prošli broj - arhiva - sledeći broj

SADRŽAJ

1. PROMOCIJA STRIPBURGERA - Strip Vesti
2. GOSTI IZ FRANCUSKE - Milivoj Kostić
3. STRIP KORUPCIJA - Strip Vesti
4. CHRIS WARE U NEW YORKU - Anica Tucakov
5. LOŠ DAN ZA STRIP HEROJE - Ilija Bakić
6. PARISKI SPLEEN (24) - Franc
7. JUŽNJAČKA UTEHA No 52. - Marko Stojanović
8. QMOVA KOLUMNA (101) - Bojan M. Đukić
9. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (112) - Darko Macan
10. PISMA ČITALACA - mail
11. LINKOVI - Strip Vesti
12. DATUMI - Strip Vesti

1.

PROMOCIJA STRIPBURGERA

Strip Vesti

Iz Prasselovog pisma koje je, zbog veze sa diskusijom, prebačeno na web stranicu izdvajam informaciju da će promocija novog 32. po redu broja Stripburgera biti u KUD-u France Preseren u Ljubljani 26.3.2002 sa početkom u 21:00.

sadržaj

2.

GOSTI IZ FRANCUSKE

Milivoj Kostić

Postovani strip prijatelju,

Saljem Vam informaciju vezanu za Glenat-ovog strip crtaca i ilustratora David Prudhonne iz Bordoa, Francuska.

Zajedno sa piscem i zurnalistom Christophe Dabitch, bio je gost grada Valjeva u organizaciji Udruzenja "Valjevo-Bordo" kojoj je poklonio kolekciju strip albuma poznatih francuskih autora. Stripovi ce biti dostupni za citanje u francuskom kulturnom centru - odeljenje u Valjevu, cije se otvaranje uskoro ocekuje.

Zanimljivo je da su ovi stvaraoci dva dana boravili i u Novom Sadu (na poziv Udruzenja Voivodinia - Aquitaine), ali nisu bili "primeceni" u strip krugovima.

Poklonjeni strip albumi:
1. Guez & Bey: "La-bas, le bios ruge" (Itunda)
2. Ploy& Malnati: "L' ancetre programme" (Les humanoides associet)
3. Maynot: "A Quoi tu penses?" (Casterman)
4. Corteggiani & Mitton: "De Silence et de Sang 10. Dans le courant sans fin" (Glenat)
5. Corteggiani & Males: "De Silence et de Sang T.2 Mulberry street" (Glenat)
6.Corteggiani & Males: "De Silence et de Sang T.1 La nuit du tueur de loups" (Glenat)
7. Morris & Yan & J, Leturgie: "Lucky Luk/ Le klondike" (Lucky productions)
8.Lewis Trondheim & Fabrice Parme: "Venecia/ Triole Jeu" (Poisson&Pilote)
9. Chaboute: "Sorcieres" (Loubatieres)
10. Lewis Trondheim: "Mildiou" (Seuil)

Do skorog vidjenja
Prijateljski iskreno,

Milivoj Kostic Kole
sekretar udruzenja "Valjevo-Bordo"

sadržaj

3.

STRIP KORUPCIJA

Strip Vesti

Odbor za gradansku inicijativu iz Niša pod pokroviteljstvom USAID-a pokrenuo je antikorupcijsku kampanju ''Korupcija kvari i ljude i stvari'' Kampanja (TV spotovi, radio džinglovi, plakati, bilbordovi, flajeri...) obuhvata dvadeset gradova.

Centralni dogadaji kampanje su koncerti Ramba Amadeusa u šest gradova: Niš, Pirot, Vranje, Zajecar, Jagodina i Kruševac na kojima ce se deliti propagandni materijal. Izmedu ostalog i flajeri sa stripovima Zorana Stojiljkovica Kize. 4 price o korupciji (jedna prica jedna strana). Flajeri su crno beli, format A5 i štampani su u 10000 primeraka.

sadržaj

4.

CHRIS WARE U NEW YORKU

Anica Tucakov

Chris Ware na Whitney bijenalu u New Yorku

Svake dve godine Whitney muzej u New Yorku organizuje posebno ocekivane izlozbe, koje bi, po pravilu, trebalo da izmere puls savremene umetnicke scene u Americi. Nakon neuspesnog pokusaja bijenala 2000. kada je svaki region Amerike pokrivao posebni kustos (sto je, naravno, rezultiralo potpuno razbijenom i konfuznom postavkom), ovogodisnje bijenale, organizovano na nekoliko spratova, prateci tematske odrednice “Bica”, “Mesta” i “Plemena”, uz pojedine lokacije i u Central Parku i duz Pete Avenije, vodjeno je koncepcijskom zamisli kustosa savremene umetnosti Whitney muzeja Lawrencea Rindera. Predstavljajuci radove 113 umetnika, (od slikarstva i fotografije, preko skulptura, instalacija, multimedijalnih projekata, filmova, videa i Internet arta) ovogodisnja izlozba, svakako je uravnotezenija i programski ujednacenija od proslogodisnje, iako na momente delimicno i razblazena.

Medjutim, neobicno je koliko dela je predstavljeno koja ne samo da koriste vokabular strip forme (poput mlakog Gerry Snyder-a) vec i sasvim jasno i direktno sumiraju cistu strip estetiku, predstavljajuci i po ocenama zvanicne kritike, vrhunske momente ovogodisnjeg bijenala. Stelarne trenutke izlozbe cine Chris Johanson, umetnik lociran u San Franciscu, sa svojom vertikalnom intalacijom “This is a picture about the place we live in called Earth that is inside of this place we call space" koja pocinje na prvom spratu trakom sa elementima iz urbanog zivota, izvedenih u drvenim formama i zavrsava se na 4. spratu galaktickim muralom i apstraktnom slikom Bozanske energije realizovane kroz isijavanje Sunca, i impresivna sobna instalacija “To Friend and Foe” nedavno preminule Margaret Kilgallen, koja takodje govori pod okriljem tradicije San Francisco underground comics i graffiti umetnosti.

Ipak, susret sa tako dugo ocekivanom prezentacijom Chris Ware-a, u sklopu najznacajnijih dela likovne umetnosti, koja, po misljenju kustosa, definisu savremeni likovni identitet Amerike, nosi veoma snazni ton. Dok su zvanicni reprezentativni sistemi dugo oklevali da neposredno prikazu estetsku kompleksnost ostvarenja strip autora, ovaj trenutak cini se da predstavlja prekretnicu. Naime, i Robert Storr, kustos svetilista svetske savremene likovne scene - njujorskog Muzeja moderne umetnosti, postavio je 1992. godine izlozbu posvecenu Spiegelmanovom “Mausu”, sa svim tablama, pripremnim skicama, dokumentacijom. Ljudi su nakon izlozbe zbunjeni odlazili kucama verujuci da je sve sto su hteli da vide, ipak, samo u odstampanim stripovima. Svakako – rec je bila o stripu cija vrednost prvenstveno pociva na fluidnoj narativnoj strukturi uz preovladjujucu neutralnost vizuelne dimenzije dela. Nedavno je u i Jevrejskom muzeju zatvorena izlozba posvecena Ben Katchoru, stalnom saradniku “New Yorkera”, – situacija je bila utoliko gora sto su uz pripremne crteze kustosi odlucili da izloze uvecane kopije stampanih strip tabli - negirajuci time ne samo mogucnost susreta sa direktnim delom, vec bazicno koncipirajuci postavku kao jos jedan vid promocije za sam medij, koji jos uvek egzistira u pukotinama sistema. Bizarnost “Reakcija” strip autora na dogadjaje od 11. septembra, ukljucujuci, pored romantiziranih odjeka i table alternativnog World War 3 Illustrated (Petera Kupke, Toma Tomorrowa i Setha Tobocmana ) trenutno izlozenih u galeriji “Exit Art”, takodje je retrogradno uticala na promisljenost i svrsishodnost izlozbi strip autora. I onda na ovogodisnjem bijenalu snaga fizickog prisustva Ware-ovih originalnih tabli i podjednako znacajnih finalnih stampanih dela moguce je da utire put prevazilazenju situacije kada je otvorenom pristupu stripovima najveca prepreka bila cinjenica sto ih u formi svezaka ili knjiga citamo kod kuce. Npr. njujorska MoMA u svojoj kolekciji, uz grafike najvecih svetskih umetnika poseduje, i originalne table Winsor McCay-a, Julesa Feiffera, Spigelmanove litografije, ali njihova kolekcija stripova Roberta Crumba ne pripada sasvim niti odeljenju za Ilustrovane knjige, niti biblioteci, pa je sada negde skrivena u novim MoMI-nim skladistima u Queensu. Medjutim, kvalitet susreta sa originalnim tablama vrhunskih umetnika medija, kakav je omogucen na ovogodisnjem Whitney bijenalu sa Ware-ovim “Jimmy Corrigan-om” konacno upucuje na jedan od vidova smislenih strip postavki.

Mogu samo da zakljucim, u istom tonu komentara koji sam toliko puta cula od posetilaca na ovogodisnjem bijenalu pred tablama "Jimmy Corrigana" – “Ovo sam tako dugo cekala”.

sadržaj

5.

LOŠ DAN ZA STRIP HEROJE

Ilija Bakić

STRIP

LOŠ DAN ZA STRIP HEROJE

"Stripoteka" br. 966, Marketprint, Novi Sad 2002.

U dubinama svemira pluta kugla pod imenom Simlan čiji stanovnici imaju veliki problem - sterilni su. Zbog toga svakih stotinak ekvinocija Skupština raspisuje svekosmički konkurs za junaka koji će, prešavši sve prepreke, postati tata novoj generaciji Simlanaca. Među četvoricom najnovijih potencijalnih rodonačelnika čopora dece nalazi se i naš stari znanac, izaslanik sa Zemlje, Valerijan, koga prati draga mu Lorelina. Mada najneupadljiviji, Valerijan će, naravno, pobediti i sa Vrhovnom majkom izroditi toliko klinaca da se može napuniti devet jedrenjaka. Od tako teškog rada on će se smanjiti na veličinu miša i takvog ga gnevna Lorelina (koja nema razumevanja za njegovu žrtvu) vraća u svemirski brod da tamo visi u posudi - kolevci i moli je da bude odveden do najbližeg lekara.


Ubedljiva vizuelna naracija

"Valerijan" je svemirsko-avanturistički strip započet još davne 1967. kao delo scenariste Pjera Kristena i crtača Žan Klod Mezijera. U potonjim decenijama (epizoda "Heroji ekvinocija" koju donosi februarska "Stripoteka" nastala je 1978) serijal se razvijao u komotnim i nepretencioznim vodama stripa za mlađu publiku. Otuda priče i nisu uvek previše originalne, mada se ne može poreći da nisu zabavne i prigodno duhovite. Ono što "vadi stvar" je Mezijerov rad, ne toliko sam crtež (blago karikaturalan) koliko njegovi fantastični enterijeri i eksterijeri i ubedljivo vođena vizuelna naracija, sa sve kadriranjem, rakursima i slično. I u ovoj epizodi nalazimo njegove specijalitete, kakvi su velike pozadine izdeljene u nekoliko slika na kojima putuju likovi ili podela table na četiri kaiša koji prate napredovanja heroja, da bi onda Valerijan pao u provaliju i tako skliznuo sa vrha na dno table. Ova sitna poigravanja zabavljaju čitaoca i pomažu Valerijanu da, sveukupno, bude korektan strip za velike i male.


Hogar, Helga i kupanje

"Torpedo 1936" Abulija i Barneta namenjen je odraslijim konzumentima sposobnim da prihvate cinizam i prepoznaju cake i citate. U epizodi "Dama s kamelijama" prgavi gangster juri prsatu damu koja mu je ostala dužna, nalazi je i - dobija vazom po glavi, a onda i posekotinu na obrazu za dugo sećanje. Torelo nije imao svoj dan, kao ni momci iz "DŽoe bar tima" kojima dobronamernik pomera oznaku za kočenje kako ne bi stradali; ovi, međutim, nisu navikli na promenu u punoj brzini i slupaju se. Ni Hogar, ni Helga nisu imali svoj dan: ona ga je ubeđivala i ubedila da je kupanje magična formula koja štiti od uboda strela, koplja i mačeva, donosi sreću u borbi i sprečava opadanje kose, on sedi u koritu, sa se šlemom, i mršti se. Dok ga poliva Helga gorko konstatuje "Šta sve moram da smislim da bi se on okupao".


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 24. februar 2002.

sadržaj

6.

PARISKI SPLEEN (24)

Franc
bvlazic@EUnet.yu

PIKARSKA PROJEKCIJA TVORCA

Naslov: Gusar Isak:
Crtez & scenario: Christophe Blain
Izdavac: Dargaud - Poisson Pilote

Scenarista Joann Sfar - pored Lewis Trondheima, jedan od stvoritelja stripovnog projekta "Donjon" -, skoro bi mogao biti u pravu kada kaze da je danas, u francuskoj literaturi, strip od romana preuzeo "Veliku naraciju". Sfar, u nedavno objavljenom razgovoru, istice kako je savremeni roman postao zatvoren za ono sto bi cinilo srz naracije: bekstvo, pustolovina, odlazak u nepoznato i, putem suocavanja sa nepoznatim - upoznavanje samog sebe. Njegovog misljenja je i drugi crtac mladje generacije, Christophe Blain koji, u dosada dvotomnom "Gusaru Isaku" nastavlja pustolovine mladog slikara koji se, u zelji da sto bolje upozna predmet svojih istrazivanja (slikanje brodova, plovidbi, morskih bitaka) i oslobodi podrazavanja voljenom uzoru, otisnuo u daleki svet.

Blain, koji je i sam, za vreme sluzbe u francuskoj vojsci, crtao za racun ratne mornarice zapazene studije brodske svakodnevice i vec obradjivao tematiku moreplovstva u prethodnim albumima, ovog puta za okvir price nudi mitski prostor sedamnaestog stoleca i pirate sa Karaiba. Medjutim, ovde je samo rec o jednom vremenskom, skoro povrsnom, povesnom okviru: Blain smesta uvodi citaoca u jedan dvojaki svet koji - pored zanimanje za egzoticno i pokusaja slikanja egzoticnog - za osnovni predmet interesovanja uzima ljude, prevashodno ljude, njihove licne price, ljubavi, prijateljstva, suparnistva, uspehe i, naposletku - poraze, kojih nije malo.

Jezgro price o gusaru Isaku cini ljubav izmedju mladog slikara, Jevrejina, i njegove devojke, Hriscanke. Podstaknut laznim obecanjima jednog brodskog lekara koga je slucajno sreo na ulici prilikom bezuspesnog pokusaja prodaje slike voljenog majstora kako bi od toga novca moga da isplati nagomilane rezije - na ovaj ocajnicki korak ga je naterala verenica - Isak se ukrcava na brod koji plovi ka Amerikama. Brod uskoro postaje plen gusara Henrija, lekarevog pajtosa. Isak namah postaje slikar gusarskog zivota, sto je i bio lekarev cilj: putuje sa njima, vodi njihove bitke, pije, jede, zivi sa njima. Prvi tom posvecen je gusarskom zivotu na Karibima koliko i prici o tegobama i slastima umetnickog zivota. Drugi tom otkriva da je kapetan Henri gusar sa srcem otkrivaca: opisuje se njihovo putovanje na juzni pol u potrazi za nepoznatim, dotad neosvojenim kontinentom. Svakim alterniranjem planova izmedju slikareve plovidbe po Karaibima i sa planovima verenicinog zivota u pozadini, Blain dinamizuje svoju naraciju i odrzava ujednacenim pripovednu tenziju i ritam. U povremenim flash backovima, slikar ili njegova draga drugima govore o svojoj ljubavi, medjusobnoj odanosti, ranim, adolescentskim danima, prvim scenama, raskidima i ponovnim susretima, teskocama vezanim za razlicitost konfesija, itd… Ove stranice su radjene vrlo sugestivno, poletno, lako. Ona je u Evropi, on na dalekim morima ; dolazi do novih poznanstava, iskusenja, razdvojenost se javlja i kao ispit odanosti i zrelosti njihove ljubavi. Put u svet postaje, kako za one koji su otisli, tako i za onu koja je ostala, i put u sebe i vrsta inicijacije.

U osnovi, strip "Gusar Isak" nudi klasicni zaplet u kome junak, bez ikakve potrebe, i da mu ne gori pod petama, Hobitovski, ostavlja zivot koji ga je cinio srecnim i krece na put u nepoznato. Pored insistiranja na citljivosti, jasnoci i svedenosti izraza, Blain se drzi i zadatog, klasicnog preloma table i nizanja kaiseva lisenih kinematografskog eksperimentalizma svojstvenog crtacima iz sedamdesetih i osamdesetih godina, ciji rad ne voli. Igrajuci na tankoj razmedji realizma i groteske, Blainov dar se najsnaznije ispoljava u njegovoj ekspresivnosti. Ono sto, pre svega drugog, karakterise taj rad jeste istrazivanje ljudskog lika i kareakterizacija likova po njihovim fizickim osobenostima, sa posebnim naglaskom na izrazavanju lica. Ovde je primetno nasledje alternativnih strip scena i kruga oko izdavaca "L'Association", u cijem krugu je Blain startovao kao crtac. Blain toliko istrazuje lice da bi mogao nizati stranice i stranice stripa bez teksta, toliko je sve, sto je bitno za pricu, sadrzano u njegovim ocima. I ovde su tehnika sencenja i (dis)harmonicnog oblikovanja proporcija - koju povremeno, po vlastitom kazivanju, koristi kako bi prekrio nedostatke svog crteza - takodje u sluzbi isticanja tog sredisnjeg predmeta. Lice je srediste sveta: tako je verovao Andric, tako ga predstavlja Christophe Blain. Kako je rec o plovidbi i slikanju dijaloga ili crtanju intimnih prizora i ljubavnih razgovora, Blain dinamiku ovakvih scena ostvaruje sekvencijalnim nizanjem kvadrata. Time mu polazi od ruke da izrazi i sve neosetne mene na licima junaka i njihovih misli i emocija.

Sta jos reci o ovom projektu osim toga kako odavno nisam citao tako zavodljivu pricu i gledao tako zavodljiv crtez. Dopadljiv je i nacin na koji Christophe Blain vrsi karakterizaciju slikara kao darovitog, vedrog, mastovitog i impulsivnog umetnika koji reaguje po intuiciji i osecaju i radi, radi, radi ! Cinjenica da pise o slikaru, crtacu, umetniku na pocetku karijere koji se bori sa nedacama koliko finansijskih toliko i estetskih kategorija, svakako je privlacna. Isak se, na koncu, tu otkriva i kao romansirana, pikarska projekcija svojega tvorca.

A tu smo, negde, i svi mi.

sadržaj

7.

JUŽNJAČKA UTEHA No 52.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

APSOLUTNIH STO (97): TARZAN - THE RIVERS OF BLOOD

TARZAN PROTIV TARZANA


Ogone: Different kinds of magic attract
different kinds of people. Young, impatient
men eagerly embrace the corruption
of black magic.

Ogone: Their power is potent but brief
in terms of nature. Our seems weak but
it prevails. They win the battles, but we
win the wars. So look on this as a first
battle…

Tarzan je sasvim sigurno najpoznatija kreacija Edvarda Rajsa Berouza (zanemaricemo za trenutak - a trebalo bi ga zanemariti za poprilicno duzi vremenski period - Karsona sa Venere). Moglo bi se diskutovati na temu da li je Berouz znalacki prepisivao od Kiplinga i da li je Tarzan samo Moglijev nabildovani stariji brat (posebno zato sto dele mnogo sustinskih karakteristika), kao i o tome da li je Berouz imao na umu kritku otudjenja modernog coveka od svoje animalne sustine kada je kroz Tarzana potencirao ceste sukobe dzungle u protagonisti sa civilizacijom oko njega. Ono o cemu se ni u kom slucaju ne moze diskutovati je popularnost koju je ovaj knjizevni junak stekao tokom svih ovih godina, i koju je u (vecoj ili manjoj meri) sa sobom preneo u druge medije. Sa Tarzanom kao protagonistom snimljen je veliki broj filmova (od onih crno belih, u kojima se Dzoni Vajsmiler oglasavao krikom koji su studijski tehnicari miksovali od nekoliko razlicitih zvukova, kao sto je ton klavira i hijenin krik (!) i u kojima je ovaj cesto demostrirao svoje plivacko umece (koje mu je i donelo nekoliko medalja na raznim takmicenjima), preko (po meni) najbolje ekranizacije, u kojoj se Kristofer Lambert suocava sa onim najgorim sto civilizovan covek moze da ponudi, pa do zasecerenog i finansijski veoma uspesnog Diznijevog crtica od pre par godina).

Sto se stripa tice, Tarzanom se bavila (ne simultano!) grupa velikana poput Harolda Fostera, Barna Hogarta, Rasa Maninga… Posle grupe Spanskih autora, predvodjene izvrsnim pokojnim Hozeom Ortizom, koji su sedamdesetih krojili Tarzanovu stripsku sudbinu, osamdesetih je licencu za rad na Tarzanu dobio Novosadski Forum, pa je okupljena sarolika grupa Novosadskih autora na celu sa Banetom Kercom koja je slozno navalila na rad. Napravili su revoluciju, ucinili radikalan pomak u ustajaloj praksi, poveli starog junaka novim, njega dostojnim stazama i k tome ispricali neke sjajne price! Kako bi bilo lepo da je ova poslednja recenica istinita - ali svako ko je makar letimicno pratio tadasnju produkciju u kojoj je figurirao dragi nam gospodar majmuna zna da nije tako. Prvo pravilo uspesnog poslovanja je - ne talasaj bez preke potrebe. I ljudi koji su rukovodili projektom nisu talsali. Nisu cak ni dopustili da se vodena povrsina makar namreska. Tarzan je, u njihovim radovima, nastavio da se krece kursom kojim vec toliko dugo sigurno plovio, misicavi borac za prava stanovnika dzungle, biljnog, zivotinjskog i ljudskog porekla. Kod Spanaca vec davno usvojena praksa da se Tarzan hirurski transplatira u savremenicu, bez ikakvih logicnih (ili bilo kakvih drugih!) objasnjenja, da bi danas radio ono isto sto je radio juce, odnosno u vreme u koje ga smestio Edgar Rajs Berouz (prve decenije 20. veka), tek povrsno dodirnut globalnim promenama koje je uzrokovala galopirajuca civilizacija i tehnoloski napredak, primenjena je kod nas sa zadovoljstvom, iako ne sistematicno, pa smo imali rame uz rame price sa Tarzanom iz sadasnjice i one koje ga smestaju u isti vremenski period u koji ga je smestio njegov tvorac, ponovo bez ikakvih objasnjenja. Od nasih autora Tarzan je na dar dobio neobavezne avanturisticke price, povremno garnirane fantastikom i sa nesto malo prilicno bezazlene erotike, bez ikakvih dubljih pretenzija, zanatski korektno uradjene i bez ikakve sumnje zabavne za nezahtevnog citaoca. Ono malo sarma koji je sa sobom nosio Keracov karakteristican vrcavi humor tesko da je moglo biti dovoljno da stvari podigne na nesto visi nivo, i vremenom je poceo da nepovratno bledi, zajedno sa serijom na kojoj su poceli da se nekriticki smenjuju njegovi crtacki i scenaristicki klonovi…

U toj i takvoj klimi je Igor Kordej, tada uposljen u Forumu kao stalni crtac, sa scenaristom Nevenom Anticevicem (koji je iz polja pisanja zanimljivog i inteligentnog SF-a prilicno vesto uskocio u scenarisitcke vode) Forumu ponudio prvu epizodu njihovog vidjenja Tarzana pod intrigantnim imenom Reke krvi. Epizoda je kupljena, ali nikada nije objavljena. Svedjani su je kasnije opet kupili, ali je ni oni nisu objavili, a kad je ovaj stripski paradoks poceo da izlazi u Americi, u izdanju Dark Horse-a, dogurao je samo do polovicne brojke od 4 sveske (od predvidjenih 8). Zasto? Sta je to u ovom stripu, sto ga cini toliko razlicitim?

sadržaj

8.

QMOVA KOLUMNA (101)

Bojan M. Đukić
bonjy@comicartist.com

Sadržaj 101. kolumne prebačen je na web sajt, kao što je u uvodniku napisano, jer se u političku diskusiju uključilo još par čitalaca te je obimom, a uglavnom i sadržajem, postala opterećujuća (cela diskusija ne mislim samo na kolumnu) za časopis koji se šalje putem emaila i koji se bavi Strip umetnošću.

Svi tekstovi koji se bave politikom se nalaze na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu/arhiva/sv-politicke.htm
i to isključivo iz moje želje da bar na neki način održim dato obećanje da ću dozvoliti još jedan broj sa političkim sadržajem, kako bi čitaoci mogli da završe diskusiju. Stranica će biti dostupna sledećih mesec dana nakon čega će biti skinuta sa sajta.

sadržaj

9.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (112)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

"TI SI MOJA INSPIRACIJA"

Kradu li se ideje?

Naravno.

Nije li to grozno, užasno te prijezira vrijedno?

Nikako.

U zadnjih sam godinu dana ukrao barem tri ideje. Prva je došla iz jednog filma koji me nervirao. Stršala je u njemu kao dijamant u moru balege i morao sam je uzeti, očistiti, dati joj mjesto koje sam mislio da zaslužuje. Druga je došla iz jednog stripa koji mi nije bio mrzak, ali čija je tema u meni očito udarila neku žicu koja nije htjela prestati titrati dok nisam i sam odlučio zasvirati na njoj. Treću ideju nisam ni znao da sam ukrao dok nisam ponovo čitao pripovjetku koje se nisam sjećao iako sam znao da sam je čitao. Ponovo je bila riječ o jednom zanimljivom motivu u inače nepopravljivo zamršenom tkanju.

Krao sam, časni sude, a ovo je moja obrana:

Nema tog pisca, nema tog umjetnika koji ne krade. Krademo kad učimo od onih što su nam prethodili, krademo kada ih se odričemo i kada ih u sebi ubijamo da bi zauzeli njihova mjesta. Krademo jer je ljudski usud uvijek isti i dileme koje nam život postavlja uvijek su iste i konačne, pa nije sramota ukrasti pitanje dokle se god sami potrudimo naći odgovor.

Umjetnost je razgovor koji traje kroz i poprijeko generacija. Od prvog svog dana umjetnost pokušava rječju, slikom ili pokretom dati Odgovor i bilo bi super, bilo bi lako kada bi Odgovor bio samo jedan. Odgovori su, međutim, mnogi i često nepomirljivi te je u tome bijeda čovjekova, ali i svrha opstanka umjetnosti.

Kada kradem, časni sude, ne kradem odgovore, nisam plagijator. Kradem pitanja na koja nisam dobio zadovoljavajućeg odgovora. Ako sam lopov, onda nisam lopov koji je provalio u mlin i odnio naslagane vreće brašna, već sam lopov koji je ukrao napuštenu njivu što je tek treba raskrčiti, preorati, zasijati i požnjeti. Ako sam lopov, časni sude, onda sam glup lopov, lopov na svoju štetu pa me osudi na pravednu kaznu: da i dalje budem takav, da kradem samo neraskrčeno, da se ne najedem nego od svoga znoja.

sadržaj

10.

PISMA ČITALACA

mail

From: Zoran Janjetov <janjetov@neobee.net>
Subject: pismo citaoca

Procitao sam LBN i uzivao sam poprilicno. Kolicina blesavosti je apsolutno savrseno izbalansirana sa misticnim mumbo-jumbom, dijalozi su besprekorni, flow impresivan. Evo nam jos jednog smooth jazz stripa, hvala nebesima. Nije za rokere, nego za smekere. Malo mi smetaju imaginarni odlomci iz tekstova velikih pisaca, to celu stvar vodi u artsy fartsy teritoriju. Vise bi mi prijalo da su i imena pisaca potpuno izmisljena, ali, ko mene pita...

Hvala Darku, Milanu, Zlatku i kontinuumu. Jedva cekam jos.

Janjzilla
(koji isto tako smatra da je Bone remek-delo)

* * *

From: Aca Dusanic <dusanic@ptt.yu>
Subject: berza stripova

Prodajem Tornjeve Boa Morija (saf) 1, 2, 3, 4, 6, Torpeda 1 (saf) Torpeda 5, 6, 7 (albumi u boji na engleskom jeziku), nekoliko tomova Princa Valijanta (mekani povez).

Kupujem Kordejev Rivers of Blood u izdanju Dark Horsa

Pozdrav
Dusanic Aleksandar

* * *

Prodajem savršeno očuvanog Princa Valijanta (mek povez) broj 13.

Milojević Milorad
Pasterova 13
18000 Niš
018/331-223

sadržaj

11.

LINKOVI

Strip Vesti

Crtich strip-crtacca Eda Hillyera:
A new extra-length JEAN GENII episode to view:
http://www.bbc.co.uk/so/games/jean_genii
and then check out the linked archive (9 episodes - while you still can, not sure how much longer they are up!) AND the linked game due to go up at any time now If you are webby types and have sites you can mention JEAN GENII on, or link to JEAN GENII
Please do!!
Thanks
ED (ILYA)

sadržaj

12.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 16. do 22. marta

22. marta 2001. William Hanna, jedna polovina tima koji nas je decenijama obogaćivao crtićima pod imenom Hanna-Barbera, umro je u 90. godini života u svom domu, North Hollywood, California.

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad