prošli broj - arhiva - sledeći broj

SADRŽAJ

1. KAKO SE IZVUĆI IZ LAVIRINTA - Dekara
2. KONKURS "BEOGRADSKE FILHARMONIJE" - Slobodan Ivkov
3. MAKSIMALAN POPUST - Marko Stojanović
4. ŠTAMPA - štampa
5. STRIP AUTOR I ČASOVNIČAR - Aleksandar Manić
6. MITOVI I REVOLVERI - Rajko Radovanović
7. POVRATAK DUHA SA SEKIROM - Ilija Bakić
8. PARISKI SPLEEN (14) - Franc
9. JUŽNJAČKA UTEHA No 36. - Marko Stojanović
10. QMOVA KOLUMNA (85) - Bojan M. Đukić
11. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (96) - Darko Macan
12. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
13. PISMA ČITALACA - mail
14. LINKOVI - Strip Vesti
15. DATUMI - Strip Vesti

1.

KAKO SE IZVUĆI IZ LAVIRINTA

Strip Vesti

Znate li sta znaci rec partizanjenje?

Ne?

Tu rec mi ovde stalno koristimo kao pojam za obavljanje nekakvog posla, kojeg, iako svesni da ne postoje ni osnovni (pred)uslovi za njegovu realizaciju, pokusavamo uz raznorazna krpljenja, moljakanja i snalazenja privesti kraju ...

Zvuci prilicno smesno, znam, ali trenutno ne mogu pronaci nijednu rec koja bi bolje opisala proces oko nastanka novog broja strip fanzina LAVIRINT (ovaj put preimenovanog u strip megaZIN, cisto fore radi, a ne zbog nekih neostvarenih urednickih ambicija, kako ce zluradi pomisliti...)

Koliko meni secanje seze, dojava o skorasnjem izlasku novog LAVIRINT-a se u SVESTIMA pojavila pre tacno godinu dana, potpisana nadimkom kraljevackog mi prijatelja RAX-a, koji je, po svemu sudeci, pogresno protumacio moj entuzijazam i kostao me prilicne kolicine zivaca svojim slanjem doticne dezinformacije u ovaj cenjeni nedeljnik...

Posle pocetne neverice, iscudjavanja i kasnije obavljenog telefonskog razgovora sa gorepomenutim prijateljem, stvari su polako legle na svoje mesto i posto za demanti, definitivno nije imalo smisla, logicno da je najbolje bilo da svojski prionemo na posao i stvarno to pokusamo odraditi sto je brze moguce. Na kraj krajeva, sponzor za taj broj je bio obezbedjen, drugaru prosledjeni radovi na pripremu, uvodnik nenapisan - ali u glavi, tako da nametnuti nam rok i nije izgledao tako nedostizno koliko mi se na pocetku cinilo, i ja sam, ohrabren takvim stanjem stvari, i sam poceo siriti pricu o velikom kambeku LAVIRINT-a.

A kod ovog poslednjeg sam se tako (hmm)...prevario...

Nasi megalomanski planovi, uslovljeni praznim obecanjima, su redom padali u vodu, praceni proporcionalnim opadanjem entuzijazma kod mene i (zajedno sa raspadom stare ekipe) odluka o mogucem napustanju svega se polako blizila svome ostvarenju... (cista patetika) Srecom, (ta-ta-ta-taaa!) na scenu tada stupa nova ekipa zainteresovanih za buducnost LAVIRINT-a (mladja, ali shodno tome drcnija), te ista, ravnomernim sutevima u dupe, gorepotpisanom uspeva da iscileli entuzijazam vrati na prvobitni nivo i cak, svojim zajednickim naporima, prebaci normu.

I evo, danas, 21.11.2001, posle citavih 10 meseci pripremanja i jurcanja za raznoraznim "sponzorima" i citavih 38 dana njakanja sa umisljenim stamparima, mogu sebi dopustiti ZADOVOLJSTVO da, konacno, objavim da je novi (cetvrti) broj LAVIRINT-a napokon VANI.

Ovim putem zeleo bih da se jos jednom, licno i javno izvinim - Mladenu Oljaci, Saletu Mihajlovicu, Aleksandru Boticu, Obradu Popovicu, Simonu Vuckovicu, Nikoli Vulovicu, Miroslavu Lazendicu, Septiku, Wostoku, Zografu, Mr.Stocci, Emilu Jurcanu i inostranoj ekipi zastupljenoj u ovom L.-u (Ole Comoll Christensen, Claudio Parentela, Gabriele Ferrero/Alfonso Cucinelli)- i zahvalim sto su, pored doniranja svojih radova, imali strpljenja i razumevanja za sve peripetije kroz koje smo prolazili.

HVALA i zivi bili.

DEKARA

E da ,svi zainteresovani za nabavku LAVIRINTa, to mogu uciniti u sledecim knjizarama...

...po i ne bas toliko pristupacnoj ceni od 90 din (u platou !#$%^&100!), ili se obratiti meni, na dole navedenu adresu, pa cemo se vec dogovoriti.

Dejan DJokovic
Gvozdena Paunovica 25
32000 CACAK
grrrajndkor@yahoo.com


Kouredni(k), Nikola Ocokoljic zvani Hanibal Lektor, od 9og decembra pocinje sa sluzenjem vojnog roka (ua,gusteru !) tako da je najbolje da, dok doticni gospodin ne razresi taj problemcic, svi kontakti idu preko mene.

sadržaj

2.

KONKURS "BEOGRADSKE FILHARMONIJE"

Slobodan Ivkov

Konkurs čije propozicije su, zahvaljujući ljubaznosti gospodina Zlatka Milenkovića, urednika elektronskog časopisa "Strip vesti", objavljene u broju 134 je završen, a nagrade dodeljene. Čitaocima "Strip vesti" nije promakla greška administracije "Beogradske filharmonije" (mnogi su mi se tim povodom lično obraćali e-pismima ili me zvali telefonom, pa sam im pravovremeno razjasnio uzrok nesporazuma) koja je za posledicu imala skraćivanje krajnjeg roka za mesec dana. No, na svu sreću, propust nije imao ozbiljnije posledice po uspeh konkursa.

Kao što sam pozvan da izložim svoje sugestije oko projekta za koji se zainteresovao novi, mladi direktor Ivan Tasovac, tako sam od rukovodstva Filharmonije zamoljen i da na istom mestu saopštim i rezultate konkursa koje dugujemo javnosti. Ispod ovog uvoda je zvanično saopštenje, a ja ću samo napomenuti da će se, kao rezultat, uskoro na 16 stranica formata A4 štampati odgovarajući katalog koji će sadržati unekoliko prošireno saopštenje žirija, moj uvodni tekst "Strip, zvuk & muzika", reprodukovane sve nagrađene radove ili karakteristične kadrove iz njih, te nekoliko ilustracija (ukupno najviše oko 15 likovnih priloga). Izložba će zvanično biti otvorena u relativno malom foajeu Filharmonije, u subotu 1. decembra u podne, ali odmah da napomenem kako izložba, za razliku od kataloga, u ovom slučaju nije u prvom planu. S obzirom da adaptacija novog izložbenog prostora Filharmonije još nije završena i da smo, pošto je u pitanju prvi konkurs, izvršili nešto strožu selekciju, između 7 - 8 duplih stakala postaviće se najviše 11 - 13 najboljih radova. Svi učesnici konkursa će katalog dobiti poštom.

Slobodan Ivkov

REZULTATI PRVOG KONKURSA ZA STRIP
"BEOGRADSKE FILHARMONIJE"

"Beogradska filharmonija" je tokom septembra 2001. godine raspisala svoj prvi konkurs za strip "STRIP & FILHARMONIJA", ovaj put na temu "Filharmonija u stripu".

Projekat je iniciran i realizovan sa namerom da se u okviru takozvanog "muzičkog stripa" koji se i u inostranstvu i kod nas bavi događajima i akterima iz sveta muzike, tematski objedini, kanališe i artikuliše podžanr koji pokriva "klasičnu", tj. orkestarsku muziku, konkretno - filharmoniju.

Konkurs je bio otvorenog tipa, pravo učešća su imali svi koji koriste strip kao svoje likovno - narativno izražajno sredstvo, bez obzira na starost ili profesionalnu orijentisanost, dela su morala biti originalna i do sada neobjavljena, a priče zaokružene i dovršene, sa ili bez teksta. Obim i broj ostvarenja nisu bili limitirani. Ni likovna tehnika nije bila strogo određivana, ali se preporučivalo crtanje na hamer papiru, crnim tušem, perom, rol-penom, flomasterom, rapidografom i sličnim sredstvima, no naglašeno je da bi se ravnopravno uvažavala i sva ostala crno - bela ili bojena dela nastala kombinovanom primenom drugih tehnika (foto-strip, kolaž, kompjuterska obrada...). Minimalni format nije određivan, ali se zahtevalo da maksimalni ne prelazi širinu 297 mm i visinu 420 mm. Od autora se tražilo samo da na poleđini svakog rada navedu svoje lične podatke, godinu rođenja, adresu i broj telefona preko kojeg bi organizator sa njima mogao da stupi u eventualni kontakt.

Propozicije su objavljene u specijalizovanom elektronskom časopisu "Strip vesti", kao i u još nekim glasilima, a pozivi su i poštom lično slani potencijalnim autorima i institucijama koje su do sada bile aktivne na sličnim projektima.

Potencijalni učesnici su pravovremeno upućeni i na sajt www.bgf.co.yu na kojem Beogradska filharmonija predstavlja svoje aktivnosti i koji sadrži i zainteresovanima pruža sve potrebne dopunske informacije.

Odziv je bio sasvim zadovoljavajući, a radovi su pristizali iz raznih krajeva zemlje.

Žiri u sastavu:
Ivan Tasovac, direktor Beogradske filharmonije
Slobodan Ivkov, teoretičar stripa
Milan Atanasković, vajar i glavni i odgovorni urednik "Art TV"

je u uži izbor za dodelu nagrada izdvojio sledeće stripare i njihove stripove:

Posle zasedanja održanog u sredu 14. novembra 2001. godine u prostorijama Filharmonije, donete su odluke da se dodele sledeća priznanja:

1. nagrada (štampanje autorske sveske od 16 stranica sa stripovima među kojima će se nalaziti i nagrađeni rad + organizovanje samostalne izložbe u Beogradu sa katalogom + poklon sponzora "Apatinska pivara"
ZORANU STOJILJKOVIĆU iz Niša za strip "Cveće, violina i on"

2. nagrada (štampanje autorske sveske od 16 stranica sa stripovima među kojima će se nalaziti i nagrađeni rad + poklon sponzora "Apatinska pivara")
MIODRAGU VELIČKOVIĆU iz Leskovca za strip bez naslova po ideji Zorana Davinića iz Vlasotince

3. nagrada (poklon sponzora "Apatinska pivara")
ŽELJKU BJELICI iz Beograda za strip "Beogradska filharmonija"

4. nagrada (poklon sponzora "Apatinska pivara")
DUŠANU VUKOJEVU iz Novog Sada za strip "A tempo"

i jedno sporedno priznanje:

Specijalna nagrada za najuspešnijeg učesnika među mladim autorima (komplet ulaznica za 24 koncerta tokom sezone 2000/2001. + poklon sponzora "Apatinska pivara")
MARIJANI ORO iz Beograda za strip "Zvuci tišine"


IZVODI IZ OBRAZLOŽENJA ŽIRIJA:

Za 1. nagradu:
"...Za priču CVEĆE, VIOLINE I ON" bi se, uprošćeno i sažeto, moglo konstatovati kako je najstripskije od svih dela iz užeg izbora i kako na ovom konkursu predstavlja najuspešniju kombinaciju crtačkih i scenarističkih vrednosti koje se dotiču zadate teme. Stojiljković nesporno suvereno vlada jezikom savremenog stripa, oslobođenog žanrovskih klišea. Crtački je redukovan na ono najfunkcionalnije, e da bi se sažeto ispripovedala melanholična priča o jednoj neostvarenoj i jednoj ostvarenoj ljubavi u specifičnom okruženju orkestra. Autor vrši svojevrsnu sintezu stripskih žanrova, muzičkog i detektivskog (kriminalističkog), posebno suptilno aludirajući na podžanr klasičnih crtanih, pisanih i filmskih ostvarenja o privatnim detektivima iz sredine dvadesetog veka (Čendler, Spilejni...). On stiže da na samo dve table, ne samo ispriča ono što želi o nesrećnoj ljubavi, već i da parodira oba žanra, čak i neka konkretna filmska dela, kao što su, na primer, dva Hičkokova. Umetnik, iz svoje samosvojne vizure, uzimajući za noseći lik uvreženi stereotip razbarušenog dirigenta, demistifikuje gotovo sve karakterne stereotipe i puritanske predrasude o krutom i rigidnom životu muzičara, orkestra i filharmonije uopšte. Veštom izmenom kadrova i planova, te njihovim izvanrednim komponovanjem i vođenjem narativnog toka, Stojiljković je nesumnjivo realizovao jedno od najzanimljivijih ovogodišnjih kratkih stripskih ostvarenja u Srbiji..."

Za 2. nagradu:
"...Kroz seriju svojih obojenih stripova bez naslova i teksta Miodrag Veličković je promišljao orkestarsku muziku tipičnim jezikom groteske i karikature. Povremeno je koristio opšta mesta, ponekad konkretne političke događaje i ličnosti, a na mahove je pravio gegove radi njih samih. Poštujući vodeće načelo karikature koje zahteva pojednostavljivanje i uprošćavanje, e da bi se naglasila poruka ili ideja, on je orkestar sveo samo na jednu osobu/funkciju koja, po umetniku, personifikuje čitav muzički kolektiv - na dirigenta. Žiri je smatrao da je najuspešnija ona tabla koja je nastala po ideji Zorana Davinića, a na kojoj je u sekvenci sastavljenoj od samo dva segmenta predočen osnovni problem normalnog funkcionisanja filharmonije - pribavljanje novčanih sredstava..."

Za 3. nagradu:
"...Akademski slikar Željko Bjelica, na svoj dobro poznati poetski način, bez teksta i samo svedenim crno - belim crtežima koji se graniče sa klasičnim grafikama, na dve table progovara o svom viđenju evolucije "Beogradske filharmonije". Od lika veoma mladog muzičara koji možda predstavlja ovu instituciju i čiji je svet simbola, estetskih kategorija i značenja relativno skroman ili, može se reći, čak sveden na samo dva nivoa, na tlo sa koga još uvek skoro ništa nije niklo, polako, tokom godina postaje muzičar oko koga sve pršti od metafizičkog bogatstva. Sa druge strane, ako promenimo vizuru, možemo da zaključujemo i drugačije: na primer kako nam Bjelica govori o tome da "Beogradska filharmonija" nekog mladog muzičara koji u nju stupi sa balastom relativno jednostavnog tla sa kojeg dolazi, posle godina provedenih u njoj, obogaćuje na svaki način; kako njega, tako i tlo za koje je vezan. Verovatno na ove dve crtane stranice postoji još neko značenje, samo autoru znano, ali sa Bjelicom je uvek tako, njegove crtane priče nikada nisu samo za jedno iščitavanje..."

Za 4. nagradu:
"...Koristeći u ovom slučaju kao svoj vodeći narativni princip termin A TEMPO, toliko karakterističan za orkestarsku muziku, Dušan Vukojev ga je efektno uskladio sa, bar kako ih on vidi, svakodnevnim životnim ritmovima jednog člana orkestra. Naslov stripa namah postaje moto celokupnog ostvarenja. Bez reči teksta, na samo jednoj tabli ispričao je toplu skasku, svojevrsnu metaforu o svega dva mesta na kojima se umetnik oseća prijatno: u krugu svoje porodice i na mestu na kojem se ostvaruje kao kreativna osoba - u krugu svog orkestra. Sve između, na putu od jednog do drugog mesta samo je neprijatan interludijum. A tempo..."

Za specijalnu nagradu najuspešnijem učesniku među mladim autorima:
"...Izvesno je da u meri u kojoj je u književnosti, ne samo odskora jasno izdvojeno, artikulisano i definisano, već i u poslednje vreme kod nas veoma aktuelno tzv. "žensko pismo", isti pojam može da se primeni i u stripu. Veoma lako se već na prvi pogled prepoznaje laka ženska stvaralačka ruka. Devetnaestogodišnja Marija Oro je na sasvim originalan način ispričala jednu toplu žensku priču o orkestarskoj muzici, nežnu, sa elementima bajke, dakle sa svim onim što toliko nedostaje našem stripu..."


Pored svega navedenog, valja zabeležiti još jedno zanimljivo ostvarenje i novog autora sa ovog konkursa, zanimljivu pojavu koja se po svojim osobinama izdvaja iz veoma raznovrsne pristigle ponude.

Na specifičan, pomalo neobičan način, pažnju nam je skrenuo strip "Violindžija Rade" sedamnaestogodišnjeg Srđana Jerkovića. Talenat i velik potencijal ovog mladog stripara su nesporni. Iako je poslati strip ostvarenje sa nekim sasvim razumljivim nedostacima i izvesnim početničkim manama, realizovan je sa mnogo pozitivne energije i onom vrstom emocija koje smo krajem sedamdesetih prepoznavali samo još u početničkim radovima Jovana Nikolića. Nadajmo se da će Jerković, kao i Nikolić koji je tokom osamdesetih, što u časopisima, što u stripskim albumima, objavio mnoštvo stripova (nastalih pretežno u saradnji sa Vojislavom Psončakom u kultnom tandemu ANO & NEP), tokom prve decenije dvadeset i prvog veka razviti svoj talenat u meri u kojoj se on u "Violindžiji..." samo nazire. Tek kada se, kao na primer ovim povodom, kroz simpatično nesavršen strip sa hepiendom o violinisti kojeg su kao malo dete od roditelja u parku oteli klošari i odvojili od brata blizanca, prisetimo toplih storija Ano(nimnog) & Nep(oznatog), e tek onda spoznamo koliko nam danas nedostaju te savršeno jednostavne i zabavne, i na prvi i na drugi pogled prostodušne, nesporno samo zabavne, nepretenciozno ispričane i ne sa mnogo drugačijim likovnim pristupom i rezultatom nacrtane predivne burleske sa likovima koji nas svojim podignutim šakama i prstima uperenim ka nebu neprestano na nešto upozoravaju.

U Beogradu, novembra 2001. godine



sadržaj

3.

MAKSIMALAN POPUST

Marko Stojanović

Eksluzivno obavestenje za citaoce Strip vesti: Album MAKS DEBRIS - ISPOVEST PRAVOG KRIVOTVORITELJA moze se naruciti po snizenoj ceni od 180 dinara (plus postarina) na sledece telefone 018/523-418 i 018/41-478, i na faks 018/523-120, i na adresi STUDENTSKI INFORMATINO IZDAVACKI CENTAR NIS, Sumatovacka bb 18000 Nis. Sta cekate?

sadržaj

4.

ŠTAMPA

štampa

Super heroji drze svece
Gde su Klark Kent i Brus Vejn ovih dana?

Specijalno za Danas iz Njujorka

"A onda je dosao dan, dan nalik nijednom drugom, kada su se najveci heroji planete udruzili da bi se suprotstavili zajednickom zlu i najvecoj pretnji covecanstvu..." - tako bi moglo glasiti zaglavlje mnogih stripova o super-herojima na kojima pociva americka palp-kultura. Medjutim, ovih dana, iako prisustvujemo scenama koje kao da su prenete iz najutenticnijih ostvarenja americke kulture, Supermen i Betmen su nestali. Kao sto je poznato i Supermen, alias Klark Kent i alterego Brusa Vejna - Betmen, zive i deluju u Njujorku - Supermen u sredisnjem delu Menhetna, koji se u stripu zove Metropolis. Preko dana radi kao novinar u dnevnom listu Daily Planet, dok Batman uglavnom cirkulise po juznijem delu, u stripu poznatom kao Gotam siti iz perioda depresije.

Medijski kristalno cista podeljenost izmedju predstavnika zla i dobra u sadasnjem trenutku, tako precizna karakterizacija glavnog negativca i nemoc covecanstva da se izbori sa tim zlom, najocitije zovu u pomoc nekog od super-heroja. U mnogim slicnim situacijama oni bi se stustili sa krovova visokih zgrada, zavijorenih plasteva i snaznih misica, odlucni u ostvarenju svoje misije spasavanja covecanstva. Ovih dana se nisu oglasavali.

U medjuvremenu, jedna od najpoznatijih izdavackih kuca "Marvel Comics", strpljivo ocekujuc reakciju super-heroja Amerike, jos uvek ne sprovodi promene u tematskim okvirima aktuelnih izdanja. Istina, potrebno je i vreme da bi se nova dela uradila i pripremila za stampu, ali je zato proslog meseca ova izdavacka kuca objavila specijalno izdanje posveceno njujorskim vatrogascima, policajcima i putnicima tragicnih letova obavljenih 11. septembra 2001. godine. Album nazvan "Heroji" promovisan je tokom proslonedeljne njujorske konvencije stripa i sav prihod od prodaje ovog albuma ide u "Twin Towers Fund".

Neki od najvecih americkih strip crtaca, medju kojima, Joe Kubert, Stan Lee, Dave Gibbons, Frank Miller, Richard Corben, Bill Sienkiewicz, Joe Quesada, Igor Kordej, Alex Ross, Neal Adams, udruzili su se u realizaciji ovog specijalnog izdanja koje slavi ljude koji niti lete, niti salju munje, niti se uz pomoc paukove mreze penju uz zgrade. Najveci deo crtaca tematski se opredelio za hrabrost vatrogasaca, dok super-heroji u pozadini samo ucestvuju u tim scenama bespomocno pognutih glava, drzeci u rukama upaljene svece. Frank Miller je prikazao pokleklog Kapetana Ameriku, koji je i stvoren tokom Drugog svetskog rata radi direktne podrske americkim trupama, tok se Igor Kordej odluco za sliku otpora koji su teroristima pruzili putnici aviona.

I dok Kapetan Amerika i ekipa mozda negde i planiraju akciju za spas planete, jedino je sigurno da nas samo Srebrni letac, sedeci na metalnoj dasci za voznju galaktickim talasima, beskrajno tuzno posmatra, svestan uzaludnosti bilo kakvog pokusaja izmene destruktivnog hoda planete.

Anica Tucakov


-------------------
KLUB DEVETE UMETNOSTI - izlozba stripova slovenackog Kluba devete umetnosti, osnovanog 1977. godine, bice otvorena danas u Domu boraca NOB u Ljubljani. Taj klub objavio je niz strip izdanja, u saradnji sa zagrebackim "Vjesnikom" i kucom "Stvarnost", novosadskim "Forumom", "Decjim novinama" iz Gornjeg Milanovca i drugim izdavackim kucama na prostoru bivse Jugoslavije. Pojedini stripovi objavljeni su i u Velikoj Britaniji, Italiji, Austriji i Francuskoj. Klub je 1979. godine ucestvovao na festivalu stripa u Francuskoj, u okviru izlozbe "Pogled na jugoslovenski strip". (Beta)

------------------
FILMSKO VECE - posveceno kontroverznom cileanskom reditelju Alehandru Jodorovskom pocece danas u zagrebackom klubu Mocvara poznatom horor dramom "Santa Sangre" (1989). U tom bizarnom meksicko-italijanskom filmu glavne uloge igraju rediteljevi sinovi Aksel i Adan Jodorovski, Blanka Gvera i Gaj Stokvel. Bice prikazan i kultni brutalni vestern Jodorovskog "El Topo" (1970), koga je kritika opisala kao ekranizaciju "vrlo cudnog LSD tripa". Glavne uloge u tom filmu tumace reditelj i njegov sin Brontis. Jodorovski (1930) je rodjen u Cileu, koji je napustio 1953. godine da bi u Parizu studirao pantomimu kod Marsela Marsoa. Snimio je nakon studija film "The Severed Head", koji je danas izgubljen. Tokom 60-ih rezirao je u avangardnim pozoristima od Pariza do Meksika, gde i danas zivi. Pise strip novele, uglavnom za cuvenog francuskog strip autora Mebijusa.
Poslednji film, "The Rainbow Trief", snimio je 1990. godine, a sledece godine bi trebalo da se pojavi njegov najnoviji film "Abelcain". Jodorovski je 60-ih sa nekoliko meksickih knjizevnika pokrenuo nadrealisticku reviju "S.NOB", a sa francuskim nadrealistima Fernanom Arabalom i Rolandom Toporom organizovao je "Panicni pokret". Sredinom 70-ih, trebalo je da rezira francusko-americki film "Dina" (Dune), u kojem je glavne uloge trebalo da tumace njegov sin Brontis, Orson Vels, Salvador Dali i Glorija Svanson, ali je taj projekat propao zbog finansijskih problema. Film je kasnije snimio Dejvid Linc. (Beta)


Objavljeno: dnevnik "Danas" 20.01.2001.godine.

sadržaj

5.

STRIP AUTOR I ČASOVNIČAR

Aleksandar Manić

Enki Bilal, francuski strip crtacc beogradskog porekla, ne zaustavlja se na ilustraciji, skulpturi i filmu, nego svojim umechima neprekidno dodaje po jednu novu delatnost. Susrevssi se sa Erikom de Feom de la Rossem, vlasnikom juvelirskog preduzecha, on je prihvatio ponudu da uradi koncept za ruccni ccasovnik. Dve godine rada i saradnje strip crtacca i juvelira, dale su muuski ccasovnik futuristicckog dizajna nazvan Hiperion, po anticckom grcckom bogu sunca. Asimetriccni brojccanik i skazaljke, oznake nalik strip natpisima, gusster kao ukras kutije, glava maccke na poledjini - elementi su ccuvenih Bilalovih serijala o Nikopolu, Dzil Bioskop i Naiku.

Hiperion, vredan 16.000 franaka (2.500 evra) i uradjen samo u hiljadu primeraka po pravilima vrhunskog ssvajcarskog umecha, nedavno je dobio najveche moguche priznanje za dizajn i kvalitet. Naime, Medjunarodni muzej ccasovniccarstva iz La-Sso-de-Fon, u blizini Berna, zajedno sa Bilalovim crtezzima, izlozzio ga je 9. novembra u stalnoj postavci pored najznaccajnijih svetskih mehanizama za merenje vremena. Poccetkom naredne godine, Hiperion "broj 1" biche u Zzenevi stavljan na aukcijsku prodaju u korist organizacije "Amnesty International".

sadržaj

6.

MITOVI I REVOLVERI

Rajko Radovanović

Strip

Mitovi i revolveri

Greg i Hermann: Komanča - Đavolji prst, Marketprint, Novi Sad, 2001.

Piše: Rajko RADOVANOVIĆ

Manje od dvije godine biće potrebno Marketprintu da završi objavljivanje prve od serija u biblioteci u kojoj predstavlja klasike stripa u albumima. Ime serije je Komanča, a autori su Greg i Hermann.

Marketprint je prvi album Komanče objavio u junu prošle godine. U oktobru ove se pojavio sedmi, do kraja godine biće objavljen i osmi album, a početkom naredne i posljednja dva. Kad svih 10 broširanih crno-bijelih albuma bude pred čitaocima, biće to najbolje i najdostojnije objavljivanje ovog klasika na našem jeziku.

Komanča je jedna od najvažnijih karika u razvoju vesterna u stripu, hronološki smještena između Blueberryja i Kena Parkera i sa njima čini najvažnije vesterne u stripu od polovine šesdesetih godina prošlog vijeka naovamo. Svi oni su važni ne samo zbog snage autorskih vizija ljudi koji su iza njih stajali nego i zbog toga što su donekle - vestern u stripu nikada nije dosegao razvoj koji je imao na filmu - uspijevali da prate ono što su u drugom mediju radili Sam Peckinpah, Sergio Leone ili Clint Eastwood. Najvažnije u tom razvoju je radikalnost ispoljena u preispitivanju starih i stvaranju novih mitova Divljeg zapada. Često su ti novi mitovi ličili na one stare, ali nikada nisu bili tako kristalno čisti i na njima je obavezno bilo tragova blata, krvi, baruta i znoja.

Kad upoređujemo pomenute stripove, jasna je, recimo, velika razlika između Blueberryja i Komanče u tome što je scenarista Greg, iako pripada istoj školi kao i Charlier koji je pisao Blueberryja, znatno smanjio dijalošku opširnost, dozvolivši da scene "pričaju" same iz sebe. Crtaču, Hermannu, to je i te kako pogodovalo, i on je dao sve od sebe da dosegne ljepotu i efikasnost koju je Blueberryju davao Giraud. U najboljim epizodama poput Vukova Wyominga, Crvenog neba nad Laramijem, Pakla u Greenstoneu ili Sa zvijezdom na grudima, on je to i uspijevao. Štaviše, pomenute epizode, gdje "gustina" pripovjedanja i vizuelna izražajnost dosežu maksimum u seriji, među najboljim su vestern pričama koje smo vidjeli u stripu.

Đavolji prst je sedma epizoda u seriji i u njoj su se autori bavili rušenjem u prašinu dva mita vesterna: oduševljenjem civilizacijom i sudbinom revolveraša. Red Dust, tek što je ustalio karijeru pomoćnika šerifa u mjestu Greenstone Falls, u kojem civilizacija napreduje brzim koracima, shvata da mu ta civilizacija baš i ne odgovara, te odlazi u Montanu. "Tamo još nema guvernera", kaže on Ten Gallonsu, starom prijatelju. Toliko o civilizaciji.

Đavo iz naslova je Joseph Duncan, legendardni revolveraš koji je izašao neogreban iz 40 dvoboja i koji je odjednom nestao. Razlog za to je, saznajemo ovdje, kćerka koju je htio da odgoji kako treba, izvan ludila revolvera i krvi. Duncan je sada matori stočar, koji cijepa drva i muze krave, i iako stalno podmazuje revolvere i slaže kule od karata (vježba za revolveraše), daleko je od onog što je nekada bio. On je ostario i kao takav, oslabljenog vida, prvi put promašuje.

Najvažnija stvar u ovoj epizodi je to što ponovo - kao u Vukovima Wyominga - zaista uspijevamo da shvatimo šta su i kakvi su ljudi kao što je Duncan bili. I nije akcija ono što nam omogućava da saznamo, nego, paradoksalno, tek nekoliko rečenica o tome šta je on bio. Zapravo, dovoljno je samo poštovanje koje prema njemu imaju Dust ili Dan Wallach, obojica opasni i divlji tipovi i sami.

U tom smislu je Đavolji prst preteča Eastwoodovog filma Unforgiven (1992), a Duncan je neka vrsta Williama Munnyja iz tog filma. Đavolji prst je, tek da se zna, premijerno objavljen 1977 godine, a poslije Unforgivena ništa više sa vesternom nije bilo isto.


Objavljeno u sarajevskom dvonedjeljniku Walter, broj 38, 14. novembar 2001.

sadržaj

7.

POVRATAK DUHA SA SEKIROM

Ilija Bakić

STRIP

POVRATAK DUHA SA SEKIROM

Zagor br. 1; "Braća po krvi"; Bonelli comics, Edicija Vannini, Beograd 2001.

U prvoj polovini 19. veka, na Divljem zapadu, još uvek neistraženom i tek ovlaš dotaknutom surovom pohlepom belog čoveka, pohlepom koju on naziva "civilizacija", u darkvudskoj šumi (u Luizijani), živi visoki belac, zaštitnik indijanaca koji ga zovu Za-gor-te-nej, što znači "duh sa sekirom" jer je, osim kolta, naoružan i ubitačnom sekirom s kamenim vrhom. Sa svojim drugom, "malim čovekom s velikim stomakom", imena Don Čiko Filipe Kajetano Lopez i Martinez, skraćeno znanim kao Čiko, Zagor, preko brda i dolina odlazi u brojne avanture, bori se protiv nevaljalaca svih boja i rasa, pomaže da se sklope i održe mirovni sporazumi belaca i crvenokožaca; ponekad su njegovi poduhvati pravi pravcati putevi u nepoznate predele fantastike i horora.

Zagora je 1961., zamislio scenarista Gvido Nolita (što je pseudonim Serđa Bonelija), a nacrtao Galijeno Feri. Njegova dugovečnost dokaz je da ovaj mišićavi heroj s osobinama Robina Huda (jer štiti slabe) i Tarzana (jer leti po drveću pomoću lijana i ispušta prepoznatljivi krik) u specijalnom kostimu, crvenoj majci sa znakom na grudima (baš kao supermen!) uspeva da "zapali" maštu mnogih generacija dečaka koji uživaju i odrastaju uz dosadašnjih petstotinjak epizoda; a sva je prilika da će ih biti još, kao što će biti i novih klinaca da ih čitaju. Oni će sasvim lako oprostiti i prečesto slabašne prečice i neubedljiv crtež.

Epizoda "Braća po krvi" od onih je što se prostiru na dvestotinjak strana i bave se sukobom doseljenika i starosedelaca. Loši ljudi s jedne i druge strane, željni bogatstva i slave, odnosno osvete, prete da izazovu sukob širih razmera i smrt nevinih. Zagor će ponovo krenuti u akciju smirivanja usijanih glava i kažnjavanja krivaca, u čemu će mu pomoći pošteni i dobronamerni.

Zagor je jedan od legendarnih junaka "Dnevnikovih" izdanja "Zlatna serija" i "Lunov magnus strip" koja su tridesetak godina, sve do početka devedesetih, hranila dečačku glad za pričama u slikama. Posle gotovo decenijske pauze, u izdanju Edicije Vannini, ekspoziture Bonelli Comicsa, stari i novi ljubitelji moći će da, svakog 18. u mesecu, u sveskama tvrdih korica, na kvalitetnom papiru, prate nove doživljaje stamenog duha sa sekirom.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 20. oktobar 2001.godine.

sadržaj

8.

PARISKI SPLEEN (14)

Franc
bvlazic@EUnet.yu

Technotised ? hélas non

Naslov albuma: Tehnotise
Scenario: Darko Grkinic
Crtez: Aleksa Gajic
Izdavac: System comics

Postoje dva moguca pristupa Grkinicevom i Gajicevom stripu: prvi, koji bi vrednovao prevashodno likovnu ravan dela i onaj drugi, koji bi, pored kriticke valorizacije same likovne naracije, za svoj predmet imao i kriticko vrednovanje scenarija. Osvrnimo se najpre na drugo resenje.

Kada bi bilo samo rec o prici, ne bi skoro nista imalo da se kaze o valjanosti upotrebljenih resenja; scenarijski, u pitanju su, verujem, vrlo osrednji klisei klisea, sto ce reci da je ovde rec o rutiniranom, banalnom i dozlaboga déja vu tematom. Poput rabljenih i prerabljenih scenarija James Bondovih epopeja (i u ravni ostvarenosti nedavnog hollywoodskog rimejka EX-MEN-a), sa vrlo uproscenom potkom i jos banalnijim svrsetkom: na polju price ovaj strip bi doista mogao da predstavlja prototip (zeljene ?) buduce "komercijalne" comics publikacije u Srbiji. Kada velim da je rec o preslikavanju tipskog hollywoodskog sizea, hocu samo reci da je prica u ravni kakvog boljeg superherojskog trasha ili junacke mange, ali da nije nista vise od toga, niti da to moze biti.

Prica govori o par beogradskih klinaca koji, u relativno bliskoj buducnosti, otkrivsi megalomansku industrijsko-finansijsku zaveru (njeno je sediste tajna lokacija ispod Ratnog ostrva, u sredistu mitskog tunela koji bi vodio od Beograda do Zemuna), Bondovsko-supermenovski upadaju u Spektrovska (ili Bin Ladenovska) skrovista i rasturaju sve na sta nailaze, za sta naposletku bivaju i nagradjeni.

Ko god bude trazio nesto vise, kako rekoh, od ove price, razocarace se. Zato bi dobra, podsticajna resanja mozda trebalo traziti na mikroplanu, na prostoru pojedinacnih tabla ili kaiseva, gde ona nece biti zanemarljiva. Tu je najpre rec o poetizaciji kalemegdanskog prostora, kao sredistem jednog urbanog prostora (prve tri table, smestene u rani osamnaesti vek, kao okosnice zapleta predstavljaju najvisi vrh stripa, i doista su odlicne - i steta je sto sve, na polju scenarija, ne ostaje na visini ovih prvih radnji); izabravsi staro utvrdjenje, koje kao takvo u sebi nosi veo povesne i civilizacijske tajnovitosti - pokazujuci da Beograd ima sta dati kao stripovni motiv i da je zahvalan za obradu -, scenarista je dalje granao svoj rad na pojedinacne epizode u kojima su se, povremeno, sretno spletala umeca pisca sa umecem crtaca.

Za ovu priliku, izdvojio bih table stranica 28. i 29., gde se eros i thanatos veoma znalacki prozimaju na vizuelnom i prostornom polju dveju suceljenih stranica. Dok je predstavu seksualnog orgijanja umetnik ostvario baroknom stilizacijom motiva (lelujavi, fluidni kvadrati; predominacija ovalnih i kruznih linija; zive, svetlo-narandzaste i crvene boje; jarko rumene usne mladih devojaka), dotle je sinhronizovani prikaz ubistva - prvim tamno-plavim kvadratom na dnu prve table - ostvaren, u sledecoj tabli, na tamnoj likovnoj podlozi i izrazen kroz preplet klasicnih kvadrata gde se naizmenicno nizu - tehnikom preklapanja prvog i drugog plana - sada slike ljubavnih zagrljaja i nasilna, ubilacka radnja cije su istovremene, uporedne kulminacije, sa jedne strane vrhunac seksualnih uzitaka jednih od protagonista price (studenata), a sa druge nasilna smrt, odnosno ubistvo njihovog profesora. I dok, u prvom planu, pada bezivotna ruka profesora sa koje kapa krv, na drugom klonu glave umornih, zadovoljnih ljubavnika.

Inace, Gajiceva stilizacija futuristickog Beograda je osobena i veoma privlacna, istakao bih, recimo, resenja stakala na dogradjenim spratovima Akademije nauka i umetnosti, resenja sasvim u duhu Art nouveaua, u kome je ta zgrada, istorijski, i podignuta. Na likovnom polju se Gajic pokazuje kao suvereni majstor stila, kombinujuci elemente japanskog manga (dinamizam, elipticnost) sa grafickim oblicima francusko-belgijske skole fantastike (nasledje Moebiusovih, cistih linija - ne i Gireauovske likovne prezasicenost, niti njegova sencenja). Njegova je linija cista, gipka, jasna i neusiljena; preovladjuju citljivost i potpuna podredjenost osnovnoj narativnoj strukturi dela. U tom smislu, mozda je vredno istaci da Gajiceva likovna osobenost potpunije dolazi do izrazaja u drugim, kracim strip tablama ovog autora, objavljivanih po srpskoj periodicnoj stampi (istrazivanja koja na polju linija i oblika, perspektiva i proporcija, prevashodno okrenuta erosu, istrazivanjem tela ljubavnika u polnom aktu, predstavljaju istinska vizuelna ostvarenja).

Recimo, za kraj, jos sledece: na polju graficke koncepcije, na polju dizajna, ovaj album potpuno odskace od svega sto se trenutno stampa u Srbiji; jedina steta je sto nije dobro reseno pitanje boja - sada akutni problem izdanja "System comicsa". Verujem zato da ce ubuduce mlada izdavacka kuca paziti da citaoca ne tera na iskljucivo citanje pri punoj dnevnoj svetlosti, za vedrih dana (sto predstavlja jedinu mogucnost da se jasno prate obrise crteza i razaznavaju tonaliteti boja ovih izdanja).

sadržaj

9.

JUŽNJAČKA UTEHA No 36.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

CENZURISANI GOSPODIN ELIS

Voren Elis, izvrsni engleski scenarista, je vec bio citiran u pogledu svog odnosa prema cenzuri u stripu, odnosno po pitanju kreativne slobode strip autora. Ovom prilikom ustupam podijum gospodinu Marku Salsberiju, koji je obavio intervju (1998.), i, naravno, talentovanom gospodinu Elisu. Ako se nekome ucini da je tekst suvise eksplicitan, ovim mu se stavlja na znanje da je ovo ublazena verzija nacina na koji je Elis rekao ono sto je imao. Ako se nekome pak ucini da time sto ovde i sada prezentujem ovaj tekst skacem sebi u usta, parafraziracu u svoju odbranu gospodina Hermana Melvila, autora Mobi Dika: " Da li ja to sebi protivurecim?... Onda u redu, protivurecim sebi." Ako se to nikom ne ucini, izvinite sto sam neopravdano paranoican…

Kad se uzme u obzir "intenzitet" tvoga rada, da li si susretao puno urednickog mesanja i/ili cenzure svih ovih godina?

Danas manje nego nekada. Kad sam radio za Marvel bila je to rovovska borba svakog meseca na nekim poslovima, do tacke gde problem cesto nije bio sa mojim urednikom, vec sa njegovim supervizorom, koji je naprosto sistematski napadao odredjenu svesku kao nesto sto je suvise gadno, suvise ovo ili suvise ono. Doslo je do toga da smo ja, moj urednik i drugo osoblje pravili pravu urotu da mesecnu svesku dopremimo do stamparije a da ova ne u tom procesu ne prodje kroz ruke urednickog supervizora. Sa Hellstorm-om smo imali strasne probleme, takodje i sa Drudid-om. Kada sam radio Satana-u, koja naravno nikad nije otisla u stampu, problem je bio sto mi je izdavac Marvela dao obecanje da se nece zajebavati sa scenarijem, i da ce biti objavljeno kao strip za odrasle. Onda je Marvel promenio vlasnika, dosao je novi izdavac i rekao da prethodna obecanja vise ne vaze, da ce sve Marvelove sveske biti za decu. Ovakve stvari su mi se stalno desavale u Marvelu.

Ovih dana mi se to ne desava toliko cesto. Bilo je skoro nekih tenzija sa Vertigom. Postoji scena u mom prvom broju Hellblazer-a [#134], u kome Dzon Konstantin vodi razgovor sa zenom po imenu Klarisa, koja definitivno nema manje od sezdeset godina, i sa kojom je nekada imao (seksualne) odnose. To postaje sasvim jasno kada, u prvobitnom scenariju, Klarisa kaze "Znam sta si, znala sam to jos od onda kad sam imala tvoj ku@#c u ustima na Hajgetskom groblju kad si imao dvadeset i pet godina." Oko ovoga su vodjene velike rasprave sto se sve svelo na to da ljudi iz Vertiga izjave da to apsolutno ne dolazi u obzir i da se ja zapitam koji im je moj. A bio je tu i kratak scenario za Transmetropolitan za Winter's edge 2, u kome se Spajder Dzerusalem, opsednut mrznjom, zgrabi (za mosnice) nasred ulice i zaurla dok ga uzivo prenose na televiziji: "Ubio sam Deda Mraza, ubio sam Deda Mraza svojim ku@#cem!", za sta mi je receno da je neprihvatljivo. Ali kada sam predlozio da se kadar produzi da bismo mogli da vidimo Spajdera kako zaista grabi svoj penis kroz pantalone dok urla "Ovim sam ubio Deda Mraza!", to je bilo sasvim u redu. U prvobitnoj verziji njegova se ruka nije videla.

...Vec sam zapoceo pisanje Hellblazer-a kad mi je receno da odredjene stvari nece biti prihvatljive u ovoj svesci. Uopsteno govoreci, postoji nivo nasilja, vulgarnosti i strave koji ce oni okarakterisati kao neprihvatljiv za ovo izdanje. Siguran sam da ovi ljudi imaju svoje razloge i siguran sam da oni veruju da su ti razlozi sasvim u redu, ali mislim da ne shvataju kolicinu nerviranja i gubljenja vremena koje to izaziva u mom radu zato sto moram da se nosim s tim nekonzistentnim sranjem. Pretpostavljao sam da ce u Transmetropoiten-u, i svakako u Hellblazer-u, te stvari podrazumevaju. Hellblazer je horor sveska koja se desava u Londonu, i tu ce ljudi raditi gadne stvari i govoriti gadne reci, reci koje nebiste uobicajno koristili u Americi. Kao pi@#a, rec koja u Americi ima zastrasujucu snagu, a koja u Londonu dodje kao "Dobar dan". Bez obzira na to koliko pokusavam, to je i dalje neprihvatljiva rec u Hellblazer-u.

sadržaj

10.

QMOVA KOLUMNA (85)

Bojan M. Đukić
bonjy@comicartist.com

POREKLO

sadržaj

11.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (96)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

TICO

Tihomir Tikulin - Tico najbolje je čuvana tajna hrvatskog stripa.

I to samo djelomice vlastitom krivicom.

Tico je, naime, dvanaestak godina prisutan - stripovima, ilustracijama, scenarijima, uređivanjem, izdavačkim i organizatorskim djelatnostima te idejama, idejama, idejama - na strip-sceni koja slavi svakog klinca koji nacrta dvije stranice stripa, a opet vječno ostaje u drugom planu, izvan dohvata reflektora. Možda je to navika visokih ljudi - a Tico ima svoja dva metra - da se ne guraju pred druge jer znaju da će ih onaj tko treba vidjeti pa ma gdje stali? Možda ga njegova dobroćudnost koči da se istakne u areni mahnitih egoa, ili previše voli previše stvari da bi ga javno oko poistovjetilo s jednom? Koji god bio odgovor, Ticina nenametljivost samo je dio razloga njegove nevidljivosti.

Iako najpoznatiji po Pimpekima, efektnom koliko i jednostavnom geg-stripu koji se ne boji biti blesav ako će ujedno biti smiješan, Tico nije samo stripaš. Dijete posljednje četvrtine prošlog stoljeća, odraslo na sisi vizualne kulture, Tico je u vječitoj potrazi za savršenom slikom, dostojnim dizajnom, nabrijanom naracijom. Tico je znalac zabave i prorok pop-kulture. Pokaže li mi strip koji voli, taj neće biti nužno mudar, ali će imati istu količinu ljubavi za eleganciju efemernog kao i Tico. Ako ljutit izlazi iz kina, jasno je da je režiser opet nešto pogriješio, propustio mogućnost da od filma napravi feštu kakvu je Tico očekivao, a svijet zaslužio. Kad slika za svoju dušu, Tico opet traga - kako bi Mel Gibson odglumio Wolverinea; ne bi li Schwarzenegger bio savršen Metabaron? - za idealnom ikonografijom ili fanovskom fantazijom. Za prvoklasnim popom.

A pop-kultura je odraz zadovoljnog i bogatog društva te je to glavni razlog zašto danas i u Hrvatskoj Tico strši poput presađene kalifornijske palme. Dokle god kič bude pravilo, a vizualna pismenost misterija, Tico će, bojim se, ostati tajnom. A možda … Možda se smijem ponadati da će ova izložba, prva Ticina samostalna, biti signal promjene? Možda ne društvene, ali onda makar promjene u Tici, prvog poriva da se ne stoji iza slabijih, da se stane u prvi red.

Gdje mu je i mjesto.


* * *
Jesam, podvalio sam vam tekst napisan za katalog Ticine izložbe kao kolumnu! Ali, učinio sam to da vas podsjetim da izložbu posjetite (Galerija "Prozori", knjižnica "S.S.Kranjčević", Peščenica), ako ste u stanju, jer vrijedi. A kako se ipak osjećam malo krivim zbog šveranja, nagradno pitanje:
Koliko je točno Tico visok?

S obzirom da je pitanje teško, evo i rezervnog:
Koliko točno Tico nije visok?

Trojici najtočnijih katalozi Crtani Romani Showa 2001. i Ticin izložbeni katalog!

sadržaj

12.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

From: Darko Macan <darko.macan@zg.tel.hr>
Subject: Fw: FW: Hi from Paul Gravett

During the next Angouleme International Comics Festival, an exhibition on young talents and the new creation in comics will take place at the Theatre of Angouleme.

A catalogue will accompany this exhibition.

This will take place everywhere in the theatre on three floors. It will be international and we would like to have round a hundred of authors from all countries and backgrounds. We will show just as well promising authors published in fanzines (even underground fanatics) as authors who have published one or two albums (no matter how important the publishing houses are), or even authors who are going to be published for the first time. The aim of this exhibition is first of all to reveal new authors and to show different process of creation which varied a lot from one to the other.

We will also show short biographies of authors to push them forward. The exhibition will be dedicated to authors but also to scriptwriters.

We already have a list of authors but we are really interessed by all your suggestions as far as you are the one who could knows the best new talents.

To help us in our work, we are looking for two things:
- Contacts in foreign countries who could who could give us informations on some authors and advise some others.
- documentation on new authors that you are publishing.

We would be very grateful if you could send us publications, copies of files, web sites adresses of authors wo could take part at the exhibition.

It is important to lay stress on the fact that this exhibition will be open to unknown authors without any limitation of age to present them to the public of the International Comics Festival of Angoulęme which will take place from 24th to 27th january 2002.

Looking forward to hearing from you soon,

Yours faithfully,

Tom & Yassine
exhibition organizers

Thomas Estienne 1,
rue du général H. Bertier
92 200 Neuilly sur Seine
FRANCE.

Alternatively, you can send him stuff by e-mail or direct him to websites on:
tomalrelou@hotmail.com

* * *

From: Zlatko Krstevski <zlatkoart@hotmail.com>
Subject: konkurs za Cool Strip 03- na engleskom


-You are invited to participate to the "Cool strip art 03-international"
-Theme: Icon, Diva, Cult, Hero and Star
-In size A4 -Send good photocopy
-Media: Black White
-Catalogue for all participants
-Deadline 31.12.2001

-Send to:
Zlatko Krstevski
"Dimo Narednikot" 58
7500 Prilep
MACEDONIA

A selection of comics will be shown.

YES folks! In comic-art everyone

Wins and no one loses

sadržaj

13.

PISMA ČITALACA

mail

From: achim <achim@bitsyu.net>
Subject: pismo

Procitao sam onaj strip o Patrijarhu Pavlu oko kog se vodila polemika. Ha. Isprva sam mislio da mi se nece dopasti jer ne volim stvari koje idu na to da sokiraju... Ali stripu uopste nije cilj da sokira. Autor je jednostavno izrazio svoj stav o trenutnom ponasanju crkve u nasem okruzenju, koji je uglavnom tacan, a Patrijarh je bio najlogicniji moguci izbor za simbolizaciju crkve. Fama o nedodirljivosti Patrijarha Pavla kao "najvece srpske svetinje"... Zar ljudi ne shvataju da postoje i neki sa drugacijim sistemom vrednosti? Neki koji u nacionalnoj istoriji, geografiji, pa i u samoj danasnjici nalaze bitnije stvari nego sto je jedan 70-godisnjak (ma ko on bio). Mozda... cak i neki koji nisu religiozni? Koji ne usmeravaju ceo svoj zivot prema crkvenim kanonima? Koji su izabrali 'gradjansko vaspitanje'? Ako smo tolerantni kao sto nam religija nalaze, onda treba da postujemo i njihov stav, a samim tim i njihov izbor motiva za strip? Sve u svemu, strip nije nesto boli glava, ali je reakcija na njega prava stvar da pokaze kako ljudi umeju da budu nadobudni, netolerantni i licemerni (gde sam ono procitao: "svi se prave da su pobozni a svi zude za osvetom"?)

Kome li se urednistvo izvinjava? Ne bih o politici, ali znate li da je jul trazio od Patrijarha Pavla da apeluje na to da puste Milosevica iz zatvora, dok jos nije bio u Hagu? Hej, julovci, Patrijarhu? Pa, "l" u "jul" je "levica", a levici je u programskoj orijentaciji da ne veruje u boga!

Kao sto neki ljudi ne mogu da shvate kako je neko mogao da Patrijarha Pavla ubaci u jedan takav strip, tako i ja ne mogu da verujem da postoje ljudi koje je jedna nepretenciozna, jednostavna tabla stripa toliko uznemirila. Da li postoje?

Srdjan Acimovic

* * *

From: M D <ultrakeen52@hotmail.com>
Subject: ispravka oglasa

Molio bih Vas, ako vam nije tesko, da promenite e-mail adresu u oglasu:

PRODAJEM:
povezana izdanja original stripova iz 1962:
- Tvrdjava smrti 1-6 (A. Maurovic, F.M.Fuils)
- Trojica u mraku 1-5 (A. Maurovic, F.M.Fuils)
izdanje "Lykos", rototisak Vjesnik, Zagreb
(kupuje najbolja ponuda)

ultrakeen52@hotmail.com

pozdrav :)

sadržaj

14.

LINKOVI

Strip Vesti

Madja, novi strip
http://members.fortunecity.com/madja/isechci/isech21.htm

sadržaj

15.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 16. do 30. novembra

12. novembra 1999. Održana je prva nacionalna strip konvencija u New Yorku "Big Apple Convention". Trajala je do 14. novembra.

20. novembra 1999. Otvorena je izložba frejmova mladog strip autora i animatora Antonina Križanica iz Subotice u prostoru YU-FEST kafe galeriji u Narodnom pozoristu u Subotici.

23. novembra 2000. Otvorena je izložba stripa i karikatura Simona Vučkovića u Gradskoj galeriji u Kotoru.

28. novembra 1999. Klub ljubitelja umetnosti i nauke u Subotici ugostio je, u okviru svoje prve večeri stripa u Kljun kantini, Klub obožavalaca stripa iz Novog Sada.

---------
15. januara 1999. U Beogradu gotovo neprimećeno umro je Božidar Veselinović, istaknuti srpski ilustrator i crtač stripa. Rodjen je 1921.godine u Petrovcu na Mlavi.


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad