...''Antifašistički strip u Jugoslaviji” –
  stotinjak zastupljenih autora

Puni naziv izložbe koja se 4. svibnja 2024. otvara u Bosanskom kulturnom  centru  u Sarajevu, u sklopu manifestacije Dani kantona, je ''Antifašistički strip u Jugoslaviji, od „Pionira“ do „Partizana”.

Izložba – čiji je autor (kustos) Veljko Krulčić - je dokumentarnog karaktera.

Zlatko Grgić, zagrebački dizajner, je izložbu likovno oblikovao, kao i što je i osmislio i realizirao njezin plakat.

Jasmin Duraković je direktor Bosanskog kulturnog centra u čijoj će Galeriji biti postavljena izložba, a u njenu realizaciju aktivno je uključena i kustosica BKC-a Una Popović.

Izložba je zapravo presjek strip-produkcije, s geografskog području bivše Jugoslavije, produkcije koja je žanrovski vezana za tematiku koja se obično nazivala “ratnim stripom”, “partizanskim stripom” ili pak “stripom na temu NOB-a”. Ono “najbolje” i “najkarakterističnije”.

Iako su glavni centri stripa u bivšoj Jugoslaviji bili Beograd, Zagreb i Gornji Milanovac, a kasnije njima se priključio Novi Sad, antifašističke stripove osmišljavali su i crtali stripaši iz svih republika (današnjih država). Dakle, i strip-umjetnici iz Bosne i Hercegovine, Slovenije, Makedonije.

Izložba obuhvaća stripove, listove i autore (pa i urednike, te producente) u razdoblju od prvih ratnih godina (1942/43.) kada su se antifašistički stripovi počeli objavljivati u šapirografiranoj partizanskoj štampi namijenjenoj djeci („Pioniri“), nastavlja se pobjedom partizana i pojavom prvih ''antifašističkih'' stripovi u regularnoj štampi (jedan od prvih je djelo scenariste Branka Ćopića i crtača Ive Kušanića u listu “Mi mladi”, odnosno ''Omladina'')… i proteže se skoro pola stoljeća nadalje, sve do kraja 80-ih godina, do posljednje epizode “Partizana” tandema Lebović - Radilović pod naslovom “Skarabej” koja je izlazila u nastavcima u subotnjim brojevima “Večernjeg lista” (Zagreb).

Crtači koji će sa svojim antifašističkim stripovima biti predstavljeni na izložbi su: Jules Radilović, Branislav Kerac, Abdulah Kozić, Ivica Bednjanec, Ješa Milanović, Mile Topuz, Zdravko Sulić,  Andrej Herman, Radovan Devlić, Ludvig Fišer, Borivoj Dovniković, Štefan Planinc, Bojan Kovačević, Zdenko Svirčić, Nikola Mitrović – Kokan, Ahmet Muminović, Petar Radičević, Ivo Kušanić, Andrija Maurović, Šetet Geza, Dušan Reljić, Slavka Bošnjaković, Ivet Šubić, Desimir Žižović Buin, Adam Čurdinjakovic, Jelko Peternelj, Ivica Koljanin, Leo Korelc, Miša Marković, Fadil Hadžić, Milan Miletić, Sibin Slavković, Albert Kinert, Živorad Atanacković, Branko Plavšić, Ljubomir Filipovski, Radič Mijatović, Gustav Zechel, Stevica Živanov, Muharem Tursunović, Teodor Trick, Đorđe Gorbunov, Sergej Solovjev, Vladimir Herceg, Zdravko Zupan, Walter Neugebauer, Stanislav Ikonić, Željko Lordanić, S. Stipanović, Milorad Dobrić, Rade Milošević,  Dragan Stokić,  Željko Graf,  Bojan Šlegl, Brana Nikolić, Žagar, Joško Marušić, Dragan Kalmarević, Saša Bizetić, Jerko Črne, Mladen Legin, Radomir Petrović, Rajko Milošević, Drago Piskač, Slaviša Ćirović, Zdenko Venturini, Mehmed Džihić, Miki Muster…

Od strip-scenarista: Branko Čopić, Đorđe Lebović, Aleksa Mikić, Marcel Čukli, Žika Mitrović, Rudi Aljinović, Svetozar Obradović, Ivo Štivičić, Miodrag Milanović, Gordan Mihić, Ranko Simović, Srećko Jovanović, Vicko Raspor, Dragan Marković, , Petar Aladžić, Danko Oblak, Slavko Komarica, Danilo Grujić, Radovan Timotijević, Ervin Rustemagić, A. Radić, Josip Barković, Frane Jurić, M. Madić, Ciril Gale, Draško Šaljić, Mahmut Konjhodžić, Dušan Zega, Miroslav Tafra, Tone Svetina, Vladimir Stipanović, Duda Vukojev, Stanko Radovanović, Vlado Dubravčić…

Njihovi antifašistički stripovi nisu se objavljivali samo u strip-izdanjima, nego i u dnevnim novinama, tjednicima, raznim magazinima, omladinskim listovima, vojnim magazinima...

U razdoblju Jugoslavije rijetki među njima su doživjeli svoje ukoričavanje u sveske ili albume, u svakom slučaju puno nedovoljno.

No, o značenju i popularnosti antifašističkih stripova govori podatak da su ga crtali skoro svi važniji domaći autori, ali i to što su postojale specijalizirane edicije (''Nikad robom“, “Bombaši”) koje su objavljivale stripove većinom s tom tematikom.

Ili što su i brojna književna djela prenesena u strip (“Na zagrebačkoj fronti”, „Dečak iz mirne ulice“, ''Demonja'', ''Kurir s Psunja'', “Besmrtna mladost”, ''Rankov odred'', "Doživljaji Nikoletine Bursača", "Sinovi slobode"…).

Ili što su pojedini ''partizanski'' filmovi i tv-serije dobivali svoje strip-adaptacije (”Kapetan Leši”, “Valter brani Sarajevo'', “Obračun”, ''Kuda idu divlje svinje'', ''Otpisani”, ''Diverzanti'', ''Balkan ekspres”, “Most”).

Ili što je strip “Mirko i Slavko” postao i igrani film 1973. godine, nažalost neuspio, ali s jakom glumačkom i autorskom ekipom iza kamere.

Ili što su se znali organizirati i savezni Natječaji za strip s tematikom NOB-a (vojni list "Narodna armija" daleke 1957. godine).

Sve to i podosta drugoga (neizostavan je naravno i serijal "Mirko i Slavko" i edicija “Nikad robom”; “Poručnik Tara” na mađarskom jeziku;  izložba “NOB u jugoslavenskom stripu” 1986. u Beogradu čiji su autori Z. Zupan i Zoran Đukanović;  foto-strip “Život druga Tita: Djetinjstvo”; memorabilija – npr. originalni scenarij Z. Furtingera za “Gusare na Atlantiku”; kako su “Dnevnik” i “Dečje novine” nudili svoje ratne stripove stranim izdavačima…) će biti prezentirano na izložbi ''Antifašistički strip u Jugoslaviji, od „Pionira“ do „Partizana”.

Na izložbi će se moći pročitati i što su o antifašističkim stripovima u svojim tekstovima zabilježili Žika Bogdanović, Alija Balta, Ljubomir Kljakić, Žarko Beker, Z. Zupan, Ahmet Muminović, Luka Rakojević, Ahmed Hrapović, Tihomir Tonković, pa čak i bivši hrvatski predsjednik Ivo Josipović.

Činjenica je da se danas, 33 godine nakon raspada Jugoslavije de facto na ruke mogu nabrojati albumi stripova na temu antifašizma iz razdoblja socijalizma koji su (iznova) objavljeni.

Drugim riječima - kako stoji u najavi Bosanskog kulturnog centra - veliki broj kvalitetnih i važnih antifašističkih stripova iz Jugoslavije ima sudbinu ''ropotarnice'', odnosno eventualno se mogu vidjeti u ''prašnjavim'' kompletima listova u nekim od nacionalnih biblioteka, te će izložbom ''Antifašistički strip u Jugoslaviji, od „Pionira“ do „Partizana” mnogi od tih stripova opet dobiti ''pravo javnosti''.

Kao autor izložbe dodati ću – neka ih stripoljupci, javnost i stručna kritika ponovno procjene!

Samu izložbu, prate još dva samostalna (pobočna) postava: “Abdulah Kozić, Ahmet Muminović, “Male novine”… i antifašistički strip u BiH” i “Andrija Maurović i umjetnost antifašizma”.

Izložbe će se svakodnevno u BKC-u moći razgledati zaključno s 25. svibnjem.

  ...– Grafički roman ”Tragom plavog zeca”
  Srboljuba Nikića; Izdavač: Studentski
  kulturni centar Novi Sad, 2023.

   Srboljub Nikić (1971) dobro je znan ovdašnjim ljubiteljima i poštovaocima autorskog stripa. Njegovo pojavljivanje na strip sceni 2013. godine bilo je prijatno iznenađenja jer je otkrilo radoznalog, alternativnog autora sa dobrano izgrađenim stilom i stavom prema mediju u kome stvara; iznenađenje je bilo tim veće što Nikić dolazi van etabliranih centara strip produkcije a što bi se moglo smatrati već pomalo zaboravljenom tekovinom (demetropolizacijom stripa) ovdašnjeg alternativnog-andergraund stripa 1990-tih. U deceniji koja je započela prvim Nikićevim “grafičkim romanom” pod naslovom “Žig petokrake” on je objavio još šest strip knjiga potvrđujući svoj talenat i posvećenost stvaranju.

   Grafički roman ”Tragom plavog zeca” nastao je, kako sam autor piše u uvodu knjige,  odabirom priča i ilustracija o Plavom zecu koje je on već objavljivao na Instagramu; prelistavanje stotina crteža i priča u potrazi za zajedničkom niti dovela je do ovog grafičkog romana koji čine tri fragmenta “Plavi zec, priče tajanstva i mašte”, “Naslednici” i “Pričica za kraj”. Ovako strukturirano delo potvrđuje i odrednicu „grafički roman“ što je poslednjih decenija opšteprihvaćena kategorija u teoriji 9. umetnosti kojom se označavaju umetnički ambicioznija strip ostvarenja nastala nasuprot važećih korporacijskih standarda zapadnjačke strip produkcije. Nikić od svojih čitalaca očekuje određena predznanja kao i volju da se delo aktivno čita odnosno da se prate kako njegove aluzije tako i da se dozvoli-prihvati da racionalna, pravolinijska uzrok-posledica pripovedna linija izneveri samu sebe i skrene u potpuno slobodno nizanje prizora ili epizoda bez objašnjenja vidljivog na prvi pogled. Zbog toga se ni tri celine direktno ne nastavljaju jedna na drugu niti se u okviru njih “radnja” dešava jednostrano brzo i efikasno.

   Prva celina već u naslovu spaja dva pojma – Plavog zeca iz ingeniozne, ludističke pesme Duška Radovića i “Priče tajanstva i mašte” što je naslov knjige velikana Edgara Alana Poa ali i albuma strip majstora Dina Batalje. U povesti koju kazuje bezimeni muškarac pratimo njegov susret sa prostitutkom Mionom, koja je pobegla od rata u Hrvatskoj, razbuktavanje njihove ljubavi, putovanja po Evropi, pojavu Mioninog fantastičnog pratioca Plavog zeca čiji uticaj, kome se ona pokorava, sve više jača, sve dok Miona ne izvršio samoubistvo. Za njom ostaju mnoga pitanja bez odgovora kao i jedna ispisana beležnica. Naredni fragment, “Naslednici”, sadrži svojevrsnu legendu o Furiji, naslednici kraljevstva Babin Do, prinuđenoj da beži pred besom brata koji želi da vladavinu prigrabi za sebe, ne prezajući od oceubistva, susret za dvojicom braće kojima će biti supruga i ljubavnica sve dok jedan, zbog ljubomore, ne ubije drugog. “Pričica za kraj” govori o dolasku cirkusa, o albino devojci, klovnu i bokseru u vrtoglavom kolopletu događaja koji se nastavljaju jedni na druge i jedni druge obesmišljavaju.

   Plavi zec, kao imaginarni prijatelj iz krpene lutke, fiksacija, otelotvorenje eskapističkih želja ali i realnih frustracija, svojom (ne)postojanošću predstavlja drugo težište ljudske egzistencije, ono eterično i ezoterično koje odbija da se potčini fascinacijama fizičko-telesnom postojanju odnosno materijalnim dobrima i bogatstvima, glamuru i tradiciji. Konflikt dva principa razapinje i, konačno, uspeva da na komade rastrgne život jedinke što je neminovno odvodi u sopstvenu samonegaciju. U drugom delu romana čitalac će se susresti sa istim dilemama datim kroz drugačije vizure (od nekontrolisane ambicije, osvajanja vlasti po svaku cenu do žudnje za ljubavlju koja nosi i ubilačku ljubomoru). Finale se otkriva kao nesputana mračna igrarija nagoveštaja i slutnji.

   Šarm nekonvencionalnih priča ima adekvatni vizuelni oblik u sjajnoj mešavini likovnih manira, počev od realističkih crteža koji se pretvaraju u karikaturalne pastele i akvarele sve do pročišćenog tzv. novoprimitivnog crteža koji insistira na rudimentarnosti oblika (povremeno, ipak, vrlo stilizovanoj); autor uglavnom insistira na krokiju, na spontanom potezu bez poštovanja zanatskih principa proporcija, perspektiva ili senčenja. Kao što u priču Nikić ugrađuje prepoznatljive epizode (recimo onu o devojci i biku što je aluzija na antičku legendu ali i priču “Evropa na leđima bika” Vladislava Bajca) tako se među likovima mogu prepoznati mladi Kafka a u crtežu manirizam jednog Šagala. Konačno, sve ove promene u grafizmu u funkciji su potenciranja samog tona priče, njenih promena i produbljenih značenja koja prate razvoj fantazmagorijskog sveta na razmeđi infantilnog i fatalnog.

   Rečju, ”Tragom plavog zeca”  je uspela umetnička provokacija i egzibicija, uzlet u prostore slobodne improvizacije, poštovanja i izigravanja pravila i ikonografija, uživanje u ludizmu i magiji stvaranja jednog sasvim osebujnog umetničkog talenta.

(“Dnevnik”, 2024)

Objavljeno: 28.04.2024.

  ...Talični Tom 14 i 15, Sent Egziperi, poslednji let i druge priče,
  Čelični alhemičar 19 i Tokijski osvetnici 25

SAMO JEDAN KAUBOJ POTEŽE REVOLVER BRŽE OD SVOJE SENKE!

„TALIČNI TOM“ 14 i 15 na LETEĆEM STARTU od srede, 24. aprila, do nedelje, 28. aprila, po ceni od 1.540 dinara po tomu!

Taj upečatljivi usamljeni kauboj, koji na kraju epizode na svom konju odlazi u zalazak sunca, u sebi objedinjuje mnoge stereotipe klasičnog junaka Divljeg zapada – sposoban je i brz, inteligentan i uvek spreman za akciju, zaštitnik je nejakih, sa izraženim osećajem za pravdu i mesto ga ne drži. Ali pripovedanje o njemu je istovremeno sasvim jedinstveno, obojeno neponovljivim humorom, a podvizi koje doživljava retko se viđaju čak i u tako bogatom žanru kao što je vestern.

„TALIČNOG TOMA“ 14 i 15 možete naručiti preko sajta ili kupiti u klubovima čitalaca Čarobne knjige.
Više informacija o ovim izdanjima možete pronaći na našem sajtu.

Prelistajte:
„TALIČNI TOM“ 14 • PORUČITE ODMAH
„TALIČNI TOM“ 15 • PORUČITE ODMAH

IZVIĐAČKI AVION, ZA ČIJIM JE KORMILOM JEDAN OD NAJPOZNATIJIH FRANCUSKIH KNJIŽEVNIKA SVIH VREMENA, NIKAD NEĆE STIĆI NA SVOJ CILJ.

„SENT EGZIPERI, POSLEDNJI LET I DRUGE PRIČEˮ na LETEĆEM STARTU od srede, 24. aprila, do nedelje, 28. aprila, po ceni od 1.999 dinara!

Ovo izdanje možete naručiti preko sajta www.carobnaknjiga.rs ili kupiti u klubovima čitalaca Čarobne knjige.

Više informacija o ovom izdanju možete potražiti na našem sajtu, a možete ga i prelistati.
PORUČITE ODMAH

KAKO JE VAN HOHENHAJM STEKAO MOĆI? KAKVA JE NJEGOVA VEZA SA OCEM HOMUNKULA?

Odgovori na ova pitanja sežu stotinama godina u prošlost, u doba kada je carstvo Kserks cvetalo tamo gde danas pustinja skriva njegove ostatke.

„ČELIČNI ALHEMIČARˮ 19 na LETEĆEM STARTU od srede, 24. aprila, do nedelje, 28. aprila, po ceni od 370 dinara.

Novi broj „ČELIČNOG ALHEMIČARAˮ možete naručiti preko sajta ili kupiti u klubovima čitalaca Čarobne knjige.

Ovo izdanje možete prelistati na našem sajtu.
PORUČITE ODMAH

SENĐU I TAKEMIĆI POSTAJU PRIJATELJI I OBAVEZUJU SE DA ĆE ŠTITITI JEDNO DRUGO. 

Tri božanstva Tokija spremaju se za sukob, a Takemići otkriva novu moć – naziranje fragmenata budućnosti.

„TOKIJSKI OSVETNICIˮ 25 na LETEĆEM STARTU od srede, 24. aprila, do nedelje, 28. aprila, po ceni od 370 dinara.

Novi broj „TOKIJSKIH OSVETNIKAˮ možete naručiti preko sajta ili kupiti u klubovima čitalaca Čarobne knjige.

Ovo izdanje možete prelistati na našem sajtu.
PORUČITE ODMAH

  ...od 22. do 27. aprila

Treći Užički strip susreti održaće se u Gradskom kulturnom centru od 22. do 27. aprila i publici će ponuditi niz zanimljivih programa.

Najavljujući festivalske sadržaje, direktor GKC Užice Filip Baralić je naveo da će treći festival „imati više gostiju, sredstava i bolju organzaciju, nego prethodnih godina“.

Festival će početi 22. aprila u 19 časova na Trgu partizana izložbom Zorana Jenjetova,poznatog srpskog autora stripova i ilustratora, a uručiće se i nagrade  konkursa za najbolji strip kaiš koji traje do 21. aprila i koji je raspisao GKC Užice.

Iste večeri, u GKC, od 20 časova uslediće promocija strip festivala i magazina „Stripolis“ iz Zrenjanina, uz učešće VladeĐurića i Stevana Subića, kao i  predstavljanje strip scene Severne Makednije o kojoj će govoriti Tome Trajkov.

Narednog danaorganizovaće se maskenbal „Maskiraj se u omiljenog strip junaka“čiji učesnici će biti deca iz užičkihvrtića, a potom radionice stripa i ilustracije za osnovce i srednjoškolce, koju će voditi Vladimir Vesović i Đorđe Lobačev.

Uveče, od 19 časova, najavljena je predstavljanje albuma „Teksas Kid. Moj brat“ Igora Kordeja, jednog od najpoznatijih svetskih strip autora i ilustratora sa prostora bivše Jugoslavije, scenariste i grafičkog dizajnera. Osim njega, gostovaće i Dušan Mladenović.

Na platou kod stare hidrocentrale na Đetnji, u sredu 24. aprila, organizovaće se radionice stripa. Od 14 časovanajavljena je promocija prvog užičkog stripa posvećenog Nikoli Tesli,po scenariju Dragana Filipovića i crtača SabahudinaMuranovića Murana. Panel diskusija „Žene u stripu“ biće u GKC, od 20 časova,kada će gostovati autorke Jana Adamović, Ana Milojković, Tatjana Vidojević i Nađa Tiodorović.

U četvrtak, 25. aprila, u 19 časova, takođe u GKC, najavljeno je otvaranje izložbe balkanskog stripa „The Best of balkanska smotra“, a gost će biti Marko Stojanović. Posle toga, Petar Meseldžija koji stiže iz Amsterdama, kao i Marko Stojanović, Bane Kerac, Aleksa Gajić i Vladimir Vesović biće učesnici panel diskusije „Veterani u stripu“.

Sajam domaćeg stripa, druženje sa umetncima i drugi programi planirani su za petak, a festival, čiji su programi besplatni za publiku, završava se u subotu, kada će od 21 čas u GKC nastupiti bend Creedence Clearwater Revival Tribute, koga čine strip umetnici.

Festival je uvršćen u program „Užice, prestonica kulture Srbije 2024“.

[Preuzeto sa: OzonPress, Čačak, 16.04.2024]

  ...Ukrštene umetničke rezidencije iz oblasti stripa u 2024. godini

Francuski institut u Srbiji, Grad Pančevo, Agencija KomunikArt i Međunarodni centar za strip i ilustraciju (Angulem, Francuska) raspisali su konkurs za Ukrštene umetničke rezidencije u oblasti stripa za 2024. godinu. U okviru ovog programa biće podržana dva stripska projekta u vidu umetničke rezidencije strip autorke/autora iz Srbije u Angulemu (Francuska) od 20. oktobra do 20. decembra 2024. godine, kao i francuske strip autorke/autora koji će boraviti u Pančevu (Srbija) u oktobru 2024. godine.

Konkurs je otvoren od 25. marta do 30. aprila 2024. u ponoć, a imena dobitnice/dobitnika biće objavljena 13. maja 2024. godine na sajtu Francuskog instituta u Srbiji.

Dobitnica/dobitnik stipendije iz Srbije boraviće u Kući autora u Angulemu, gde će na raspolaganju imati opremljen smeštaj i atelje tokom trajanja rezidencije, a a projekti koji se razvijaju u toku umetničke rezidencije biće predstavljeni na izložbi organizovanoj u okviru Nova Festivala u Pančevu u oktobru 2024. godine. Kuća autora je integralni deo Međunarodnog centra za strip i ilustraciju, koji u svom sastavu ima i Muzej stripa, izložbene galerije, arhiv, specijalizovanu biblioteku, Centar za dokumentaciju, knjižaru i bioskop. Od svog nastanka 2002. godine do danas Kuća autora ugostila je više od trista mladih talenata ili renomiranih stvaralaca iz Francuske i širom sveta.

Detaljne propozicije konkursa i formular za prijavu dostupni su na internet strani:
https://www.institutfrancais.rs/ukrstene-umetnicke-rezidencije-iz-oblasti-stripa-2/

Za dodatne informacije, kandidati/kinje se mogu javiti putem e-mail adrese
rezidencije@komunikart.rs (za Srbiju) i maisondesauteurs@citebd.org (za Francusku).

Podsetimo, u okviru posete predsednika Republike Francuske Emanuela Makrona Srbiji, 2019. godine je potpisan Sporazum o saradnji u oblasti kulture i stripa između francuskih i srpskih institucija. Projekat Ukrštene umetničke rezidencije iz oblasti stripa Srbija – Francuska je rezultat tog Sporazuma, i podrazumeva uspostavljanje strip rezidencija između dve zemlje.

Pozivamo vas da se, ako ste zainteresovani i ispunjavate uslove, prijavite na naš konkurs.

Takođe bismo vas zamolili da prosledite poziv onima koje bi konkurs mogao da zanima, ili objavite informaciju putem vama dostupnih kanala komunikacije.

  ..."Zeničko proljeće 2024"

  ..."Dajmo šansu inkluziji!"

Strip centar Makedonije iz Velesa počeo je sa realizacijom granta „Sve što govorimo je DAJTE ŠANSU UKLJUČIVANJU“ iz drugog otvorenog poziva za omladinski interkulturalni umetnički fond u okviru programa „Gradimo nove mostove“ OEBS-a! Misija u Skoplju.

Cilj projekta je jačanje kapaciteta mladih ljudi bez obzira na etničke razlike da koriste strip kao odgovarajuće kulturno sredstvo za promovisanje međuetničkog dijaloga, građanskih vrednosti i borbe protiv diskriminacije.

U okviru aktivnosti u selu Nežilovo, od 18. do 21. aprila biće organizovana četvorodnevna edukativna strip radionica na kojoj će učestvovati 12 mladih talenata različitog etničkog i geografskog porekla koji bi zajedno sa koordinatorom programa i vaspitačem trebalo da usavršavaju i usavršavaju svoje stripove.

Od pripremljenih radova biće objavljen odgovarajući katalog gde će biti objavljeni stripovi, a biće predstavljeni i mladi autori.

Konačno, biće organizovano pet izložbi u različitim etničkim i geografskim područjima zemlje.

Pored radova sa ove strip radionice, biće predstavljeni i najbolji radovi sa nagradnog strip konkursa na istu temu. Rezultati ovog konkursa biće objavljeni uskoro.

Objavljeno: 21.04.2024.

  ...izložba i promocija knjige

I Andrija Maurović je prisutan u Celju, na prvom tamošnjem strip festivalu kojeg organizira Boštjan Večko, vlasnik striparnice “Oblačak”.

S dva programa.

Drugog dana festivala, u subotu 20. travnja na programu je promocija knjige “Maurović: od Mula do Mula” (izdavač MZ Muo, Crna Gora).

Knjigu će predstaviti Stjepan Bartolić (crtač stripova, Zagreb), Ciril Gale (strip-urednik i nakladnik, Ljubljana), dr Tanja Petrović (sveučilišna profesorica, Ljubljana) i Veljko Krulčić (autor knjige, Zagreb).

Svo vrijeme trajanja festivala, ali i dalje – zaključno s 30. travnjem u Celju će se moći vidjeti izložba "Maurović, slovenski fragmenti... i još podosta toga".

Tzv. slovenski “fragment” Maurovićeve izložbe čini skoro 40-ak posto ukupnog opsega.

Osim činjenica da je Maurovićev otac (Josip Maurović) po nacionalnosti bio Slovenac i da je u trenutku sinovljeva upisa na Akademiju u Zagrebu (listopad 1923.) bio stanovnik Kočevlja;  zatim da je od 1978. do 1988. od strane ljubljanskog “Kluba devete umetnosti” dodjeljivana nagrada "Andrija" (prva strip-nagrada u tadašnjoj Jugoslaviji, sveukupno 33 laureata); izložba će predstaviti naslovne stranice koje je umjetnik crtao za knjige slovenskih pisaca (npr. za Tone Seliškara za sarajevsku "Narodnu prosvjetu" u drugoj polovici 50-ih godina prošlog stoljeća);  ukazati na doprinose Cirila Galea i Ive Antića na prezentaciji umjetnikova lika i djela u Sloveniji; ali i ono što je Ervin Rustemagić - koji je posljednjih 30-ak godina stanovnik Celja - učinio na međunarodnoj afirmaciji "junaka" same izložbe, prije svega na promociji u “Svjetskoj enciklopediji stripa” Maurice Hornea.

Na izložbi se predstavljaju i dvije knjige – za koje je ilustracije nacrtao upravo Maurović-  slovenske književnice i prevoditeljice Sonje Sever, koja je - nota bene - rođena upravo u Celju. Jedna od njih je “Zvesti tovariši” koja je te davne 1949. godine tiskana u danas apsolutno nezamislivoj nakladi od 40 tisuća primjeraka.

Zanimljivo je spomenuti da je dotična Sonja Sever na slovenski jezik 1929. godine prevela Wilhelm Bushovu knjigu “Maks i Moric”.

Izložbu je oblikovao  Zlatko Grgić, koji je i autor plakata za nju.

  ...Tokijski gul 2

GULI ŽIVE MEĐU NAMA, SLIČNI LJUDIMA U SVAKOM POGLEDU – OSIM ŠTO ŽUDE ZA LJUDSKIM MESOM.

„TOKIJSKI GUL" 2 na LETEĆEM STARTU od srede, 17. aprila, do nedelje, 21. aprila 2024. godine, po ceni od 370 dinara!

Drugi broj „Tokijskog gula" možete naručiti preko sajta ili kupiti u klubovima čitalaca Čarobne knjige.

Više informacija o ovom izdanju možete potražiti na našem sajtu.

PORUČITE ODMAH

  ...NOVI WEBZINE # 65!

novo komikaze izdanje je vani! hvala svima na sudjelovanju!

komikaze #65: click click: novo web izdanje: > https://komikaze.hr/issue/65/

komikaze webzine br. 65 donosi 13 autora_ica art, alternativnog i autorskog stripa. ovo izdanje je nacrtalo čak 9 ženskih autorica. 7 autora_ica je novo u komikaze mreži; jednako toliko je ispod 30g. autori_ce su iz hrvatske (8), slovenije, francuske, italije, austrije i amerike.

click click: autori_ce
léo quievreux / cristina gardumi / marie vermont / nicole rodrigues / žiga sever / janis beletić / sonja pavin / ivana bajcer / matija meštrić / stipan tadić / iva bolfek / ena jurov / ivana armanini

> cristina gardumi < je umjetnica iz pise, italija. diplomirala je na akademiji likovnih umjetnosti u veroni i nacionalnoj akademiji dramskih umjetnosti, rim. fokus: vizualna umjetnost, performans – https://www.cristinagardumi.com
> léo quievreux < je umjetnik iz pau-a, francuska. strip autor i ilustrator, osnivač izdavačke kuće “éditions gotoproductions” i muzičar pod nadimkom pik. studirao je primijenjenu umjetnost na “école estienne” i “école duperré” u parizu (1990.- 1993.). fokus: stripovi, glazba, grafika – http://leoquievreux.tumblr.com / https://fr.wikipedia.org/wiki/léo_quiévreux
> janis beletić < (2001.) je umjetnica iz pule, hrvatska. studira likovnu pedagogiju na akademiji primijenjenih umjetnosti, rijeka. fokus: slikarstvo, ilustracija, animacija – https://www.instagram.com/rotkvica___/
> sonja pavin < (1994.) je umjetnica iz zagreba, hrvatska. završila je umjetničku akademiju, zagreb. fokus: ilustracija, strip, animacija
– https://www.instagram.com/debulecaa/
>marie vermont< (1999.) je umjetnica iz austrije. oteta je od vanzemaljaca 1999. godine i od tada živi to iskustvo. danas je u beču, zajedno sa soybot – grupom za podršku nlo turistima i riso tisak. fokus: muzika, strip, riso tisak – http://marievermont.world
>nicole rodrigues< (1992.) je umjetnica stripa i animacije te učiteljica iz sad-a. fokus: strip, sitotisak, ilustracija, keramika
– https://nikkirodrigues.com / https://www.instagram.com/lost.mirage/
>matija meštrić< (1995.) je umjetnik iz varaždina, hrvatska. završio je srednju strukovnu školu (grafika) i alu zagreb (nastavnički odsjek). sudjeluje na brojnim skupnim izložbama, projektima i radionicama. fokus: slikarstvo, murali, ilustracija
– https://www.instagram.com/le_meetje/
>stipan tadić< (1986.) je umjetnik iz zagreba, hrvatska, koji živi u new yorku, sad. završio je akademiju likovnih umjetnosti u zagrebu i magisterij na likovnoj akademiji, columbia, ny. fokus: slikarstvo, strip, ilustracija
– stipantadic32.blogspot.com / https://www.instagram.com/stipan.tadic/
>žiga sever< (1999.) je umjetnik iz ljubljane, slovenija. studira na akademiji likovnih umjetnosti i dizajna sveučilišta u ljubljani. fokus: strip, ilustracija – https://www.instagram.com/ziga5ever/
>iva bolfek< (1987.) je umjetnica i članica udruge atelieri koprivnica, hrvatska. diplomirala je likovnu pedagogiju na akademiji primijenjenih umjetnosti sveučilišta u rijeci. profesorica je likovne umjetnosti od 2011. u srednjoj školi. fokus: crtež, slikarstvo, kiparstvo i keramika – https://www.instagram.com/gingerka_art/
>ivana bajcer< (1993.) je umjetnica iz zaboka, hrvatska. diplomirala je 2018. na akademiji likovnih umjetnosti u zagrebu, smjer grafika. asistentica je na katedri grafike na akademiji primijenjenih umjetnosti u rijeci, cro. – https://www.facebook.com/ivana.bajcer
>ivana armanini< je strip umjetnica i mikroizdavačica iz zagreba, hrvatska. završila je školu za primijenjenu umjetnost i dizajn i akademiju likovnih umjetnosti u zagrebu. vodi komikaze (strip udruga/izdavaštvo/mreža) od 2002. fokus: strip, diy izdavaštvo
– http://ivanaarmanini.net/ / https://www.instagram.com/ivana_armanini/

click click: uskoro – strasbourg, fr

komikaze 2024. program je podržan sredstvima ministarstva kulture i medija republike hrvatske i grada zagreba.

  ...Stripovedač – impresije o devetoj umetnosti nastale iz ljubavi

KULTURA

Stripovedač – impresije o devetoj umetnosti nastale iz ljubavi

Piše: Filip Milosavljević

Strip, iliti deveta umetnost, u Srbiji ima poklonike a u ovom trenutku i brojna izdanja na našem jeziku, ali prostora u medijima verovatno ni približno onome što zaslužuje.

Jedna emisija koja se trudi da ispravi tu nepravdu je Stripovedač na novosadskom Oradiju, iza koje stoje novinari i stripofili Dušan Majkić i Petar Klaić.

Ova emisija nije imala lak put do očiju gledalaca, pošto je prvo započela kao radijska emisija, a iako sada ima brojne fanove, obnova za još jednu sezonu je upitna i budućnost je neizvesna.

Sve je počelo kao Dušanova ideja, na osnovu dugog poznanstva sa Petrom, a u trenutku kada Srbija dobija brojna nova strip izdanja.

On se tada okreće prikazima i ponovo uvlači Petra u svet stripa, koji mu se vraća nakon nekoliko godina bavljenja drugim temama.

Ideja o nazivu emisije došla je brzo i lako, ali su ubrzo shvatili da audio emisija o stripovima nije pravi medij, već da im fali vizuelni trenutak.

– Tu dolazimo to te prekretnice, mi osećamo da možemo unedogled da pričamo, dobijamo mogućnost od ljudi sa našeg radija da pokrenemo video emisiju konačno i mi to krećemo pre 4 godine uz svesrdnu pomoć novosadske knjižare Bulevar Books, koja nam je dala prostor – kaže Dušan.

To je mesto na kome se prodaje strip i snimanje tih prvih emisija bilo je pomalo gerilski, bez dinara, ali su tu videli da ceo koncept ima smisla.

U međuvremenu se završila zgrada Javne medijske ustanove Vojvodine (RTV), Oradio dobija svoju redakciju sa boljim studiom i idealnim prostorom za ovu emisiju.

Kao i sve ostale emisije koje su deo javnog servisa, i ova ima svoj budžet i planira se unapred, a Stripovedač je svoje mesto tražio kao prvi podkast o stripu na ovim prostorima i jedina emisija na RTV koja se emituje isključivo na Jutjubu.

– Kada pričamo o koncepciji naše emisije same, ono što nam je bilo primarno je da se ne bavimo kritikom stripa, da se ne bavimo filozofijom stripa, tom nekom akademskom stranom stripa… Nemamo ništa protiv toga, nego smo videli da je naša priča dosta zabavna i ide iz impresije, tako da sve što predstavljamo radimo iz impresije i dobrog raspoloženja – dodaje Dušan.

Sve to vidi se u svakoj njihovoj emisiji, jer pre svega posvećuju dobru pažnju svim izdanjima, izdavačima i gostima koje predstavljaju, tako da o stripu pričaju lepo, baš kao što i smatraju da treba.

Oni imaju poriv da se za nešto lepo čuje i da svi dožive uzbuđenje kada otkriju nešto, a već se dešavalo da im priđu mlađi ljudi i kažu kako su zahvaljujući njihovim prilozima uzeli da čitaju neki strip.

– Ne bavimo se dovoljno problematikom autorskog stripa, ali možda, ako preživimo ovu sezonu i ako nas obnove za narednu, što će biti negde u oktobru mesecu, onda ćemo pokušati sve da napravimo neku vrstu kampanje da država počne da obraća pažnju na autorski strip u Srbiji i da probamo da dovedemo do nečega što bi bilo budžetiranje domaćih autora koji će onda imati priliku i da se razmašu i da objave neki svoj autorski strip – kaže Petar.

Stripovedač je besplatan za sve i ostaće besplatan

Sve to ističu kao paradoksalno u odnosu na to da u Srbiji u proseku izađe više od jednog stripa dnevno i da se pojavljuju nove izdavačke kuće koje izdaju dela devete umetnosti.

Kažu da postoji osnova za to da neko objavi svoj strip u svojoj zemlji, po mogućstvu ako bi se napravio neki sistem grantova.

– Dugo smo u priči da napravimo neke naše godišnje nagrade, jer mislimo da bi i one dovele do toga da još više ljudi vidi da se nešto dešava u ovoj oblasti – kaže Dušan.

Kažu nam da je publike sve više, da se strip čita u Srbiji i da u prilog tome ide činjenica da oni do svake nove emisije imaju nešto novo o čemu bi pričali i da su to mahom stvari iz domaće produkcije.

– Strip je takav da se više radi na entuzijazmu njih koji će to objaviti ili nas koji pričamo o tome, nego što će neko da stekne mercedes na kraju – kaže Petar.

Tvrde da u dobrom skautiranju može da se pronađe potencijal u mladim autorima koji zaslužuju prostor i u tom kontekstu ističu „Mu“ Ane i Sare Živković u izdanju System Comics-a.

– Njih je izdavač čekao da završe strip, čim je završen strip, izašao je. To je jako dobar primer domaćeg skautiranja domaćeg autora. Izdavači treba da rade na tome, da prave ligu naših autora, koji su odlični – ističe Dušan.

Granica o stripu koji se izda dnevno davno je probijena, pre skoro sedam godina, jer su u međuvremenu nastale i neke nove izdavačke kuće.

Ističu kuću Stalker koja je došla tiho, ali već ima sjajna izdanja u vidu klasike, modernih stripova, ali i sveprisutnijih mangi.

– Mange jesu budućnost, ne možeš da zanemariš ono što publika voli kod nas, to su Boneli i francuski stripovi koji su ovde tradicija i baza, kao i američki stripovi, ali manga jeste budućnost i polako će poćeti da se pojavljuju novi, madi autori koji će se baviti isključivo tom vrstom stripa, kao što je na primer Nađa Tiodorović – objašnjava Petar.

Što se tiče same gledanosti emisije, ona je porasla, a opao je prosek godina, koji je sada oko 23 godine, što znači da je sve više mladih ljudi koji se zanimaju za strip i kojima prija ovakva emisija.

Problem sa budućnošću emisije došao je iz mogućnosti da se ugasi ceo Oradio, iz kog dolazi petnaestak sjajnih podkasta, a tada su najglasniji bili fanovi Stripovedača.

Oni su se javili sa željom da pomognu čak i materijalno, ali su Dušan i Petar odlučni u tome da Stripovedač zauvek ostane besplatan, jer je deo javnog servisa.

– Stripovedač je jedan proizvod dvojice fanova stripa, mi nismo doktori nauka stripa, mi nismo neki elaboranti, nismo SANU za strip, mi smo samo ljudi koji kroz zabavu i impresiju prenose ono što su čitali – dodaje Dušan.

Kažu da možda strip nije deo naše kulture poput nekih drugih oblasti, ali postoji interesovanje za njega i osnova da se o njemu priča na javnom servisu, dostupno svima.

– Strip živi, strip se regeneriše kroz stara izdanja, ali opet i raste kroz nove autore i on će biti uvek tu – zaključuju momci.
U ovom trenutku, snimljeno je ukupno 63 epizode i 61 od njih je besplatno dostupna na Jutjub kanalu Stripovedač, pa svratite i pogledajte o čemu se tu radi.

Copyright ©1995 - 2023, dnevni list Danas, Alekse Nenadovića 19-23, Beograd

[Objavljeno: Danas, Beograd, 12.04.2024]

https://www.youtube.com/@stripovedac

  ...od 19. do 21. travnja u zagrebačkom Studentskom centru!!!

Pozivamo vas i ove godine na 27. CRŠ - Zagreb Comic Con, od 19. do 21. travnja u zagrebačkom Studentskom centru na Savskoj cesti 25!

Gosti ovogodišnjeg festivala su:
Joevito Nuccio, Claudio Castellini, Walter Venturi, Marcello Mangiantini, Dalibor Talajić, John Lees, Krešimir Biuk, Aleksandar Zograf - Saša Rakezić, Gaël Henry

CRŠ dolazi s mnogim novim izdanjima:
Družina od vješala 2: Kaštelan Kobac
Jonny Logan 3: Traže se playboyi
Zerocalcare: Kobane calling danas
Miles Morales 5: Saga o klonovima
Krešimir Biuk: Smrt je postala živa
Kazuki Takahashi: Secret reverse
Mike Maihack: Spider-Man - Životinjska ekipa
Dalibor Talajić & John Lees: Hotel

Pripremamo i super izložbe:
Hrvatski strip za djecu: Tihomir Tikulin Tico
Mladi lav 2024
Hotell: Dalibor Talajić i John Lees

Na festivalu očekujte brojne izlagače, kino projekcije, glazbena iznenađenja, promocije i još mnogo toga!
Stay tuned i vidimo se u Studentskom centru!

www.facebook.com/events/376759905333987/
zagrebcomiccon.com

  ...i žudnje za savršenstvom
  Dragan Savić (1957–2022)

   Poštovani,

   pozivamo Vas na Retrospektivnu izložbu Dragana Savića čije će otvaranje biti u petak 12. aprila u 18 časova u Narodnoj biblioteci Vuk Karadžić u Kragujevcu. Organizator izložbe je Svet stripa u saradnji sa Draganovom porodicom i Udruženjem stripskih umetnika Srbije.

   Dragan je preminuo 2022. godine u Kragujevcu i ovo je najbolji način da mu se zahvalimo na svemu što je učinio za srpski strip i za Udruženje Svet stripa.

   Dragoljub Savić, za prijatelje i publiku Dragan, po svemu je bio posebna figura, i ostaće kao takav u istoriji srpske popularne kulture. Stripski delatnik, scenarista, crtač, ilustrator, publicista, pedagog, urednik i izdavač, jedan od ključnih obnovitelja srpskog stripa 1990–ih.

   Sa jedne strane, propovednik masovnog autorskog stripa – i to ne bilo kakvog već striktno evropskog i srpskog/jugoslovenskog modela – uvek sa jasnim i tvrdim stavom, žestok, uporan, polemičan do granica borbenosti. Sa druge strane, čovek mnogih umetničkih talenata – kako pripovednih, tako i likovnih – koji je kao umetnik bio vlastan da stvara na visokom svetskom nivou, ali ga je razarenje SFR Jugoslavije od strane Severnoatlantske alijanse devedesetih skrenulo sa te misije u kojoj je tražio umetničko savršenstvo. Savršenstvo, često i na štetu sopstvenog opusa, koji nije hteo da daje u javnost dok nije bilo na standardnom nivou velikana njegove omiljene umetnosti.

   Mi punu meru Draganovih darova i doprinosa tek sad naknadno otkrivamo, roneći kroz stvaraočevu zbirku. Mnogo od Draganovog nasleđa, kako kulturnog tako i umetničkog, i nama će, onima sa svojevremeno često drugačijim stavovima, biti nadahnuće i putovođ u sutrašnjem srpskom stripu.

   Dragoljub Dragan Savić rođen je u Mostaru, 10. aprila 1957. ali je od 1958. živeo u Zemunu. Postaje 1978. član grupe „Beogradski krug 2”, koju je 1976. osnovao Bojan M. Đukić – po blagoslovu čika Đorđa Lobačeva i sa podstrekom Laze Sredanovića – grupe čiji su početni članovi bili i Zdravko Zupan, Askanio Popović, Rastislav Durman, Vladimir Vesović, Zoran Mujbegović, Rajko Milošević – Gera, Dušan Reljić, a ubrzo i Sibin Slavković, Slobodan Ivkov, Željko Pahek, Zoran Kovačević, Zoran Janjetov, Dragan Bosnić, Lazar Odanović, Darko Perović, Ratomir Petrović – Raca, Zoran Đukanović, Milan Ilić – Laki, Dragan Lazarević i drugi.
   U grupi koja je doprinela razvoju savremenog evropskog stripa, Savić je bio jedan od najaktivnijih članova, promoter francusko–belgijske škole vizuelnog pripovedanja, shvaćene po uzoru na Žana Žiroa – Mebijusa. Savić je bio i zastupnik stava da domaćim stripovima, srpskim i jugoslovenskim, treba strateški dati više podrške nego uvoznim stranim stripovima ili jeftinim licencama sa domaćim verzijama. Istorija naše kulture i izdavaštva je u glavnome potvrdila Savićeve procene.
    Prvi Savićevi profesionalni radovi vezani za strip (scenariji, crteži i ilustracije) objavljeni su početkom 1980–ih u izdanjima kuće „Dečje novine”: crtao je minijature o narodno–oslobodilačkoj borbi a zatim pisao i veoma primećene vesterne za danas svetski poznatog Rajka Miloševića – Geru („Elmer Džouns”; „Čak Lorimer”; „Teksaški jahači”). Takođe je pisao scenarije za Ratomira Petrovića – Racu („Maršal Dover”), Dragana Bosnića ("Wobsh Acces"), Milana Ilića ("Santa Gea"), Leonida Pilipovića (“Kilamongo”) Zorana Tucića i druge.
   Po scenariju Željka Paheka, Savić je crtao naučnofantastičku seriju „Teri Vong” (1983), a u jednoj epizodi i ratnu seriju „Knindže, vitezovi Srpske Krajine” (1991) posvećena tada aktuelnim dešavanjima u Srpskoj Autonomnoj Oblasti Krajina, ali je ovo izdanje odlukom vlasti u Srbiji posle dva broja ukinuto.
   Savić je imao jednu od glavnih uloga u obnovi celokupnog srpskog stripa tokom ratova 1990–ih, nakon sloma velikih državnih izdavača u Srbiji i SFRJ izazvanog ratovima, inflacijom, sankcijama UN, lokalnom korupcijom i spornim privatizacijama.
   Sa Vladimirom Vesovićem, Savić je 1992. započeo dva važna poduhvata. Jedan je, po preporuci Zdravka Zupana, osnivanje škole stripa i ilustracije (kasnije nazvane „Đorđe Lobačev”) u Beogradu, a drugo je obnova izdavačke i kreativne delatnosti u Srbiji, kada su se spojili delovi grupa „Beogradski krug 2” i „Bauhaus 7” sa novim scenaristima sa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, obnavljajući tada autohtone srpske popularne žanrove i teme u stripu. Vremenom je Vesović zadržao vođenje škole, a Savić uređivanje izdanja.

   Posebno je bio značajan Savićev rad kao glavnog urednika stripa u privatnim beogradskim izdavačkim kućama visokog kvaliteta „Orbis” i „Bata” izdavača Aleksandra Dramićanina. Savić je bio glavni urednik i producent časopisa „Tron” (1992–1996), albuma „Kalokagarti” Milana Jovanovića i Đorđa Milosavljevića (1994), serije „Svindl” Miroljuba Milutinovića – Brade i Đorđa Milosavljevića (1994; danas TV serija „Švindleri”), albuma „Treći argument” po Miloradu Paviću Zorana Tucića i Zorana Stefanovića (1995), kapitalne monografije „Umetnost i jezik stripa” koju je priredio otac istočnoevropske stripske teorije Žika Bogdanović (1994), časopisa „Megatron” (1997) itd.
   U drugoj polovini 1990–ih Savić se odseljava za Kragujevac i u nedostatku domaćih izdavača, smanjuje bavljenje stripom. Ipak, i u novoj sredini stvara, bolje nego ikada, što sada vidimo na osnovu arhive, ali se bavi i pedagoškim radom – kursom stripa u otvorenoj školi „Dragoslav Srejović” 1998. godine. Preneo je vremenom i ljubav prema stripu na sina Mihaila, danas talentovanog primenjenog umetnika, saradnika uglednog udruženja „Svet stripa”.
   Obnovom Udruženja stripskih umetnika Srbije 2009. godine Savić se ponovo pojavljuje na stripskim dešavanjima, osobito na Kragujevačkom Komikonu, pretežno kao savetnik i pedagog. Uprkos porodičnih i zdravstvenih okolnosti, Savić se u ovom dobu vratio umetnosti, kao kompletan autor ali i scenarista za druge crtače. Kolege su sa nestrpljenjem čekale njegove nove autorske radove na osnovu skica koje je pokazivao, ali i veliko debitovanje sa novom verzijom „Teksaških jahača” sa maestralnim Rajkom Miloševićem – Gerom.
   Dragoljub Dragan M. Savić preminuo je naglo, od posledica srčanog udara u bolnici u Kragujevcu 14. oktobra 2022. godine.

   Ova izložba, sa premijerom u Kragujevcu – u saradnji supruge Vesne i sina Mihaila sa Udruženjem „Svet stripa“ iz Kragujevca i Udruženjem stripskih umetnika Srbije iz Beograda – početak je sistematizovanja nasleđa Dragana Savića i vrednovanja njegovog doprinosa, sa namerom da bude i osnova monografije o ovom značajnom stvaraocu.

   Zoran Stefanović

  ...Oštrica besmrtnika 24

ŠIRA JE PONOVO NANJUŠIO KRV!

„OŠTRICA BESMRTNIKAˮ 24 na LETEĆEM STARTU po ceni od 370 dinara.

Iza Anocua u zamku Edo ostala je krvava staza. Šogunat nikad nije doživeo snažniji udarac. Istovremeno, Šira nastavlja poteru gonjen mržnjom i ludilom.

Novi broj „OŠTRICE BESMRTNIKAˮ možete naručiti preko sajta ili kupiti u klubovima čitalaca Čarobne knjige.

Ovo izdanje možete prelistati na našem sajtu.

PORUČITE ODMAH

  ...601. broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovaj broj donosi 40 strane stripa. Samonikli korov strip, broj 601:
www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/601

  ...Stripburger se predstavlja v Bologni, Zaključil se je natečaj Živel strip! Živela
  animacija! 2024, Mina Pavlin Nardin: Zadnji med golobi i Stripburgerjeve izdaje 2024

STRIPBURGER SE PREDSTAVLJA V BOLOGNI
8.–11. april 2024, Bologna, Italija

Revija Stripburger se med 8. in 11. aprilom 2024 predstavlja na mednarodnem knjižnem sejmu v Bologni, na katerem je Slovenija letos častna gostja. Na povabilo organizatorjev sejma ter v sodelovanju z Javno agencijo za knjigo RS, se bo Stripburger predstavil v stripovskem kotičku, ki zadnja leta v okviru sejma pridobiva vse več pozornosti in postaja živahno srečevališče vseh, ki se ukvarjajo z ustvarjanjem in izdajanjem stripov.
Na sejemskem pogovoru, posvečenemu slovenskemu stripu, ki se bo odvil v torek, 9. aprila ob 13.30, bosta sodelovala tudi člana uredništva revije David Krančan in Tanja Skale.

Poleg tega se bo Stripburger predstavil še v galeriji in knjigarni Titivil v središču Bologne, kjer si bo možno ogledati ter prelistati najnovejše izdaje revije, med njimi tudi posebno jubilejno stripovsko antologijo Dirty Thirty, ki je izšla ob 30-letnici izhajanja revije, o neodvisni stripovski in umetniški produkciji ter založništvu pa bo tekla beseda tudi na pogovoru, ki ga v torek, 9. aprila, ob 18.00 v Titivilu pripravljamo v sodelovanju s češko neodvisno založbo Xao.
Več o programu →

ZAKLJUČIL SE JE NATEČAJ ŽIVEL STRIP! ŽIVELA ANIMACIJA! 2024
zaključna razstava del z natečaja, projekcije animiranih filmov in podelitev nagrad
Knjižnica Otona Župančiča, Ljubljana
ODPRTJE: petek, 12. april 2024, ob 17.00 (na ogled: do 1. 6.)
www.zivelstrip.net
Živel strip! Živela animacija! je mednarodni projekt na področju stripa in animiranega filma, ki smo ga zasnovali skupaj z združenjem Vivacomix iz italijanskega Pordenona, letos pa beleži že svojo 19. ponovitev. Namen projekta je spodbujanje stripovske ustvarjalnosti in animacije, branja ter splošnega vizualnega izobraževanja, predvsem pa popularizacija stripa in animiranega filma med mlajšo publiko; obsega natečaj za mlade ustvarjalce, več razstavnih dogodkov in delavnic.
Na natečaj je letos prispelo 401 stripovskih del, ki jih je ustvarilo 365 učencev in 74 dijakov iz Slovenije, sodelovalo pa je 46 osnovnih in 10 srednjih šol ter 24 posameznikov. Preko 220osnovnošolcev in srednješolcev je ustvarilo 56 kratkih animiranih filmov.
Rezultate natečaja oz. stripovska dela učencev in dijakov, prispela na natečaj, si bomo lahko ogledali na zaključni razstavi v Knjižnici Otona Župančiča. Ob odprtju bo na ogled izbor animiranih filmov, prispelih na natečaj, in rezultati delavnic, nastalih v produkciji društva Slon. Več →

NAGRAJENCI NATEČAJA 2024 →
https://www.zivelstrip.net/rezultati-natecaja-zivel-strip-zivela-animacija-2024/

KMALU IZIDE:
Mina Pavlin Nardin: ZADNJI MED GOLOBI
Mini stripovski prvenec – golobi, zombi virus in obilo akcije!
Vsi udeleženci natečaja prejmejo čisto svež mini strip Zadnji med golobi, ki ga je prav za projekt Živel strip! Živela animacija! ustvarila Mina Pavlin Nardin, dijakinja Srednje šole za oblikovanje in fotografijo Ljubljana. V svojem stripovskem prvencu pokaže, da zelo dobro obvlada tako risanje kot oblikovanje stripovske pripovedi.  Več →
mini album, zbirka O, april 2024, format: B6, 24 barvnih str., 2 €

ZA VSE STRIPOVSKE SLADOKUSCE!
STRIPBURGERJEVE IZDAJE 2024
Tudi letos smo za naše zvesto bralstvo pripravili slasten stripovski meni, ki vsebuje 8 polnovrednih izdaj – poleg dveh vselej sočnih številk revije še pet knjižnih novitet, za sladico pa še posebno izdajo presenečenja!

Prelistajte naš MINI KATALOG 2024, kjer najdete podrobnejše opise naših letošnjih izdaj. Več →

---

Strastno požiraš stripe? NAROČI SE NA STRIPBURGER!
Lahko se naročiš samo na revijo ali cel paket letošnjih izdaj – z mastnim popustom! Celoletna in zagarantirano sveža doza stripovskega čtiva po ekstra prijaznih cenah & dostava direktno na dom.
Privošči si strip →

---

Produkcija: Stripburger/ Forum Ljubljana
Soorganizatorji: KUD Mreža, Knjigarna Azil/ZRC SAZU, Center urbane kulture Kino Šiška
Medijski sponzorji: Mladina d. d., Radio Student, DPG
Sofinancerji: Evropska unija, Javna agencija za knjigo, Ministrstvo za kulturo, Ministrstvo za javno upravo, Mestna občina Ljubljana

  ...Posvećen je u celosti holandskom
  veteranu stripa i ilustracije
  Te Tjong Kingu

"STRIPOLIS" No. 15. Izašao je iz štampe!!!

Ukupno ima 192 stranice od kojih su 95 u koloru.

Format prošireni A-4. Odštampan je na
130 gramskom mat kundzdruku.

Porudžbine slati na kontakt 
e-mail: djukicbranko@yahoo.com

Cena 1000 dinara + p.t.t. troškovi

Pogledajte:
Strripolis 15 (fliphtml5.com)

  ...Novi petobroj

U 14-om tomu enciklopedijskog strip magazina Balon #67-71 čitajte sledeće stripove: Crveni gusar (Ž. Lordanić), Uliks (P. Đurić, M. Anđelković), Hard Smor Comics (N. Milivojević), Lun, kralj ponoći (M. Milanović, A. Čurdinjaković), Ultimatum (D. Pavasović), Atentat (P. Aladžić, S. Brajdić, F. Straka), Pepeljuga i druge bajke (S. Bešlić) Braća Trasi (D. Vukojev, M. Ivanović), Foto tema (T. Obradović, S. Brajdić). Za rubrike: Howgh i Na 9 kanalu pišu M. Bauer i Đ. Milović.

Balon je neprofitni enciklopedijski strip magazin, namenjen negovanju stogodišnje tradicije strip stvaralaštva u nas, nastoji da pruži presek autorskih dosega od tridesetih godina prošlog veka do danas na kulturnom prostoru od Triglava do Đevđelije. Prvi brojevi Balona su izašli još 1993/94, njih šest ukupno. 2021. je izdanje obnovlјeno u enciklopedijskom formatu na 332 stranice, štampan je na kvalitetnijoj ofset hartiji sa zaštitnim plastificiranim koricama.

Balon, 332 strane, 17x24 cm, ofset.

https://www.facebook.com/balonstripmagazin
balon.strip@gmail.com
062/306.033

  ...Tokijski osvetnici 24

JOŠ JEDAN SKOK KROZ VREME. MOŽDA POSLEDNJI?

„TOKIJSKI OSVETNICIˮ 24 na LETEĆEM STARTU po ceni od 370 dinara.

Takemići je putovao deset godina u prošlost, u vreme kada je Tokiom umesto Tomana vladalo krhko primirje tri velike bande.

Novi broj vaših omiljenih „TOKIJSKIH OSVETNIKAˮ možete poručiti preko sajta www.carobnaknjiga.rs ili kupiti u klubovima čitalaca Čarobne knjige.

Ovo izdanje možete prelistati na našem sajtu.
PORUČITE ODMAH