prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. STRIPBURGER U ŠVEDSKOJ - StripCore
2. FOTON #6 - Kova & Dujko
3. KOMIKAZE NEWS - Ivana Armanini
4. PJESME IZNAD ISTOKA I ZAPADA - Vesna Krivčević
5. O IĆU I PIĆU - Ilija Bakić
6. PARISKI SPLEEN (48) - Franc
7. JUŽNJAČKA UTEHA No 103. - Marko Stojanović
8. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (163) - Darko Macan
9. MOJ POGLED (50) - zmcomics
10. ŠTAMPA - štampa
11. BERZA - mail
12. LINKOVI - Strip Vesti
13. DATUMI - Strip Vesti

1.

STRIPBURGER U ŠVEDSKOJ

StripCore

Stripburger gostuje na Svedskem

Od petka 4. aprila do nedelje 6. aprila se bo v stokholmski stripovski knjiznici Serieteket, ki deluje v okviru kulturnega centra Kulturhuset, odvijalo drugo mednarodno srecanje nekomercialnih stripovskih publikacij pod naslovom SPX (Small Press Expo). Med povabljenimi tujimi gosti je tudi Stripburger, ki bo sodeloval z razstavo originalnih tabel iz antologije "Stripburek - Comics from the Other Europe" ter na stojnici predstavljal svoje in ostale vzhodnoevropske stripovske izdaje. Razstava bo na ogled do konca meseca. Gosta razstave Stripburek bosta tudi Mateusz Skutnik (Poljska) in Miroslav Lazendic (Yugoslavija). V soboto bodo clani urednistva revije Stripburger in gostje vodili tudi diskusijo na temo: strip v drugacni Evropi t.j. vzhodni Evropi.

Urednika Stripburgerja Igor Prassel in Matej Kocjan bosta pred tem, v cetrtek 3. aprila, na umetniski soli v mestu Malmo svedske studente podrobneje seznanila s slovensko stripovsko zgodovino in sodobnostjo.

sadržaj

2.

FOTON #6

Kova & Dujko

Novi Foton !

Obavestenje: izasao je Foton strip fanzin broj 6.

Na 64 strane stali su: Burek, Milivoj Kostic, Simon, Wuk, Sretenovic/Jakovljevic, Kovacevic, Dujkovic kao domaca ekipa, za goste: Gregory Mckay, Jo Waite, Dakanavar (Australia), Zlatko Krstevski (Makedonija), Gianluca Costantini (Italija), David Krancan (Slovenija), Pascal Garcia (Francuska).

Broj 7 se planira za leto, okvirni rok za slanje kraj juna.

Crno bele kopije ili CD-R na:
Kovacevic Dejan, Stari Most 10/6, 22000 Sremska Mitrovica

ili bilo koji graficki format putem e-maila.

Sve informacije na: da01@net022.co.yu

Kova & Dujko

sadržaj

3.

KOMIKAZE NEWS

Ivana Armanini

u pobjednickom pohodu su i...
*kOmikAzE* ! # 0005

najbolji strip-e-zine za razbijanje glupih oklopa

citajte na staroj adresi

http://www.jedinstvo.hr/komikaze

ni rat ni pakt!

komik: A-Z

piis

sadržaj

4.

PJESME IZNAD ISTOKA I ZAPADA

Vesna Krivčević

VLADAR, autora đakona Nenada Ilića (scenario) i đakona Milorada Milosavljevića (kompjuterski živopis) je prvi album strip biblioteke SVETITEljI, koju su zajednički pokrenule izdavačke kuće PLATO iz Beograda i PROLOG iz Vrnjačke Banje.
U ovoj knjizi jezikom vizantijskih i starih srpskih fresaka pretočeno je u strip žitije Prepodobnog Simeona Mirotočivog, pre monašenja srpskog vladara Stefana Nemanje, osnivača vladarske loze Nemanjića.
Knjiga je u punom koloru, sa tvrdim koricama a štampana je na način koji čuva autentični izraz remek dela freskopisa.

1. Da li je čudno da se svetitelji nađu u stripu?
I jeste i nije. Pošto je tema nova možda bi trebalo napraviti jedan ozbiljniji uvod.
Pozitivni primeri koji bi pomogli obnavljanju uzdrmanog, ako ne i raspadnutog sistema vrednosti danas nisu neophodni samo deci nego i nama odraslima. Razmišljali smo o tome ko bi mogli da budu ti pozitivni primeri.
Većina Srba slavi slavu ali koliko zapravo mi znamo o svetiteljima koje proslavljamo? Ko su oni i zašto ih slavimo?
Setimo se one čuvene priče o Srbinu koji je u vreme drugog svetskog rata u logoru uz malo sačuvanog hleba i sveću od loja proslavljao svoju krsnu slavu, a neki dobrodušni nemački čuvar mu čestitao rođendan. Srbin mu je odgovorio: "Mi ne slavimo rođendane jer kad slaviš rođendan to je nekako kao da proslavljaš samog sebe. Mi slavimo svetitelje, slavimo one koji su bolji od nas."
Što se stripa tiče o njemu još uvek postoje mnoge predrasude kako kod poslenika "visoke kulture", tako često i u crkvenim krugovima.

2. Zbog čega je to tako?
Počeci stripa se obično vezuju za razvoj masovne kulture početkom dvadesetog veka. Smatra se da je rođenje stripa paralelno rođenju filmske umetnosti, ali gledajući praistorijsko pećinsko slikarstvo, zidno slikarstvo starog egipta, srednjovekovne vizantijske freske ili rana zapadna štampana izdanja takozvane Biblije Pauperum teško se možemo oteti utisku da su počeci stripa mnogo stariji.
Od pojave pisane reči, narativni nizovi slika karakteristični za navedene umetničke forme praćeni su i rečima, kao u stripu kakav danas poznajemo. Osnovna razlika tih predstripovskih formi i današnjeg stripa je slična razlici nekadašnje i savremene umetnosti. Sve navedene uslovno pra-forme stripa su visoka religiozna umetnost.
Kao što se savremena umetnost udaljila od religije tako i strip tek uslovno možemo povezati sa njegovim pretečama.
Rekao je: Stripovi su sablasna fascinacija tim papirnim ljudima, paralizovanim u vremenu, nepokretnim marionetama bez vidljivih niti, koje se ne mogu prevesti u film i čiji šarm leži u ritmu i dinamizmu. To je radikalno različit način da se udovolji čulu vida, jedinstven način umetničkog izražavanja. Svet stripa u svojoj velikodušnosti pozajmljuje zaplete, likove i čitave priče filmu, ali ne može da mu pozajmi svoju u drugom mediju neizrazivu snagu sugestije koja leži u trajnosti i nepokretnosti kao kod leptira pribodenog čiodom.
Felini, čarobnjak pokretnih slika, istovremeno izražava i svoju fascinaciju i blagi prezir prema stripu, mediju naracije nepokretnim slikama.
Sličan odnos mi ljudi vremena pokretnih slika danas imamo i prema remek delima starog religioznog slikarstva. Nepokretnost likova još je izrazitija u prauzorima stripa i deluje nam često ako ne sablasno a ono izveštačeno i ne dovoljno "živo".

3. Koja je tu razlika?
Ono što suštinski razlikuje strip i recimo zidno slikarstvo pravoslavnih crkava upravo se nalazi u smislu te upadljive nepokretnosti.
Slikari fresaka i ikona ne žele da se zadovolje predstavljanjem isečka strele vremena, ili barem ne samo predstavljanjem isečka vremena. I kad predstavljaju događaje u sledu, dovoljno je samo pogledati još uvek očuvane freske Pećke Patrijaršije, Dečana, Sopoćana, oni predstavljenim likovima zadaju neobičnu nepokretnost, koja je dugo zbunjivala zapadne izučavaoce umetnosti.
Često su zapadni istoričari umetnosti neobičan utisak koji ostavljaju stare freske pripisivalki neukosti slikara, pa čak, po njima, primitivnom i mračnom duhu Vizantije.
Trebalo je da prođu godine pa da pravoslavni autori kao na primer Rus Pavle Florenski objasne Zapadu ono što su ranije mislili da i ne treba da se objašnjava. Odsustvo centralne perspektive, stilizovan pokret likova, odsustvo senčenja, nisu dug neznanju nego proizvod visokog stila jedne religiozne umetnosti. Način da se i sveti likovi i događaji pokažu u njihovom dubljem, večitom smislu, osvetljeni nestvorenom svetlošću koja uništava senke i sve prolazno. Likovi na freskama su prikazani preobraženi drugim dolaskom Hristovim, poslednjim događajem istorije koji hrišćani svih vremena iščekuju a koji se u budućnosti već desio. Ovo paradoksalno zasnivanje slike sveta, koje neki nazivaju sećanjem na budućnost, daje pravoslavnim umetnicima u ruke postupke eshatološkog realizma (nazovimo ga tako) u kome prošlo, buduće i sadašnje često bivaju prikazani u okviru iste slike, a likovi, mada prikazani u istorijskim događajima, dobijaju nešto od izraza budućeg carstva u koje smrt, propadljivost i zlo ne mogu ući. Pogledajmo samo predanjski način slikanja Preobraženja Hristovog na gori Tavoru iz Gračanice.
Ili kontinuiranu traku u Pećkoj patrijaršiji na kojoj je prikazana Judina izdaja, hvatanje Hrista i Petrovo trostruko odricanje.
Srednjovekovna umetnost freskopisa i ikonopisa je bez sumnje do sada najveći domet naše celokupne kulture.

4.Tu kulturu nam vi prenosite na jedan nov način...
I tako smo mi, tražeći identifikacione modele koji bi pomogli da sami obnovimo snagu a da se i prisetimo kako da podižemo svoju zbunjenu decu, koji bi pomogli obnovi srušenog sistemu vrednosti u kome živimo, siromašni duhom kao i mnogi Srbi koji su tokom vekova prošli kroz Studenicu, Mileševu, Žiču, Sopoćane, Gračanicu, Dečane, Ravanicu, Moraču - zastali ispred večnih likova svetitelja.
Strip je tokom prošlog veka dostigao svoju zrelost. U savremenoj svetskoj kulturi prisutan je najčešće kao popularna ali i kao avangardna forma i forma visoke umetnosti. Za nas je bio izazov da proverimo da li on može da bude i forma pravoslavne umetnosti.
Albumima prvog kola biblioteke Svetitelji stupamo na prag nove i verujemo originalno srpske forme stripa, koja će preko svojih najboljih dela biti zanimljiva i van naših granica.
Posegnuli smo za velikim primerima i nadamo se da ćemo kombinujući staro i novo umeti da im udahnemo život, da omogućimo i našoj deci i nama samima nov susret sa njima.
U istoriji stripa smatra se da je velika ekonomska kriza između 1929 i 1931 godine prelomna tačka u istoriji stripa koji se dotle bavio pre svega avanturama i nestašlucima dece, porodičnim dogodovštinama i pametnim kućnim ljubimcima, a tada je počeo da "odrasta" i da se bavi avanturama u svetu odraslih.
Naš prvi strip, koji sad imate pred sobom možda je nastao kao posledica velike duhovne i moralne krize s početka 21. veka koja se posebno bolno prelama na našim prostorima.
U svakom slučaju možemo ga posmatrati kao jedan od pokušaja da se pred tom krizom ne bude ravnodušan i defetistički raspoložen.

5. Kako mladim generacijama prenijeti jezik žitija?
U pisanoj formi ostala su mnogobrojna žitija svetih koja nas uče neprolaznim vrednostima, trpljenju nedaća i hrabrosti. Žitija nam u pisanoj formi objašnjavaju tajanstvene i pune energije likove sa zidova srpskih svetinja. Međutim, njihov jezik je često nerazumljiv, pun žanrovskih slika i ukrasa koji nam danas otežavaju čitanje i uživljavanje.
Kako savremenim generacijama preneti priče o svetiteljima najvećim i najtrajnijim uzorima,? - ovo pitanje koje stoji pred svakim ko poštuje svoju tradiciju i sluti da mu bez nje nema ni budućnosti porodilo je ideju iz koje je nastala strip biblioteka - svetitelji.
Odlučili smo da žitija svetih ispričamo baš jezikom stripa, kako smo videli - modernom i do sada isključivo svetovnom nastavku drevnih postupaka naracije u slikama. Cilj nam je bio da obezbedimo mladim i starijim čitaocima emotivan pristup i uživljavanje u epizode iz žitija.
Da bi smo sačuvali visoki stil srednjevekovnih žitija na kraju knjige, to jest prvog strip albuma - VLADAR (Život prepodobnog Simeona Mirotočivog, vladar Srbije Stefana Nemanje), dodat je i rečnik manje poznatih reči i pojmova. Ovakvim postupkom trudili smo se da na moderan način sačuvamo "miris" starih vremena, da i deci ali i svima čija je mašta još uvek živa omogućimo što bliži susret sa velikom ličnošću naše istorije i duhovnosti o kome mnogi znaju iz onoga što se uči u školama:
Stefanom Nemanjom - Simeonom Mirotočivim. Večitim i temeljnim primerom za sve koji slute da je budućnost bez prošlosti samo prazna slika.

6. Kako je došlo do saradnje Platoa i Prologa?
Dejan Lučić iz Prologa prvi je došao na ideju da bi žitija svetih vredelo predstaviti u obliku stripa. Zainteresovao je za svoju ideju i Baneta Gojkovića.
Kako Bane kaže sramota je da su neki narodi mnogo mlađi od nas prodali svetu jednu novokomponovanu mitologiju tako da su mnoge generacije kod nas naučile ko je na primer Vajat Erp ili Dejvi Kroket a ne znaju ništa o svojim svetiteljima.
I tako su PROLOG i PLATO krenuli u zajednički projekat. Pozvali su mene, a ja đakona Milorada iz Vranja. On se, osim što odlično poznaje rad na kompjuteru i ima iskustva sa grafičkim dizajnom, bavi i ikonopisom, studirao je teologiju Nas dvojica smo odlično funkcionisali kao tandem u radu na časopisu Iskon.
Posle nekoliko meseci traženja i eksperimentisanja došli smo do forme koja se svima svidela.
U redakcijskim konsultacijama došli smo do prvog kola biblioteke SVETITELJI.
Već je u pripremi strip ČUDOTVORAC o Svetom Nikoli, zatim su na redu VELIKOMUČENIK (Sveti Georgije), ISCELITEljKA (Sveta Petka), ARHANGEL (Arhangel Mihailo), ANĐEO PUSTINJE (Sveti Jovan Krstitelj). Planira se da ovi strip albumi izađu tokom ove godine, a ako Bog da, slede i nova izdanja. O Svetom Savi srpskom, Svetom Antoniju, Svetom Alimpiju stolpniku, Svetim Vračima... Razmišljamo da u obliku živo-stripa predstavimo i život svetog vladike Nikolaja.

7. O distribuciji?
Promocija strip albuma ili - ta mi se reč čini zanimljivom - živo-stripa VLADAR, bila je neposredno pred praznik Svetog Simeona Mirotočivog. Za sada naš živostrip može da se nađe u knjižarama PLATOa u Beogradu, ali mislim da Dejan Lučić već radi na razradi distribucione mreže po Srbiji i Crnoj Gori.
Ja sam angažovan na završavanju scenarija strip sveske o Svetom Nikoli. Đakon Milorad uveliko pravi nove table stripa.
Za sva obaveštenja najbolje je kontaktirati PLATO.


Intervju je urađen za najnoviji broj časopisa Svetigora.

sadržaj

5.

O IĆU I PIĆU

Ilija Bakić

STRIP

O IĆU I PIĆU

"Kuhinja" broj 4; izdavač: Studio 21, Pančevo 2002.

Entuzijazam Aleksandra Zografa ne posustaje i donosi sve brojnije rezultate. Ono što je u početku bila njegova mala škola stripa, smeštena u kuhinju stana u kome živi i otvorena za sve spremne da se upuste u avanturu stvaranja priča u slikama, bez predrasuda i obaveznih zanatskih predznanja, pretvorilo se u fanzin važan za domaću alternativnu strip scenu, koji se, evo, pojavio već čertvrti put (ono "već" priznanje je trajnosti koju "kratkodahi" fanzini najčešće nemaju). Nakon bavljenja rodnim gradom, muzikom i snovima polaznici kuhinje i njihovi prijatelji bave se u novom broju sasvim primerenom temom - jelom i pićem i svim zadovoljstvima i mukama koje donose. Tako junakinja Maje Veselinović pati od viška kilograma kojih se ne može osloboditi ni čudotvornim pilulama. Dijetu ne drži žderonja izašao ispod pera Vuka Palibrka; taj ćelavac će posle ića preći na nameštaj da bi, na kraju, krenuo da jede samog sebe. Opasno gladan je i Nedeljin mesožder-kanibal okružen samo sladunjavim jagodama; žedni i gladni u jednom rumunskom hotelu bili su Orkeš i Spiral, njima se ova prinudna dijeta nije nimalo dopala. Sa tankom bolničkom hranm patio i Letač: dok je primao infuzije rado se sećao hleda premazanog mašću i posutog paprikom iz bezbrižnog mu detinjstva. U nastavku programa Kiklop i Mileva analiziraju krucijalnu ulogu prasetine u slavskim običajima dok Peđa konstatuje da je i njemu i gici lepo kad se najedu. Da treba na vreme misliti na zimnicu i spremati je od svega i svačega zna i domaćica sa Zografovog kolaža. Junak pričice Saše Mihajlovića, pak, demonstrativno odbija da večera pticu i odlazi. Gladni ostaju i četnici koje su opkolili Mirko, Slavko i pas Luks. S druge strane, Akke otkriva kakve su opasnosti kada se mali Dambo i ostali slonovi najedu kikirikija što izaziva burne (gasne) reakcije. Kuriozum ovog broja je 23-godinja Ann iz Pekinga koja je za "Kuhinju" saznala preko interneta i poslala dva poetična akvarela o hrani i piću u svom gradu. Tako je ovaj projekat ponovo prešao granice kontinenata i potvrdivši koliko je univerzalno vitalan i intrigantan.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 22.01.2003.

sadržaj

6.

PARISKI SPLEEN (48)

Franc
noanoabv@free.fr

STRIP CODE

DETINJSTVO (Herge), DECAŠTVO (Kirby), MLADOST (Magnus & Bunker);

II

(1)

Koliko god citali omiljenog pisca, pesnika odabrana po zakonitosti srca, po tajni duševnih srodstava, necemo, skoro nikad, po pravilu, u celosti otkriti i upoznati njegov opus. Isto se može reci za delo voljenog slikara, kompozitora, arhitekte, crtaca: koliko god citali, poznavali delo, ma koliko prodirali do profesionalnih, duhovnih i biografski tajni od kojih je satkan život genija, (odabranog, po vlasti srca), skoro nikad necemo u celosti pregledali njegovo delo, niti utažili žed za otkrivanjem svih plodova njegova duha. Ovo možda jest setan, ali ne manje tacan uvidaj: ni Miloš Crnjanski, povodom radova Mikelandelovih nije, dokraja, bio miran; po vlastitom svedocenju, on je bio sve video i razgledao rodenim ocima, osim Mikalendela Ermitaža - osim jednog, jedinog ostvarenja. Miloš Crnjanski nije bio miran, niti je, do kraja, završio "Knjigu o Mikelandelu".

Rec je o zakonitosti srca. O izboru po srodnosti, o tajni, skoro istovetnoj, po kojoj se radaju prijateljstva, ili one ljubavi, za koje kažemo, da nastaju, na prvi pogled. Vec godinama tražim seriju "Eternalsa", "Black Panthera", kao što bih voleo imati zasebno štampan "Street Code" Jacka Kirbyja. Ali, kako vreme odmice, i kako Marvel sve manje radi na seriji "The Essentials", tako sve više gubim nadu u moguce utaživanje gladi za citanjem/gledanjem radova visokog majstora (jer, suštastveno za mene, ljubitelja sveg dela jednog od kljucnih majstora stripa, i esencijalno, za jedan izdavacki koncern, prvenstveno zaokupljen komercijalnom stranom stvari, nije isto - i u ovome se, kao fatum, potvrduje da je Kirby, i nakon smrti, u svome delu zakinut zbog "slepih" tržišnih zakonitosti: u meduvremeno, Stan Lee se i dalje šepuri, ko omadijan Hickok, po platnima filmskih adaptacija Marvel comicsa).

O zakonitosti srca je rec.

Cist genij stvaralaštva, cist dah tvoraštva prelio se delom Jacka Kirbyja. Zavideo bi on Hergeu, da je živ, i sistematizaciji kojom Evropljani izdaju njegova sabrana dela. Kirbyjev opus je danas, odista, rasut kroz bezbroj comicsa, fanzina, casopisa, privatnih zbirki i kolekcija. Njegovo delo, odnedavno u celosti sistematizovano i, na pregledan nacin, predstavljeno citalaštvu, cini razudeni, skoro nepregledni zbir lirskih i herojskih simfonija, epskih naracija u cijoj srži je izražena misao o borbi, ratovanju, kao opštem zakonu bica.

Poput drugih, koji su na polju epa, i putem epa gradili koherentnu mrežu citanja stvarnosti, tako je i Kirby, vremenom, vreme epa nadogradio mitskom, teogonijskom i teomahijskom vertikalom, na kojoj prevashodno pociva celokupno fantasticno zdanje Marvela, kao što DC univerzum, umnogome duguje njegovom "Cetvrtom svetu". Postoje, na tom polju, mitotvoracke veze izmedu Amerikanca Kirbya i Engleza Tolkiena. Motivacije, iako razlicite, na svom kraju dale su dela srodne estetske i eticke sadržine. I jedan i drugi popularnu kulturnu matricu ne otuduje od svoje refleksije (jedan, crtac, živi od nje), nasuprot: na folklornoj matrici znasnivaju svoj mit modernosti, u cijem srcu je, kod obojice, misao o tehnologiji kao demonskom licu magije.

Fatum tehnologije tu je opevan. Fatum biogenetike, fatum atomske realije, fatum tehnike u službi dominacije nad duhom i životom bližnjeg. Ali treba naglasiti da je kod Kirbya prisutna i istinska fascinacija tehnološkim otkrovenjem: Kirby je zapoceo proces citanja, tumacenja starih mitova putem savremenih naucnih dostignuca; on je stara predanja preoblikovao i "objasnio" putem raznih "devicea"; prvi je u popularnoj kulturi, na osnovi naucnog prodora u tajne atoma i gena, tajne mikrosveta, stvorio širok pregled makrosveta. Medutim, koliko svetla bila njegova apologetika, jednako taman ostaje svet opevan u tim stripovima (uzgred, skoro sve sprave koje je Kirby, u duhu, stvarao pre cetrdeset, pedeset godina, deo su naše svakodnevice danas. Po tome je, doista, nauka dostigla naucnu-fantastiku - ali nije li tako još od vremena Vernesa i Wellsa? - i, ukoliko bi to bio razlog za komercijalni anahronizam njegovih stripova, tada bi, analogno tome, bilo anahrono celokupno ljudsko tvoraštvo koje prethodi našem, ultra-modernom dobu: jer mi, niti delimo, sa starima, istovetna shvatanja, ili ukuse, niti nam je samo iskustvo života jednako. Pa opet, bez iskustava starih, ne bi bilo ni nas, kakvi jesmo, danas; ukoliko su, najposle, danas strane mnoge od njihovih ideja, sanja, opsesija i ostvarenja, jedna ljubavna pesma Sapfe, Anakreonta, Tibula, jedan psalam cara Davida još uvek prenu, istovetno, kao da su juce ispevani).

U tim ranim, adolescentskim godinama, Kirbyju sam predpostavljao grafizam Romite, Buscemae, Byrnea. Uostalom, Amerikance, koje su francuskom citalaštvu predocavali izdavaci "Lug" i "Aredit" (poslednji je nosio apsurdan podnaslov "Pour adultes seulement" koji je nas, klince, sistematski lišavao lektire - po shvatanju, valjda, cenzorskih komisija, njihov stepen nasilja bio je previsok za bubuljicare) bili su nosioci sasma razlicitog grafizma od francusko-belgijske škole stripa, koja je, u osnovi, jedna, bez obzira radi li se o radikalnoj grotesci Franquina, Morrisa, Uderza ili njenoj akademizovanoj ravni, kakvu je poznajemo iz dela Hergea, Jacobsa, De Moorea i njihovih nastavljaca.

Romita je negovao cist, akademski crtež: bio je - citljiv. Isto vredi za Buscemu, ili za "metalnu" stilizaciju Byrnea. Sa druge strane, Kirby je delovao odvec konceptualno, ne-stvarnostno, na ivici simbolistickog. Odvec ekspresivan, možda, za oko pocetnika. Spiderman je, otud, bio prvi "simbioticni" superjunak. Na prvom casu engleskog, kada smo birali svoje britanske pseudonime, postao sam Piter, i taj jezik, koji je, do tada, meni bio sasvim stran, ubrzo se poceo da sliva u mene i postaje prisan, koliko i maternji: jezik odabran po vlasti srca, ucen od srca, koji je u meni zažuborio i na kome, ponekad, sanjam; jezik savladan po logici srca deteta. Živeli smo u pariskom basenu, ali smo u duhu bludeli po New Yorku. U školi sam, na casu engleskog, bio Piter, a potajno sam, kuci, krojio masku coveka-pauka. Svi problemi Pitera Parkera su postajqli moji, sve nedoumice njegovog odrastanja, sve što ide uz afirmaciju vlastitoga ja, kod adolescenta, kroz prizmu Parkerovog iskustva, posta i moja afirmacija.

1977. umro je Elvis. Slušao se "Moody blue", pevale Crnacke duhovne pesme u maniru Elvisa, skidao osmeh Elvisa, cepala krilatica: "I posle Elvisa, Elvis"! 1978. postajem Piter, svi Arapi škole plešu kao Travolta. Disco manija drma blokovima. 1979. se, na kraju leta, selimo za Montreuil.

To je pocetak punka.

Roditelji su, te godine, kupili kucu. Malu prizemnicu u lepom, tihom kraju grada, daleko od centra i blokova. Za razliku od Patricka Bessona, odrastao sam u drevnom, lumpenproleterskom Montreuilu, sred potomaka Baskijaca, Bretonaca, Talijana, u kolopletu sitnih ulicica i kuca, sokaka i paviljona izgradenih krajem devetnaestog ili pocetkom dvadesetog stoleca, na bregu, sred nekadašnjih polja koja su gledala na rasadnike bresaka, "Le grand Peché", nekad carske plantaže cije su vocke, u doba Kralja sunca, bile na ceni sve do Minhena, sve do Pruske, do Beca.

Bio je to "L'age ingrat", po recima Francuza, nezahvalno doba; škrti pubertet, prva iskustva samoce. Sa preseljenjem, iz blokova smo presli u potih, ugodan kraj, iz udaljenog predgradja natrag, bliže Parizu, ali je život u novoj sredini za posledicu imao i to, da sam se nasao bez ijednog druga. Pred put, leta sedamdesetdevete, staro drustvo je spominjalo opasne krajeve novog grada, La Boissiere, kriminal gornjih cetvrti, na brdu; to je, medjutim, vec tada bila proslost, daleka; citiva stvar se, najzad, svela na dosadu cetvrti u kojoj nije bilo dece, ni poznanika, niti prostora za igru - cetvrt u kojoj nisam stekao ni jednog, novog, prijatelja.

"Lug" je stripove stampao na bazi mesecnih svezaka, ali je, za razliku od americkog izdavaca, sklapao nekoliko serijala pod jedne korice. "Strange" je, po pravilu, nudio pustolovine "Spidermana", "Daredevila" i "Ironmana" (kasnije "Roma", itd…), dok je "Special strange", dvomesecni magazin, nudio avanture "Ex-mena", casopis "Nova" "Fantasticnu cetvorku", "Spidey" je, naravno, negovao varijantnu Spiderman za mladju citalacku publiku, itd… I Spiderman je, zaista, bio najprisutniji. Skoro svaka "Lugova" publikacija je nudila koherentni niz epizoda serijala pod perom Johna Romite i scenarijem Stana Leea, ili kog drugog crtaca, pod scenarijem istog. "Conan" je, kod drugog izdavaca, izlazio u obliku izdvojenih svezaka. Uglavnom smo, u Francuskoj, imali na uvidu radove Romite, Kirbyja, Colana, brace Buscema, Stevea Ditkoa, onih stvaralackih paleta koje su bile stub temeljac Marvel industrije.

Pored toga što smo, po prirodi stvari, kao strastveni citaoci, bili vezani za "cirkuzantsko-junacki" svet superjunaka, Stan Lee je dosao i na makijavelisticku i sjajnu misao da stvori (esencijalno komercijalnu doduše) seriju, u Francuskoj poznatoj pod casopisom "Spécial Strange origines". U toj seriji je Lee predstavljao prve epizode cuvenih serijala; biografije super-junaka, super-zlikovaca, uz nekoliko propratnih komentara. To je sada opšte mesto, ali kad se pojavilo! Kakva jagma za stripovima!

Stvarnost nove sredine bila je sumornija.

Po dobru pamtim prve uciteljice, Mlle Gois i Mme Lesage, predane i vredne pedagoge, ciju ljubav je dete osecalo (magija prvih otkrica, na La Courneuve, ostaje vezane i za njihova, svetla, lica); po zlu pamtim niz profesora Collegea Jean Jauresa i Paul Eluarda, medu kojima je bio nemali broj manijakalno depresivnih i nastranih likova. Znanje pisanog francuskog sticemo kod ovakvih, poput M. Calleta: što kod njih sticemo prati nas ceo vek, kao mora, ko žig vlastite neizgradenosti. I to je jedan od oblika zloupotrebe nad decom, oblika nasilja vršenog nad detetom. Francuski College je bastardna ustanova, obor za krda adolescenata koja tek pocinju sticati prva znanja o sebi, koja su sama sebi najveca tajna (dirljivost tog uzrasta je u dijametralnoj suprotnosti sa nastavnim eksperimentima ciji su oni kunici: dirljivost, cednost škrtog uzrasta je, u ovovremenom sistemu školstva, radikalno profanisana, prostituisana - sa prvim oslovljavanjem na "Vi" iskrada se i prvi trag cinizma u glasu nastavnika). Od dece se ocekuje da, vec tada, sebe usmere i samosvesno odaberu životno zvanje (kao što pisac Renaud Camus, u nedavnom napisu, neskriveno izražava žal što nema zakonskih ovlastenja da otkriva, vec u tim godinama, decacima, lepote ljubavi?).

Profesor francuskog je bio stariji cica kome su dripci, za vreme casa, bacali zvakani papir po tabli. Bila je masna od sline i pljuvacke. On je nastupao, noseci pod mišku ogromni dnevnik (skoro se nije video pod njim), te vršio prozivku i kretao u predavanje. Kada bi šta trebalo zapisati, on je ustajao, sunderom prelazio preko labavo oherenih kolutova papirica, beležio pravila i vežbe. Apsolutno ništa, ništa ne pamtim sa njegovih casova. Dok je govorio, ispod stolova su, pokadkad, kružile pornografske slike, devojcice su crvenele i kikotale se. Školski kompleks, zbir betonskih ploca uklopljenih u prsten, ko omca se nadvijao nad gradom. Nije nalikovao na zatvor: on je to bio. Kao što, College, u Francuskoj, po prirodi same ustanove, ostaje prokleto vašarište, crna avlija po kojoj se batrga pubertetska nejac, lišena bilo kakvog znanja ili podrške.

To je bilo vreme punka, metala i new wavea u povoju. Isticao sam svoju razlicitost time što sam slušao The Beatles, The Who, Pink Floyd (teca je imao izvrsnu kolekciju ploca iz ranih sedamdesetih godina; kod njega sam, povremeno, slušajuci muziku prethodne generacije, sticao i obrazovanje, najbolje moguce, iz pop kulture). Od novijih, slušao sam The Police i Bowieja i za svoj stav se borio glavom i šakama. Škola, vinuta nad krajem ko beogradski CZ nad avenijom Vojislava Ilica, bila je Padinska skela. Bilo je nasilja: tuca, pesnicenja. Udarao sam, po hodnicima, tipove, tako, bez razloga. U nekom trenutku je trojica nas sprovodilo teror po stepeništima. Paklena trojka. Bio sam na crnom spisku majke nekog prebijenog klinca, Indijca. Skoro, pa Haška poternica. Zamalo isteran iz škole. Cinizam profesora radao je cinizam dece, verbalno nasilje "pedagoga" stvaralo otvoreno, nepredvidivo nasilje dece. "Prokleta avlija", to je igralište. Jednostavnih pravila: ako ne biješ, biju tebe. Street code. I zato: pesnica, pa u pleksus. Koleno u muda. Šaka u nos. "Lij krv, majmune". Glavno je: da te niko ne dira. Dok vlada veciti, tamni osecaj nesigurnosti. Moraš stisnuti zube. Biti jaci. Prvi udariti. Mani se milosti, milošte. Bilo je sjajno na casovima likovnog, radilo se, to je tacno. Cak i na casu biologije, gde sam dve godine bio vodeci, u svim razredima, svoje generacije, što ih nije sprecilo da me obore, pedagoge. Koliko pamtim, to su jedine vežbe, u kojima sam, srcem, ucestvovao (to ce reci: da sam bio kreativan, i razvijao se), tokom rane, krte adolescencije. Ostalo je, bez understatementa (negujem slovensko pismo): tuca, krv, samovanje.

sadržaj

7.

JUŽNJAČKA UTEHA No 103.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

PROBOJ (2)

Tod Mekfarlan prosipa mudrost. Ne dajte da se baci, gre'ota je!

"Ako zelite da pisete stripove, utuvite sebi u glavu da urednici zele da vide zaplete prica u obliku kratkih sinopsisa koji govore o cemu se u prici radi. Oni ne zele da vide dijaloge; njih ce traziti da vide tek kad postanu zainteresovani za zaplet. Zaplet bi trebalo da bude o likovima koje ta posebna kompanija objavljuje; Marvel ne zeli pricu o Supermenu nista vise no sto DC zeli pricu o Spajdermenu.

Neka vam zapleti budu vrlo kratki. Urednici imaju jako malo vremena da pregledaju uzorke, i ako vide da moraju da se s mukom probijaju kroz ogroman zaplet, bice im veoma lako da zaobidju vas sinopsis.

Toplo preporucujem odlaske na stripovske konvencije. Otidjite kod sto je moguce vise ljudi i pokupite sto je moguce vise misljenja. Ako ste scenarista u cvatu, bolje bi vam bilo da popricate sa profesionalnim scenaristima; ako ste pak crtac, razgovarajte sa crtacima i ljudima koji rade sa crtezom.

Jos jedna stvar: Kad pokazujete svoje uzorke, zavezite. Kad otvorite usta, cinite to na sopstvenu stetu. Pustite neka vasi radovi pricaju za vas. Niko nece nagovoriti ni mene ni nekog urednika da nam se dopadne tabla ako nam se ne svidjao ono sto svojim ocima vidimo. Nemojte da izgovarate stvari tipa "Ovo nije moj najbolji rad." Urednici ne zele da to cuju. Njihova je pretpostavka da ste dosli kod njih zato sto zelite posao, a zasto bi zaposlili nekoga ko im ne pokazuje svoje najbolje radove?

Za 14 meseci poslao sam postom preko 700 paketa. Dobio sam 280 odgovora, i 279 od njih su bili odbijanja. Sedeo sam tako i gledao sva ta odbijanja, ali sam, posto sam bio tvrdoglav, nastavio sebi da ponavljam "Probicu se u ovaj posao pa sta bude da bude, i niko me nece zaustaviti!" Morate da istrajete; ako ne mozete da podneste odbijanje ne preporucujem da podnosite uzorke ljudima na uvid. Strip je trenutno vrlo takmicarski raspolozen medij.

Napravite tabelu da biste znali kome ste sve slali uzorke. Ako vam jednom ne odgovore, ne dozvolite da vas to obeshrabri. Ako dobijete dvadeset pisama u kojima vas odbijaju neka vas ni to ne skrene s puta. Nece se vas ulazak u strip desiti preko noci. Nastavite da saljete radove onima koji su vam odgovorili. Cak iako urednici kazu "Moras da radis na tome", to makar znaci da su odvojili vreme da pregledaju vas rad i da vam napisu pismo.

Bolje je pokusati da se uspostavi odnos sa urednikom koji vam daje knstruktivne kritike nego sa njegovim kolegom koji zavrljaci vas rad pravo u smece i ne da vam svoje misljenje. Dobar urednik ce razmiliti o tome da vas unajmi kad vidi napredak. Ako napredujete od jednog uzorka do drugog, urednik ce reci "Pazi boga ti, ovaj tip stvarno hoce da radi. Ima dobar stav, a i napredovao je. Bolje da mu nadjemo neki posao, ako nista drugo cisto da nas vise ne bi zatrpavao postom!"

Nemojte biti stidljivi. Ako hocete da udjete u strip, niko vam nece zakucati na vrata - morate vi da zakucate na njihova. Sad kad sam vam to rekao, zelim vam puno srece, taman onoliko koliko vam treba da da dobijte posao, taman onoliko koliko sam nekada davno i sam imao."

sadržaj

8.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (163)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

PRIČA O GRENDELIMA (5)

U prvi mah mi se činilo, i neka to svjedoči o razmjerima moga ega, da je činjenicom što smo Eddy i ja dobili posao na Grendelima sve napokon leglo na svoje mjesto. Ono što sam u sebi oduvijek vjerovao - da sam najbolji u onome čime se bavim - potvrdilo se angažmanom, i to bez posrednika, na vlastite snage. Nije mi se to činilo ni po čemu izuzetnim, već nečim što se prije ili poslije moralo dogoditi. Sva čestitanja koja su uslijedila, pa i svu zavist, primao sam u hodu, zdravo za gotovo. Ta, pripadali su mi, bili su moje pravo!

U svoju obranu mogu samo reći da sam bio mlad.

Mladost je najotvorenija tuđoj naklonosti. Zaziva je, a svoju jeftino prodaje, za lasku ili dvije. Biti mlad - ja dvadeset i osam, Eddy tri manje - i dočekati da ti mjesna striparnica, More Comics u svojim skučenim polukatnim prostorima, priredi potpisivanje na kojem ti se okupe kolege i znanci ... Lijepo je to. Djeluje kao ostvaren san. Pamti se. Mijenja te. Vidiš to kao prvu stepenicu uspona.

A zapravo je zadnja. Ili bar zadnja za dugo, dugo vremena. Jer, jednom kad su Grendeli završili i kad smo Eddy i ja učinili idući profesionalan korak ("Želite li raditi na Tarzanu ili Star Warsima?" "Um, na Star Warsima."), čuda za tri dana je bilo dosta. Da, unutar branše i generacije mi smo i dalje, nesvjesno, predstavljali svjetionik te su svi slali prijedloge baš Dark Horseu, ako već ne baš Diani Schutz ili baš za Grendele, i nitko nije posao dobio (logično, prvi su se idući probili Miki Horvatić i Esad Ribić koji su, kroz Antarctic Press, potražili vlastiti put). Ali, publika, ista ona publika koja mi je pijana prilazila i govorila kako smo Amerima "pokazali", sad se povukla. Nisu oni mislili da je naš X-wing Rogue Squadron bio loš strip, daleko od toga, ali to "nisu bili Grendeli".

To nisu bili Grendeli.

Eddyev i moj status ostao je neugrožen. Mi smo i dalje bili oni koji su napravili Grendela i nekome nešto "pokazali". Bili smo referentna točka i uzor, bili smo cijenjeni, ali više nismo bili čitani.

Bili smo mladi, a već penzionirani. Dobili smo točno što smo htjeli.

Točno što smo zaslužili.

(Nastavlja se...)

***

PPP: Nego, puno se priča o tim Grendelima, a hoće li prijevod konačno izaći?
O: Izašao je. Reklamira se u Nacionalu (u čijoj smo biblioteci treća knjiga iza Maurovića i nekih političkih kolumni) te ga možete naručiti tamo, po 130 kuna, ili kupiti u dućanu More Comics, po istoj, mislim, cijeni. Bit će ga i na nekim drugim mjestima te, ne sumnjam, i preko obližnjih granica, kad kanali prorade. Posebno treba istaknuti prijevod Roberta Solanovića i Tihomira Tikulina, a posebno ne treba istaknuti tiskaru koja je tostirala boje na naslovnici. Ali da, izašao je.

LEKTIRA:
Čitajte treći album Technoperes/Technopriests Jodorowskog, Janjetova i Beltrana. Nakon vrlo dobrog prvog (Jodo ima najviše energije upravo na startu), drugi mi je bio malo spor, ali u trećem su mi naročito zanimljive Jodove misli o prirodi kreativnosti te, dakle, i ovog našeg posla. Citirao bih ga, ali sam album vratio Melini te ne mogu. Uz to, i crtačko/koloristički tim djeluje uigranije nego ranije, što je i na plusu plus.

GO SURF:
Vijesti o američkoj sceni najredovitije donose www.newsarama.com i www.comicon.com/pulse/. Sad, "vijesti" je možda prejaka riječ, jer se kao i većina suvremenih informativnih sredstava i ova dva sitea grče biti prvi, a ne misliti, pa objavljuju uglavnom press release i intervjue, ali da preko njih možete steći vrlo dobar utisak o čemu i na koji način Ameri razmišljaju, to možete. Shvatit ću koga to uopće ne zanima, ali oni koji sanjaju o proboju na to tržište i pritom misle da to mogu učiniti bez obaviještenosti, na snagu svog "talenta", grdno se varaju i bolje bi im bilo da se informiraju. Za pametne komentare o istoj sceni čitajte Permanent Damage kolumnu Stevena Granta na www.comicbookresources.com/, kao i njegovu raniju kolumnu, Master of the Obvious, na istoj adresi.

sadržaj

9.

MOJ POGLED (50)

zmcomics

NAPISATI KOLUMNU

Verujte, jako je teško kada "ubijete" računar i pokušavate da ga oživite sa loše narezanog CD-a. Da mi trenutno nije hleb, računar bi vrtoglavom brzinom leteo kroz prozor i onda bih, napokon, imao dovoljno vremena da radim neke stvari koje volim. Doduše, mnogih krajeva "hleba" bih morao da se odreknem...:(.

Stoga je kolumna svedena na samo ovih par rečenica. To je jedini način da na vreme dobijete SVesti i polovičnu polu-jubilarnu kolumnu.

Ko me ne čita neće ni primetiti nedostatak, a ko čita... pa navikao se na moje kukanje...:(.


PS. Eto, setih se sada, par minuta pred slanje, da vas podsetim da na kioscima možete naći prvi broj Ken Parkera u izdanju Systemcomics-a.

sadržaj

10.

ŠTAMPA

štampa

Zoran Đukanović je obezbedio sadržaj ovonedeljne rubrike...

Koraksove karikature u Nisu

U galeriji Srbija u Nisu u toku je zajednicka izlozba "Ukrsteni pogledi - Balkan i svet kroz novinsku karikaturu" Predraga Koraksica Koraksa i svajcarca Patrika Sapata. Izlozba je otvorena 27. marta, a posetioci ce njihove radove moci da pogledaju do 10. aprila. Dobitnik velikog broja domacih nagrada za karikaturu, Koraks je clan redakcije nedeljnika Vreme, a karikature redovno objavljuje u Danasu i Ekonomistu. Povremeno saradjuje u nekoliko svetskih listova, a u poslednje vreme najcesce u magazinu Courrier International. Prethodno je 25 godina radio u Vecernjim novostima, u kojima je dobio otkaz zbog suprotstavljanja uredjivackoj politici pocetkom devedesetih. Izuzetno uspesnu karijeru zapoceo je pedesetih godina (proslog veka) u listovima Jez i Rad.

"Politicke odluke i ljudi koji se bave politikom su najzahvalniji materijal za karikaturu. To je vrelo sa kojeg svakodnevno crpem inspiraciju i ideje. Iskljucivo se bavim takvom vrstom karikature, jer je politika jednostavno moja tema. Medjutim, nikome ne bih preporucio da se karikaturom bavi na nacin na koji ja to radim jer je to vrlo tesko. Prakticno sam upropastio svoj zivot posvetivsi se karikatri u tom obimu. Uzasno je iscrpljujuce. Svakog jutra se budim svestan cinjenice da moram da napravim bar jednu karikaturu, jer ‘azdaja’ koja me ceka, mislim na publiku, hoce svakog jutra da vidi karikaturu, a da ona bude nesto novo i bolje od prethodnog", rekao je Predrag Koraksic u jucerasnjem intervjuu.

Koraks je "priznao" da daje prednost elektronskim medijima, te da vec nekoliko godina karikature radi na racunaru. On je podsetio da se svake sedmice na Televiziji B92 emituju animacije njegovih karikatura, zahvaljujuci "njegovoj deci, koja su, srecom, majstori kompjuterske animacije". Poznati jugoslovenski karikaturista, inace, u Nisu izlaze drugi put. Postovaoci su mogli da pogledaju njegovu izlozbu pre dve godine u Skupstini grada Nisa.

Z. Miladinovic


Objavljeno: Danas, Beograd, 29-30. mart 2003.

sadržaj

11.

BERZA

mail

From: Sladja i Aca <sue@InfoSky.Net>
Subject: Alan Ford br. 2

Kupujem original izdanje, solidno ocuvano, Alan Forda br. 2.

sadržaj

12.

LINKOVI

Strip Vesti

- radio intervju sa Alanom Morom (Murom?!) povodom filma i grafichke novele League of Extraordinairy Gentlemen i Morovog shvatanja stripa... traje dobrih dvadesetak minuta...
www.toddshow.org/ram/tmshow0331.ram
(Rogan)


- BORDERLINE #20 - PONOVO BESPLATNO!!!
www.borderlinemagazine.co.uk

sadržaj

13.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 5. do 11. aprila

...

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad