STRIP VESTI
|
Broj:
145
30.11.2001. Godina
III
|
prošli
broj - arhiva
- sledeći broj
SADRŽAJ
- PROMOCIJA
ALBUMA - Marko Stojanović
- BUKA #1
- Strip Vesti
- BLAGO TEMPLA
- Alan Ford
- GRAFIČKA
RADIONICA - Damir Smith
- GRAFIČKA
ZAVERA #4 - zmcomics
- ATILA, BIČ
ZEMUNSKI - Aleksandar Manić
- BAJKE U STRIPU
- Ilija Bakić
- "SVET EDENE",
MEBIJUS - Srđan Aćimović
- JUŽNJAČKA UTEHA
No 37. - Marko Stojanović
- QMOVA KOLUMNA
(86) - Bojan M. Đukić
- KVINTALOVA
TJEDNA KARTICA (97) - Darko Macan
- VESTI IZ
SVETA - Strip Vesti
-CAPTAIN AMERICA: DEAD MAN RUNNING
-PREMINUO JE GREJ MOROU (Bojan M. Đukić)
- POZIVI NA
SARADNJU - mail
- PISMA ČITALACA
- mail
- LINKOVI
- Strip Vesti
- DATUMI
- Strip Vesti
|
Svi prilozi su vlasništvo autora.
U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo
Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis
će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora),
u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su
to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate
stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za
strip je na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu/svesti
Slatkoća stripa
Da li je strip sladak ili ne, neznam. Međutim nešto u njemu
ima što od čoveka pravi zavisnika. Kad ti se uvuče pod kožu
traje dokle god je ima, "bolest" je to koja se ne može iskoreniti.
U iskorenjivanju te bolesti svakako neće pomoći nova knjiga,
koju je izdala Narodna knjiga/Alfa iz Beograda, pod
nazivom "Slatki Strip" Vase Pavkovića.
Pod pseudonimom V. Fumeti, Vasa Pavković
već dve decenije piše o stripu za "Književnu reč",
"Dnevnik", "Vreme", "Reporter", "Demokratiju"
i druge. Lično sam najviše tekstova, kao novosađanin, ispratio
u novosadskom "Dnevniku" gde je većina tekstova i objavljena.
Tekstovi objavljivani u pomenutim novinama i nedeljnicima
su u knjizi "Slatki strip" sakupljeni i tako predstavljeni
čitaocima. Što je čini pravim malim blagom za ljubitelje stripa.
U knjizi su pod poglavljima koja nose naslove "Novi svet"
i "Stari svet" jasno odvojene dve strip scene, američka
i evropska, koje su praktično ravnopravno bile zastupljene
kod nas. Obrađeni su stripovi koji su se mogli pročitati kod
nas i koji su, svakako zasluženo, doživeli veliku popularnost.
Tekstovi nisu teški i zamorni kako umeju često da ih rade
teoretičari, već pitki i za svakog čitaoca zanimljivi. Uostalom
za širu publiku su i pisani, većinom za dnevnu štampu. Tako
da je forma uglavnom kratka, ali i informativna, sa velikim
brojem faktografskih podataka, kako o autorima tako i o stripovima
o kojima se piše. Tekstovi u ovoj knjizi, njih 42, čine pravu
malu enciklopediju stripa koja zaslužuje da uvek bude pri
ruci, poput malih biblija što se stavljaju pod jastuk, da
imate slatke snove o stripu.
Prava je šteta što Vasa Pavković nije uspeo da uradi tekstove
o Popaju, Flašu Gordonu, Konanu, Srebrnom letaču i još par
njih, na što se i sam u uvodniku žali. No, biće vremena da
se uradi i drugo izdanje, ali da ipak sačekamo da izađe neki
"Slatki domaći strip". Dotle vam ostaje da sa uživanjem isčitavate
Slatki strip kako od Vase Pavkovića tako
i od svih onih čije je radove opisao u svojoj knjizi.
S poštovanjem,
Zlatko Milenković
sadržaj
|
1.
|
PROMOCIJA
ALBUMA
|
Marko
Stojanović
|
4.12.2001., u 17 casova, u maloj sali Niskog Studentsko Kulturnog
Centra odigrace se promocija strip albuma MAKS DEBRIS,
ISPOVEST PRAVOG KRIVOTVORITELJA. Pored mene i Tonija
Radeva, bice prisutan i sav Niski stripski (Euro)krem. Uz prigodan
razgovor i Tonijevo potpisivanje albuma (ukoliko postoji neko
ko vec nije dobio posvetu na svoj primerak!), bice i mala zakuska,
kao i koktel.
Osecajte se pozvanim.
sadržaj
|
2.
|
BUKA #1
|
Dejan
Sijuk
|
Iz stampe je izasao specijalni broj banjaluckog magazina Buka
posvecen stripu. Casopis ima 60 strana stripa sa podrucja cijele
bivse Jugoslavije (Mladen Oljaca, Aleksandar Botic, Nebojsa Pejic,
Ivan Prlic, Zlatko Krstevski, Sasa mihajlovic, Kociper Marko i
mnogi drugi). Casopis se moze nabaviti u beogradskoj knjizari
Plato i naruciti postom na slijedece adrese:
buka@blic.net
dsijuk@yahoo.com
Magazin Buka
Romanijska 4
78 000 Banja Luka
Republika Srpska
BIH
Jedan primjerak, zajedno sa postarinom za podrucje ex Yu kosta
oko 8 DM.
Cijeli casopis uskoro ce se moci vidjeti i na www.6yka.com
Drugi broj strip magazina Buka izlazi u Januaru 2002. pa pozivamo
sve zainteresirane autore da salju svoje radove na gore navedenu
adresu. Rok je 20.01. 2001. Ogranicenja nema. Saljite koliko hocete.
sadržaj
|
3.
|
BLAGO TEMPLA
|
Alan
Ford
|
Uskoro izlazi iz stampe strip-album "Blago Templa", domaceg
tandema Dragon & Giles, u izdanju knjizare Alan
Ford. Album je u boji, na 48 strana, sa tvrdim koricama, svaki
primerak je numerisan. Do 10. decembra moze se naruciti po promotivnoj
ceni od 390 dinara u knjizari Alan Ford.
Detaljnije o albumu na www.alanford.co.yu
sadržaj
|
4.
|
GRAFICKA
RADIONICA
|
Damir
Smith
|
GRAFICKA RADIONICA " E N T R O P I J A "
STRIP / ILUSTRACIJA / ASEMBLAZ / SPRAY-CAN ART
OTVORENI UNIVERZITET - SUBOTICA - UCIONICA 417 - 3 POLUSPRAT
Ponedeljak: 19-23
Sreda: 19-23
Subota: 17-23
SVRHA RADIONICE:
Organizovani kolektivni i individualni kreativni rad, edukacija,
aktiviranje kreativnih potencijala kod mladih, komunikacija i
saradnja sa spoljnim svetom na polju neprofitnih vizuelnih umetnosti,
alternativa svakidasnjem kulturnom i kreativnom mrtvilu, doprinos
savremenoj svetskoj neprofitnoj umetnosti i kulturi
SAZETAK PLANA I PROGRAMA:
-NOVEMBAR:
Osnove vizuelnih izraza i slobodan experiment...
-DECEMBAR:
Ilustracija i strip
-JANUAR:
Ilustracija,strip i "spray-can art"
! MESECNI FANZIN - BILTEN RADIONICE !
DODATNE INFORMACIJE:
Ova radionica je samo za one koji ozbiljno shvataju kreativni
rad i koji zele da se posvete istom...!!!
Nove clanove primamo do kraja novembra.
Maximalalan broj ucesnika je 20, ako bude bilo vise izabracemo
najbolje...
Nema dolazenja posle 21!
Nema skrnavljenja bilo cega na bilo koji nacin sto je u vlasnistvu
otvorenog univerziteta!
DZABALEBAROSI NEPOZELJNI STE !!!
kontakt adresa: gnoj2050@yahoo.com
sadržaj
|
5.
|
GRAFIČKA
ZAVERA #4
|
zmcomics
|
Ako ste se zabrojali i zaboravili možete pomisliti da je ekspeditivni
Zoran Penevski izbacio novu svesku "Grafičke zavere".
No, nije, bar za sada. Reč je o tome da je prošlo mnogo vremena
od kada je ovaj broj, nazvan "Grafička zavera sa teorijom
grafičke zavere", izaša a da niko (NIKO!!!) nije napravio
recenziju ovog izuzetnog izdanja za Strip Vesti. Lično
sam se naganjao sa knjižarima da naletim na primerak po realnim
cenama, a ne onim napunpanim i skoro duplo većim, da bi na kraju,
dobivši besplatan primerak duplo profitirao, dok je Zavera
izgubila čekajući neki tekst o njoj. Ako ništa drugo, bar može
tekst o ovom broju da vas podseti da je kupite, ako niste već
do sada, i da vas pripremi za novi broj koji treba uskoro da izadje,
po rečima Zorana Penevskog, takođe u koloru i na većem
broju strana.
Šta??? Zaboravili ste već da je cela četvrta Grafička zavera
štampana u punom koloru? Da. Ovaj broj je štampan u punom koloru,
B5 formata, na preko osamdeset strana, i to ga čini svakako najvrednijim
izdanjem u zadnjih par godina (a možda i više) pogotovo što na
kvalitetan način tretira domaće autore.
Cena mu je 300 dinara ako se obratite Zoranu Penevskom
ili je kupite u striparnici Alan Ford.
Šta nam donosi ovaj broj? Sijaset zanimljivih stripova kako već
poznatih autora sa stranica Zavere tako i nekolicinu novih, svakako,
zanimljivih nada domaćeg stripa.
Ova knjižica je sve autore predstavila, osim stripovima, i kratkim
biografijama sa recezentskim komentarima urednika. Tako su u ovom
broju svoje mesto našli: Vladimir Božidarević (1974), Aleksa Gajić
(1974), Darko Grkinić (1974), Ivan Grubanov (1976), Darko Žebić
- Gabrijel (1968), Dobrosav Bob Živković (1962), Kosta Zdravković
(1978), Zvonko Jaćimovski (1966), Goran Josić (1977), Aleksandra
Lazar (1969), Miroslav Lazendić (1980), Nenad Lazić (1974), Slobodan
Miladinov (1968), Saša Mihajlović (1978), Aleksandar Opačić (1973),
Dušan Pavlić (1968), Milan Pavlović - mr stocca (1969), Zoran
Penevski (1967), Ivan Ranković (1981), Boban Savić - Geto (1972),
Vladimir Stankovski (1965), Ivica Stevanović (1977), Zoran Sojiljkovkić
Kiza (1966), Tihomir Čelanović (1977) i Rastko Ćirić (1955).
Računam da će ovako visok kvalitet i kvalitetan odnos prema domaćem
stripu Penevski zadržati i kod narednih brojeva i nadam
se da će ih biti češće. Naravno i da će kolumnisti Strip Vesti
biti ažurniji kod nabavke novih Zavera te da će naredni
brojevi biti adekvatno ispraćeni.
sadržaj
|
6.
|
ATILA,
BIČ ZEMUNSKI
|
Aleksandar
Manić
|
"Razgovarao sam sa mamom o predstojechoj izlozzbi stripa u Angulemu,
a ona mi je rekla da ima neki ustedjeni novac koji che mi ga dati
za put u Francusku, jer je osechala da je nastupio vazzan trenutak
za mene - priccao je zemunski strip crtacc Aleksa Gajich prilikom
otvaranja izlozzbe "1h59" na prosslogodissnjem Medjunarodnom angulemskom
strip festivalu. Njegov strip "Tehnotajz" bio je uvrssten u selekciju,
a mudra odluka i usstedjevina njegove mame doveli su ga pred vrata
slave. Aleksa je predstavio svoj rad tulonskom izdavaccu "Solej"
i odmah je bio angazzovan. Sa mladom scenaristkinjom Valeri Manzzen,
on je zapocceo rad na serijalu "Bicc bogova", pricci zasnovanoj
na slobodnoj obradi istorijskog dogadjaja, sukoba hunskog vodje
Atile sa rimskim generalom Flavijusom Aetijusom, ali u kosmickim
prostorima. Prvi album je izassao krajem prossle godine, naissao
na izvanredan odziv i prodao se tako dobro, da je izdavacc odmah
naruccio nastavak. "Dies Irae" se u francuskim knjizzarama pojavio
sredinom novembra, i u njemu su se nastavile avanture kosmicckog
varvarina.
Drugi deo spejs opere o Atili i Flaviji, uprkos strasti, zavere,
izdaje, akcije i krvi, na scenaristicckom planu predstavlja pad
u odnosu na prvi deo. Pricca je mlaka i sticce se utisak postavljanja
intrige, a ne kompletne epizode. Medjutim, na vizuelnom planu,
ovaj album je znatno bolji nego prethodni. Aleksa Gajich, kome
je ovo trechi kompletni album, vidno je poboljssao svoj graficcki
izraz. Crtezz uradjen tussem direktno je kolorisan, ssto predstavlja
tehniku koja zahteva znanje i disciplinu. Ovoga puta Aleksini
kadrovi bolje su organizovani, planovi su vesstije zamissljeni,
a kolor mu je dobio gustinu i ekspresivnost koja se tek nazirala
u prvom tomu. Table su dosta dobro komponovane, ali se na sklad
leve i desne table nije polagalo previsse pazznje. Ipak, videvssi
kojom brzinom se poboljssava Aleksin rad, mozze se occekivati
da che trechi deo ovog serijala zamissljenog u pet knjiga, doneti
joss jedan stepen u Aleksinom umetnicckom sazrevanju.
------------------------
antrfile
LJUBAV I OSVETA
Atila, hunski kralj, napao je rimsku galakticcku imperiju, i uz
pomoch Flavije, reinkarnacije boginje Kerke i njegove ljubavnice,
zavladao je galaksijom. Medjutim, Kerka se zatvara u hram i ne
govori ni sa kim, da bi najzad odluccila da se vrati na rodnu
planetu Sirmijum koju su Atilini Huni opljacckali i spalili u
prvom naletu. Na Sirmijumu, Kirku hvataju Rimljani i ona tada
otkriva da su joj roditelji zzivi. Flavijus Aetijus, novi guverner
planete i njen otac, osudjuje je na smrt. Medjutim, oprezni Atila
stizze pre izvrssenja kazne, masakrira preostale Rimljane i oslobadja
Kerku-Flaviju, koja se ponovo suoccava sa svojim ocem i saznaje
da je on liccno dao Atili koordinate planete i omoguchio hunsku
invaziju, ne bi li na taj naccin spasio zzivot zarobljene kcherke.
U nastupu depresije Flavijus Aetijus se ubija, a njegova kchi
ressava da osveti smrt oca i polazi u rat protiv bivsseg ljubavnika
i saveznika Atile.
sadržaj
|
7.
|
BAJKE U
STRIPU
|
Ilija
Bakić
|
U EDICIJI "MOJA PRVA BIBLIOTEKA"
BAJKE U STRIPU
Legendarni pionir našeg stripa Đorđe Lobačev, autor j e stripa
o Pepeljugi objavljenog u izdanju "Bonarta" iz Stare Pazove
Bajke su obavezna lektira dece svih
civilizacija i imaju značajnu ulogu u socijalizaciji novih generacija.
Da bi se njihov sadržaj, inače vrlo zahtevan, prilagodio najmlađima,
knjige s ovim pričama često su "obilno" ilustrovane. U 20. veku
otvorena je nova mogućnost pojavom stripa u kojem crtež nosi pretežni
deo informacija i "pitkiji" je za čitaoce. Naravno, prebacivanje
literature u strip otvara bezbroj problema i dilema, koje su sposobni
da razreše samo pravi stvaraoci i tako izbegnu da strip postane
puka "proširena ilustracija" priče, dakl pasivni element, ali
i da spreče vulgarizaciju teksta, gubitak njegove atmosfere u
vodama novog medija.
Đorđe Lobačev, legendarni pionir srpskog stripa, jedan iz plejade
"naših Rusa", koju su u predratnom Beogradu, činili Navojev, Solovljev,
Kuznjecov, Šenšin, Golovčenko, Rehner, u svom strip delovanju
(pored toga je bio i aktivni ilustrator edicije "Plava ptica")
često je imao posla s literarnim predlošcima, a posebno s bajkama,
srpskim i ruskim. Verovatno bi ova linija njegovog stvaralaštva
bila bogatija, s obzirom na siloviti početak od 1935. godine,
da posle Drugog svetskog rata, 1948. nije proteran iz Jugoslavije
i nakon prave odiseje stigao u tadašnji SSSR, gde se bavio ilustratorskim
poslovima. Lobačev se novim stripom u Jugoslaviji oglasio tek
1965. (u međuvremenu je bilo nekoliko reprint izdanja). "Crtanju
bajki u stripu", kako je definisao ovu svoju aktivnost, ostao
je veran i u svojoj 88. godini, nacrtavši dve koje je "Bonart"
objavio kao prve knjižice u ediciji "Moja prva biblioteka".
Lobačev je "Pepeljugu" Šarla Peroa prvi put crtao 1940. za "Politikin
zabavnik", po scenariju u stihovima Živorada Vukadinovića; ovaj
strip je ponovo objavljen u časopisu "Pegaz" 1974. Nova verzija,
na 12 kolor strana rađena je po Lobačovljevom tekstu. Za "Kameni
cvet" po bajci Pavela Bažova, tekst je napisao S. Jovanović; i
ovaj strip ima 12 kolor tabli. Lobačev je svoj rad prilagodio
uzrastu čitalaca izbegavajući preterano detaljisanje. Takođe se
trudio da ne zapadne u diznijevsku zašećerenost "Pepeljuge" i
da obuzda mračne tonove "Kamenog cveta". Uprkos godinama, njegova
ruka je sigurna, a linija precizna i sposobna da stvori likove,
karaktere i dočara atmosferu scene. Oni koji će ovim stripovima
ući u veliki, ne preterano lepi svet, nisu mogli odabrati boljeg
vodiča od Đorđa Lobačeva.
Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 5. novembra 2001.godine
sadržaj
|
8.
|
"SVET EDENE",
MEBIJUS
|
Srđan
Aćimović
achim@bitsyu.net
|
Sa Mebijusovim radom je naša publika dobro upoznata, što se
nije moglo reći krajem osamdesetih godina. U to vreme, jedno malotiražno
izdanje "Avantura Džona Difula" nije bilo dovoljno da intrigira
publiku niti izdavače, a i bilo je zagušeno velikim brojem "Bluberijevih"
albuma. Prvi ponovni susret bio je jedan album u nastavcima, u
"Tronu". Jedan, ali dovoljan da prikaže jednostavan a u isto vreme
raskošan crtež, inovativnu sklonost ka kombinovanju ekstremno
malih i ekstremno velikih kadrova i lucidno besmislen scenario.
Ipak, sve ovo videli smo sa prevelikim zakašnjenjem, pa nismo
imali pravi uvid u značaj koji je "Hermetička garaža" imala na
naučnofantastički strip.
Ipak, Mebijus nam se ipak uvukao pod kožu. Tokom devedesetih,
pojavila su se izdanja njegovih novijih dela, uglavnom sa Žodorovskim
kao scenaristom. "Ludača" i "Kandža" su ipak, pre svega, bili
poluuspešni ili sasvim neuspešni eksperimenti dvojice majstora
koji znaju da više ništa novo neće moći dati stripu, ali i da
ih ništa naće pomeriti sa mesta koje već zauzimaju u stripovskom
panteonu. "Svet Edene je, opet, nešto drugo".
Ovaj njegov raniji serijal, u našem izdanju, za sad obuhvata albume:
"Pod zvezdom", "Vrtovi Edene" i "Boginja". Sva tri su grafički
ekstremno različiti, što nije samo posledica vremenske razlike
između njihovog stvaranja. "Pod zvezdom" nas vodi kroz hladan,
sf-svet pravih linija, minimalistički i vizuelno prazan. "Vrtovi
Edene", kao što sam naslov govori, prikazuje svet trave, krošanja
i cvetova, u koji Mebijus ulaže mnogo više detaljističke konciznosti
nego u pretkodni. I na kraju, "Boginja" daje prikaz orvelovskog
futurističkog društva, gde se akcenat stavlja na likove, obučene
u komične, asocijativne kostime, koji upravo predstavljaju vizuelnu
okosnicu trećeg nastavka.
Ipak, radnje ovih stripova kreću se u domenu već viđenog. Tako
u drugom delu, junaci treba da se naviknu da žive u prirodi nakon
celovekovne izolacije u vidu hermetičnog društva sa veštački sintetizovanom
hranom. Treći deo, kao što rekoh, prikazuje tehno-tiraniju u koju
kao spas i simbol prirode stiže junak(inja) iz prethodnog dela.
Kao najveću zamerku, smatram misticizam kojim je Mebijus kao po
pravilu završavao albume, neprimereno realističnom sf-kontekstu
u kom su se do tad odvijali. Zbog ovoga njegovi albumi uvek deluju
nezaokruženo, nedovršeno u scenarističkom smislu, mada dobijaju
blagotvoran crtački rez, što je verovatno i bila glavna Mebijusova
namera. Jer, on je pre svega rafinirani crtač, i zbog toga slabost
scenarija, usmerenih pre svega na istraživanje njegovih tadašnjih
naturalističkih interesovanja, nije od presudnog značaja. Jer,
ovde se pre svega radi o značajnom delu koje je konačno našlo
put i do nas. Vremenska distanca čini da se ne može dobro sagledati
inovativnost Mebijusovog dela, ali zato svakako možemo otkrivati
uticaj koji je imao na kasnije crtače. Međutim, možda je i bitnije
da je ova stvaralačka ličnost konačno našla put do mlade, izolovane
čitalačke generacije, te da će je ovi upoznati u mnogo boljem
izdanju nego što je, na primer, "Ludača svetog srca".
sadržaj
|
9.
|
JUŽNJAČKA
UTEHA No 37.
|
Marko
Stojanović
misto83@ptt.yu
|
KRITICKA JE TUGA PREGOLEMA
Hvala Borisu Lazicu.
U svom tekstu Technotised? Boris izrazazava svoj ne bas pohvalan
stav o Grkinicevom i Gajicevom albumu (da budem iskren, mozda
sam se ja to samo skoncentrisao na lose strane albuma na koji
je ukazao u svom prikazu, ali je to onaj deo teksta s kojim se
u potpunosti slazem). Boris kritikuje argumentovano, razlozno
i opsirno, jos vaznije od toga, Boris to cini s razlogom. Pitanje
je zasto smo morali da sacekamo da Boris dodje iz Pariza u Beograd,
tu vidi i kupi album, pa onda napise svoj prikaz. Zasto smo morali
da sacekamo vise od pet meseci od izlaska albuma da u Strip vestima
procitamo jedan iskren prikaz albuma (izvinjenje Srdjanu Acimovicu,
ali mislim da njegov prikaz gorepomenutog albuma pati od iste
boljke od koje bi patio i moj tekst, da sam ga kojim slucajem
tada napisao…)?
Vreme za istinu: Dakle, Technotized mi se nije dopao. Zasto to
nisam rekao odmah po izlasku albuma? Oh, da vidimo…
Razlog prvi. Da budem bolno prost: Ko je Aleksa Gajic i za koga
radi, a ko je Marko Stojanovic i za koga on radi? Moje samopostovanje
na stranu, odgovori su prilicno ocigledni, a cini mi se i implikacije
koje iz njih proizilaze.
Razlog drugi. Svestan sam da tamo negde ima ljudi koji ne vole
to sto pisem. Smeta im mozda stav, nacin pisanja, moje (mlade)
godine, i to je okej. Pokazite mi nekog pisca cije pisanje svi
vole. Ono cega u zadnje vreme postajem akutno svestan (i o cemu
je Vilijem Golding, autor romana Gospodar muva, jos davno pisao
u svom epohalnom eseju On the crest of the wave) je to da kad
jednom nesto napisete i publikujete, gubite svako vlasnistvo nad
time. To sto ste publikovali postaje intelektualna svojina citalaca
i podleze njihovoj interpretaciji, a vi jednostavno nemate mogucnosti
da na njihovu interpretaciju uticete. Sve sto se napise, dakle,
moze se tumaciti na hiljadu nacina, a uvek se nadje par (minimum!)
onih koji u tekst ucitavaju ono sto zele da procitaju. Ma koliko
to bilo glupo i neprincipijalno (prema meni samom), odlucio sam
da toj nekolicini ne stajem na zulj, niti pak da krug nezadovoljnika
povecavam necim sto bi neko mozda protumacio kao "zavidno pljuvanje".
Moja greska.
Razlog treci. Ne znam ko je to bese rekao, ali savet je dobar
i njime sam se rukovodio u odlucivanju pri dilemi napisati prilog
ili ga ne napisati: "Ako nemas nista lepo o necemu da kazes, a
ti onda ocuti." Stvarno dobar savet, ali ne ako se bavis kritikom,
i ne ako zelis biti veran sebi. Ocutao sam. Bolje bih se osecao
da nisam.
Darko Macan mi kaze da mi povremeno tekstovi pate od toga sto
moj stav nije jasno i glasno izrecen, a meni je ponekad zao sto
i sam nemam pseudonim kao on u svojim mladjim danima, pa da jednom,
bez straha, kazem ono sto zaista o necemu mislim. Ovako, ostaje
mi samo da se slozim sa Darkovom konstatacijom iz jedne nase prepiske,
koja glasi "Zajebano je kad si mlad."
Moli se za razumevanje Darko Macan zbog koriscenja navoda iz
privatne korespodencije, i obavestava se ovim putem da bi bio
konsultovan i upitan za dozvolu za koriscenje, samo da potpisnik
ovih redova ima nesto redovniji pristup internetu.
sadržaj
|
10.
|
QMOVA KOLUMNA
(86)
|
Bojan
M. Đukić
bonjy@comicartist.com
|
PROPOVEDNIKOV SIN (1)
NEKO JE NEDAVNO primetio
u e-pisamcetu koje mi je stiglo kako ne ispunjavam svoja obećanja
po raznim pitanjima, pa tako i u vezi obećanog priloga o životu
često pominjanog i citiranog C.C. Beck-a (SiSi Beka). Stoga sam
odlučio da od ovog nastavka Qmlumne upriličim prevod autobiografije
umetnika koji je zbilja zadužio svet stripa značajnim delom iza
sebe, umesto da se vraćam svojim minornim reminiscencijama o nastojanjima
da nađem moje mesto u svetu stripa - do prve sledeće prilike.
I tako, dame i gospodo, samo za Vas, samo u STRIP-VESTIMA - evo
prevoda tek nedavno [posthumno] objavljene Bekove autobiografije,
pravo sa stranica knjige STREETWISE sve agilnijeg američkog izdavača
'TwoMorrows', u kojoj je nekoliko velikana vizuelne naracije jezikom
stripa ispričalo deo svog umetničkog života. SiSi Bek je jedini
od svih koji je zastupljen kompletnom autobiografijom kazanom
'klasičnim' načinom - tekstom, povremeno ilustrovanim Bekovim
crtežima koje ovom prilikom nisam u stanju da za Vas reprodukujem,
stoga se unapred izvinjavam svim zainteresovanima koji su zastali
da ovo pročitaju. Unapred hvala na razumevanju.
A sada - uživajte.
---------
"Rano sam spoznao da me je bivanje svešteničkim sinom izdvojilo
od ostalih dečaka u Zumbroti - malom, staromodnom gradu u Minesoti
gde sam rođen 1910. godine. Moj otac je bio Luteranski misionar,
a mati mi je bila učiteljica. U ta vremena, zaposleni 'profesionalni'
ljudi, pogotovo propovednici, bili su smatrani nekako superiornijima
u odnosu na ostali svet i narod ih se plašio, ponekad ih i mrzeći.
I, dok smo uglavnom bivali izbegavani od strane većine ljudi,
moja porodica je bivala pod stalnom paskom.
Kao i moje dve starije sestre, i ja sam bio tih, radan i uvek
ispred ostalih u svom razredu. Vrlo rano, kada sam počeo da pokazujem
ponešto od talenta za umetnost, moji učitelji i porodica su bivali
zadovoljni, no ostali građani su vrteli glavama. 'Šta se pa može
očekivati od propovednikovog sina', govorili su. 'Propovednički
sinovi se uvek izmetnu na zlo. Verovatno će da ode u Pariz i da
završi na kakvom tavanu, ločući, pušeći i dangubeći sa nagim modelkinjama!
Umetnici su nevaljana sorta, pa to svi znaju!'.
Kad mi je bilo 15 godina, sa roditeljima i mlađim bratom sam se
preselio u drugi gradić, Uest Bend u Uinskonsinu (West Band, Wisconsin).
Moje starije sestre su se osamostalile. Završio sam srednju školu
u Uest Bendu ali pošteđen sam Valediktorijanskog priznanja [verovatno
neka vrsta diplome za postignute izuzetne razultate - op.p.] pošto
su moje ocene smatrane nefer-konkurencijom u odnosu na ostale
studente koji su svoje živote proveli samo u Uest Bendu. Stoga
nisam ni spomenut na Počasnoj Listi u školskom Godišnjaku i čak
nisam ni pozvan da uzmem učešća u maturskoj svečanosti.
Posle srednje škole, dok sam prao sudove i radio kao kelner tokom
jednog od svojih mnogih kafanskih poslova, otac mi i mati odlučiše
da me pošalju u umetničku školu u obližnji Čikago - ali ne pre
no što mi se otac posavetovao sa nekoliko drugih sveštenika koji
su predlagali suprotno. 'Nikada neće preživeti kao umetnik', rekoše
mu. 'Nađi mu kakav dobar posao gde će steći dobru zaradu i postati
normalno ljudsko biće', bio je njihov savet. 'Ko bolje od propovednika
zna kako je živeti u siromaštvu, izbegavan od svakoga? Umetnički
život je još gori! Daj ga da uči za računovođu umesto toga, ili
neka radi u restoranima. Zaboravi na te umetničke budalaštine!'.
Moj otac je napravio kompromis. Odveo me je u Čikago i upisao
na Čikašku Akademiju Lepih Umetnosti. Posle upisa, našao mi je
posao u obližnjem restoranu. 'Dobro je', rekoše ostali propovednici.
'Tvoj sin Čarls Klarens pokazuje znake postajanja beskorisnom
huljom, no makar nećeš morati da ga izdržavaš dok traći vreme
studirajući umetnost'.
Pre upisa na Akademiju u Čikagu, moje pripremanje za umetnost
se sastojalo od proučavanja knjiga u detinjstvu i dečaštvu. Uzeo
sam učešće u dopisnom kursu iz primenjene umetnosti. U Čikagu
sam studirao slikarstvo, kompoziciju, anatomiju, dizajn, tehnike
i medije, istoriju umetnosti, kostimografiju, svetlo, draperije
i šta sve ne još. Nisam studirao 'kartune' *. Postao sam 'kartunista'
mnogo kasnije - no već sam bio proveo pola svog života učeći osnove.
Bila je 1928. godina i prosperiteta je bilo širom Čikaga. Al Kapone
je upravljao gradom, gangsteri su se prosto istrebljivali međusobnim
ubijanjem po ulicama i svako je zarađivao velike pare.
Posle samo godinu dana na Akademiji dobio sam posao u fabrici
abažura za lampe crtajući na njima junake iz stripova. Zarađivao
sam više novca nego moj otac ikada. Dok sam bio u Čikagu, upoznao
sam se sa drugim umetnicima - ljudima koje bi isterali iz grada
u kojem sam rođen najahane na železničku šinu, namazane katranom
i perjem. Ti ljudi su se čudno odevali, govorili su čudnim naglascima
i mnogima je nedostajalo šišanje. Ti i takvi ljudi postali su
moji prijatelji.
Propašću berzanskog tržišta deonicama 1929.g. izgubio sam svoj
posao u fabrici abažura i otišao da radim u studiju Normana Mingoa
[kasnije poznatog ilustratora magazina MAD - op.p.] za deset dolara
nedeljno, što je i u ono vreme jedva bilo dovoljno i za gladovanje.
Prao sam mu palete, radio kao potrčkalo i čistio mu atelje.
Vremena su postajala sve gora. Bankari i brokeri su zapravo skakali
sa prozora visokih spratova na trotoare ili bi pištoljima raspolućivali
svoje glave. Mingo je zatvorio svoj studio i preselio se u Nju
Jork. Ostao sam bez prebijene pare - baš kao što su svešteničke
kolege mog oca i predvidele. Odselio sam se nazad, da živim sa
roditeljima, koji su sada bili u Mineapolisu...
Za vreme Depresije sam se upisao na Univerzitet Minesote i studirao
umetnost. Sa 23 godine, nakon 4 godine traženja posla i još uvek
življenja sa roditeljima, dobio sam posao u lokalnoj izdavačkoj
kompaniji Fosit Pablikejšns (Fawcett Publications), zahvaljujući
svešteniku, porodičnom prijatelju. Poznavao je neke ljude u Fositu
i obezbedio mi intervju u njihovoj redakciji. Pokazao sam im svoje
crteže i svideli su im se, no nisu me odmah zaposlili. Trebalo
je da prođe nekoliko meseci pošto su dvojica 'kartunista' dali
ostavke da bi me pozvali da ih najzad obojicu zamenim za bednih
27,50 dolara nedeljno.
Preselio sam se zajedno sa kompanijom 1936.g. Isprva sam radio
u Griniču, Konektiket (Greenwich, Connecticut), potom je kompanija
preselila naše odeljenje u Nju Jork. Redakcija nam je bila u zgradi
Paramauntovog Teatra na Brodveju. Kada je Frenk Sinatra debitovao
u velikoj sali, vrištanje devojaka se čulo sve do osamnaestog
sprata gde smo mi bili.
Bio sam jedini Fositov stalno zaposleni crtač u to vreme, kreirajući
i karikature i 'ozbiljne' ilustracije za različite humorističke,
detektivske i filmske magazine. Vrlo je mali broj ilustratora
koji su dobri i kao 'kartunisti', ali SVI 'kartunisti' su i dobri
ilustratori. Oni samo ilustruju zabavne stvari. Ilustratori, odnosno
oni koji vole da se tako zovu, su uzvišena, rado bi rekli pompezna
sorta koja bi izumrla kad bi se neko nasmejao na njihove radove.
'Kartunisti' imaju smisao za humor, vole da čuju smeh i ne stide
se kad ih neko naziva lošim umetnicima ili idiotima. Mnogi od
nas su bili oboje, no bili smo prokleto dobri ilustratori. Za
mene nema ničeg smešnijeg od uštogljenih, samozadovoljnih ljudi
sa dobrim stalnim poslovima i visokim poštovanim položajima u
društvu. Ja sam retko išta od toga imao..."
NASTAVIĆE SE
____________
* Pod ovim terminom podrazumevaćemo sve ono što poznajemo pod
nazivima 'karikatura', 'ilustracija', 'animacija' i 'strip' -
op.p.
sadržaj
|
11.
|
KVINTALOVA
TJEDNA KARTICA (97)
|
Darko
Macan
darko.macan@zg.tel.hr
|
UMJETNOST
I MORAL
Pitanje cenzure povlači
za sobom pitanje pozicije s koje se cenzura zaziva, a ta je neminovno
pozicija kakve moralne superiornosti. I, zašto to sad mene muči?
Zato što ne vjerujem u moral.
Bolje rečeno, ne vjerujem u njegovu univerzalnost, u kategorički
imperativ bilo kakve vrste. Čovjek se ne rađa moralan, kodifikacija
društvenih običaja koju nazivamo moralom dana mu je na sisi društva,
u djetinjstvu su mu postavljeni zidovi zabrane i ukazane utabane
staze socijalno ugodna ponašanja. Ni iz kakvog, naravno, uzvišenog
razloga kakvima riječ moral odjekuje već jednostavno da bi se
zaštitila svakodnevica, status quo. Moral je, uz to, prekrhka
stvar da bi bio stvarno bitan, što se vidi po tome kako se lako
i spremno ruši jedna od osnovnih zapovijedi suživota - "Ne ubij!"
- kada dođe do bilo kakvog ratovanja. Na kušnji, moral puca na
najmanje šest milijardi individualnih morala.
Zato ne vjerujem u moranje morala. Ni općenito, a pogotovo u umjetnosti.
Umjetnost je - a ne nemoral - prava antiteza morala. Moral se,
kakav-takav, u prvom redu bavi odnosom i obavezama pojedinca prema
drugima,diktira svačije ponašanje na najmanju zajedničku štetu.
Nemoral samo odlučuje sebe nametnuti nad druge, ali umjetnost
je tek prava opačina -ona uopće ne priznaje druge.
Umjetnost je krajnji egoizam. Ona je sva o umjetnikovu JA. Umjetnost
ništa na svijetu ne zanima osim kao hrana za nju samu. Svako je
umjetničko djelo u svojoj biti potiranje svijeta da bi se sagradio
novi, umjetniku priodniji; svaki je umjetnički čin rukavica bačena
Bogu, uvjerenje da se može bolje, hubris dostojan pada iz milosti.
Umjetnost je takav zločin protiv čovječanstva, da umjetnici imaju
sreće što nitko to još nije shvatio.
U takvoj situaciji je s moralnih pozicija suditi umjetnosti -
pa i onoj koja nas vrijeđa ili nam se samo ne sviđa - besmisleno.
Svaka prava umjetnost, ona koja nastaje iz svraba umjesto iz poriva
da se svidi, takvu izvanjsku osudu ne može ni shvatiti, kamoli
prihvatiti. Umjetnost "priznaje samo sud partije", sud sebe same.
Napadajući umjetnost zbog amoralnosti, dakle, cenzura previđa
njezin pravi grijeh - imoralnost, i sebe time prokazuje prazno
nasilnom, jadno uzaludnom.
sadržaj
|
12.
|
VESTI IZ
SVETA
|
Strip
Vesti
|
-CAPTAIN AMERICA: DEAD MAN RUNNING
Januara meseca, iduće godine, kreće
nova mini serija sa Kapetanom Amerikom pod nazivom
"Dead Man Running". Zašto bi ovaj junak bio
zanimljiv za čitaoce Strip Vesti? Nije kod nas baš nešto mnogo
poznat!? E, opet je reč o stripu na kome rade autori sa našeg
podneblja i koje svi već dobro znamo. Scenario radi, naravno,
Darko Macan dok je za crtež ovog puta, verovatno na iznenađenje
mnogih, zaduže Danijel Žeželj. Čovek koji radi korice
nije od "naših" ali je rd da spomenemo i njega, Derek
Hess-a.
Obim pojedinačne sveske je 32 strane, dok je cena 2.99 USD.
-PREMINUO JE GREJ MOROU (Bojan M. Đukić)
Sestog novembra ove, 2001.godine napustio nas je zauvek jos
jedan velikan klasicnog americkog stripa. Dvajt Grejdon Morou
(Dwight Graydon Morrow), cuven po likovnom oblikovanju ogromnog
broja novinskih stripova - kao i onih u sveskama (TARZAN, BAK
RODZERS, MOCNI REJDZERI, RIP KIRBI, mnogi horor i avanturisticki
stripovi za skoro SVE izdavace, ukljucujuci i HEAVY METAL) preminuo
je u svom domu u centralnoj Pensilvaniji. Bilo mu je 67 godina.
Uzrok njegove smrti nije naveden. Poznat po svojim dugogodisnjim
zdravstvenim problemima, Morou je zadnjih godina ozbiljno poboljevao.
Poslednji put je imao javni nastup 28. oktobra 2001.g. na strip-kongresu
pod nazivom Baltimore Comic-Con gde se susreo sa svojim brojnim
postovaocima sa kojima je razgovarao, crtao im poklon-skice
i delio autograme.
Pokojni Grej Morou je bio svedok radjanja istorije stripa, ali
takodje i aktivan ucesnik u njoj. Kao majstor ilustracije stekao
je postovanje i prijatelje kako medju publikom, tako i medju
brojnim kolegama. Njegov raskosan talenat mu je omogucio pristup
sirokom dijapazonu svih mogucih primena znanja iz ilustracije,
crtanja i pripovedanja. To je spomenik njegovoj visestranosti.
Bio je prijatelj mnogima medju postovaocima i profesionalcima.
Grejov poslednji projekat je 18 godina krasio nedeljne novine
sirom Sjedinjanih drzava - crtao je TARZANA za United Features
Syndicate od 6.marta 1983.g. do gasenja tog stripa 19.avgusta
ove godine.
U jugoslovenskoj stampi najvise je bio primecen kao ilustrator
jedne od mnogih novijih reinkarnacija 'Baka Rodzersa' koju je
objavljivalo svojevremeno RS izdanje zagrebackog Vjesnika (pocetkom
80-tih) i kao nepotpisani saradnik Dzonija Prentisa na 'Ripu
Kirbiju' duzi niz godina.
sadržaj
|
13.
|
POZIVI
NA SARADNJU
|
Mail
|
ILUSTRACIJE PIVA
Postovani ilustrator,
Za naseg kvalitetnog klijenta trazimo ilustracije na teme;
-pivo i sve oko piva
/ljudi sa pivom,piju pivo,casa piva,bacva piva,pjena na pivu,.../.
Ako imate kod sebe neke radove na tu temu molim Vas, da mi jih
posaljete sto prije na mail; mario@fotospring.com
Zahvaljujem na suradnji i pozdrav iz Maribora,
Foto Spring dia, film & video
Mario Pusic
---------------
Mario Pusic
Foto Spring d.o.o.
Ruska ulica 10, p.p. 821
2001 Maribor, Slovenija
E-mail: mario@fotospring.com
WWW: http://www.fotospring.com
Tel: +386 2 450-24-79
Fax: +386 2 450-24-77
* * *
From: Kelvin Lee <ZAN61114@nifty.com>
Subject: Animation Competition
Hello everyone,
This is a belated announcement of an Animation Competition organized
by the Tokyo International Anime Fair. I only just had it sent
on to me.
The competition is open to everyone and obviously a great opportunity
to raise your profiles in Japan.
Summary of details follows:
Animation Competition
Deadline: November 30th, 2001
- Kind of Prizes: Bounty prize and other prizes will be given.
- Inviting short pieces such as 15 seconds to 30 minutes, finished
after February 2001.
- A piece which has been on some other competition will also be
accepted.
More information in English and a Competition Entry form is at
the following url:
http://www.taf.metro.tokyo.jp/e/news/index.htm
Good luck and Best regards,
Kelvin Lee
http://forbiddengalaxy.com
http://keitai-comics.com
sadržaj
|
14.
|
PISMA ČITALACA
|
mail
|
From: Comic Strip <comicmk@yahoo.com>
Subject: Oglas za strip vesti
Udruzenje ljubitelja stripa "STRIP ART" iz Makedonije dosad je
izdalo 8 broja strip revije STRIP ART i album u tvrdom povezu
MIS STOUN [crno beli]. Cena STRIP ARTA je 2 dem, a album 15 dem.
U obzir dolazi i zamena za stripove i albume koji su izasli u
Jugoslaviji. Nasa adresa je: STRIP ART, ul.VASIL DJORGOV br 78,
1400 VELES, MAKEDONIJA
POZDRAV VANE
sadržaj
|
15.
|
LINKOVI
|
Strip
Vesti
|
-BDNET, sva najnovija francuska izdanja
http://www.bdnet.com
sadržaj
|
16.
|
DATUMI
|
Strip
Vesti
|
Datumi od 1. do 7. decembra
1. decembra 1999. Povodom
izlaska 25 broja Stripburgera je otvorena izložba strip autora
koji objavljuju svoje radove u Stripburgeru u Studentskoj
menzi u Roznoj dolini (Ljubljana).
4. decembra 1999. U prostorijama KLJUNTINE u Subotici,
gostovalo je udruženje "Zadruga" sa svojim programom "Reciklaža".
Jedan od članova-osnivača "Zadruge" je i strip projekat "Striper",
čuvar i zaštitnik extremnog stripa.
5. decembra 1999. Preminuo je, u tridesetoj godini života,
Edvin Biuković - Eddy jedan od najboljih hrvatskih strip
crtača ikad, hospitalizovan je dve nedelje ranije zbog ni od koga
očekivanog tumora na mozgu. Radio je na "Star Wars", "Grendel
Tales", "Human Targets"... Objavljen mu je album "Citati"
po scenariju Darka Macana.
Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa"
Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka
Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".
sadržaj
|
... |
Ako znate nekog ko bi
bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite
mi njegovu email adresu ili mu predložite da nam se on sam javi
i tako upiše na mailing listu.
Zlatko Milenković
zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu
Zlatko Milenković,
Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad
|
STRIP
VESTI SU BESPLATNE
|
Ako ne želite da ubuduće
dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu
(subject) napišite ODJAVA. |
|