STRIP VESTI
Broj:
145
30.11.2001. Godina III

prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

  1. PROMOCIJA ALBUMA - Marko Stojanović
  2. BUKA #1 - Strip Vesti
  3. BLAGO TEMPLA - Alan Ford
  4. GRAFIČKA RADIONICA - Damir Smith
  5. GRAFIČKA ZAVERA #4 - zmcomics
  6. ATILA, BIČ ZEMUNSKI - Aleksandar Manić
  7. BAJKE U STRIPU - Ilija Bakić
  8. "SVET EDENE", MEBIJUS - Srđan Aćimović
  9. JUŽNJAČKA UTEHA No 37. - Marko Stojanović
  10. QMOVA KOLUMNA (86) - Bojan M. Đukić
  11. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (97) - Darko Macan
  12. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -CAPTAIN AMERICA: DEAD MAN RUNNING
    -PREMINUO JE GREJ MOROU (Bojan M. Đukić)
  13. POZIVI NA SARADNJU - mail
  14. PISMA ČITALACA - mail
  15. LINKOVI - Strip Vesti
  16. DATUMI - Strip Vesti

Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora), u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.

Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za strip je na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu/svesti


 

Slatkoća stripa

Da li je strip sladak ili ne, neznam. Međutim nešto u njemu ima što od čoveka pravi zavisnika. Kad ti se uvuče pod kožu traje dokle god je ima, "bolest" je to koja se ne može iskoreniti. U iskorenjivanju te bolesti svakako neće pomoći nova knjiga, koju je izdala Narodna knjiga/Alfa iz Beograda, pod nazivom "Slatki Strip" Vase Pavkovića.

Pod pseudonimom V. Fumeti, Vasa Pavković već dve decenije piše o stripu za "Književnu reč", "Dnevnik", "Vreme", "Reporter", "Demokratiju" i druge. Lično sam najviše tekstova, kao novosađanin, ispratio u novosadskom "Dnevniku" gde je većina tekstova i objavljena. Tekstovi objavljivani u pomenutim novinama i nedeljnicima su u knjizi "Slatki strip" sakupljeni i tako predstavljeni čitaocima. Što je čini pravim malim blagom za ljubitelje stripa.

U knjizi su pod poglavljima koja nose naslove "Novi svet" i "Stari svet" jasno odvojene dve strip scene, američka i evropska, koje su praktično ravnopravno bile zastupljene kod nas. Obrađeni su stripovi koji su se mogli pročitati kod nas i koji su, svakako zasluženo, doživeli veliku popularnost.

Tekstovi nisu teški i zamorni kako umeju često da ih rade teoretičari, već pitki i za svakog čitaoca zanimljivi. Uostalom za širu publiku su i pisani, većinom za dnevnu štampu. Tako da je forma uglavnom kratka, ali i informativna, sa velikim brojem faktografskih podataka, kako o autorima tako i o stripovima o kojima se piše. Tekstovi u ovoj knjizi, njih 42, čine pravu malu enciklopediju stripa koja zaslužuje da uvek bude pri ruci, poput malih biblija što se stavljaju pod jastuk, da imate slatke snove o stripu.

Prava je šteta što Vasa Pavković nije uspeo da uradi tekstove o Popaju, Flašu Gordonu, Konanu, Srebrnom letaču i još par njih, na što se i sam u uvodniku žali. No, biće vremena da se uradi i drugo izdanje, ali da ipak sačekamo da izađe neki "Slatki domaći strip". Dotle vam ostaje da sa uživanjem isčitavate Slatki strip kako od Vase Pavkovića tako i od svih onih čije je radove opisao u svojoj knjizi.

S poštovanjem,

Zlatko Milenković


sadržaj

1.

PROMOCIJA ALBUMA

Marko Stojanović



4.12.2001., u 17 casova, u maloj sali Niskog Studentsko Kulturnog Centra odigrace se promocija strip albuma MAKS DEBRIS, ISPOVEST PRAVOG KRIVOTVORITELJA. Pored mene i Tonija Radeva, bice prisutan i sav Niski stripski (Euro)krem. Uz prigodan razgovor i Tonijevo potpisivanje albuma (ukoliko postoji neko ko vec nije dobio posvetu na svoj primerak!), bice i mala zakuska, kao i koktel.

Osecajte se pozvanim.

sadržaj

2.

BUKA #1

Dejan Sijuk


Iz stampe je izasao specijalni broj banjaluckog magazina Buka posvecen stripu. Casopis ima 60 strana stripa sa podrucja cijele bivse Jugoslavije (Mladen Oljaca, Aleksandar Botic, Nebojsa Pejic, Ivan Prlic, Zlatko Krstevski, Sasa mihajlovic, Kociper Marko i mnogi drugi). Casopis se moze nabaviti u beogradskoj knjizari Plato i naruciti postom na slijedece adrese:
buka@blic.net
dsijuk@yahoo.com

Magazin Buka
Romanijska 4
78 000 Banja Luka
Republika Srpska
BIH


Jedan primjerak, zajedno sa postarinom za podrucje ex Yu kosta oko 8 DM.

Cijeli casopis uskoro ce se moci vidjeti i na www.6yka.com

Drugi broj strip magazina Buka izlazi u Januaru 2002. pa pozivamo sve zainteresirane autore da salju svoje radove na gore navedenu adresu. Rok je 20.01. 2001. Ogranicenja nema. Saljite koliko hocete.


sadržaj

3.

BLAGO TEMPLA

Alan Ford



Uskoro izlazi iz stampe strip-album "Blago Templa", domaceg tandema Dragon & Giles, u izdanju knjizare Alan Ford. Album je u boji, na 48 strana, sa tvrdim koricama, svaki primerak je numerisan. Do 10. decembra moze se naruciti po promotivnoj ceni od 390 dinara u knjizari Alan Ford.

Detaljnije o albumu na www.alanford.co.yu



sadržaj

4.

GRAFICKA RADIONICA

Damir Smith



GRAFICKA RADIONICA " E N T R O P I J A "

STRIP / ILUSTRACIJA / ASEMBLAZ / SPRAY-CAN ART


OTVORENI UNIVERZITET
- SUBOTICA - UCIONICA 417 - 3 POLUSPRAT
Ponedeljak: 19-23
Sreda: 19-23
Subota: 17-23


SVRHA RADIONICE:
Organizovani kolektivni i individualni kreativni rad, edukacija, aktiviranje kreativnih potencijala kod mladih, komunikacija i saradnja sa spoljnim svetom na polju neprofitnih vizuelnih umetnosti, alternativa svakidasnjem kulturnom i kreativnom mrtvilu, doprinos savremenoj svetskoj neprofitnoj umetnosti i kulturi


SAZETAK PLANA I PROGRAMA:
-NOVEMBAR:
Osnove vizuelnih izraza i slobodan experiment...
-DECEMBAR:
Ilustracija i strip
-JANUAR:
Ilustracija,strip i "spray-can art"

! MESECNI FANZIN - BILTEN RADIONICE !


DODATNE INFORMACIJE:
Ova radionica je samo za one koji ozbiljno shvataju kreativni rad i koji zele da se posvete istom...!!!
Nove clanove primamo do kraja novembra.
Maximalalan broj ucesnika je 20, ako bude bilo vise izabracemo najbolje...
Nema dolazenja posle 21!
Nema skrnavljenja bilo cega na bilo koji nacin sto je u vlasnistvu otvorenog univerziteta!

DZABALEBAROSI NEPOZELJNI STE !!!

kontakt adresa: gnoj2050@yahoo.com



sadržaj

5.

GRAFIČKA ZAVERA #4

zmcomics



Ako ste se zabrojali i zaboravili možete pomisliti da je ekspeditivni Zoran Penevski izbacio novu svesku "Grafičke zavere". No, nije, bar za sada. Reč je o tome da je prošlo mnogo vremena od kada je ovaj broj, nazvan "Grafička zavera sa teorijom grafičke zavere", izaša a da niko (NIKO!!!) nije napravio recenziju ovog izuzetnog izdanja za Strip Vesti. Lično sam se naganjao sa knjižarima da naletim na primerak po realnim cenama, a ne onim napunpanim i skoro duplo većim, da bi na kraju, dobivši besplatan primerak duplo profitirao, dok je Zavera izgubila čekajući neki tekst o njoj. Ako ništa drugo, bar može tekst o ovom broju da vas podseti da je kupite, ako niste već do sada, i da vas pripremi za novi broj koji treba uskoro da izadje, po rečima Zorana Penevskog, takođe u koloru i na većem broju strana.

Šta??? Zaboravili ste već da je cela četvrta Grafička zavera štampana u punom koloru? Da. Ovaj broj je štampan u punom koloru, B5 formata, na preko osamdeset strana, i to ga čini svakako najvrednijim izdanjem u zadnjih par godina (a možda i više) pogotovo što na kvalitetan način tretira domaće autore.
Cena mu je 300 dinara ako se obratite Zoranu Penevskom ili je kupite u striparnici Alan Ford.

Šta nam donosi ovaj broj? Sijaset zanimljivih stripova kako već poznatih autora sa stranica Zavere tako i nekolicinu novih, svakako, zanimljivih nada domaćeg stripa.

Ova knjižica je sve autore predstavila, osim stripovima, i kratkim biografijama sa recezentskim komentarima urednika. Tako su u ovom broju svoje mesto našli: Vladimir Božidarević (1974), Aleksa Gajić (1974), Darko Grkinić (1974), Ivan Grubanov (1976), Darko Žebić - Gabrijel (1968), Dobrosav Bob Živković (1962), Kosta Zdravković (1978), Zvonko Jaćimovski (1966), Goran Josić (1977), Aleksandra Lazar (1969), Miroslav Lazendić (1980), Nenad Lazić (1974), Slobodan Miladinov (1968), Saša Mihajlović (1978), Aleksandar Opačić (1973), Dušan Pavlić (1968), Milan Pavlović - mr stocca (1969), Zoran Penevski (1967), Ivan Ranković (1981), Boban Savić - Geto (1972), Vladimir Stankovski (1965), Ivica Stevanović (1977), Zoran Sojiljkovkić Kiza (1966), Tihomir Čelanović (1977) i Rastko Ćirić (1955).

Računam da će ovako visok kvalitet i kvalitetan odnos prema domaćem stripu Penevski zadržati i kod narednih brojeva i nadam se da će ih biti češće. Naravno i da će kolumnisti Strip Vesti biti ažurniji kod nabavke novih Zavera te da će naredni brojevi biti adekvatno ispraćeni.


sadržaj

6.

ATILA, BIČ ZEMUNSKI

Aleksandar Manić



"Razgovarao sam sa mamom o predstojechoj izlozzbi stripa u Angulemu, a ona mi je rekla da ima neki ustedjeni novac koji che mi ga dati za put u Francusku, jer je osechala da je nastupio vazzan trenutak za mene - priccao je zemunski strip crtacc Aleksa Gajich prilikom otvaranja izlozzbe "1h59" na prosslogodissnjem Medjunarodnom angulemskom strip festivalu. Njegov strip "Tehnotajz" bio je uvrssten u selekciju, a mudra odluka i usstedjevina njegove mame doveli su ga pred vrata slave. Aleksa je predstavio svoj rad tulonskom izdavaccu "Solej" i odmah je bio angazzovan. Sa mladom scenaristkinjom Valeri Manzzen, on je zapocceo rad na serijalu "Bicc bogova", pricci zasnovanoj na slobodnoj obradi istorijskog dogadjaja, sukoba hunskog vodje Atile sa rimskim generalom Flavijusom Aetijusom, ali u kosmickim prostorima. Prvi album je izassao krajem prossle godine, naissao na izvanredan odziv i prodao se tako dobro, da je izdavacc odmah naruccio nastavak. "Dies Irae" se u francuskim knjizzarama pojavio sredinom novembra, i u njemu su se nastavile avanture kosmicckog varvarina.

Drugi deo spejs opere o Atili i Flaviji, uprkos strasti, zavere, izdaje, akcije i krvi, na scenaristicckom planu predstavlja pad u odnosu na prvi deo. Pricca je mlaka i sticce se utisak postavljanja intrige, a ne kompletne epizode. Medjutim, na vizuelnom planu, ovaj album je znatno bolji nego prethodni. Aleksa Gajich, kome je ovo trechi kompletni album, vidno je poboljssao svoj graficcki izraz. Crtezz uradjen tussem direktno je kolorisan, ssto predstavlja tehniku koja zahteva znanje i disciplinu. Ovoga puta Aleksini kadrovi bolje su organizovani, planovi su vesstije zamissljeni, a kolor mu je dobio gustinu i ekspresivnost koja se tek nazirala u prvom tomu. Table su dosta dobro komponovane, ali se na sklad leve i desne table nije polagalo previsse pazznje. Ipak, videvssi kojom brzinom se poboljssava Aleksin rad, mozze se occekivati da che trechi deo ovog serijala zamissljenog u pet knjiga, doneti joss jedan stepen u Aleksinom umetnicckom sazrevanju.

------------------------
antrfile
LJUBAV I OSVETA

Atila, hunski kralj, napao je rimsku galakticcku imperiju, i uz pomoch Flavije, reinkarnacije boginje Kerke i njegove ljubavnice, zavladao je galaksijom. Medjutim, Kerka se zatvara u hram i ne govori ni sa kim, da bi najzad odluccila da se vrati na rodnu planetu Sirmijum koju su Atilini Huni opljacckali i spalili u prvom naletu. Na Sirmijumu, Kirku hvataju Rimljani i ona tada otkriva da su joj roditelji zzivi. Flavijus Aetijus, novi guverner planete i njen otac, osudjuje je na smrt. Medjutim, oprezni Atila stizze pre izvrssenja kazne, masakrira preostale Rimljane i oslobadja Kerku-Flaviju, koja se ponovo suoccava sa svojim ocem i saznaje da je on liccno dao Atili koordinate planete i omoguchio hunsku invaziju, ne bi li na taj naccin spasio zzivot zarobljene kcherke. U nastupu depresije Flavijus Aetijus se ubija, a njegova kchi ressava da osveti smrt oca i polazi u rat protiv bivsseg ljubavnika i saveznika Atile.


sadržaj

7.

BAJKE U STRIPU

Ilija Bakić



U EDICIJI "MOJA PRVA BIBLIOTEKA"

BAJKE U STRIPU

Legendarni pionir našeg stripa Đorđe Lobačev, autor j e stripa o Pepeljugi objavljenog u izdanju "Bonarta" iz Stare Pazove

Bajke su obavezna lektira dece svih civilizacija i imaju značajnu ulogu u socijalizaciji novih generacija. Da bi se njihov sadržaj, inače vrlo zahtevan, prilagodio najmlađima, knjige s ovim pričama često su "obilno" ilustrovane. U 20. veku otvorena je nova mogućnost pojavom stripa u kojem crtež nosi pretežni deo informacija i "pitkiji" je za čitaoce. Naravno, prebacivanje literature u strip otvara bezbroj problema i dilema, koje su sposobni da razreše samo pravi stvaraoci i tako izbegnu da strip postane puka "proširena ilustracija" priče, dakl pasivni element, ali i da spreče vulgarizaciju teksta, gubitak njegove atmosfere u vodama novog medija.

Đorđe Lobačev, legendarni pionir srpskog stripa, jedan iz plejade "naših Rusa", koju su u predratnom Beogradu, činili Navojev, Solovljev, Kuznjecov, Šenšin, Golovčenko, Rehner, u svom strip delovanju (pored toga je bio i aktivni ilustrator edicije "Plava ptica") često je imao posla s literarnim predlošcima, a posebno s bajkama, srpskim i ruskim. Verovatno bi ova linija njegovog stvaralaštva bila bogatija, s obzirom na siloviti početak od 1935. godine, da posle Drugog svetskog rata, 1948. nije proteran iz Jugoslavije i nakon prave odiseje stigao u tadašnji SSSR, gde se bavio ilustratorskim poslovima. Lobačev se novim stripom u Jugoslaviji oglasio tek 1965. (u međuvremenu je bilo nekoliko reprint izdanja). "Crtanju bajki u stripu", kako je definisao ovu svoju aktivnost, ostao je veran i u svojoj 88. godini, nacrtavši dve koje je "Bonart" objavio kao prve knjižice u ediciji "Moja prva biblioteka".

Lobačev je "Pepeljugu" Šarla Peroa prvi put crtao 1940. za "Politikin zabavnik", po scenariju u stihovima Živorada Vukadinovića; ovaj strip je ponovo objavljen u časopisu "Pegaz" 1974. Nova verzija, na 12 kolor strana rađena je po Lobačovljevom tekstu. Za "Kameni cvet" po bajci Pavela Bažova, tekst je napisao S. Jovanović; i ovaj strip ima 12 kolor tabli. Lobačev je svoj rad prilagodio uzrastu čitalaca izbegavajući preterano detaljisanje. Takođe se trudio da ne zapadne u diznijevsku zašećerenost "Pepeljuge" i da obuzda mračne tonove "Kamenog cveta". Uprkos godinama, njegova ruka je sigurna, a linija precizna i sposobna da stvori likove, karaktere i dočara atmosferu scene. Oni koji će ovim stripovima ući u veliki, ne preterano lepi svet, nisu mogli odabrati boljeg vodiča od Đorđa Lobačeva.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 5. novembra 2001.godine


sadržaj

8.

"SVET EDENE", MEBIJUS

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net



Sa Mebijusovim radom je naša publika dobro upoznata, što se nije moglo reći krajem osamdesetih godina. U to vreme, jedno malotiražno izdanje "Avantura Džona Difula" nije bilo dovoljno da intrigira publiku niti izdavače, a i bilo je zagušeno velikim brojem "Bluberijevih" albuma. Prvi ponovni susret bio je jedan album u nastavcima, u "Tronu". Jedan, ali dovoljan da prikaže jednostavan a u isto vreme raskošan crtež, inovativnu sklonost ka kombinovanju ekstremno malih i ekstremno velikih kadrova i lucidno besmislen scenario. Ipak, sve ovo videli smo sa prevelikim zakašnjenjem, pa nismo imali pravi uvid u značaj koji je "Hermetička garaža" imala na naučnofantastički strip.

Ipak, Mebijus nam se ipak uvukao pod kožu. Tokom devedesetih, pojavila su se izdanja njegovih novijih dela, uglavnom sa Žodorovskim kao scenaristom. "Ludača" i "Kandža" su ipak, pre svega, bili poluuspešni ili sasvim neuspešni eksperimenti dvojice majstora koji znaju da više ništa novo neće moći dati stripu, ali i da ih ništa naće pomeriti sa mesta koje već zauzimaju u stripovskom panteonu. "Svet Edene je, opet, nešto drugo".

Ovaj njegov raniji serijal, u našem izdanju, za sad obuhvata albume: "Pod zvezdom", "Vrtovi Edene" i "Boginja". Sva tri su grafički ekstremno različiti, što nije samo posledica vremenske razlike između njihovog stvaranja. "Pod zvezdom" nas vodi kroz hladan, sf-svet pravih linija, minimalistički i vizuelno prazan. "Vrtovi Edene", kao što sam naslov govori, prikazuje svet trave, krošanja i cvetova, u koji Mebijus ulaže mnogo više detaljističke konciznosti nego u pretkodni. I na kraju, "Boginja" daje prikaz orvelovskog futurističkog društva, gde se akcenat stavlja na likove, obučene u komične, asocijativne kostime, koji upravo predstavljaju vizuelnu okosnicu trećeg nastavka.

Ipak, radnje ovih stripova kreću se u domenu već viđenog. Tako u drugom delu, junaci treba da se naviknu da žive u prirodi nakon celovekovne izolacije u vidu hermetičnog društva sa veštački sintetizovanom hranom. Treći deo, kao što rekoh, prikazuje tehno-tiraniju u koju kao spas i simbol prirode stiže junak(inja) iz prethodnog dela.

Kao najveću zamerku, smatram misticizam kojim je Mebijus kao po pravilu završavao albume, neprimereno realističnom sf-kontekstu u kom su se do tad odvijali. Zbog ovoga njegovi albumi uvek deluju nezaokruženo, nedovršeno u scenarističkom smislu, mada dobijaju blagotvoran crtački rez, što je verovatno i bila glavna Mebijusova namera. Jer, on je pre svega rafinirani crtač, i zbog toga slabost scenarija, usmerenih pre svega na istraživanje njegovih tadašnjih naturalističkih interesovanja, nije od presudnog značaja. Jer, ovde se pre svega radi o značajnom delu koje je konačno našlo put i do nas. Vremenska distanca čini da se ne može dobro sagledati inovativnost Mebijusovog dela, ali zato svakako možemo otkrivati uticaj koji je imao na kasnije crtače. Međutim, možda je i bitnije da je ova stvaralačka ličnost konačno našla put do mlade, izolovane čitalačke generacije, te da će je ovi upoznati u mnogo boljem izdanju nego što je, na primer, "Ludača svetog srca".


sadržaj

9.

JUŽNJAČKA UTEHA No 37.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu



KRITICKA JE TUGA PREGOLEMA

Hvala Borisu Lazicu.

U svom tekstu Technotised? Boris izrazazava svoj ne bas pohvalan stav o Grkinicevom i Gajicevom albumu (da budem iskren, mozda sam se ja to samo skoncentrisao na lose strane albuma na koji je ukazao u svom prikazu, ali je to onaj deo teksta s kojim se u potpunosti slazem). Boris kritikuje argumentovano, razlozno i opsirno, jos vaznije od toga, Boris to cini s razlogom. Pitanje je zasto smo morali da sacekamo da Boris dodje iz Pariza u Beograd, tu vidi i kupi album, pa onda napise svoj prikaz. Zasto smo morali da sacekamo vise od pet meseci od izlaska albuma da u Strip vestima procitamo jedan iskren prikaz albuma (izvinjenje Srdjanu Acimovicu, ali mislim da njegov prikaz gorepomenutog albuma pati od iste boljke od koje bi patio i moj tekst, da sam ga kojim slucajem tada napisao…)?

Vreme za istinu: Dakle, Technotized mi se nije dopao. Zasto to nisam rekao odmah po izlasku albuma? Oh, da vidimo…

Razlog prvi. Da budem bolno prost: Ko je Aleksa Gajic i za koga radi, a ko je Marko Stojanovic i za koga on radi? Moje samopostovanje na stranu, odgovori su prilicno ocigledni, a cini mi se i implikacije koje iz njih proizilaze.

Razlog drugi. Svestan sam da tamo negde ima ljudi koji ne vole to sto pisem. Smeta im mozda stav, nacin pisanja, moje (mlade) godine, i to je okej. Pokazite mi nekog pisca cije pisanje svi vole. Ono cega u zadnje vreme postajem akutno svestan (i o cemu je Vilijem Golding, autor romana Gospodar muva, jos davno pisao u svom epohalnom eseju On the crest of the wave) je to da kad jednom nesto napisete i publikujete, gubite svako vlasnistvo nad time. To sto ste publikovali postaje intelektualna svojina citalaca i podleze njihovoj interpretaciji, a vi jednostavno nemate mogucnosti da na njihovu interpretaciju uticete. Sve sto se napise, dakle, moze se tumaciti na hiljadu nacina, a uvek se nadje par (minimum!) onih koji u tekst ucitavaju ono sto zele da procitaju. Ma koliko to bilo glupo i neprincipijalno (prema meni samom), odlucio sam da toj nekolicini ne stajem na zulj, niti pak da krug nezadovoljnika povecavam necim sto bi neko mozda protumacio kao "zavidno pljuvanje". Moja greska.

Razlog treci. Ne znam ko je to bese rekao, ali savet je dobar i njime sam se rukovodio u odlucivanju pri dilemi napisati prilog ili ga ne napisati: "Ako nemas nista lepo o necemu da kazes, a ti onda ocuti." Stvarno dobar savet, ali ne ako se bavis kritikom, i ne ako zelis biti veran sebi. Ocutao sam. Bolje bih se osecao da nisam.

Darko Macan mi kaze da mi povremeno tekstovi pate od toga sto moj stav nije jasno i glasno izrecen, a meni je ponekad zao sto i sam nemam pseudonim kao on u svojim mladjim danima, pa da jednom, bez straha, kazem ono sto zaista o necemu mislim. Ovako, ostaje mi samo da se slozim sa Darkovom konstatacijom iz jedne nase prepiske, koja glasi "Zajebano je kad si mlad."


Moli se za razumevanje Darko Macan zbog koriscenja navoda iz privatne korespodencije, i obavestava se ovim putem da bi bio konsultovan i upitan za dozvolu za koriscenje, samo da potpisnik ovih redova ima nesto redovniji pristup internetu.


sadržaj

10.

QMOVA KOLUMNA (86)

Bojan M. Đukić
bonjy@comicartist.com


PROPOVEDNIKOV SIN (1)

NEKO JE NEDAVNO primetio u e-pisamcetu koje mi je stiglo kako ne ispunjavam svoja obećanja po raznim pitanjima, pa tako i u vezi obećanog priloga o životu često pominjanog i citiranog C.C. Beck-a (SiSi Beka). Stoga sam odlučio da od ovog nastavka Qmlumne upriličim prevod autobiografije umetnika koji je zbilja zadužio svet stripa značajnim delom iza sebe, umesto da se vraćam svojim minornim reminiscencijama o nastojanjima da nađem moje mesto u svetu stripa - do prve sledeće prilike.

I tako, dame i gospodo, samo za Vas, samo u STRIP-VESTIMA - evo prevoda tek nedavno [posthumno] objavljene Bekove autobiografije, pravo sa stranica knjige STREETWISE sve agilnijeg američkog izdavača 'TwoMorrows', u kojoj je nekoliko velikana vizuelne naracije jezikom stripa ispričalo deo svog umetničkog života. SiSi Bek je jedini od svih koji je zastupljen kompletnom autobiografijom kazanom 'klasičnim' načinom - tekstom, povremeno ilustrovanim Bekovim crtežima koje ovom prilikom nisam u stanju da za Vas reprodukujem, stoga se unapred izvinjavam svim zainteresovanima koji su zastali da ovo pročitaju. Unapred hvala na razumevanju.

A sada - uživajte.

---------

"Rano sam spoznao da me je bivanje svešteničkim sinom izdvojilo od ostalih dečaka u Zumbroti - malom, staromodnom gradu u Minesoti gde sam rođen 1910. godine. Moj otac je bio Luteranski misionar, a mati mi je bila učiteljica. U ta vremena, zaposleni 'profesionalni' ljudi, pogotovo propovednici, bili su smatrani nekako superiornijima u odnosu na ostali svet i narod ih se plašio, ponekad ih i mrzeći. I, dok smo uglavnom bivali izbegavani od strane većine ljudi, moja porodica je bivala pod stalnom paskom.

Kao i moje dve starije sestre, i ja sam bio tih, radan i uvek ispred ostalih u svom razredu. Vrlo rano, kada sam počeo da pokazujem ponešto od talenta za umetnost, moji učitelji i porodica su bivali zadovoljni, no ostali građani su vrteli glavama. 'Šta se pa može očekivati od propovednikovog sina', govorili su. 'Propovednički sinovi se uvek izmetnu na zlo. Verovatno će da ode u Pariz i da završi na kakvom tavanu, ločući, pušeći i dangubeći sa nagim modelkinjama! Umetnici su nevaljana sorta, pa to svi znaju!'.

Kad mi je bilo 15 godina, sa roditeljima i mlađim bratom sam se preselio u drugi gradić, Uest Bend u Uinskonsinu (West Band, Wisconsin). Moje starije sestre su se osamostalile. Završio sam srednju školu u Uest Bendu ali pošteđen sam Valediktorijanskog priznanja [verovatno neka vrsta diplome za postignute izuzetne razultate - op.p.] pošto su moje ocene smatrane nefer-konkurencijom u odnosu na ostale studente koji su svoje živote proveli samo u Uest Bendu. Stoga nisam ni spomenut na Počasnoj Listi u školskom Godišnjaku i čak nisam ni pozvan da uzmem učešća u maturskoj svečanosti.

Posle srednje škole, dok sam prao sudove i radio kao kelner tokom jednog od svojih mnogih kafanskih poslova, otac mi i mati odlučiše da me pošalju u umetničku školu u obližnji Čikago - ali ne pre no što mi se otac posavetovao sa nekoliko drugih sveštenika koji su predlagali suprotno. 'Nikada neće preživeti kao umetnik', rekoše mu. 'Nađi mu kakav dobar posao gde će steći dobru zaradu i postati normalno ljudsko biće', bio je njihov savet. 'Ko bolje od propovednika zna kako je živeti u siromaštvu, izbegavan od svakoga? Umetnički život je još gori! Daj ga da uči za računovođu umesto toga, ili neka radi u restoranima. Zaboravi na te umetničke budalaštine!'.

Moj otac je napravio kompromis. Odveo me je u Čikago i upisao na Čikašku Akademiju Lepih Umetnosti. Posle upisa, našao mi je posao u obližnjem restoranu. 'Dobro je', rekoše ostali propovednici. 'Tvoj sin Čarls Klarens pokazuje znake postajanja beskorisnom huljom, no makar nećeš morati da ga izdržavaš dok traći vreme studirajući umetnost'.

Pre upisa na Akademiju u Čikagu, moje pripremanje za umetnost se sastojalo od proučavanja knjiga u detinjstvu i dečaštvu. Uzeo sam učešće u dopisnom kursu iz primenjene umetnosti. U Čikagu sam studirao slikarstvo, kompoziciju, anatomiju, dizajn, tehnike i medije, istoriju umetnosti, kostimografiju, svetlo, draperije i šta sve ne još. Nisam studirao 'kartune' *. Postao sam 'kartunista' mnogo kasnije - no već sam bio proveo pola svog života učeći osnove.

Bila je 1928. godina i prosperiteta je bilo širom Čikaga. Al Kapone je upravljao gradom, gangsteri su se prosto istrebljivali međusobnim ubijanjem po ulicama i svako je zarađivao velike pare.

Posle samo godinu dana na Akademiji dobio sam posao u fabrici abažura za lampe crtajući na njima junake iz stripova. Zarađivao sam više novca nego moj otac ikada. Dok sam bio u Čikagu, upoznao sam se sa drugim umetnicima - ljudima koje bi isterali iz grada u kojem sam rođen najahane na železničku šinu, namazane katranom i perjem. Ti ljudi su se čudno odevali, govorili su čudnim naglascima i mnogima je nedostajalo šišanje. Ti i takvi ljudi postali su moji prijatelji.

Propašću berzanskog tržišta deonicama 1929.g. izgubio sam svoj posao u fabrici abažura i otišao da radim u studiju Normana Mingoa [kasnije poznatog ilustratora magazina MAD - op.p.] za deset dolara nedeljno, što je i u ono vreme jedva bilo dovoljno i za gladovanje. Prao sam mu palete, radio kao potrčkalo i čistio mu atelje.

Vremena su postajala sve gora. Bankari i brokeri su zapravo skakali sa prozora visokih spratova na trotoare ili bi pištoljima raspolućivali svoje glave. Mingo je zatvorio svoj studio i preselio se u Nju Jork. Ostao sam bez prebijene pare - baš kao što su svešteničke kolege mog oca i predvidele. Odselio sam se nazad, da živim sa roditeljima, koji su sada bili u Mineapolisu...

Za vreme Depresije sam se upisao na Univerzitet Minesote i studirao umetnost. Sa 23 godine, nakon 4 godine traženja posla i još uvek življenja sa roditeljima, dobio sam posao u lokalnoj izdavačkoj kompaniji Fosit Pablikejšns (Fawcett Publications), zahvaljujući svešteniku, porodičnom prijatelju. Poznavao je neke ljude u Fositu i obezbedio mi intervju u njihovoj redakciji. Pokazao sam im svoje crteže i svideli su im se, no nisu me odmah zaposlili. Trebalo je da prođe nekoliko meseci pošto su dvojica 'kartunista' dali ostavke da bi me pozvali da ih najzad obojicu zamenim za bednih 27,50 dolara nedeljno.

Preselio sam se zajedno sa kompanijom 1936.g. Isprva sam radio u Griniču, Konektiket (Greenwich, Connecticut), potom je kompanija preselila naše odeljenje u Nju Jork. Redakcija nam je bila u zgradi Paramauntovog Teatra na Brodveju. Kada je Frenk Sinatra debitovao u velikoj sali, vrištanje devojaka se čulo sve do osamnaestog sprata gde smo mi bili.

Bio sam jedini Fositov stalno zaposleni crtač u to vreme, kreirajući i karikature i 'ozbiljne' ilustracije za različite humorističke, detektivske i filmske magazine. Vrlo je mali broj ilustratora koji su dobri i kao 'kartunisti', ali SVI 'kartunisti' su i dobri ilustratori. Oni samo ilustruju zabavne stvari. Ilustratori, odnosno oni koji vole da se tako zovu, su uzvišena, rado bi rekli pompezna sorta koja bi izumrla kad bi se neko nasmejao na njihove radove. 'Kartunisti' imaju smisao za humor, vole da čuju smeh i ne stide se kad ih neko naziva lošim umetnicima ili idiotima. Mnogi od nas su bili oboje, no bili smo prokleto dobri ilustratori. Za mene nema ničeg smešnijeg od uštogljenih, samozadovoljnih ljudi sa dobrim stalnim poslovima i visokim poštovanim položajima u društvu. Ja sam retko išta od toga imao..."


NASTAVIĆE SE



____________
* Pod ovim terminom podrazumevaćemo sve ono što poznajemo pod nazivima 'karikatura', 'ilustracija', 'animacija' i 'strip' - op.p.



sadržaj

11.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (97)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr


UMJETNOST I MORAL

Pitanje cenzure povlači za sobom pitanje pozicije s koje se cenzura zaziva, a ta je neminovno pozicija kakve moralne superiornosti. I, zašto to sad mene muči?

Zato što ne vjerujem u moral.

Bolje rečeno, ne vjerujem u njegovu univerzalnost, u kategorički imperativ bilo kakve vrste. Čovjek se ne rađa moralan, kodifikacija društvenih običaja koju nazivamo moralom dana mu je na sisi društva, u djetinjstvu su mu postavljeni zidovi zabrane i ukazane utabane staze socijalno ugodna ponašanja. Ni iz kakvog, naravno, uzvišenog razloga kakvima riječ moral odjekuje već jednostavno da bi se zaštitila svakodnevica, status quo. Moral je, uz to, prekrhka stvar da bi bio stvarno bitan, što se vidi po tome kako se lako i spremno ruši jedna od osnovnih zapovijedi suživota - "Ne ubij!" - kada dođe do bilo kakvog ratovanja. Na kušnji, moral puca na najmanje šest milijardi individualnih morala.

Zato ne vjerujem u moranje morala. Ni općenito, a pogotovo u umjetnosti.

Umjetnost je - a ne nemoral - prava antiteza morala. Moral se, kakav-takav, u prvom redu bavi odnosom i obavezama pojedinca prema drugima,diktira svačije ponašanje na najmanju zajedničku štetu. Nemoral samo odlučuje sebe nametnuti nad druge, ali umjetnost je tek prava opačina -ona uopće ne priznaje druge.

Umjetnost je krajnji egoizam. Ona je sva o umjetnikovu JA. Umjetnost ništa na svijetu ne zanima osim kao hrana za nju samu. Svako je umjetničko djelo u svojoj biti potiranje svijeta da bi se sagradio novi, umjetniku priodniji; svaki je umjetnički čin rukavica bačena Bogu, uvjerenje da se može bolje, hubris dostojan pada iz milosti. Umjetnost je takav zločin protiv čovječanstva, da umjetnici imaju sreće što nitko to još nije shvatio.

U takvoj situaciji je s moralnih pozicija suditi umjetnosti - pa i onoj koja nas vrijeđa ili nam se samo ne sviđa - besmisleno. Svaka prava umjetnost, ona koja nastaje iz svraba umjesto iz poriva da se svidi, takvu izvanjsku osudu ne može ni shvatiti, kamoli prihvatiti. Umjetnost "priznaje samo sud partije", sud sebe same.

Napadajući umjetnost zbog amoralnosti, dakle, cenzura previđa njezin pravi grijeh - imoralnost, i sebe time prokazuje prazno nasilnom, jadno uzaludnom.


sadržaj

12.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti



-CAPTAIN AMERICA: DEAD MAN RUNNING

Januara meseca, iduće godine, kre
će nova mini serija sa Kapetanom Amerikom pod nazivom "Dead Man Running". Zašto bi ovaj junak bio zanimljiv za čitaoce Strip Vesti? Nije kod nas baš nešto mnogo poznat!? E, opet je reč o stripu na kome rade autori sa našeg podneblja i koje svi već dobro znamo. Scenario radi, naravno, Darko Macan dok je za crtež ovog puta, verovatno na iznenađenje mnogih, zaduže Danijel Žeželj. Čovek koji radi korice nije od "naših" ali je rd da spomenemo i njega, Derek Hess-a.
Obim pojedinačne sveske je 32 strane, dok je cena 2.99 USD.




-PREMINUO JE GREJ MOROU (Bojan M. Đukić)

Sestog novembra ove, 2001.godine napustio nas je zauvek jos jedan velikan klasicnog americkog stripa. Dvajt Grejdon Morou (Dwight Graydon Morrow), cuven po likovnom oblikovanju ogromnog broja novinskih stripova - kao i onih u sveskama (TARZAN, BAK RODZERS, MOCNI REJDZERI, RIP KIRBI, mnogi horor i avanturisticki stripovi za skoro SVE izdavace, ukljucujuci i HEAVY METAL) preminuo je u svom domu u centralnoj Pensilvaniji. Bilo mu je 67 godina. Uzrok njegove smrti nije naveden. Poznat po svojim dugogodisnjim zdravstvenim problemima, Morou je zadnjih godina ozbiljno poboljevao. Poslednji put je imao javni nastup 28. oktobra 2001.g. na strip-kongresu pod nazivom Baltimore Comic-Con gde se susreo sa svojim brojnim postovaocima sa kojima je razgovarao, crtao im poklon-skice i delio autograme.

Pokojni Grej Morou je bio svedok radjanja istorije stripa, ali takodje i aktivan ucesnik u njoj. Kao majstor ilustracije stekao je postovanje i prijatelje kako medju publikom, tako i medju brojnim kolegama. Njegov raskosan talenat mu je omogucio pristup sirokom dijapazonu svih mogucih primena znanja iz ilustracije, crtanja i pripovedanja. To je spomenik njegovoj visestranosti. Bio je prijatelj mnogima medju postovaocima i profesionalcima.

Grejov poslednji projekat je 18 godina krasio nedeljne novine sirom Sjedinjanih drzava - crtao je TARZANA za United Features Syndicate od 6.marta 1983.g. do gasenja tog stripa 19.avgusta ove godine.

U jugoslovenskoj stampi najvise je bio primecen kao ilustrator jedne od mnogih novijih reinkarnacija 'Baka Rodzersa' koju je objavljivalo svojevremeno RS izdanje zagrebackog Vjesnika (pocetkom 80-tih) i kao nepotpisani saradnik Dzonija Prentisa na 'Ripu Kirbiju' duzi niz godina.


sadržaj

13.

POZIVI NA SARADNJU

Mail



ILUSTRACIJE PIVA

Postovani ilustrator,

Za naseg kvalitetnog klijenta trazimo ilustracije na teme;
-pivo i sve oko piva
/ljudi sa pivom,piju pivo,casa piva,bacva piva,pjena na pivu,.../.

Ako imate kod sebe neke radove na tu temu molim Vas, da mi jih posaljete sto prije na mail; mario@fotospring.com

Zahvaljujem na suradnji i pozdrav iz Maribora,

Foto Spring dia, film & video
Mario Pusic


---------------
Mario Pusic
Foto Spring d.o.o.
Ruska ulica 10, p.p. 821
2001 Maribor, Slovenija

E-mail: mario@fotospring.com
WWW: http://www.fotospring.com
Tel: +386 2 450-24-79
Fax: +386 2 450-24-77

* * *



From: Kelvin Lee <ZAN61114@nifty.com>
Subject: Animation Competition

Hello everyone,

This is a belated announcement of an Animation Competition organized by the Tokyo International Anime Fair. I only just had it sent on to me.

The competition is open to everyone and obviously a great opportunity to raise your profiles in Japan.

Summary of details follows:

Animation Competition

Deadline: November 30th, 2001
- Kind of Prizes: Bounty prize and other prizes will be given.
- Inviting short pieces such as 15 seconds to 30 minutes, finished after February 2001.
- A piece which has been on some other competition will also be accepted.

More information in English and a Competition Entry form is at the following url:
http://www.taf.metro.tokyo.jp/e/news/index.htm

Good luck and Best regards,

Kelvin Lee

http://forbiddengalaxy.com
http://keitai-comics.com


sadržaj

14.

PISMA ČITALACA

mail



From: Comic Strip <comicmk@yahoo.com>
Subject: Oglas za strip vesti

Udruzenje ljubitelja stripa "STRIP ART" iz Makedonije dosad je izdalo 8 broja strip revije STRIP ART i album u tvrdom povezu MIS STOUN [crno beli]. Cena STRIP ARTA je 2 dem, a album 15 dem.

U obzir dolazi i zamena za stripove i albume koji su izasli u Jugoslaviji. Nasa adresa je: STRIP ART, ul.VASIL DJORGOV br 78, 1400 VELES, MAKEDONIJA

POZDRAV VANE


sadržaj

15.

LINKOVI

Strip Vesti



-BDNET, sva najnovija francuska izdanja
http://www.bdnet.com

sadržaj

16.

DATUMI

Strip Vesti


Datumi od 1. do 7. decembra

1. decembra 1999. Povodom izlaska 25 broja Stripburgera je otvorena izložba strip autora koji objavljuju svoje radove u Stripburgeru u Studentskoj menzi u Roznoj dolini (Ljubljana).

4. decembra 1999. U prostorijama KLJUNTINE u Subotici, gostovalo je udruženje "Zadruga" sa svojim programom "Reciklaža". Jedan od članova-osnivača "Zadruge" je i strip projekat "Striper", čuvar i zaštitnik extremnog stripa.

5. decembra 1999. Preminuo je, u tridesetoj godini života, Edvin Biuković - Eddy jedan od najboljih hrvatskih strip crtača ikad, hospitalizovan je dve nedelje ranije zbog ni od koga očekivanog tumora na mozgu. Radio je na "Star Wars", "Grendel Tales", "Human Targets"... Objavljen mu je album "Citati" po scenariju Darka Macana.


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

...
Ako znate nekog ko bi bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite mi njegovu email adresu ili mu predložite da nam se on sam javi i tako upiše na mailing listu.

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad

STRIP VESTI SU BESPLATNE
Ako ne želite da ubuduće dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu (subject) napišite ODJAVA.