prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. POTUS IKAR I SARDINA - Vladimir Palibrk
2. MAX DEBRIS - Zlatibor Stankovic
3. ARANDJELOVAC - Nikola Vitković
4. STRIP SMENJUJE UREDNIKE - Damir Smith
5. IZVEŠTAJ SA FESTIVALA - Miroslav Marić
6. EDICIJE VANNINI - OKTOBAR - Strip Vesti
7. POTISNUTI GLAVNI JUNAK - Rajko Radovanović
8. KEVIN I KEL - ŠARMANTNI SNOBOVI - Srđan Aćimović
9. PARISKI SPLEEN (11) - Franc
10. JUŽNJAČKA UTEHA No 33. - Marko Stojanović
11. QMOVA KOLUMNA (82) - Bojan M. Đukić
12. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (93) - Darko Macan
13. STRIP AUTOR: VLADIMIR S. MARKOVIĆ - Strip Vesti
14. PISMA ČITALACA - mail
15. LINKOVI - Strip Vesti
16. DATUMI - Strip Vesti

Vladimir S. Marković od sada ima svoju stranicu na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu/autori/looney

1.

POTUS IKAR I SARDINA

Vladimir Palibrk

hej hej hej

U utorak, 6. novembra od 21 h, clanovi grupe POTUS IKAR (a.k.a. Suvi kashalj) zaposedaju prostor beogradskog kluba FILI i ne vade se odatle sledecih 3-4 sata. Ukoliko se u isto vreme pojavite na istom mestu, moci cete da:

-odgledate somnabulne trash video hitove potus ikara, kao i poneki spot (satnica uskoro...)

-po veoma pristupacnim cenama nabavite najnoviji (tek sto izadje!) broj SARDINA strip zina, kao i poslednjih par brojeva art zina 'LYCRA' (slobodno donesite i svoja izdanja, ako zelite nesto da prodate, zamenite i sl.)

-posle sto hiljada godina konacno opet u bg-u cujete POTUS IKAR LIVE nastup (kao, muzika ovo ono..) i naravno,

-pred spavanje iskulirate uz milozvucnih 25 minuta elektricne procesualne psycho live session katarse sto se kao rep vuce za potus ikarom, a ime joj je Froostracya Kaighanom.

...a uz to i da se lepo druzite sa nama, ako znate neki dobar vic, moze i partija saha, tablic i slicno...

u pauzama ce se slushati Igor Stravinski, Bo Didli, i legendarni bend sa susedne nam ruske scene, AUKTYON.


dakle, utorak, 6. novembar, (oko) 21h, klub FILI:
potus ikar/suvi kashalj video, fanzini, live nastup.


vidimo se .-)

sadržaj

2.

MAX DEBRIS

Zlatibor Stankovic

Studenstki kulturni izdavacki centar ucinio je da siroj citalackoj publici postane dostupno strip ostvarenje koje je prethodnih sest godina crtao Toni Radev, dok su Djordje Milosavljevic i Marko Stojanovic odradili deo posla vezan za scenario. Pritisnut obavezama na filmu, Djordje Milosavljevic je posle prvih dvadesetak tabli prestao na radu na ovom stripu, dok je nezahvalan posao da ga idejno i stilisticki zavrsi, na sebe preuzeo Marko Stojanovic. Tako smo iz ovog neocekivanog scenaristickog tandema dobili album u kome je pomenuti filmski reziser pokazao majstorstvo da citaoca na dinamican i zanimljiv nacin uvede u pricu, dok je Marko Stojanovic uspeo ne samo da zadovolji kriterijume zanra, vec ga i oplemeni nekim inovacijama.

Sa svoje strane, Toni Radev je pokazao da je prelezao decije boljke vezane za njegove uzore, pre svih Mezijera i Frankena, i da je na putu da stvori crtez koji ce govoriti svojim sopstvenim jezikom.

Iz ovih, kao i jos nekih razloga, Max Debris je album koji ce ne samo zbog trenutne slabe produkcije kod nas, vec i zbog objektivnog kvaliteta zainteresovati citalacku publiku.

sadržaj

3.

ARANDJELOVAC

Nikola Vitković

8197429184019235-358-13583812053975710
_______________________________________

Istrazivacki Zavod:

Ilustrovani katalog

ARANDjELOVAC

Obucareva tajna! Misterija seste kugle! Nova matematika! Prokleti kafic! Ciganinov srecni dan! Risovacka senka! Majmun!. i jos mnogi drugi naslovi, nalaze se u novom, trecem ilustrovanom katalogu Istrazivackog zavoda, ARANDjELOVAC.

Institut Arandjelovac je jedan u nizu ogranaka istrazivackog zavoda. Sva izdanja u ilustrovanom katalogu ARANDjELOVAC su konstruisana, generisana, testirana i kontrolisana od strane tima strucnjaka iz oblasti Istrazivanja.

Ova dela daju do 61% bolje rezultate (percepciona stanica korteksa) nego radovi Velikog Tibetanskog Krsta.

Ilustrovani katalog ARANDjELOVAC mozete kupiti u knjizari BEOPOLIS (Dom Omladine Beograda), ili putem sifre
br.t.011197613 alone@eunet.yu istrazivackizavod.

===================================
88t-0 II*277532578540976 xC -

sadržaj

4.

STRIP SMENJUJE UREDNIKE

Damir Smith

PATRIJARH PAVLE U EPIZODI: USPELA PROVOKACIJA

Da li mislite da je u vreme samoubilackih putnickih aviona, televajzovanih bombardovanja i lancanih antrax pisama tesko podici prasinu oko jednog obicnog objavljnog stripa ?

Ovih dana jedan od novomilenijumske generacije strip autora L.B. (18) pokazao je da nije to tako tesko ni u danasnjem vremenu i skrenuo dosta paznje na sebe sa objavljenom smelom strip tablom u Subotickom otporaskom casopisu za kulturu, politiku i mlade pod nazivom "OKO" Casopis je mesecnik i do sada se pojavilo na kioscima 5-6 brojeva i izmedju ostalog pruzao je kako prostor tako i simbolicne honorare mladim strip autorima ali sve do sada nije uspevao da skrene neku vecu paznju na svoje postojanje.

Izgleda da neko nije izdrzao a da ne mahne sa skandaloznim stripom ispred zakrvavljenih ociju napaljenih lokalnih konzervativaca iz Kostunicine stranke koju su u Subotici formirali tek nakon 5. oktobra razocarani Seseljevci i Slobisti. Oni su onda nasli za potrebno da graknu koju u javnost mada nisu iz prve bas ni znali da formulisu da se radi o stripu. Nakon toga je jos graknula i nekolicina nadobudnih kako lokalnih novinara iz malogradjanskih ali tiraznih Subotickih novina, tako i citateljki istih casteci i otpor i kontroverzni strip i autora i casopis Oko i pozivajuci na: otpor otporu i verbalno vizueloj devijaciji, na cenzuru i reagovanje nadleznih institucija za mentalnu pornografiju po ustavu .. slja,slja,slja, skoro na inkviziciju i lomacu.

Zanimljivo je da su se bunili i za kvalitet crteza, glupavo etiketirajuci kontraverzni strip kao nepotpisani likovni iskaz na nivou pampers faze. Valjda bi se manje zblaznjavali da je crtez bio prijemcljiviji njihovom ukusu, da ne kazem oku. Najvise su se iscudjavali zasto je glavni junak bas Pavle i kako se neko usudio da kako oni kazu ovim pisanjem zestoko, neukusno, krajnje nekulturno i drsko obracuna sa njim a kako ih ne bi cudilo niti im smetalo da je junak stripa bilo ko drugi iz javnog zivota, crkvenog ili politickog. Cak su i padali predlozi da bi bilo bolje da je strip napravljen o sadasnjem ministru prosvete ili onima koji prave probleme oko veronauka ako je povod za strip aktuelno uvodjenje veronauke u skole.

Iako je ovo ispala odlicna reklama za njihov mesecnik Otpor se brze bolje javno izvinio SPC-u i njenim vernicima, ogradio od stripa, povukao sve nerazgrabljene primerke sa kioska, smenio jednog od urednika cime je ujedno doveo novi broj u pitanje jer je doticni volonterski radio priremu i tehnicko uredjenje lista. No i pored ovih javnih izvinjenja, gospoda i gospodje su i dalje nastojala da opletu po antikristima iz otpora pa su se nakon toga neki likovi iz jos jedne nezadovoljne nacionalisticke stranke sa tigrastom prosloscu obratili radiju, televiziji, novinama zaleci se na nazovi izvinjenje iz otpora te trazeci kaznjavanje odgovornih.

Sam strip koliko ja znam ima vise epizoda i graficka stilizacija neodoljivo podseca na Snupija. A sto se provokativnog sadrzaja tice sve spada u prilicno rastegljiv pojam dobrog ili loseg ukusa, kome je vec kako drago. Ovaj serijal je zapravo logican nastavak autorovih preokupacija koji je poznat izmedju ostalog kao sveti sekretar i osnivac super tajnog centalnog komiteta udruzenja Titovih svedoka.

I za kraj zanimljivi citat mudrog strip-scenariste Vorena Elisa:

"Stripovi jos uvek mogu sebi da dozvole da budu subverzivni, zato sto smo skriveni od pogleda sveta. Strip je jos uvek prilicno opskuran medij - sto je suludo ako se uzme u obzir da se sastoji od slika i reci, i stoga bi trebalo da je mocno sredstvo za komunikaciju u stampi a to nam dozvoljava da kazemo i radimo raznorazne stvari, ovde u mraku, bez mnogo straha od moguce odmazde.

Ili da cemo, ne daj boze, biti otkriveni. Dakle, teoretski gledano, stripovi su poslednji bastion krajnje slobodnog izraza u masovnoj vizuelnoj komunikaciji...sto, ipak, ne funkcionise uvek bas tako..."

* * *

"Problematičnu" strip tablu možete videti i na web sajtu Strip Vesti na stranici gde se nalazi arhiva: www.zmcomics.co.yu
ili ako iskoristite prečicu: www.zmcomics.co.yu/svesti/arhiva/pavle

sadržaj

5.

IZVEŠTAJ SA FESTIVALA

Miroslav Marić

8 YU FESTIVAL ANIMIRANOG FILMA je zavrsen. Sledeci je za dve godine. Za nama iz organizacije ostao je pritisak usled zelje da sve bude OK i da gosti iz sveta animacije koji su bili tu pozele da opet dodju ili da svojim poznanicima prenesu bar neku pozitivnu vibraciju o festivalu. Festival sve vise paznje pokazuje stripu ne samo zato sto potpisnik ovih redova na tome insistira, vec sto to postaje neka logicna i sve jaca veza. A ove godine je za ljubitelje stripa bilo lepih trenutaka i to:

-STRIPARTY - najavljena izlozba stripa TOCAK G. Skrobonje i D. Kovacevica. Mislim da je izlozba izazvala prilicno interesovanja i prava je steta sto Goran nije mogao da dodje kako bi se on i Drazen nosili ravnopravnije sa novinarima. Na samoj izlozbi je Dinko Tucakovic promovisa STRIP O FILMU, izdanje cacanskog autora Nenada Erica u kojem se u obliku stripa prica istorija filma. Ovo je tek prva sveska u nizu.

- Dolazak Borivoja Dovnikovica, velikana animacije i strip autora iz sezdesetih godina. Oni stariji ga se secaju, a Bordo je sve nas oborio kada smo gledali retrospektivu njegovih filmova. Mogu samo da pretpostavim sta bi takav covek napravio napolju i sa kojim bi se postovanjem tamo izgovaralo njegovo ime. Kao i svi majstori, Bordo je bio srdacan, neposredan i bezgranicno strpljiv sa novinarima koji su ga cedili do poslednje reci. Pre nego sto je stigao obecao sam sebi da cu napraviti veliki intervju s njim, ali nisam imao srca da oduzimam ono malo vremena koje mu je posle pomenutih termita ostajalo. Nije vazno, popricali smo o stripu tih godina i cini mi se da se on jos uvek dobro seca i Maurovica, Bekera, Nojgebauera, Julesa i cele fenomenalne ekipe koja je tih godina stvarala stripove i animirane filmove. Uradio mi je posvetu pored njegove bibliografske jedinice u Krulcicevoj knjizi HRVATSKI POSLJERATNI STRIP ("nacrtat cu Vam fudbal kako je on izgledao u ono doba, dok jos nije bio bubamara"), a ja sam mu priznao da je njegova SKOLA ANIMIRANOG FILMA bila prva knjiga koju sam pre dvadesetak godina ukrao u jednoj knjizari nemajuci dovoljno novca da je kupim, znajuci da mi nema sna dok je ne budem posedovao. On se nasmejao: -To me potseca na onog umetnika koji je sav radostan viknuo - Ljudi ukrali su mi sliku iz galerije! Ako ostane ista ekipa u organizaciji sledeceg festivala i ako sve drugo bude kako treba, Bordo ce opet biti gost i to pocasni naseg festivala. Mozda tada i napravim onaj intervju...

-Vecernje projekcije MANGI u izboru Gorana Skrobonje su izazvale prilicno interesovane klinaca. Iskreno, mislio sam da ce projekcija koje pocinju u 23 casa biti neinteresantne, ali mladji deo publike nije tako mislio. Uostalom, njima je to normalno vreme kada izlaze u grad.

-Kao clan zirija mogu da kazem da mi je vrhunac festivala bilo dodeljivanje nagrada. GRAND PRIX (zlatni stift) + nesto novca dobio je Nikola Vitkovic za svoj film NA MOSTU. Posle celonocnog razmatranja svih filmova, negde pred zoru se Nikola izdvojio kao favorit. Tako duhovit, simpatican, komunikativani i nadasve dobar film je zasluzio svoju nagradu. Nadam se da ce Nikola i dalje raditi stripove podjednako uspesno kao sto je to pokazao da ume u animaciji.

Kao sto rekoh na pocetku, umor se polako zaboravlja. Kada pospadaju sve festivalske plakate sa gradskih panoa i zidova pocece razmisljanje sta i kako dalje.

Jer, sledeci festival mora biti jos bolji!

sadržaj

6.

EDICIJE VANNINI - OKTOBAR

Strip Vesti

Nova beogradska izdavačka kuća "Edicije Vannini" je u oktobru mesecu izbacila sledeće naslove:

DYLAN DOG 2
4. oktobar 2001.
Epizoda: "Vampiri"
Original: "I Vampiri" (N. 62)
Ideja i scenario: Tiziano Sclavi
Crtež: Carlo Ambrosini
Naslovna strana: Angelo Stano
Cena: 75 dinara


MISTER NO 2
11. oktobar 2001.
Epizoda: "Vreme nasilja"
Original: "L'ora della violenza" (N. 276)
Autor: Guido Nolitta
Scenario: Luigi Mignacco
Crtež: Oliviero Gramaccioni
Naslovna strana: Roberto Diso
Cena: 75 dinara


ZAGOR 2
18. oktobar 2001.
Epizoda: "Teritorija Komanča"
Original: "Territorio Comanche" (N. 412)
Ideja i scenario: Mauro Boselli
Crtež: Carlo Marcello
Naslovna strana: Gallieno Ferri
Cena: 75 dinara


MARTIN MISTÉRE 2
25. oktobar 2001.
Epizoda: "Užas među Sumerim"
Original: "Orrore tra i Sumeri" (N. 126)
Ideja i scenario: Capone Ade
Crtež: Cassaro Gaspare-Gaetano
Naslovna strana: Giancarlo Alessandrini
Cena: 75 dinara

sadržaj

7.

POTISNUTI GLAVNI JUNAK

Rajko Radovanović

Strip

POTISNUTI GLAVNI JUNAK

Hermann & Yves H.: Rodrigo, Marketprint, Novi Sad, 2001.

Piše Rajko RADOVANOVIĆ

Upravo se to i očekuje od Marketprinta, najboljeg ovdašnjeg izdavača stripova, i Strip Art Featuresa, kuće Ervina Rustemagića, poznatog svjetskog strip-agenta!

Rodrigo, najnovija epizoda serijala Bois-Maury Hermanna Huppena, pojavio se na našem jezičkom području istovremeno kad i na ostalim svjetskim jezicima, kao simultana svjetska premijera. Kada tome dodamo činjenicu da je Rodrigo kod nas objavljen u istom izdanju (kolor, tvrde korice, vrhunski kvalitet štampe i opreme) kao i u Evropi i Americi, cijenu koštanja (15 njemačkih maraka kod izdavača) te kvalitet same epizode, zadovoljstvo ljubitelja stripa utoliko je veće.

Sama epizoda pripada drugom ciklusu serijala Tornjevi Bois-Mauryja. Prvi ciklus je govorio o vitezu Aymaru od Bois-Mauryja i on je završen desetom epizodom Olivier. Drugi ciklus - koji se sada zove samo Bois-Maury - govori nam o precima tog viteza u, kako se nakon dvije priče čini, nizu pojedinačnih epizoda koje između sebe imaju samu tu jednu povezujuću nit, prezime Bois-Maury. Prva epizoda, Assunta, odvijala se 1282. na Siciliji, a druga, Rodrigo, u Španiji 1325. godine.

Oslobađanje od jednog glavnog junaka donijelo je prijeko potrebnu promjenu Hermannu - čiji su stripovi posljednjih godina osjetno izgubili na kvalitetu i važnosti - i već je Assunta znatno bolja od posljednjih epizoda Tornjeva. Fokusiranje na junaka i priču koji će da traju jednu epizodu donijeli su Assunti potreban ritam, a priča je kvalitetom na nivou najboljih Hermannovih. Rodrigo je još bolji i vjerovatno je najbolja priča u serijalu uz Babette, epizodu kojom je saga o porodici Bois-Maury i započela.

Kvalitet Rodriga ogleda se najprije u činjenici da osim glavne priče ima i nekoliko zanimljivih i uvjerljivih podzapleta - jedan od njih odvija se i u snovima, što i objašnjava fantazmagoričnu naslovnu stranu - što priču još više zgušnjava nego u Assunti. Tu je i humana, moderna poruka o odnosu različitih kultura i religija na primjeru Španije 14. vijeka, te veliki i iznenađujući obrt.

Dodatno olakšanje Hermannu, pored promjene koju smo pomenuli, predstavljala je i činjenica da on ovu priču nije sam i napisao, kako je to uobičavao u posljednjih deceniju i po. Scenarista je njegov sin Yves Huppen, koji je za razliku od njihove prve profesionalne saradnje u istim ulogama, albuma Liens de sang/Blood Ties (2000), ovdje odlično uradio posao.

I, konačno, ovo je jedan od najbolje nacrtanih i obojenih Hermannovih albuma uopšte. Zaista je prijatno biti svjedok činjenice da i tako renomirani autor u tim godinama života (rođen 1938), može bitno da promijeni svoj crtež kao što je to Hermann uradio kad je prestao da tušira i počeo direktno da boji crtež u olovci.

Boje i predjeli Španije i Mediterana u Rodrigu su zaista prelijepi i nije malo uživanje gledati ih u ovakvom izdanju. Naslovna strana je takođe izvanredna, i ona jedna od najboljih Hermannovih.

Marketprint je u junu ove godine objavio i Assuntu, a najavio je i objavljivanje cijelog serijala od početka. Svi albumi imaće i nove naslovne strane i biće objavljeni u istom izdanju kao Assunta i Rodrigo.


Objavljeno u sarajevskom dvonedjeljniku Walter, broj 36, 17. oktobar 2001.

sadržaj

8.

KEVIN I KEL - ŠARMANTNI SNOBOVI

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net

Za početak, razjasnio bih jedan mogući nesporazum: "Kevin i Kel", on-line strip Bill Holbrooka, nema nikakve veze sa nazovi-humorističkom serijom sličnog naziva. Dok za potonji ne vredi trošiti reči, prvi će biti tema ovog članka: strip se nalazi na adresi www.kevinandkell.com i ukratko rečeno, govori o jednoj neobičnoj porodici. Dakle, još jedna porodična priča, ovaj put sačinjena od homomorfizovanih životinja, kojoj neophodnu dozu originalnosti daje koncept o zaobilaženju, ali ne potpunom negiranju ekoloških zakona.

Kevin i Kel su robustni zec i plavokosa vučica koji su se upoznali preko interneta i zavoleli, ne znajući da pripadaju vrstama na suprotnim krajevima lanca ishrane. Uprkos protivljenju obeju familija, oni se venčavaju i zasnivaju porodicu u koju dovode po jedno dete iz prvog braka: vučića Rudija i Kevinovu usvojenu ježicu Lindsfarn, a tu je i zajedničko dete, beba-zečica-mesožder, Koni. Odmah se uočava da je autor insistirao na što većoj raznolikosti članova porodice, pri čemu nije uvek birao najsuptilnija rešenja. No, tu je i ostatak glumačke postave: smotani ujak Ralf, Rudijeva devojka lisica Fiona, Lindsfarnin dečko slepi miš Fenton, komšije medvedi, učiteljica lešinar... velika postava junaka koju je teško nabrojati. Možda najsipmatičniji par u stripu su vuk-tinejdžer Bruno i njegova ljubav, ovčica Kori koja većinu vremena provodi glumeći ovčiju kožu, kako bi on mogao uvek da je nosi sa sobom.

Tu nastupa pomenuto zaobilaženje ekoloških zakona: lanac ishrane ostaje na snazi, veliki i dalje doslovno jedu male, ali bože moj - takav je život. To ipak ne znači da pripadnici različitih vrsta ne mogu da razgovaraju, sprijatelje, pa, videli smo, i zavole. Takav je neobični svet Bila Holbruka koji svakog dana egzistira na internetu, već 6??? godina.

A sad loše strane stripa: ne bi bilo preterano reći da u "Kevin i Kell"-u postoje svega dva fazona... dva karakteristična gega, koje autor već punih šest godina varira, što je već odavno postalo zamorno i monotono. Prvi od njih, uglavnom uspeliji, bazira se na preplitanju divljeg i civilizovanog u opisanom svetu: razne životinjske osobine stavljaju se u kontekst modernog društva često parodirajući oblike društvenog ponašanja. Drugi, prateći kompjutersku struku autora, parodira sleng računarstva, tumačeći bukvalno svakodnevne izraze, materijalizujući ih u situacije sa kojima mora da se izbori Kevin, radeći kao administrator internet-foruma.

No, strip zamračuje i jedna mnogo veća mana, čineći ga na momente jednostavno nepodnošljivim: ako izuzmemo ideološke filmove i stripove, pamfletske sadržine, nigde još nisam naišao na tako izrazitu crno-belu podelu kao u ovom stripu. Pozitivnim junacima pripisuju se sve, pa i veoma neprimerene vrline, dok se negativcima stavlja na dušu sve čega se autor mogao setiti (pa čak i takve trivijalnosti kao što je neupućenost u kompjutere), glavni junaci se glorifikuju u svojoj moći da prevaziđu čak i dnevne svađe, dok se u drugu grupu svrstavaju svi oni koji se po bilo kojoj osnovi sukobljavaju sa prvima, pa čak i protivnička škola u sportskim nadmetanjima. Shodno tome, prvi uvek pobeđuju na kraju, dok druge stiže često i neprimerena kazna. Rezultat je jedan opšti snobizam koji stvara neželjene posledice: glavni junaci na kraju ne deluju kao pozitivci, već kao snobovi uljuljkani u sigurnost srećnog kraja, nadmoć nad onim manje srećnim, manje inteligentnim, sposobnim, uspešnim u karijeri.

Ako smem tako reći, ustrojenost strip-hijerarhije je tu još jednom zakazala, strip kritika u americi, s obzirom da uglavnom predstavlja tanane ogranke književno-izdavačke kritike, suviše je mala da bi se pojedinačno bavila i svim štampanim izdanjima, ne treba reći da jedno on-line izdanje ostaje potpuno neprimećeno od strane bilo kog recenzenta. Talentovani autor tako ostaje uskraćen za jedan profesionalan sud o svome delu, pa tako jedno potencijalno vrhunsko delo ostaje opterećeno brojnim manama. Jedna opšta poruka o toleranciji i potrebi za civilizovanim odnosom bez obzira na vrste, koju je Bil Holbruk ambiciozno pokušao da utka u svoje delo, ostaje uglavnom prigušena tim manama.

Sa tehničke strane veliki plus je mogućnost da se download-uju zip-arhive stripa po mesecima izlaženja, i kasnije prelistavaju off-line. Ova pogodnost lako može privući potencijalnog čitaoca, i zajedno sa podatkom da je Bil Holbruk jedan od najboljih crtača na netu, sa profesionalnom ležernošću koja se retko sreće kod američkog kaiš-stripa, "Kevin i Kel" može čitaocu predstavljati dobru zabavu sve dok... pa, sve dok mu ne dosadi.

sadržaj

9.

PARISKI SPLEEN (11)

Franc
boris.lazic1@libertysurf.fr

FRANC - SA BALKANA (3)

U ZRVNJU ANTI-UTOPIJA
Zeljko Pahek: "Badi Kukavica i druge price", System comics, Beograd, 2001.

"Badi Kukavica i druge price", poslednji album Zeljka Paheka, predstavlja, bez imalo preterivanja, sam likovni i scenarijski vrh ovog autora. Dosledno radeci na problematici rata i dodatno je usloznjavajuci, istovremeno tematizujuci neke od opstih, vecnih tema naucne ili gotske fantastike, Pahek je, ovim poslednjim radom, ponudio kvintesenciju svojih dosadasnjih ostvarenja.

Na polju naracije, svih pet odeljenih storija ovog albuma imaju za predmet istovetnu temu : one se, svaka na svoj nacin, bave pitanjem ljudske prirode (i pitanjem prirode vlasti). Istovremeno, u ovom albumu, Pahek kontekstualizuje i (moguce buduce pitanje) konfrontacije sveta inteligentnih masina sa svetom covecanstva. U takvom okruzenju, masina je osudjena na primanje nekih o osnovnih ljudskih duhovnih, karakternih obelezja. Bilo da je hladna, bezosecajna i matematicki proracunata, bilo da stremi ka humanizovanju vlastite samosvesti (ovi SF roboti, poput Terminatora, poseduju svest o sebi, svojoj egzistenciji i osobenosti), misleca masina delo je svoga stvoritelja i, kao takva, preslikava njegovo moralno oblicje.

Uputno je zamisliti se pred cinjenicom da skoro svaka stripovna SF storija, kod vecine autora, buducnost covecanstva - kao i buducnost svih drustvenih odnosa - smesta u Kafkijansko-Orvelovsko okruzenje koje bitno sputava stvaralacke moci pojedinca (kako u carstvu coveka, tako i u carstvu masina). Od svih strip autora koje sam citao do danas, Pahek mi se doima kao jedan od najdosledniji u svom istrazivanju ljudske prirode (i prirode vlasti), kao i fenomena zla ispoljenog u njima. U tom smislu, sam strip, kao medij, prostor je formalnih i idejnih iskoracenja, istrazivanja, kako na polju likovnosti, tako i na polju naracije, radjenih zarad sto sireg i sto raznovrsnijeg pokusaja zahvatanja u fenomenologiju zla inheretnoj prirodi coveka (kao i prirodi drustvenih poredaka - no, sad se vec ponavljam).

Kod Paheka, sve je predmet estetizacije: od kaiseva i filaktera, preko odlicno izvedene elektronske podloge crteza (izuzme li se skeniranje, koje nije izvodio sam autor), elektronskog dizajna i osobenog, realistickog kombinovanje boja, sve, u ovom albumu, ukazuje na to da je autor medijem stripa ovladao do u najmanjih tancina, u njemu se ispoljio kao istinski virtuoz, tako da danas Zeljko Pahek uistinu predstavlja jednog od najostvarenijih i najeminentnijih stvaralaca savremene stripovne scene u Srbiji. Kod njega se naucna fantastika, u najboljem duhu nekih od SF serijala iz sezdesetih, od pukog zabavnog stiva i stripovnog funa, neprimetno i sigurno preobrazila u prvorazredni esejisticki zanr. U tom smislu, Pahek jeste naslednik velike motivske i formalne strip revolucije iz sedamdesetih godina ; s tim sto je vremenom prerastao u jednog od nasih najrefleksivniji autora cija je svaka storija ujedno i parabola.

Svakako, lako je uocljiva motivska srodnost sa radovima ranog Bosnica, recimo, iz doba kada su oba stvaralaca saradjivala sa "YU stripom" ; buduca perijodizacija srpskog stripa ce sigurno utvrditi da je "Yu strip", uz neosetno zakasnjenje, sa citaocima delio srodne formalne i motivske preokupacije koje su se, nesto ranije, ispoljavale u Francuskoj u casopisima "Métal hurlant" ili "Fluide glacial". Ratna nesreca i crna rupa devedesetih (kao suludi, mracni ehoi stvarnosti na dogadjanja u imaginarnim svetovima devete umetnosti), ucinili su da se danas doima kako, citajuci autore te generacije mi, zapravo, citamo i njihove rane radove. To, naravno, nece biti sasvim tacno, niti je sve, u danas stampanim radovima, tako anahrono. Ako nista drugo, valja podvuci da je, u slucaju Paheka, jasno uocljiva razvojna nit i usloznjavanje jednog sada vec zavidnog i bogatog crtackog opusa.

Draz Pahekove likovne obrade sadrzana je u tome sto autor besprestano, iz storije u storiju, kombinuje srednjovekovne, secesionisticke i futuristicke odevne i arhitektonske elemente koji, tako postavljeni, cine da vizuelni okviri prica neprestano mame citaoca na retrospektivni pogled, cas u slavnu proslost Velikog rata, cas u - Ekoovsko - srednjovekovlje, istovremeno sireci polje epskog sadrzaja na celokupnu povest, vremena, i samo bice covecanstva, da bi potvrdilo Kirbyjevsku stavku po kojoj se zivot svodi na golu borbu za opstanak, a da je junastvo tek hrabrost da se ima srca i istraje do kraja.

Pored opste anti-utopijskog SF okvira prica, njihova futuristicka atmosfera odaje bilalovsko-mebijusovsku auru opste pakosti i cinizma razvratnih, dekadentnih sredina i drustava : istinska moralna obelezja tih buducih vremena su ; ravnodusnost, svirepost, lakomost i duhovna beda i osrednjost. Suprotstavljanje ljudi i masina samo je novo ruho za staru pricu o netrpeljivosti medju razlicitim ljudskim skupinama. Manevarska polja ogranicena su, mahom, na tanko individualno pregalastvo, na osamljeni, junacki napor svojstven klasicnoj epici.

Barokna time-space opera "the time-zuck company" predstavlja, zasigurno, najvisi simbolijski domet ovog albuma i ovakvog citanja stvarnosti. Pored najprivlacnijeg scenarija, autor ovde nudi i najzanimljivije, najostvarenije likovne izvedbe u zbirci ; prelomi tabla, ujednacen ritam pripovedanja (ostvaren sasvim aritmijskim komponovanjem kaiseva), boje, i njihovo vesto kontrastiranje iz table u tablu, ujedno prati besprekorna citljivost i pored motivski izrazito razradjenih kvadrata.

Nakon ove guste, paradigmaticne storije, prica "Biti covek" deluje kao minijaturna, light varijacija na istu temu. Rec je o maloj, stisanoj lirskoj zavrsnici. Prica govori o dehumanizovanom svetu (i coveku), vraca nas na predmete prvih storija albuma i predstavlja jedan od mogucih (doduse ironijskih), pogleda na humanizovanje masina u svetu totalnog rata izmedju ljudi i kompjutera.

Ukoliko svaki od ponudjenih scenarija ne nailazi na odusevljeni prijem citaoca, to svakako nije slucaj sa crtezima svih prica, na prostoru celokupnog albuma. To bi, ujedno, bila i jedina stilska neujednacenost u poslednjem Pahekovom radu. U svemu ostalom, od konceptualne igradnje albuma, preko njegove kompozicije (pet storija ritmicki, scenariski i stilski-likovno ujednacenih - zlatna mera za uspesan album), sve do "finalnog proizvoda", "Badi kukavica i druge price", srecni znamen za buduce Pahekove radove - dosadasnje najjace, najubedljivije izdanje mlade, dinamicne izdavacke kuce "System comicsa" -, mogao bi da oznacava tako prizeljkivanu, neophodnu renesansu u srpskom stripu na pocetku novoga stoleca.

sadržaj

10.

JUŽNJAČKA UTEHA No 33.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

ALBUMI I HORIZONTI

Kad sam poceo da se bavim stripom, imao sam velike snove, vece planove i od svega vece oci. Sanjao sam o tome da radim stripove kao sto su bili oni koje sam citao, ako ne i bolje. Secam se prve strip izlozbe na kojoj sam bio, i toga kako sam se vratio sutradan sa drugom iz odeljenja (osnovna skola), koji mi je kao sucesnik cuvao strazu dok sam ja, znojeci se vrlo obilno, sa stakala skidao par reprezentativnih ilustracija (table nisam dirao, valjda mi je to i tada bila svetinja!). Plen smo podelili na ravne casti izvukavsi se neopazeno iz galerije, ali sam ja svoj deo sutradan vratio i ostavio ispod stakala s kojih sam ih skinuo... Secam se kako mi je bilo neverica da bih ja, pazi ja, mogao nekada tako nesto da crtam, pa jos da pred ljudima izlazem. O stampanju stripova nisam smeo ni da sanjam. Citao sam redovno savete Toze Obradovica mladim crtacima u Strip Zabavniku, jezio se na ubilacki nastrojenog Darka Macana u Patku (seca li se neko nekog mladog crtaca kome je receno da zadovoljava kriterijume?) i mislio da nikada necu objaviti ni kais (mada u to vreme nisam znao da se "to" zove kais), a kamo li nesto vece... Kao sto je album.

Deo koji sada sledi nije moj hvalospev sebi samom, vec cisto nabrajanje cinjenica (tek da ne bude zabune!). Prvi put sam objavio strip posle godinu - dve angazovanog bavljenja stripom, a od tada sam objavljivao prilicno redovno (onoliko redovno koliko sam imao sta da objavim). Prve tekstove o stripu sam objavio pre tri godine, a od tada redovno pisem za par casopisa i gostujem u nekoliko drugih, da ni ne pominjem redovnu kolumnu u Strip Vestima (bolje ne pominji, zavapice neki od vas!). Dosao je i prvi honorar, pa prvi devizni honorar, prvo ucesce u redakciji, pa onda i urednicka palica. U scenaristickom poslu radio sam sa dosta ljudi, i imam danas tu privilegiju da mogu da biram s kim hocu da saradjujem... Jedna od retkih stvari koje nisam bio ostvario bilo je da objavim strip album - bilo kao crtac, bilo kao scenarista. Ovih dana sam i to uradio. Izasao je iz stampe Maks Debris - ispovest prvog krivotvoritelja, album za koji sam ja dovrsio scenaristicki posao koji je zapoceo Djordje Milosavljevic, a koji je nacrtao Toni Radev. Izasao je moj prvi album, ljudi!

A opet... Nisam posebno odusevljen. Kad pogledam na svo ono uzbudjenje koje sam osetio kad sam od Tonija dobio priliku da pomenuti album dovrsim, one groznice koja me je drzala za vreme pisanja neceg za mene potpuno novog, onog nemerljivog zadovoljstva da vidim ono sto sam napisao pretoceno u slike, i to od strane odlicnog crtaca (po mojoj proceni, ne teram nikoga da slozi samnom)... Kad se setim da sam ga s (velikim) prekidima pisao dve pune godine, i svega sto sam tada (i od tada) doziveo... Kad se setim mog prijateljstva s Tonijem koje se saradnjom i stalnim kontktima cementiralo... Nema vise tog uzbudjenja. Nisam, jednostavno, preterano ushicen. Nije to zato sto mislim da sam tamo uradio los posao, mozda je u pitanju to sto mislim da bih danas uradio dosta bolji. Mozda je to stoga sto je put kojim se do cilj stiglo cesto interesantiji od samog cilja; ili mozda to sto sam i to ostavio iza sebe, sto konacno imam album iza sebe, i to sto sad treba naci nove izazove, nove horizonte, nesto dovoljno veliko da vam od samog pogleda na to porastu oci. Razumete li? Ja ne bas...

sadržaj

11.

QMOVA KOLUMNA (82)

Bojan M. Đukić
bonjy@comicartist.com

ZASTO SE UOPSTE pravdam i samo zalud obecavam da vise nema izvinjavanja zbog zaobilazenja teme vec samo povratka na promaseni 'pravi' kolosek..?

Znam odgovor... 'Zbog VAS'. Svih onih koji citaju SVesti i Qk-u, a u stvari zbog SEBE i svog pateticnog izbegavanja da se suocavam sa mrskom prosloscu koja sve vise zalazi u sve deprimiranije vode prekrivene ljigavom zabokrecinom odbojnosti. Koliko god da dugujem kompletnu storiju koja je zapoceta (rodila se, valja je ljuljati!), toliko se sve vise i cesce pitam - a zasto opstajati na putu pripovedanja otuzne skaske bez sretnog kraja kada oko mene i predamnom prste teme koje vape da se nacnu i ponude zainteresovanima za nesto drugacije i nesvakidasnje u stripu i oko njega. Zivot i vecina stvari oko njega su daleko od bilo cega sretnog... Zasto bi moj autobiografski isecak bio toliko relevantan kad ipak toliko egocentrican nisam? 'Happy-end' nije element stvarnosti vec nasusna dusevna potreba bez koje barem ja ne mogu... a verujem i puno nekog drugog sveta.

Kako bilo, malopre sam nakon proveravanja e-poste na svojoj adresi (sajt www.comicartist.com) iznenada zapazio pri vrhu ekrana neobican reklamni 'banner' koji je mamio da bude kliknut. Ucinio sam to i...

... evo nastavka Qk-e koji objasnjava sta me je tako obradovalo i inspirisalo da smesta podelim sa svima vama, kao u neka stara vremena kada sam pisao za nekog drugog i drugaciji pojavni medij.

Za mene licno ova [verovatno ne preterano bitna] storijica ima poseban znacaj... Nekima ce mozda biti jasnije kada odluce da posete na Mrezi stranicu izdavaca koji se pominje dole u tekstu i pogledaju vizuelni materijal.

Mogu samo da kazem kako sam posle skoro cetvorogodisnje pauze, nakon svih onih mojih u Qk-i ponavljanih zaklinjanja kako je sve u vezi crtanja i bavljenja stripom ostalo iza mene, po prvi put osetio skoro zaboravljenu groznicu...

... ponovo sam pozeleo da crtam.

Jednostavno - video sam nesto sto neko drugi pravi u nekoj zemlji Americi i tresnulo me iznebuha kako bi bilo lepo da je meni tako nesto palo na pamet. NE KAZEM DA ce ista biti! Samo konstatujem da mi je artriticne prste spopao svrab koji izgleda samo olovka i pero mogu da pocesu i odstrane. Uz sve ono sto mi je na uvidu od Bolenda, Bjuseme, Tima, Mignole, Lija, Garnija, Kjuberta, Romite i da ne nabrajam-- inspirisao me je crtac o kome nikada ranije nista nisam cuo niti ista od njega video. Da je nesto posebno originalan - nije. Da je nesto izuzetno potvrdjujem svojom emotivnom reakcijom posto je pogodio u meni neke strune za koje sam do malopre bio ubedjen da su pokidane.

Stoga, po cetvrti put zaredom ostavljam[o] po strani nastavak zvani 'U slavu crtanja -drugi deo' i doticnu aktivnost (slavljenje crtanja, je li) upraznjavamo pricicom pod naslovom:

ANIMATOR NAPUSTIO MISA ZBOG MEDVEDA!
LOS ANDJELES, Kalifornija

Avanturistickim potezom i namerom da ostvari vazda nedostizan licni projekat, Majk (Mike) Kunkel je odlucio da napusti svoje radno mesto u Studiju za dugometrazne animirane filmove Volta Diznija (Walt Disney Feature Animation) kako bi se koncentrisao na svoj strip namenjen svim generacijama - HEROBEAR AND THE KID (Junak-Meda i Klinja). Doticna strip-sveska je prica o detinjstvu, zajedno sa novom skolskom sredinom, razrednim siledzijama, istinskoj ljubavi...

... i carobnom plisanom meci.

Odluka je doneta posto su se prva dva broja stripa rasprodala, ukljucujuci i dva reprinta. Prvi broj je pocastvovan nominacijom za Ejznerovu nagradu (Eisner Award Nomination) kao 'Najbolji naslov za mladji uzrast'. Od treceg broja se ocekuje da nadmasi prethodna dva.

"Prezahvalan sam za ovu pruzenu priliku", izjavio je Majk sa osmehom. "Dugo sam cekao na ovo i najzad su mi se otvorila vrata". Majkov cilj je da poveca frekvenciju izlazenja 'dugometrazne' price o Junak-Medi i Klinji, kao i da zadje u druge price koje valja pripovedati kroz Zapanjujuce Stripove (Astonish Comics).

Astonish Comics je kalifornijski dom Junak-Medi i Klinji, kao i novom naslovu ZUMOVA AKADEMIJA ZA SUPER-TALENTOVANE (Zoom's Academy For Super Gifted) iza koga je kreator Dzejson Letkou (Jason Lethcoe). Oba stvaraoca su zajedno radila u holivudskoj animaciji na raznim bioskopskim dugometraznim i televizijskim projektima za mnoge poznate studije. Na osnovu svojih dugogodisnjih iskustava u svetu animacije, njih dvojica su se namerila da pripovedaju kroz stripove na novi nacin.

Na Nacin Animacije (Animation Way) !

Neki kriticari su nazvali navedene strip-serije 'odstampanim test-olovkama' i 'crtanim filmovima na hartiji'. Kako god da se nazovu, ovi stripovi namerno poseduju kvalitet i identitet grube animacije u olovci, posto su realizovani u crno-beloj tehnici, crtezom izvedenim olovkama mekanog grafita!

"Ideja nam je bila da napravimo ZABAVNE stripove", veli Majk. "Zabavne za citanje i zabavne za gledanje... i ne samo to, vec price koje emotivno vezuju ljude. Pripovedajuci na Nacin Animacije, pomazemo citaocima da se angazuju. Nadam se da ce storije i crtezi u svim stripovima Astonish Comics-a evocirati nostalgiju, toplinu, humor i atraktivnost za sve generacije".

Zainteresovani za zapanjivanje i sve u vezi stripova na Animirani Nacin mogu da posete sledecu adresu na Mrezi: www.theastonishfactory.com

Uzivajte.

- - - - - -

Majk Kunkel. . . biografija!

Tridesetog septembra 1969.godine roda je padobranom [s]pustila Majka na svet. Aterirao je u juznoj Kaliforniji i ostao u njoj zauvek. Shvativsi od prvog dana da samo zeli da crta i nista vise, Majk je krenuo da prti svoju stazu. Kosidba na komsijskim travnjacima, pravljenje svojih standova za prodaju limunade, kelnerisanje u restoranima, prodaja cipela... sve od pomenutih aktivnosti su se 'savrseno' uklapale u Majkov plan postajanja crtacem i pripovedacem. I naravno, usput je imao i kratke susrete sa obrazovanjem. Ceremonija 'maturiranja' u jaslicama na kraju godine ga je inspirisala da kroz isto prodje i na kraju srednje skole nesto kasnije. Potom je na koledzu diplomirao sa ocenom AA (nesto kao nasa desetka, samo duplo - valjda zato sto je bio tako dobar!) iz Dvodimenzionalne umetnosti (2-D Art) i pokupio diplomu samo zbog toga sto mu se svidelo kako izgleda viseci uramljena na zidu.

Jednom je moralo da dodje vreme da pokaze kako sve zna sto se treba znati o industriji animacije. Stoga je skupio sve svoje crteze na salvetima i listicima iz blokcica i zakoracio u Kraljevinu. Uskoro je naucio da ako se 'omaskom' ostavi novac u portfoliu, poziv na razgovor u vezi zaposlenja u studiju ubrzo sledi. I poslovi su stvarno krenuli kao lavina...

Majk je radio animaciju za sledece TV-reklame:
* Renegade Productions
* Carl's Jr.
* Cheetos
* the Lottery
* the Cartoon Network

Crtao je namenske radove inspirisane animacijom za Warner Bros. radnju.

Radio je i na eksperimentalnoj animaciji za:
* Dreamwork's Toonsylvania
* Disney's Pith Possum and Tex Tinstar
* Nickolodeon's Dora the Explorer

Bio je animator karaktera za sledece dugometrazne filmove:
* The Pagemaster
* Stay Tuned
* Cats Don't Dance
* Hercules
* Tarzan

Crtao je storibord i razradu vizuelnih materijala za Diznijeve Pirates of the Caribbean

Za televiziju je rezirao animirani sou Dilbert

Storibordovao je projekat kod Diznija, Sweating Bullets Trenutno je u odeljenju za storibord i pripremnu vizuelnu razradu u kompaniji Walt Disney Feature Animation

O filmu "Pirati Kariba" (Pirates of the Carribean) Majk veli: " Pirati su zapravo jedna luna-park voznja koja me navodi da verujem kako sam otisao negde drugde... ja sam na ovom projektu samo zato da bih mogao da se vozikam i kada je luna-park zatvoren".

Nevoljno mumla o reziranju jedne epizode 'Dilberta' za TV [prema poznatom i nesnosno dosadnom, neduhovitom novinskom stripu koji jedino vole neduhoviti kancelarijski tipovi o kojima se u stripu zapravo i radi]. Majk to opisuje kao provodjenje mnogih dana za kancelarijskim stolovima i u separeima za TV- sou o sedenju za kancelarijskim stolovia i u separeima. Smesi se kad kaze: "Bilo je mocno, ali zasto nisam dobio da reziram nesto o Havajima i plazama? Ne bih mario da skupljam dokumentaciju i istrazujem na licu mesta za takvu emisiju".

Majk trenutno lunja hodnicima Diznijevog studija u Berbenku, Kalifornija (Burbank, Califoria). "Bas je zabavno", bilo je sve sto je zeleo da kaze. Ocigledno, Mis Mika jako pazi sta se o njemu i njegovoj kuci govori kad se predje prag napolje. Toliko samo moze da se sazna o tome sta radi tamo kad je - unutra.

I posto mu redovan posao ocigledno ne oduzima dovoljno vremena i ne okupira mu previse paznje, Majk se odao zvrljanju crteza u sitne sate za njegov prvi strip, svesku pod naslovom JUNAK-MEDA I KLINJA (Herobear and The Kid), koju objavljuje Astonish Comics.

U pitanju je ideja stara 15 godina koja je najzad sazrela. Meda i Klinja su nostalgican pogled na detinjstvo, skolu, skolske neprilike, ljubavne jade i magicne plisane mede. Posto mu je deka preminuo, mladjahni Tajler (Tyler) nasledjuje starog mecu i pokvareni dzepni sat. Uskoro shvata da stvari nisu onakve kako isprva izgledaju i da medveda ne treba samo po 'ruhu' (plisu..?) gledati - kao ni knjigu po koricama.

Blago inspirisan sopstvenim detinjstvom, Majk pokusava da nas ubedi kako je imao najboljeg drugara koji je zapravo bio super-herojski polarni medved! U svom stripu on nas podseca: "Pamtite svoje detinjstvo i prenosite ga dalje". Ispada da mu se secanja mute zbog svih onih solja sa kakaom i stripova koje je konzumirao odrastajuci.

Sada zivi sa svojom porodicom u juznoj Kaliforniji. Nada se da nikada nece izgubiti sposobnost da na zivot gleda kao dete, ostajuci uzagrenih bistrih ociju i optimistican. Izmedju redovnog posla (kod koga se pretvara da zapravo zna sta radi), tezgarenja na stripu* i ucenja trikova sa kartama, Majk sretno provodi vreme sa zenom Danijelom (Danielle) i njihovo dvoje dece, Alekom i Leijom (Alec & Leigha) igrajuci se zmurke, uceci kako da se potpise, probajuci novu hranu za bebe i povremeno spavajuci. To su neke od jednostavnijih ali najbitnijih zivotnih radosti.

Nikada nije poranio sa rokovima.

Prica se da dolazi do ideja za svoje price jeduci bajate penaste bombone ostavljene preko noci na kuhinjskom kredencu.

Navodno, tako sticu bolji ukus...

-----------------------
* Ova biografija je ocigledno nastala PRE davanja otkaza u Mikinoj Misjoj kuci (na kraju), opisanog u prethodnoj prici.

- - - - - -

sadržaj

12.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (93)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

BERLIN/BRONČANO DOBA

Zato što volim raditi brzo i relativno puno te zato što me vesele izazovi različitih žanrova i pristupa, monogamna predanost Jasona Lutesa i Erica Shanowera mi ponekad djeluje gotovo zastrašujuća.

Njih dvojica - obojica, otprilike, moji vršnjaci - prije nekoliko su godina zagrizli u projekte koji će, dovrše li ih, svakako biti njihov magnum opus. Lutes se poduhvatio rekonstrukcije Berlina u vrijeme previranja koja su dovela naciste na vlast, dok si je Shanower na pleća natovario možda još i teži zadatak: realističnu rekonstrukciju antičkog svijeta u vrijeme Trojanskog rata. Oba projekta su opsežna: sporiji, Lutesov Berlin, napreduje ritmom od dva do tri sveska (od zamišljena dvadeset i četiri) godišnje te je upravo objavljena u jedan tom ukoričena prva trećina, dok je Shanower brži, ali i ambiciozniji - njegovih prvih devet svezaka nedavno objavljenih u knjizi Age of Bronze: A Thousand Ships tek su sedmina predviđenog stripa. Uzme li se u obzir da je obojici za ovako sabran materijal trebalo otprilike tri godine, lako je izračunati da će im za dovršenje - uz poneki posao za prehanjivanje, krimića s Brubakerom (Lutes) ili tuširanja Star Warsa (Shanower) - trebati deset do dvadeset godina.

Deset do dvadeset godina. Žmarci me prolaze. I ne zbog toga što sam ne bih znao planirati dugoročno ili trajati - deset godina Borovnice ili Svebor i Plamena na pola puta kroz sedmu od predviđenih deset godina neka posluže kao dokaz - već zato što me hrabrost ulaganja na jednu kartu fascinira. Koliko čovjek treba biti uvjeren da je ono što radi ne samo dobro već jedino dobro da bi se uz projekt vezao takvom fanatičnošću? Kako to izgleda zaljubiti se za čitav život?

U ovoj fazi, Shanowerov me strip veseli malo više od Lutesovog - tema mi je draža i, nekako, univerzalnija; kod Lutesa vidim opčinjenost, ali ne i relevantnost, nedostaje mi novina pogleda - ali obojicu gledam sa strahopoštovanjem, poput kakvog pogana koji se po prvi put sreće s vjerskim fanaticima. Dok se ja pitam što će Lutes i Shanower misliti o uloženim godinama jednom kad sav posao bude iza njih, uvjeren sam da oni o tome, na zacrtanom kursu, ne dvoje.

I ja im, žonglirajući, barem malo zavidim.

sadržaj

13.

STRIP AUTOR: VLADIMIR S. MARKOVIĆ

Strip Vesti

VLADIMIR S. MARKOVIĆ - LoOney
Beograd, 04.12.1980.

Zovem se Vladimir S. Marković. Ili jednostavnije LoOney.

Ja sam rođen 04.12.80 u Beogradu.

Stripom sam počeo da se bavim 97 kada sam se upisao u strip školu Vlade Vesovića za koju sam saznao preko "našeg Diznija" pokojnog gosp. Bikića...

98 sam izdao svoj prvi fanzin "Losh S-trip" broj jedan i mnogo manje uspešan broj dva. Iste godine sam učestvovao u radionici stripa autora sa našeg i ex-Yu prosotora koja se održala u bioskopu Rex a povodom strip manifestacije EXER. U knjizi EXER postoji dve moje table i jedna zajednička ilustracija svih autora koju sam ja započeo. Tada sam radio pod pseudonimom VSM. Takodje je i jedan kadar "Čoveka iz bunara" moj.

Kasnije sam se muvajući se po strip izložbi u staroj kapetaniji u Zemunu napravio fanzin "XXX".

99te sam izbacio "Loš S-trip" broj 3.

2000te sam izdao fanzine "Volim Lidiju" i "Nagazna Mina".

Početkom 2001ve sam učestvovao na Fanzinijani u SKC-u Beograd, gde sam dobio nagradu za "Nagaznu Minu" i napravio kontakte sa nekim kolegama.

Udruženim snagam smo napravili strip radionicu ŠLIC koju vodi naš duhovni vođa (hihi) Bambi. Prvi broj časopisa "Šlic" je izašao vrlo ubrzo potom.

Za sajam knjiga u Beogradu sam spremio fanzine "JOJ!" (na srpskom) i "LoOney's Ride" (na engleskom). Promocija fanzina će biti posle 26tog zajedno sa "Antologijom Turbo Folka" u izdanju SKC-a za koju smo svi iz šlica, uključujuci i mene, radili ilustracije. Posle sajma će biti velika promocija časopisa ŠLIC 2 (naslovna Saša Mihajlović) i fanzina NAGAZNa MINa 2 (u kojoj će biti i jedan brazilski i jedan argentinski autor).

To je moj doprinos domaćoj strip sceni zasad.

Prilažem moju omiljenu tablu stripa LoOney i Lex iz fanzina JOJ!...


* * *

Vladimir od sada ima svoju stranicu na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu/autori/looney

sadržaj

14.

PISMA ČITALACA

mail

From: "Angelo" <altus@ptt.yu>
Subject:

Kupujem astroidjane Zeljka Paheka.
bora: mislovka2002@yahoocom      

* * *

From: "Aca Dusanic" <dusanic@ptt.yu>
Subject: Strip berza

Kupujem Kordejevog Tarzana u izdanju Dark Horsea, Rivers of blood.Takodje me interesuje i Carson of venus i Claws of the cat woman. Moguca je i zamena za Princa Valijanta 1-14 u perfektnom stanju.

Pozdrav

Dusanic Aleksandar,Sombor

sadržaj

15.

LINKOVI

Strip Vesti

BORDERLINE #4
Sjajan internet magazin u PDF formatu, upravo je izašao četvrti, novembarski, broj.
http://borderline.mediahall.co.uk/

sadržaj

16.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 3. do 9. novembra

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad