...prvenac nove izdavačke kuće

Izdavačka kuća Maverik osnovana je krajem februara 2024. godine, a pre nekoliko dana su nas obradovali svojim prvencem, stripom "Rođene prkosne".

Ovo delo na veličanstven način prikazuje šest portreta mladih devojaka, koje su posvećene borbi za važne ciljeve. Njihova hrabrost i posvećenost čine ih glasovima omladine koja se bori za bolju budućnost i slobodu.

Kroz stranice ovog stripa, upoznajemo njihove inspirativne životne priče i ono što ih je navelo da prkose opasnostima i podignu svoj glas za važne teme poput obrazovanja devojaka, borbe protiv klimatskih promena, zabrane vatrenog oružja, "deplastifikacije" planete i pomoći izbeglicama.

Uz izuzetno lepe crteže koji savršeno oslikavaju ove svakodnevne heroine, ovaj strip ne ostavlja nikoga ravnodušnim! U svetlu ovih priča, vreme je da i mi ustanemo i koračamo uz njih ka boljoj budućnosti.

  ...u prodaji na kioscima
  u Crnoj Gori

Dugo najavljivano izdanje autorskog stripa „Titogradsko stripovanje 2“ Slobodana Boba Lalovića u izdanju novinsko izdavačke kuće "Nova Pobjeda" se može kupiti na kioscima Tobacco shop i Tobacco press u Crnoj Gori.

  ...Čelični alhemičar 23

NA ULICAMA PRESTONICE VODE SE NEPRESTANE BORBE.

Oko centralne komande steže se obruč, dok se pobunjenici obračunavaju sa preostalim homunkulima.

„ČELIČNI ALHEMIČARˮ 23 na LETEĆEM STARTU po ceni od 370 dinara.

Novi broj „ČELIČNOG ALHEMIČARAˮ možete naručiti putem sajta ili kupiti u klubovima čitalaca Čarobne knjige.

Prelistajte OVDE • PORUČITE ODMAH

  ...Kotor, Crna Gora

Gostovanje poznatog karikaturiste na Radionici Starog mačka

U utorak, 20. 8., u Samostanskom kompleksu svetog Nikole gdje se održava škola crtanja stripa i ilustracije pod nazivom Radionica Starog mačka, koju vodi strip autor Simon Vučković, će imati posebnog gosta – a to je poznati karikaturist i slikar Luka Lagator. Uz druženje s umjetnikom i lijep barokni ambijent starih zdanja, svi zainteresirani će imati priliku da nauče nešto od tajni zanata dizajna, crtanja karikature, stripa, ilustracije,... Na kraju gostovanja u 12:30 h u atriju Samostanskog kompleksa će službeno biti otvorena izložba karikature i stripa gostujućeg predavača.

Organizatori i pokrovitelji radionice su: Turistička organizacija Općine Kotor, Samostanski kompleks svetog Nikole, Mjesna zajednica Muo i Udruženje strip autora Crne Gore.

Svi koji vole da crtaju su dobrodošli. Sav program je besplatan.

Biografija gostujućeg predavača:
"Luka Lagator je rođen 1945. god. na Cetinju gdje živi i radi. Bavi se slikarstvom, karikaturom i stripom. Stripovi koje radi su novinski. Član je „Udruženja likovnih umjetnika Crne Gore“ od 1978. god. i „Udruženja karikaturista Crne Gore“, čiji je jedan od osnivača. Objavio je oko 6000 radova u raznim listovima i časopisima kao i nekoliko zasebnih izdanja posvećenim karikaturi i stripu. Domaćoj i međunarodnoj javnosti najpoznatiji je po konkursnoj karikaturi gdje ulazi u krug od 50 najboljih na svijetu koji su se ikada bavili njome gdje je dobitnik oko 130 regionalnih i svjetskih priznanja. Dobitnik je i najvećeg državnog priznanja u Crnoj Gori „Trinaestojulske nagrade“, Povelje „Ivan Crnojević“, a ima i status istaknutog kulturnog stvaraoca Crne Gore".

Ponedjeljak, 19. kolovoza 2024. - 8:53
Autor: Radio DUX

[Objavljeno: Radio DUX, Tivat]

Otvorena izložba karikature i stripa Luke Lagatora na Prčanju

Izložba karikature i stripa poznatog karikaturiste i slikara Luke Lagatora otvorena je danas u atrijumu Samostanskog kompleksa Svetog Nikole na Prčanju.

Prisutne je pozdravio župnik don Željko Pasković.

Navodi da je danas umjetnost često puta zapostavljena.

“Do onog momenta dok neko ne napravi onu karikaturu kojom pogađa u srž i onda se time proslavi. Drago mi je da sa nama umjetnik Luka Lagator koji je izložio preljepe karikature koje često puta nose ne tako lijepu poruku i koje bi, u stvari, nama na komičan način trebale biti opomena da nešto sa ovim svijetom ipak nije kako treba i da neke stvari nisu na svom mjestu. Mnogo bi bolje bilo kada bi karikature bile samo žitna polja, ali nažalost imamo i karikature gdje vidimo oklopno vozilo koje preko žitnog polja ide i spaljuje hljeb“ – kaže Pasković.

Napominje da je pomenuta karikatura, koja je prošle godine u Italiji osvojila prvu nagradu, na njega ostavila poseban utisak.

„Ovaj svijet puno novca ulaže na pogrešna mjesta, dok je gladnih sve više. Takođe mi se sviđa tema kojom su obrađeni i masmediji koji, umjesto da iznose istinu, danas su postali oni koji iznose samo lažne vijesti zbog senzacije i zbog nekog ličnog profita. To je jako pogrešno jer mediji bi trebali da budu onaj stub i svetionik istine i prave informacije. Često puta ne zato što žele, već zato što su pritisnuti od strane onih koji im daju novac i mogućnost za opstajanjem.

Dok se stvari u svijetu ne poprave na nekom boljem nivou, nama ostajete vi koji opominjete karikaturom i ostaje želja i nada da mlade generacije koje su ovdje, kritički posmatraju svijet, ne samo onako kako nam se predstavlja na društvenim mrežama, nego da kritički zauzmu svoj stav“ – ističe Pasković.

On se zahvalio strip autoru Simonu Vučkoviću koji je, ističe, dva mjeseca predano radio sa djecom i učio ih umjetnosti crtanja i izrade stripa.

„Djeca su me zadivila da su uprkos vrućini, saobraćajnom haosu dolazila ovdje, u jednom od centara kulture kotorske opštine i učestvovala u izradi prelijepih stripova koje ćemo, nadam se, vidjeti kada se radionica završi“ – poručuje Pasković.

Autor se osvrnuo na pomenuti rad sa žitnim poljem.

„Vidite i sami koji su ratovi, nesreće, ali zašto ne bi jedan takav koji lansira rakete, bio jedan kombajn. Inače Ukrajina je žitnica. Sarkastično i oštro, ali to je i cilj i poruka karikature“ – ističe Lagator.

Inače, na izložbi su predstavljeni nagrađnivani stripovi i karikature.

Posebno se zahvalio Simonu i istakao njegov rad, te pohvalio talenat djece koja pohađaju „Radionicu Starog mačka“.

Izložbu je otvorio strip autor Simon Vučković.

„Prije nekih 25 godina kada sam bio mlad i na samom početku stvaranja, Luka je otvorio moju izložbu u Kotoru, te 1999. godine koja je bila prekretnica u mom radu. Jako mi je interesantno da sada i ja imam priliku da otvorim njegovu izložbu. Svakako, Luka je stariji i sa ozbiljnijom biografijom.

Razmišljao sam o radnom naslovu izložbe. Opet Draško među Mletke je radni naslov izložbe, na koji me je asocirao njegov strip i karikatura“ – navodi Vučković.

Prije samog otvaranja, polaznici radionice imali su priliku da uče od strip majstora Luke Lagatora.

Podsjetimo, na Prčanju se održava škola crtanja stripa i ilustracije pod nazivom “Radionica Starog mačka” koju vodi strip autor Simon Vučković.

Uz druženje sa umjetnikom i lijep barokni ambijent starih zdanja, polaznici/ce imaju priliku da nauče nešto od tajni zanata dizajna, crtanja karikature, stripa, ilustracije.

Radionica će biti krunisana izložbom radova djece koja su tokom dva mjeseca pohađala “Radionicu Starog mačka”.

Organizatori i pokrovitelji radionice su: Turistička organizacija Opštine Kotor, Samostanski kompleks Svetog Nikole, Mjesna zajednica Muo i Udruženje strip autora Crne Gore.

Program je besplatan.

Luka Lagator je rođen 1945. godine na Cetinju gdje živi i radi. Bavi se slikarstvom, karikaturom i stripom. Stripovi koje radi su novinski. Član je Udruženja likovnih umjetnika Crne Gore od 1978. godine i Udruženja karikaturista Crne Gore, čiji je jedan od osnivača. Objavio je oko 6000 radova u raznim listovima i časopisima, kao i nekoliko zasebnih izdanja posvećenim karikaturi i stripu. Domaćoj i međunarodnoj javnosti najpoznatiji je po konkursnoj karikaturi gdje ulazi u krug od 50 najboljih na svijetu koji su se ikada bavili njome, gdje je dobitnik oko 130 regionalnih i svjetskih priznanja. Dobitnik je i najvećeg državnog priznanja u Crnoj Gori „Trinaestojulske nagrade“, Povelje „Ivan Crnojević“, a ima i status istaknutog kulturnog stvaraoca Crne Gore.

Tekst: Irena Mačić Đurić
Foto: Radio Kotor/IMĐ

[Objavljeno: Radio Kotor]

  ...– “Beskrvni IV - Dvanestorica”
  scenariste Marka Stojanovića i više
  crtača; Izdavač: Marko Stojanović i
  Udruženje ljubitelja stripa i pisane reči
  “Nikola Mitrović Kokan” Leskovac, 2024..

   Strip “Beskrvni” je od 2011. godine “pobočni” serijal (tzv “spin-off”) već kultnog serijala “Vekovnici”, započetog 2007. godine; idejni vođa i scenarista oba serijala je Marko Stojanović (1978) nesporna strip institucija, čitaj posvećeni, uporni i tvrdoglavi strip autor, agilni organizator i promoter 9. umetnosti na prostorima Balkana. Junak “Beskrvnih” je vampir Aleksej Vasiljević, epizodista “Vekovnika”; Aleksej je bio jedan od odabrane Dvanaestorice (najsposobnijih, najkrvoločnijih) iz najužeg kruga oko Gospodara svih vampira. U “Beskrvnima” on je, međutim, odmetnik, izdajnik, jeretik koji proganja i ubija svoju nekadašnju braću (kao što i oni žarko žele da njega eliminišu). Kako je i zašto došlo do raskola između Gospodara i Alekseja pitanje je koje će svakako biti razjašnjeno, malo-po malo, tokom albuma koji  (neminovno) slede.

   “Beskrvi” su započeli žustro, ‘u sred srede’ albumom “Mrtva straža” sačinjenom od kratkih priča koje skiciraju Aleksejevu poziciju, bez previše objašnjavanja i sa mnogo burnih dešavanja i brzih akcija u kojima on eliminiše svoje (svakojake) protivnike. Drugi album “Zla krv” varira fragmentarnu strukturu prethodnog albuma mada je ovde jedna velika priča podeljena (kao u literarnim romanima) na poglavlja. “Treći čin” je svoje fragmente proširio i na prošlost (prva dva albuma su ovovremenska) dajući tako dublju perspektivu ključnog sukoba i pojedinačnih dvoboja. Najnoviji, četvrti album “Dvanaestorica” bavi se, kako mu i naziv kaže, pričama članova najužeg kruga oko Gospodara a Aleksej u njima i nema posebnu ulogu. Osam se priča prostire u različitim epohama i na raznim meridijanima što dodatno dinamizuje album koji i inače obiluje zanimljivim postavkama i dešavanjima. Ono što je, pak, najbitniji pomak koji priče donose je svojevrsna filozofska dilema odnosno jednako takav filozofski odgovor na istu; ova vizura donosi sasvim nesvakidašnje, neočekivano a vrcavo duhovito razrešenje situacija ili posebnim tonovima boji finalne kadrove priče. Tako će, nesporno vešti ali i beskrajno nadobudni Borselino de Santo, u epizodi “Razvojni put Borse Šnajdera” (što je naravno parafraza naslova drame ingenioznog Aleksandra Popovića) na fatalni način otkriti da ima onih koji umeju da pročitaju njegovu fintu (a to je, na manje ni više, nego Čen iz “Vekovnika”) a zbog čega se ostaje – bez glave. Slično otkrovenje će se ukazati onima koji ne veruju u anđele (“Pali”) ili će se sposobnost da se svako dostigne premetnuti u tešku kletvu (“Plen”). “Lovac” i “Poslednji i zadnji” su minijature sa zloslutnom finalnom udarnom rečenicom (“panč lajn”). “Kraj” govori o brzom Damjanu koji upak biva prestignut (sopstveom smrću) a “Početak” priča o velikim žrtvama koje se čine u ime višeg dobra. Najuzbudljivija i najotkačenija priča je “Kleveta” u kojoj se na sudu sreću Jozef K. i “Prvoumrli, Gospodar neprebrojnih, Rodonačelnik beskrvnih, Otac svih vampira”; Jozef K. je optužen da je, ni manje ni više, dezertirao iz redova Dvanaestorice! Vatromet rečenica koje su  višesmislene ili apsurdne umešan je sa trivijalijama i kalamburima dokazujući nadmoć apsurda i Homo Ludensa nad svim “ozbiljnim” situacijama.

   Marko Stojanović je za ovaj album u kome su priče crno-bele i obojene, po svom proverenom receptu, angažovano iskusne i mlade crtače Kenana Halilovića, Stefana Katanića, Emre Sonmeza, Osmana Hajdarića, Zvonimira Vidića, Hrvoja Ružića, Marka Nikolića i Gašpera Krajnca, koji su raznorodnim crtačkim stilovima svaku priču učinili apartnom u ovom albumu; no, u konačnom sagledavanju ovo bogatstvo grafizama ispostavlja se kao velika, samosvojna vrednost. I tako žar i polet s kojima Marko Stojanović ispisuje „Beskrvne“ i gradi priče, koje se ne iscrpljuju na nivou pukih žanrovskih „uradaka“ već imaju i značenjsku težinu, dobija adekvatnu potporu u višestrukim likovnim pogledima na stvarnost i horor fantastiku što je, sveukupno, zaloga valjanosti ovog albuma ali i čitavog serijala čijem nastajanju imamo privilegiju da prisustvujemo.

(“Dnevnik”, 2024)

Objavljeno: 25.08.2024.

  ...međunarodnog strip konkursa "Veles 2024"

U prostorijama EUROPE HOUSE-a u Velesu  21. avgusta, održano je svečano otvaranje 21. međunarodnog salona stripa i 6. strip kolonije „VELES 2024“ u organizaciji Makedonskog strip centra iz Velesa.

Između ostalog, dodeljene su i nagrade najboljima na tradicionalnom međunarodnom konkursu stripa. Od rekordnih 351 autora, stručni žiri i organizator dodelili su sledeće nagrade:

Prva nagrada "ZLATNI STRIP"
Strip "REVOLVER" Vojdana Andonova (scenario) i Canka Stefanova (crtež) MAKEDONIJA

Druga nagrada
„VERA I NEVERA“ autora: Marka Stojanovića (scenarist), Milan Jovanovića i Dražen Kovačevića (postavke), Vladimira Aleksić (crtež) i Aljoše Tomića (boja) Srbija

Treća nagrada
„KOCKANJE SA ŽIVOTOM“ autora: Nikole Vidačkovića (scenarist) i Dragana Pavasovića (crtež) Srbija

NAJBOLJI STRIP OD MAKEDONSKIH AUTORA
„Bio si jednom čovek“ autora: Aleksandar Stevanova (scenarist) i Darka Bogdanova (crtež)

NAJBOLJI SCENARIO
„ANALIZA SMRTi” – Marko Stojanović, Srbija

NAJBOLJI UMETNIČKI IZRAZ
„STARGAZER 256“ Daša Konopatova, Rusija

NAJBOLJE SCENARIO MAKEDONSKOG AUTORA
„MI, KOJI SE BORIMO SA BOGOVIMA“ – Vojdan Andonov, Skoplje

KATEGORIJA ZA UCENIKE  OSNOVNE ŠKOLE
• Najbolji strip u ovoj kategoriji za učenike iz Makedonije dobija  Teona Markoska, Tetovo sa stripom "KAKVO KOLO NAOKOLU!"
• Najbolji strip u ovoj kategoriji za učenike van Makedonije ima  Vuk Stojanović iz Leskovca

KATEGORIJA SREDNJE ŠKOLE
• Najbolji strip iz Makedonije ima Teodora Hristova, Bitolj
• Najbolji strip van Makedonije ima Ognjen Stojanović, Srbija
• Vilma Damnjanovska dobija pohvalu

NAJBOLJI DEBITANT
• Sandra Kostovska, Skoplje

NAJMLAĐI UČESNIK
• Marko Kupenkov, Skoplje 5.5

PRIZNANJA ZA SARADNJI
Dobili su
• PARAGONS COMICS - za organizovano i masovno učešće na konkursu
• LESKOVAČKA ŠKOLA STRIPA „NIKOLA MITROVIĆ KOKAN“ – za masovno i organizovano učešće
• Udruga "HRVATSKI AUTORI STRIPA" Zagreb za suradnju i promociju ovog  strip konkursa
• Škola stripa i ilustracije - Budva za masovno i organizovano učešće
• Škola stripa i ilustracije - Tivat za masovno i organizovano učešće

Aktivnosti ove strip manifestacije, najznačajnije u sferi 9 umetnosti u našoj zemlji, nastavljaju se do 25. avgusta organizacijom Strip kolonije
• Ministarstvo kulture i turizma Makedonije
• Opština Veles

  ...Tokijski gul 6

SITUACIJA U 11. OKRUGU SE POGORŠAVA DOK AGENTI ORG-A POKUŠAVAJU DA REŠE VELIKI BROJ UBISTAVA ISTRAŽITELJA.

Dolazi do opasnog susreta između Kanekija i Drveta aogiri, što je, suštinski, banda gulova koju vodi gul poznat samo kao Jednooki Kralj.

„TOKIJSKI GUL" 6 na LETEĆEM STARTU po ceni od 370 dinara!

Novi broj „Tokijskog gula" možete naručiti preko sajta ili kupiti u klubovima čitalaca Čarobne knjige.

Više informacija o ovom izdanju možete potražiti na našem sajtu.

  ... i ljubavni jadi Džokera – „Betmen –
  Mračni princ na belom konju“ autora
  Enrika Marinija; Izdavač: „Čarobna
  knjiga“ 2024.

   Mračni princ Betmen, jedini super heroj koji to nije, odavno je prerastao skromne granice koje su mu, davne 1939. godine, odredili originalni autori Bob Kejn i Bil Finger. Pošto je preživeo Zlatno doba stripa (pre II svetskog rata), pa zatim Srebrno (1950-te) i Bronzano (1960-te), veliku slavu i zaborav (jer su neki novi heroji bili atraktivniji) iz koga je uskrsao zahvaljujući Frenku Mileru, polovinom 1980-tih, Betmen je transformisan u još jednog „očovečenog heroja“ (mada je on, za razliku od Marvelovih super junaka odnosno super junaka iz matičnog mu DC-a, oduvek bio - čovek) a potom zadobio brojna lica i paralelne verzije koje se ponekad preklapaju (mada to nije obavezno). Kako god bilo da bilo, Betmen doživljava decenije zrelosti, postajući, svakako zahvaljujući filmovima, jedna od najvećih ikona popularne kulture XX i XXI veka.

   Pošto recept očovečenja radi odnosno prodaje stripove (i filmove, koji su najatraktivniji deo ponude), bosovi DC-a dali su odrešene ruke svojim urednicima i agentima pa ovi traže nove atrakcije i senzacije što znači sveže ideje, drugačije vizure iz kojih se junak posmatra. Ovaj trend, koji nije samo specijalitet DC-a i Marvela (i italijanski strip gigant Boneli već neko vreme traži načine da „podmladi“ svoje junake - Teksa, Zagora, Dilan Doga, Marti Misteriju...), znači uvođenje u posao scenarista i crtača koji nisu iz stalne ekipe izdavača već su izvan tog sistema a ugled su stekli na drugim, sasvim drugačijim stripovima. U ovom slučaju angažovan je Enriko Marini (1969) znan po strip serijalima, naučnofantastičnom „Džipsi“, avanturističko-gusarskom „Škorpion“ i istorijskom epu „Orlovi Rima“, krimiću „Burleskni noar“; njemu su, kako sam piše, date odrešene ruke (a to je bio uslov da se on prihvati posla) pa je sam napisao priču i nacrtao je ’iz sve snage’. Marinijevo delo, pod naslovom „Betmen – Mračni princ na belom konju“, pojavilo se 2017. godine u dva dela a u izdanju „Čarobne knjige“ je objedinjeno u jedan album objavljen u Kolekciji izabranih priča iz DC multiverzuma „DC Gold“.

   U Marinijevoj verziji Betmen je u najboljim godinama, dakle mlađi od Milerovog Betmena koji je prevalio 50 godina; adekvatno godinama mračni vitez je u vrhunskoj formi pa isteruje pravdu bez prestanka... No, fokus (i zaplet) ove epizode je na Betmenovom ’civilnom’ liku multimilionera i zavodnika Brusa Vejna koji biva javno optužen da sa izvesnom šankerkom ima - ćerku; otac u stvari i ne zna za dete jer je majka sama brinula o njoj ali sada je u finansijskoj stisci i traži od Vejna da da doprinos u izdržavanju devojčice. Mediji su jedva dočekali ovu poslasticu a Vejn nema pravi odgovor na pitanja jer se nejasno seća ove zgode. Na muku će mu stati i Džoker koji otima devojčicu a kao otkup traži dijamant koji namerava da pokloni svojoj dragoj Harli (pošto je prva pljačka mogućeg poklona propala – a i Ženamačka ima tu šta da prigovori)! Žestoki momci, dakle, imaju svoje (ozbiljne) probleme sa ženskim rodom koje ne uspevaju da razreše na zadovoljavajući način. Betmen je spreman da pronađe devojčicu po svaku cenu (makar morao da svojeručno premlati sve nevaljalce uzduž i popreko Gotama) ne samo zato što je borac za pravdu već i zbog mogućnosti da je zaista njen tata.

   ’Očovečenje’ Betmena do sada se kretalo u nivoima prošlosti, pre svega Vejnove detinje traume zbog ubistva roditelja i odluke o borbi protiv ’loših momaka’; Miler je Betmena ’otkrio’ na pragu starosti usred podivljalog nasilja na ulicama urbane džungle. Marini je svoju priču smestio i usredsredio između ove dve granične tačke. Dileme koje muče osvetnika i zlikovca (’da li sam postao tata a da to i ne znam ili sam znao pa sam želeo da to sakrijem jer šteti mom imidžu’ odnosno ’kako ispuniti sopstvena obećanja i ostvariti želje mušičavoj dragoj?’) vrlo su životne i realne i potencijalno kriju moguće konflikte i prevrate u ulogama koje momci igraju. Trivijalno je, zbog herojskog ’pedigrea’, obojilo priču žestokom groteskom ’a-la realiti programi’ potenciranu  eksplicitnim-brutalnim nasiljem i uvrnutim humorom. Marinijevo pitanje ’šta ako se u postojeću podelu uloga i definisane junačke profile umeša – slučaj komedijant?’ dobija ozbiljne i smešne odgovore, za kraj krunisane otvaranjem još jedne mogućnosti: da li je kasni posetilac bara i mogući tata male curice u stvari - Džoker? Uopšte nije isključeno da će znatiželjnici uskoro dobiti kakav-takav odgovor u nekom novom mini serijalu.

   Osim što se poigrao Betmen-Vejn i Džoker ulogama, Marini je priču iscrtao i obojio vrlo ’evropski’ dakle dinamično i poletno ali i rafinirano-maniristički, sa iskrivljenim rakursima odnosno čestim tonovima sumraka i paletom koja je izmeštena iz uobičajenih obrazaca i naginje sepiji ili monohromatskim tonalitetima. Gotam u svom sjaju i bedi deluje impozantno a ljudske kreature blešte lepotom ali i dekadentnom izopačenošću. Likovna gozba prepuna detalja i delikatnih valera tera čitaoca-gledaoca da zastaje i vraća se prethodnom stranicama kako bi pažljivije razledao neku sliku.

   Rečju, „Betmen – Mračni princ na belom konju“ Enrika Marinija prijatno je i intrigantno širenje mita o Mračnom vitezu prema novim, obećavajućim horizontima i svakako zaslužuje punu pažnju stripoljubaca.

(“Dnevnik”, 2024)

Objavljeno: 18.08.2024.

  ...Ultimativna invazija, Ispovest i Oštrica besmrtnika 28

ZAKORAČITE U NOVI ULTIMATIVNI UNIVERZUM!

Predstavljamo vam novu biblioteku Čarobne knjige – ULTIMATIVNI MARVEL!

I kao prvi broj ove biblioteke stiže nam ULTIMATIVNA INVAZIJA, najnovije ostvarenje Marvelove scenarističke zvezde, Džonatana Hikmana, koji ovom pričom postavlja kamen temeljac novog univerzuma i avantura koje ćemo pratiti narednih godina.

Nakon što je preživeo nestanak svog univerzuma, zla verzija Rida Ričardsa, poznata kao Tvorac, planira povratak s grandioznim planom da ponovo stvori svoj izgubljeni svet – u kojem je on apsolutni vladar svega!

„Ultimativna invazija" na LETEĆEM STARTU po ceni od 1540 dinara!

Požurite! Nova avantura vas čeka!

Prelistajte OVDE • PORUČITE ODMAH

NOVA MANGA ČAROBNE KNJIGE KOJA ĆE VAS OSTAVITI BEZ DAHA!

Dok se Asai i Išikura bore za život na planini Ovari, Išikura otkriva šokantnu tajnu iz prošlosti.

Uđite u svet gde preživljavanje i mračna prošlost prepliću paranoju i klaustrofobiju.

„ISPOVEST" na LETEĆEM STARTU po ceni od 470 dinara!

Posetite naš sajt i nabavite svoj primerak već sada!

Prelistajte OVDE • PORUČITE ODMAH

KAGIMURA JE NA SAMOM KRAJU POTERE ZA ANOCUOM.

Na šta je sve spreman kako bi ulovio svog smrtnog neprijatelja? Koliko će leševa ostaviti iza sebe kako bi ubio vođu Ito-rjua?

„OŠTRICA BESMRTNIKAˮ 28 na LETEĆEM STARTU po ceni od 370 dinara.

Novi broj „OŠTRICE BESMRTNIKAˮ možete naručiti preko sajta ili kupiti u klubovima čitalaca Čarobne knjige.

Prelistajte OVDE • PORUČITE ODMAH

  ... mladih strip autora, Leskovac

   Na 26. Balkanskoj Smotri Mladih Strip Autora održanoj 28-30. juna 2024. godine u konkurenciji od 3121 učesnika iz 83 zemalja sa prostora Evrope, Azije, Afrike, Australije, Severne i Južne Amerike, internacionalni žiri u sastavu: predsednik žirija Lasko Džurovski (strip crtač i ilustrator), Milorad Vicanović Maza (strip crtač i ilustrator) i Marko Stojanović (strip scenarista i teoretičar) dodelio je sledeće nagrade. Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana u kategoriji strip crtača dobila je Gaja Smilevska iz Severne Makedonije. Diplomu za istu kategoriju dobili su Mihael Bađun iz Hrvatske i Mihajlo Miljanović iz Bosne i Hercegovine. Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za ilustraciju dobio je Flaviu Pop iz Rumunije. Diplomu za istu kategoriju dobila je Jana Laucoska iz Makedonije i Omar Burak Onal iz Turske. Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za scenario dobila je Lana Deković iz Hrvatske. Diplome za istu kategoriju dobili su Nikos Stavrianos iz Grčke i Vojdan Andonov iz Makedonije. Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za strip teoriju dobio je Luka Stojanović iz Leskovca. Diplomu za istu kategoriju Iris Bošnjaku iz Albanije, Emilija Despotov iz Mokrina i Jana Stojanović iz Leskovca. Plaketu “Nikola Mitrović Kokan”za doprinos srpskom stripu dodelio je organizator (Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“, ispred Leskovačkog Kulturnog Centra), nezavisno od žirija, i nju su ravnopravno dobili Bojan Kovačević iz Inđije i Vladimir Krstić Laci iz Niša. U sklopu manifestacije dodeljuje se i memorijalna nagrada „Miodrag Veličković Mivel” za satirični strip. Žiri u sastavu: predsednik žirija Ninoslav Miljković (strip-crtač i karikaturista), Predrag Stanković (strip-teoretičar i književnik) i Jurica Dikić (strip-crtač i karikaturista), dodelio je nagradu Dimitrisu Kamenosu iz Grčke. Priznanje „Prijatelj stripa” koje se dodeljuje osobi van sveta stripa koja je doprinela devetoj umetnosti u značajnoj meri dodelio je tročlani međunarodni žiri u sastavu: predsednik žirija Milorad Vicanović Maza (strip-crtač i ilustrator), Dalibor Talajić (strip-crtač i ilustrator) i Marian Miresku (strip-scenarista I teoretičar) i to Pii Nikolič iz Slovenije i Marini Mirković iz Vrbasa. Dodeljuje se i nagrada za doprinos stripu Balkana, a dodeljuje je tročlani međunarodni žiri u sastavu:: Vladimir Krstić Laci (strip-crtač i ilustrator), dr Koral Ilhan (strip-crtač i ilustrator) i Rumen Čaušev (strip-crtač i ilustrator) i to strip teoretičaru Dodo Nita-i iz Rumunije.

   Bratski gradovi po stripu gradu Leskovcu, Sofija (Bugarska), Herceg Novi (Crna Gora) i Brašov (Rumunija), dodeljuju sledeće nagrade. Odsek za strip pri udruženju likovnih umetnika Bugarske dodelio nagradu za najbolju ilustraciju Damjanu Gjorgijevskom iz Severne Makedonije, a Regionalni istorijski muzej u Brašovu nagradu CAN FOR BALKANS za istorijski strip Nikosu Dalampirasu iz Grčke. Hercegnovski Strip Festival dodeljuje nagradu za najbolji grupni nastup strip radionice Klubu Komiks iz Dobriča u Bugarskoj. U sastavu Smotre održan je konkurs za najbolji strip-kaiš u organizaciji Leskovačke škole stripa, „Nove naše reči”, Učiteljskog društva Leskovac, Osnovne škole „Josif Kostić” i Sindikata obrazovanja Srbije — Regionalnog centra Leskovac, na koji je pristiglo 2486 učenik iz tridesetak gradova i sela iz Srbije, ali i iz Makedonije, Rumunije, Hrvatske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Rusije, Jordana i Slovenije. Žiri u sastavu: Nikola Milićević (urednik Nove naše reči i strip teoretičar), Aleksandar Anđelković (akademski grafičar) i Marko Serafimović (predavač u Leskovačkoj školi stripa), nagradio je Janu Stojanović iz Leskovca (kategorija do 10 godina), Anatanasiju Atanacković iz Stajičeva (kategorija od 10 do 15 godina) i Jani Stojanović iz Leskovca (kategorija od 15 do 19 godina). Specijalnu nagradu žiri je dodelio Mikici Đukić iz Beograda. Takođe u sklopu manifestacije elektronski časopis za decu “AKO MENE PITAŠ...” dodelio je nagradu “Ninoslav Miljković” za najboljeg mladog strip autora „Mlada velika nada“ Taši Vuksanović i Nini Stanković iz Leskovca. Studentsko informativno izdavački centar iz Niša dodelio je nagradu Ivanu Avramovskom iz Makedonije i Urošu Miličiću iz Niša i Zachary-u M. iz Sjedinjenih Američkih Država a izdavačka kuća “Darkwood” iz Beograda nagradu za najoriginalniji strip dodelila je Devilaju Paraminku (Devmalya Pramanik) iz Indije i Gariju Gastoniju (Garrie Gastonny) iz Indinezije.

  ... Нови стрипови на македонски јазик

   U okviru Godišnjeg programa Ministarstva kulture Republike Makedonije – izdavački sektor, Strip centar Makedonije sa sedištem u Velesu objavljuje sledeća izdanja:
   • Strip časopis „KREATOR” br.35 i 36
   • ILINDEN 903-BORBA KOD  SLIVE- Mile Topuz,
   • ISTORIJSKI STRIPOVI – Kole Manev
   • KIKO I VEKI U NOVIM AVANTURAMA – Jordan Manasijevski
   • strip knjiga „ALMANAH“-grupe autora
   • MAGIČNI KVADRATI – (prevod na makedonski) mlada Anja Tanović iz Novog Sada, Srbija

   Tome Trajkov - programski koordinator Makedonskog centra stripa naglašava da razvoj makedonske nacionalne strip kulture preferira podršku i afirmaciju makedonskih strip autora. Ako izuzmemo učešće strip autora iz drugih zemalja u reviji KREATOR (koja tradicionalno objavljuje najbolje radove sa tradicionalnog strip konkursa), onda izdanje naše drage prijateljice Anje Tanović (gde je scenarista nekoliko stripova Vane Trajkov), onda stripovi makedonskih doajena: Mileta Topuza, Koleta Maneva i Jordana Manasijevskog predstavljaju zasluženu satisfakciju za njihov višegodišnji rad.

   Tu je i makedonska strip buducnost, gde spadaju autori kao sto su: Ilko Stojanovski, Slavica Kupenkova, Evgenija Trajkovska, Đurđica Varela, Sibel Ismailova, Anita Gočeva, Oliver Cvetkovski, Martina Veličkovska, Gjunaj Abdulov, Tamara Mišovska, Darko Bojovski i drugi.

   Tome Trajkov takođe naglašava da očuvanje i afirmacija makedonskog jezika nije ništa manje važno. Nažalost, mora se reći da je i u nekim krugovima njegovo postojanje jos uvek dovedi u pitanje. Strip centar Veles će kategoricno delovati u tom pravcu... zaključuje Trajkov!

   Нови стрипови на македонски јазик

   Како дел од Годишната програма на Министерството за култура на Република Македонија-сектор издаваштво, Стрип центар на Македонија со седиште во Велес ги публикува следните изданија:
   • Стрип списание „КРЕАТОР“ бр 35 и 36
   • Илинден 903-Борбата на Слива од Миле Топуз,
   • ИСТОРИСКИ СТРИПОВИ-Коле Манев
   • КИКО И ВЕКИ ВО НОВИ АВАНТУРИ – Јордан Манасијевски
   • Како и стрип книгата„АЛМАНАХ “ од група автори
   • ВОЛШЕБНИ КВАДРАТЧИЊА –(превод на македонски ) од младата  Ања Тановиќ од Нови Сад, Србија

   Томе Трајков-програм координатор на Македонскиот стрип центар потенцира дека изградбата на македонска национална стрип култура преферира поддршка и афирмација на  македонски стрип автори. Ако се изземат учеството на стрип автори од други држави во ревијата КРЕАТОР( којашто традиционално ги објавува најдобрите дела од традиционалниот стрип конкурс)потоа  изданието на нашата драга пријателка Ања Тановиќ( кадешто сценарист на повеќе стрипови е Ване Трајков) тогаш стрип книгите на доајените Миле Топуз, Коле Манев и Јордан Манасијевски претставуваат заслужена сатисфакција во нивниот повекегодишен труд.

   Тука се и авторите од помладата генерација како на пример: Илко Стојановски, Славица Купенкова, Евгенија Трајковска, Ѓурѓица Варела, Сибел Исмаилова, Анита Гочева, Оливер Цветковски, Мартина величковска, Ѓунај Абдулов, Тамара Мишовска, Дарко Бојовски и др.

   Томе Трајков, исто така, нагласува дека не помало значење претставува сочувувањето и афирмацијата на македонскиот јазик. За жал, мора да се каже дека и во некои регионални кругови, неговото постоење се доведува во прашање. Македонскиот стрип центар принципиелно ќе застане против тие тенденции... завршува Трајков!

Objavljeno: 11.08.2024.

  ...605. broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovaj broj donosi 32 strane stripa. Samonikli korov strip, broj 605:
www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/605

  ... – „Umpah - Pah – kompletna
  kolekcija“ scenario Gosini, crtež Uderzo;
  Izdavač: „Čarobna knjiga“ 2024.

   U vrelim letnjim danima “Čarobna knjiga” objavila je, u biblioteci “Stari kontinent – specijalna izdanja”, još jednu poslasticu za stripoljupce svih generacija: kompletnu kolekciju “Umpah – Paha” prvog zajedničkog dela tandema Rene Gosini (1926-1977) i Alber Uderzo (1927-2020), koji će svojim delima pomeriti granice 9. umetnosti. Kako priliči ovakvim knjigama znatiželjnici će (na čak 184 kolor strane između tvrdih korica) moći da se pogoste sa svih 5 epizoda stripa te obiljem pratećeg materijala koji otkriva manje poznate ili sasvim nepoznate pojedinosti o serijalu. Elem, u zimu 1951. srela su se dvojica mladih crtača Uderzo i Gosini i shvatili da imaju mnogo zajedničkih stavova i ideja o stripu. Buduća saradnja u kojoj je Gosini, kao slabiji crtač postao scenarista, prekinuta je i pre stvarnog početka jer je Gosini otputovao u Ameriku da tamo radi-crta i ilustruje. Uderzo, veliki ljubitelj Diznija i američke kulture, hteo je da ga prati ali je ostao u Francuskoj zbog ženidbe. Ipak, dvojac je razmenjujući pisma osmislio kratki karikaturalni strip o “Umpah Pahu Indijancu” i njegovom plemenu koje se drži tradicije usled moderne Amerike; imali su podršku slavnih kolega, tekst je u balone upisao ni manje ni više nego Milton Kanif! Ali, strip niko nije hteo da kupi i objavi pa je Gosini odustao od nuđenja i strip stavio u fijoku. Tih 8 strana nalazi se u ovoj kolekciji kao dokaz rada mladih talenata.

   Po Gosinijevom povratku u Evropu tandem je nastavio saradnju na više stripova. Gosini je, kao već poznati autor, 1956. dobio ponudu da radi za prestižni časopis “Tintin”. Dve godine kasnije od njih dobija porudžbinu sa strip serijal i Umpah Pah postaje aktuelan, uz bitne promene: radnja se dešava u XVIII veku, u vreme francuske kolonizacije Amerike, delom je oslonjen na istoriju i etnologiju (Gosini je koristio i građu koju je spremio za “Taličnog Toma”); crtački je strip dinamičniji i zreliji, likovi i sama scena su mnogo detaljniji, dočaravanje pokreta ubedljivije… Prvi nastavak serijala objavljen je 2. aprila 1958. Publici se strip dopao pa su avanture Umpah – Paha i njegovog brata Viteza od kisele štrudle poznatog i kao Dupli skalp nastavile da izlaze; čak su se pojavile i gramofonske ploče na kojima su glumci “igrali” strip epizode. Ipak, na godišnjoj anketi “Tintina” o popularnosti stripova “Umpah – Pah” je stigao tek na 11. mesto! To je malo ohladilo entuzijazam autora. S druge strane, krajem 1959. počeo je da izlazi novi strip časopis “Pilot” koji su osnovali Šarlije, Gosini, Uderzo, Ebrar i Kloto. Uderzo je svake nedelje morao na nacrta dve table “Umpah – Paha”, dve table “Asteriksa” i tablu “Tangija i Laverdira” što on jednostavno nije mogao da odradi pa je, uz dodatak nekih ugovornih začkoljica, “Umpah – Pah” prestao da izlazi a tandem se potpuno posvetio svom remek-delu “Asteriksu”.

   Priča “Umpah-Paha” započinje epizodom “Dupli sklap” i pristizanjem francuskog broda „Drski” na obale divlje Amerike. Na radost ne mnogo hrabre posade Vitez od Kisele Štrudle javlja se da izvidi neistražene zemlje. A na obali je skriven Umpah-Pah, najhrabriji ratnik plemena Šavašavaha, koji skače na viteza i otkriva da ovaj ima dva skalpa (periku i pravu kosu). Umpah-Pah odvodi zarobljenika u selo i predstavlja poglavici Debelom bizonu, vraču Plačku, namćorastom starcu Jednozubom (koji ubrzo postaje Bezubi). Pošto položi neobične ispite (ispijanje tople čokolade, golicanje perom ispod nosa, gađanje lukom i strelom zavezanih očiju) Umpah - Pah dobija Viteza za svog brata. Njih dvojica nadalje žive u plemenu na radost kršne Mamah-Pah, koja ih obilno hrani pemikanom (mlevenim sušenim mesom bizona s mašću bizona, moždinom jelena i medveda) i žgoljavog Tatah-Paha; ali, idila ne može da potraje dugo jer braća moraju da provere šta to mute večni neprijatelj Šavahšavaha, Ravni Tabani na čelu sa poglavicom Mračnom žabom… Rat će se desiti u epizodi “Umpah-Pah na ratničkoj stazi” nakon koje će se, u “Umpah-Pah i gusari”, braća uputiti u Evropu da odatle donesu konje, ali će usput morati da se pozabave gusarima; pošto, u “Tajna misija”, stignu na odredište Vitez i Umpah-Pah gde od kralja dobijaju zadatak da odnesu važnu poruku pa se vraćaju u Ameriku (“Opsada”) da se tamo suprotstave pruskoj invaziji, veselo rastanu na kiši i - odu u nezaborav.

   Gosini je u “Umpah-Pahu” demonstrirao svu svoju veštinu gradeći vesele priče koje imaju stalnu ‘ekipu’ u srcu koje su snažni, prostodušni (ponekad naivni) Indijanac i nespretni, nevešti Vitez koji je dobrodušan ali ne mnogo koristan. Hrabrost nije osobina ni Indijanca ni osvajača pa ćak ni Prusa (ali su evropejci zato nadobudni i vrlo teatralni). Svaki od sporednih likova je prepoznatljiv i vrlo koristan da zakomplikuje situacije; čak i kokoške imaju svoju ulogu u zapletu! Čitava postavka zaokružena je urnebesnim, razgaljujućim detaljima, od plemenskih ratnih pokliča “JAK-JAK-JAK” (Šavašavasi), “BL-BL-BL” (Ravni Tabani), “BONGO-BONGO-BONGO” (pleme Urokljive oči), preko čudnih totema (bog poslastica veliki zec, štavilac koža pakleno biće…) do neobičnih pouka (‘ćutljiv kao riba u tiganju’,‘nespretan kao krtica na suncu’, ‘bežimo kao jegulja, kao divlji zec ili kao veverica, izaberi’, ‘treba biti tih kao uspavana zmija, budan kao izgladnela veverica, brz kao puma u trci za plenom, nevidljiv kao bizon u magli’…), nadimaka koje od Umpah-Paha dobijaju fransuski oficiri (Dugi Nos, Debeli Trbuh, Onaj Koji Njuši Pod) i ekstremno dugog imena pruskog oficira - Franc fon Halefizikakapelaminazikofski!

   “Umpah-Pah” je deo strip istorije ovih prostora; objavljivan je u “Panorami” od 1965. godine, potom od 1969. u “Stripoteci” pa u “Eks almanahu”; “Biser strip specijal” iz 1985. objavio je kompletan serijal u crnobeloj štampi a “Forum marketprint” je 1990. objavio serijal u pet svezama mekih korica. Izdanje “Čarobne knjige” je preko potrebna konačna verzija ovog stripa namenjena svim stripoljupcima.

   Strip “Umpah-Pah”, koga nazivaju i „Asteriksovim starijim bratom” (mnogo od uspešnih postavki Umpah-Paha preuzeto je u Asteriksu), i posle šest decenija pleni svežinom, vrcavim dijalozima i dosetkama kao i maestralnim crtežom, dokazujući da je reč o vanredno valjanom delu koje zaslužuje punu pažnju novih generacija.

(“Dnevnik”, 2024)

  ...Stripburger #83,
  Mačkova glava i
  Trideset let na sceni

POLETNO SVEŽE!

Izšel je Stripburger #83 - brez besed!

Tokratna številka Stripburgerja je nekaj posebnega: v njej v ospredje vstopajo podobe in vizualna plat stripovskega medija. Celotna številka je namreč napolnjena s stripi, katerih edini skupni imenovalec je ta, da v njih ni nobenih besed, podpisuje pa jih mnoštvo novih imen in svežih odkritij pa tudi nekaj že starih znancev Stripburgerjevih strani. »Tiho« naslovnico številke je zakrivila nemška striparka Anna Haifisch.

Posebna je tudi tokratna edicija Čitanke, pa čeprav je polna besed. Ta poleg kritik in razmislekov o nemih (ali skorajda nemih) stripovskih izdajah prinaša tudi posebni seznam priporočenega domačega branja za vse zagrizene bralke in bralce.

Vzemite si odmor od hrupnega sveta, prepustite se stripom brez besed in dovolite tišini, da zavpije do neba.

Več →

P.s.: Če pa vam tišina ni blizu, lahko ob prebiranju Stripburgerja poslušate našo playlisto z izbranimi komadi na temo tišine.

VABIMO!

Martin Ramoveš: MAČKOVA GLAVA
samostojna razstava
24. 7. – 8. 9. 2024
Galerija Ivana Groharja, Škofja Loka

ODPRTJE: sreda, 24. 7. 2024 ob 19.00

V Galeriji Ivana Groharja v Škofji Loki se čez poletje s samostojno razstavo predstavlja stripar Martin Ramoveš, lanskoletni prejemnik Groharjeve štipendije za ustvarjalnost.
Razstava Mačkova glava v središče pozornosti postavlja dva najnovejša avtorjeva stripa, nastala po zgodbah Janeza Ramoveša, ki sta izšla pri Stripburgerju: to sta Kontrabantarji (2021) in Amerika(2023), ki kot del serije stripovskih povesti o Poljanski dolini govorita o tragičnih vzgibih lokalnega tihotapstva in izseljevanja slovenskega prebivalstva v obljubljeno deželo Združenih držav Amerike.

Več →

Ob tej priložnosti smo ponatisnili tudi že dlje časa razprodane Kontrabantarje. Če stripa še nimate, je zdaj pravi čas, da si ga priskrbite!

ČEZ PLANKE!

Stripburger: Trideset let na sceni

razstava stripov, grafik, tiskovin
La Fanzinothèque, Poitiers, Francija
NA OGLED: do 7. 9. 2024

Vse do septembra je v galeriji legendarne neodvisne knjižnice La Fanzinothèque v francoskem mestu Poitiers na ogled razstava, ki predstavlja najboljše iz Stripburgerjeve 30-letne založniške in tiskane produkcije.

Več →

---

Produkcija: Stripburger/ Forum Ljubljana
Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK).

Objavljeno: 04.08.2024.