prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. STRIPBURGER U FRANKFURTU - StripCore
2. DESTRUCTION UNIUS - GENERATIO ALTERIUS - Zlatko Krstevski
3. IZLOŽBA ALAN FORDA - Strip Vesti
4. BIČ BOŽJI - Strip Vesti
5. LUDI MLEKADŽIJA I SLONOVI ALKOHOLIČARI - Ilija Bakić
6. NOSTALGIJA - Srđan Aćimović
7. JUŽNJAČKA UTEHA No 81. - Marko Stojanović
8. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (141) - Darko Macan
9. MOJ POGLED (28) - zmcomics
10. ŠTAMPA - štampa
11. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
12. LINKOVI - Strip Vesti
13. DATUMI - Strip Vesti

1.

STRIPBURGER U FRANKFURTU

StripCore

STRIPBURGER NA FRANKFURTSKOM SAJMU KNJIGA

Uredništvo strip revije Stripburger, koju izdaje Forum Ljubljana, od 9. do 14. oktobra 2002.godine gostuje na Frankfurtskom sajmu knjiga, gde će u sklopu posebnog programa, pod naslovom "Fascination Comics", predstaviti publici izložbu istočnoevropskog stripa "Stripburek - stripovi iz drugačije Evrope". Izložbu će pratiti predavanje o stripu u istočnoj Evropi, pored toga će Stripburger biti prisutan na standu, gde će osim svojih svojih i Forumovih izdanja, predstavljati celokupnu slovenačku strip produkciju. Osim urednika Katerine Mirovič, Igora Prassela i Mateja Kocjana, od strane autora programa pozvan je Milorad Krstič iz Budimpešte. Nakon uspešnog prošlogodišnjeg gostovanja izložbe "Stripburek - stripovi iz drugačije Evrope" (Francuska, Dubrovnik, Ravenna), pozivom na frankfurtski sajam knjiga lepo je zaključena izdavačka sezona revije Stripburger, koja za decembar najavljuje 34. broj, te slavi svoju desetogodišnjicu postojanja.

sadržaj

2.

DESTRUCTION UNIUS - GENERATIO ALTERIUS

Zlatko Krstevski

Dragi prijatelji,

u moje ime i u ime ostalih ucesnika pozivam Vas da dodjete u galeriju NUBS-a (Narodna univerzitetska biblioteka Srbije) od 10-19 oktobra.

Projekt: "Destructio Unius - Generatio Alterius"

otvaranje - 11 oktobra
u 19.00h -Perfomans grupe "Kvart"
u 20.00h - performans makedonskog strip autora Zlatko Krstevski "Macedon Cult Identity"

17 oktobar gostuje Peter Kustermann iz Njemacke....

vidimo se

sadržaj

3.

IZLOŽBA ALAN FORDA

Strip Vesti

Pocev od 15. oktobra u holu citaonice Doma Kulture Studentski grad bice predstavljeno jedno od najuspesnijih ostvarenja strip produkcije XX veku - serijal o Alan Fordu. Gradju za izlozbu kao i propagadni materijal obezbedio je - kolekcionar Marjan Matic. Pored karakteristicnih akcenata iz serijala koji ce biti predstavljeni na panoima, zainteresovani ce moci da pozajme pojedine brojeve na citanje.

sadržaj

4.

BIČ BOŽJI

Strip Vesti

Verovatno je retko ko, od čitalaca Strip Vesti, propustio da čuje o izuzetnom uspehu našeg autora Alekse Gajića u Francuskoj koji radi serijal Bič božji po scenariju Valerie Mangin. Nakon prošlogodišnjeg, dosta nesretnog, pojavljivanja u Politikinom Zabavniku ovaj strip se kod nas napokon pojavio i u kvalitetnoj albumskoj formi. Izdavač je, sada već poznati, Systemcomics iz Beograda koji već do kraja godine najavljuje i drugi album iz serijala dok će treći izaći uporedo sa svetskom premijerom.

Više nego za pohvalu je i činjenica da je izdavanje ovog albuma pomoglo Francusko Ministarstvo Inostranih Poslova kao i Služba za kulturnu saradnju pri francuskoj ambasadi u Jugoslaviji, u okviru njihovog programa za pomoć izdavaštvu.

Dakle, kolor album, 46 strana stripa, mek povez, A4 formata... knjižare već svima poznate...:)

sadržaj

5.

LUDI MLEKADŽIJA I SLONOVI
ALKOHOLIČARI

Ilija Bakić

STRIP

LUDI MLEKADŽIJA I SLONOVI ALKOHOLIČARI

Fanzin "Lavirint" u izdanju Građanskog parlamenta Srbije (Čačak 2002.)

Obećanje koje je uredništvo "Lavirinta" dalo u prethodnom broju, krajem prošle godine, a po kome će fanzin početi da izlazi češće (a ne kao do tada jednom godišnje pa i ređe) ispunjeno je pojavom novog dvobroja na čak 100 stranica (nije dakle reč o lažnom dvoboju s neznatno povećanim brojem strana). Ovoliki prostor obećava ljubiteljima alternativnog stripa mnoštvo zabave i uzbuđenja i ona započinju mračnom pričicom "Billy borac za pravdu" u kojoj kršni momak potamani čitavo čovečanstvo u ime mile mu pravde. Strip je delo znanog tandema Wostok-Grabonjski nastao po literarnom predlošku Nabora Devolca. Isti autori nacrtali su po svojoj zamisli i fantazmagoriju "Godliness..." o dvoglavo-dvopolnom biću čas proganjanom čas obožavanom.


Evolucija majmuna u čoveka

Priča Nabora Devolca inspirisala je Lazara Bodrožu Lepog da nacrta strip "Iz mog dnevnika 5" o službeniku koji je uveo nove tehnike čekanja pred šalterom, uz brojne "propuste" pojedinim kategorijama korisnika. Zoran Krstevski na tri table predstavlja poslednjeg Tarzana izgubljenog među balističkim raketama, evoluciju majmuna u čoveka-vojnika odnosno evoluciju majmuna preko čoveka do Miki Mausa (što je, može biti, bolja opcija). Saša Mihajlović razvija "Pernatu ljubav" između momka koji čeka devojku (bez rezultata) i saobraćajnog znaka kraj koga se to dešava te dogodovštine prodavaca napitka za ljubav na prvi pogled i puža kome to nikako ne treba.

Maja Veselinović prati doživljaje devojčice sa kikicama, pomalo zlobne, zavidne i željne pažnje, odnosno daje praktične savete kakva treba da je "dobra" žena i kako poštovati svoje prijatelje. Mr Stocca u epizodi "Moonstory", o perverznom odgajivaču krava, ženi mu i psu, i tužnim "Zverskim ispovestima" jednog monstruma, majstorski spaja uvrnute priče sa uvrnutim crtežom; Mr Stocca je nacrtao i naslovnu odnosno poslednju stranu broja. Na sledećim stranicama Smrt sa reflektujućim naočarima šeta, odnoseći svoje žrtve, kroz kaiševe svedenih linija iz pera Aleksandra Opačića.


Ta divna stvorenja

Opačić i Wostok će se istanačnim crtežom u stripu "Ta divna stvorenja" pozabaviti pitanjem alkoholizma kao odgovora na stres u životinjskom svetu, ističući primere slonova pijanaca i miš narkomana. Tico otkriva muke privatnih detektiva i poželjnih klijentkinja dok Bota otkriva nove dogodovštine njegovih stalnih junaka "Budalića". Opačić, Bodroža i R. Popović u "Strip nauru" crtaju teskoban život porodice u vreme velike zaraze. Gabrielee Ferrero (tekst) i Alfonso Cucinelli (crtež) gosti su iz italijanskog fanzina "Fagorgo" a njihov strip nosi ilustrovan naslov "Noć u paklu".

Drugi gost je Claudio Parantela koji pojednostavljuje crtež i slova do nivoa osnovnih linija što čitaocu-gledaocu nalaže da se najpre pozabavi rešavanjem problema "šta je to na slici". Slična aktivnost (ali u drugom smeru) potrebna je i prilikom sagledavanja Septikovih ilustracija obzirom da su one krcate likovima i predmetima specifične horor ikonografije. Sigmund 01 autor je dveju vinjeta: o stradanju zlatne ribice i skitnici koja bi da se izgrebe za koji novčić ali njegov izgled ubija potencijalnog dobrotvora. Prosjaci u stripu Simona Vučkovića takođe nisu bezazleni jer su spremni da svuku do gole kože onoga koji hoće da udeli. Uz još dve table koje nisu potpisane (o sovi u noći i momku koji bi svašta da proba) to bi bio bogati sadržaj novog-novih "Lavirinata" koji svakako treba iščitati.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 13. avgusta 2002.godine

sadržaj

6.

NOSTALGIJA

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net

Da li se sećate starih stripova koje ste čitali davno, još osamdesetih godina, pre strip-recesije? Prve pojave "Ratnika sa Akbara" u Stripoteci? "Alefa" punog nerazumljive simbolike u nastavcima? Predzadnjeg broja sa brutalnim Fontovim stripom, kome se više ne sećam imena i zadnjeg sa "Valerijanom"? "Giganta" preplavljenog sa "Modesti Blejz"? Specijalnog izdanja "Zabavnika" sa stripom rađenim po "Betmenu I"? Možda ste tada imali dvadesetak godina i ti dani su deo sećanja jedne lepe mladosti? A možda ste kao ja imali tek desetak godina, i sećate se samo isečaka koje ste kasnije sastavili u celinu domogavši se ponovo starih stripova.

A sećate li se ponovnog početka "Stripoteke"? Mora da se sećate, bilo je to pre samo tri godine. Ja lično, bio sam oktobra te 99' na proputovanju kroz Bajinu Baštu (?) gde sam u jednom kiosku ugledao nasmejanu facu Larga Vinča. Samo mesec dana kasnije bio sam već istrenirati brucoš kada sam pazario drugi broj nove stripoteke sa nesrazmernim revolverom Sode na naslovnoj strani. Pročitao sam ga čekajući u redu pred nekakvim šalterom. A pola godine posle toga, prelistavajući "Konjanike noći", dosađivao sam svojoj budućoj (i sadašnjoj) devojci objašnjavajući joj kako je mesec dana preveliki vremenski razmak za održanje kontinuiteta izlaženja.

Nedavno sam se prisećao ovih događaja razmišljajući o tome kako tri kratke godine predstavljaju toliki vremenski jaz. Upoređujući ove svežije uspomene sa svojim iz detinjstva, mogao sam samo da izvučem zaključak o važnosti stripova u mom životu. Oni su se nametnuli kao merilo vremena mojih sećanja, kao što su Stari Rimljani svoje vreme računali u odnosu na bitnije događaje. Stripovi su i temelj i cement moje nostalgije, lajt-motim mojih sećanja. Da li je tako sa svima koji su rođeni dovoljno rano, ili bili dovoljno strpljivi, da strip postane bitan deo njihovog života? Verujem da jeste.

Novi stripovi, na ovoj sceni koja tek staje na svoje noge, ponovo dobijaju onaj stari značaj u našim životima. Vratili su se na mala vrata, ali kao da nikad nisu ni odlazili. Zato što je njihovo mesto sve vreme ostalo prazno, nepopunjeno. Ponovo se ugrađuju u naše živote, a samim tim i u naša sećanja koja će jednog dana sačinjavati sadašnjica.

sadržaj

7.

JUŽNJAČKA UTEHA No 81.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

PORTRET ALEKSA ROSA KAO ZVEZDE (1)

U psihologiji prosečnog Amerikanca nalazi se vrlo jaka potreba za idolizacijom i obožavanjem, za pronalaženjem nečeg većeg od života. O razlozima bi se jos moglo i diskutovati (ja lično tipujem na to je ta težnja proističe iz potrebe da se nadasve jednoličana i isprazana svakodnevnica stavi u drugi plan i zaboravi bar za neko vreme time što se pažnja fokusira u drugom pravcu), ali ne i o rezultatima koji su čak i nezainteresovanom posmatraču više nego očigledni. Ta je potreba i rezultirala nastankom Holivuda, mašine za pravljenje celuloidnih snova, koja je davno znalački proširila tržište koje u ovom trenutku podmiruje sa Amerike na veliki deo (ako ne i sav) ostataka sveta. Zemlja što se baškari pod barjakom koji krase zvezde i pruge navikla je da sama proizvodi baš sve što joj treba; ako njeni stanovnici već imaju potrebe za zvezdama koje će obožavati, čije će slike isecati iz tabloida i čiji će svaki korak u stopu pratiti, molim lepo, evo ih! Zdravi, lepi, uvek uspešni u svom polju, za svačiji ukus pravo sa industrijske trake stižu uzori i idoli, zvezde. Strip industrija u Americi samo sledi jedan globalni trend.

Američki strip poznaje dugi niz crtačkih i scenarističkih zvezda, od svojih početaka pa do danas. Za svaki period u razvoju Americkog stripa može se vezati makar po jedno zvučno ime, ime koje zaluženo ili ne na neki nacin obeležava epohu. Imena Harolda Fostera, Rasa Maninga, Aleksa Rejmonda, Barna Hogarta, Džoa Kjuberta, Stena Lija, Džeka Kirbija, Čarlsa Šulca, Džona Romite, Džona Buseme, Frenka Frazete, Džima Steranka, Hauarda Čajkina, Džona Birna, Nila Edamsa, Denija O' Nila, Frenka Milera, Alana Mora (uz mnoga podjednako zvučna imena) poznata su čak i onima koji su Američku strip scenu tek površno pratili do kraja devedesetih. I do tada su zvezde u svetu stripa uživale visok ugled i povlaštenu poziciju, stavljajući se ponekad u poziciju da diktiraju svoje uslove "mejdžorsima" (DC-iju i Marvelu) i praveći čitave događaje od transfera (paralela sa transferima u spotu nipošto nije neodgovarajuća niti preterana) iz jedne od ove dve kuće u drugu, no čini me se da upravo pocetkom i tjekom devedesetih ljudi iz sveta stripa stiču status pravih zvezda.

Malo je nejasno kako zaista funkcioniše uzročno posledična veza u ovom slučaju, te da li je na razvoj povećeg broja (crtačkih) zvezda u devedesetima uticao pravi izdavački bum koji se desio početkom poslednje decenije dvadesetog veka ili su upravo zvezde dovele do buma, ali činjenica ostaje da je jedna grupa strip crtača u Marvelu u to vreme postizala ogromne uspehe na sveskama na kojima su radili, te dostigla do tada nezamislivu popularnost. Bili su to Tod Mekfarlan, Džim Li, Vils Portasio, Džim Valentino i Erik Larsen. Marvelova taktika u to vreme nije izgledala uopšte loše; stare i proverene naslove počelo je da prodaje ime autora koji je na njima radio, a crtači koji su imali svima poznata imena i prestiž vukli su za sobom sa sveske na svesku prave horde čitalaca. Ništa, dakle, prirodnije od toga da se toj elitnoj grupi daju najvažniji junaci na korišćenje, te da se autori dodatno ispromovišu. Na (Marvelovu) žalost, pokazalo se da je sa famom paralelno raste i ego, te samosvest, pa su Tod i kompanije jednog dana seli zajedno, zaključili da nisu baš srećni tu gde jesu i time što rade, kao i to da je njihova slava postala tolika da im Marvel realno više nije potreban. Njihovi apetiti postali su preveliki, pa su negde 1992. godine momci napravili svoju sopstvenu izadavačku kompaniju Image koja je postala trenutni hit. Sam taj čin predstavljao je nešto totalno nezamislivo u dotadašnjoj istoriji stripa sa one strane bare, i ozvaničio istinu koje su izdavačke kuće postale svesne kasnije od samih crtača; naime, zvezde čijem su nastanku kumovali prerasle su ih i izašle iz njihove senke, time jasno stavivši do znanja da će budući pregovori morati da se vode sa znatno izmenjenih pozicija.

Iako nisam uveren (što je mnogo finiji način da kažem da debelo sumnjam) u iskrenost proklamacija osnivača Image-a (koji su obećavali revolucije u odnosu crtač-kompanija, nezamislive nove kretivne slobode i zadržavanje prava autora na svoje tvorevine), nešto je svakako van svake sumnje; ti momci su popločali put kojim se kreću današnje zvezde... Među njima i Aleks Ros.


(Nastaviće se)

sadržaj

8.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (141)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

O CIJENI LJUBAVI

Ovih dana prodajem stripove na Internetu; organiziram male aukcije da bih nekoliko kutija naslova koji me više ne zanimaju proslijedio u dobre ruke. Pomalo je to nalik na one dane kad se odvozi krupni otpad i kad pred zgradu snesem štednjak koji mi ne treba jer sam kupio novi ili stolicu koja moju impozantnu masu više ne drži, što ne znači da nekome drugom neće biti dobra.

Je, je, možete sad reći, ali ako si takav altruist što i stripove ne sneseš pred zgradu, što ih ne dijeliš džabe, što ih prodaješ?

"Pokloni su, prije svega, zadovoljstvo za onoga koji daje," kaže Berardi u Kenu Parkeru. Ali, jeste li ikad poklanjali ono što nitko neće uzeti? Jeste li ikad nešto poklonili i zauzvrat se osjetili silovanim? Obje su mi se stvari dogodile i u njima nema zadovoljstva: znao sam po čitav dan izložiti stripove pred kućom, a da ih ni jedno dijete ne bi uzelo; znao sam autorski primjerak dati u ruke onih koji su, brzo se vidjelo, samo htjeli vidjeti mogu li ga od mene dobiti (o, kako je Eddy šizio kad bi mu se to desilo, kad bi ljudi uzeli prvi, od srca ponuđeni nastavak i nikad se ne bi vratili po ostale: "Ka'e s njima, kaj ih ne zanima priča?").

Da mi se to više ne dogodi - jer boli, a ja bol slabo trpim - ogradio sam se štitom novca. Od autorskih primjeraka bez pitanja podijelim možda tri ili četiri, u ruke onih za čiji interes vjerujem da je iskren. Ostale dajem kao znak zahvalnosti ili potpore, trampim ih ili prodajem. I osjećam se puno bolje. Umjesto da se grizem u očekivanju kakva usputna i napola skuhana komplimenta (joj, svi su autori grozni: neće ih usrećiti bilo kakva pohvala već samo ona kakvu oni misle da su zavrijedili), svoj kompliment dobijam onoga trenutka kad kupac posegne za novčanikom. Novac - a to je, bajdvej, ono što larpurlartistički puristi nikako ne mogu shvatiti - nikad nije samo novac; on je konkretan i nedvosmislen dokaz da naš rad, da nas netko cijeni, treba i želi.

Ovo možda zvuči grozno, ali vremena su (oduvijek?) nekršćanska i bezuvjetna je ljubav rijetka. Na svemu je cijena pa i mi moramo cijeniti sebe - svoj rad, stare stripove, tetivu istegnutu nošenjem starih vrata niz sedam katova - u valuti ljubavi koja nam treba moramo naplatiti ljubav što je dajemo.

sadržaj

9.

MOJ POGLED (28)

zmcomics

NEŠTO KAO IZZY

Da se čuda dešavaju pokazuje se pred našim očima ovih dana, a da ni sami nismo toga svesni. Verovatno niste neki ljubitelji dečijih igrica kao što je Hugo, koji je među klinčadijom popularan diljem svih bivše jugoslovenskih republika.

Može li nešto da pomuti slavu malog trola?

Da, može. Tajni agent Izzy je to uradio. Čemu sada to smatrati čudom? Jenostavno, igricu je napravio Janus Internacional iz Beograda, prateći Album sa sličicama radi Luxor Co. Da, domaća pamet, kreativnost i poslovnost su u spoju sa, šta god o njoj rekli ipak najgledanijom, televizijom Pink napravili pravo čudo. Rade se već i čokoladice, žvake, bojanke, puzzle,... i sve što treba da se radi a da nešto postigne finansijski uspeh. Doduše, pojedinim strip fanovima iz tih kuća, a koji čitaju redovno i Strip Vesti, bih zamerio što u prateću konfekciju nisu uključili i strip za decu. Ružno zvuči da strip bude konfekcija, ali ako bi to klince od 5-13 godina naučilo da čitaju strip, to bi bila više nego korisna konfekcija.

Nebi li mogao sličan recept da se primeni i kod drugih likova, možda i stripova. Videvši Mister Mačka i pročitavši ga prvo sam pomislio kako bi uz to mogao da ide niz bojanki i puzli koje bi deca, koja su čitala taj strip u svom časopisu, kupovali i tako populisali strip za decu. Takođe bi možda neko i kupovao, dopro koncipirane, bojanke i naknadno se upoznao sa stripom!?!

Možda vam se Izzy svidi, možda i ne svidi, možda budete prestrogi prema njemu, ali svakako morate priznati da ta forma poslovnosti nedostaje SVIM domaćim izdavačima!!! Strip je, kao i svaka druga umetnost, uvek bio i posao, danas se kaže biznis. Ruku na srce i iz najromantičnijih biografija velikih umetnika vidimo da su ceo živt radili da bi, osim uživanja u samom radu, došli i do finansijskih sredstva potrebnih za svoj život. Neko je radio sliku za dobar ručak, neko za kesu zlata, u oba slučaja su za svoj trud bili plaćeni, neko više neko manje.

Zašto bežati od takvih projekata gde strip može imati koristi.

Hej, ljudi iz Janusa i Luxor-a, setite se i stripa, i tu ima praznih stomaka!!!

sadržaj

10.

ŠTAMPA

štampa

Zoran Đukanović, Dušan Banjanin i redakcija su svakako i ovog puta krivci za sadržaj ove rubrike...

STRIP

"SAN MONSTRUMA" Enkija Bilala dostupan bosnjacko-hrvatsko-srpskom govornom podrucju

UPOZORENJE LJUDSKOJ VRSTI

D.1. Svjetlost prodire u moje oci. Nista ne vidim. Sjecam se, nista ne vidim... Ali, cujem zvuke, snazne. Neki su mehanicki - detonacije, a neki organski - ljudski krikovi... Sjedinjeni, predstavljaju sinonim za smrt. Otkrivam to ovog Dana 1, dana strahovitog razaranja, dana mog rodjenja... Cujem onda i neki glas, najnezniji od svih glasova, koji mi govori, ali koji se udaljava, koji se udaljava... Jesam li ja otrgnut od tog glasa ili je on otrgnut od mene? Onaj koji trci i nosi me jeste moj otac, a ona koju vise nikada necu cuti bila je moja majka... Jedan pucanj u Aleji snajpera, i onda pad..."

Jedan od zavrsnih kadrova poslednje strip-epopeje Enkija Bilala, originalno izasle u Francuskoj jos 1998. godine, koja se konacno pojavila na bosnjackom, a razumece je i oni koji se koriste srpskim ili hrvatskim jezikom, parce je "Sna monstruma", koji je zapravo prvi u planiranoj trilogiji. Sledeci nastavak planira se za pocetak sledece godine.

"Ostaju sva tri heroja iz prve price (Nike koji se cita kao Najke, Amir i Lejla), ostaje njen kontinuitet, ali se seli iz Sarajeva. Ne mogu sad reci tacno kako i gde jer upravo radim na tekstu", kaze Bilal u razgovoru za Danas. Azra Pita, prevodilac i suvlasnik izdavacke kuce "Publika" iz Sarajeva koja je ovim naslovom zapocela i svoje postojanje, medjutim, zna sigurno da ce se i drugi i treci tom pojaviti pod istom etiketom, odmah nakon premijere u Francuskoj. To joj garantuje ekskluzivni ugovor sa Enkijem licno. "I, to je svakako prvo legalno izdanje sa dozvolom autora na prostoru bivse Jugoslavije, sto nas je navelo da razmisljamo o prodaji i u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, pa i Sloveniji", ponosna je Azra Pita. Njeno zadovoljstvo dopunjuje Enki Bilal koji kaze da je "ponosan na ovaj prevod".

U osnovi price "Sna monstruma" je zapravo secanje, secanje glavnog junaka (Najke) na rodjenje u Sarajevu, u vreme njegove opsade 1993. godine, nakon kojeg "svet vise nikada nece biti isti". Drugi nivo je futuristicka prica smestena u dalju buducnost, u kojoj se ljudi koriste u najmracnije svrhe. Konkretna radnja miksovana sa secanjima, zapravo, je jasno upozorenje ljudskoj vrsti. Radnja je smestena u 18 dana, unazad sve do prvog, paralelno sa trenutnom opasnoscu koja se nadvila nad svet, a heroji su Najke, Amir i Lejla, na razlicitim stranama sveta. U najkracem.

Ovaj strip album je zapravi literarno i vizuelno jedinstvo, kakvo Bilalovi radovi dosad nisu postigli, barem ne u ovakvoj meri. "Znate da sam ja pre svega crtac - kaze Bilal - medjutim, ono sto mozete videti u ovom albumu jeste da nijedan crtez, nijedna slika ne podseca na ono sto se dogodilo u Sarajevu. Reci su tu pre i iznad svega. Zapravo reci i daju pravu snagu ovim slikama. Rec je o osamnaestodnevnoj prici troje sirocadi u Sarajevu, u vreme rata. Dakle, osnova desavanja smestena je u 1993. godinu, sve ostalo je projekcija u buducnost, projekcija koja govori o ljudskom ludilu".

Dodatna, opet nova karakteristika Bilalovog rukopisa je i prelaz u "aktivne, pokretne imidze", sto dosad nije bila obelezavajuca karakteristika njegovog rada. Pitamo ga je li na to uticalo njegovo sve intenzivnije bavljenje filmom, odnosno, da li je "San monstruma" proizvod "coveka iza filmske kamere"?

- Jedan od razloga sto sam snimio prateci film (kratki dokumentarac o radu na "Snu monstuma") za promovisanje ovog albuma, jeste upravo taj da objasnim izvesne promene koje obelezavaju moj sadasnji nacin rada. Ranije sam radio sve kadrove direktno na strani, dakle, table nisu naknadno montirane. Sad radim kvadrat po kvadrat, a potom ih montiram. Zato se sad primecuju mnogo vise taj "pokret", ima vise "energije"... Osim toga, presao sam na akrilik, ne koristim vise tus, sto takodje odredjuje "aktivnije imidze".

Zanima nas i kako je uopste i kad doslo do ideje da se napravi jedan ovakav pokusaj pogleda na stvarnost?

- To je bio taj rat. Taj pocetak rata. Ostao sam dve godine bez ideje. Nisam znao o cemu da pisem, sta da radim. Da tako kazem: Kad se zavrsilo ovde (Sarajevo), sve je izaslo tamo (Pariz). Prvo recenicama, literarno.

Pricu zavrsavamo Bilalovim poreklom (Beograd - Sarajevo) koje valjda uzrokuje i njegov odnos prema tome. Naime, pocetkom devedestih on je "ilustrovao" Beograd, na kraju devedestih Sarajevo je bilo u centru paznje. Znaci li to povratak u korene, pitamo ga?

- To, sigurno. Kad je rat poceo, ja sam zalio za Jugoslavijom. Nisam mogao da zalim ni za cim drugim do za Jugoslavijom. Tu sam rodjen, na kraju krajeva. I, nisam ja nikakav Srbin ni Bosanac vec Jugosloven. Zbog toga mi je i bilo simbolicno da izlozba ide iz Sarajeva u Beograd, a ne obrnuto. Sarajevo je, upravo, rekao bih potvrda, te "moje simbolike".

A, ljubitelji stripa, najpre, a zatim i Bilalovi fanovi, sigurni smo, nece pronaci "barijeru" u jeziku, makar on bio i bosnjacki. U Zagrebu i Beogradu, uz potpunu "meterijalnu i moralnu" odgovornost. Potvrdu ocekujemo uskoro.

Dragan Stosic


Objavljeno:
dnevnik DANAS, dodatak VIKEND, subota-nedelja, 5-6. oktobar 2002.
http://www.danas.co.yu/20021005/vikend10.htm#0

SASA RAKEZIC, ALIAS ALEKSANDAR ZOGRAF, STRIP CRTAC

ISTRAZIVAC PREDELA SNOVA

Najprepoznatljiviji lik u mojim stripovima je upravo Aleksandar Zograf! Iako se radi o pseudonimu, sve sto opisujem je istinski licni docivljaj, cak i snovi; to su snovi koje sam zaista sanjao

Zorka MILOSEVIC

Od Autkoltove "Hoganove ulicice", objavljene pocetkom veka u Pulicerovom "Worldu" pa do danas, strip je od stidljivih pocetaka napravio proboj u modernu umetnost, izborio svoje mesto u stampanim edicijama, na zidovima svetskih galerija i katedrama fakulteta. Radjanje interneta i kompjuterskih igara cini se da nije znacajnije ugrozilo strip. U maglovitoj jugoslovenskoj sceni, vec vise od deceniju izdvaja se ime Aleksandra Zografa, danas jednog od najpoznatijeg crtaca "fantazmorganicnih predela snova". Zainteresovan za licne svetove, Zograf svoje snove preslikava u - stripove.

* Posle "eksplozije" fanzina devedesetih, ciji je strip bio vazan deo, cini se da je sada nastupilo osipanje srpskog alternativnog stripa...
- Uprkos sasvim zadovoljavajucem potencijalu kada je broj autora u pitanju, i solidnom broju fanzina i malih magazina koji su se pojavili u Srbiji (sto je veoma znacajno, primeceno i na internacionalnoj sceni!), ipak ni jedno ovdasnje izdanje nije uspelo da dosegne koherentnost izlazenja i energiju koji bi se dali porediti sa ljubljanskim "Stripburgerom". Kada je alternativni strip u pitanju, u nasoj sredini ljudi jednostavno ne umeju da se organizuju i da sistematicno rade na svom izdanju. "Stripburger" je, recimo, poceo kao najobicniji fanzin - secam se njihovih pocetaka - i tokom godina je postajao sve ozbiljniji. Danas predstavljaju jedno od najuvazenijih izdanja te vrste u svetu, o cemu govori i nagrada u Angulemu. U Srbiji ljudi jednostavno ne znaju da razmisljaju na tako sistematican nacin, ali mozda ce to jednog dana da se promeni.

* Uprkos tome, vi ste pokusali 1998. da okupite strip crtace u svojoj "Kuhinji". Za godinu rada ove strip radionice izrodilo se nekoliko izdanja (najpre strip katalog, a potom slede i tri broja casopisa "Kuhinja"), a autori radionice (poput Zorana Jovica -Letaca, Sase Mihajlovica i Nandora Ljubanovica - Kiklopa) priredili su nekoliko zajednickih izlozbi u Beogradu, Pancevu, Kraljevu... Kakva je bila osnovna zamisao i sudbina "Kuhinje"?
- Celokupna koncepcija "Kuhinje" je moja izmisljotina, iako tu nije bilo niceg posebno originalnog. Nov je bio sklop elemenata, i nacin na koji sam ih upotrebio. Ali u osnovi to je nadgradnja "uradi sam" (do it yourself) strategije, kojom se bavim jos od kraja sedamdesetih, kada sam bio jedan od prvih izdavaca fanzina na ovim prostorima. Posao sam od zakljucka da u nasoj sredini nedostaje scena, u smislu da ne postoji razmena informacija, niti nacin na koji bi ljudi prosirivali svoja iskustva kada je strip u pitanju. Ovde su uglavnom postojali samo individualci, cesto veoma talentovani, a ponekad i medjusobno posvadjani, koji nisu mogli da formiraju nekakvu siru scenu. Zato sam resio da nekakvu (kakvu takvu! lokalnu! kucnu! sta god!) scenu formiram sam, i to od onoga sto je bilo na raspolaganju, tako da sam okupio nekoliko ljudi koji su bili zainteresovani za strip, i predlozio im da svake subote, u prostoru moje kuhinje na petom spratu jednog ruznog pancevackog solitera, odrzavamo sastanke na kojima sam ja govorio o mediju stripa, o nastanku i razvoju, o tehnici i autorima, i tako redom. Zajedno smo crtali stripove, diskutovali, saradjivali... Kasnije smo prekinuli sa okupljanjima, ali je nastao fanzin "Kuhinja", krenule su izlozbe, razni eksperimenti. Mi ucimo u trku, u letu, to nije nesto za sto sigurno znamo kuda vodi i kakav je krajnji cilj - vazno je da istinski uzivamo u tome.

* U krugovima svetskog alternativnog stripa tokom devedesetih zapazeni ste kao "istrazivac predela snova", a vasi radovi kao "licne opservacije fantazmagoricne srpske svakodnevice".
- Poceo sam kao klinac, i vise se i ne secam sta me je toliko privuklo stripu, a nije to bio ni nekakav odredjen strip - moji su se afiniteti menjali tokom godina, ali sam uvek u glavi imao nekakvu vlastitu ideju od koje sam polazio. Obozavam da citam tudje radove, uvek i neprestano sam pod uticajem svega sto mi dodje pod ruku... A toga ima puno. Od kako sam poceo da objavljujem u Evropi i Americi, tamosnji izdavaci i autori mi salju dosta izdanja koja sve stavljam na gomilu i polako iscitavam...

* Cime se trenutno bavis?
- Trenutno pregovaram sa izdavacem iz Bolonje, koji bi moje moje najnovije radove trebalo da objavi u tamosnjem casopisu. Spremam i novu kolekciju stripova koja ce biti objavljena kod nas - to su uglavnom prevodi radova koji su se pojavili u inostranim casopisima i u samostalnim izdanjima. Vec godinama pisem na engleskom, tako da moram da prevodim vlastite radove kako bih ih ovde objavio...

* Kakva je situacija sa stripografijom na Balkanu?
- U Sloveniji, postoji magazin poput "Stripburgera", koji je od svetske vaznosti na alternativnoj sceni, ali ponajvise zahvaljujuci stranim autorima koje "Stripburger" objavljuje - iako i u Sloveniji postoji nekolicina zanimljivih strip-crtaca. U Hrvatskoj nema tako znacajnih dometa, kao nekada. U Srbiji i Crnoj Gori (ili kako se to vec zove), traje "modernizacija" scene - postoje autori koji su prevazisli zabokrecinu i stalno kaskanje za uzorima iz inostranstva, ali je izdavastvo u veoma losem stanju.


KO JE ZOGRAF?
Pod pseudonimom Aleksandar Zograf, Sasa Rakezic objavljuje svoje (autobiografske) stripove od 1986, a tokom devedesetih budi paznju strip izdavaca iz inostranstva, posebno SAD. Autor je nekoliko samostalnih strip albuma poput (tri broja) "Psychonauta" i "Okeana iznenadjenja", a internacionalnu antologiju stripova inspirisanih snovima "Flock of dreamers" priredio je sa Bobom Kathmanom. U Pancevu, gde zivi i radi vec 40 godina, u zelji da se "razradi" jugoslovenska strip scena, tokom devedesetih okuplja strip-crtace. Rezultate njihovog zajednickog rada citamo u "Kuhinji"...


Objavljeno: Bulevar, Novi Sad, 04. oktobar 2002.
http://www.bulevar.co.yu/095/milosevic095.htm

B92 Vesti, 09. 10. 2002.

STEČAJNI POSTUPAK U "DEČJIM NOVINAMA" | 12:12 -> 20:19 |
Izvor: Beta
Gornji Milanovac - Trgovinski sud u Čačku pokrenuo je stečajni postupak u "Dečjim novinama" u Gornjem Milanovcu, nekada najvećem jugoslovenskom izdavaču za decu. Radnici tog izdavačkog preduzeća 50 meseci nisu primili plate, niti su im uplaćivane ostale obaveze na osnovu radnog odnosa, rekao je u sredu na konferenciji za novinare vršilac dužnosti direktora "Dečjih novina" Branko Nikolić. On je dodao da je licitacija za prodaju upravne zgrade i ostalog poslovnog prostora "Dečjih novina" 3 puta raspisivana, ali da se na nju niko nije javio. Nikolić je rekao da je od sredstava dobijenih na licitaciji bilo predviđeno vraćanje nagomilanih dugova "Dečjih novina".

HRVATSKI STRIP PRVI PUT NA MEĐUNARODNOM SAJMU KNJIGA U FRANKFURTU

BEZ HUMORA - U SKLADU SA STVARNOŠĆU

Na Međunarodnome sajmu knjiga u Frankfurtu prvi put će na tematskoj izložbi "Stripburek - Comics from the Other Europe" izlagati i autori stripa iz Hrvatske - Darko Macan, Danijel Žeželj, Emil Jurcan, Iva Gašparić, Ivana Armanini, Ivana Guljaševia i Helena Klakočar! Izložbu su pripremili urednici poznatog ljubljanskog magazina Stripburger.

"Izložba se rodila nakon antologije istočnoeuropskog stripa, objavljene 1996. godine", kaže jedan od urednika Stripburgera Igor Prassel. "Uredništvu našeg magazina pala je na pamet izvrsna ideja: napraviti antologiju "Stripburek - comics from behind the rusty iron curtain", kako smo je šaljivo imenovali. No tada još nismo imali nikakvih kontakata s istočnoeuropskom autorskom stripovskom scenom (osim vrlo jakih kontakata na teritoriju cijele bivše Jugoslavije). Ipak smo prvi zapadnoj publici predstavili "easteuro" strip. Pet godina kasnije, napravili smo knjigu stripova koja se prodaje po svijetu, i to zahvaljujući nekolicini nezavisnih distributera iz Europe i Amerike. Poslije knjige pripremili smo izložbu koja je u međuvremenu gostovala u Ljubljani, Budimpešti, Bourgesu, St. Ouvenu, Dubrovniku i Ravenni", govori Prassel.

Na pitanje što karakterizira strip zemalja koje će predstaviti u Frankfurtu, Prassel kaže:

"O tome je za Frankfurtski sajam vrlo dobar uvodnik katalogu napisao Darko Macan, a moje mišljenje je da, posebno u grafičkom aspektu, ne možemo u potpunosti govoriti o zajedničkoj karakteristici stripova, jer je svaki autor krajnje originalan. To je uostalom i glavna odlika alternativnog stripa nasuprot komercijalnome! Možda je jedino zajednička činjenica da tu baš nema puno humora. Mislim da je to zbog stvarnosti koja u krajevima istočno od EU-a baš i nije humoristična", kaže Prassel.

Na pitanje je li strip izgubio svoju nekadašnju poziciju i rejting u odnosu na nove elektronske medije i njihovu atraktivnost, naš sugovornik kaže:

"Strip tek u posljednjih 20 godina dobiva svoje pravo mjesto kao ravnopravan kulturni fenomen i umjetnički medij. Istina je da je u nekim zemljama poput Francuske, Belgije, Amerike i Japana na višoj kulturnoj razini već duže vrijeme, ali što se tiče izdavaštva suvremenog stripa, priča je počela od Spiegelmanova Mausa. Prema najnovijim vijestima, taj bi temeljni stripovski album napokon trebao biti preveden na srpski jezik. To se nažalost nije dogodilo u Hrvatskoj, a još manje je mogućnosti za to u Sloveniji.

No tek se u posljednjih 10 godina strip pojavio u ozbiljnim knjižarama, nakon čega je recenziran u novinama i prezentiran na festivalima i u muzejima. Mislim da je pojava novih medija dobrodošla. Oni su omogućili masovnu produkciju stripa u elektronskim medijima. Zanimljivo je da je u porastu i produkcija animiranih filmova i animacija za internet! Postalo je time lakše i producirati strip, pripremati ga za tisak i tiskati knjige, albume i druge publikacije."

O tome pak koliko i na koji način stripu pridonosi sajam poput Frankfurtskoga, Prassel kaže:

"Već to što su u Franfurtu uveli petogodišnji pilot-program prezentacije stripa jasno govori o ozbiljnosti medija! Naša ekipa - urednici Stripburgera Katerina Mirovič, Matej Kocjan i ja, uz našeg posebno pozvanoga gosta i jednog od autora iz Stripbureka Milorada Krstića iz Budimpešte koji će predstaviti i demo verziju svog interaktivnog CD-ROM-a o historiji suvremene umjetnosti - pokušat će u Frankfurtu što bolje predstaviti cijelu istočnoeuropsku scenu.

Posebno ćemo prezentirati produkciju Foruma Ljubljana (krovno tijelo Stripburgera je Forum Ljubljana, Insitute for Art and Cultural Production), potom slovenske, kao i sve autore iz Stripburgera! Stripburger će na Frankfurtskom sajmu prikazati i svoju zadnju antologiju stripa, MadBurger - Comics Questioning Sanity, o temi ludosti!" - zaključuje Prassel.

ANA LENDVAJ


Objavljeno: VECERNJI LIST, 6. listopada 2002. godine

KNJIGE U ZASTOJU, STRIPOVI U RAZMAHU

Ako je proslogodisnji sajam knjiga u Frankfurtu, koji je bio otvoren mesec dana posle 11. septembra, protekao u strahu od terorizma, ovogodisnji 54. medjunarodni sajam, koji se otvara sutra, pada u vreme pogorsanja opste privredne situacije u Nemackoj. Nepovoljna kretanja i prvi znaci recesije u nemackoj privredi odrazili su se i na ucesce izlagaca na ovogodisnjem sajmu: umesto 6.700, koliko ih je bilo prosle godine, ove godine ce svoje proizvode predstaviti svega 6.400 izdavaca, na nesto manjem izlozbenom prostoru nego prosle godine.

"Svi sajmovi knjiga imaju iste probleme, sto znaci da je pad potrosnje zahvatio i ovu bransu", kaze direktor Frankfurtskog sajma Folker Nojman. Ali, uprkos nepovoljnim uslovima, na sajmu ce se okupiti izdavaci iz vise od sto zemalja u svetu, koji ce predstaviti oko 400 hiljada svojih izdanja, od toga sto hiljada prvih izdanja.

Za razliku od izdavaca knjiga, pogotovu onih manjih, koji sebi ne mogu da dozvole boravak u frankfurtskim hotelima, gde su, za ovu priliku, cene prenocista podignute na 450 evra, broj izdavaca stripova, koji ce se ove godine predstaviti na sajmu, triput je veci. Pored stripova, procvat, koji se meri dvocifrenim rastom proizvodnje, dozivljavaju i strucne knjige i prirucnici.

Zemlja-gost ovogodisnjeg Frankfurtskog sajma je Litvanija, koja ce imati priliku da bogato predstavi svoju izdavacku produkciju. Posetiocima sajma predstavice se i litvanski autora, koji ce, na prostoru sajma, ali i u knjizarama i kafeima u gradu, imati preko pedeset susreta sa publikom.

Ugledna Nagrada za mir Udruzenja nemackih knjizara, dodeljena je ove godine nigerijskom piscu Cinua Acebeu. Njemu ce nagrada biti urucena u nedelju, na prigodnoj svecanosti u Pavlovoj crkvi u Frankfurtu.

(Sense)


Objavljeno: DANAS, 08.10.2002. godine

FILM

KORTO U DVORIŠTU ARKANE

Animiranim filmom "Korto Malteze - u tajnom dvorištu Arkane" francuski reditelj Paskal Moreli ukazao je na izvanredne mogućnosti evropske animacije za koju se verovalo da je pretvorena u posustalu učenicu japanske škole

Piše: Nina Živančević

U interdisciplinarnom svetu, gde na pozornici filmskih ostvarenja, inače, najčešće caruje komercijalna atrakcija, realizovan je značajan umetnički projekat - animirani film " "Korto Malteze - u tajnom dvorištu Arkane"". Francuski reditelj Paskal Moreli adaptirao je za ovaj odista fantastični dvočasovni film poznati strip Huga Prata " "Korto Malteze u Sibiru" " i, što u svetu animacije ne predstavlja uvek čest slučaj - ostao veran brilijantnom originalu. Kako u filmu umetnička animacija zahteva dug i mukotrpan posao, projekat je započet još 1997. godine, sa glasovima koje su " pozajmili " Ričard Beri, Mari Trentinjan i Patrik Busite, ali je završen tek ove godine. Kako Hugo Prat, baš kao i Enki Bilal i Aleksandar Žodorovski, predstavlja umetničku legendu stripa za odrasle i kako su njegove knjige o avanturisti Korto Maltezeu oduvek predstavljale izuzetnu poslasticu za likovno visokoobrazovane čitaoce, francuska filmska publika je sa nevericom i iščekivanjem čekala da se nova verzija stripa pojavi na ekranu.

Na sreću, očekivanja nisu izneverena i reditelj Moreli nam je ukazao na izvanredne mogućnosti evropske animacije za koju smo u jednom trenutku svi poverovali da je, ako ne možda posustala, a ono sigurno pretvorena u učenicu japanske animacije koja je poslednjih godina vladala svetskom filmskom umetnošću. Setimo se filmova " "Totoro" " i "Princeza Mononake": ko bi ikada, nakon ovih filmova visoke umetničke animacije pomislio da će avanture Korto Maltezea u Kini i u Rusiji imati bilo kakav šarm ili filozofsku vrednost? Međutim, za razliku od japanskih animiranih filmova, Morelijeva animacija, sa savršenom grafikom i impresionističkim bojama, ostaje prevashodno animacija za odrasle koja ne odustaje od određenih scena erotike i nasilja. Malteze, gusar-avanturista je, kao i uvek, u potrazi za izgubljenim blagom, za kojim traga sa ruskim prijateljem Raspućinom, sa kojim upada u bitke u kineskim džunkama, u sibirskim kontrarevolucionarnim vozovima, u kojima, pak, susreću kineske generale, tibetanske šamane i propale ruske grofice. Ne vredi prepričavati animaciju, ali za mene ostaje jedna od najboljih scena u kojoj pobožna ruska grofica, nakon vesti o smrti njenog voljenog Kozaka, pali sveću pred pravoslavnom ikonom, zatim na toj istoj sveći pali cigaretu, a zatim istom svećom zapali ikonu, oltar i ceo voz, nakon čega, naravno - umire!

I baš kao i najbolja japanska animacija, film Paskala Morelija na subliman i suštinski način uspeva da nam dočara onaj deo sveta iz koga je film nastao.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 9. oktobra 2002.godine

PREMIJERA BALETA "MAKS I MORIC" U SNP

BAJKOVITA SLIKOVNICA

Novosadska mlađa publika dobila je igrivu, duhovitu i dinamičnu predstavu u kojoj će moći da uživa

U stvaranju komičnog baleta za decu "Maks i Moric" učestvovao je čitav internacionalni tim: tekst nemačkog pisca stripova Vilhelma Buša poslužio je za libreto Edmundu Glidu, za čiju sadržinu je koreograf Peter Markus odabrao muziku italijanskog kompozitora Đoakina Rosinija (emitovanu sa magnetofonske trake), koju je adaptirao mađarski koreograf Ferenc Barbai, a izveo domaći ansambl. Ovaj internacionalni tim predstavio se novosadskoj publici kao izuzetno kreativan. Bajkovita slikovnica je samo okvir u kojem gledaoci prizivaju u sećanje lično iskustvo iz detinjstva (različite zgode i nezgode), ili ono o kojem smo svi čitali u časopisima za decu. Tako ona dobro naleže na lično iskustvo, govoreći o dobru i o zlu na dečiji način, pa je podjednako privlačna za one koji su sada deca koliko i za odrasle kojima je detinjstvo bitni deo sećanja. Potvrda toga je obilje aplauza na premijeri - odraslih i dece.

Dva vragolana Maks (Dragan Vlalukin) i Moric (Milan Lazić) "zamese" neku scenu punu dinamike (tuče, nadmetanja, vrištanja) u kojoj su važni: udovica Bolte (Verica Kozarev), učitelj (Milan Rus), ujak (Rastislav Varga), krojač (Toni Ranđelović, i njegova žena (Mirjana Drobac), pekar (Milutin Petrović) i seljanin (Stevan Sremac), kao i životinje: kuče (Arpad Rapo), petao (Jovica Begojev) i uz njih kokoške, labudovi, mali i veliki bumbari. Na sceni je prisutno obilje života u različitim životnim situacijama, puno svetlosti i optimizma, koji izmamljuju smeh i dobru volju.

Predstavu nose dva izvanredna igrača: Dragan Vlalukin, sa smislom za komiku i iskreno "zezanje" na sceni, i Milan Lazić, uz finu distancu prema onome što igra. NJihova puna igračka saradnja širi u gledalištu dobru energiju. Ovaj duet je ne samo vodio predstavu, nego je, svaki na svoj način, opravdao zahtevnu igračku veštinu. Milan Rus je umešno dočarao starog učitelja u maniru grotesknog komponovanja lika, dok je Arpad Rapo ( kuče) postao mezimac publike. Verica Kozarev, kao udovica, drži snagu karaktera tokom cele predstave - kako i treba da bude.

Predstava je pokazala novi mladi potencijal članica Baleta: Andreje Kulešević, Ane Lečić, Iste Stepanov, Galine Ralić (labudovi), odnosno Vesne Lazin, LJubice Selaković, Frosine Dimovske (kokoške), Ivane Stojčević i Jelene Lečić (patke) - uglavnom diplomiranih učenica iz novosadske Baletske škole tokom nekoliko poslednjih godina.

Osobit kvalitet predstave je uvežbanost detalja, Dijani Kozarski na čast. Scenografiju i kostime ansambl je pozajmio iz opere u Minhenu na godinu dana, čime afirmiše novi način saradnje i štednje.

Predstava ima izvanredan tempo, sa puno gegova i komičnih rešenja, uz, možda, malo odugovlačenja u nekim čisto pantomimskim scenama.

Posle dužeg vremena novosadska mlađa publika dobila je igrivu, duhovitu i dinamičnu predstavu u kojoj će moći da uživa.

Svenka Savić


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 8. oktobra 2002.godine

sadržaj

11.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

Centar za kulturu Pančevo
Narodnog fronta br. 4
26000 Pančevo
Tel: 013/345-950, 346-579

Galerija savremene umetnosti
http://Gallery.Pancevo.com
panart@panet.co.yu


Galerija savremene umetnosti Centra za kulturu Pančevo organizator je 1. internacionalnog festivala autorskog stripa "GRRRR!", Pančevo 2002. koji će se održati u Pančevu od 31. oktobra do 2. novembra 2002. (3 dana).

Autor koncepcije je Aleksandar Zograf (Saša Rakezić).

Festival je pokrenut iz osećanja gneva, i iz uverenja da bi ova umetnička forma, koja je u našoj zemlji prolazila kroz različite faze (od negiranja do sasvim ozbiljnog uvažavanja) konačno trebalo da dobije podstrek u obliku internacionalnog okupljanja strip autora, izdavača i teoretičara. Tokom tri dana trajanja ovog festivala, u Pančevu će u nekoliko prostora u gradu (Galerija savremene umetnosti, Mala galerija i galerija "Dvorište", ART klub) biti postavljene izložbe koje bi trebalo da predstave kako nejsavremeniju strip produkciju, tako i ostvarenja koja ilustruju istoriju domaćeg i internacionalnog stripa (SAD, Italija, Francuska, Holandija, itd).

Prostor za sve je otvoren, od lokalnih klinaca koji kreiraju fanzine, do značajnih izdavača iz inostranstva.

Organizatori festivala žele da predstave strip kao formu izražavanja, a ne kao industrijski produkt.

From: Marija Veselinovic <maja_veselinovic@yahoo.com>
Subject: poziv za saradnju

DAJE SE NA ZNANJE:

da je u pripremi novi strip fanzin - CELULIT #1!

Pozivaju se sve strip crtačice i strip crtači da pošalju svoja (ne)dela na srpskom, hrvatskom, marsovskom, bosanskom, engleskom, makedonskom, slovenačkom, romskom, albanskom, ruskom, rusinskom, slovačkom, češkom, norveškom, mađarskom ili američkom jeziku, ili na svim jezicima zajedno.

Tema je slobodna, formati A4 ili manji, crno-belo, količina neograničena, rok za slanje relativno ograničen (potrudite se da stignu na vreme) (do kraja novembra).

VAŽNO: RADOVE NE ŠALJITE ELEKTRONSKOM POŠTOM!
nego na adresu:
Maja Veselinović
Gospodara Vučića 241/4
11000 Beograd

Ako nekom nešto nije jasno, neka pita. U tu svrhu je dozvoljeno koristiti adresu: maja_veselinovic@yahoo.com

pozdrav

Maja

sadržaj

12.

LINKOVI

Strip Vesti

-Tangi i laverdir (Tanguy & Laverdure) ponovo izlaze,:
http://www.dargaud.fr
http://www.dargaud.com/go.htm?bdd2205049259

-Tanguy et Laverdure : Prisonniers des Serbes (Ivan Fernandez i Jean-Claude Laidin). Par tabli možete prmijerno pogledati na sledećoj adresi:
http://www.auracan.com/Indiscretions/2001/20010124-0.html

sadržaj

13.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 1. do 18. oktobra

4. oktobra 1931. Legendarni strip Dik Trejsi (Dick Tracy) Čestera Goldija (Chester Gould) se prvi put pojavio u "Sunday Detroit Mirror".

12. oktobra 1931. Počeo je da izlazi, kao dnevni strip, u "New York Daily News" Dik Trejsi (Dick Tracy) Čestera Goldija (Chester Gould).

16. oktobra 2001. Održana je, u Umetničkom Paviljonu Cvijeta Zuzorić, promocija strip albuma "Badi Kukavica i druge priče" Željka Paheka, u izdanju Systemcomics-a.

18. oktobra 2001. U okviru 8. Jugoslovenskog festivala animiranog filma u Čačku otvorena je izložba STRIPARTY autora Dražena Kovačevića - strip TOČAK. Sat kasnije je održana i promocija izdanja "Strip o filmu".


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad