prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. GRAN PRI VITKOVIĆU - štampa
2. ŠKOLA STRIPA - Strip Vesti
3. DA LI JE BUDUĆNOST ZAISTA SVIJETLA? - Rajko Radovanović
4. NAŠA BLISTAVA BUDUĆNOST - Ilija Bakić
5. JUŽNJAČKA UTEHA No 32. - Marko Stojanović
6. QMOVA KOLUMNA (81) - Bojan M. Đukić
7. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (92) - Darko Macan
8. X-LJUDI (13) - Vanja Mišković
9. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
   -Pritajenu Hulk...
   
10. PISMA ČITALACA - mail
11. LINKOVI - Strip Vesti
12. DATUMI - Strip Vesti

1.

GRAN PRI VITKOVIĆU

štampa

FESTIVAL ANIMIRANOG FILMA U ČAČKU

Gran pri Vitkoviću

Gran pri 8. festivala animiranog filma Jugoslavije, koji je danas završen u Čačku, dobio je Nikola Vitković za film "Na mostu", u proizvodnji "Dunav filma" iz Beograda.

Nagrada za ideju dodeljena je Vuku Spasojeviću za filmove "Beskućnik" i "Šašava olimpijada", u produkciji Centra za animirani film iz Čačka, dok nagradu za režiju ravnopravno dele Aleksandar Kostić za film "Igračka" i Andrea Leko za film "Sve je stalo, samo deca rastu".

Nagrada za animaciju dodeljena je Ranku Radovanoviću za "Eliksir", u proizvodnji "Zeta filma" iz Budve. Nagrada za crtež, vizualizaciju i likovnost ravnopravno je pripala Aleksandru Rotu i Mirjani Mićanović-Tičerić iz Beograda. Nagradu za scenografiju dobila je Jelena Bešir iz Beograda, a za muziku Dragan Ilić iz Beograda.

Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 22. oktobra 2001.

sadržaj

2.

ŠKOLA STRIPA

Strip Vesti

Sutra u Zrenjaninu počinje reklamna kampanja za školu stripa.

Svi koji su zainteresovani za bliže informacije, mogu se obratiti na brojeve telefona:
U školi "LINGUA EDUCO" - 023/60-097 ili 023/510-018
i direktno predavaču Mirku Čolaku: 063/748-040

sadržaj

3.

DA LI JE BUDUĆNOST ZAISTA SVIJETLA?

Rajko Radovanović

Strip-izdavaštvo kod nas

DA LI JE BUDUĆNOST ZAISTA SVIJETLA?

Piše: Rajko RADOVANOVIĆ

Kad uporedimo sa onim koje je vladalo skoro 10 godina, stanje u strip-izdavaštvu na jeziku koji smo nekada zvali srpsko-hrvatskim danas djeluje sasvim optimistično. Od dva nekada najveća izdavača stripova na tom jezičkom području, Marketprint iz Novog Sada i Dečje novine iz Gornjeg Milanovca, prvi se potpuno vratio u igru, novoosnovana Edicija Vannini počela je ponovo da izdaje Bonellijeve stripove, a zagrebački Strip-agent i Book Globe objavljuju sve više albuma i knjiga.

- Prvi broj "nove" Stripoteke, posle osmogodišnje pauze, pojavio se u oktobru 1999. godine, svega nekoliko meseci posle bombardovanja Jugoslavije. Bilo je to veliko iznenađenje za ljubitelje stripa, ali istovremeno i prava radost za one koji su odrastali uz Stripoteku i zbog toga, logično, bili i emotivno vezani za našu strip reviju - kaže Slavko Draginčić, glavni i odgovorni urednik Stripoteke, najbolje i najdugovječnije strip-revije na našem jeziku.

Septembarski broj ove revije nosi broj 961, a za noseći strip ima epizodu Torpeda Abulija i Berneta pod nazivom Sedi i vozi! (46 tabli), dosada neobjavljenu kod nas. Stripoteka se vratila zahvaljujući tome što je, prema Draginčićevim riječima, najvažniji dio tima, koji je godinama prije raspada bivše Jugoslavije radio na strip-izdanjima, ostao na okupu. Taj tim je uspio da u relativno kratkom vremenskom periodu ponovo pokrene Stripoteku, a zatim i sva ostala izdanja.

Strip-izdanja Marketprinta podijeljena su u dva segmenta: revije, predstavljene u obliku Stripoteke i Konana, i albumi. U Konanu se pojavljuju neobjavljene epizode ovog stripa kod nas, a Stripoteka objavljuje i nastaviće da objavljuje neke davno započete serijale kao što su Aster Blistok, Poručnik Bluberi, Lester Kokni, Valerijan, Žig sudbine, Hans, Džonatan Kartland, te neke nove kao što su tek započeti Largo Vinch, Tugovanka za izgubljenim pustarama i Lutka od slonovače. Njima će se u idućoj godini pridružiti i neki novi serijali, koje čitalačka publika kod nas još ni u jednom izdanju nije vidjela.

Najveći problem Stripoteke, pored lošeg kvaliteta štampe uslovljenog niskim standardom na tržištu, jeste spori ritam izlaženja - jednom mjesečno.

- U julu ove godine smo bili prešli sa mesečnog na dvonedeljni ritam izlaženja, u želji da izađemo u susret željama jednog broja čitalaca. Na žalost, bila je to greška koju smo morali da ispravimo veoma brzo, kako zbog naglog pada prodaje ne bismo ugrozili opstanak revije. Očigledno je da još nije sazreo trenutak za ovu, inače, dobru ideju, pa ćemo se na ovu temu vratiti čim se oseti porast kupovne moći - kaže Draginčić o tome.

Albume je Marketprint ponovo počeo da objavljuje u junu prošle godne. U crno-bijelim broširanim albumima se pojavljuju Hermannovi i Gregovi Bernard Prince (dva albuma do sada) i Komanča (šest albuma) i Gillonovi Kosmički putnici (jedan album). U broširanim albumima u boji idu Le Tendreovi i Loiselovi Ratnici sa Akbara, Godarov i Riberin Aster Blistok (jedan album) i Loiselov Petar Pan (dva albuma).

Najkvalitetnije albumsko izdanje Marketprint izdaje u saradnji sa Strip Art Featuresom Ervina Rustemagića - nekada takođe značajnog izdavača kod nas - a opet je riječ o Hermannu i njegovom serijalu Bois-Maury. SAF ovo izdanje priprema za štampu i štampa u Sloveniji, pa je ono vrlo kvalitento: boja, tvrde korice, izuzetna štampa, niska cijena (15 njemačkih maraka). U junu ove godine izašla je 11. epizoda, Assunta, a prije 15-ak dana, istovremeno kad i na ostalim jezicima na svijetu i 12. epizoda - Rodrigo. Nakon ove dvije epizode, Marketprint će početi u istoj opremi da objavljuje i prvih 10 epizoda serijala.

Na pitanje o Marketprintovoj procjeni koliko albuma godišnje može da podnese naše tržište i koliki su tiraži albuma, Draginčić odgovara:

- Tržište je zaista siromašno, mada pojedinci mogu da kupe i po nekoliko albuma mesečno. Ipak, najveći broj ljubitelja stripa ograničava se na kupovanje desetak albuma u toku jedne godine. Uveren sam da će se sa porastom standarda poboljšati situacija i u tom pogledu. Tiraži naših albuma se kreću između 500 i 1000 primeraka u zavisnosti od serijala, a do sada su najbolje rezultate u prodaji ostvarili Komanča, Petar Pan i serijal Bois-Maury.

Sličnog mišljenja je i Bernard Radovčić, vlasnik zagrebačkog Strip-agenta.

- Kad bi se govorilo samo o isplativosti, naši albumi nikada ne bi izašli. Medutim, vjerujem u bolju budućnost. Teško je reći koliko izdanja godišnje može proći, ali u našem planu za ovu godinu je bilo 10 albuma i knjiga, a za iduću ćemo vidjeti - kaže on.

Kad kaže naši, Radovčić misli na Strip-agent i sebe, te Nebojšu Radića, vlasnika kuće Book Globe, inače njegovog prijatelja i partnera. Oni većinu izdanja rade u saradnji. Obje kuće su osnovane 1994.

Strip-agent i Book Globe su objavili tokom 1994. i 1995. godine dva albuma Astera Blistoka (Zvjezdana ropotarnica, Nebeski prozirač), jedan album XIII (Noć trećeg kolovoza), dva albuma Iznogouda i jedan Blueberryja (Chihuahua Pearl). Onda su stali sa albumima zbog problematične distribucije u knjižarama.

Nekoliko godina kasnije krenuli su na kioske sa Garfieldom u sveskama i do sada je izašlo dvadesetak brojeva, a zatim su ponovo krenuli sa albumima. Strip-agent je objavio Citate Darka Macana i Edvina Biukovića i prva dva albuma Torpeda, a Book Globe po jednu knjigu Bonea Jeffa Smitha i Usagi Yojimboa Stana Sakaia. Sve knjige su objavljene u kvalitetnim, tvrdokoričenim crno-bijelim izdanjima (svi stripovi su originalno i rađeni crno-bijelo).

U najskorije vrijeme treba da se pojave Torpedo 3, Bone 2 i Usagi 2, a do kraja godine još dva albuma Torpeda i jedan Bonea. Radovčić kaže da tiraži Strip-agenta i Book Globea nisu veliki, oko 400 primjeraka. Najbolje je prihvaćen Bone Jeffa Smitha.

- Najveći problem danas je taj što su ljudi izgubili povjerenje da će nakon nekog strip-albuma izaći sljedeći. Inače, zanimanje za strip se u Hrvatskoj definitivno budi, pa očekujem da, nakon izlaženja tri-četiri albuma, u seriji publika shvati da se, u slučaju Strip-agenta i Book Globea, radi o kontinuitetu - kaže Radovčić.

Ono što je bitno kad govorimo o albumima, jeste činjenica da se izdavači odlučuju da, pored repriziranja najpopularnijih naslova u kvalitetnom izdanju, neke naslove premijerno objavljuju u albumima. Marketprint to radi sa Petrom Panom i Bois-Mauryjem, a Book Globe sa Boneom i Usagi Yojimbom. Poznavaocima ne treba govoriti o značaju tih djela u mediju.

Kad govorimo o važnim izdavačima, čija se izdanja redovno pojavljuju i za koja vam trebaju prsti bar dvije ruke da ih nabrojite, treba spomenuti i novoosnovanu Ediciju Vannini koja će u Srbiji i Crnoj Gori da objavljuje Bonellijeve stripove. Za sada su to četiri naslova, Dylan Dog, Mister No, Zagor i Marti Misterija.

Vannini ima namjeru da objavljuje novu svesku svakog četvrtka, tako da će se u svakoj seriji mjesečno pojaviti po jedna. Sveske imaju 96 crno-bijelih strana standardnog formata za Bonellijeve stripove, bijeli papir i kolor korice.

Nismo ovdje, dakako, pomenuli sve izdavače stripova na pomenutom jezičkom području, ali su ovo najvažniji. Ono što je bitno je da se njihova izdanja uglavnom mogu kupiti u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori, iako distribucija daleko od toga da je sređena. Pored njihovih izdanja, postoje i neka druga u vidu pojedinih albuma, brojeva magazina ili fanzina, ali se sve to pojavljuje suviše rijetko da bi - iako ne treba sumnjati u dobre namjere ljudi koji iza tih izdanja stoje - bilo nazvano ozbiljnim i stabilnim izdavaštvom.

Dobri primjeri pojedinačnih izdanja su album Tehnotise scenariste Darka Grkinića i crtača Alekse Gajića, koji je u kvalitetnom albumu u boji objavio beogradski System Comics, te dva hrvatska izdavača koji su objavili albume Danijela Žeželja. Gradsko poglavarstvo Grada Osijeka je, povodom Žeželjeve izložbe u Osijeku, prošle godine objavilo Kugu, a nedavno je zagrebačka kuća Petikat - koju su osnovali Greiner, Kropilak i Žeželj - objavila još dva njegova albuma, Rinzol i Osmijeh Majakovskog.

U posljednih nekoliko godina, naročito u periodu 1997-1999. godine, u Srbiji je bilo snažno prisutno piratsko izdavaštvo, koje je sada znatno smanjeno, najvjerovatnije pod pritiskom legalnih izdavača. Pirati su najviše objavljivali Manaru (jedini bitan među tim stripovima jeste Gaučo, po Prattovom scenariju), Serpierijevu Druna i Moebiusa (dvije knjige o profesoru Mangelu, zbirka ranih kratkih stripova, Anđeoska kandža). Bilo je tu i Astera Blistoka, Blueberryja, Torgala, Jeremiaha, Tornjeva Bois-Mauryja, Calvina & Hobbesa…

Oni se sada manje pojavljuju jer su legalni izdavači oštećeni u velikom broju slučajeva, naročito Marketprint. Piratski albumi su objavljivani često u malom formatu poput američkih comic books, ponekad u kvalitetnoj opremi ali nerijetko sa katastrofalnim prevodom.

Rekli smo već na početku: sve to sa stripom sada djeluje sasvim optimistično. Bilo bi vrlo značajno kad bi na tržištu postojala još jedan ili dvije revije, a posebno kad bi postojala i revija za domaći strip kao što je to nekada bili Yu strip magazin ili Naš strip. Stripoteka najavljuje da će početi da objavljuje domaće autore, ali to još nije počela.

Vrlo je važno što sad imamo nekoliko izdavača koji shvataju važnost albuma i prezentacije stripova u kvalitetnijem obliku nego što su revije štampane na roto-papiru lošeg kvaliteta. Ne treba zaboraviti da je prvi album po zapadnoevropskim standardima - i on u broširanom izdanju - bio Babet, prva epizoda iz Hermannove serija Bois-Maury. Izdavač je bio Rustemagićev SAF. Tek nekoliko godina kasnije sa albumima su nastavili Marketprint i Dečje novine, ali je rat zaustavio sva strip izdanja.

Daljna stabilizacija političkih i socijalnih prilika u zamljama ex-Jugoslavije samo može da pogoduje strip-izdavačima. I čitaocima, dakako.

* * * * *

Antrfile:

Piratska brzina

Piratski izdavači iz Srbije su povremeno bili izuzetno agilni. Na primjer, Moebiusov album Luđak sa Sorbone pojavio se svega 10 mjeseci nakon francuske premijere, što je za naše uslove velika brzina. On je, naime u Francuskoj objavljen u novembru 1998, a kod nas u avgustu 1999.

Francuski izdavač Udruženi humanoidi objavio je u seriji Le Cour couronné o profesoru Mangelu tri albuma. To su: La Folle du Sacré Cour (1993, 70 tabli), Le Piége de l'irrationnel (1994, 62 table) i Le Fou de la Sorbonne (1998, 54 table). Prvi album na našem jeziku sadržavao je prva dva originalna albuma.

* * * * *

Objavljeno u sarajevskom dvonedjeljniku Walter, broj 35, 3. oktobar 2001.

sadržaj

4.

NAŠA BLISTAVA BUDUĆNOST

Ilija Bakić

STRIP

Naša blistava budućnost

Album "Technotise"; Darko Grkinić (scenario), Aleksa Gajić (crtež); izdavač "Sdžstem comics" Beograd, 2001.

Godine 2047. grupa omladinki i omladinaca uživa u životu na ulicama jednog modernog i bogatog Beograda, što podrazumeva jurcanje uokolo na lebdećim daskama, lude žurke, pomalo studiranja, koketiranje, drogu, grupni seks i potpunu opuštenost prema svemu što se zove politika, problemi egzistencije, potrošačka korpa itd. i sl. (a kao kruna svega nema ni roditelja da ih kinje). Ali kako je fakat da ako nešto ne primećujemo ne znači da to i ne postoji, sticajem okolnosti veseljaci će upasti u mrežu velikog biznisa, korupcije i politike ispletenu oko mesa genetski izmanipulisanog čudovišta (zaostalog još iz Austrijsko-Turskog rata 1739. godine), smeštenog u bazen ispod Ratnog ostrva i namenjenog kao sirovina za jeftinu hranu. Da bi spasli glave klinci će morati da, u ludoj trci ispod vode i kroz podzemne hodnike, razbiju čitavu kvarnu organizaciju i, konačno, izrone na površinu zemlje čak u Zemunu. Uprkos ogromnom vatrometu koji je rezultat akcije gužva će, normalno, biti zataškana, mada se pominje mogućnost izbijanja velike industrijske afere, a naši junaci moći će da se vrate svojim svakodnevnim (razbi)brigama.

Konstrukciona greška stvarnosti

Osnovni obrazac priče tipa "šta zna dete šta je 100 kila pa uzme i nosi" viđen je u bezbroj varijanti, i ovog puta ona lepo počne ali se postepeno otvaraju pukotine u sklopu dešavanja pa su i rešenja nategnuta (naročito kad od klinaca postanu akcioni komandosi koji pucaju pa i bodu, ako treba, vrlo rutinirano-izvežbano, kao pravi profesionalci koje sređuju). Čitav polet, naravno, splašnjava kada se stvari smire jer se onda vraćaju u kolotečinu i matorci ponovo preuzimaju komandu, što će reći da deca ne mogu da promene svet - no ovo je već konstrukciona greška i stvarnosti i zbog nje ne vredi kriviti priču.

Pozitivni argumenti na strani scenarija su lakoća karakterizacije likova (tako da oni odmah postaju prepoznatljivi što je i te kako bitno kada ih ima više) kao i optimistička varijanta budućnosti na ovim prostorima (a to znači da ljudi imaju od čega da solidno žive i time budu zadovoljni; manipulacije velikog biznisa potvrđuju blagostanje jer ako ne bi bilo mogućnosti da se nešto proda/zaradi niko ne bi imao interesa da se bori, makar i na kvarno, za tržište).

Mrak podzemlja

Crtež Alekse Gajića efikasan je i efektan, montaža brza, a u scenama akcije super brza. Uz to ide i dobar kolor za dodatno dočaravanje lepe mladosti, blještavila velegrada, eksplozija i mraka podzemlja, elegancije tehnologije i dubina vode. Gajić takođe koristi, kad god je moguće, prepoznatljive objekte sadašnjeg Beograda, uz malo one običavanja, da bi potcrtao lokalnu atmosferu.

U celini gledano "Technotise" je vrlo korektno odrađen album omladinskog stripa i na nekom razvijenijem strip tržištu imao bi solidan uspeh dok je ovde i sada pitanje kako će proći tj. prodati se. Obzirom na takvu (finansijski rizičnu) situaciju sve pohvale idu i izdavaču kako za odvažan poduhvat tako i za svetski izgled i kvalitet štampe albuma.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, septembar 2001.godine.

sadržaj

5.

JUŽNJAČKA UTEHA No 32.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

MILER O PISANJU STRIPOVA

Frenk Miler, scenarista i crtac, autor stripova THE DARK KNIGHT RETURNS, YEAR ONE, ELEKTRA: ASSASSIN, HARD BOILED, RONIN, SIN CITY, 300, u intervjuu sa Markom Salsburijem u knjizi WRITERS ON COMICS SCRIPTWRITING o svom postupku pisanja scenarija kaze sledece:

"Lekcija koju sam rano naucio i koju sam pokusao da nikada ne prekrsim je: uvek znaj kraj svoje price. Ako to nije slucaj, onda si jedrenjak bez vetra. Obicno krecem sa samom srzi ideje; nesto sto hocu da pokusam, neki lik kojim zelim da se bavim. Za prvi SIN CITY to je bilo 'Konan u kisnom mantilu'. Dani mogu da prodju a da ja na to ponovo ne pomislim, a onda se javi ideja, i obicno druga stvar koja se pojavi bude kraj. Posle toga pocetak, do tada i sama tema iskrsne i ja pocinjem sebi da postavljam osnove kroz pricu. Ne u smislu da se ovo desava na ovoj strani, nego ovo ce se desiti kako prica napreduje, ovo ce pricu zaokrenuti u onom pravcu. U ovoj fazi obicno postoji skica ili dve likova, ali nista vise od toga.. Pre nego dobiju imena dobijaju lica. Bio sam dobrano zasao u rad na SIN CITY-u pre nego sto je Marv uopste dobio ime, jer sam pokusavao da smislim nesto epskije, herojskije. A onda sam pomislio "Ne, samo uzmi neko normalno, sva dobra imena su ionako potrosena ".

Doduse, navaznija stvar je postavljanje tih baza, i kad je to jednom uradjeno tada postajem zaista pazljiv i pocinjem da pricu razradjujem u mnogo sitnije detalje. Uradim mnogo zabelezaka i pisanja pre nego sto bilo sta nacrtam, osim malih studija likova koje radim da fokusiram svoju paznju. Pre nego sto krenem da radim postavke prve epizode, imam kraj i sve obrte u price u svojoj glavi i na listu papira zalepljenom na zidu u svom stanu.

Ako strip sam crtam scenario nikada ne dospeva na moj kompjuter posto zvrljam zabeleske i delove dijaloga dok radim postavku. Uradim tekst u rukopisu, upisem tekst na postavkama, i do tada je tekst prosao kroz tri verzije, tako da nema razloga za formalan scenario. To je jedan od razloga zbog koga sam upisujem tekst u svoje stripove, da ne bih morao da otkucam prokletinju.

Kad radim za drugoga obicno sastavljam stvari u rukopisu, posto fizicki vise uzivam u tom procesu. Onda sedam za kompjuter i, zavisno od toga za koga pisem, ili cu iskucati puni scenario, zajedno sa opisom kadrova, ili cu jednostavno napisati scenario. Ako saradjujem sa Bilom Senkijevicem ili Geofom Daroum napisacu scenario. Oni preferiraju da rade na taj nacin, i takva su cuda od crtaca da sam svaki put kad sam za njih pisao pun scenario morao da ga pisem iznova. Za ELEKTRA: ASSASSIN napisao sam pun scenario i kada sam video crtez shvatio sam da je to sasvim drugaciji strip od onoga kakvim sam ga ja zamislio. Racuna se zavrsni produkt koji mora da funkcionise, i na kraju je ELEKTRA bila mnogo bolja zbog toga sto je Bil uradio ono sto je uradio. Sa HARD BOILED-om, kada su stigle table, prosto sam bacio scenario i proveo tri - cetiri uzasna dana pregledajuci taj velicanstveno uradjen crtez bez ideje sta da uradim s njim, sve dok nisam shvatio da je strip postao komedija. Dejv Gibons i ja saradjujemo prilicno formalno, tako sto mu je saljem stvari sa kratkim opisima kadrova - ne pokusavam da sklapam crteze za njega posto on to vec sam tako dobro radi - sa svim balonima za dijaloge i onomatopejama na svom mestu. Ali ne teram (svoje crtace) da rade ono sto je u mojoj glavi; hocu da vidim sta je u njihovim. Posto ne saradjujem tako cesto sa drugim crtacima, uspeva mi da radim sa najboljima i ne bih hteo da vezujem ruke bilo kome od njih."

sadržaj

6.

QMOVA KOLUMNA (81)

Bojan M. Đukić
bonjy@comicartist.com

DEZ GOVORI!

sadržaj

7.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (92)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

OTROV ZA BLAGAJNE

Nezavisan strip je u nezavidnoj situaciji. Pojavi li se prvi broj nepoznatog stripa, tko će ga kupiti? Ja, vjerojatno, neću. Ništa mi, naime, ne garantira da će se pojaviti drugi broj ni da će započeta priča završiti. Zato čekam. Bude li strip iole dobar, podržat će ga dobrohotniji od mene, glas će prokolati. Izdrži li autor šest ili deset sveščića, zaslužit će makar mentalnu bilješku, možda i kupovinu.

Alex Robinson izdržao je dvadeset i pet brojeva, svejednako mi promičući ispod radara. Tek kad se Top Shelf prihvatio objavljivanja skupljenog Box Office Poisona, pomislio sam kako bi trebalo provjeriti vrijedi li taj strip što, a čak sam i tada - cijena je bila visoka - odluku prepustio novčiću. Srećom, ispalo je pismo.

Kada je 6oo-stranica debela knjiga stigla, otvorio sam je samo da vidim o čemu je riječ i - nisam mogao stati. Negdje oko polovice nazvao me Đuka da mi kaže da se bratija nalazi na kavi. Nejasno sam obećao da ću doći, ali se na kraju nisam pojavio jer sam jednostavno morao znati što će biti dalje. Pročitao sam BOP u dahu, ništa me nije tako puklo od Roddy Doyleovih Commitmentsa.

Pa, u čemu je trik? Robinson je prosječan crtač, jedno od mutiranih kopiladi Davea Sima. Njegova lica su izražajna, ali njegove figure nevješte, stil ne uvijek ujednačen, lettering na rubu amaterskog. I na formalnom nivou je običan, uz tek neka odskačuća rješenja (prekidi medju poglavljima ankete su na koje likovi odgovaraju; scena kad Ed i Leia plešu), ali onda dolazimo do priče. I likova. Robinsonov trik - koji to nije - jest u tome da nam daje stvarne ljude u mogućim situacijama (Stephenova Djed Mraz epizoda), ljude za koje se možemo zabrinuti, u ime kojih žmirimo na nezgrapnosti (prežanrovsko jedno ubojstvo) i začarano okrećemo stranice dok i šeststota ne prođe. Sama priča nije zemljotresna (strip se ironično zove "otrovom za blagajne" zbog svoje pretpostavljene neisplativosti): ljubić na nekoliko nivoa s podzapletom o starome strip autoru koji je za sitne novce prodao svog junaka korporaciji (vječne sjene Siegela i Shustera), ali Robinsonova je režija i dijalozi na nekoliko sati čine jedinom pričom do koje nam je stalo. Divan, divan strip za kojeg bi mi bilo žao da sam ga propustio.

Srećom pa je ispalo pismo.

*****
PS Administrativnom greškom prošli je put objavljeno da je čuveni leskovački MarkoS kao nagradu dobio CD-Rom "Pokémon". Zapravo je dobio komplet serije Sandman Presents: The Corinthian. Ispričavam se MarkoSu i, nadasve, Pokémonu koji je po objavi rezultata skoro umro od straha.

sadržaj

8.

X-LJUDI (13)

Vanja Mišković

Prvo neke krace vesti. Strip o Bratstvu se ukida sa 8 ili 9. brojem. Za divno cudo, Kuesada kaze da razlog nije napad terorista od 11. septembra nego jednostavno nedovoljan odziv citalaca. Realistican i tezak, ovaj sumoran strip po meni predstavlja najrealisticniji pokusaj oslikavanja borbe mutanata u drustvu. Mutanti se naravno bore terorizmom i nisu nimalo naivni ili zaneseni. Cuo sam da ce zadnjih tri broja predstavljati crossover sa Novom Silom X. Nisam siguran koliko je pametno ukrstiti ta dva stripa ali kobinacija je toliko suluda da mozda i bude interesantno. U svakom slucaju mi je zao sto zadnjih par brojeva Bratstva nece biti 'ozbiljniji' mada jos uvek ne znam sta ce proizaci iz crossover-a tako da je najbolje da nista vise i ne kazem. Sto se tice pomenute Sile X, meni se dopada. Istina da je vrlo krvav strip, da u svakoj epizodi pogine jedan ili vise glavnih likova (?!?) ali generalno gledano zaista se razvija strip. U 120. epizodi se pojavljuje niko drugi nego Logan za koga se ispostavlja da je stari prijatelj Dupa, zelenog bica koje prica svojim jezikom i lebdi dok snima avanture tima kamerom. U celu pricu ulazi paranoja kada se ispostavlja da je vlasnik tima naredio Treneru da ucini da se clanovi tima medjusobno pobiju. Sto se tice glavna dva lika, polako pokazuju neke ljudske osobine tako da cemo valjda stici da se i identifikujemo sa njima pre nego sto poginu.

Sve mi se manje svidja rad Kordeja i Tismana. Oni pripovedaju o pobunjenicima u Peruu a Kejbl je tu nakacen sa opravdanjem koje zaista stoji kao na staklenim nogama. Naravno, nije objasnjeno sta se desilo sa njegovim mentorom Bleksmitom i Arjin Meriveder, novinarkom koja je hronolog njegovih avantura (vise o svih 100 epizoda Kejbla u jednom od sledecih clanaka).

Dzo Kejsi je po meni potpuno promasio sa "Poptopijom". Posle uvodnog broja koji je jedva mogao da prodje, dolazi Poptopija koja je toliko neoriginalna i razvucena da je to zaista strasno. Nije pomoglo ni to sto je crtac Ian Cepmen napustio strip posle drugog od 4 broja Poptopije. Nakon glupog i isilovanog razbijanja tima Generacije X (sve se resilo u jednom broju, posto je Kuesada rekao da ne mogu da izlaze dva stripa u kojima se mladu mutanti obucavaju da koriste svoje moci - odnosno, GeneracijaX je zrtvovana zarad Konacnih X-Ljudi), Dzonotan je ipak odbio da pristupi X-Ljudima (pismo je primio u zadnjem broju Genercije X) i otisao u London gde, sa pocetkom Poptopije, srece Sugar Kejn, novu Britni Spirs koja pocinje da se zabavlja sa njim da bi sokirala javnost. On naravno odbija X-Ljude koji dolaze da ga povuku u tim dok sasvim slucajno ispod grada otkrivaju grupicu mutanata nakaznog izgleda veoma (previse) slicnih Morlocima. Pojavljuje se nabildovani mladic sa bacacem vatre po imenu Mr. Clean, (c, c... na nivou Plantman-a iz sredine 60-ih) koga salje Crkva Ljudskosti (novi neprijatelji) i neko po imenu Vrhovni Pontif(?). Gotovo se nista ne desava u naredna dva broja (osim toga da javnost sve vise mrzi Dzonotona, da se pojavljuje glas da je Sugar Kejn trudna - vrhunac je kad X-Ljudi premlate bandu skin heads-a), da bi konacno Logan stigao i obracunao se sa mladim arijevcem za koga se ispostavlja da ima neprobojnu kozu (koju cak ni Volverinove adamantijumske kandze koje seku kroz sve ne mogu da probiju...). Volerin brobija kanister sa plamenom i baca zipo, unistavajuci Mr. Clean-a. Za to vreme, Dzonoton shvata da je iskoriscen i vraca se u tim. Koja je poenta Poptopije? Mislim da ni Dzo Kesidi to ne zna.

Izasao je i #118 broj Novih X-Ljudi koji gotovo da je stampan samo da bi se potvrdilo da su Kesandra Nova i Profesor X zamenili tela. Morison nastavlja da sece kroz X-Ljude, razbijajuci vezu Skota i Dzin, on/off vezu Zveri i reporterke Tris Tilbi, cini da Kesandra u telu Profesora X-a prizna celom svetu da je mutant i konacno naredi mladom mutantu da (na do smrti?) isprebija Zver. Sve se zavrsava tako sto Kesandra odlazi na odmor u carstvo Si'Ara sa princezom Lilandrom, valjda da pokusa da osvoji univerzum. Svejedno, po meni jedini topao trenutak u stripu je scena u kojoj Logan meditira (sto je konacno povratak njegovoj ponosnoj strani koja je od maja vesto ignorisana u glavnim stripovima). Dzin mu prilazi, zali se i Logan je ljubi, nakon toga joj govoreci kako im nije sudjeno da budu zajedno. Ipak, kako trenutno stoje stvari ovo je strip u kome se desavaju najvece promene i gotovo svi cekaju da vide sta ce sledece da se desi.

Citam da Frenk Tijeri pise odlicnog Volverina u solo sveskama. Postoji sansa da on pise strip o avanturama novih zrtava ponovo aktiviranog programa "Oruzje X". Dedpul, strip koji je dugo bio izolovan od ozbiljnosti i stripova o X-Ljudima je jedan od najnovijih regruta.

Sto se tice Klermontovih Ekstremnih X-Ljudi, oni se odlicno prodaju, uprkos, po meni, par velikih mana: 1) vodopadi (cesto suvisnog) teksta 2) duge i komplikovane storije. Marvel je poceo sa objavljivanjem kratke spin off serije od 4 broja pod imenemo Ektremni X-Ljudi u Divljoj Zemlji koja ce se koncentrisati na nove moci Lutalice, njene snove i put u Divlju Zemlju koji ce mozda doneti resenja. Jos uvek smatram da je ovo zadnji strip o pravim X-Ljudima ali je na momente strasno naporan. Klermontova potreba da stalno izmislja nove neprijatelje meni licno pomalo smeta. Vec vise od godinu dana zelim da procitam njegovog Magneta ili Sinistera ali cu izgleda morati jos da cekam. Inace aktuelna prica je da neko u Sidneju ubija mafijase i optuzuje Gembita. Od 4. broja Zver vise nije u stripu a od 5. broja je konacno strip stavljen u aktuelno vreme dok Ekstremni X-Ljudi opisuju period izmedju 4. i 5. broja (izgovor da se iskoristi Zver).

U medjuvremenu, u svojoj kratkoj seriji Kiklop se bori sa Uliksom (daleko od Odiseja, ovaj naizgled pateticni negativac je navodno bivsi vodja dela vojske koji je poginuo usled bitke u kojoj je X-Ljude predvodio Kiklop - pa se sveti...). Elem, nakon obracuna sa Uliksom (jedan od najbednijih stripovskih momenata 2001.), Kiklop (takodje) ostaje u Divljoj Zemlji gde dozivljava epsku avanturu sa ubijanjem cudovista, spasavanjem sela, slucajnim osvajanjem glavne devojke i konacno odlazi put kuce (gde je Uliks obecao da ce ubiti njegove drugove...) sa novom zeljom za zivot.

Konacno, postoji jos jedan prilicno sokantni strip, Poreklo koje objasnjava ko je zaista Logan. Namerno cu precutati sta je otkriveno u drugoj epizodi za dobro onih koji budu citali.

Ovaj ceo clanak cu posvetiti drugom fenomenu, stripu koji je zaista sazrevao iz broja u broj. Pocevsi kao vrlo problematican i previse provokativan, Konacni X-Ljudi pocinju da lice na dobar strip. Polazeci sa prvom epizodom koja je vise posluzila kao uvod, prica se polako razvija. Spoznajuci deo opasnosti koje ih cekaju, tim polazi da oslobodi Logana i vec u trecem broju putuju u hrvatsku gde se obracunavaju sa Bratstvom u jos jednoj epizodi prepunoj akcije. Konacno sa dolaskom cetvrte epizode vidimo neki napredak na polju razvoja karaktera i Skota koji posto spoznaje da se Dzin zabavalja sa Loganom napusta Ameriku i odlazi u Divlju Zemlju (zasto uvek moraju tamo da idu...) da se pridruzi Magnetovim teroristima. Posto ga Magneto upoznaje sa zivotom u bazi, napadaju Sentineli ubijaju desetkuju mutanate Divlje Zemlje. Kiklop pokazuje pravo lice i kontaktira profesora X-a. U medjuvremenu Logan priznaje Dzin da je u tim usao da bi ubio X-a ali da se u medjuvremenu predomislio. Magneto vrsi odmazdu i konacno gotovo ubija predsednika Amerike. Logan i profesor X spasavaju svet i unistavaju ludaka a X-Ljudi postaju nacionalni heroji. Novi brojevi pokazuju program "Oruzje X" koji zarobljava X-Ljude (scene konkretnog zarboljavanja nisu nacrtane?!?) i tera ih da obavljaju najprljavije poslove. Vidimo nove verzije Volverinovog nemezisa Viktora Krida, Lutalice, Dzagernota, Kurta Vagnera (svi su zarobljenici programa, dok Kurt ne zna ni rec engleskog i vrlo je mracan). Prilikom spasavanja Nika Fjurija Dzin je prinudjena da bira izmedju ubijanja naucnika i spasavanja Kiklopa i obavlja ovo prvo u neobicno ozbiljnoj sceni. Spasen od povrede koju mu je nanelo Bratstvo Mutanata, u Zver je ubrizgan serum i on postaje plav i dlakav poput majmuna (kako je i u zvanicnom kontinuitetu izgledao do skoro kada je dodatno devoluirao u mackasto covekoliko bice). Postavlja se problem odanasti programa "Oruzje X" STIT-u i negativac Dzon Vref (Utvara) je isforsirano zao. Njegov pomocnik doktor Kornelijus je preuzet iz OruzjaX Berija Vindzor Smita. Iako je dosao kao zamena za Brajana Majkla Bendisa (pisac dobrog Koncanog Coveka Pauka) Mark Milar je sebi obezbedio solidan status, a Marvel mu daje da pise Ultimates (novi Konacni strip, o Osvetnicima; inace 4. po redu, prvi je bio Pauk, drugi Konacno Udruzivanja u kome Pauk susrece konacne verzije raznih poznatih Marvelovih junaka - pise Bendis i samo redja imena sjajnih crtaca na listu ljudi koji ce raditi svaki novi broj, konacno treci su Koncani X-Ljudi). Od strane citateljki prinudjen da ubaci Gembita (lika koga kaze da ne podnosi) Mark Milar je odlucio da se kejdzun pojavi u brojevima 13 i 14 (koje sasvim slucajno on nece pisati posto sebi daje kratki odmor). Konacan sud o stripu cu dati za 2 meseca kad se zavrsi prica sa "Oruzjem X".

Sta dolazi u bliskoj buducnosti? 400. broj najdugovecnijeg stripa o X-Ljudima, Kejsi obecava da ce na X-Ljude baciti Crkvu Ljudskosti, fasisticki timom predvodjen Bensijem, javnu kucu po imenu X-ranc. Novi clan tima ce biti devojka sa ranca X-Stejsi dok se obecava da ce doci do promena sa Arhandjelom. Kejsi preti ponovnim bavljenjem (toliko zloupotrebljene i zakomplikovane teme) Dzin i Feniskom. Tisman i Kordej vade tehno virus iz Kejbla u 100. broju stripa (bez komentara). Bratstvo se gasi, otkrivamo sve vise o Loganovoj proslosti. Dosta ima promena ali malo prave topline i duse u stripovima o X-Ljudima. Nadajmo se da ce se to promeniti posto se plasim da ce poceti da nas sokiraju stvarima o likovima koji su toliko mracni da cemo prestati da brinemo. Milar i Klermont su to shvatili. Nadajmo se da ce i ostali. I ko zna, mozda cemo saznati ko je X koji pise Bratstvo.

sadržaj

9.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-PRITAJENI HULK...
Malo poznati Australijski glumac Eric Bana je dobio priželjkivanu naslovnu ulogu u filmu "The Incredible Hulk". Od činjenice da je malo poznati glumac dobio značajan angažman, za mene je bila zanimljivije saznanje da će za režiju ovog visokobudžetnog filma biti zadužen Ang Lee, autor filma "Crouching Tiger, Hidden Dragon". Snimanje filma počinje u martu 2002.godine.

sadržaj

10.

PISMA ČITALACA

mail

From: S. Grozda <grozda@hotmail.com>
Subject: AlanFord + Zagor + Asterix na CD-u


PRODAJEM:

CD 1
ASTERIX CD-svih 20 epizoda, i to u boji !
+ CD sa Zagorovim avanturama, mnoge i neobjavljene na nasim prostorima (hrvatska izdanja)
Spisak epizoda:
- Crna dusa
- Dugin most (u boji)
- Kuca uzasa (sa prvih 19 strana koje nisu nikad izasle kod nas)
- Nasilje u Darkvudu
- Novogodisnja noc
- Pub pik
- Tjeskoba
- Tragicna zora
- Utrka 7 strela (u boji)
- Zagor protiv vampira
+ Bonus epizoda: Dijamantska klopka (1. epizoda mister No-a)

Cena 150 din


CD 2
CD- 104 epizode "ALAN FORD-a",od toga komplet prvih 100 objavljenih !!! Neke epizode nisu izasle kod nas (na hrvatskom jeziku sve).
Na disku se nalaze i dodaci: Autori, Istorijat grupe, neprijatelji, Grunfove majce i, naravno, izumi, price Broja 1, naslovne stranice u boji

Cena 150 din

sadržaj

11.

LINKOVI

Strip Vesti

Postavljen je sajt Darka Antanasijevica. Pogledajte:
www.wideproject.com
Flash 5 plugin je neophodan

sadržaj

12.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 27. oktobra do 2. novembra

30. oktobra 1999. Umro je Michel Regnier, zvani GREG, Neuilly (otmeni deo Pariza). Crtao je: Fifi, Luc Junior, Randy Rifle, Bizon i Ouistiti, Achille Talon,... Pisao je scenarije za: Tiger Joe, Modeste i Pompon, Chick Bill, Klub Nuestrasivih, Mouminet, Spirou i Fantasio, Bob Francval, Djinn, Bernard Prince, Comanche, Luc Orient, Bruno Brazil, Clifton, Marsupilami i još mnoge druge. Glavni urednik Tintina je bio od 1965 do 1974. Kao scenarista i crtač je realizovao više od 250 albuma. On je bio jedan od divova francusko-belgijske škole.

***

5. maja 1931. Rođen je Michel Regnier, zvani GREG, Ixelles (Belgija). Crtao je: Fifi, Luc Junior, Randy Rifle, Bizon i Ouistiti, Achille Talon,... Pisao je scenarije za: Tiger Joe, Modeste i Pompon, Chick Bill, Klub Nuestrasivih, Mouminet, Spirou i Fantasio, Bob Francval, Djinn, Bernard Prince, Comanche, Luc Orient, Bruno Brazil, Clifton, Marsupilami i još mnoge druge. Glavni urednik Tintina je bio od 1965 do 1974. Kao scenarista i crtač je realizovao više od 250 albuma. On je bio jedan od divova francusko-belgijske škole.

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad