prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. KUHINJA U NOVOM SADU - Strip Vesti
2. LAVIRINT 5 & 6 - Strip Vesti
3. WANTED - Strip Vesti
4. E-FLIT #3 - Dušan Gačić
5. KOTOR STRIP PARTY 2002. - Zvonimir Petović
6. TRI MOTAJU, ČETRI PUŠE, JEDAN RADI - Toni Šarić
7. OPET JAŠE TALIČNI TOM - Aleksandar Manić
8. U TUĐEM SVETU I DRUGOM TELU - Ilija Bakić
9. ČISTIM NOKTE I PRIČAM STRIPARIJE (3) - Aleksandar Žiljak
10. JUŽNJAČKA UTEHA No 68. - Marko Stojanović
11. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (128) - Darko Macan
12. MOJ POGLED (15) - zmcomics
13. ŠTAMPA - štampa
14. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
15. LINKOVI - Strip Vesti
16. DATUMI - Strip Vesti

1.

KUHINJA U NOVOM SADU

Strip Vesti

U subotu 6. jula, sa pocetkom u 15h - u okviru programa

POPODNEVNO GRADSKO BUDJENJE

na prostoru kod KATOLICKE PORTE, u centru Novog Sada, bice priredjeno predstavljanje strip radionice KUHINJA. Pored izlozbe radova, na posebnom standu ce biti moguce nabaviti izdanja fanzina, stripova, CD-a, itd, nastalih na pancevackoj sceni. U okviru istog desavanja, a u nameri da se posetioci EXIT festivala zainteresuju i za neka od zbivanja u centru gradu, bice priredjen koncert grupe POTUS IKAR i prikazana video produkcija povezana sa ovom ekipom.

SVI STE DOBRODOSLI!!!!

sadržaj

2.

LAVIRINT 5 & 6

Strip Vesti

Izlaz ne postoji.
Posle nekog vremena najzad shvatamo.
Dišemo, gledamo.
Mislimo.
Bledi sećanje na tračak svetlosti koji smo nekad čekali (on više ne postoji).
Možda je to ono što se zove početak.
Kraj.

P.S. Mašina prijatelju - nema napolje.

Stigao je Lavirint 5 & 6, kvalitetno odštampan na A5 formatu, sa 100 strana stripa i koricama, pride, u coloru. U ovom broju su predstavljeni radovi sledećih autora: Wostok-Grabowski, Zlatko Krstevski, Saša Mihajlović, Maja Veselinović, Mr. Stocca (autor i ilustracija na koricama), Aleksandar Opačić, Simon Vučković, Lazar Bodroža po priči Nabora Devolca, Tihomir Tikulin - Tico, Aleksandar Botić, Gabriele Ferrero i Alfonso Cucinelli, i još poneki nepotpisani...

Ako svoj primerak ne uspete da obezbedite kod svog knjižara kontaktirajte redakciju na sledećoj adresi:
Đoković Dejan, Gvozdena Paunovića 25, 32000 Čačak
E-mail: grrrajndkor@yahoo.com

sadržaj

3.

WANTED

Strip Vesti

Traži se specijalno izdanje nedeljnika Svet posvećeno stripu "Alo, alo 011", a pod nazivom "Wanted", koga radi novosađanin Mladen Oljača.

Reč je o specijalnom broju koji donosi 48 strip tabli stripa koji je u periodu 2000.-2002. godine za Svet uradio Mladen Oljača (jesam li ga već spomenuo?) a za koji i dalje radi pomenuti serijal. Specijal je velikog formata i ima cenu od 40 dinara i štampan je u velikom tiražu tako da ćete ga sigurno naći na svojim kiscima.

sadržaj

4.

E-FLIT #3

Dušan Gačić

NOVI BROJ E-FLITa IZMEĐU OSTALOG DONOSI INTERVIEW S IZTOKOM SITAROM, RAZGOVOR S KREŠIMIROM ZIMONIĆEM, POGLED NA STRIPOVE VLADIMIRA MAJAKOVSKOG, FOTO REPORTAŽE IZ JAPANA, SKOPLJA TE S ANIMAFESTA U ZAGREBU.

TU SU I STRIPOVI BARTOLIĆA, BARINIĆA, MAGDE/TODORA....TE TEKSTOVI ALJINOVIĆA, ĐUKANOVIĆA....I MNOGI DRUGI MATRIJALI. SVE NA

www.nan.hr/e-flit

sadržaj

5.

KOTOR STRIP PARTY 2002.

Zvonimir Petović

- Strip Klub: "Andrija Maurović" Kotor poziva sve zainteresovane Strip Autore i postovaoce "Devete Umjetnosti" da ovog ljeta posjete I Mini Festival Stripa: "Kotor Strip Party 2002: The Underground Art Experience Volume 4" koji ce se odrzati od 26 Jula u Kotoru u toku je i izrada Web Sitea koji ce biti pusten u rad krajem Jula mjeseca a koji cete moci posjetiti na adresi www.sidewinder.cg.yu.

- Za sve detaljnije informacije o pripremi toku festivala i svemu ostalom kontaktirajte nas na E-Mail adresi.

S Postovanjem

Zvonimir Petovic
sidewinder2001yu@yahoo.com

sadržaj

6.

TRI MOTAJU, ČETRI PUŠE, JEDAN RADI

Toni Šarić

Jeste li čuli za Novo Hrvatsko Podzemlje? Zapravo, vjerujete li da postoji ikakvo podzemlje kod nas: s velikim ili malim "p", svejedno. E, pa postoji. I nisu mafijaši. Dečki (i cura) se već desetak godina odlično zabavljaju, postoje i dokazi, a vi koji niste još čuli o njima, pročitajte u nastavku zanimljiv razgovor koji sam vodio sa Mischem, Prletom i Smogom - neka ostanu poznati po nadimcima, ipak su dio podzemlja

T: Kako vam je bilo na Animafestu?
P: Fino, hladno, Lisinski je zakon. Klima…
S: Ne slažem se sa izbornom koncepcijom žirija. Uvijek stave bolje filmove popodne, nego u konkurenciju!
P: Nije to problem sa žirijem, nego s tobom. Oni idu na artističku shemu, a to što se tebi ne sviđa, to je tvoj problem
S: Pa šta, pa ja sam artista! (smijeh)

T: A jeste se vi štogod infiltrirali u institucije, imali ste neki crtić svojevremeno?
M: Ma da, snimili smo jedan crtić u produkciji Zagreb filma, ali nema kruha od toga: pod uvjetima u kojima smo mi radili, to je sranje.
P: Pa sada to još Zima radi, Gačić, nešto se muvaju Guljaševićka i Magda Dulčić, ne znam. Pa i na Festivalu su bila 3 domaća filma, a i to nije nešto, samo da opravdaju postojanje. Zadnje što je dobro kod nas napravljeno je Šuljićevo, ovo sad, ove noge, jaja, čovječe…
M: Ma, slavna Zagrebačka škola…Svakih 6 mjeseci smijene direktora i on onda fura neku novu koncepciju, i u kurac.
S: Oni uzmu grupicu od 20 crtača, nedovršenih i onda ih šutnu za godinu dana. Tako je nekoliko generacija, jednostavno, izbrisano. Njima je Blažeković pobjegao u Croatia-film. Blažeković je pobjegao iz Croatija filma u Zagreb film s parama za film "Priče iz davnina" , a onda ga je pojeo mrak. Ni traga ni glasa na Blažekoviću ni parama.
M: Ali, on je Disney…
S: Disney=business, diznis (smijeh)

T: A šta vi sad radite, čime se bavite 24.lipnja 2002.?
P: Evo, čupkam bradicu… Pa, mi smo se bacili u komercijalne vode. Zarađujemo za život, po novinama, ilustracije, storyboarde za reklamne agencije i ponekad nešto za dušu.

T: Kako ide na radiju, jel ide još ona zajebancija o dr.Schwanzu?
M: To ti je počelo prije skoro 4 godine, na Radiju 101 kao "Sanatorij doktora Schwanza"" i mijenjalo je ime, prolazili su razni ljudi, da bi danas išlo kao "Krematorij dr.Schwanza" i još će.
P: Pa da, tako smo i pokrenuli strip magazin "BRUH", a i objavili smo CD, čisto kao dokument. Prije 3 godine smo bili visoko plasirani na domaćoj top-listi.

T: Kako vam se čini, reakcija i matične kuće, a i slušatelja, jeste zadovoljni?
P: Slušaju ljudi, zovu sa drugih radio-stanica da im ustupimo neke džinglove ili stvari, neki opet jebu mater… Ali to su dnevnopolitičke stvari koje su aktuelne dosta kratko. Bilo je zanimljivo za onog cirkusa oko Mirka Norca, kad ga je pola države sakrivalo, a pola tražilo i mi smo dali skroman doprinos, na kraju emisije smo otvorili telefone i naš jaran Vlado je bio meta: Pljunite Vladu!; bodovanje i zvali su ljudi, što da nas popljuju, ali i da pitaju za snimku emisije: ali svi su očito odslušali emisiju do kraja!
M: A, nemamo baš neku potporu unutar Radija. Dali su nam prostoriju, ali Zločesta djeca su Broj 1…
P: Što je i normalno, na neki način… Ali zato s nama radi Piro (poznatiji kao mali Mate iz Zločeste djece op.T.) i odmah je našao mjesto u vrhu napada, sjajan je

T: A one najave, jingleovi, za Cener, zašto ste stali?
P: Snimili smo 8 petominutnih filmića, kao koncertnu najavu za bendove (Tram 11, TBF, Stampedo…), što je bilo jako dobro ocijenjeno, ne znam, stvarno nije bilo loše. Dobili smo puno pohvala za to, a na račun toga smo stupili u kontakt sa izvjesnim Sinišom Bulajićem, koji nas je htio uvalit na HTV, ali je sve ostalo na pilot-epizodi, cenzura blabla, tužna priča. A bilo je okej skečeva, šteta i zbog TBF. Trebali smo dijeliti emisiju sa sapunicom koju su snimili. Izvrsna je.
M: Da, jako puno nam je oko Cener filmića pomogao Pjer Žardin, hrvatski Zappa, zakon…

T: A "BRUH", zašto je stalo na broju 4?
M: Pa mi smo još imali iskustva sa "Stripoholicom", koji je došao do broja 6 (prošle jeseni), nije to lako…i zanimljivo, baš kad je krenulo sa "Bruhom", kad su ljudi popušili, Radio 101, koji je izdavač je izgubio interes.
S: Kad smo bili na faksu, imali smo više vremena za crtanje, sad smo se malo raspršili… Pa šta, izdali smo 6 "Stripoholica", 4 "porno Smeće radikalea", izdali smo jednu "Državu"…
P: Jooj, to je bilo ludo, izdano u 99 primjeraka, pred izbore, one legendarne i onda se za 2 mjeseca sruši vlast…
M: Rekli smo i ovima, kad nam dopizde, mi ćemo izdat "Državu"
S: Radili smo doslovno kolaž, onako u formatu Večernjeg…
M: Ma rezali smo 2 tjedna, a realno smo završili za jedan dan, zatvorili se u sobu bez dima i - napravili. Ne možeš duvat i izdavat državu.

T: Crtani romani show… I tu ste upetljani
P: Da, da. 1998. se uključujemo u organizaciju i to je okej, sad ćemo objavit natječaj za novi CRŠ. Hermanna ćemo dovesti. To i "Bruh" su najozbiljniji pokušaji, šteta za "Bruh" da je prestao izlaziti, počeli smo primati mejlove i taman smo napravili plan kako organizirat prodaju, i - prestanu. Ako neko hoće "Bruh", nek se javi, ima još
S: Čovječe, mi smo tražili sponzoriranje i jedva dobili. Jebote, onaj napravi onaj šesterored, koliko ono, da, četverored i za te novce mi bi napravili zgradu, parking, smanjili nezaposlenost, kolportaža, sve… A svi bi zaradili…Svježe ideje, čovječe
P: A zanimljivo je to sa scenom. Kao, počela je oživljavat: izdavači su kupili prava ali nikom neće reć da su to napravili: to je tajna, ne smije se znat za Princa Valijanta, Striporama ponovo počinje, Berni je sredio Bonellija u Slobodnoj Dalmaciji, ali se o tome ne priča. Možda živne i domaća scena kao rezultat svega… Inače nema nešto naročito.

T: A Stripoteka, jeste čitali štogod Spajdermena i te srpske stripove
S: Jesmo, i prije i sad, ista je (smijeh)
P: "Na kvalitetnoj bezdrvnoj hartiji", to piše, to mi je zakon, na svakom ćošku

T: Jel imate kontakta s njihovim crtačima?
M: Da, baš je nedavno bio jedan dečko iz Beograda, pa je donio one njihove, Schlitz, ja mislim, okej je dečko, antiglobalista neki…
P: Ima kontakta, mijenjali smo se, Striper je okej. Mi bi njima trebali dat naše muzičare: eo odma Oliver i Severina, u prvoj turi

T: Pa vidjećeš da će Severina biti nova Brena, za par godina
S: Šta Brena, nju bi trebalo poslat na Zapad, samo jebiga, dok nauči engleski… (smijeh) Prođe 10 godina

T: A sa Slovencima?
S: Otišli su totalno u art, a oni su kao neka naša provincija, nisu za Njemačku, a nisu za Balkan. To njih jebe
P: Od 5 urednika Stripburgera, 3 su Hrvati, a pola broja objave Srbe, a ono malo Slovenaca što ima, to je kopija Žeželja, recimo
M: Dobiju pare od države, mi smo sto puta molili pare, to se nama neće nikad dogoditi…
S: Jakov Sedlar je bitan za hrvatsku kulturu, boli mene kurac šta je bilo prije 100 godina. To je gotovo.

T: Makedonci?
M: Redovno nam se javlja Zlatko Krstevski, te bi ga ovim putem molili da nam se više ne javlja. 10 godina nije napredovao ni milimetra. Arty farty nešto…
P: Sad su bili Dani hrvatske kulture pa je Tico nosio neke stripove, kaže da su oni mali, da nemaju ništa. Vidio sam jedan magazin, izgleda okej…
M: Isto k'o Bosanci. Nemam baš uvida u njihovu scenu, nešto ima, ali stidljivo…

sadržaj

7.

OPET JAŠE TALIČNI TOM

Aleksandar Manić

Jula prossle godine umro je legendarni belgijski strip crtacca Moris, iz ccijeg pera je izassao takodje legendarni lik kauboja Taliccnog Toma. Za razliku od njegovog zemljaka, takodje legendarnog crtacca Erzzea, koji je za zzivota zabranio posthumno nastavljanje serijala o Tentenu, Moris je pred smrt izrazio zzelju da se nastave avanture usamljenog kauboja sa likom Garija Kupera, zapoccete odmah posle Drugog svetskog rata i vodjene kroz visse od ssezdeset albuma.

Izdavaccka kucha "Dargo" potrudila se da nadje dostojnu zamenu, i odluccila se za dva pooccima - Lorena Zzeru i Assdea. Zzera, buduchi scenarista, jedan je od najpoznatijih francuski humorista ccije imitacije slavnih liccnosti i zajedljivi politiccki komentari zabavljaju zemlju vech visse godina. Assde, u liccnoj karti Erve Darmenton, relativno je nepoznat strip crtacc, koji je karijeru zapocceo kao lekar radiolog. Ljubav prema stripu je bila toliko jaka da je 1985. godine o klin okaccio radio snimke, kupio tablu za crtanje i zapocceo da se bavi stripom. Posle saradnje sa mnosstvom fanzina, Assde otpoccinje komiccni serijal o policiji, ssto mu donosi popularnost na francuskom i belgijskom trzzisstu. Veliki obozzavalac Morisovog rada, Assde je uccestvovao u crtanju kolektivnog albuma "Tata Taliccnog Toma", zassta ga je belgijski majstor svojevremeno pohvalio. Kada mu je "Dargo" ponudio da nastavi Morisov rad, on se zadatka prihvatio sa velikim zadovoljstvom.

U tek zapoccetoj saradnji sa Zzerom, saznalo se da che prvi nastavak Taliccnog Toma da se odvija u Kvebeku, gde che se slavni kauboj pronachi na tragu verenice svog konja Dzzoli Dzzampera. Razrada scenarija trebala bi de se zavrssi do kraja ove godine, a album che se u prodavnicama pronachi za katoliccki Bozzich naredne godine.

sadržaj

8.

U TUĐEM SVETU I DRUGOM TELU

Ilija Bakić

STRIP

U TUĐEM SVETU I DRUGOM TELU

Album "Točak, proročanstvo Korota" Gorana Skrobonje (scenario) i Dražena Kovačevića (crtež) do naše publike stiže posredno, preko Francuske, kao pobednik međunarodnog konkursa

U bogatom svetu 2098. godine zločin i dalje postoji - Alfred Čester upravo je ubio svoju suprugu i zbog toga je osuđen da bude izložen kovitlacu Toh-čestica sve dok svest ne napusti telo. Hoće li se ona vratiti sa puta ili ne nebitno je; istina za volju, još se niko nije vratio, ali šansa postoji. Čestera vezuju za mašinu, uključuju je i on se budi u nepoznatom svetu i u telu - devojke. Sada je princeza Leone, okružena malobrojnom pratnjom najvernijih, koju proganjaju ubice Sardona, uzurpatora prestola koji njoj pripada. U svom prvom broju gospodarica koristi veštine koje je posedovala dok je bila Čester, pobeđuje nekoliko napadača i saznaje da se tako ispunilo hiljadugodišnje proročanstvo Korota o dolasku One-koja-pobeđuje, zvane i Ona-koja-vodi-smrt-na-lancu i Plešuća smrt.


Zavodljivost pripovedanja

Mala družina nastavlja svoj put ispunjavajući obaveze prema kraljevstvu koje je u rasulu a kome oni mogu doneti spas, dok se, istovremeno, svakim korakom, ispunjavaju i reči proročanstva. Leone/Čester će, zahvaljujući svom znanju iz budućnosti (ili, tačnije, prošlosti) razrešiti zagonetku točka iz nekadašnjeg zabavnog parka a sada svetilišta i tako obezbediti savezništvo za odsudni boj u kome zadobija krunu, da bi, u trenu kada muškarac prevlada nad devojkom i žestoko zagrli pratilju Anu, kazna istekla i on bi vraćen u svoj svet. Ipak, poslednje table najavljuju njegov povratak.

Zavodljivost pripovedanja Gorana Skrobonje leži u mešavini prepoznatljivih elemenata epske fantastike, u koje je on upleo ukus naučne fantastike i nekoliko odstupanja od obrazaca pre svih ono o dvojnosti glavnog junaka-junakinje. Početna nepomirljivost muškog duha i ženskog tela pokazuje se kao podsticajna nit, oko koje se grade psihološki profili kao Leone/Čestera tako i pratilje Ane. Dok je u boju to dvojstvo čak vrlo poželjno i povoljno, u ljubavnim stvarima ono je popriličan problem i izaziva mnogo premišljanja i kolebanja. Ne manje intrigantan je i svet u kome se neprestano iščekuju ispunjenja nekih ranijih zadatih događaja, što otvara velika pitanja slobodne volje i usuda.


Egzotični pejzaži

Priča je Draženu Kovačeviću, kome je ovo prvi veći rad u devetoj umetnosti, dozvolila da u potpunosti predstavi svoj likovni talenat kroz slike tehnologizovanog sveta budućnosti i egzotične pejzaže te srednjevekovne enterijere, kostime, oružje i oklope. Posebno su upečatljive scene bitaka, u kojima veštom montažom, kadriranjem i smenama velikih i malih slika postiže filmsku dinamiku. Kolorisanje doprinosi dodatnom kontrastiranju svetova (budućnost je sivkasta, a drugi svet čist), snegova i proleća, dana i noći, sumraka u prostorijama, igara vatre.

"Točak" je delo domaćih autora (adaptaciju Skrobonjine priče uradio je Vladimir Vesović), koje do nas stiže posredno, preko Francuske, jer je strip 2000. godine osvojio prvu nagradu na međunarodnom konkursu koji je raspisala poznata izdavačka kuća "Glenat", koja je potom originalno objavila ovaj album kao prvi deo sedmotomnog serijala. "Točak" se dopao francuskim čitaocima, pa uveliko traje rad na sledećem segmentu priče o čudesnom svetu Korota. Tako će, po svemu sudeći, domaći ljubitelji moći ovaj zanimljiv strip da prate "sa distance".


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 27. maja 2002.godine

sadržaj

9.

ČISTIM NOKTE I PRIČAM STRIPARIJE (3)

Aleksandar Žiljak

Priča o jednom univerzumu
ili
Osmi putnik u devetoj umjetnosti

U redu, prvo za zaboravne. U početku (1979) bijaše Alien. Režija Ridley Scott. Ripley i njena mačka jedini su preživjeli. Potom Aliens Jamesa Camerona iz 1986. Jedini preživjeli Ripley, kaplar Hicks, djevojčica Newt i pola androida. Alien 3 Davida Finchera iz '92. Svi umiru, Hicks i Newt na početku, Ripley u isusovskoj pozi na kraju. Alien Resurrection Jean-Pierre Jeuneta iz '97. Ripley, tj. njen 8. klon, se vraća. Pamtite zdravstveno stanje junaka ovog serijala, uskoro će nam trebati!

Iako sam jednom davno čuo da postoji strip-adaptacija izvornog Aliena, nisam je imao prilike vidjeti. Tko jest, neka digne ruku i ispriča nam kakva je. Dark Horse Comics je od 20th Century Foxa dobio prava za stripove 1988. godine i od tada nam, slobodno citirano, priča sagu o borbi čovjeka protiv aliena. A kako to rade? E, pa...

Svi su filmovi od Aliens na ovamo dobili svoje strip-adaptacije. Newt's Tale (scenarij Mike Richardson, crtež Jim Somerville i Brian Garvey) prepričava Aliens iz kuta jedine preživjele iz kolonije. Znači, tu su i scene prije dolaska Ripley i marinaca. Alien 3 (Steven Grant / Christopher Taylor, Rick Magyar) se drži Fincherova filma. Manje-više. Koristio bi i bolji crtež, ali to je rak-rana skoro cijele franšize i tu nema pomoći. Alien Resurrection (Jim Vance / Eduardo Risso) bolje izgleda, ali ga nećete lako pratiti ako niste gledali film. Dakle, slikovnica uz ulaznice, ništa više.

Prava zabava za sladokusce i nisu traljave adaptacije filmova, već nove priče iz Alien univerzuma. Prije svega, to je trilogija koju je scenaristički potpisao Mark Verheiden. Osim što nadograđuje filmove i definira većinu elemenata univerzuma (uz one zadane u filmovima, naravno), ono što se s njom događalo odličan je primjer korporacijske gluposti u američkoj strip-industriji. Nije jedini, ali je indikativan.

Trilogija je prvi put objavljena u periodu između drugog i trećeg filma. Izvorni su naslovi bili Aliens: Book 1 (crtao Mark Nelson), Aliens: Volume 2 (Den Beauvais) i Aliens: Earth War (Sam Kieth). Priča kreće deset godina nakon Aliens. Newt i kaplar Hicks pate od PTSP-a, Ripley je tko zna gdje, a korporacijsko/vojničko/vjerska glupost konačno dovodi aliene na Zemlju. Zaraza je nezaustavljiva i spašava se tko može, među njima i Hicks i Newt. Put ih vodi do udaljene vojne baze, gdje poludjeli general pokušava istrenirati aliene kao svoju vojsku, e ne bi li pomoću njih vratio Zemlju. Ne treba mnogo mašte da se zamisli kako jadnik završava. Kad se sve čini izgubljenim, na scenu se, nakon desetljetnog izgnanstva, vraća Ripley. Najzad, naši heroji uspijevaju nuklearnim bombardiranjem uništiti zarazu, da bi na kraju shvatili kako su i alieni i ljudi tek pijuni u paklenom planu nadmoćnije sile.

Ova su tri serijala, korektno napisana i nacrtana, nadgradnjom prva dva filma (tada jedina) dala elemente koji će se dalje stalno ponavljati. Alieni su uništili Zemlju. Ljudi su se raštrkali po svemiru. Glupost je ključni faktor širenja čudovišta. Istraživanja na alienima su, uz sav rizik, visokoprofitabilna i odvijaju se posvuda, s pogubnim posljedicama. Jedini su lijek protiv male gamadi veliki kalibri. Verheiden je sve to lijepo postavio, ostali dalje sviraju po njegovim notama.

Spomenuo sam korporacijsku glupost u strip-industriji? Naime, nakon što su u Fincherovu filmu poginuli Newt i kaplar Hicks, mudraci iz Dark Horse-a su, kako to piše na stražnjim koricama novih izdanja, prilagodili serijal kontinuitetu filmova 20th Century Fox-a! Pa je Newt postala Billie, a Hicksu su oko vrata objesili novu pločicu na kojoj piše Wilks. Nemojte misliti da im ponegdje nisu zaostala stara imena: samo iskoče iz mraka, onako, u nekom oblačiću! A i Ripley, jednom kad se pojavi, je itekako u skladu s kontinuitetom Aliena 3! Nažalost, tu dečki nisu mogli ništa doli pisati sve iznova, a to im se ipak nije dalo. Ali su zato naslovi promijenjeni, pa sad imamo, redom, Outbreak, Nightmare Asylum i Female War.

Kao što vidimo, univerzum se raspao tako reći na samom početku, i svaki daljnji pokušaj sastavljanja naprosto nema smisla. Ako ćemo biti više u trendu, možemo reći da su nastala dva paralelna alien svemira: jedan filmski, drugi stripovski, s točkom razdvajanja u nesretnom Alien 3.

Pogledajmo, bez jalova pokušaja stvaranja kronologije, naslove koji se pojavljuju u stripovskom Aliens svemiru. Ovo neka bude katalog za fanove i kolekcionare. Guilty as charged. Ostalima, koje to zanima samo onako, u prolazu, sugerirat ću što valja, a čega im je bolje kloniti se.

Tribes Stephena Bissettea je ilustrirana novela. (O romanima ne bih, Alien Alan Dean Fostera je preveden, a ima toga još mnogo...) Lov na gamad na stanici na kojoj poludjeli znanstvenik eksperimentira. Razlog za imati: lijepe sličice Dave Dormana.

Genocide (John Arcudi / Damon Willis, Karl Story): Ljudi ponovno osvajaju Zemlju. Postoji čudotvorna tvar, koja se dobiva od kraljice i daje nevjerojatnu snagu. I stoga, grupa marinaca odlazi na planetu s alienima i ulijeće u rat između dvaju plemena, jednog crvenog, drugog crnog. Priča standardna, crtež ni toliko. Vrlo osrednje!

Hive (Jerry Prosser / Kelly Jones). Ista meta, isto odstojanje, ali sad uz androida građenog poput aliena. Nejasno napisano, ružno nacrtano, jedna od najlošijih serija.

Colonial Marines (puno pisaca / puno crtača) nisam čitao. To ima deset nastavaka, a kao da sam negdje čuo da nisu vrijedni truda. Marinci ganjaju žohare, žohari ganjaju marince, a hibridi ljudi i aliena imaju svoje planove.

Rogue (Ian Edington / Will Simpson) prežvakava temu tajnih i smrtonosnih pokusa, samo sad na scenu stupa alienski kralj!

Stronghold (John Arcudi / Doug Mahnke, Jimmy Palmiotti) varira temu iz Hive, ali je sad android znatno usavršeniji. Priča je OK, na momente duhovita, kad se naš android-alien prepucava s androidom-ubojicom aliena! Nažalost, crtež pada nakon prve sveske. Novi crtači?

Berserker (John Wagner / Paul Mendoza, Andy Mushinsky) također nisam čitao. Priča: istrebljivanje gamadi i korporacijska zavjera! Gdje smo to već vidjeli, pitam se?

Music Of The Spears (Chet Williamson / Tim Hamilton, Tim Bradstreet) dovodi, pak, aliene u svijet pop biznisa. Publika ne poživi dovoljno dugo da postanu broj 1 na top-listama.

Među najboljim je naslovima Labyrinth (Jim Woodring / Kilian Plunkett). Tema: tajna istraživanja, ali nas autori uvode duboko u lik poludjelog znanstvenika, koji nikako nije ono što se čini da jest. A s iskustvom koje je proživio, nije ni čudo da je malčice skrenuo. Dobro napisano i nacrtano, za preporuku!

Tu je negdje i John Arcudijev i Richard Corbenov Alchemy o zaostaloj koloniji kojoj se približava sudnji dan, kako to potvrđuju brojni raskomadani leševi što ih ima posvuda. Corben je ipak Corben, pa bar imamo dobro crtan strip.

Havoc je na prvi pogled zanimljiv: scenarist je Mark Schultz, a svaku je stranicu crtao drugi crtač. Priča? Spasilačka ekipa na vlastitoj koži otkriva zašto su propali svi putnici i posada na svemirskom putničkom brodu. Moje mišljenje? Zgodno za uspoređivati crtačke stilove, ali ne mnogo više.

Xenogenesis (Tom i Mary Bierbaum / David Ross, Andrew Pepoy) je primjer novije, kompjuterski ošarenjene, produkcije. Standardna deratizacija, osim što je priča ostala nezavršena. Postoje, doduše i Predator: Xenogenesis i Aliens vs Predator: Xenogenesis. Nisam ih se trudio čitati, pa ne znam da li se u njima nešto razjašnjava.

Aliens Apocalypse: The Destroying Angels (Mark Schultz / Doug Wheatley) se događa dok Ripley još luta svemirom. Spasilačka ekipa traži izgubljenu ekspediciju i otkriva kako su alieni dio šireg poretka stvari. Kojeg, ne znamo: i ovaj serijal za sad visi u zraku. Međutim, preporučujem zbog lijepog crteža. Wheatley je svojim (kompjuterski koloriranim) olovkama najbolje od svih skinuo izvorni Gigerov dizajn.

Osim duljih serijala od (obično) 4 nastavka, u univerzumu ima i kratkih priča. Na primjer, Earth Angel (John Byrne) se događa 1950-tih. Alieni protiv bikera!

Sacrifice (Peter Milligan / Paul Johnson): kolonisti na dalekoj planeti žrtvuju novorođenčad usamljenom alienu. Dolazi svećenica i konačni je obračun neminovan. Ovo je jedan od boljih naslova, lijepo oslikan.

Wraith (Jay Stephens / Eduardo Risso): tinejdžeri na nekoj koloniji bogu iza nogu se susreću s alienom. Na kraju ih pobiju marinci. Tko, zašto, kako? Bez veze, ali OK nacrtano.

Purge (Ian Edington / Phil Hester, Ande Parks): kad novi gazda dolazi zatvoriti postrojenje u kome se odvijaju eksperimenti s gubavcima i alienima, a zatvaranje podrazumijeva likvidaciju svih prisutnih, izbija pobuna! Taj mi se dopao!

Pig (Chuck Dixon / Flint Henry, Andrew Pepoy): U svemiru vas nitko ne čuje dok skvičite! Hrpa ružnih, prljavih, zlih šalje prase s bombom na leđima da uništi košnicu.

Lovesick (Thierry Gagnon, Randy Stradley / Richard Forgues): smeće! Zaobići u širokom luku!

Glass Corridor Davida Lloyda: plaćeni ubojica kojem je svega dosta jedini može spasiti grupu nevinih slijepih putnika kad se prokrijumčareni alien oslobodi okova. Topla preporuka!

Mondo Pest i Mondo Heat (Henry Gilroy / Ronnie del Carmen): Junak je mišićav, ganovi su veliki. Cure su guzate, sisate, lomne u struku. Plavuše vriše, brinete pucaju. Negativci su gnjide da ih treba tražit'. Gamadi posvuda. Slatko nacrtano i zabavno!

Salvation (Dave Gibbons / Mike Mignola, Kevin Nowlan) uprkos imenima ostaje rutinski, sa svim poznatim elementima. Duboko religiozni kuhar ostaje nasukan na zabačenom planetu kad mu se brod sruši, a tajni teret razbježi na sve strane.

Kidnapped (Jim Woodring, Justin Green / Francisco Solano Lopez): Hrpa ružnih, prljavih, zlih, još tome i glupih, krijumčari zaraženo jaje. Katastrofa je, jasno, neizbježna. Crtež prolazi, ali u priči nema doslovno nikoga za koga biste se zakačili.

Postoji i Aliens Special sa dvije priče. 45 seconds Darka Macana i Franka Terana i Elder Gods Nancy A. Collins kao scenaristice, te crtača Leif Jonesa i John Stokesa. Dark Horse Presents: Aliens donosi četiri priče raznih autora, ali ništa posebno.

Ako nešto nisam zaboravio, onda je gore navedeno manje-više sve što se u univerzumu dade naći. Naravno, tu je i hrpa cross-overa. Najpoznatiji su Aliens vs Predator, kojih ima tmušta i tma, sami naslutite što se unutra događa. Imamo i Aliens vs Superman. Pa Aliens vs Predator vs Terminator vs Witchblade. I tako dalje i tako dalje, u nedogled. "Pazi, Mirko! Fejshager!" RA-TA-TA-TA! "Hvala, Slavko! Spasio si mi život!"

I kao što je za očekivati, s vremenom se gorivo potroši. Nisam u zadnje vrijeme vidio novih naslova, osim aliena protiv ovih ili onih, što me uistinu više ne zanima. Čini se da će trebati čekati peti nastavak filmskog serijala da stripovska franšiza ponovno živne, makar s još jednom adaptacijom. A koliko sve to više i ima smisla, ovisi isključivo o tome koliki ste fan.

Najzad, kao da su se i scenaristi onog filmskog svemira umorili. Još se prepričavaju legende kako je nastajao treći nastavak. A što se tiče četvrtog... Pa, svatko tko je gledao Resurrection i pročitao ovaj članak može i sam zaključiti kako taj film (koji je barem zabavan, ako ništa drugo) opasno podsjeća na barem pet - šest strip serijala.

Kao da se sve okrenulo za puni krug. Najprije su filmovi pokrenuli stripove, a onda su stripovi poslužili kao očiti uzor za film. U doba opće bezidejnosti, treba li nas to čuditi?


(FUTURA 103, svibanj 2002)

sadržaj

10.

JUŽNJAČKA UTEHA No 68.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

APSOLUTNIH STO (95): EUDORA, SVITANJEM POCINJE ZVUK

BUBA BUBI GRIZE REP

Morcina: Ja sam Morcina. Bila sam
svjedok smrti jednog mrava koji mi
je rekao da vam kazem da je
"Obonoz izgubljen u paukovoj mrezi".
Onda ga je pojeo pauk.

Ksental: Sto ovaj stvor to piskuce?!
Sta hoce?!!

Morcina: Ne vidim zasto vicete na mene.

Ja licno ne volim bube. Kao klinac imao sam strah od pauka i ludeo od susreta s njima, narocito zato sto su me pomenuti pohodili u privatnosti mog toaleta, viseci krajnje bezobzirno sa vodovodnih cevi, pletuci mreze iza vodokotlica ili se gnezdeci ispod kade. Straha od pauka sam se otresao negde na pragu puberteta, ali nisam ostao uskracen za jednu drugu fobiju od insekta kojoj sam i dan danas podlozan; naime, poceo sam strasno da se grozim bubasvaba. Bubasvabe prema meni nisu gajile slicna osecanja, pa sam nastavio da ih srecem po kupatilu i drugim prostorijama svog stana (i tudjih) u momentu kad bih sasvim nepripremljen upalio svetlo u prostoriji u kojoj bih usao… Ne, ja ne volim bube.

Tesko je zamisliti zivo stvorenje sa kojim svakodnevno dolazite u susret koje ima manje dodirnih tacaka sa covekom od insekta (bilo koje vrste). Nisu kicmenjaci, nisu sisari, nisu gotovo ni u kom pogledu poput nas, ali su zato sveprisutni, i neverovatno brojni (toliko da ih ima nekoliko miliona puta vise od svih nas (koji nismo bube, sta god da smo pri tome)). Buba raznoraznih vrsta ima svuda, u svakom kutku naseg zivota i nemoguce ih je iz njega iskljucti, ma koliko se trudili. Upravo te i takve bube posluzile su kao inspiracija Tihomiru Celanovicu od Kotora grada, kada je sa predanoscu svog alter ega (tako bar tvrdi gospodin Rastko Ciric) iz stripa, bube Morcine, poceo da upreda fino pletivo albuma Eudora, svitanjem pocinje zvuk. Prica o kradji cudesnog instrumenta Obonoza iz muzicke zemlje Tohtorka od strane pulena komarca Zbrobroka Ofnunsena, te o (prepoznatljivom) pothvatu da se isti vrati svojim zakonitim vlasnicima, sve to uz angazovanje slucajnih prolaznika, buve Morcine i muve Pedra, ispricana je kroz jednu bljestavu i veselu prizmu, takvim obiljem boja i oblika kakvo se ne srece cesto kako u inostranom stripu tako i kod nas.

Celanovicev svet buba je u prvom redu lirski, ali je, na svu srecu lisen slatkasto otuzne (bas kao i pateticne) note koja moze da proizadje iz lirike kad ova postane puka sentimentalnost ili pak precesto rabljena Diznijevska (i Spilbergovska) fascinacija decackim fantazijama. Lirika je protkana kroz scenario, ali je mnogo uocljivija u vizuelnom delu Eudore. Forme su vitke, prozirne, sam svet insekata kao da je naizmenicno gradjen od vode i svetlosti (kisa koja otvara album, kap rose koju Morcina koristi kao tobogan za skakanje, Tohtork obasjan naizmenicnim zracima sunca, isto to sunce koje osvetljava paukov atelje, bljestava zora koja obasjava pospanog Pedra pri kraju stripa…). Prozracnost stripa ogleda se i u krilima vilinih konjica koji jezde stranicama Eudore, kretnjama pomenutih krila, nitima paukove mreze koje sezu iz jednog kraja kadra u drugi, spajajuci nespojivo u filigrantske mreze "osmisljenih celina".

Nastavice se

sadržaj

11.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (128)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

NE VOLIM ... (2)

Prošlotjedna Kartica izazvala je nekoliko vrsta reakcija. Najprije, očekivano, kod prozvanih, a zatim i kod onih pogođenih mitraljiranjem po Umjetnicima uopće. Ni jednih ni drugih mi, treba reći, nije žao niti se kome kanim ispričavati. Svatko tko o sebi razmišlja u prvom redu kao o Umjetniku, a ne kao o osobi, sam se svrstava u citiranu izreku o mrtvim bakicama (Faulknerovu, kažu mi), jednači se s onima koji će u ime višeg ideala - vjere, nacije ili Umjetnosti - svakog drugog biti voljni žrtvovati. To možda jest put prvoklasnoj umjetnosti - nebo zna da kao vrhunske hrvatske strip-autore priznajem neke ljude koje bih, kao ljude, najradije pod tramvaj gurnuo - ali to ne znači da zato Umjetnike išta više volim.

Treća mi je, pak, vrsta reakcija bila najzanimljivija. Treća reakcija nije osporavala tekst, niti je branila napadnute (osim ako se obranom ne smatra izjava da prepoznati Drugi Umjetnik nije baš toliko kriv jer nije zao, već budala), već je smatrala da sam tekstom sebe unizio, da sam se - ne imenujući napadnute i polemizirajući javno umjesto privatno - spustio na nivo onih kojih napadam.

Zanimljivost te reakcije nije u brizi za mene - na kojoj svom sugovorniku srdačno zahvaljujem i donekle mu priznajem da je u svom viđenju moga pada u pravu - već u nevjerojatno idealističkoj postavci na kojoj se rečena reakcija osniva: da su svi ljudi (a ako već ne svi, onda barem oni oko stripa) dobri.

Ta je postavka vrlo raširena (nekidan mi je jedan sudionik aukcije rekao kako "vjeruje u poštenje kolega stripaša"), donekle utemeljena na stvarnosti (na strip se navuku introvertna djeca, a povučenost je lako zamijeniti za stvarnu blagost), te sam i sâm dugo u nju vjerovao. Nije, međutim, točna. Istinski blagih ljudi među stripašima ima koliko i pravih pobunjenika među rockerima. Svi ostali su ... ljudi. Ponekad dobri, ponekad sebični, ponekad gadni. Daj im da povjeruju da su važni i uzoholit će se, daj im da pišu kolumnu pa će nekog opandrknuti prije ili kasnije.

Jedan moj znanac, invalid, kaže da se svijet ne dijeli na "zdrave" i "invalide", već na "invalide" i "privremeno sposobne". Ako sam se prošlom kolumnom u vašim očima obogaljio, ostaje mi da se tješim da bi se to jednom ionako dogodilo.

Srozati se, konačno, možemo samo na svoj nivo.

sadržaj

12.

MOJ POGLED (15)

zmcomics

Kratko vs dugo

Fino sam vaspitan te neću biti zloban i neukusan i uputiti vas da cure pitate šta je bolje. U slučaju stripa su ipak tu čitaoci merodavni.

Ponavljam, čitaoci. Ne autori.

Nekog ko sedne da pročita dobar strip nije mnogo briga da li je autor mlad i neiskusan pa mu stoga više leži kratka forma. Čitaoc ne seda da čita strip, ili bilo šta drugo, kako bi već za dva minuta ustao da radi ono od čega je pobegao. To je, kao kad bi ste otišli u bioskop, odgledali sjajan uvodni trejler i napusti salu jer vam ne treba više. Praktična je i vredna kratka zabava u dnevnicima, pauza između sumornih vesti. Ali to je jedna sasvim drugačija priča, jedna drugačija kratka forma.

Velika je naša iluzija kako su uspešne revije koje objavljuju kratke stripove, stripove u nastavcima, revije koje u svakom broju donose druge stripove. Ne, takve edicije se svugde slabo prodaju. Ili služe mladim autorima da ih zapaze urednici (to već ulazi u domen alternativnog i underground izdavaštva), ili su veliki izdavači spremni da na revijama/magazinima gube novce kako bi ponekog autora ili strip promovisali te vratili pare kad se pojave isti u formi albuma. Uvek će sveske sa stalnim junacima, serijalima, makar izlazile i tri cetiri puta godišnje, biti višestruko tiražnije od klasičnih strip revija.

Marko je pohvalio kratke forme, pa je spomenuo neke stripove kao što je Macanov mini-serijal Chewbacca. Mada, ako se ne varam, tu je ipak reč o nizu priča koje su vezane u jednu smislenu celinu. Kada je uspeh Betmen, Black & White tako velik, kako do sada nije pokrenuta posebna mesečna edicija koja će preporoditi DC sa stripovima kratke forme? Zašto se to završilo kao uspešni kreativni izlet? Kao jedan tradepaperback. Sa najavom da će možda biti još jedan. I naravno da je bio atraktivan kad je objavio radove isključivo afirmisanih i poznatih autora. Gde su tu mladi lavovi?

Dark Horse radi konkurs sa stripovima od osam strana jer ih ne interesuju novi junaci ili serijali. Tako mogu da pronađu nove talente, svežu krv koja će dati infuziju već postojećim serijalima. Njima treba nova ideja koju će kasnije uvesti u svoje kalupe. Koliko bi se ljudi javilo na konkurs za koji moraš besplatno uraditi priču od pedesetak strana?

Nemojte misliti da sam sada neki žestoki protivnik kratke forme. Kažem da ona vredi ali da je sada srodnija sa autorima sklonim eksperimentu nego li sa autorima koji gravitiraju brojnoj čitalačkoj publici. Mislim da će se i drugi autori složiti da, kada rade kratke priče, skoro uvek razmišljaju da od više njih naprave neki logičan niz, da ih povežu i naprave dugačku storiju.

Sviđaju mi se pojedini kratki stripovi, ali ja sam i autor. Nisam prosečan konzument. Uistinu su retki takvi stripovi za koje mogu reći da mi se posebno sviđaju, kao što su "Baš čelik" Tonija Fejzule (Strip pressing 2), "Vrane" Zorana Stojiljkovića - Kize (Grafička Zavera 5), "Les Yours Etrangers" Milana Pavlovića (Stripburger),... Ima toga još, ali se ipak to mogu smatrati izuzecima jer je neuporedivo više onih koji su me ostavili nezainteresovanim.

Grešim li? Jesam li subjektivan? Ha, imati svoj stav, svoje mišljenje a ne biti subjekivan?! Može li se to? Nisam li se zbog toga odlepio od uvodnika i rubriku nazvao "Moj pogled"!!!

Ovo je krajnje subjektivno mišljenje, kao što je i svako drugo. Subjektivan nije samo onaj kome u glavu misli sipa neko drugi, kome iz pera cure tuđe reči.

sadržaj

13.

ŠTAMPA

štampa

Priloge za ovu rubriku su ovog puta obezbedili Dušan Banjanin, Zoran Đukanović i Damir Smith.

IZDAVACKA KUCA MAN - predstavila je nedavno nova izdanja stripa autora Tihomira Celanovica i Drazena Kovacevica. Pod maksimom "Dati sansu mladim autorima i domacem stripu", urednici izdavacke kuce MAN pozvali su mlade autore koji do sada nisu imali sansu da objave svoje radove da im se jave. Ljubitelji stripa moci ce tokom ove nedelje da se upoznaju sa radovima domacih i stranih strip autora u okviru akcije u organizaciji Francuskog kulturnog centra u Beogradu. (Fonet)

Objavljeno: DANAS, subota-nedelja, 29-30. jun 2002.

Zoran Janjetov: Dolazi vreme kada vise apsolutno nece biti bitno odakle neko dolazi, nego sta i kako radi. U zapadnom stripu nije nikakav problem prikazati klanje i slicne gadosti, ali ne sme da se vidi nijedno golo dupe


PROFITERI UBIJAJU SVAKU KREATIVNOST

Milorad Pavlovic

Hronicari stripa se slazu da se jedan najvaznijih dogadjaja za istoriju domaceg stripa desio 1985. kada je, uporedo sa velikom retrospektivom jugoslovenskog filma u „Boburu“, u Jugoslovenskom kulturnom centru u Parizu postavljena izlozba domaceg stripa. Francuske urednike i izdavace najvise je zainteresovao autor iz Novog Sada Zoran Janjetov. Kada se Janjetov kasnije pojavio kod „Les Humanoides Associe“ sa tablama svog „Bernarda Panasonika“ predlozeno mu je da oboji najnoviju epizodu „Avantura Dzona Difula“ iz serije o Inkalu, njegovog najveceg strip-uzora Mebijusa. Dve godine kasnije pojavili su se prvi zajednicki stripovi ekipe u kojoj je, osim Mebijusa i Janjetova, bio i scenarista Zodorovski. Zatim Janjetov pocinje i sa autorskim crtackim radom - u epizodama „Detinjstvo Dzona Difula“ po predlosku Zodorovskog. Vec 15 godina Janjetov je najznacajniji predstavnik domaceg strip-stvaralastva u svetu.

Za juli, avgust i septembar predvidjena su tri nova albuma Inkala. Koliko je ideologija prisutna u stripovima koje radite za svetsko trziste?

- Novi albumi Inkala su zapravo samo nova izdanja mojih i Mebijusovih starih epizoda, prepakovanih za novu generaciju citalaca, sa novim, digitalnim bojama, naslovnim stranama i sa uklonjenom golotinjom, zbog americkog trzista. Na tom trzistu nije nikakav problem prikazati klanje, glave koje eksplodiraju i slicne gadosti, ali ne sme da se vidi nijedno golo dupe, bradavica i te „sramne stvari“. Prica o Inkalu je jedna velika galakticka avantura, bez pretenzije da nesto propoveda.

To sto je Zodorovski prozima socijalnim komentarima i zestokom satirom sluzi samo tome da se obogati sredina u kojoj se likovi krecu, da vise podseca na svet u kojem citaoci lako prepoznaju nasu kretensku planetu, bez obzira na to sto se radnja odvija u imaginarnom vremenu i prostoru.

Zodo zna da ne moze da promeni svet, ali je uvek spreman da izvrgne ruglu zlo i ljudsku glupost. Crkva je zla organizacija za kontrolu uma, pranje novca i prikrivanje zlocina. Holivud predstavlja kao mesto gde trgovacki interesi ubijaju kreativnost, a politiku kao nevestog prevaranta i slugu finansijskih mocnika, crkve i svih vrsta krvopija. Najjace oruzje svih ovih zlikovaca jesu, naravno, mediji. Opet, sve ovo predstavlja samo dekor za pricu o dobrom coveku koji posvecuje svoj zivot razaranju zla iznutra, rasturanjem njegovih institucija, sredstava i metoda. U sustini, tehnoocevi su blizi Dikensu nego Sviftu, jer pricaju o zivotu i iskusenjima malog, dobrog decaka u velikom pokvarenom svetu, a ne primarno o tom svetu.

Seks i nasilje sve su prisutniji u vizuelnim medijima ukljucujuci i strip. Imate li nesto protiv tog trenda?
- Sve sto sluzi kvalitetnom pricanju price, dobrodoslo je. Seks i nasilje su uobicajene stvari i mislim da je glupo i licemerno skrivati ih od bilo koga, cak i od dece. Naravno, ne mislim da ih treba silom i bez razloga upumpavati ljudima u mozgove.

Kako danas vrednujete domete tzv. novog talasa i mesto domaceg stripa u odnosu na osamdesete kada ste vi pocinjali?
- Omladinska stampa je osamdesetih bila jedino mesto gde su nepoznati (pa i poznati) strip-autori mogli da se predstave publici. Bilo je tu puno gluposti, ali, naravno, iz mora djubreta isplivali su i dragulji. Vecina tih dragulja danas radi za velike svetske izdavace, pa izgleda da je novotalasna scena ipak necemu posluzila. Nadam se da ce tako biti i sa sadasnjom.

Strip-trzista u svetu namecu tzv. globalni strip. Da li on prevladava u odnosu na nacionalni i da li se odrzava podela na komercijalni i andergraund strip na svetskom trzistu?
- Ne pratim bas pomno sta se desava u svetu stripa, vise sam orijentisan ka filmu, televiziji i muzici... Kao i u ostalim disciplinama i u stripu se stvari mesaju mnogo vise nego sto smo svesni. Japanski strip hara Evropom i Amerikom, evropski se sve vise probija u Americi, americki strip prisutan je svugde. Polako se tope „nacionalne“ scene i stripovi se, kao i sve ostalo, bogu hvala, globalizuju. Dolazi vreme kada vise apsolutno nece biti bitno odakle neko dolazi, nego sta i kako radi. Mislim da se isuvise insistira na podeli andergraund - komercijalno. Svako ko se bavi bilo kojom umetnickom ili medijskom disciplinom, zapravo zeli da bude mejnstrim i zato bi „andergraund“ trebalo shvatiti kao ekonomsku, a ne kao mentalnu ili spiritualnu kategoriju.

Jednom ste govoreci o planetarnim rezimima rekli kako ce uskoro vladati ljudi odrasli na stripu. Kako ste u tom svetlu doziveli proteklu dekadu i vlast koja ju je obelezila?
- Svetom su oduvek vladale ubice, lopovi i trgovci i to je, nazalost, zasad nemoguce promeniti. Ovi magarci sto su vladali nasim krajevima do pre par godina, bili su glupi i nesposobni vladari, nisu cak ni pokusavali da kod svojih podanika stvore iluziju normalnog zivota, kao sto to cine njihove kolege u razvijenom svetu. Ne znam na cemu su ti ljudi odrasli, ne mogu ni da pretpostavim sta su citali, gledali, slusali kad su bili mali, cak ne mogu ni da zamislim da su ikad bili mali.

Strip volite da drzite u fioci sa nazivom „zabava“. Da li je pri tom, po vama, strip i umetnost?
- U mom slucaju, uglavnom sve stoji u fioci sa nazivom „zabava“. Odbijam da delim stvari na „umetnost“ i „ono drugo“, suvise sam vremena proveo medju „umetnicima“, pa znam o cemu se zapravo radi. U mojoj glavi svi su ravnopravni, naravno, osim smrdljivih narodnjaka, i to ne samo onih sa harmonikama, nego mentalnih narodnjaka. U Francuskoj je strip cenjena disciplina, sto ne znaci da ga svi smatraju za umetnost. I tamo ima puno idiota kao i bilo gde drugde.


Objavljeno: Blic, Beograd, 2. jula 2002.godine

sadržaj

14.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

NATJEČAJ 5. MEĐUNARODNOG FESTIVALA 'CRTANI ROMANI ŠOU'

Tema: Top Secret (strogo povjerljivo)
Jedna stranica/tabla
Format: DIN A4, isključivo slati kvalitetne fotokopije
Jezik: Hrvatski/Engleski
Tehnika: crno-bijela
Rok: 15.10.2002.

Adresa:
Radio 101, za CRTANI ROMANI ŠOU Gajeva 10, 10000 Zagreb, CROATIA

VAŽNO: Ne šaljite nam orginalne radove već isključivo kvalitetne fotokopije. Ne zaboravite napisati svoje puno ime i prezime, adresu i broj telefona.

Nagrade:
1. nagrada - 150 E
2. nagrada - 100 E
3. nagrada - 70 E

Radovi u kategoriji 'Mladi lav' (mlađi od 15 godina) bit će nagrađeni prigodnim poklon paketima, domaćih strip nakladnika.

Svi pristigli radovi bit će izloženi na natječajnoj izložbi, a najuspiješniji će biti objavljeni u katalogu.

sadržaj

15.

LINKOVI

Strip Vesti

BORDERLINE #12, Slavi prvu godišnjicu izlaženja, na staroj adresi!!!
http://borderline.mediahall.co.uk/

sadržaj

16.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 6. do 12. jula

13. jula 2001. U Francuskom kulturnom centru otvorena je izložba radova Enki Bilala i radova koji su pristigli na konkurs koji je organizovan povodom izložbe.

18. jula 2001. U okviru programa BELEFA, predstavljena je strip radionica Kuhinja i otvorena izložba DOBRODOŠLI U KUHINJU / ALTERNATIVNA SCENA PANČEVA u Barutani na Kalemegdanskoj tvrđavi.

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad