...ili novotalasni heroj „mladog, ludog
  sveta“ – Povodom izložbe „Zoran
  Janjetov ANTITELO...; Izložba radova
  1985-2020.“ Muzej savremene
  umetnosti Vojvodine.

   Svi živući aktivni i pasivni (da ne kažemo, penzionisani) strip čitaoci i stvaraoci sa ovdašnjih prostora znaju ko su Zoran Janjetov i njegov alter ego Bernard Panasonik.  Njih dvojica, zaštitni su znak 'junačkih dana' SFRJ stripa (posle kojih je došao pad Berlinskog zida, pa krvavi sunovrat SFRJ države i njenog stripa). U to su doba postojala svakovrsna šarena izdanja (novine, listovi, magazini...) koja su se kupovala na trafikama; funkcionisao je i zabran tzv omladinske štampe („Student“, „Vidici“, „Mladost“, „Omladinske novine“, „Polet“, „Stav“, „Džuboks“...) koji je sadržao „sve što vole mladi“: pored ukrštenica i zanimljivosti, tekstove o putovanjima, avanturama, ljubavi, rok muzici kao i – stripove! Omladinska štampa se u segmentu stripa poklapala sa strip magazinima koji su objavljivali radove domaćih stripadžija. Tamo se, s kraja 1970-tih i početkom 1980-tih ilustracijama, crtežima ili kratkim stripovima oglasio mladi Zoran Janjetov (1961. godište); te su slike bile sveže, inventivne i vrlo profesionalne (čitaj, sigurnom rukom nacrtane). Svežina se uklapala u vremena koja su nadolazila i obećavala svima, a posebno mladima, pomak na bolje. Svežina je nosila optimizam i poletnu osećajnost; u Zapadnom svetu ekonomija je posle recesije ponovo bila u usponu, socio-anarhičnu pank muziku zamenjivali su „novi talas“ i „novi romantičari“, dolazilo je doba (analognih) sintesajzera, vreme panike zbog AIDSa je prolazilo, zahuktavala se borba za standardizaciju formata video kaseta... Inventivnost je bila na ceni više nego čista komercijalna isplativost. Profesionalnost je značila odgovornost za preuzete obaveze i napredovanje u veštinama.

   Za uzdizanje „novog talasa“ poleta, svežine i optimizma stasala je u SFRJ čitava generacija mladih muzičara, slikara, pisaca, stripadžija... Jedan od centara te plime bio je Novi Sad a među najtalentovanije i najperspektivnije strip autore ubrajao se i Zoran Janjetov. Ako je bilo ikakvog kolebanja po tom pitanju ono je lako nestalo kad je u magazinu „Yu strip“ 1981.g. počeo da izlazi njegov serijal „Bernard Panasonik“, što će potrajati do 1986.g. Panasonik je bio i ostao najotkačeniji (anti)heroj Yu stripa 80-tih. Nastao je namerno a slučajno: kako sam priča mladi Zoran je hteo da crta nekakav strip, bez ikakvog cilja i plana, kao što je u to doba često činio, pa je na praznom papiru nacrtao prvu sliku, na kojoj je bio nekakav glavni junak u pozi direktno skinutoj s jedne slike iz prvog „Inkala“ (SF strip serijal Moebiusa). Prezime junaka prepisano je sa kutije novog gramofona firme „Panasonic“, a ime je iskrslo niotkud, samo od sebe.

   Po pojavi prvih epizoda „Panasonika“ razvila se rasprava o njegovoj autentičnosti. Mnogima je zasmetala sličnost crtačkog manira sa onim proslavljenog Mebijusa. Oni koji nisu voleli Panasonika pravdali su to sličnošću sa Mebijusovom „Hermetičnom garažom“. Oni koji su voleli Panasonika takođe su se pozivali na Mebijusovu „Hermetičnu garažu“. Janjetov smatrao je da su u pravu i jedni drugi, da je „... garaža“ svakako inspiracija za Panasonika, naravno filtrirana kroz Janjetovske membrane. Seća se da je svakog meseca drhteći čekao poštara da donese novi broj „Metal Hurlanta“ kako bi video novi nastavak „... garaže“, najslobodnijeg i najluđeg stripa na planeti; „... garaža“ ga je naučila koliko daleko može da ide, da se ne boji ako se izgubi, čak da se tome i raduje jer koliko god bio krivudav, put nema kraja, ne treba ga ni tražiti.

   Talentovan i uporan, Janjetov je, na miran i radan način, za sebe izborio pravo da bude slobodan, da se ne obazire na primedbe ali ni pohvale pa je stekao kultni status junaka „mladog, ludog sveta“ i svrstao se među respektovane „novotalasovce“ („Boye“, „Obojeni program“, „Luna“ i apartni „Rex Ilusivii“) i braću po peru/kičici (Dejan Nenadov, Petar Meseldžija...). Crtačka veština Janjetova razvijala se u pravcu majstorija i potpuno samosvojnih bravura koje izlaze iz Mebijusove senke i grade sopstveni stripovski manir i ikonografiju. Ovaj je proces bio vidljiv u svakoj novoj epizodi Panasonika pa, neretko, i u susednim crtežima (u rasponu od strpljivog, minucioznog rada do razbarušene, opuštene linije i nazad). „Panasonik“ je u domaći strip uveo, pored (vele)majstorskog crteža, totalni ludizam, poigravanje sa obrascima SF žanra i sveukupnog strip medija; posle njega niko više ne mora da pravda svoje strip egzibicije ali ne može da opravda ni neinventivne brljotine. Kako je vreme odmicalo priča je postajala sve kompleksnija, parodijska i - samoparodijska. Subverzivnost na nivou likovnog izvođenja i na nivou ukidanja pravolinijske, pozitivističke priče, slobodno se širila od čiste radosti stvaranja i iskušavanja talenta preko metatekstualnosti i naglašene referentnosti do autoironijskih komentara o sumnjivoj smislenosti priče čime se autor (postmodernistički) odmiče od autorstva i tretira ga sa zdravom dozom sumnje i humora govoreći da ključna zapovest stripa bila „održati blesavost, što je samo po sebi generisalo zbunjenost. Prazan papir i što praznija glava, kao tlo za uzgajanje kretenskih avantura.“

   Zoran Janjetov je bio i ostao živa legenda domaćeg i svetskog stripa koja i dalje crta darujući znatiželjnicima blistave komadiće čiste radosti, ushićenja i optimizma uprkos svemu.

(„Dnevnik“, 2021)

  ...Објавен третиот том на „Визуелна
  хроника на македонскиот стрип“!

Како проект од национален интерес во културата за 2021 година, поддржан од Министерството за култура, деновиве од печат излезе третиот том на публикацијата „Визуелна хроника на македонскиот стрип“. Автор на ова енциклопедиско издание е Александар Стеванов, графички дизајнер, стрип-сценарист и хроничар на македонскиот стрип.

Преку изданието, Стеванов прави опширен хронолошки приказ на домашната стрип-сцена и издаваштво од периодот 2008 – 2011 година. Потврдувајќи дека македонскиот стрип е факт, во него се прикажани околу 240 хронолошки единици, како што се објавени стрипови, одржани стрип-работилници, учества на стрип-фестивали и освоени награди.

Како и во случајот со претходните два тома, кои го опфаќаат периодот 1990 – 1999, односно 2000 – 2007, и овој е со формат А4 и има 60 колор страници. Илустрацијата од корицата на оваа трета „Визуелна хроника на македонскиот стрип“ е дело на ликовниот уметник Дарко Богданов од Виница, односно претставува панел од неговиот стрип-албум „Модус вивенди“.

Покрај тритомното издание „Визуелна хроника на македонскиот стрип“, Стеванов е автор на сценаријата на неколку албуми, како и на книгата „Жељко Книвалд“ посветена на авторот на првиот стрип создаден и објавен на македонско тло. До крајот на годината, во негово авторство се очекува да излезе уште една публикација на тема деветта уметност.

  ... Промоција на Деветка број 7!

Во Четврток, 29-ти Јули од 20:00 часот, во кафе книжарницата „Буква“ ќе се одржи промоција на седмиот број од стрип магазинот „Деветка“. Во овој број покрај домашни стрип автори од Македонија, имаме застапено гости автори од Србија и Хрватска. Тука се и веќе стандардните текстуални рубрики, „стрип рецензија“ и „интервју“, овојпат со стрип авторот Давор Драмиќанин, како еден од идејните творци на Ајвармен, кој воедно е и тема на бројот.

На настанот ќе може да си обезбедите примерок, а од Понеделник тоа ќе можете да го сторите и на сите продажни места за весници и списанија низ Македонија.

Повелете на дружба на уште еден стрип настан од издавачката куќа „Стрип Квадрат“, која се надеваме одамна ја очекувавте. Се гледаме!

www.facebook.com/events/346269780304548

  ... Poletne radosti: sveži "tajvanski"
  Stripburger #77 in festival Supertoon
  v Šibeniku.

Izšla je nova številka revije Stripburger!

Stripburger #77: Na Tajvan!

S stripi se lahko kadarkoli odpravite na potovanje v raznolike daljne kraje – tokrat vas vabimo na izlet na Tajvan, kjer smo  raziskovali tamkajšnjo neodvisno stripovsko sceno, ki je kljub svoji majhnosti še kako živa in živahna.

77. številka Stripburgerja vam prinaša tudi intervju s predstavnikom ‘novega vala’ nemškega avtorskega stripa – Till Lukat se nam je javil iz Bristola in odgovoril na prav vsa naša vprašanja. Poleg intervjuja objavljamo še njegov stripovski dnevnik, v katerem opisuje svojo nedavno selitev v Anglijo ter privajanje na novo okolje, začinjeno z epidemijo in brexitom.

Kot da nam takšnih in drugačnih čudaškosti v zadnjem letu in pol ne bi manjkalo, pa smo se podali še v čudovito temačni in očarljivo groteskni svet zdaj že kultnega ameriškega striparja Charlesa Burnsa ter ga raziskali do praktično vseh potankosti.

Za vas smo skrbno izbrali tudi paket kratkih stripovskih pripovedi nekaterih drugih naših starih in novih stripovskih znancev ter ga nadgradili še z butičnim, a raznovrstnim naborom razmislekov in recenzij v Stripburgerjevi prilogi Čitanka.

Podajte se torej na nova popotovanja v stripovska prostranstva in pač uživajte, dokler še lahko!
Več →

Revijalna izdaja / junij 2021, A4-, 120 str.: 96 revija + 24 priloga, naslovnica: Yuponen, 5 €

Stripburger na festivalu Supertoon v Šibeniku!

Stripburgerjeva odprava se končno znova podaja v širni svet – sezoni primerno tokrat kar v japonkah, saj bo naša destinacija dalmatinsko mesto Šibenik, kjer se bo med19. in 23. julijem odvil mednarodni festival animacije in stripa Supertoon.

Festival bo v petih dneh poleg večernih projekcij animiranih filmov na prostem postregel še z razstavami, pogovori, delavnicami in stripovskim sejmom.

Na festivalu bodo poleg nagrad za najboljše animirane filme letos prvič podelili tudi nagradi za najboljši stripovski album in stripovsko revijo, kjer je med osmerico nominirancev tudi Stripburger. Juhej!

V galeriji Sv. Krševana bo na ogled razstava vseh nominiranih stripovskih izdaj. Stripburger se bo na festivalu predstavil še s stojnico na stripovskem sejmu, obeta pa se tudi predstavitev v obliki pogovora z članicama uredništva revije Tanjo Skale in Katjo Štesl.

Skratka, če boste v času festivala počitnikovali v bližini Šibenika, lepo vabljeni, da se nam pridružite!
Več →

---

Založniški program, program bralne kulture in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK).. // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

  ... kratko i jasno!!!

Na odmoru sam od 12.-27.07. dakle nema Strip vesti narednih dana... s poštovanjem... z...

  ... Izložba radova 1985-2020.

Otvaranje: subota | 17. jul | 20h | Muzej savremene umetnosti Vojvodine
Prostor: Galerija N
Trajanje: 17. jul - 28. avgust 2021.
Kustos: Vladimir Mitrović

Autori tekstova u katalogu: Vladimir Mitrović / Alejandro Jodorowsky / Momčilo Rajin / Ilija Bakić / Zoran Đukanović / Zoran Stefanović
Izložba „ANTITELO” Zorana Janjetova biće održana u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine od 17. jula do 28. avgusta 2021. Kustos izložbe je Vladimir Mitrović.

Izložba je zamišljena u više zasebnih segmenata kroz koje će biti predstavljen umetnički, strip i dizajnerski rad Zorana Janjetova. Prvi deo izložbe biće posvećen ranom stvaralaštvu koje se odvijalo unutar jugoslovenskih strip magazina i u omladinskoj štampi. Drugi deo izložbe biće posebno osmišljen sa novim radovima umetnika. Na izložbi će, između ostalog, biti predstavljen njegov rad od okončanja novosadske Akademije umetnosti, preko prvih objavljenih radova i njegove saradnje sa tzv. omladinskom štampom (Student, Vidici, Mladost, Omladinske novine, Stav, Džubox) i domaćim strip časopisima (Ju strip magazine, Cepelin itd).

Najveći deo izložbenih radova biće premijerno prikazan i posebno izveden za ovu izložbu koju će pratiti i brojni prateći programi ostvareni u saradnji sa Studentskim kulturnim centrom Novi Sad i novosadskom Akademijom umetnosti – vođenje kroz izložbu uz kustosa i autora, okrugli stolovi posvećeni strip umetnosti, promocije, razgovori kao i radionice za decu i omladinu.

Kako MSUV u svom višedecenijskom delovanju do sada nije organizovao izložbu nekog strip umetnika, prirodno je da smo se odlučili za Zorana Janjetova, jednog od najpoznatijih domaćih strip autora sa evropskom pa i svetskom umetničkom karijerom. U isto vreme biće to i jedna od prvih velikih, retrospektivnih izložbi posvećenih nekom od strip stvaralaca u domaćim muzejima i galerijama savremene umetnosti.

Izložbom strip majstora Zorana Janjetova Muzej savremene umetnosti Vojvodine ima nameru da započne seriju različitih programa, manifestacija i izložbi posvećenih našim značajnim strip umetnicima, a da u isto vreme i skrene pažnju celukupne javnosti na ovaj deo savremene srpske umetničke produkcije. Zato smo se baš odlučili za jednog od naših u svetu najpoznatijih autora. MSUV se ovom prilikom zahvaljuje našim eminentnim teoretičarima i istoričarima stripa čije tekstove premijerno objavljujemo u pratećem monografskom katalogu izložbe – Momčilu Rajinu, Alejandru Jodorowskom, Zoranu Đukanoviću i Iliji Bakić – kao i Zoranu Stefanoviću, upravniku Centra za umetnost stripa pri Udruženju stripskih umetnika Srbije, koji je, posebno za ovu priliku, izradio izabranu stripografiju Zorana Janjetova.

Zoran Janjetov (Subotica, 1961). Završio Školu za dizajn Bogdan Šuput, Grafički odsek (1979). Diplomirao na odseku za slikarstvo Akademije umetnosti u Novom Sadu (1985) u klasi profesora Isidora Vrsajkova i Dušana Todorovića. Stripove i ilustracije objavljuje od 1979. u omladinskoj i studentskoj štampi, dečjim, muzičkim i strip magazinima – Student, Vidici, Mladost, Omladinske novine, Stav, Džubox, Neven, Mali nemo, Maslačak, Ju strip (Ju strip magazine), Cepelin. Od 1986. nasleđuje francuskog strip majstora Žana Žiroa (Mebijusa) na serijalima o Džonu Difulu, prvo kao kolorist a potom i kao crtač. Objavljuje kod francuskih izdavaca strip-serija L'Incal, Les Technoperes i Ogre God, za koje scenarije piše Alejandro Jodorowsky. Ovi stripovi su prevedeni na petnaestak jezika i izlaze u dvadesetak zemalja. Opčinjen popularnom kulturom još od najranije mladosti, Janjetov se kao crtač istančanog stila premijerno predstavio javnosti krajem sedamdesetih godina, da bi u narednoj deceniji svoje ilustracije i stripove objavljivao u skoro svim važnijim omladinskim i muzičkim časopisima u SFRJ, kao i u specijalizovanim strip-magazinima. Osim stripova, bavi se i ilustracijom i grafičkim dizajnom. Za poznatu belgijsku muzičku etiketu Crammed Discs radio seriju omota i pratećih grafičkih materijala za muzička izdanja (2002-2009). Dobitnik je Specijalnog priznanja za veliki doprinos stripu na Međunarodnom salonu stripa u Beogradu (2004). Strip albumi Zorana Janjetova su prisutni u čitavom svetu a on važi za jednog od najpoznatijih domaćih strip umetnika koji deluju na međunarodnoj sceni. Dovoljno je pogledati: www.amazon.com/Books-Zoran-Janjetov
msuv.org/2021/07/01/zoran-janjetov-antitelo/

  ...„Inserti“ Franje Strake;
  izdavač„Bratstvo duša“ 2021.

   Franja Straka (1952), ovdašnji je višedecenijski iskusni strip alternativac čija konstantna stvaralačka energija imponuje i iznenađuje. Večno mladi i radoznali tragač za (ne)istinama i lažima neumorno se rve sa kvadratima beline, linijama i rečima, sa racionalnošću i apsurdom, smislom i besmislom, sa infantilnim i gorkim humorom. Straka je kreator i izdavač fanzina „Samonikli korov“ (koji se jedno vreme zvao i „Višegodišnji samonikli korov strip“),objavljivanog u digitalnom obliku i distribuiranog putem interneta, odnosno slanjem na elektronske adrese zainteresovanih čitalaca. Manir fanzinskog delovanja strip alternativaca iz 1990-tih (u formi fotokopiranih svezaka) prebačen je tako na novi medijum koji je još otvoreniji i, uz nešto osnovnog „hardvera“, dostupniji neograničenom broju „konzumenata“ te, ne manje važno, praktično neuništiv (za razliku od papirnih fanzina koji su često, u vrtlogu godina, izgubljeni pa ih nemaju ni njihovi izdavači/autori). Ipak, sentimentalni žal za originalnim „oblikom“ stripa – onim otisnutim na papiru – naterao je Straku, baš kao i druge pripadnike „stare škole“, da se potrude i štampaju svoje radove (bez obzira što postoje u „elektronskom izdanju“); u ovoj raboti Straka je uspostavio izuzetno aktivnu i produktivnu saradnju sa respektabilnim andergraund izdavačem „Bratstvo duša“ koji deluje na prostorima bivše SFRJ a koga vodi entuzijasta i alternativac Zdenko Franjić. Dosadašnji rezultat ovog poduhvata je pojava nekoliko strip albuma na radost svih strip novoorijentisanih čitalaca. Najnoviji rezultat ovog udruživanja je album-knjiga ilustrativnog i provokativnog naslova “Inserti” na čak 270 strana.

Nominalno je reč o 270 strip priča-anegdota-viceva ali i čistih, nesputanih apstrakcija crtanih (najčešće) u dva kaiša sa po 2-3 sličice u svakom. U ovaj impozantni prostor Straka je udenuo šarolike sadržaje, od neizbežnih muško-ženskih odnosa, kačipestva i šupljoglavosti (oba pola), preko kosog (mrkog) pogleda na političare i njihovu branšu i svitu, vivisekcija svakodnevice, trivijalnih i bizarnih međuljudskih odnosa, sve do samoironijskog poigravanja sa ulogom umetnika, njegovim inspiracijama (i ponestajanjem istih), somoljubivošću i ranjivošću. Pričice, naravno, nemaju jednog junaka već njih bezbroj; ipak, bile one starlete ili ubogi fizički radnici, penzioneri ili malo ljubavi željni samci, svi ti junaci su – antijunaci, “bedni ljudi”, “poniženi i uvređeni”, “ružni, prljavi i zli”, oni koje svakodnevno srećemo na pločnicima, u prodavnicima i parkinzima. Možda ih, na prvi pogled, ne prepoznajemo kao lica iz stripa pa nam se čini da su ovi pred našim očima lepši, zdraviji, pametniji, srećniji ali, ukoliko iskosimo pogled bez po muke ukazuju nam se Strakini nevoljnici, bezubi, kljakavi i šepavi, nikako dorasli svetu u koji su bačeni, “jadnici” koji, uprkos svim hendikepima, skriveni pod nanosima napadne šminke, utegnuti u skaradno tesne i šljašteće krpice, kruto koračaju napred iako istinski ne znaju gde ih taj put vodi. Svi oni sanjaju snove u tehnikoloru, žude da žive kao u reklamama, da budu bezbrižni, slavni, bogati, večno mladi i plastificirano-botoksirano lepi. Straka svakako vidi sve mane svojih likova i ne libi se da ih razotkrije, žigoše i karikira. Ipak, on nije ni zlurad ni maliciozan – jeste ciničan, ume da se ljuto podsmehne ali ne odriče pravo takvim ljudima da postoje i greše (verujući da su u pravu). Čak i ako ta tolerancija i popustljivost može značiti propast za sve u okruženju tih i takvih nadobudnih spasitelja, dušebrižnika i zaštitnika društvenih vrednosti i svetinja, njima se pravo na postojanje ne odriče jer, kako bi to rekao pesnik, "Ako smo pali, bili smo padu skloni." Taj fatalizam, utemeljen na mnoštvu gorkih istina i mudrosti koje Straka otkriva i prepoznaje, ne smeta autoru da bude vedar i veseo, sklon kalamburima i ludizmu, počev od “rekreiranja” naslova knjige na korici – “in SER TI!?” – nasuprot “klasične” reči “inserti” na rikni knjige.

Humorno-nonšalantni tretman tema i likova očituje se i u karikaturalnom crtežu koji lako gubi i svoju prepoznatljivu predmetnost pa linije i bele ili crne površine prelaze u apstrakciju i postaju gotovo Roršahovi testovi asocijacija. Povremeno Straka iscrta i stranicu preciznog, realističkog crteža – tek da pokaže da to ume ali da mu do takve tehnike nije stalo. Takođe mu nije stalo ni do mitologizovanja umetnika kao mudrih, božanskom milošću darivanih persona bez ikakvih ljudskih mana; njegov umetnik je smušen, nesiguran u sebe i svet, u svoje moći i valjanost sopstvenih dela. Tako se kreira portret mudrijaškog ludizma Strašnog Strake iz Čerevića.

Strakini “Inserti” (ili “in SER TI!?”) spadaju u vrhunce njegovog dosadašnjeg opusa i spajajući ozbiljno sa neozbiljnim, mudro sa infantilnim stvaraju široku i uverljivu sliku kontradiktorno/kontraverznog sveta u kome imamo (ne)sreću da živimo.

(„Dnevnik“, 2021)

  ... u gradu Radoviš, Makedonija.

Strip centar Makedonije - Veles u saradnji sa Centrom za kulturu “ACO KARAMANOV” Radoviš uspešno je organizovao prvi javni čas strip crtanja u ovom gradu. Javni čas je trajao dva dana (7. i 8. Juli).

Prvi dan je bio posvećen upoznavanju sa stripom i principima njegovog stvaranja. Posle toga se preslo na praktičnu izradu stripova. Urađeno je 20 strip radova koji ce ući u kombinaciju na konkursima koji Makedonski strip centar organizuje (ili sarađuje sa njima).
Neki od polaznika ovog časa će obogatiti kadrovsku bazu mladih strip autora u Severnoj Makedoniji.

Na kraju ove dvodnevne manifestacije organizovana je izložba odabranih strip radova sa poslednjeg internacionalnog strip konkursa “VELES 2020”.

Strip centar Makedonije Veles podržava inicijativu Centra za kulturu “ACO KARAMANOV” da ovaj javni čas postane tradicionalan. Isto tako bitno je pomenuti da se sam patron Centra za kulturu, bavio karikaturom i stripom.

  Kritikujte pozitivno…

Prošle godine, da tada je trebala ova kolumna da bude napisana, na Novosadskom strip vikendu, dok sam promovisao svoj album i Strip vesti, usledilo je pitanje na koje sam se ranije spremao da pišem "odgovor". Kao kec na desetku…;)

Da li smatram da je premalo kritike strip izdanja, da li je potrebno da se više pišu kritike?! I ne, nije se mislilo na kritičke tekstove uopšte, već baš da se trebaju kritikovati loši stripovi kako bi se malo uzdrmale stvari. Čovek koji je to pitao nije ništa loše mislio, već je samo ideja da je letargičnoj strip sceni potrebno nešto da je prodrma. Uostalom, i drugi to rade.
Da li je tako?

Ne, apsolutno sam siguran da nije tako. Ne znači da treba prećutati loša dela, ima načina da se na njih skrene pažnja. Samo mislim da ne treba na loše stvari trošiti previše energije. Kritikovati, po naški rečeno "opljuvati", neki strip je lako. Par osnovnih fraza o lošem scenariju, crtežu, kadriranju, bezidejnosti… i slično… može svako svakome da pripiše, pa i neargumentovano, jer da se ne lažemo, kritika je subjektivna stvar. Pitanje je čemu to služi, osim promociji samog autora kritike.

Sa druge strane, napisati ozbiljnu kritiku o stripu koji ti se sviđa je mnogo teže. Objasniti kvalitetno i argumentovano šta je u nekom stripu dobro, i osvrnuti se naravno na mane, je mnogo teže. Jer onaj osećaj u želucu kada otvoriš strip koji te oduva je mnogo teže verbalizovati. U većini takvih slučajeva je osećaj mnogo kompleksniji od klasičnih pozitivnih fraza. Za takvo pisanje je potrebno mnogo više truda, znanja, ljubavi, srca…

Strip koji me je "kupio" iz prve, a neopisivo teško mi je da to obrazložim u nekoj smislenoj kritici.

E, toga nama treba. Nije da nema afirmativnih tekstova. Ali ovde ne mislim o tekstovima kojima isplaćuješ gratis primerak ili ističeš prijateljstvo sa autorima ili izdavačima, već na pisanje o stripovima koje stvarno voliš, želiš da preporučiš, o kojima želiš da vičeš kako su dobri. Kada takvog pisanja ima dovoljno, onda loši stripovi, loša dela, nestaju sa vidika sami od sebe. Stvarno nije potrebno trošiti energiju kako bi nestali. A potrebno je stvarno dati ideju koji je pravac dobar.

Stariji, iskusniji i uspešniji, kolega me je učio da kada gleda radove mladih autora ne kritikuje šta ne valja, već hvali šta je dobro. Kada nastaviš da radiš ono što je dobro i loše stvari se popravljaju vremenom, dođu na svoje mesto. Slično je i sa pisanjem o stripu, napišite tekstove o vrsnim delima, podstaknite autore da imaju dobre uzore. Kritikovanjem očito loših radova samo druge autore uljuljkavate u samozadovoljnu bezbednu luku prosečnosti. Tako ih ne učite da treba da jure ka višim ciljevima. Pišite tako da autorima podižete lestvicu koju treba da preskoče, ne uspavljujte ih.

A na kraju krajeva, pišući o lošim delima, ističete ih i dajete municiju protivnicima stripa.

PS. Ne, nije ovo neki manifest da se ne kritikuju loši radovi, već je to više promišljanje o tome šta je bolje. Nije kod nas ni trend pisanja takvih tekstova, ali se sećam da je bilo takvih talasa, pa rekoh, da nam se ta zla krv ne ponovi…;)…

Sledi: Možda novi strip junak?…

  ... Zec i Yellow Cab, Saša Jovanović i Kristof Šabute.

Besna kobila raspisuje pretplatu za dva grafička romana koja će izaći do kraja ove godine:

Saša Jovanović – ZEC
Grafički roman ZEC objavio je, krajem 2019. godine, poznati holandski izdavač stripova Scratch Books. Nastavljajući saradnju sa tim izdavačem (sa kojim smo ranije radili stripove Erika Krika) smatrali smo da ovaj strip mora da se nađe u našoj ediciji Džambas, posvećenoj domaćim autorima. ZEC je distopijska, naučnofantastična i vrtoglava avantura smeštena u Amsterdamu. Autor stripa je likovni umetnik i dizajner Saša Jovanović koji već 30 godina živi u tom gradu.
(edicija Džambas, format B5, 210 strana, kolor, tvrde korice, planirani izlazak iz štampe septembar 2021)

Kristof Šabute – YELLOW CAB
Objavili smo dosad 5 grafičkih romana (Veštice, Pun mesec, Mobi Dik, Malo drveta i gvožđa, Čistilište) Kristofa Šabutea koji je vremenom stekao status najistaknutijeg predstavnika francuskog autorskog stripa. Ovo je njegovog najnoviji grafički roman, u Francuskoj objavljen početkom ove godine a rađen je po romanu Benoa Koena, režisera koji se odlučio da napravi pauzu u svojoj filmskoj karijeri, preseli se u Njujork i tamo počne da taksira. U Kvinsu će upisati kurs za taksiste, proći ceo birokratski mehanizam za dobijanje dozvole, da bi potom slušao i beležio sudbine svojih mušterija dok krstari gradom. Zahvaljujući Šabuteovom talentu, ovaj strip donosi duboko humanu priču i svojim zadivljujućim grafizmom predstavlja veliki omaž čuvenom gradu.
(edicija Stripčine, format B5, 168 strana, kolor, tvrde korice, planirani izlazak iz štampe oktobar 2021)

Zajednička pretplatna cena za oba ovogodišnja grafička romana je 2500 dinara, a sva poštarina je uračunata u cenu. Knjige šaljemo po redu izlaska iz štampe. Pretplata traje od 01. jula do 01. avgusta 2021. i važi za teritoriju Srbije.

Pretplata se uplaćuje opštom uplatnicom: pod uplatilac upišete vaše podatke, pod svrha uplate – PRETPLATA ZA STRIPOVE 2021, pod primalac – IP Besna kobila d.o.o, Branka Pešića 20, 11080 Zemun, pod valuta – RSD, pod iznos – 2500, a pod račun primaoca – 330-4010733-61.
Na kraju, važno je i da nam na naš e-mail info@besnakobila.co.rs potvrdite uplatu i još jednom za svaki slučaj napišete svoju adresu na koju ćemo vam slati knjige.

https://besnakobila.wordpress.com/

  ... Makedonskog strip centra za 2021. godinu!

Kao sastavni deo ovogodišnjeg programa Ministarstva za kulturu Republike Severne Makedonije -u delu izdavaštva, Strip centar Makedonije - office Veles ekspeditivno je realizovao svoje aktivnosti u ovoj sferi preko:

- Časopis "STRIP KREATOR" je jedino stalno makedonsko strip izdanje koje izlazi on je produžetak revije STRIP ART. Ova revija ima veliki značaj jer baš ovde je dosta makedonskih strip autora izdalo svoje prve stripove. Redakcija nastavlja sa oprobanom koncepcijom objavljivanja nagrađenih stripova sa Internacionalnog strip konkursa "ZLATAN STRIP VELES 2021" kao i izbranih makedonskih autora sa istog konkursa.

Izdanja "MAKEDONSKI STRIP ALMANAH 2021-grupa autora" koji povećava broj i stimuliše makedonske strip autore. Ovde su predstavljeni makedonski autori: Stefanija Ristovska, Sofronija Sarlamanov, Martina Veličkovska, Marija Stojanovska, Gunaj Abdulov, Evgenija Trajkovska, Jana Buteska, Vane Trajkov, Lazar Angelkov, Aleksandar Cakoski, Oliver Cvetkovski, Ilko Stojanovski, Goran Trpkov kao i Ana Tanović, gošća iz Novog Sada

Strip knjige "SERET PEJO I NASRADIN ODŽA " - autor Rade Dicoski koja sakuplja 16 priča na ukupno 45 strana. Preko vizuene forme kao što je strip dočarava se način života, običaji, jezik, arhitektura i ostale karakteristike jednog davnog prošlog doba.

Strip knjiga "SHENKO" autora Mileta Topuza je izrađena na osnovu romana makedonskog novinara i pisca Kire Doneva. U ovom stripu sam autor, u stilu akademskog slikara, povezuje slike izmučenih makedonskih seljaka u oblasti planine Belasice, u vreme turskog terora.

I na samom kraju pomenimo strip knjigu "HERLOK ŠOLMS - kralj maske" epizoda TARZAN, GOSPODAR DŽUNGLE Julija Radilovića Julesa, prema svima relevantnim podacima najvećeg svetskog živog strip autora, zajedno sa tekstopiscem Zvonimirom Furtingerom.

  ... Nagrade otišle u Tursku, Hrvatsku,
  Bugarsku, Severnu Makedoniju i Srbiju!

Na 23. Balkanskoj Smotri Mladih Strip Autora održanoj 25-27. juna 2021. godine u konkurenciji od 2817 učesnika iz rekordnih 80 zemalja sa prostora Evrope, Azije, Afrike, Australije, Severne i Južne Amerike, internacionalni žiri u sastavu: predsednik žirija Milorad Vicanović Maza (strip crtač i ilustrator), Lasko Džurovski (strip crtač i ilustrator) i Marko Stojanović (strip scenarista i teoretičar) dodelio je sledeće nagrade. Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana u kategoriji strip crtača dobio je Stefan Nikolovski iz Severne Makedonije. Diplome za istu kategoriju je dobili su Emre Somnez iz Turske I Marko Serafimović iz Leskovca. Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za ilustraciju dobio je Darko Stojanović iz Leskovca. Diplomu za istu kategoriju dobili su Nastasa Kourti iz Grčke i Aleksa Drageljević iz Novog Sada. Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za scenario dobio je Jan Škrinjar iz Hrvatske. Diplomu za istu kategoriju dobile su Maja Stojanović iz Čačka i Bojan Zavišan iz Vršca. Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za strip teoriju dobio je Zdravko Genov iz Hrvatske. Diplomu za istu kategoriju dobio je Nikola Tasković iz Kragujevca. Diplomu za najboljeg debitanta dobili su, paralelno, Nikola Lakić iz Beograda i Vanja Vidojević iz Brusa.

Plaketu “Nikola Mitrović Kokan”za doprinos srpskom stripu dodelio je organizator (Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“, ispred Leskovačkog Kulturnog Centra), nezavisno od žirija, i nju su ravnopravno dobili Raduč Miša Mijatović iz Novog Sada i Branisav Miltojević iz Niša.

U sklopu manifestacije dodeljuje se i memorijalna nagrada “Miodrag Veličković Mivel” za satirični strip. Žiri u sastavu: predsednik žirija Ninoslav Miljković (strip crtač i karikaturista), Predrag Stanković (strip teoretičar i književnik) i Jurica Dikić (strip crtač i karikaturista), dodelio je nagradu Nikoli Listešu iz Hrvatske.

Priznanje Prijatelj stripa koje se dodeljuje osobi van sveta stripa koja je doprinela devetoj umetnosti u značajnoj meri dodelio je tročlani međunarodni žiri u sastavu: predsednik žirija Milorad Vicanović Maza (strip scrtač i ilustrator), Dalibor Talajić (strip crtač i ilustrator) i Marian Miresku (strip scenarista i teoretičar) i to Danilu Kociću iz Leskovca i Vladimiru Šagadinu iz Hrvatske. Takođe u sklopu manifestacije elektronski časopis za decu “AKO MENE PITAŠ...” dodelio je nagradu za najboljeg mladog strip autora „Mlada velika nada“ Dimitriju Pavloviću i Nataliji Janković  iz Leskovca.

Studentsko informativno izdavački centar iz Niša dodelio je nagradu za najbolji kratki strip Bojanu Zavišanu iz Vršca, a izdavačka kuća “Darkwood” iz Beograda nagradu za izuzetno dostignuće u devetoj umetnosti Katji Klimovoj iz Rusije i Seifu Edine Nechi iz Tunisa.

  ... Tko ga nema, bolje da ga nema!

Izašao je novi STROP… prenosim mali izvadak iz LetaQa:

Strop je, valja ponoviti, časopis koji donosi serijalizirane grefiknovele, kako je danas moderno, a oduvijek pogrešno reći i koji se ne može kupiti, ali čije se izlaženje može poduprijeti, o čemu ću reći koju odmah nakon što vam predstavim sadržaj drugog broja. Prvi strip u drugom Stropu nastavak je iznimno dobro primljene povijesti Hajduka u izvedbi Stipe Kalajžića.

"Strip o stripu" trebao je biti to što mu piše u naslovu, ali nekako se pretvorio u strip o Darku Macanu. Bit će da taj ne vidi razliku.
Tu su, konačno, "Zagrebljuje", stripovana reklama za gastal u koju SLOVA UPISUJE JOSIP SRŠEN dok sam strip rade Krešimir Biuk i Dalibor Talajić.

Kako poglavlja uvijek istih novelgrafika ne bi postala jednolična, Strop se divno domislio da u svakom broju ima novog gosta (ili gošću, da, da, ali pričekajte treći broj), a to je ovaj put Matej Stić sa stripom "Etažiranje".

Objašnjava dalje Darko Macan i kako do STROPa… a za to je potrebno da odete na sledeći link i usput pogledate sve sličice, kompletnu informaciju, te se po volji prijavite na LetaQ mailing listu…;)
https://tinyletter.com/mcn/letters/letaq-4-21-strop-2

 

  ... Nedeljko Dragić & Tupko: Život u četiri sličice!

U petak 2. srpnja od 18 do 21 sat u HDD galeriji premijerno pogledajte izložbu “NEDELJKO DRAGIĆ & TUPKO: Život u četiri sličice”. Ovo je druga ovogodišnja Dragićeva izložba u HDD-u. Nakon što smo prije nekoliko mjeseci obradili njegov opus u području grafičkog dizajna i ilustracije, ovog puta predstavljamo Dragićevog najslavnijeg stripovskog lika – Tupka koji je 1969. kada se prvi put pojavio na stranicama Večernjeg lista prodrmao samu ideju stripa kao medija i ono što smo mislili da znamo o njemu, te svojim britkim autoreferencijalnim humorom snažno utjecao na naredne generacije strip autora. Kustos izložbe je VELJKO KRULČIĆ.