ARHIVA VESTI ZA NOVEMBAR - STUDENI - NOVEMBER, 2021. GODINE


Godina izlaženja: XXIII • Uređuje: Zlatko Milenković • email: stripvesti@gmail.com  
prethodni mesec - arhiva - sledeći mesec



Izlazi iz štampe...      Press:
  ...„Приказна за лекарот, поетот
  и стрип-пионерот“

Излезе од печат „Приказна за лекарот,
поетот и стрип-пионерот“

Излезе од печат книгата „Приказна за лекарот, поетот и стрип-пионерот“ на стрип-хроничарот Александар Стеванов од Штип. Наспроти насловот, кој имплицира белетристичко дело, станува збор за биографска студија за еден од најпознатите поети од просторот на некогашна Југославија, кој воедно спаѓа и меѓу првите што на истиот тој простор ја донеле стрип-уметноста.

Книгата е двојазична, напоредно на македонски и на англиски јазик, и е богато референцирана и илустрирана со дваесетина рани форми на стрип. Во неа е даден хронолошки приказ на загатнатиот поет, лекар и стрип-пионер, со ставање акцент на неговиот значаен ангажман на полето на деветтата уметност што досега не било предмет на потемелна обработка.

Во улога на преведувач на „Приказна за лекарот, поетот и стрип-пионерот“ се јавува Гоце Панговски, а за коректурата е заслужна Добрила Стеванова. Како проект од национален интерес во културата за 2021 година, излегувањето на оваа студија е поддржано од Министерството за култура во рамки на проектот „Увертира кон македонскиот стрип“.

 

Objavljeno: 30.11.2021.
Promocija: Strip-PREFIKS #2...      Press: Saša Paprić
  ...u Muzeju Suvremene umjetnosti!

Promocija drugog broja časopisa za umjetnost i kulturu Strip-PREFIKS u Muzeju Suvremene umjetnosti u Zagrebu

Srijeda je dan za strip u Muzeju suvremene umjetnosti u Zagrebu. Ne inače i ne bilo koja srijeda, već ova sad srijeda, 01. prosinca 2021., s početkom u 18 sati, publika će imati priliku doći na predstavljanje drugog broja časopisa Strip-PREFIKS. Sam časopis je autorski projekt četvero urednika – Marka Dješke, Korine Hunjak, Mihaele Erceg i Saše Paprića, koji su si uzeli za cilj, unutar produkcijskog okvira udruge Hrvatski autorski strip, prirediti presjek suvremene domaće autorske strip-scene.

Prvi broj je izdan u lipnju 2021. i završio je svoj promocijski ciklus koji je bio prilično šarolik. Premijera prvog broja je bila u Zagrebu, na 24. Crtani romani šou, a zatim su se nizale promocije i festivali – 23. Balkanska smotra mladih strip-autora u Leskovcu, Međunarodni festival animiranog filma i stripa – Supertoon u Šibeniku, u strip-čitaonici Mrkli Mrak u Puli, pa na Konvenciji fantastike – Rikon u Rijeci, 15. Novosadskom strip-vikendu, na 14. Clubture Forumu u Osijeku i za kraj na Festivalu nezavisnog stripa i street arta – OHOHO u Zagrebu.

Istodobno s promocijskim ciklusom prvog broja trajale su i pripreme za drugi broj, a usvojen je i prijedlog o povećanju broja stranica, s 84 na 104, a što je zapravo direktni rezultat podrške publike, odnosno čitatelja, naime, prodajom prvog broja financiran je tisak drugog, pa se može reći da je ovaj časopis gotovo samoodrživ. 

No, svega ovoga ne bilo bez kvalitetnih autora, u prvom redu uredništva koje nosi svaki broj, a zatim i ostalih autora koji su odlučili ustupiti svoje radove za objavu. Tako u drugom broju imamo prilike pročitati stripove, intervjue i tekstove koje potpisuju Matej Stić, Athan, Jan Škrinjar, Nikola Čižmešija, Marko Dješka, Mihaela Erceg, Midhat Kapetanović, Saša Paprić, Ivana Geček, Marko Zets Prpić, Sara Divjak, Marko Stojanović, Milorad Vicanović, Aljoša Tomić i Ivona Đenović.

Drugi broj slijedi zacrtanu formulu iz prvog broja koja ima za cilj predstaviti široku lepezu strip-izričaja, od klasičnog do alternativnog strip jezika ali i intervjue u kojima se može saznati više o uspjehu i radu autora, pokoji savjet o samoj tehnici izrade stripova te uživati u ilustracijama odabranih autora.

Uspjeh prvog broja neminovno je morao dovesti i do toga da svoju premijeru drugi broj ima upravo u tako značajnoj instituciji kao što je Muzej suvremene umjetnosti. Stoga, u srijedu izdvojite malo vremena i navratite u 18 sati do Avenije Dubrovnik 17, gdje će strip-banda u sastavu: Matej Stić, Jan Škrinjar, Marko Dješka, Korina Hunjak i Saša Paprić uz moderiranje Filipa Kelave predstaviti novi broj Strip-PREFIKSA.

Galerija:
hrvatskiautorskistrip.blogspot.com/2021/11/promocija-drugog-broja-casopisa-za.html

Objavljeno: 29.11.2021.
Strop 3...      Press: Darko Macan
  ...Pred izlaskom je, treći broj!

U njemu su nove epizode započetih serijala "Strip o stripu" Darka Macana, "Zagrebljuje" Krešimira Biuka i Dalibora Talajića te "Hajduk živi vječno" Stipe Kalajžića, uz izuzetnu gošću, Korinu Hunjak, Riječanku sa stripom o Rijeci, u slici i riječi.

Želite li podržati tiskanje i ovoga broja, uplatite 35 kuna na HR0324840083230716245 (RBA, Darko Macan, Zagreb, model 99). Prvih pedesetak podržavatelja uz STROP čeka, dakako, i gomila poklon-papira, a ne zaboravimo ni nove artikle u našem dućanu! Tu je dotisak prvoga STROPA (s novom naslovnicom Sebastijana Čamagajevca) po 35 kuna.

Uz to smo osigurali (svega) 5 primjeraka drugog broja artzina Ohoho! s temom iz slavenske mitologije (također provjerite stanje prije uplate), kao i tridesetak primjeraka Endema broj 40, posvećenog mašti i prangijanju. Cijena Ohoho!-a je 50, a Endema 35 kuna.

Oni koji su mijenjali poštansku adresu, koji bi, recimo, STROP radije osobno preuzeli ili nešto pitali, neka se jave na thedarkomacan@gmail.com. Ne želite li više primati obavijesti o budućim brojevima, odjavite se na istoj adresi.

Hvala na pozornosti i podršci!

 

Objavljeno: 27.11.2021.
Strip: Cane (444)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 27.11.2021.
Najava albuma...      Press: Ivana Armanini
  ...Dva desetljeća Komikaza, ma 'ko bi to mislio?!

DVA DESETLJEĆA KOMIKAZA, MA ‘KO BI TO MISLIO?! / TWO DECADES OF KOMIKAZE, WHO WOULD HAVE THOUGHT?!

izašle su nove papirnate komikaze #20! novo izdanje predstavlja 26 autora_ica na 128 stranica. album je kolekcija stripova suvremenog autorskog stripa različitih stilova, nacija i generacija. strip autori dolaze iz 10 zemalja a ove godine je 15 iz hrvatske + australia, argentina, sad, njemačka, grčka, slovenija, srbija. / komikaze’s new paper album # 20 has been released! new issue presents 26 authors on 128 pages. album brings the collection of the contemporary authorial comic by different styles, generations & nations. they come from 10 states, this year 15 from croatia + australia, argentina, usa, germany, greece, slovenia, serbia.

komikaze album 2021.  je podržan od grada zagreba. / komikaze album 2021 is supported by city of zagreb.

CLICK CLICK - STRIP & INFO / COMICS & MORE / CLICK CLICK - stripoteka / library

CLICK CLICK - PROČITAJTE STRIP & INFO! / READ COMICS & MORE!
MARIN REMIĆ / ANA KUZMANIĆ / JAN ŠKRINJAR / DAMIR STOJNIĆ / ENA JUROV / IVANA ARMANINI / JELENA ŠIMUNIĆ / MARIJA POLOVIĆ - POLICA / VANČO REBAC & TONTORINO / DAMIR STEINFL / PETRA DIVKOVIĆ / HELENA NEMEC / APOLONIJA LUČIĆ / NIKOLINA FUZUL / VEDRAN ŠTIMAC / HELL IS IN MY HEAD / CHRISTOPHER SPERANDIO / ELEVATOR TEETH / STEPHAN HAHN / ASPALAX COMIX / MARCO MARAGGI / RUI MOURA / MIHA PERNE / PRIMOŽ KRAŠNA / RADOVAN POPOVIĆ + MP FIKARIS (omot & strip / cover & comic)

PUNO HVALA NA PODRŠCI! / THANKS A LOT FOR THE SUPPORT!

vaše komikaze

Objavljeno: 26.11.2021.
Kad pas Zaharije telefonski preti mačkama ili...      Autor: Ilija Bakić
  ...veseli duet džangrizavaca –
  “Vršnjaci prvi tom” Arkasa;

  izdavač Čarobna knjiga 2021.

   Kao sve druge umetnosti i strip, 9. umetnost, postoji i uspeva, bez obzira na predrasude i očekivanja na različitim meridijanima. Iznenađenost pred pojavom nekog stripa iz “nestripskih zemalja” ponajpre je posledica masovne produkcije i agresivne propagande konfekcijsko-korporacijskog strip iz SAD odnosno nedovoljne obaveštenosti prosečnih čitalaca. Stoga je zadatak izdavača koji zaista cene strip da upoznaju znatiželjne ljubitelje sa delima koja su, neopravdano, izvan medijske pažnje poslovično “velikih” strip scena. Svoj doprinos ovom prosvetiteljskom zadatku daje agilna “Čarobna knjiga” a najnoviji primer je prvi tom stripa “Vršnjaci” koji se kao specijalno izdanje pojavio u ediciji “Stari kontinent”. Kompletan autor stripa je grčki umetnik skriven iza imena Arkas (od mitološkog Arkadija) koji se retko pojavljuje u javnost (pretpostavlja se da je psihijatar ili profesor univerziteta); Arkas u dnevnim novinama, časopisima i albumima, objavljuje stripove još od 1981.g. i stekao je zavidnu popularnost i kritičarsko uvažavanje. Stripadžije sa dužim pamćenjem sa ovih prostora lako će se setiti njegovog stripa “Doživotni” - o zgodama i nezgodama kratkovidog političkog zatvorenika osuđenog na 622 godine zatvora koji vreme provodi u nadmudrivanju i gloženju sa  pacovom Montehristom - koji je objavljivan u dnevnim novinama, 2002.g. kao poseban dodatak a zatim i u četiri sveske. Od tada do danas Arkas nije svojim crnim humorom razveseljavao, zbunjivao i rastuživao ovdašnje ljubitelje “priča u slikama”. Otuda su “Vršnjaci” itekako dobrodošli povratak jednog vrsnog, intrigantnog autora.

   “Vršnjaci” su kamerna priča o 75-godišnjem penzioneru Gerasimu i njegovom ljubimcu, psu Zahariju koji ima 11 godina. No, kako se jedna pseća godina računa kao 7 ljudskih ova dvojica su, po biološkom satu, vršnjaci. I oni to odista jesu: stari su, bolešljivi, zaboravni, mrzovoljni i namćorasti. Istini za volju, Gerasim, uz povremeno gunđanje ali i koje zrno optimizma, trpi svoje muke na koje se, sem fizičkih problema, nadovezuju mala penzija zbog koje je na granici siromaštva, nedostatak porodice i svest o promašenosti sveg dosadašnjeg života odnosno o nepostojanju budućnosti vredne pomena. Zaharije je, pak, prznica koji, bez obzira i griže savesti, ume da bude zloban i neprijatan do surovosti; on za sve svoje nevolje optužuje gazdu i ne priznaje mu čak ni to da se trudi da popravi beznadežno lošu situaciju. Zaharije je jednako neugodan i prema Haralampiju, gazdinom jedinom prijatelju, pa ne propušta priliku da se podsmeva njegovim bolestima i zaboravnosti. Stripovi najčešće imaju obim od jedne table sa par (4-5) sličica ili funkcionišu kao karikatura, samostalna odnosno nanizana i kratki niz, a njihovi zapleti se svode na dijaloge Gerasima sa Zaharijem, Gerasima i Haralampija odnosno Gerasima, Haralampija i Zaharija. Povodi za razgovore su trivijalni: loša a skupa hrana, bolesti, sećanja na mladost, smrti ispisnika, zapažanja tokom šetnje… Poenta-žaoka dolazi na kraju table i ume da bude puko nadmudrivanje, doskočica ali i neočekivana bezmalo filozofska istina o životu, ambicijama, starosti i smrti. Arkas, povremeno, ne propušta da u sve “teške istine” umeša i čisti ludizam (pas telefonski preti mačkama jer zbog artritisa više ne može da trči a mora da vodi računa o svom ugledu) ili potpuni apsurd (Haralampije ima samo jedan problem – Alchajmera a i njega se retko seti; smrt se nudi kao treći za kartanje) koji će izmamiti osmeh ali onaj gorkog ukusa (kao i savet da se laksativ i pilule za spavanje nikad ne uzimaju isto veče ili konstatacija da je Gerasim tolika škrtica da bi se ubio kada bi čuo da daju popust na mrtvačke sanduke). Dodatni efekat postiže se karikaturalnim crtežom, namerno redukovanim i umekšanim kako bi poenta priče-situacije bila nenadanija, provokativnija i ubojitija (ali ne uvek i politički korektna).

   Prvi tom “Vršnjaka” sačinjen je od tri segmenta, u stvari albuma: “Čovekov najgori neprijatelj” (iz 2008), “Ko zadnji stari, najslađe stari” (2009) i “Pasjaluk” (2011), koji jednako valjano funkcionišu samostalno, kao pojedinačni gegovi, i u nizu potvrđujuće da su situacije kojima se strip bavi životne i kao takve neiscrpne i večno izazovne a da je Arkas sposoban da ih majstorski prepozna i sagleda u jednoj sličici ili par njih, dok bi za isti efekat onima manje inventivnim i duhovitim bili potrebni tomovi obimnih knjiga. A upravo je to – jednostavnost, sažetost i jasnoća – odlika vrhunskih umetnika.

(„Dnevnik“, 2021)
Objavljeno: 26.11.2021.
Stripburger news...      Press: Stripburger
  ... Novembarska dešavanja i izdanja.

IGOR HOFBAUER: MR. MORGENrazstavi stripov in grafik
Mednarodni festival animiranega filma Animateka • www.animateka.si



ODPRTJE RAZSTAV:

ponedeljek, 29. 11. 2021
ob 18.00 // Galerija Alkatraz (na ogled do 17. 12.)
ob 22.00 // Kinodvor (na ogled do 5. 12.)

Po 14 letih se Igor Hofbauer, eden prodornejših in popularnejših hrvaških stripovskih avtorjev, ilustratorjev in grafikov, znova vrača v Galerijo Alkatraz. Tokrat tudi kot posebni gost in (med drugim) žirant festivala Animateka, katere celostna podoba je letos Hofbauerjevo delo. Publiki se bo predstavil z izbranim pregledom opusa zadnjih let: originalne risbe in skice bodo osvetlile razvoj in formo njegovega stripovskega izraza, obeta pa se nam še cvetober avtorjevih plakatov, grafik in ilustracij. Razstava se bo v času Animateke razširila še v galerijo Kinodvora.

Več →

KRIK LJUDSTVA – 150 LET PARIŠKE KOMUNE
pogovor ob izidu stripa
četrtek, 2. 12. 2021, ob 19.00 // Atrij ZRC, Ljubljana

18. marca 1871 so ljudske množice v Parizu prevzele – in si vzele nazaj – oblast v mestu. Tako je nastala pariška komuna, upor ljudstva, ki je od spodaj navzgor želelo zgraditi drugačno družbo. Stripovski album Krik ljudstva ki ga je po adaptaciji istoimenskega romana francoskega romanopisca in filmskega ustvarjalca Jeana Vautrina ustvaril priznani stripovski mojster Jacques Tardi, vešče prepleta razburljive osebne zgodbe glavnih protagonistov z zgodovinskimi dejstvi ter na izviren in zanimiv način osvetljuje revolucionarne dogodke v francoski prestolnici izpred 150 let.
V pogovoru ob izidu slovenskega prevoda stripa, ki ga bo povezovala filozofinja Lea Kuhar, bodo sodelovali še sociolog in politični teoretik Tomaž Mastnak, Uroš Mikanovič iz kolektiva Rdeča pesa ter Ana Hofman, raziskovalka na ZRC SAZU, ki se ukvarja s povezavo glasbe in uporništva. Pogovor bo pospremil nastop ženskega pevskega zbora Kombinat.
Pogovor bo mogoče v živo spremljati tudi na YouTube kanalu ZRC.

Več →


Krik ljudstva (1. del), prevod: Suzana Koncut
Založba ZRC in Forum Ljubljana, zbirka Ambasada Strip #26, , november 2021, 164 čb str., 19 €

Ni miru za Stripburger! November je prinesel rekordno število svežih stripovskih izdaj, ki bodo prepričale in zadovoljile tudi najbolj zahtevne bralke in bralce.

TEMAČNI IN POETIČNI POLJANSKI VESTERN!
Martin Ramoveš: KONTRABANTARJI
Kontrabantarji so svojevrstni poljanski vestern, ki v temačni atmosferi ekspresivne risbe s črnim tušem pred nas postavlja razburkano dogajanje v Poljanski dolini nad Škofjo Loko v času rapalske meje, ko je v teh krajih cvetelo tihotapstvo. Zaradi vsesplošne krize, velikih dolgov ali grunta, ki ga je zaigral pri kartah, se je marsikdo od tamkajšnjih prebivalcev odločil za to tvegano početje oz. je bil vanj na nek način celo prisiljen. Strip tako temelji na resničnih dogodkih, v njem pa ne manjka tragičnih, a poetičnih usod, napetih nočnih prizorov ter akcije.
Forum Ljubljana, zbirka Republika Strip #30, nov. 2021, 56 čb str., 10 €
Več →

JOŽE PLEČNIK - STRIPOVSKI JUNAK!
Blaž Vurnik & Zoran Smiljanić: PLEČNIK .
Že uveljavljen scenaristično-risarskidvojec se je po nagrajeni stripovski biografiji Cankarja lotil še enega velikana slovenske kulture. Kot uvod v obeleževanje 150-letnice rojstva našega velikega arhitekta Jožeta Plečnika v letu 2022 sta avtorja ustvarila strip 'Plečnik in pika'.
V stripu sledimo Plečnikovi ustvarjalni poti, hkrati pa v njem dodobra spoznamo tudi njegov značaj ter miselni svet intelektualca in umetnika, ki je bil mojster v ustvarjanju svojstvenih arhitekturnih vizij. Plečnik se nam tako razkrije kot polnokrven stripovski junak mnogoplastnih osebnostnih dimenzij.
Muzej in galerije mesta Ljubljane & Forum Ljubljana, zbirka Republika Strip #31, nov. 2021, 140 čb str.,19 €
Več →

MONUMENTALNA STRIPOVSKA MOJSTROVINA O PARIŠKI KOMUNI!
Tardi & Vautrin: KRIK LJUDSTVA
18. marca 1871 so ljudske množice v Parizu prevzele – in si vzele nazaj – oblast v mestu. Tako je nastala pariška komuna, upor ljudstva, ki je od spodaj navzgor želelo zgraditi drugačno družbo.
Stripovski album Krik ljudstva, ki ga je po adaptaciji istoimenskega romana francoskega romanopisca in filmskega ustvarjalca Jeana Vautrina ustvaril priznani stripovski mojster Jacques Tardi, vešče prepleta razburljive osebne zgodbe glavnih protagonistov z zgodovinskimi dejstvi ter na izviren in zanimiv način osvetljuje revolucionarne dogodke v francoski prestolnici izpred 150 let.
Strip bo v slovenskem prevodu izšel v dveh delih – 2. del bo izšel spomladi 2022.

Prevod: Suzana Koncut
Založba ZRC & Forum Ljubljana, zbirka Ambasada Strip #26, 1. del: nov. 2021, 164 čb strani, 23 €

Več →

NAJBOLJ ŠPASNA KNJIGA O JAJCIH!
Kaja Avberšek: KNJIGA Z JAJČKI
Jajčne zgodbe skozi čas, prostor in ostale dimenzije + recepti!
V tem prav posebnem stripu, ki nikakor ni le kuharska knjiga, čeprav je v njem zbranih veliko zanimivih receptov, je Kaja Avberšek svet kulinarike razžvrkljala z različnimi zgodbami, miti, zgodovino, umetnostjo in številnimi žmohtnimi zanimivostmi iz sveta jajčk, nato pa vse skupaj hrustljavo zapekla še z navihanimi domislicami ter fino sočnim humorjem. Zabaven in poučen strip za vse generacije!

Forum Ljubljana, zbirka O #28, nov. 2021, 112 barvnih str.,14 €
Več →


VABIMO:
V prihodnjih dveh tednih se obetajo tudi predstavitve stripov ter pogovori z avtorji in zanimivimi gosti. Vabljeni!
ponedeljek, 22. 11. 2021, ob 20.00 / Kino Šiška, Ljubljana
KONTRABANTARJI(v okviru cikla Razlita Tinta)
O pravkar izdanem stripu in kontrabantu se bodo pogovarjali: stripar in glasbenik Martin Ramoveš, Janez Ramoveš, pesnik in soavtor scenarija, ter Peter Kisin, pisec spremnega besedila. Pogovor bo moderirala stripovska kritičarka Pia Nikolič.

sreda, 24. 11. 2021, ob 18.00 / Mestni muzej Ljubljana
JOŽE PLEČNIK - STRIPOVSKI JUNAK
Pogovor z dr. Blažem Vurnikom in Zoranom Smiljanićem, avtorjema sveže izdanega stripa o Plečniku, bo vodil Bojan Albahari, stripovski kritik in član uredništva revije Stripburger.

četrtek, 2. 12. 2021, ob 19.00 / Atrij ZRC, Ljubljana
KRIK LJUDSTVA - 150 LET PARIŠKE KOMUNE
V pogovoru ob izidu slovenskega prevoda stripa Krik ljudstva, ki ga bo povezovala filozofinja Lea Kuhar, bodo sodelovali še sociolog in politični teoretik Tomaž Mastnak, Uroš Mikanovič iz kolektiva Rdeča pesa ter Ana Hofman, raziskovalka na ZRC SAZU, ki se ukvarja s povezavo glasbe in uporništva. Pogovor bo pospremil nastop ženskega pevskega zbora Kombinat.

Za obisk dogodkov je potrebno izpolnjevati vsaj enega izmed pogojev PCT. Število sedežev je omejeno. Posnetki dogodkov bodo kasneje dostopni tudi na naši spletni strani.


PRIVOŠČI SI STRIP!
STRIPBURGERJEV SPLETNI KNJIŽNI SEJEM
Ker Slovenskega knjižnega sejma v živo tudi letos ne bo, vse stripa željne vabimo k obisku naše spletne striparne, ki omogoča nakup raznolikega izbora stripov po prijaznih cenah – kadarkoli in od kjerkoli!
Z nakupom podpreš vse, ki se ukvarjamo s stripom in druge ogrožene vrste.
Najdi pravi strip zase →
Lahko pa ga seveda tudi podariš.


Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program, program bralne kulture in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). Razstavo Preobrazbe in program Petra Kupra na Tinti je podprlo Veleposlaništvo ZDA v Sloveniji. // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

Objavljeno: 25.11.2021.
Leteći start...      Press: Čarobna knjiga
  ... Pustinjske škorpije 4!

PREDSTAVLJAMO VAM NASTAVAK LEGENDARNOG SERIJALA HUGA PRATA, NASTALOG NA OSNOVU NJEGOVOG ORIGINALNOG DELA, ALI IZ PERA NJEGOVIH MLAĐIH KOLEGA, ŠTO PREDSTAVLJA PRVI SLUČAJ DA JE NEKO PRATOVO DELO NASTAVLJENO NA TAJ NAČIN.

„PUSTINJSKE ŠKORPIJE“ 4 na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.340 dinara!

Prelistajte ovo izdanje.PORUČITE ODMAH

Ratne avanture oficira Koinskog, pripadnika Pustinjske grupe za daleka dejstva, nazvane Pustinjske škorpije, nastavljaju se...

Nakon brojnih sukoba i susreta s neobičnim ratnicima i žiteljima afričkih goleti, Koinski je u begu i mora da stigne u Dire Davu vozom, jer pokušava da se pridruži glavnom štabu englesko-etiopskih trupa koje su krenule u ofanzivu s ciljem da oslobode zemlju od italijanskog okupatora.

Prerušen je kao Gala ratnik i pretvara se da je gluvonem, ali pritom pada u groznicu i doživljava neobične vizije. Njegova tajna misija na afričkom frontu se nastavlja, kroz Etiopiju, od Džibutija do Harara, i sadrži svu eleganciju pratovske atmosfere: nostalgični mesec, romantičnu magiju, prizore ispunjene svetlošću ili one ogrezle u senku, kao i jednu škorpiju koja u svojim filozofskim razmišljanjima pominje Kiplinga i Konrada...

Ovaj tom „Pustinjskih škorpija“ sadrži dve priče:
„PUT GROZNICE“
„ČETIRI KAMENA U VATRI“

„PUSTINJSKE ŠKORPIJE“ 4 na Letećem su startu u striparnicama „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu i TC „Kalča“ u Nišu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.340 dinara, od srede 24. novembra, do nedelje, 28. novembra 2021. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.500 dinara, a u ostalim knjižarama 1.999 dinara.

Objavljeno: 24.11.2021.
Strip vesti news...      Press: Strip vesti
  ...576. broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovaj broj donosi 32 strane stripa.
     Samoniklog korov stripa, broj 576.: www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/575

Objavljeno: 16.11.2021.
Najnovija vest...      Press: Strip vesti
  ...Nagrada francuskom izdanju El Azara!!!

   "El Azar" (Inukshuk Editions) Dejana Nenadova, dobio je nagradu "Coup de bulle" 2021 na festivalu stripa u Vernujeu za 2021. Posebnu vrednost ima što je to nagrada čitalaca.
   www.facebook.com/inukshukeditions

Objavljeno: 15.11.2021.
Letter from London #39...      Autor: Žika Strip
  ...Skromni profesionalac u slikarstvu i stripu.

   Odvojite bar nekoliko godina da istražite tu mračnu i nepoznatu teritoriju koja se zove život izvan sigurnosti. Ono što tim istraživanjem steknete, daće vam materijal za sve što ćete kasnije stvoriti.
   Dejan Nenadov (1966, Novi Sad) je slikar, stripski autor i vizuelni umetnik koji nas je 1986. godine uzdrmao svojim misaonim i filozofskim stripovima, izuzetne municioznosti, kasnije objedinjenim u albumu pod imenom Elazar. Stripovi o ovom kaganu u mističnim pustinjskim carstvima izlazili su u YU strip magazinu pod uredničkim vođstvom Mome Rajina. Serijal je bio definisane realističke stilizacije i narativnog i kontemplativnog pristupa kakav nije bio ranije viđen na našoj stripskoj sceni.
   Medjutim, kasniji životni put ovog umetnika je postajao sve složeniji. Rat u Jugoslaviji 1991. godine zatekao ga je na stipendiji u Oslu, da bi onda prešao u Amsterdam 1992. godine, gde se nije bavio stripovima, da bi im se vratio 2007. godine. U Novi Sad se potpuno vratio tek 2015. godine.
   Od povratka stripu, sarađuje sa više francuskih izdavača i scenarista i formirao je značajni opus urađenih albuma. Njegova likovnost i stripovsko pripovedenje svrstavaju ga u naše najznačajnije autore. Ovaj intervju pokušaće da objasni neobičnu sudbinu i ljudsko stanje ovog umetnika.

   Kao dete živeli ste u Novom Sadu. Da li ste čitali stripove?
   Kao što je u to vreme bio slučaj sa većinom mojih vršnjaka, stripove sam čitao od najranijeg detinjstva. U sedamdesetim i osamdesetim godinama prošlog veka, Novi Sad je bio jedan od izdavačkih centara u bivšoj Jugoslaviji, a specijalno se isticao po izdavačima stripova. Bili su tu “Dnevnik”, sa svojim “Pan Art Studiom” i “Forum”, sa “Marketprint” odeljenjem. Ovakva sredina, u kojoj se našlo dosta ljudi koji imaju identična interesovanja i često nemalo različite poglede na njih, svakome autoru u fazi sazrevanja, kao što sam tada to bio ja, predstavlja izazov i inspiraciju. Koristi za takvog autora, čak i ako nisu bile uočljive u prvom trenutku, su, na duže staze, bile velike.

   Imali ste talenat za crtanje i upisali ste srednju umetničku školu „Bogdan Šuput“ u Novom sadu? Čemu vas je ta škola naučila?
   Kao i svaka škola, OCD (Obrazovni centar za dizajn) “Bogdan Šuput”, imao je formativnu ulogu u mom životu. I to ne samo kroz nastavu, već i putem svega drugog što uz nastavu ide, specijalno kada ste tinejdžer. Ovo je period života kada čovek stiče prijatelje, a neki od njih će mu ostati prijatelji za čitav život. Mada sam rekao da sam stripove čitao od ranog detinjstva, sa čitavom jednom novom dimenzijom stripa, savremenom francusko-belgijskom školom koja se nije držala kanona klasičnog stripskog jezika, već je činila iskorak ka nečemu što je do tada bilo retko viđano, a nikada u tolikoj meri, ja sam se upoznao tek tokom pohadjanja “Bogdana Šuputa”, preko drugova iz razreda koji su takođe čitali stripove. Moj drug Dragan Živančević je ne samo čitao već i crtao stripove i to me je podstaklo da i ja zašiljim olovku i krenem. Možda bih mogao i da pesnički kažem, “naoštrim pero”, da u to vreme nisu bili popularni rapidografi za crtanje tušem. Dragan i ja smo crtali neke stripove i udruženim snagama. Nije ovo za mene bila tolika novost - stripove sam u školske sveščice crtao još u osnovnoj školi. No, ovo mi je bilo vatreno krštenje u “pravom” stripu, sa velikim stranicama stripa, na hameru.
Gledano iz današnje perspektive, dani srednje škole su mi neodvojivi od stripa, posto sam tada njime i počeo da se bavim na najiskreniji način. Posle školskih časova, ja sam ga crtao i crtao...

   Od vašeg prvog stripa (Stražar) i kroz serijal Elazar koji je sledio, scenarista vam je bio vaš otac, Živko Nenadov. Kako je to funkcionisalo?
   Ogroman podsticaj za rad u stripu dobio sam od svog oca, što baš i nije čest slučaj. Otac mi je pomagao kad god je to trebalo, a trebalo je često. Pomagao mi je prvenstveno idejama za priče i oblikovanjem ideja koje sam ja imao. Sećam se dugih šetnji u kojima smo razgovarali i u kojima su se ovi stripovi oblikovali. Tatina ljubav ka literaturi je davala stripovima jedan specifičan kvalitet, a njegov osećaj za likovnost i njegovi saveti su me spašavali mnogih stranputica u koje mlad čovek može da zabasa.

   Stilizacija Elazarovih priča je bila precizna i osobena. Ko su vam bili uzori i kako se formirala ta iznenađujuće definisana likovnost kod jos uvek mladog srednjoškolca?
   U vreme kada sam radio na pričama o kaganu Elazaru, bio sam veoma inspirisan pričama Horhea Luisa Borhesa, njegovim filozofskim fantazijama, njegovim raskošnim, ali i vrlo ekonomičnim literarnim stilom. U narativnom pogledu, on je bio zaista velika inspiracija.
   Što se vizuelnog dela tiče, uzora je bilo mnogo. Počevši od već spomenutog francusko- belgijskog savremenog stripa i najvećeg imena u tom stripu, Mebiusa, odnosno Žana Žiroa (Jean Giraud), pa na dalje.

   Upisali ste Likovnu akademiju 1986. godine. Kako je to uticalo na vaš rad na stripu?
   Koliko je srednja umetnička škola činila period moje geneze kao autora stripa, toliko je period na Likovnoj akademiji u Novom Sadu predstavljao kraj mog dotadašnjeg bavljenja stripom.
   Kada me pitaju o tome, volim da kažem da su obaveze studija pretegnule. Ali, radi se o nečemu suštinskijem. Mada su i slikarstvo i strip vizuelne umetnosti, radi se o zavodljivom i fatalnom prividu. Likovni aspekt u stripu je veoma važan, ali onaj pripovedački je jos i važniji. I slika može da bude narativna, ali nikako po cenu njene likovnosti. Ono što se u stripu kaže sa više slika, mora u slici postojati (ako uopste i mora da postoji) u samo jednoj slici. Na kraju prve godine studija shvatio sam da neću moći da “sedim na dve stolice” i da, ako hoću da završim studije slikarstva, moram prestati sa bavljenjem stripom. Niko me na ovo nije prisiljavao. Imao sam veliku krizu u jednom trenutku, ali sam na kraju doneo čvrstu odluku i poslednja priča o Elazaru na kojoj sam radio, Na poljima Djavolje Trave, je bila i poslednji moj strip za dugo vremena.


Elazar, prva epizoda - Večna ptica, insert, 1986.

   Zatekli ste se 1991. godine, kada je počeo rat u Jugoslaviji, sa stipendijom za postdiplomske studije u Oslu, u Norveškoj. Kakve ste tada odluke morali da donesete?
   Nezavisno od nesreće koja nas je zadesila 1991. godine, još pre kraja studija na Akademiji, imao sam želju da odem u inostranstvo na neki oblik postdiplomskog studiranja. U vreme kada sam to priželjkivao i kada sam konkurisao za stipendiju, nisam imao crnih slutnji o ratu. Njegov početak me je zatekao u inostranstvu. U Oslu sam proveo godinu dana na Nacionalnoj akademiji lepih umetnosti i po isteku te godine sam imao više sreće nego mogućnosti da nešto učinim. Dobio sam poziv od jednog dizajn studia u Amsterdamu, koji je osnovao nas ilustrator Nenad Mikalački, a na preporuku mog prijatelja i kolege Petra Meseldžije, koji je za njih tada vec radio, da im se pridružim. Iz Osla sam, u leto 1992, otišao za Holandiju, sa željom da par meseci provedem u Amsterdamu. Jos uvek sam se nadao da će se naše nesreće do tada završiti. U Novom Sadu sam imao roditelje i brata i želeo sam da ih što pre ponovo vidim. Nekoliko meseci je prošlo i ja sam se još jednom našao u ogromnoj krizi. Život u Amsterdamu nije bio lak. Suočio sam se sa pitanjem da li da ostanem ili da odem. Da nisam imao 25 godina, kao tada, verovatno ne bih doneo odluku koju sam tada doneo. U Amsterdamu sam ostao gotovo četvrt veka.

   Kakav je bio život i rad u Amsterdamu gde ste proveli 23 godine?
   Rekoh da život nije bio lak, ali, sada kada ga se setim, a specijalno kada me ljudi pitaju da li mi nedostaje Amsterdam, upravo je to ono što mi nedostaje. Uputivši dug pogled niz godine, vidim taj period, koji je u međuvremenu izgubio auru strepnje koja ga je obavijala dok je trajao, da sada zrači melanholičnošću. Prvih cetiri ili pet godina je bilo i najteže, mada je i kasnije bilo mnogih “veselih” momenata. Radio sam mnogo različitih stvari, sto bi, do izvesne mere bio i savet koji bih dao svakom mlađem umetniku, ako bi mi ga trazio. Odvojite bar nekoliko godina da istražite tu mračnu i nepoznatu teritoriju koja se zove život izvan sigurnosti. Ono što tim istraživanjem steknete, daće vam materijal za sve što ćete kasnije stvoriti.

   Kako ste se i zašto vratili stripu 2007. godine?
   Mom povratku stripu je predhodilo ponovno objavljivanje strip-knjige o Elazaru, od strane “UPPS”-a , domaćeg izdavača, 2006. godine. Nekoliko meseci kasnije, preko Vuka Markovića, koji je učestvovao u ovom objavljivanju, došao sam u kontakt sa Čabom Kopeckim (Csaba Kopeczki), agentom koji zastupa naše autore na Francuskoj strip- sceni. Pitao me je da li bih se vratio stripu, a kasnije je izašao i sa sasvim konkretnom ponudom da nastavim rad na serijalu Arkane (Arcanes), za francuskog izdavaca Delkura (Delcourt).
   Sada kada se ovoga setim, gotovo da bih pre sebe pitao - kako da se stripu i ranije nisam vratio? Jedna od stvari koja mi se učinila veoma interesantnom je i da vidim na šta bi ličio strip, ako bih ga, posle gotovo dvadeset godina odsustvovanja iz tog medija, ponovo crtao.

   Kako i zašto ste se vratili u Novi Sad?
   Oduvek sam želeo da se vratim u Novi Sad. Rad na stripu mi je omogućio da radim nevezano za mesto rada, pa sam to i učinio; vratio sam se u Novi Sad. Nisam se pokajao. U Amsterdam odlazim relativno često.

   Kakva je bila vaša saradnja sa francuskim izdavačima i scenaristima?
   Kao i sve drugo u mom predhodnom životu - raznolika. Radio sam na šest različitih serijala, a prošle godine je i Elazar dobio svoje prvo izdanje na francuskom jeziku.
   Francuski scenaristi su, kao i svi ljudi, različiti po svom temperamentu. Sa nekima je rad bio direktniji, a sa nekima manje. Naravno, sama saradnja je neuporediva sa bilo kojom saradnjom koju sam ranije imao. Ti ljudi su na drugom kraju kontinenta i komunikacija je izgubila onu prisniju dimenziju, kao kada sa nekim razgovarate licem u lice. Ni ovo nije uvek nužno loša stvar.

Arcane, osma epizoda - Katrina, insert, 2010.

   Posle izuzetno hvaljenog Elazara, niste nastavili sa tom stilizacijom 20-ak godina kasnije. Da li je to bila namerna odluka?
   Moj stil bi svakako bio izmenjen već i samim protokom godina, ali ono što je svemu doprinelo je činjenica da je jezik francuske škole stripa različit od nekih drugih stripskih izraza. To je stvar koja zahteva prilagođavanje kroz izmene u crtačevom pristupu. Kako volim da se igram različitim stilovima, ovo mi nije palo toliko teško. Kad god počinjem sa novim projektom, uhvatim sebe u želji da uradim nešto različito od prethodnog i time izbegnem zamku ruitine. U ovome imam promenljiv uspeh. Nikad mi nije bilo lako da budem zadovoljan sopstvenim radom.

   Kada sada radite na stripu, koliko ste tu slikar, a koliko stripski autor?
   U meni slikar uvek postoji, ma šta da radim. Mislim da je on u korenu mog stvaralačkog bića. Ja svoje stranice stripa posmatram kao jedinstvenu crtačku celinu, koja će mozda jednoga dana visiti na nečijem zidu, pre nego kao pripovedanje priče. Ponekad me je ovo dovodilo u nevolje sa urednicima, ali ovo je jedna od onih stvari za koju se može reći “to je jače od mene”.

   Uvek skromno ističete da ste samo profesionalac u slikarstvu i u stripu. Da li imate kontakt sa publikom i da li osećate njeno mišljenje o onom što ste do sada uradili?
   Sa svojom publikom najdirektnije dolazim u kontakt na strip-festivalima. Kada se protegne dugačak red pred stolom za kojim potpisujem svoje knjige i radim dedikacije, ili kada čujem spontane izraze zadovoljstva kada nekom od svojih fanova uradim mali crtež - to je trenutak kada čovek shvati da njegov rad neko posmatra i prati.
   Naravno, može se videti i relevantna reakcija na nekom od sajtova na Internetu, na kojima se pojavi vaša knjiga. Laskalo mi je i to što je prvi album iz serije Fulgur, bio uvršten u sto najboljih knjiga na francuskoj strip-sceni te godine. Ne treba gubiti iz vida da se u Francuskoj objavi preko 5000 strip-naslova godišnje.

   Kako protiče vaš radni dan?
   U zavisnosti od toga koliko mi se približio krajnji rok za rad na određenom projektu. Biva tu i dinamičnijih i manje dinamičnih dana. Trudim se da imam disciplinovan i uravnotežen odnos spram svog rada i dosledno, tokom čitavog života, gubim tu bitku.

   Da li postoji nešto u stripu što biste želeli da uradite?
Kad god o tome razmišljam, na pamet mi padnu razlicite stvari. Možda da naslikam strip? Hoću reći, da ga iskolorišem… Jedino što bi taj rad, s obzirom da bih ja to, kao stara škola, radio svojom rukom, i tako bio dugotrajan, mukotrpan i svakako neisplativ.

Živojin Tamburić
Beograd, septembar 2021.

[Tekst je objavljen u Politikinom Kulturnom dodatku od 16. oktobra 2021.]
Objavljeno: 14.11.2021.
Strip: Noćni sud (194)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 14.11.2021.
Strip: Cane (443)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 13.11.2021.
Čudna zverka Palombijska...      Autor: Ilija Bakić
  ...Prikaz albuma “Marsupilami 1”
Frankena, Batama, Grega i Jana;
 
  izdavač Čarobna knjiga 2021.

   Marsupilami je jedna od najneobičnih zverčica u bogatom bestijarijumu 9. umetnosti. Ovo simpatično biće žutog krzna sa leopardovim tufnama, psećim ušima između kojih su neštašne dlake, okruglog nosa pomalo liči na majmuna sa šakama na rukama i nogama, prepoznatljivo po dugom multifunkcionalnom repu (6-8 metara) - pomaže u kretanju kroz džunglu, može da se savije u oprugu i odbacuje svog vlasnika, služe kao mamac za pecanje riba, ako se savije tako da ima ’džombu’ na kraju odličan je mlaćenje protivnika. Marsupilami je draga i simpatična životinjica - dok se ne naljuti. Svaštojed je, tamani voće, uživa da jede pirane. Zaljubljiv je mada su marsupilamovice probirljive i ćudljive što njihove udvarače vodi od potištenosti do furioznog besa (koji na svojoj koži, ni krivi ni dužni, iskušavaju stanovnici džungle). Kada se srećni par marsupilamija skući (stanište im visi sa lijana, ispleteno je pa liči na polusklopljeni list tapaciran papagajskim perjem), dama će sneti par (ili više) jaja iz kojih se izlegu marsupilamčići, koji mogu biti obični (žuti, bez pega) ali i crni. Prvi zadatak roditelja je da podmlatku raspletu repiće koji su se zamrsili u jajetu; i tokom odrastanja mladi često zapletu svoje repove što ih ometa u puzanju i istraživanju sveta. Podizanje dece je težak posao, zahteva donošenje raznovrsne hrane i neprestano teranje svakojakih grabljivica. Muški Marsupilami prevashodno se oglašava sadržajnom rečju „HUBA“ dok ženka suptilno govori „HUBI“ a mladi „BIBI“. Stanište ovih životinja je u Palombiji; u ostatku sveta su bili nepoznati dok ih nisu otkrili lutajući reporteri Spiru i Fantazija i jednog doveli u Šampinjak (logično, nazvali su ga – Marsupilami) da ih prati u daljim avanturama. Marsupilami se pojavio 1952.g. u četvrtoj epizodi stripa „Spiru i Fantazija“. Njegov ’otac’ je strip genije Andre Frankin (1924-1997), najpoznatiji kao tvorac legendarnog Gaše šeprtlje. Marsupilami je bio treći dobri junak serijala (četvrti je mala veverica) „Spiru i Fantazija“ koji je Frankin stvarao do 1968. godine a onda prepustio drugim autorima kako bi se posvetio svom “Gaši Šeprtlji”. Godine 1978. pojavio se album „Gaša i Marsupilami“ u kome su sabrane Frankinove male pričice o ova dva heroja.

Frankin je 1987.g. započeo novi serijal o marsupilamiju (na koga ima sva autorska prava jer je njegova samostalna tvorevina), u saradnju sa Gregom i Batemom (kasnije su se pridružili drugi autori). Ovog puta priče prate doživljaje porodice marsupilamija u džunglama Palombije. Godine 1991. publikovan je čak i „Enciklopedija marsupilamija“(ukoliko se ime piše velikim početnim slovom misli se na životinjicu koja je došla u Evropu; kad se marsupilami piše malim slovima reč je o čitavoj vrsti). Legenda kaže da je 1952.g. Frankenu, dok je posmatrao vozača briselskog tramvaja koji je otvarao i zatvarao vrata, vozio, naplaćivao i poništavao karte te putnicima davao potrebne informacije, palo na pamet da bi čoveku dobro došao dugačak rep kojim bi, po potrebi, mogao da se ispomogne u radu. Inače, njegovo/njihovo ime je kovanica reči „marsupial“, torbar, i reči „pil“ što je osnova imena „Pilou Pilou“ koje nosi čudni vanzemaljac iz stripa Popaj (njegovo originalno ime je Eugene the Jeep, kod nas je preveden kao Pošteni Evgenije); poslednji segment kovanice je reč „ami“ odnosno prijatelj.

Agilna “Čarobna knjiga” započinje, u tri toma, objavljivanje devet reprezentativnih albuma (plus početni “nulti”) ovog serijala na kojima je Franken direktno radio ili su stvarani pod njegovim nadzorom. Prvi tom sadrži četiri albuma: nulti „O, ulovite Marsupilamija“, iz 2002.g. kojim je obeleženo 50 godina od pojave ovog strip junaka; album čine kratke pričice i geg-table nastajale u periodu od 1955. do 1981.g. u kojima Marsupilami, Spiru i Fantazio kao i Mali Boža (redovan Frankenov junak) upadaju u razne nezgode, sa domaćim životinjama, pticama koje Marsupilami obožava, posebno crvendaće, nasrtljivim prodavcima ili nezgodnim aparatima. Poneki doživljaji su smešno-poučni dok se drugi iscrpljuju u pukim nesporazumima i bizarnim situacijama. Frankenov crtež se vidljivo razvija, od kvadrata sa „krupnim“ prizorima do „zrelih“ majstorskih slika, zgusnutih a opet preglednih. „Marsupilamijev rep“ (iz 1987. prodat u 600.000 primeraka!) nastavlja se na dotadašnja „iskustva“ i dovodi dežurnog nevaljalca Jova Kradicu, u srce džungle, namernog da, uz pomoć ludog pecaroša, indijanca Daskamifalika, ulovi tajanstvenog marsupilamija - živog ili mrtvog ali sa krznom bez rupa od metaka. “Beba s kraja sveta” (1988) je panda koja pada u džunglu i biva spasena do porodice marsupilamija koja ima i novog prijatelja – ušatu pticu Čupavicu. U epizodi “Crni Mars” (1989) upoznajemo crnog marsupilamija takođe izgubljenog u džungli kojoj, uz sve opasnosti, preti i – civilizacija koja krči put kroz divljinu.

Priče se temelje na veselim gegovima i dosetkama na bogatoj pozadini džungle, jaguara, pirana, papagaja, indijanskog plemena Šašavoni, raznih nevaljalaca i “tupsona”; sve je to, uz dinamični karikaturalni crtež, pretočeno u dopadljiv strip u kome ničega nema ni previše ni premalo i koji radoznalim čitaocima nudi puno iskrenog smeha i dobrog raspoloženja.

(„Dnevnik“, 2021)
Objavljeno: 12.11.2021.
Đogul tiranin i Blatište...      Press: Strip vesti
  ... Strip albumi Borisa Stanića!

Đogul tiranin U jednom našem selu, zavladao je, strahom, ljudožder iz vode. Njegove su krastave sluge odvlačile pošten svet na dno bare, u dubok, crn mulj. Žvakao je, vario, taj ljudožder, taj gad, i sestru i brata, i mamu i tatu, a na kopnu je harao silovatelj, strašni zlostavljač, koji je pokvario duše skoro sviju seljana. Kuća mu je bila nakraj šume, pa na brdašcu iznad sela, i u njoj odvijale su se strahote koje ja nemam hrabrosti da pomenem. Svaki na svoj način, ova dva zlovarnika sladila su se mesom retkih, hrabrih bundžija. Sve dok jednog dana...

Strip je samostalno izdanje, objavljen 2020.

Kontak za poručivanje stripa: boris.stanich@gmail.com

Recenzije:
"Divlji, oniričan, mračan, fragmentaran, intuitivan folklorni horor koji nije preporučljivo čitati punog stomaka niti neposredno pred spavanje. Ukratko, podivljali Stanić na sterodima (ili nekim pečurkama). Strip snažno preporučujem, ali zaista nije za svakoga. Koliko znam, tiraž nije veliki, pa bi valjalo požuriti." (Milan Jovanović)

"Zamislite da je jedan od braće Grim u potpunosti odlepio, odveli su ga u ludnicu, tamo upoznaje Lavkrafta i zajedno se bacaju na izradu nove verzije Ivice i Marice, sto godina kasnije Dejvid Linč na tajnoj aukciji tajnog kluba perverznjaka osvaja tu skriptu za beslovesne pare i počinje pripremu za film koji se ne sme snimiti, Dejvid insistira da scenografiju radi Stevo Škorić po uzoru na Stevin rad na Leptirici, tako detaljno razrađen scenario stiže do Pančeva, i predaju ga u ruke Borisa sa napomenom "oslobodi sve svoje potisnute strahove iz detinjstva i gnev koji te uznemirava danas, i ne štedi olovke...". Tako nekako je nastao Đogul Tiranin, ako mene pitate. Istovremeno, ovaj strip predstavlja Borisa kao zrelog autora koji u temelje jedne neverovatne priče postavlja netrivijalnu kritiku društva, religije, odnosa Dobra i Zla i čoveka, i sve to čini sa strašću i lucidnošću. Strip nije za svakog, ali jeste dobar i hrabar i živ u najboljem smislu te reči." (Manny)


OD BLATA SALATA

"Ovaj album je nacrtala životinja koja živi u blatu. Više nema ništa i pokušava da ni iz čega napravi nešto. Jedino što može je da se suoči sa sobom i izbljune na papir crne mrlje pravo iz svoje praznine. Ozlojađena, ranjena životinja koja je došla na Tamiš da pije i gleda svoj odraz u prljavoj vodi. Ne pije, dugo samo gleda u odraz i preko ramena povremeno okrene glavu i pogleda iza sebe da vidi da li su u blizini druge životinje koje su je povredile ponovo i ponovo." "Iako crta levom nogom, u njegovim crtežima čujem eho starih lokalnih kafanskih crtača čiju granu on nastavlja. On sedi na toj grani sa testerom u ruci ali ne treba mu testera da bi granu presekao, on na njojzi svira." "Ovaj Banatski vukodlak umače svoje kandže u mastilo i njima grebe po papiru. Kandže su velike a grlić bočice od mastila je mali pa ume da bude frustrirajuće umočiti. Pobesni, iznervira se pa često čitavo mastilo i prospe. Al’ on ne kupuje novo mastilo. Kada uđe u knjižaru oni ga se plaše i kažu mu da izađe, udaraju ga metlom. U svakoj Pančevackoj knjižari ga već znaju, nigde mu nije dozvoljeno da kupi mastilo. Morao je da nauči da se nekako snađe. Setio se da proba da muze minijaturne Pančevacke crne krave. Retke su, teško ih je nahvatati ali on se izveštio i uspeva mu da ih nađe i izmuze dovoljno mastila za sledeći strip. Nakon duge noći punog meseca ujutru se probudi i telo mu je svo u zakorelim mrljama od mastila, ničega se ne seća." Toma Pan Beograd, januar 2012.

Izdavač: Udruženje za razvoj kulture “Elektrika”, 2012.

Kontak za poručivanje stripova: boris.stanich@gmail.com

 

Objavljeno: 11.11.2021.
Prijava za dvanaesto...      Press: Strip vesti
  ...24-satno crtanje stripova 2021!

24-satno crtanje stripova, pri čemu svaki sudionik ima cilj nacrtati 24 stranice stripa, vježba je (ili disciplina) koju je smislio Scott McCloud kao test i analizu vlastitih mogućnosti. Crtajući tom brzinom ne dobijaju se, jasno, uvijek produkti profesionalne razine, ali je svakom sudioniku omogućeno da vidi kako radi pod pritiskom i rezultat je nerijetko oslobađajući: spontani, jasni, čisto ispripovijedani stripovi. Vježba je, usto, jednako korisna profesionalcima kao i početnicima ili potpunim amaterima pa ne treba čuditi što su je kroz godine prihvatile i prošle tisuće ljudi, neki i više puta.



Prijava: 24-satno crtanje stripova 2021

12. izdanje održava se u subotu, 20.11.2021. od 12 sati

Zbog ograničenja okupljanja preporuka je crtati od doma i postaviti gotov strip na našu online platformu.
Crta se uživo na lokacijama:
- Zagreb
(samo za učenike Akademije - 25 mjesta),
- Split (30 mjesta),
- Osijek (15 mjesta),
- Rijeka DIP (16 mjesta) i Akademija primijenjenih umjetnosti Rijeka (30 mjesta).

Uputstva stižu odmah na vaš e-mail po završenoj prijavi.
Za sudjelovanje uživo potreba je Covid potvrda ili negativan (brzi) test na COVID-19 ne stariji od 24 sata.

Kontakt/info:
https://www.24satnocrtanjestripa.com/
https://www.facebook.com/24hstrip

Objavljeno: 11.11.2021.
Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo vas da se obratite autorima priloga.
U slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.