin samoživi, brat blizanac Denisa ili Pirluija, dovoljan sebi samom, samom sebi svet, on bližnje doživljava tek kao oruda i sluge (eto kljucne karakterne crte koje ga cine razlicitim od Sulcovih junaka). Nekima se, otud, lik Kalvina cini nemalo stranim. Tu ni Hobz nije od pomoci. Kalvin starmali, tako bismo ga mogli nazvati. I doista, ima necega skoro jezivog, neprirodnog, zamalo perverznog u sestogodisnjem klincu koji promislja bitna pitanja egzistencije i pokusava, u casovima osame, dati odgovore na kljucne stvari. Ali i ovaj osecaj nelagode participira u estetskoj izgradnji lika. Jer ova starmalost nije drugo do cin projektovanja umetnika u duh deteta i svedocenje o neumrlosti deteta u duhu zrelog coveka (postoji jedna snazna nit – psiholoska, emocionalna, arhetipska - koja zauvek vezace detinjstvo i strip); Kalvin je, otud, karikatura, a svaka je karikatura, po sebi, ekstravagatna. Kalvin je mala, lirsko-epska, groteskna i setna balada, Votersonova ekstravaganza. Kalvin je govor odraslog kroz jezik, simbolizam i razloge deteta.

Pre i nakon svih emocija, ovaj strip zracice setom; tlapnje sanjarija i blago mreskanje ozarenosti, na licu citaca, koje crtacki ekspresionizam izaziva i koji, na licu, ostaje dugo nakon sklapanja stripa. Mafalda je (u drugom predmetnom registru), mozda, Kalvinov najblizi duhovni srodnik.

Ukoliko govorimo o duhu stripa, o inherentnim vrednostima lirskih skaski Kalvina i Hobza (zivahnog, sasvim), govorimo o jednom sveobuhvatnom pogledu na svet, i isticemo autorev stav povodom takozvanog "american way of life", ciji je Voterson sin i kritik; svet u kome malo ostaje za razvitak unutrasnjeg zivota, za zivot duse. Jer treptaj dusevnog (Hobz je bice od krvi, srca i mesa), poziv na kusanje poezije, u tome je sav smisao Votersonovog diskursa. On je, u ovome – kako u okviru komicke realizacije tako i na polju ekonomske upotrebe popularnosti stripa – duhovni i drustveni poklonik Henrija Dejvida Toroa.

Ja sam, na Ostrvo skoljki, krisom – od Davida B. – pod misku nosio strip o Kalvinu i Hobzu: nekada bih nocio na obali, pod otvorenom plaveti, odeljen, sam, zagledan u zvezde drugog podneblja. Odlazio bih, s veceri, pred plimu, i vracao se u prve jutarnje casove, pred samu nastavu, preko niskog koralnog spruda i kroz guste, tesko prohodne sumske kolovrate. Hranio sam se sumorom palmi i hlebnih stabala, krtih vocki i sustanjem trava, lisca, hukom vetra nad besprozirnom povrsi mora. Plasio sam se vodenih bezdana. Nocu sam sanjao da ostrvlja, grebeni, hridi, olupine, ulice, tarabe, kuce, stanove, ljude, sobe plavi, besprestano plavi, topi nadiruca vodena masa. Plasio sam se vode. Ali sam i odlazio, daleko, preko hridi, ka pustim koralnim brezuljcima, da se sit naslusam huke talasa, bespreglednih udisaja, izdisaja mora.

Svoje najvrednije casove probdeo sam na Kuciguu, dalek, i sam, dok sam sedeo, na kamenu, na travi (i nisam, ne, nisam snevao niti sam se secao, Jugoslavije). Ponekad sam citao, najcesce cutao, slusao: more. Bili smo: Kalvin, sa Hobzom; ja, sa Kalvinom & Hobzom. "Toliko pazimo na to sto je ispred nas, da nemamo vremena da uzivamo u svemu sto je pored nas" saputao bi, kadikad, mali decak.

sadržaj

6.

JUŽNJAČKA UTEHA No119.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

VIOLENT SHOCKS

Freyga forced the corpse to bend
over the altar, and cut and tore the
thick gown away till he could slash
the belly open. Blood and entrails gushed
out over the dry stones of the altar
and smoked on the dry stone. The gutted
corpse fell forward over the stones like
an empty coat, the arms dangling.
ORSINIAN TALES, Ursula Le Guin

Došao je iz novinarstva, podučen svim onim lekcijama koje je ono moglo da ga nauči - ekonomiji reči i stizanju rokova za predaju tekstova. Na svom putu od Hempšira, gde je rođen, do Minesote, gde sada živi, stvorio je pravu malu gomilu grafičkih novela plus mega seriju Sandman koja je DC naterala da stvori Vertigo, odeljak za odrasle, time što je stripu dovela publiku koja priče u slikama nikada ranije nije uzimala u ruke, naime literarne, knjiške tipove. A onda, na vrhuncu slave, kad to niko nije očekivao, usledilo je dobrovoljno samoizgnanstvo iz sveta stripa! U pitanju je naravno Britanac Nil Gejman, scenaristicka ikona americkog stripa devedesetih.

Kako Gejman tvrdi, još u osnovnoj školi znao je da će pisati stripove, i to ne bilo koje, već upravo Američke! Prve (i poslednje) lekcije o pisanju scenarija za strip dobio je od legende lično, Alana Mora, s kim se sprijateljio na jednoj konvenciji i koga je posle izvesnog vremena upitao kako se to uopšte pišu stripovi. Mor je pogledao par priča mlađanog Gejmana, i ocenio kako je svaka bolja od prethodne, što međutim Gejmana nije nateralo da počne ozbiljnije da se bavi stripom. Pisanjem stripova je konačno počeo da se bavi upoznavši izvesnog sumnjivca koji se ljudima predstavljao kao strip scenarista pokušavajući da im ukrade ideje za svoje stripove, preko koga je i došao do redakcije danas uveliko pokojnog britanskog strip časopisa Escape gde je sreo pomalo gojaznog studenta Berkširskog koledža Umetnosti i dizajna Dejva Mekina, budućeg crtača, ilustratora, slikara, dizajnera, konceptuelnog umetnika i budućeg stalnog saradnika. Njih dvojica su dobila zadatak da zajedno urade strip od pet strana za Escape što je na kraju rezultiralo sa četrdeset osam strana dugom grafičkom novelom pod nazivom Violent Cases! Gejman je u međuvremenu uradio scenarije za pet kratkih SF priča iz serije Future Shocks za 2000AD, kom prilikom mu se desilo da surađuje sa španskim autorom rudimentiranog poznavanja Engleskog jezika. Pomenuti crtač je nacrtao nešto što u scenariju nije bilo, redakcija 2000AD-a je prepravila Gejmanov scenario da odgovara nacrtanom, a Gejman je jednom za svagda digao ruke od ostrvskog stripa.

Baš na vreme, jer su urednice DC-ija Karen Berger i Dženet Kan stigle u London u lov na talente, tokom koga su za rad preko Atlantika već bile spakovale Granta Morisona i Pitera Miligana. Gejman i Mekin su nastupili zajedno, i zajedno su odbijeni. Gejman je postajao očajan kopajući po svom sećanju u potrazi za nekim zaboravljenim superherojem koga bi dinamični duo mogli obraditi, ali su svi redom bili zauzeti... Dok na površinu nije islivala Black Orchid. To je to, rekli su ljudi (pardon, žene) iz DC-ija! Na Gejmanovu tadašnju žalost (i našu sadašnju sreću), rekli su takođe da je potrebno da Dejvu Mekinu i njemu samom podignu rejting time što će ih razdvojiti, upariti sa drugim autorima i dati im neke poznatije likove da na njimu steknu slavu. Mekin je tako završio sa ludim škotom Grantom Morisonom na psihodeličnoj verziji Batman-a Arkham Asylum, i ma koliko da je svet stripa bio impresioniran rezultatima te saradnje, serijal koji je Gejman sa svoje strane stvorio učinio je mnogo više za strip kao medij pošto su njegove posledice i dan danas primetne u Američkom stripu.

Naravno, u pitanju je bio Sandman.

(Nastaviće se)

sadržaj

7.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (179)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

Q: GENEZA

Već barem deset godina, kada se strip crtači nađu, kukaju kako nema strip časopisa. Iako, nije da ga zapravo nema - Comicon, Striporama, Comixer i Bruh, Tron, Megatron, Strip Mania i Bager padaju mi na pamet, još živuće Stripburger ili makedonski Strip Art da i ne spominjem - nego niti jedan od spomenutih pokojnika nije u svijesti zaživio kao Stripoteka ili izvorni Strip Art (čak ni obnovljenoj Stripoteci to nije pošlo za rukom), rasuti prostorom i vremenom nikad nisu postigli onaj privid kiosk-bogatstva na koji se moja generacija naučila u sedamdesetima i ranim osamdesetima. Otkako je Patak podvukao glavu pod krilo, nije bilo časopisa koji bi bio referentna točka, kojeg bi svi znali i u kojemu bi bilo baš važno objaviti.

Gornji odlomak nije uvod u manifest o tome kako će Q baš takvom referentnom točkom postati. Ni blizu tome. To je samo uvod u moju opsesiju časopisom i to časopisom za kioske.

Naime, ja nisam u stanju u nečemu samo pričati. Kad sam jednom pomislio "'Ajmo radit' časopis!" ta me ideja nije napuštala. Badava deset godina kalkulacija od kojih je svaka, ama baš svaka, pokazala da je strip časopis financijska propast. Badava sva nabrojena tuđa iskustva iz kojih se naučilo da nit' imamo dovoljno žive publike nit' dovoljno autora koji su spremni zaista povući, zaista raditi "za simbolične novce", kako se u intervjuima busaju. Badava. Kad sam prvi put o časopisu pomislio, kao da sam ga sebi i nezainteresiranom svijetu obećao. Pokušao sam tu obsesiju ublažiti propalim preuzimanjem Patka, radom na Plavom zabavniku i Strip republici, ali nisam se nasitio.

Zadnji je pokušaj bio jesenas, kad sam Ticu nagovarao da radimo Endem za kioske - pare moj, rad njegov - ali onda je Tico zaključio, nakon niza môra u kojima gubi moje novce, da su njegovi snovi drugdje i ja sam rekao "Dobro, onda ništa" i nastojao sam se uvjeriti da je to zaista krajnji i konačan dokaz kako je strip revijama odzvonilo, kako je samo meni do njih stalo i kako glupi san treba zaboraviti.

Samo što se glupi san nije dao zaboraviti pa sam ja, umjesto Tice, počeo imati môre, more koje su prestale tek kad sam sve poslao u rodno mjesto i odlučio ariju odzviždati do kraja, jer je to jedini način da je se izbaci iz glave.


(Nastavlja se ...)


***
PPP: To ćeš ti sad neko vrijeme o Q-u, je li?
O: A da o čemu ću? Kolumne su uvijek neka vrsta dnevnika, a mnogo što drugo nisam stigao raditi ...
PPP: Pa da ja onda malo ne pitam ništa, je li?
O: Pusti me koji tjedan da ovo izbacim, pa se vrati.
PPP: "Lektire" i "Go surfa!" isto neće biti, je li?
O: Ljeto je! Surfajte se pravim valovima, čitajte žutu štampu (ili Q), preporučivat ćemo u dugim zimskim noćima ...
PPP: Dobro, samo još jedno pitanje: La Bete Noire?
O: I osma strana je gotova!
PPP: Je li?!
O: Jest, i ima slatku kucu, koja slatko gleda u križ kad joj žeravica iz vulkana padne na nos ...

sadržaj

8.

MOJ POGLED (66)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

ČEMU RADOST?!

Sigurno se pitate čemu ta silna radost zbog programčića koji mi omogućava da vam na novi način šaljem SVesti? Da li zato što nakon puno mrskih poslova i mora obaveza čovek počinje da se raduje i malim stvarima? Možda i zato, mada ima više stvari koje me raduju, kao što je približavanje nešto mirnijeg perioda, malo crtačkog angažmana, nastavak rada na B&A, početak autorske saradnje koja pokazuje odlične rezultate,... Eto, nešto više lepih stvari a meni prirastao za srce baš jedan mali programčić?!

Da ja vama ipak opišem slanje jednog broja Strip vesti? Neću pričati kako kod šugavih centrala sa kojih moram da se konektujem moraš poprilično da se načekaš da uspostaviš kvalitetnu vezu, a onda sledi zabava. Pošto provajderi, kako bi Vas zaštitili od kojekakvog spamovanja (SPAM, to je ona silna suvišna pošta što vam stiže i pored brige, pomenutih, provajdera) ne dozvoljavaju da jedna BCC poruka (BCC je režim slanja u kome primalac ne može da vidi ostale adrese i da ih krade) ide na više od 20 adresa!

Znate li na koliko adresa idu SVesti? Na 710!!! Podelite to sa dvadeset i znaćete koliko moram puta da formiram email i da brojim redom imena do sledećih 20, pamteći sa čijim imenom sam završio prethodni email, kako bih bez dupliranja poslao svima Strip Vesti?!

Što nisam prešao na neki javni servis za mailing liste? Pa, tamo se najlakše kradu adrese, liste bi tražile da uz SVesti idu i reklamne sličice itd itd.

I naravno da se radujem kada dođem do nekog programa koji mi te muke olakša. Pustim ga da sam šalje poruke, makar on to radio i 2 sata, znam da mogu nešto drugo raditi ili se igrati sa klincima dok s vremena na vreme pratim da li sve ide kako valja. Tako nije problem ni slati vanredne brojeve Strip vest!

Tako da ću ih, po svemu sudeći opet uvesti. Naravno, uvek ima i drugih faktora koji me mogu sprečiti u slanju vanrednih brojeva, te još uvek stoji preporuka da sve vesti šaljete na vreme za redovne brojeve. Između ostalog i zato što će se vanredni pojavljivat na sajtu tek kad ga ažuriram zbog novog broja, petkom. Znači prednost kod vanrednih brojeva imaju pretplatnici.

I na kraju da napomenem da se ne morate plašiti brljotina koje su se pojavile kod probnog slanja. Baš zato je taj specijalni broj i slat kako bi se greške mogle ispraviti. Mada ste najveći problem nepostojećih domaćih karaktera mogli i sami ispraviti promenom kodne strane kod mail programa. Ali neka, ni strip časopisi se ne prodaju tako da sami morate da ih spajate pa ni ja neću slati SVesti tako da morate da brinete na koji način ćete ih čitat...


PS. Obećavam ubuduće više reči o stripovima a manje mog kukanja...:)

sadržaj

9.

ŠTAMPA

štampa

Zoran Đukanović i Dušan Banjanin obezbedili priloge za ovu rubriku:

SLATKI STRIP

PILOT IZ KANADE

Dan Kuper je zamišljen kao junak bez mnogo mana i straha koji testira avione i bori se diljem zemljinog šara

Piše: V. Fumeti

Stripovi o nebeskim letačima, pilotima, jedan su od popularnijih žanrova u svetu avanturističkog stripa. Stiv Kenjon Kanifa i DŽoni Hazard Robinsa su, verovatno, najpopularniji stripski piloti, ali im društvo barabar prave i evropske kolege Tangi i Laverdir Udersa i Žižea odnosno Bak Dani Ibinoa (kad kažem «evropski» u ovom slučaju mislim na autore stripa, a ne na junaka). Poslednjih godina veoma je popularan kod nas i Adler, talični heroj savremenog francuskog crtača Rene Sterna. Skoro čitavo vreme, s ovim junacima postojao je, ali nekako sa strane i Dan Kuper belgijskog autora Alberta Vajmberga.

Vajmberg je rođen u Liježu 1922. godine, a stripom je, kao i mnogi drugi, počeo da se bavi po okončanju Drugog svetskog rata. 1954. je imao toliko iskustva i kuraži da stvori lik Dana Kupera, probnog pilota kanadske kraljevske avijacije. Crtaće ga decenijama sa promenjivim uspehom. Dan Kuper je zamišljen kao junak bez mnogo mana i straha, član ekipe probnih pilota, koja po zahtevima i projektima kanadske vlade i vojske, putujući svetom testira nove avione (neke od njih je konstruisao Danov otac!). Ne zadovoljavajući se realističkom avanturom, Vajmberg u strip od početka ubacuje i fantastičke motive, šaljući Kupera i u kosmos. Po jednostavnoj hladno ratovskoj dijalektici vremena u kojem je nastao, Kanađanin ima i večitog protivnika Sandersa, s kojim se bori diljem zemljinog šara.

Dan Kuper se kod nas javio veoma brzo posle premijere u «Tintinu». Srećemo ga u 40. broju legendarnog «Kekeca», poslednje nedelje septembra 1958. godine. Već s prvih tabli se vidi da strip nije emitovan od prve priče, jer se Kuper i Sanders poznaju i sukobljavaju čim ugledaju jedan drugog u Japanu. 64 table duga, monotona priča odvešće čitaoca do Brazila, potom u kosmos, Afriku i na kraju u Okeaniju. Scenario je «ravan», nezanimljiv ne samo s današnje tačke gledišta. a crtež bi se mogao nazvati profesionalno odrađenim poslom.

U 105. broju istog lista, dakle bez pauze, nastavljen je Vajmbergov strip epizodom «Zid tišine», koja će trajati skoro isto tako dugo, a Kuper će i kasnije, posle duge pauze posećivati «Borbin» sjajni nedeljnik. Interesantno je da će se tihi Kanađanin vratiti našoj publici u četvrtom broju «Stripoteke», primerku koji današnji bukinisti, zbog njegove retkosti, prodaju za suvo zlato. Dan Kuper će biti tiha, uporna zvezda splitske revije «Cak», a pojavljivaće se bez kontinuiteta i u nekim izdanjima Dečjih novina itd. Ukratko, on je, u jugoslovenskom kontekstu obeležio sadržaje i zračenje važnih revija, ali nikada nije bio popularan poput nekih drugih heroja u letačkim odelima.

Odgovor na pitanje zašto je to tako krije se u scenarijima i crtežu Alberta Vajmberga. Mada su scenariji često išli ispred vremena, sa zapanjujućom «objektivnošću» navešćujući buduće tehnološke uspehe u avijatici i kosmonautici, jednostavnost sukoba crnog i belog i plošnost Kuperovog karaktera, bili su opasan minus u odnosu na njegove stripske takmace, pomenute, a i neke nepomenute! Vajmberg je prosečan crtač, bez vlastitog autorskog pečata koji bi ga istakao u čitavom moru crtača iz celog sveta, koje smo mogli da pratimo u našim trajnijim i nestalnijim edicijama. Dakle možemo da ga se sećamo, ali bez radosti i bez sete.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 16.07.2003.godine

Uz skorašnju beogradsku premijeru "Halka" filmskog mega hita kompanije "Marvel komiks"

REČ JE NIŠTA, SLIKA JE SVE

Animacija kao najvažnija komponenta novog Holivuda

"Halk", novi filmski mega hit kompanije "Marvel komiks" i filmske kuće "Universal Pictures" , biće premijerno prikazan 7. avgusta u beogradskim bioskopima. Novu filmsku verziju strip-klasika "Halk" je režirao Ang Li, a glavne uloge tumače Erik Bana i Nik Nolt. Monstrum Halk, alter ego nuklearnog fizičara Brusa Benera je definitivno najbrutalniji i najpopularniji Marvelov karakter.

Radeći na gama bombi, prljavom atomskom oružju za masovno uništenje, Brus Bener biva ozračen. Posledice radijacije izazivaju da u kriznim životnim situacijama Bener mutira u čudovišnog Halka, destruktivnog gorostasa koji smatra ceo ljudski rod svojim iskonskim neprijateljem. Za razliku od ostalih Marvelovih heroja, koji su u privatnom životu intelektualci patriote (što je i moguće samo u stripu?), a u slobodno vreme spašavaju čovečanstvo...

Halk je sveuništitelj! U poslednjih nekoliko godina, Marvel je izbacio seriju hit filmova kao što su "Spajdermen", "Derdevil" i "Eks-Men" inkasirajući neverovatan profit i svetske rekorde po gledanosti. Za samo nedelju dana prikazivanja u Engleskoj, "Halk" je zaradio 3,5 miliona funti daleko pretekavši i "Čarlijeve anđele". Mnogi filmski kritičari smatraju da su filmovi o stripskim superherojima jedina budućnost velikog platna, ali smatraju da jedini razlog nije samo novac.

Već je "Derdevil" definisao glanc novu estetiku Holivuda u kojoj su glavni glumci svedeni na minimum, a ceo film nose baletani-kaskaderi i kompjuterska animacija. Marvelovi filmovi donose nov pristup zasnovan na apsolutnoj dominaciji raskošne scenografije, tvrdog grafizma strip-koreografije, perfekcionističke virtuelne rasvete i hipnotičkih vizuelnih prizora kojima je sve podređeno, čak i fabula filma.

U retrospektivi, Marvel lansira tezu da film odavno više nije narativni žanr i da je slika - sve! Do pojave 3-D animacije, Marvelovi filmski pokušaji su bili potpuni debakli. Sa pojavom novih tehnologija, Marvel je našao način da prenese impresivne crtačke kanone svojih stripova i na bioskopsko platno. Iako se najavljuju kao igrani filmovi, Marvelovi filmovi su 90 procentna digitalna iluzija, dok su snimci fizičke stvarnosti svedeni na minimum.

Hiper-realizam 3-D filtera i programa briše sve granice između stvarnog i kompjuterski simuliranog sveta, insistirajući na tezi da je animacija najvažnija komponenta novog Holivuda. Pobuna mašina možda i nije tako daleka budućnost? Kompjuter za predsednika!

S. Đ. M.


Objavljeno: GLAS JAVNOSTI, 24.07.2003. godine

BIOSKOP

IZAZOV MEDIJSKOG TRANSFERA

„Korto Malteze” („Corto Maltese: La Cour Secrete Des Arcanes”); Francuska, 2002; scenario: Natalija Borodin, Paskal Moreli i Tijeri Toma, prema stripu Huga Prata; režija: Paskal Moreli; glasovi: Rišar Beri, Patrik Bušitej, Barbara Šulc, Mari Tretinjan; distribucija: „Metro film”

Ko do sada nije upoznao Korta Maltezea siromašniji je za jednog izuzetnog imaginarnog prijatelja. On je poslednji romantični heroj, pustolov i lutalica, otelotvorenje slobode, večnog putnika u potrazi za onim što bi istinski ispunjen život mogao da bude. To odavno znaju njegovi s pravom nepokolebljivi poklonici, konzumenti legendarnog strip serijala po mnogima genijalnog Huga Prata (1927 – 1995). Konačno, priliku za makar naknadno “prosvetljenje” dobili su i svi oni koji se teško predaju zamrznutim sličicama, jer se posle više decenija Pratovog odbijanja da se ekranizuju avanture njegovog junaka, pojavila dugometražna crtana verzija Korta Maltezea. Inače, godinama su kao potencijalni reditelji filmskog Maltezea pominjani Đuzepe Salvatore i Emir Kusturica. Ipak, čast i očito zadovoljstvo da naočitog mornara prvi oživi na velikom platnu pripala je Paskalu Moreliju. NJemu i njegovim posvećenim saradnicima - angažovano ih je više od 400 - bilo je potrebno pet godina mukotrpnog filigranskog rada da bi se napravilo više od pola miliona crteža od kojih je načinjen ovaj animirani film zasnovan na jednom od najčuvenijih albuma iz čitavog serijala: “Korto Malteze u Sibiru”.

U središtu priče koja se odvija 1919, je Kortov pokušaj da se sa svojim (ne)prijateljem Raspućinom domogne carskog blaga koje putuje transibirskim vozom u posedu kontrarevolucionara. U ludilu rata i rasula postoje i drugi kojima je vagon sa zlatom od sudbinskog značaja. Tu su tako i kineske trijade, tajno društvo Crvenih fenjera, Šangaj Li, kneginja Marina Semjonova, general Čeng, ataman Semenov, ludi Roman Ungern – Šternberg kao jedan u nizu nemilosrdnih gospodara rata i svi su zajedno upleteni u igru savezništava i izdaja, i pokatkad eksplozivnu akciju u zavejanom Sibiru.

Triler, akcija i nagoveštaji romanse u Morelijevom filmu se prilično verno poklapaju sa Pratovim strip predloškom, kako u detaljima tako i opštem tonu. Na vizuelnom planu, uz pomoć klasične i minimalno, kompjuterske animacije Morelijeva ekipa je uspela da ostvari ikonografsku verodostojnost gotovo stopostotnu originalu, držeći se Pratovog crtačkog stila i kompozicije kadrova. Promišljeno, nenametljivo i sa ukusom dodata je i boja kao i nešto razbarušenije sekvence akcije koje ostaju u okvirima Pratovog stila.

“Korto Malteze” je vrlo dobar, u svakom pogledu vredan i profinjen animirani film koji ipak ne nadilazi visoke standarde kreativno nadahnutog Pratovog originala, što u kranjoj liniji ne ide u prilog filmu ali ističe nedostižnost kvaliteta jednog remek dela čiji medijski transfer, utoliko pre, niji ni moguće u potpunosti ostvariti. Ipak, više nego dovoljno s obzirom na izazov kojem je teško bilo odoleti.


V. Crnjanski


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 22.07.2003.godine

sadržaj

10.

LINKOVI

Strip Vesti

-ANGREAL...
http://www.angreal.com/


Ažurirane su i sledeće web stranice autora koji su predstavljeni na zmcomics.co.yu:
-Vladan Nikolić, nešto ranije ali nisam stigao da objavim u ovde i
www.zmcomics.co.yu\autori\vladann\
-Vladimir S. Marković LoOney
www.zmcomics.co.yu\autori\looney\

sadržaj

11.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 10. do 16. maja

14. jun 2002. U okviru meseca posvećenog stripu u Francuskom kulturnom centru u Beogradu otvorena je izložbe originalnih tabli stripa "Vinsent i Van Gog" Gradimira Smuđe u prisustvu autora i Tome Ragona direktora međunarodnog odeljenja izdavačke kuće Delkur.

17. juna 2002. Počeo je Kosmoplovacki slet kosmoplovaca u remontu gde je otvorena Izložba originalnih stripskih i filmskih plakata. U okviru iste manifestacije organizovani su i razgovori o aktuelnim produkcijama poput Entropija-e i Krpelj-a grupe autora od Wostok-a, Septic-a, Miroslava Lazendic-a, Grabow-kog-a i svih ostalih.

18. juna 2002. U sklopu Svjetskog festivala animiranog filma Zagreb 2002 u Koncertnoj dvorani "Vatroslav Lisinski" je otvorena posthumna izložba radova Radovana Domagoja Devlića; također je i postavljena izložba multimedijalne strip grupe "Divlje oko", kao i promocija web sitea ove Grupe.

21 juna 2002. U ponoć, u beogradskom Zoološkom vrtu, a povodom promocije drugog, izdanja knjige "Ale i Bauci" A. Peragraša koju je ilustrovao Rastko Ćirić je pružena jedinstvena prilika da u kavezu bude viđen prvi put živ uhvaćen BAUK - Bauk rutavi (Horrificus capillatus L.).

22. juna 2002. Studentski Kulturni Centar u Beogradu je bio domaćin izložbe radova strip radionice KUHINJA.

25. juna u 2002. U REX-u je otvorena izložba stripova domaćih autora na grčkom i grčkog autora Arkasa. Na preko 150 tabli, predstavljen je i strip-magazin "YUS", koji uređuje Dragan Apostolović kao i CD ROM sa radovima grčkog autora Arkas-a u izdanju Paradigme.

26. juna 2002. Na Novosadskom otvorenom univerzitetu je ordržano autorsko veče Dragana Bosnića pod nazivom "Šestarenje".

6. jula 2002. U okviru programa "Popodnevno gradsko buđenje" na prostoru kod Katoličke porte, u centru Novog Sada, priređeno je predstavljanje strip radionice KUHINJA.

23. jula 2002. Đordje Lobačev, jedan od pionira i jedan od najznačajnijih autora srpskog i jugoslovenskog stripa preminuo je u 93. godini, u svom domu u Sankt Peterburgu.

26. jula 2002. Otvorena je 4. Smotra mladih strip autora Srbije u Leskovcu. Manifestacija je trajala do 28. jula.


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad