...prosinac 2020!

• PAPINA GLAVA Autor: Alfonso Font
• VELIKANI HRVATSKOG STRIPA: IVICA BEDNJANEC NJEŽNI
   Adolescentsko sazrijevanje uz stripove Ivice Bednjanca
   Od 1952. godine kada se počeo baviti stripom, Ivica Bednjanec (Zagreb, 1. lipnja 1934. – Zagreb, 15. veljače 2011.) realizirao je oko dvije tisuće tabli stripa te preko tisuću scenarija za stripove. Ovi podaci, koji se navode gotovo u svakom tekstu o Bednjancu, sami za sebe govore o iznimnoj produktivnosti koja ne bi bila realizirana da konstantno nije bilo narudžbi izdavača. Ti stripovi 70tih i 80tih godina prošlog stoljeća bili su tiskani u velikim nakladama i stjecali su veliku popularnost, a interes za nova Bednjančeva izdanja proizlazi iz činjenice da nezanemariv dio tih stripova može naći publiku i u sadašnjem vremenu.
   Bednjančevi stripovi tematski su vrlo raznovrsni: povijesne teme, odrastanje tinejdžera, politička satira, sport, stripovi za najmlađe. Jasno je strukturirao priču, stvarao kontrastirane likove te ne zasićuje kadrove s nepotrebnim detaljima. Jasna karakterizacija likova doprinosi lakom praćenju zbivanja. Bednjanec kreće od preciznog definiranja likova u scenariju, a potom oni dobivaju svoje vizualno određenje koje svaki pojedini lik zaokružuje u smislenu i skladnu cjelinu (karakter, ponašanje, odjeća, govor). Činjenicom da je najproduktivniji scenarist u povijesti hrvatskog stripa, istaknuta je kvantiteta, a donekle je izostalo kvalitativno vrednovanje. To je osjetio Krešimir Zimonić koji je istaknuo Bednjančevu komunikativnost i laku čitljivost, kao i podatak da je Bednjanec bio uvršten u udžbenik iz pedagoške psihologije. I doista, čitajući stripove namijenjene tinejdžerskoj populaciji vidimo kako Bednjanec svoje likove (Osmoškolci, Lastan, itd.) postavlja u takve situacije da gotovo svaka epizoda ima i odgojnu ulogu. No, to nije bilo banalizirano poučavanje, moraliziranje, jednostavno soljenje pameti ili neka druga forma koja je klincima u tim godinama dosadna i odbojna. Odgojna komponenta nenametljivo je provlačena kroz priču koja je senzibilitetom bila potpuno u suvremenom svijetu srednjoškolaca. Doista je moguće reći: bili su to stripovi koji su odgajali generacije.
   Osim toga, Bednjanec je nastojao izbjegavati tadašnje ideološke matrice komunističke partije te usput nenametljivo uklopiti promišljanja svojih likova koji su od mlade publike tražili da se kritički odnose prema stvarnosti, da ne uzimaju sve zdravo za gotovo. Čitajući ih ponovo danas, ti isti stripovi mogu odgajati i današnju mladež poput onodobne omladine, pogotovo što su sve popularniji retro oblici i to bez obzira na medij popularne kulture u kojem se pojavljuju. Dapače, po svojim scenarističkim kvalitetama mogu biti i model prema kojem se može učiti kako stvarati nove stripove (i druge srodne medije) za istu populaciju unutar novog tehnološkog (digitalnog) konteksta koji drugačije postavlja probleme odrastanja.
   Samo rijetki autori mogu postići popularnost kakvu je imao Bednjanec jer je njegova kvaliteta proizlazila prije svega iz sinteze kvalitetnog scenarija i njemu primjerenog i podređenog funkcionalnog crteža. Iako nije volio isticati uzore, u Bednjančevom crtežu lako se prepoznaje podloga proizišla iz stripova Alexa Raymonda, Andrije Maurovića i braće Neugebauer. Na retrospektivnoj izložbi održanoj u Galeriji Klovićevi dvori 2009. godine, koju je priredila Branka Hlevnjak, među ostalim moglo se vidjeti i manje poznati dio Bednjančeva opusa realiziranog u području grafičkog dizajna. Bednjanec je u grafičkom dizajnu bio blizak minimalističkim i apstraktnim rješenjima, dok je u stripu težio realističkom pristupu s humornim priklanjanjima prema groteski i satiri, te je povremeno radio kratke stripove od jedne pasice s izrazito stiliziranim likovima poput Durice. Njegova usredotočenost na bezuvjetnu komunikativnost stripa s najširom publikom ograničila je njegov crtački izraz na solidnost bez izrazitih inovativnih rješenja u konstruiranju kadrova ili tabli. Dobra priča koja je pitko tekla uz likove koji su sličili na tadašnje školarce, odredila je formulu po kojoj je popularnost Bednjančevih stripova bila takva da se „Modra lasta“ (a i neka druga izdanja) čitala počevši od najnovije Bednjančeve strip table na čemu su mu mogli zavidjeti mnogi poznati autori stripova.
   Bednjanec nije pristajao na stegu ideološke čistoće koju su diktirali partijski krugovi u onodobnoj Jugoslaviji te je često proturao sadržaje zbog kojih je mogao na različite načine snositi posljedice. Jednom prilikom to je dokumentirao izjavom u razgovoru s Veljkom Krulčićem: „Imao sam komplikacije s „Nježnim“. A zajedno sa mnom i Hrvoje Hitrec koji mi je bio urednik i u „Kerempuhu“ i u „SN reviji“. Znam da mi se povremeno žalio kako je zbog „Nježnog“ morao odlaziti na raporte. To su bila takva vremena. Zbog jedne riječi moglo se nagrabusiti. Ja sam to pokušao riješiti tako što sam Nježnog stavljao u situaciju da zamuckuje, da izvodi riječne zavrzlame, da se eventualno po potrebi mogu poslije opravdati da nisam baš tako mislio. Recimo u priči objavljenoj sedamdesetih godina Nježni se našao u zatvoru i primijetio je da se vlasti među svim kriminalcima najgore ponašaju prema šahistima. Mnogi su shvatili na što aludiram. Ili, priča iz 1981. kada mog junaka pitaju kako to da mi ništa ne značimo u atletici, Nježni kao iz topa odgovara: „Ko kaže da ništa ne značimo, imamo najbolju, najskuplju i najmasovniju štafetu na svijetu! Rezultat nije bitan.“ Na Nježnog sam posebno ponosan, jer sam svjestan da je njegov kritički odnos prema svemu u društvu ušao na neki način u razmišljanje javnosti…“. Bednjanec je stvarao likove u opreci s društvom, likove koji su se bunili na različite načine – protiv nepravdi koje su nanošene običnom građaninu, likove koji su se ponekad usuđivali govoriti i ono što se nije smjelo izreći. Zbog tog tihog iscrtanog bunta ispunjenog prije svega humanističkim načelima, kao i zbog odgojne misije koju je uspješno provodio, Bednjanec si je osigurao istaknuto mjesto u povijesti hrvatskog stripa. Njegovi stripovi puni zdravog humora prije svega odraz su vremena u kojem su nastali, a čitajući ih danas vidimo da još uvijek uspijevaju nadživjeti to vrijeme i dopirati do nove publike, a to je najveća pohvala za svakog strip autora.
   Frano Dulibić

• NJEŽNI; LOV NA ČOVJEKA; KIKO; DURICA • Autor: Ivica Bednjanec
• ŠIC-MIC • Autor: Walter Neugebauer
• TATICA: Obiteljske tajne • Autor: Nob
• PEANUTS • Autor: Charles Schulz

Čitajte nas, pišite nam, posjetite na www.stripforum.hr i Facebooku.

  ...Raz dva strip in Nagačenci.

DAVID KRANČAN: RAZ DVA STRIP

spletno predavanje o osnovah stripa • YT Strip Core TV in FB

Kratko in zabavno predavanje o bistvenih pripovednih ključih stripovskega ustvarjanja.

Predavanje sloni na avtorskih stripih Davida Krančana. V dvajsetih minutah nam avtor predstavi zanimive likovno-stripovske pojme kot so stripovski kanal, jukstapozicija, multi-stabilna percepcija, stripovska stran in likovno polje.

O PREDAVATELJU: David Krančan (1984) je dolgoleten član uredništva revije Stripburger. Od leta 2011 med drugim ilustrira naslovnice Dnevnikovega Objektiva. Razstavljal je v pomembnejših slovenskih in nekaterih evropskih galerijah in za svoje delo prejel več nagrad. Krančan je tako v teoriji kot v praksi raziskovalec razsežnosti stripa kot likovnega izraza.

---

ŽIVELA UMETNOST!

Za umetnost, svobodo in čim manj butalizma pogumno vstopimo v 2021!

---

Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

  ...u Domu omladine Kragujevac!

U okviru Međunarodne strip konferencije “Kragujevac, čista desetka” u ponedeljak 28. decembra 2020. godine u 18 časova u Domu omladine biće otvorena izložba radova jednog od naših najpoznatijih autora stripa Branislava Baneta Kerca. To je svojevrstan pregled celokupnog stvaralaštva ovog jedinstvenog umetnika, jednog od ljubimaca festivalske publike širom prostora nekadašnje Jugoslavije.

Branislav Kerac je rođen 7. septembra 1952. u Novom Sadu. Jedan je od najznačajnijih srpskih strip stvaralaca. Zajedno sa scenaristom Svetozarom Tozom Obradovićem realizovao je neka od kultnih ostvarenja kao što su „Poručnik Tara“ u izdanju „Dnevnika“, „Kobra“ i „Cat Claw“ u izdanju „Yu stripa“. Takođe, radio je na licencnim stripovima serijala „Veliki Blek“ i „Tarzan“. Ostvario je zapaženu karijeru u inostranstvu gde je za američko tržište radio na serijalu „Ghost“. Njegov autorski serijal „Cat Claw“ imao je izuzetnu popularnost u skandinavskim zemljama. Često je sarađivao sa Brankom Plavšićem kao tušerom. Takođe, autor je humorističkog stripa „Billy The Pljuc“. Veliki broj njegovih ostvarenja publikovan je u vidu albuma. Bavi se i muzikom kao bubnjar benda „Gerometal“.Bio je gost na Međunarodnoj strip konferenciji u Kragujevcu 2010. 2011. 2012. i 2015. godine.

Biće izloženi i odabrani radovi polaznika Škole devete umetnosti Svet stripa, među kojima se ističu radovi Mine Nikolić, Jelene Pavlović, Mlađana Gajića i sestara Aleksić, Mine, Lare i Dore.

Međunarodna strip konferencija “Kragujevac, čista desetka” (eng. International Comic Conference “Kragujevac Comic Con 2020”) se održava pod pokroviteljstvom Skupštine grada Kragujevca.

Izložba će se realizovati uz primenu mera zdravstvene zaštite i instrukcija  propisanih od strane nadležnih organa Republike Srbije i grada Kragujevca, koje se odnose na bezbedno organizovanje rada ustanova kulture i zaštite stanovništva od zarazne bolesti COVID-19.

Graviranje Patagonije – 5
(Veliki Teks – Patagonija, Bozeli & Frizenda)

Vestern kolekcija laviranih crteža

Postoji, međutim, i jedna mapa ilustracija opčinjavajuće lepote iz 2013. godine. Naslovljena je Zapad Paskvalea Frizende. Rađena laviranim tušem i tehnikom razlivanja na kartonu, formata 41.4 x 29.5 cm, a objavljena u malom tiražu za Muzej stripa i slike u gradu Luki, u okviru serije Kad je Zapad došao u Luku koja je bila namenjena posebnoj svrsi – velikoj izložbi na kojoj su bile izložene ilustracije Đovanija Tičija, Renca Kalegarija, Serđa Tiselija i Frizende. Reč je o njegovom portfoliju od svega sedam ilustracija, ali od kojih doslovno zastaje dah. To, naravno, nisu jedine vestern ilustracije koje je radio ovom tehnikom. Postoje neke posvećene Teksu, koje su u istom rangu nezaboravnih dela. Pored mora kolornih ilustracija koje je uradio - za naslovne strane Magičnog Vetra (od 32. do 75. broja) koristio je različite tehnike: akvarel, pastele, gvaš i ekolajn - Frizenda je možda ipak pronašao najveću snagu svog izraza u crno-belom svetu, u laviranom tušu i gvašu. Na samom kraju 2016. godine, prema scenariju Tita Faračija, uradio je u laviranom tušu Krv i led, 47. epizodu serijala Jedno doba jedna priča.

Jedno od Frizendinih remek-dela u laviranom tušu

Akcija, ritam i tajming (još jednom o filmičnosti)

Frizenda ima odličan osećaj režisera za pokretanje akcije u pravom trenutku. Izmena rakursa je u potpunosti filmska. Frizenda bi sa svojim talentom za dinamičku vizuelnu naraciju mogao da režira filmski vestern, ili makar da bude kamerman, tačnije direktor fotografije na snimanju takvog jednog vesterna. Akcione kompozicije su mu najbolje. Takođe, odlično prikazuje detalje prizora prikazane iz ugla. Srodan postupak nalazimo i kod Eduarda Risa. U stripu Fulu (1989), rađenom po scenariju Karlosa Trilja, ovo je stilska figura koju srećemo na više mesta. Kod Frizende u Patagoniji je to takođe čest slučaj. Kamera je postavljena nisko, prizor povezuje nekoliko planova, a energija aktiviranja prizora, impuls kretanja dolazi sa strane, „iz prikrajka“, iz jednog od uglova kvadrata.

Čarobni sinemaskop prizori eksterijera glavno su njegovo režijsko sredstvo u Patagoniji. Njihova učestalost se povećava negde nakon četrdesete stranice kad stižemo u pampu, da bi prerasli u plimu nakon sedamdesete stranice. Opčinjavaju snaga i ritam pojavljivanja ovih širokih prizora koji se prostiru širinom čitave stranice velikog formata na kakvom se objavljuje Veliki Teks.

Čarobni sinemaskop prizori eksterijera

Osećaj za pokret mu je istančan. Stvari se odvijaju u najbržem galopu, munjevito, nabijeno energijom. Eksplozivne scene akcije narušavaju periode mira. Čak i u trenucima kad jahač konja zaustavi u galopu - Frizenda je u stanju da ovo zaustavljanje uhvati upravo u trenutku dok energija u konju još ključa. Promena ritma, promena brzine u narativnom vozilu je ono što čini majstorstvo pripovedanja. Inače bi se čitava priča pretvorila u naprekidnu, mada fascinantnu jurnjavu, što su Bozelijeve i Frizendine pripovedačke ambicije daleko prevazilazile.

Brojne deonice dinamične vizuelne naracije mogu da posluže kao udžbenik za učenje kako se u mediju stripa može izražavati na filmičan način. Prizori mira su, međutim, jednako važni. Pre nezaboravnih Frizendinih dinamičkih sekvenci obično sledi rast napetosti u tišini... A kada se one završe, usledi mir... Tu promenu ritma treba jednako umeti savladati kao i majstorski se kretati unutar dinamičke sekvence. Ovo se može posmatrati i kao grafička igra koju Frizenda neumorno orkestrira. Prisustvujemo igrama s ritmom, majstorskim promenama ritma. Prikradanje - pomaljanje u tišini - streloviti juriš jesu tri faze koje Frizenda savršeno režijski komponuje. Moglo bi se reći da prestavljaju jednu od centralnih stilskih figura Patagonije. Kolikogod bila antiratno intonirana, Patagonija je u jednom aspektu i škola borbene veštine.

Stvari se odvijaju u najbržem galopu, munjevito, nabijeno energijom

Završna bitka

Ne mogu da ne pomenem prvi i zasad jedini kritički prikaz američkog izdanja Patagonije (izdavačka kuća Epicenter Comics iz San Dijega). Pojavio se na webu pod naslovom Genocide & injustice at heart of Tex's „Patagonia“ 12. juna 2017, u vreme završavanja ovog eseja.  Kritika blogera Ejstrouka je kratka, bez previše truda da se kaže nešto supstancijalno. Pored komplimenata za tehnički izgled izdanja i pohvala za scenaristički i crtački kvalitet, na kraju se izriče primedba da je završnica Patagonije, usled ponestalog prostora, zbrzana. Šteta što je kritičar, na jedinom mestu gde se upustio u analizu strukture naracije, u potpunosti omašio ne shvatajući Bozelijev i Frizendin osećaj za tajming završnice. Poslednji čin u Patagoniji je fascinantan, katarzičan i u stakatu, a nimalo zbrzan.

Neki nešto ozbiljniji kritičari poredili su finale u Patagoniji s Bitkom kod Termopila (setimo se, ovu temu je kraljevski obradio Alberto Breća u Mortu Sinderu), pre svega zbog svesti o neumitnosti kraja, a kao istinskog protagonistu priče identifikovali su sam rat, njegovu nehumanost koja - udružena sa sujetom i pogrešno shvaćenom čašću - rađa monstrume kakvi su svakako Rekabaren i Belmonte. Delimično, u zamku nehumanosti i izdaje etičnosti i prijateljstva zapada i sam Rikardo Mendoza. Završna bitka u tesnacu odvija se na četiri table bez ijedne jedine izgovorene reči, od ukupno deset stranica prikaza borbe. Tu je ekonomiju reči Bozeli u potpunosti ispoštovao, a Frizenda briljantno dočarao agoniju borbe koja, kakav god da ishod ima za sukobljene strane, jeste agonija ubijanja i smrti izbliza. U tom smislu prolog i završnica gotovo da imaju istu snagu, ali različitu vrstu naboja. Dvanaest tabli prologa poseduju hladnoću jeze neumitnog poraza i masakra, a deset tabli završne bitke agoniju uzajamnosti smrti u borbi. Uspešno ostvarena simetrija u arhitekturi dela – grafičkog romana Patagonija. Bozeli i Frizenda su stvorili epik, priču o neumoljivosti sila istrebljenja i otporu protiv njih.

Pre dinamičkih sekvenci obično sledi rast napetosti u tišini

Na pitanje kako postiže tako uspešno da prikazuje konje, kočije, gradove i sela na Zapadu, Frizenda je skromno izjavljivao da, kad se uporedi s majstorima kao što su Đino D’Antonio, Đovani Tiči, Milaco, Serpijeri i Žiro, sebe ne vidi toliko kao crtača vesterna jer oni Divlji zapad prikazuju s neponovljivom snagom koja ide dalje od svake dokumentacije. No, autorska skromnost je jedno, a rezultati u Patagoniji govore za sebe.

- - -

Bozeli i Frizenda su uspeli da podare autentični epski dah ovom grafičkom romanu, s izrazitim naglaskom na grafičkom. Frizendini prizori nalik su grafikama. I u tom pogledu eventualna poređenja s drugim maestrom „reformisanog“ Teksa, Koradom Mastantuonom, prestaju da budu relevantna pošto Mastantuono nije postavljao sebi takvu vrstu zadatka. Jedino poređenje u ovom pogledu je s Enrikom Brećom i njegovim takođe nezaboravnim radom u Velikom Teksu – Kapetanu Džeku. Patagonija i Kapetan Džek su dva grafička remek-dela koja su nagradila Bonelijevu ponudu slobode da se u Velikom Teksu radi „bez ikakvih obaveza“ prema vizuelnoj tradiciji uspostavljenoj u redovnom serijalu. Teksone je više nego opravdao svoj iskorak u „revizionizam“ i redefinisanje kanona. To je istovremeno bio iskorak u pravcu izražavanja u kome su grafički briljirali stripski klasici Dino Batalja, Serđo Topi i, naravno, Alberto Breća.

Opčinjavaju snaga i ritam širokih prizora

Istovremeno, Patagonija je u pogledu dinamičke vizuelne naracije najintenzivnija i najdramratičnija priča Velikog Teksa. Sa njom se pak u tom pogledu može meriti još jedino briljantna filmičnost koju srećemo u Mastantuonovom Proroku Valapaju. U akcionim sekvencama Frizenda je snimio film kreirajući Patagoniju, u to nema sumnje. Uživajte u ovom filmu iznova „premotavajući“ scene koje se odvijaju sunovratnom brzinom, bravure juriša u galopu, razgledajte opčinjavajuće pejsaše argentinskih pampi i svih neverovatnih detalja koje nam je poklonio Frizenda. Vredno ih je iznova gledati i diviti se maestrovom postignuću.

(kraj)

(Veliki Teks: „Patagonija“, scenario: Mauro Bozeli,
crtež: Paskvale Frizenda, Veseli četvrtak, Beograd, 2018)

  ...O MANIFESTACIJI.

STRAVA THE THIRD: Online

Uprkos silama koje su se urotile protiv nas, Radionica stripa i animacije će opet (nekim čudom) održati manifestaciju po treći put i to na trećem mestu - internetu!

“STRAVA” je posvećena stripu, animaciji, fanzinima, video-igrama i šire. U ovom novom izdanju gledaoci će moći da se uključe tokom strima i na taj način učestvuju u programu, koji takođe obuhvata radionice, predstavljanje dosadašnjih i aktuelnih projekata, kao i najava za predstojeće.

KAKO JE ISPRATITI

Preko neta naravno!

Manifestacija će se emitovati na našem Twitchu, a ako želite da učestvujete u programu pridružite se našem Discord serveru i upadajte na glasovni kanal.

PROGRAM
27. decembar 2020.
18h – STRAVA sedeljka Bleja pred početak strima.
19h – STRAVA Speedpaint Seansa sa speedpaintovima.
20h – STRAVA Radionica Narod bira! Filip drži radionicu o čemu god!
21h – STRAVA najave Predstavljanje budućih projekata.
22h – STRAVA kinoteka Projekcija radova.

[ f ] | [ o*] | [t] | [twtr] | [discord] | [z!n]

  ...Likovni salon Doma kulture.

VEKOVNICI U TRSTENIKU

U Likovnom salonu Doma kulture Trstenik 24. decembra otvorena je izložba posvećena strip serijalu "Vekovnici", koja će biti postavljena do 15. januara 2021. godine. Povod za gostovanje ove izložbe je objavljivanje integrala "Vekovnika" "Život i smrt" koji je izdat uz pomoć Grada Leskovca, a pre Srbije objavljen je i u Hrvatskoj, Rumuniji, Severnoj Makedoniji i Grčkoj. Izložba je nastala u sklopu projekta Art out Pavle u saradnji Doma kulture Trstenik, Narodnog univerziteta Trstenik i Osnovne škole "Ljubivoje Bajić", a uz finansijsku odršku Opštine Trstenik. Ideja projekta je traganje za vizuelnim identitetom srpskih milotoških stvorenja, između ostalog i vampira, o kojima u ovom kraju postoje brojna predanja i legende, što se savršeno poklopilo sa serijalom "Vekovnici" koji se bavi domaćom istorijom, baštinom i mitlogijom.

Na serijalu je do sada sarađivalo preko 200 strip crtača i ilustratora iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Rumunije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Makedonije, Grčke, Turske, Španije, Slovačke, Nemačke, Rusije i Brazila, a više imao je i grupnih izložbi koje su postavljene u Beogradu, Valjevu, Zaječaru, Vranju, Somboru, Leskovcu, Nišu, Varvarinu, Laktašima (Bosna i Hercegovina), Herceg Novom (Crna Gora), Sofji (Bugarska) i Slivenu (Bugarska). „Vekovnici“ su 2016. godine imali svoju izložbu u Državnoj biblioteci za mlade u Moskvi, u sklopu strip festivala KoMisija, na taj način postavši prvi strip serijal sa prostora bivše SFRJ koji je imao izložbu na prostoru Rusije.

  ..„U potrazi za Pticom Vremena“
  Le Tandr i Loazel; 
  izdavač Čarobna knjiga 2020.

   Najnovija knjiga u biblioteci „Stari kontinent 21“ agilne „Čarobne knjige“ prestavlja, u punom koloru, prve četiri epizode proslavljenog strip serijala „U potrazi za Pticom Vremena“ (originalno objavljivano od 1982.g. do 1985.g) francuskog dvojca scenariste Serža le Tandra (1946) i crtača Režisa Loazela (1951), koji se smatraju respektavilnim autorima, bezmalo živim klasicima stripa svojoj zemlji. Pomenuti serijal na ovim prostorima štampan je tokom druge polovine 1980-tih u legendarnoj „Stripoteci“ pod naslovom „Ratnici sa Akbara“ i privukao je veliku pažnju stripoljubaca posebno onih naklonjenih fantastici. Žanrovski se ovaj serijal može odrediti kao epska fantastika (mada poneki kritičar insistira na terminu „herojska fantastika“) sa izraženim humornim (humorističnim) elementima. U ovoj knjizi štampane epizode, „Ramorova školjka“, „Hram zaborava“, „Rig“ i „Jaje tmine“, zaokružuju prvu avanturu u ovom serijalu (kasnije će nastati još 6 albuma). Priča se dešava širom čudesnog sveta nazvanog Akbar a početna intriga vezana je za predstojeće oslobađanje iz zatvora (u obliku školjke) zlog boga Ramora koga su sabraća bogovi zatvorili jer se pobunio protiv njih. Pošto su svi bogovi otišli nekud, jedino je princeza-čarobnica Mara (dama u najboljim godinama), koja je prevela knjigu magije, u stanju da Ramora zadrži u zatočeništvu. Da bi uspela u svojoj nameri njoj, osim školjke, treba i Ptica Vremena, koja može da zadrži vreme dok Mara izgovori potrebne čarolije. Za ostvarenje tog sudbonosnog poduhvata potreban joj je odvažni vitez Bragon, njen bivši ljubavnik, koji se svojevoljno penzionisao. Mara mu šalje svoju ćerku Pelisu, devojku raskošnih oblina, za koju se sugeriše da je, možda, Bragonova ćerka. Manje-više nevoljno Bragon sa Pelisom kreće u opasnu misiju koju treba obaviti za samo osam dana. Dvojac će se tokom puta uvećati za tajanstvenog Neznanca koji obožava Pelisu i za Bulrog, bivšeg Bragonovog učenika i sadašnjeg neprijatelja. Misije nalaženja Školjke, posete Hramu zaborava te gnezda Ptice Vremena vode družinu širom Akbara, kroz ezotične predele i susrete sa svakovrsnim bićima, od pretećeg veseljaka Fola od Dola preko Riga, ostarelog Bragonovog učitelja koji traži način da časno pogine do besmrtnog Čuvara gnezda koga se i bogovi plaše... Mada će se misija uspešno okončati i Akbar biti spašen, svaki od protagonista moraće da plati veliku cenu pobede, od sakaćenja tela do gubitka deteta.

   Iako koristi brojne opšteznane žanrovske šablone, u rasponu od fatalnog boja Dobra i Zla do avantura odvažne grupe koja se bespoštedno bori sa spas čitavog sveta, odnosno raznorodnu žanrovsku ikonografiju (funkcionalna magija, različite inteligentne rase i životinje, egzotična mesta, društva u rasponu od plemenskog do robovlasničkog...) le Tandr uspeva da ispiše zanimljivu i zavodljivu priču oplemenjenu neočekivanim varijacijama pa i sasvim novim elementima što, sveukupno, uz dodatak rasterećujućeg humora i povremenih blesaka razgaljuće infantilnosti, rezultira izuzetno dopadljivim i podsticajnim scenarijem na koji se nadovezuje raskošni Loazelov crtež. Znatiželjni čitalac ostaje fasciniran virtuoznim slikama džungli i planina, pustih grandioznih naselja i skrpljenih naseobina mnoštvo ljudi odnosno uverljivom mimikom i grimasama aktera. Svaki crtež bukvalno je prepunjen mnoštvom detalja koji se otimaju za posmatračevu pažnju nudeći bogati vizuelni doživljaj koji se, na pojedinim tablama, izdiže do potpune fascinacije. Loazelova sposobnost stvaranja atmosfere načinom iscrtavanja motiva, konstrukcijom slike, nizanjem kadrova i, konačno, montažom table i njenim ukomponovanjem u celinu superiorna je i mami osmehe odobravanja sa svakom sledećom stranicom stripa. Upečatljiva upotreba boja produbljuje doživljaj i definitivno potvrđuje zaključak da je reč o pravom remek-delu u ovom rukavcu fantazijskog stripa ali i u sveukupnom korpusu 9. umetnosti što je svakako dovoljan razlog da se ovom serijalu pokloni bezrezervna pažnja koja će biti izdašno nagrađena.

(„Dnevnik“, 2020)

  ...ИЗЛЕЗЕ ОД ПЕЧАТ СТРИП АЛБУМОТ „ÆGRI SOMNIA“.

Следниве денови на македонската стрип сцена ќе се појави уште едно ново издание – стрип албумот „Ægri Somnia“ на докажаните и едни од најактивните стрип автори во државата Дарко Богданов (цртеж) и Александар Стеванов (сценарио).

Станува збор за антологиско збирно издание составено од кратки стрипови со кое се заокружува досегашната соработка на авторите која е започната во 2012 година, и претставува нивни прв заеднички стрип албум, иако и двајцата автори досега веќе имаат реализирано поголем број стрип публикации.

„Како што кажува и самиот наслов на изданието кое во превод значи „сон на болниот човек“ алката која ги поврзува стриповите во албумот е преклопувањето на две димензии. Во овие седум кратки приказни се поместуваат границите помеѓу реалноста и сонот, свесното и несвесното, сето тоа претставено на еден по малку надреалистички и симболичен начин, создавајќи една целина“ – изјави Дарко Богданов.

Стрип албумот е финансиски поддржан од Министерството за култура како дел од годишната програма од национален интерес, и се очекува наскоро да се појави во редовна продажба.

  ...Novo u 2020.

Međugroblje
Scenarista Zoran Penevski, pisac, urednik i scenarista, i Zvonimir Vidić, vajar, u svojoj prvoj zajedničkoj knjizi i Vidićevom prvom stripu, ostvaruju zrelu, autorsku grafičku naraciju. Priča je o mladom vajaru koji, pritisnut posledicama prošlosti, traga za smislom umetnosti i samog postojanja. 
Predgovor Predraga Đurića, scenariste i kritičara.
Format A4, kolor, meke korice sa klapnama, šiveno, 92 strane, 1600 din.

Malo ubistvo
Scenarista Alen Mur (V kao Vendeta, Nadzirači) i crtač Oskar Sarate (19 knjiga iz serijala Za početnike) donose priču o mladom i uspešnom čoveku koji se vraća u Englesku i suočava sa prošlošću, opasnim neprijateljem i osećanjem krivice.
Predgovori Pavla Zelića, kritičara i scenariste, i Tomislava Čegira, stripskog i filmskog kritičara.
Format A4, kolor, meke korice sa klapnama, šiveno, 106 strana, 1700 din.

Stripske kritike: Prvih 15 godina
Izbor od 25 kritičkih osvrta Živojina Tamburića, o stripskoj umetnosti koja ga je omađijala od najranijeg detinjstva.
Predgovori Predraga Đurića, scenariste, Vase Pavkovića, pisca, i Ilije Bakića, pisca. 
Format B5, kolor, meke korice sa klapnama, broširano, 134 strane, 1200 din.

Život je dobar ako ne odustaješ
Drugo izdanje Seth-ove knjige koja je prepoznata kod nas kao ostvarenje posebnog senzibiliteta.
Predgovor Matka Vladanovića, kritičara. 
Format B5, duoton, tvrde korice, šiveno, 200 strana, 1500 din.

Ako naručite direktno od nas, svaka treća knjiga je besplatna (najjeftinija).

  ...Stripburger #76, Butalci v stripu i Živela umetnost.

Stripburger #76

NASLOVNICA: Lucas Méthé (FR)
UVODNIK: Gašper Rus (SI)
INTERVJUJA: Lucas Méthé (FR), Stipan Tadić (HR)
STRIPI: Lucas Méthé, Stanislas Mousse, L. L. de Mars FR (FR), Stipan Tadić (HR), Stefan Hahn, Andy Leuenberger (DE), Alex Potts (UK), Peter Kuper (US), Tanja Komadina, Katja Kovše, Gašper Rus (SI)
ZADNJICA: Stipan Tadić (HR)
STRIPBURGERJEVA ČITANKA #4: Domen Finžgar (Pojavil se je italijanski trg kar tam sredi Londona), Jakob Klemenčič (Zoran in Ivan Smiljanić: Črni plamen. Požig Narodnega doma v Trstu), Ana Bogataj (Adrien Demont: Pépée – divja plat Léa Ferréja), Domen Finžgar (Posy Simmonds: Cassandra Darke), Ana Bogataj (Ponavljanje ene in iste podobe. Analiza stripa L. L. de Marsa), Aljaž Vesel & Anja Delbello (Tuš in pero, oblikovalski zapisek)

december 2020, A4-, 120 str.: 96 revija + 24 priloga
4,00 € Dodaj v košarico

    Črno-beli časi, črno-beli Stripburger!
    Črno-beli časi, polni nasprotij, zapletenosti in zaostrovanj, so prinesli tudi pretežno črno-beli Stripburger, v katerem je zbrano mnoštvo raznolikih stripovskih umotvorov od tu in tam. Z njimi boste lahko odkrivali skrite kotičke ustvarjalnosti tudi med štirimi stenami svojega doma in konec leta preživeli v odlični družbi, pa čeravno v izolaciji. Te so stripovski avtorji še kako vajeni, saj je striparjenje samotno opravilo, pri katerem je treba veliko potrpežljivosti, da ideja zaživi na papirju in se podobe povežejo v stripovsko zgodbo.
    O tem, koliko truda je potrebnega za to, da nastane strip, v uvodniku piše Gašper Rus, ki že dobrih 15 let na tak ali drugačen način soustvarja Stripburger. Njegov je tudi tokratni uvodni strip, ki nas popelje v svet bujne otroške domišljije in bolj ali manj neverjetnih čudežev.
    Prav tako sta domača s Stripburgerjem naša tokratna intervjuvanca. Prvi je Lucas Méthé, eden najbolj intrigantnih francoskih striparjev ta hip, ki nam premierno postreže s kar 28-stransko neobrzdano stripovsko pripovedjo o neustavljivi mami, ki se odpravi v svet, da bi našla otroke, ki bi jih lahko imela rada. V drugem intervjuju pa se vam predstavlja Stipan Tadić, najbolj pankerski hrvaški slikar, ki je v zadnjih letih svoj likovni izraz in sproščenost našel prav v stripu, zato smo ga pri Stripburgerju napol posvojili in vzeli za svojega zunanjega hišnega avtorja.
    Kaj pa če je risanje najbolj osnoven odziv na razburkano intimno in družbeno življenje? Ali pa ustvarjalno blokado? O tem, kako se soočiti z njo in jo narisati ter tako premagati, se ukvarja naš dobri znanec L. L. de Mars v svojem stripu – preberite si njegovo analizo v Čitanki, Stripburgerjevi kritiško-refleksivni prilogi o stripu, ki vam poleg razmisleka o perfektnem stripovskem scenariju izpod peresa našega urednika in stripavtorja Domna Finžgarja v branje prinaša še trojico svežih stripovskih recenzij.
    S stripi nad pandemijo!

Izdajatelj: Forum Ljubljana
Revijalna izdaja / december 2020, A4-, 120 str.: 96 revija + 24 priloga, jezik: slovenščina in angleščina, natisnjeno v Sloveniji.
Cena: 4 € (v Sloveniji)
Distribucija: Buča knjigotrštvo. Na voljo v naši spletni striparni in v vseh stripu prijaznih knjigarnah.
Za naročila in dodatne informacije pišite na: burger@mail.ljudmila.org
Izdaje revije Stripburger sofinancira Javna agencija za knjigo RS (JAK).

Marko Kociper in Fran Milčinski: Butalci v stripu

Duhovite peripetije Butalcev v sveži stripovski izvedbi – brez ovinkarjenja in v pravoverni maniri! Kakršna koli podobnost z resničnostjo seveda nikakor ni naključje, butalske pameti tudi dandanašnji namreč ne manjka.
Republika Strip #29, dec. 2020, 80 čb str., A4, mehka vezava
12,00 € Dodaj v košarico

Kaj dobimo, če križamo dva najbolj žlehtna slovenska satirika? Ih, kaj! Butalce v stripu!

Marko Kociper, stripovski zajedljivec z ostrim peresom in brez dlake na čopiču, je izbor humoresk iz Butalcev Frana Milčinskega (1867–1932) »v nizane podobe postavil«. A s tem ni ustvaril sodobne adaptacije«, Butalcev ni »posodobil za naš čas«, da bi »nam jih približal«. Ravno obratno!

Zakaj le, mar ni posodabljanje šega današnjega časa? Danes to vsi počnejo!
Zato, ker strip pač ni pasirana papica za škrbavce in mlečnozobce, Milčinski pa ni nek davni dinozaver, ki ga sodobni bralci ne bi znali brati. Ta strip nam jasno kaže, zakaj so Butalci aktualni tudi brez posodabljanja. So takšni, kot so, robati in kratke pameti, ker točno takšni Butalci še vedno obstajajo, ker živijo med nami in nekateri nam celo vladajo.
Butalska neumnost je pač večna in vsenavzoča, zato je Milčinski velik, Kociper pa njegov prerok. V času, ko se zaradi satire padajo glave, naj bralci in bralke raje pokajo od smeha. Kajti tam, kjer je resno(bno)st zapovedana, postane humor dejanje upora.

O AVTORJU:
MARKO KOCIPER se je že zdavnaj uvrstil na Parnas slovenske satire. Že dobrih dvajset let neusmiljeno udriha po človeških slabostih in v svojih stripih ter ilustracijah neprizanesljivo zasmehuje vse, ki si zasmehovanje tudi zaslužijo. Začel je s satiro televizijske trash kulture, risal je tako daljše kot krajše stripe, bodisi samostojno ali po literarni predlogi, že vrsto let pa svoja zajedljiva opažanja polaga v usta (in oblačke) svojemu razvpitemu Jazbecu, junaku prve slovenske trojne stripovske trilogije. Njegova risba je neobrzdana, ljudsko direktna in vedno silovita v svoji neposrednosti. Zato zmore nagovarjati tudi slehernike in slehernice, ki jih sofisticirane artistične podobe ne zanimajo, ter tako prodre tudi tja, kamor drugi ne morejo. Vseeno pa Kociper resno jemlje svojo vlogo umetnika, saj svoj čopič metaforično daje na razpolago tudi tistim, ki ga nimajo. Njegova zašiljena družbenokritična ost tako na pranger postavlja samodržce in mogočnike, izkoriščevalce in krvoločnike, debeloritnike in starokopitnike, elitnike in pridobitnike.

strip: Marko Kociper • zgodbe: Fran Milčinski (1867–1932), v zbirki objavljene prvič 1949 pri Mladinski knjigi • zbirka Republika Strip #29 • gl. in odg. urednica zbirke Republika Strip: Katerina Mirović • jezikovni pregled: Ana Bogataj; uredila: Katerina Mirović • Slovarček butalskih besed je pripravila Ana Bogataj; besedila na zavihkih: Bojan Albahari; oblikovanje: Katja Kastelic • posebna izdaja revije Stripburger • izdajatelj: Forum Ljubljana • tisk: Medium, d. o. o., Žirovnica  • obseg: 80 str. • december 2020 • cena: 12 €
Izdajo je sofinancirala Javna agencija za knjigo RS.

---

ŽIVELA UMETNOST!

Če želite podpreti delovanje Foruma Ljubljana (davčna št. SI54830125), nam lahko namenite 0,5 % dohodnine.
Vse, kar morate narediti je, da izpolnite OBRAZECin ga elektronsko oddate preko portala eDavki ali pošljete po pošti na vam najbližjo davčno izpostavo do 31. decembra 2020.
Veseli bomo vašega prispevka, uporabili ga bomo pametno – za umetnost!
Pa čim manj butalizma v letu, ki prihaja!

---

Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

  ...Novogodišnja Stripomanija u dva talasa od 18. do 27. decembra!

NOVOGODIŠNJA STRIPOMANIJA 18–27. DECEMBRA!

Link: OPŠIRNIJE

Poštovani ljubitelji stripa, od 18. do 27. decembra pripremamo za vas sada već tradicionalnu NOVOGODIŠNJU STRIPOMANIJU Čarobne knjige!

Kao i dosad, Stripomanija se održava na našem sajtu, u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu i u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu.

S obzirom na situaciju, ove godine primorani smo da malo izmenimo format na koji ste navikli, pa tako na našu veliku žalost neće biti organizovana gostovanja, a u ovih 10 dana, koliko Stripomanija traje, sve akcije, kao i novi naslovi biće vam dostupni u knjižarama samo radnim danima do 17 časova, dok ćete onlajn moći da poručujete svih 10 dana.

A na ovogodišnjoj Stripomaniji spremili smo za vas čak 14 novih sjajnih izdanja, koja ćemo predstaviti u dva talasa! U prvom talasu, koji počinje u petak, 18. decembra, stiže osam novih izdanja, među kojima su nastavci vaših omiljenih stripova u biblioteci STARI KONTINENT, „Sedam života Kopca 2“, „Na krilima vetra 2“ i „Veliki Mrtvac 2“, a takođe i četiri „Marvela“, dva izdanja našeg omiljenog Lajavog Strelca, i to „Minuli gresi“ i „Kraljevi samoubice“, kao i dvotomno izdanje „Vulverina“ – „Državni neprijatelj 1 i 2“. Iz „DC-ja“ za prvi talas stiže „Betmen: Mračno ogledalo“.

Za drugi talas pripremamo prave poslastice, pa tako na prvom mestu izdvajamo Asteriksov album 38 „Vercingetoriksova kći“, najnoviju priču ovog izvanrednog serijala. „Bluberi 2 i 3“, kao i „Murena 3“ sjajno zaokružuju priču Starog kontinenta za ovu godinu. Pored ovih izdanja, očekuje vas možda i najuzbudljiviji naučnofantastični strip iz „Bonelija“ – „K-11“, a na samom kraju, još jedan „DC“, remek-delo iz pera Stjepana Šejića – „Harlin“. Osim ovih sjajnih naslova, po ceni sniženoj za 33% možete kupiti i još jedno izdanje – Asteriksa, knjigu 9. Izdali smo ga tik pred Stripomaniju i verujemo da će se mnogi obradovati što će sada po toj ceni moći u svoju kupovinu da uvrste i ovaj strip.

Na NOVOGODIŠNJOJ STRIPOMANIJI biće organizovane akcije „Kompletiraj kolekciju“ i akcija stripova po 500 dinara. Detaljan spisak naslova na akcijama možete videti prateći ovaj link: https://carobnaknjiga.rs/novogodisnja-stripomanija

Možda ćete za doček biti u kući, ali to nipošto ne znači da će vam biti dosadno!

Želimo da napomenemo da od ove godine na našem sajtu možete platiti platnim karticama, uplatnicom ili pouzećem. Ako niste u Srbiji, nema nikakvog razloga da propustite ove izvanredne naslove po super cenama: poručite gde god da ste u svetu, a paket stiže na vašu adresu!

S obzirom na preopterećenost kurirskih službi, moguće je da će paketi isporučeni pred Novu godinu putovati duže nego obično. Zato vam preporučujemo da svoje porudžbine sastavite što ranije ukoliko želite da vam stripovi stignu pre novogodišnjih praznika. Porudžbine iz inostranstva imaju svoju dinamiku carine, međudržavne komunikacije i transporta, s toga vam ne možemo obećati dostavu pre praznika. Hvala na razumevanju.

  ...568 broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovog puta je redovan broj koji donosi 36 strana stripa.
     Samoniklog korov stripa, broj 568.: www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/568

Graviranje Patagonije – 4
(Veliki Teks – Patagonija, Bozeli & Frizenda)

Neki stilski postupci

Frizenda se grafički visoko kompetentno izražava. Kompozicije prizora su mu neretko bravurozne i dinamički više nego funkcionalne. Moglo bi se reći da je u ovom domenu u Patagoniji postavio najviše standarde koji neće biti lako prevaziđeni. Pokazuje neverovatan dar za vijugave panoramske kompozicije u kojima se ka horizontu zakrivljuje putanja kolone u odlasku. Čak i kad gradi panoramsku kompoziciju sela bez kolone jahača, dovoljan mu je vijugavi seoski puteljak da izazove srodan kompozicioni efekat.

Patagoniju karakterišu bravurozne i dinamički više nego funkcionalne kompozicije

Nemali broj inače sasvim kompetentnih crtača kuburi s vrlo udaljenim planovima i sitnim figurama smeštenim u njih, pa ih zanemaruju ili usled nesposobnosti da apstraktno misle i savladaju redukciju, krajnje nevešto koriste. Frizenda, međutim, koji se ni sam ne bavi redukcijom u crtežu, sjajan je minijaturista. Sitni prizori, u drugom i trećem planu, Frizendi jako dobro idu od ruke. Često, su čak bolji od prizora u prednjem planu. Pozadina postaje snažnija i preuzima primat. Udaljene figure i planove pretvara u vlastitu prednost, u kreativno izražajno sredstvo. Pozadine, pozadine, pozadine... U jednom sloju svog vizuelnog jezika, Patagonija je galerija pejzaža.

A manje prizore koji su kondenzovaniji, zgusnutiji od pejzaža, Frizenda pretvara u „vinjete“. To su takođe magična mesta. No, važno je primetiti, Frizendine vinjete se ne osamostaljuju u potpunosti od stripske sekvence, ne postaju ilustracija, uronjene su u stripski jezik, sadrže onomatopeje, balone, dinamiku stripskog pokreta...

Ništa lepše od noćnih prizora u pokretu, bilo panoramskih bilo zgusnutih u vinjetu, oni su srž poetike Patagonije. U „čauri“ noći snaga pokreta grupe konjanika kao da zrači svetlošću... I dnevna svetlost ima važnu ulogu u Frizendinom vizuelnom epu – prosijavanje, probijanje zraka u kontrasvetlu efekat je komplementaran noćnim prizorima.

Prizore koji su kondenzovaniji, zgusnutiji od pejzaža, Frizenda pretvara u vinjete

Frizenda takođe koristi adekvatan govor tela, i to u punom rasponu. Korpulentni govor tela je inače veoma prisutan u redovnoj seriji o Teksu. Muška samouverenost kretanja je „začin“ koji se smatra neophodnim da bi se priče u Teksu kretale uobičajenom trajektorijom. Ovde je govor tela protagonista primetno diversifikovan. Obratimo pažnju na način na koji se tromo i posustalo kreću žene zarobljenice, ili pak na nehajni hod stražara koji donosi hranu zarobljenom Solanu. Ležernost kretanja i sedenja gaučosa sam već pominjao. A o šunjajućim, a onda eksplozivno brutalnim gerilskim akcijama da ne govorim, njih je ova pripovest puna.

Dakle, reč je o dosledno izgrađenoj stilizaciji. Stiče se utisak da je sve pod kontrolom. Ipak, da li do kraja? Toliko je talenata u ovom crtaču, i on je mnoge od njih uspeo iz sebe da oslobodi u Patagoniji. Ne sve. Postoje, međutim, i „odstupanja“ od ove guste stilizacije, ona su običnije stripski obrađena, tankom linijom s primetno malo detalja, ponekad na anfasima lica. Ona malo odudaraju od grafičkog savršenstva koje je Frizenda ovom prilikom postigao. Neka lica, pogotovo njihove prikaze iz anfasa, Frizenda je mogao da reši jačim konturnim linijama, što bi dalo dublju reljefnost ovom inače suptilno i minuciozno urađenom delu koje poseduje vizuelnu punoću impresivne snage. Frizenda kao da profilima i poluprofilima posvećuje veću pažnju.

U Patagoniji ima nesumnjivo mnogo poetičnih prizora. Scena na brodu dok prolaze pored Južnog krsta snažni je okidač da pojačano počnemo da obraćamo pažnju na njih. Vrlo malo vidimo od Buenos Ajresa. On je takoreći „okrznut“ u svega nekoliko prizora. No, to ima svoju funkciju, puni pripovedački smisao, jer prolaženje kroz Buenos Ajres je samo deo putovanja do konačnog ishodišta ove priče – pampe! U Patagoniji ima veoma malo arhitekture, nema zgrada, uskih ulica, prolaza. Arhitekturu su u ovom stripu zamenili otvoreni prostori, pejzaži. Pampa, travnata stepa, ravnica između planina, a samo se završnica odigrava u kamenoj klisuri među planinama. Prvu planinu vidimo tek nakon dvestotinak stranica. Pampa je zaslužila da igra tako bitnu ulogu u ovom stripu. Ima u njoj nečega iskonskog, gotovo metafizičkog. Pokriva 600.000 km2 Argentine, Urugvaja i Brazila. Poljoprivredno je srce Argentine gde dominira uzgoj goveda. Tu je i koren sukoba, teritorijalnog osvajanja, potiskivanja slabijih etničkih grupa, a motiv je, rekoh, ogromna ekonomska korist – što je prva lekcija iz prvobitne akumulacije kapitala, s tragičnim posledicama.

Poetični prizor na brodu dok prolaze pored Južnog krsta

Specifična tehnika crtanja u Patagoniji

Jedan od kurioziteta svakog relevantnog stripa je otkrivati kojom tehnikom odnosno tehnikama je rađen. Što se pak tiče okolnosti štampanja, ni sam autor više ne raspolaže originalima stranica s obzirom na to da ih je nakon skeniranja u izdavačkoj kući Boneli rasprodao, tako da makar deo sivih nijansi sa originala iščezava u štampi. Toga nije pošteđeno ovo, ali ni italijansko, američko, niti holandsko izdanje.

Koliko mogu da zaključim, koristio je kombinovanu tehniku, suvu četku, grebanje (neke od belih linija su vrlo tanke i ne izgledaju kao potez četkice nego baš kao grebanje), možda je koristio i tufnanje sunđerima ili tkaninom, pretpostavljam da je nanosio belu temperu naknadno... U svakom slučaju upravo suprotan pristup po svojoj minucioznosti od Milacovog laviranog tuša koji je crno-beli ekvivalent kolornom akvarelu.

Razgovarao sam o ovome sa Stevanom Subićem, novom Bonelijevom zvezdom u usponu, inače iz Zrenjanina. Nakon dve sveske Adama Vajlda (brojevi 8 i 23) i dva francuska albuma, angažovan je na još jednom projektu u Boneliju, svesci iz serijala Jedno doba jedna priča i na Moriartiju za francuski Delkur. Subiću je Patagonija jedan od omiljenih stripova, smatra je remek-delom. Doživljava je kao estetiku srodnu vlastitom pristupu. Prisećajući se svog razgovora s Frizendom od pre pet godina, crtačku tehniku u Patagoniji procenjuje kao rad suvom četkom i grebanje, verovatno žiletom.

Unutrašnjost albuma 'Atom Heart Mother' s pejzažom i vizuelni stil 'Patagonije'

U kratkoj razmeni poruka s Frizendom, on je potvrdio deo mojih pretpostavki, napominjući da je koristio olovku i četkicu često stvarajući efekat suve četke, kako bi postigao nijanse sive i time naznačio volumen predmeta, što daje veći osećaj realnosti.

Potraga za ekvivalentima

Tragajući za doživljajnim ekvivalentima Frizendinog osobenog postupka u drugim medijima dolazimo do nečega što je u stvari suprotnost sfumato efektu (mutnost, nejasnost, maglovitost). Izbleđenost, prašnjavost, porozna struktura prizora u Patagoniji više vodi ka sepiji ili, još specifičnije, ka grizaj (grisaille) slikarstvu, takozvanom „slikanju u sivom“. Ova tehnika ima korene u antici, a uglavnom je korišćena u od XV do XVIII veka. Reč je o svođenju slikarske palete najčešće na sivu i smeđu, ograničavanju prikazivanja stvari u svim mogućim nijansama iste ili slične boje. Tada slike podsećaju na monohromne crteže. Po principu „manje je više“, ova tonalna gradacija daje neverovatne varijacije unutar ograničenog univerzuma, čemu je Patagonija stripski crno-beli pandan. Kolorni ekvivalent u mediju stripa je ono što jeste postigao Tedi Kristijansen u stripu Sandman Midnight Theater (1995) po scenariju Nila Gejmena i Meta Vagnera. To je jedno crtačko remek-delo čija veoma sužena kolorna paleta počinje da se otvara pred vama u svojim moćnim varijacijama tek kada zaronite u čitanje. Da se opet na trenutak vratim na za mene nezaobilaznu definiciju stripa kao integralne naracije. Upravo je nedavno, prilikom dodele nagrade „Karavađo“ za doprinos u širenju i promovisanju kulture Hercegnovskom strip festivalu, italijanski ambasador Vinćenco del Monako izrekao sledeće: “Strip se čita, on nije samo za gledanje. Gledanje ima toliko važnu ulogu da menja smisao čitanja.“

Frizendine 'vinjete' uronjene su u stripski jezik, sadrže balone i snažnu dinamiku

Drugi jedan trag asocijacija u ostalim medijima vodio je do nečega što sam zapamtio kao specifično svojstvo dizajna LP albuma Pink Flojda iz njihove rane, eksperimentalne i psihodelične faze, neposredno nakon odlaska Sida Bareta. Ako otvorimo unutrašnje LP duplerice albuma Atom Heart Mother (1970) i Meddle (1971), kao i mnoštvo promotivnih fotografija benda iz tog perioda, primetićemo osobenu zrnastost, krupnozrnu (coarse-grained) granulaciju tih fotografija koje naginju sepiji. A unutrašnja duplerica Atom Heart Mother s pejzažom ispunjenim stablima i kravama mogla bi da se smesti direktno u vizuelni stil Patagonije.

Izgleda da se, i pored izrazito naglašene filmičnosti Frizendinog stila, karika koja nedostaje, ključ za dešifrovanje vizuelne osobenosti u Patagoniji, ipak ne krije u igranom filmu nego u - fotografiji! Trag vodi do brazilskog fotografa Sebastijaa Salgara i njegovog monohromatskog stila iz knjige Postanje. Frizenda direktno ukazuje na Salgara kao svog uzora pri radu na Patagoniji. Želeo je da postigne slojevitost svojih stripskih prizora, da ih učini bogatijim detaljima u svim njihovim slojevima - ne samo u prvom planu, već u dubini čitavog prizora. Da postigne kontrastnost, krupnozrnost i istovremeno iščezavanje u pesku, prašini i dimu prošaranim sunčanim zracima ili osvetljenim mesečinom. Čudesni osećaj „rastvaranja“ materije u eksterijeru, gotovo s apokaliptičkim nagoveštajem, a na granici optičke neverovatnosti, fatamorgane.

U Patagoniji se stvar ne iscrpljuje s naglaskom na kjaroskuru (naglašeni odnos između crno-belih kontrasta, crnih i belih površina), grafički odnos kakav srećemo kod velikih majstora kao što su Hugo Prat i Hose Munjoz, a čiji su inicijatori i najveći promoteri u mediju stripa bili Milton Kanif i Noel Sikls. Kod Frizende dodatno je reč o „sepiji“, u kojoj pozadine igraju ogromnu, ključnu ulogu, ponekad čak i više nego prvi planovi.

U ovom tekstu koristim metaforu sepije opisujući Patagoniju. Naravno da nije reč o sepiji, nego o onome na šta nas fotografije u sepiji asociraju. A asociraju nas na trošnost, iščezavanje i uzmicanje u dubinu sećanja. Nemoguće je do kraja adekvatno opisati uzmicanje i iščezavanje. Otuda korišćenje metafora. Frizenda je u Patagoniju uneo arhaičnost gravure i doživljaj sepije. Nešto što karakteriše većinu stripova Danijela Žeželja, koji inače pripadaju jednom mnogo stilizovanijem pristupu stripu. I ovde se u neku ruku zatvara krug. Na početku sam rekao da Frizenda Milacovu poetiku redukcije crteža i iščezavanja u krokiju nije sledio pošto je drugačijeg crtačkog temperamenta. A opet, do poetike iščezavanja došao je suprotnim putem, minucioznim graviranjem u Patagoniji. Milacovu poetiku iščezavanja u krokiju kompenzovao je ovim neobičnim efektom.

Akvarelni prikaz duela iz 'Patagonije'

Na početku rada na Patagoniji Boneli je Frizendi rekao: „Ja ne želim verziju Teksa koju sam već video, želim tvoju verziju Teksa”. Dobio je to preko svih očekivanja, čak i za poznavaoce Frizendinog dotadašnjeg rada. Naravno da je pitanje može li čovek ostati u ovako visokoj orbiti crtačkog ne samo postignuća nego i napora koji treba izdržati na duže staze, nakon završetka rada na Patagoniji. Frizendin debi na redovnom serijalu Teks dešava se nakon „Patagonije“, 2013. godine, dvodelnom epizodom „Tajna sudije Bina” i „Zamka u San Antoniju” (originalna numeracija #635–636). Ova diptih epizoda nacrtana je odlično, ali Frizenda nije ni pokušao da dosegne ili nadmaši svoje crtačko savršenstvo iz 2009. godine. Patagonija ostaje njegovo do sada najveće crtačko remek-delo“

(nastaviće se)

(Veliki Teks: „Patagonija“, scenario: Mauro Bozeli,
crtež: Paskvale Frizenda, Veseli četvrtak, Beograd, 2018)

  ...Komikaze #55.

novi strip webzin/ new comic webzine #55
IZDANJE > click click: komikaze #55  <
INFO >  https://komikaze.hr/comic-webzine-55/ <

Izašao je novi strip webzin/ New comic webzine #55 is out
< IZDANJE > click click: komikaze #55 < / < INFO >  https://komikaze.hr/comic-webzine-55/ <

Autori_ce/ Authors: elevator teeth / miha perne / nika lapkovski / tea jurišić  / nikolina fuzul / damir stojnić / ivana armanini / radovan popović / ena jurov / marija polović polica / helena nemec

Novi Komikaze webzin broj 55 sadrži 70 stranica suvremenog autorskog stripa. Od 11 autora_ica, 7 dolazi iz Hrvatske. Kao i uvijek, u odličnom su društvu međunarodnih kolega, ovaj put iz Srbije, Slovenije & SAD. Izdanje okuplja novije radove nastale u 2019. - 2020. / New Komikaze webzine No 55 contents 70 pages of the contemporary authorial comic. They are made by 11 authors. 7 from Croatia. As always in the best company with international colleagues, this time from Serbia, Slovenia & USA.

INFO O AUTORIMA_CAMA
Nikolina Fuzul (1993.), Helena Nemec (1994.) i Ena Jurov (1988.) žive u Zagrebu, gdje su diplomirale vizualne komunikacije. U fokusu su im dizajn, ilustracija i strip. Tea Jurišić(1991.) je završila grafiku na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu. Živi na relaciji Zagreb – Brela i najaktivnija je u oslikavanju murala: KVAR. Marija Polović - Polica (1993.) je završila Akademiju u Splitu, s fokusom na ilustraciji.

Miha Perne i Nika Lapkovski su akteri živahne slovenske scene. Završili su Akademiju za likovnu umjetnost i dizajn u Ljubljani. Uz solo likovni rad, Miha je član grupe i mikroizdavačkog tima Beli Sladoled a Nika svira u bendu Lovekovski.

Elevator Teeth je ilustratorica s fokusom na mikroizdavaštvo, koncertne plakate, strip i elektronsku muziku.

Izdanje, osim jakih mladih snaga, predstavlja i 3 autora srednje generacije. Radovan Popović iz Beograda je strip autor i mikroizdavač. Član je grupa Studiostrip & Kosmoplovci. Damir Stojnić je završio Akademiju u Zagrebu a radi kao profesor ilustracije u Rijeci. Stripove crta od 1990. ali tek od 2019. aktivno objavljuje. Izlagao je na više od sto grupnih i samostalnih izložbi u Hrvatskoj i svijetu. Fokusiran je na strip, ilustraciju, konceptualnu umjetnost i kuriranje. Ivana Armanini vodi Komikaze od 2002. godine a završila je Akademiju likovnih umjetnosti u Zagrebu. Fokus joj je na autorskom stripu i mikroizdavaštvu.

Program Komikaze 2020. je podržan od Ministarstva kulture i medija Republike Hrvatske i Grada Zagreba. / Komikaze programme 2020 is supported by the Ministry of Culture and media of the Republic of Croatia and the City of Zagreb.

  ...Интеретничко стрип училиште.

Во текот на месец декември  Стрип центар на Македонија-Велес ги организираше планираните изложби од   проектот „СТРИП УЧИЛИШТЕ - СТРИПОТ ВО ИНТЕРКУЛТУРНА ЕДУКАТИВНА МИСИЈА 2020“ финансиран од страна на Министерството за култура на Република Северна Македонија.

Изложбите се организирани во Велес, Битола и Скопје.

Проектот како основна цел има го зацртано развој на Интеркултурноста како и деметрополизацијата на културата во Р.Македонија преку едукативни стрип активности наменети за млади од разни етнички и други средини.

Млади таленти од: Велес, Скопје, Битола и Куманово, од различна етничка припадност, во новонастанатите услови предизвикана од пандемијата КОВИД 19 твореа стрипиви токму на таа тема, но и на други социјални теми.

Преку овој проект се остварува:
-зголемување на бројот на млади таленти, од разни етнички припадности, коишто и натаму ке се бават со стрип
-афирмација на стрипот како алатка за обработка и решавање на разни теми од општествената сфера.

Редно е да се споменат и младите автори:
1. Тамара Мишовска-Скопје
2. Јана Бутеска-Скопје
3. Ана Марија Благојевска- Битола
4. Ангела Димова - Велес
5. Сибел Исмаилова-Велес
6. Матеј Богатинов-Велес
7. Мартина Величковска- Скопје
8. Марија Арсовска-Велес
9. Анастасија Недељковска-Куманово
10. Ана Марија Стефаноска-Скопје
11. Мерема Сулејмани-Куманово
12. Андреј Ангелковиќ -Куманово
13. Јана Танчевска -Битола
14. Теодора Крстевска-Битола

Тие се од различна етничка припадност.

Освен изложбите издаден е и пригоден каталог.

Со оваа и слични активности македонскиот стрип центар, по којзнае кој пат, потврдува дека стрипот кај нас не е мртов и дека е потребна поддршка во организирање на: фестивали, интернационални колонии, издавачка дејност и други форми на популарното стрип изразување.

  ...za 2020. za životno djelo
  u hrvatskom stripu

Kada smo u proljeće 2009. godine krenuli u osnivanje udruge „Art 9“, koja se u cijelosti i isključivo  trebala baviti popularizacijom hrvatskog stripa (i brigom za njegovu baštinu), jedan od prvih prijedloga koje sam iznio svojim kolegama iz udruge je bio – ajmo ustanoviti nagradu za životno djelo!

Samo po sebi podrazumijevalo se da nagrada nosi ime Andrije Maurovića, ne samo crtača koji je sinonim za strip na ovim geografskim prostorima, nego i autora koji po svojoj crtačkoj virtuoznosti, umijeću vizualnog pripovijedanja i originalnošću, ulazi u najuži svjetski vrh devete umjetnosti.

To što je prije četrdeset i koju godinu kolega Ciril Gale u Ljubljani u okviru „Kluba devete umetnosti“ ustanovio  nagradu „Andrija“ nije nam predstavljalo nikakvu smetnju, jer se je ona odnosila za doprinose u više strip-kategorija,  a i sam naziv nije bio istovjetan nagradi koju je mislila dodjeljivati udruga „Art 9“.

Te 2009. godine nagrada „Andrija Maurović“ de facto je bila jedna jedina personalizirana nagrada koja se u Hrvatskoj dodjelila za domete u stripu.

Danas, jedanaest godina kasnije – nažalost - ova nagrada i dalje je jedina u  takvom statusu.

Prvi „vlasnik“ nagrade „Andrija Maurović“ postao je Mladen Bjažić (urednik „Pionira“ i „Plavog vjesnika“, od 1954. do 1959. godine, scenarist iznimno popularnog stripa „Mendo Mendović“), jedan od najzaslužnijih za uvođenje stripa u socijalizmu.

S tradicijom dodjele nagrade „Andrija Maurović“ nismo prekinuli ni u ovoj pandemijskoj godini.

Stručni žiri su sačinjavali: Nedeljko Dragić (predsjednik), Borivoj Dovniković, Veljko Krulčić, Tihomir Mraović i Želimir Kosović.

Dileme kod odlučivanja nismo imali – bez obzira što se stripom „prestao“ baviti još prije četiri desetljeća, što zadnjih 34 godine živi i djeluje u Sjedinjenim Državama,  kratkotrajno, ali vrhunsko i propulzivno strip stvaralaštvo MIRKA ILIĆA (r. 1956.) je utkano u našu kulturu i naš nacionalni identitet.

U obrazloženju nagrade stoji: „Iza Mirka Ilića jedinstvena je strip karijere. Isti se stripom bavio svega četiri-pet godina, u drugoj polovici 70-ih, ali neovisno od te kratkotrajnosti ostavio je neizbrisiv trag u devetoj umjetnosti.

Jer, njegov kvantitativno relativno skromni opus svojom dalekosežnom utjecajnošću i estetskom vrijednošću i danas, četiri i više desetljeća od nastanka, izaziva respekt i iznimno poštovanje od svih dionika stripa.

Kao crtač stripova, neovisno što je većina njih bila kraćih formi, Mirko Ilić je bio likovno moćan i pamtljiv. Kao scenarista kompleksan i izazovan. Ponekad je  i mijenjao stil, ali njegova ostvarenja ostaju prepoznatljiva kao „Ilićeva“. Često je eksperimentirao u grafičkom, idejnom i dramaturškom pogledu, ali to ništa nije mijenjalo na percepciju umjetnikovih stripova.

Ostvarenja kao što su npr. „Debil blues“, „Shakti“, „Vodoravno i okomito“, „Na istoj strani“, „Strogo  zabranjeno 1, 2 naređujem ja“, „Rođen da bi živio“, „Iz povijesti ljudske gluposti“, „Bajka“ demonstriraju činjenicu da hrvatski strip u to vrijeme nije bio samo na tragu aktualnih tendencija u europskom stripu toga razdoblja, nego je i sam činio njihov vrh.

U domovini Mirko Ilić je kao autor stripova uglavnom bio vezan za omladinsku štampu, ali su isti ti Ilićevi stripovi na Starom kontinentu i u Sjedinjenim Državama bili objavljivani u nekim od tadašnjih najvažnijih strip-revija, kao što su „Metal Hurlant“, „Alter Alter“, „Heavy Metal“, „Il Mago“, „Epic“...

Neke stripove Mirko Ilić je crtao po scenarijima, odnosno idejama svojih prijatelja i kolega, ali i sam je  pisao pojedine strip-scenarije. Najviše za Igora Kordeja.

Zajednički album tandema Ilić – Kordej „Del Mismo lado“ objavila je španjolska izdavačka kuća „Toutain“ 1987. godine – u okviru svog bibliotečnog niza „Grandes Autores Europeos“.

Za „testamentarni“ strip Mirka Ilića „Survival“ scenarij je napisao britanski pisac Lesa Lilleya, a ovaj strip će svoju međunarodnu premijeru imati na stranicama američkog „Heavy Metala“.

Osim kao autor, po važnosti nezaobilazan je i angažman Mirka Ilića kao urednika stripa u novopokrenutom omladinskom tjedniku „Polet“ (jesen 1976. godine) - tu će okupiti Kunca, Marušića, Kordeja, Devlića, Mešića, Zimonića  i druge -  iz čega će godinu dana kasnije nastati grupa „Novi kvadrat“ koja je samom svojom pojavom, koja je pratila visoka kvaliteta radova, izazvala svojevrsnu „diverziju“ u umjetničkim i drugim krugovima u Hrvatskoj i Jugoslaviji u drugoj polovici 70-ih godina.

„Novi kvadrat“, u kojem je  Ilić bio neformalni „spiritus movens“, je svoje radove izlagao u galerijama (Rijeka, Koprivnica, Beograd...), potaknuo je osnivanje sličnih grupa mladih strip-stvaralaca u nizu gradova tadašnje države, te je bitno pridonio recepciji stripa kao nečem što je važan i što je vrijedan oblik umjetničkog izražavanja i stvaralaštva.

Mirko Ilić je među prvim stripašima sa samostalnom izložbom (1977. u Galeriji Studentskog centra u Zagrebu), a isto je jedan od prvih koji je izlagao u inozemstvu - na tada najvećem europskom festivalu stripa u Lucci 1978. godine.

U drugoj polovici 70-ih godina objavio je i nekoliko tekstova o stripu u zagrebačkoj štampi („Polet“, magazin „Start“).

Dodjela nagrade „Andrija Maurović“ za životno djelo Mirku Iliću će se organizirati slijedeće godine, kada to epidemiološka situacija bude omogućila.

Inače, dosadašnji dobitnici nagrada „Andrija Maurović“ za životno djelo na području hrvatskog stripa, osim ranije spomenutog Bjažića, su: Julio Radilović, Borivoj Dovniković, Žarko Beker, Nedeljko Dragić, Oto Reisinger, Rudi Aljinović, Željko Lordanić, Ninoslav Kunc, Vjekoslav Đaniš i Krešimir Zimonić.

Ivica Bednjanec je nagradu „Andrija Maurović“ dobio posthumno.

Specijalna priznanja "Andrija Maurović" dobili su Fadil Hadžić (kome je to, eto stjecajem okolnosti, bila "posljednja" nagrada u životu) i Vladimir Pavlinić.

  ...Strip i vizualna kultura u hrvatskoj"

IZLOŽBA "NASTAVIT ĆE SE... STRIP I VIZUALNA
KULTURA U HRVATSKOJ"
12.12.2020 - 28.02.2021 / MSU, 2. KAT

Izložba „Nastavit će se ...Strip i vizualna kultura u Hrvatskoj“ sagledava strip stvaralaštvo u europskom i međunarodnom kontekstu kao devetu umjetnost s njezinom poviješću, razvojem i antologijskim autoricama i autorima. Izložba prati promjenu percepcije o samoj prirodi stripa, o njegovoj ulozi u formiranju koncepta popularne i masovne kulture, te profesionalne i osobne mreže unutar kojih strip nastaje i pronalazi svoj put prema publici.

Nastajući u početku na marginama novina kao sredstva masovnog komuniciranja, kombinirajući tekst i sliku, strip se, nerijetko, nalazio između izdavaštva, masovnih medija, književnosti, filma, slikarstva i dizajna s jedne, te između novinskih kuća, akademskih institucija i kontrakulturnih pokreta s druge strane. U naizgled jednostavnom iskazu u kojem uglavnom spaja tekst i sliku, objedinjujući ili razdvajajući vizualnu i verbalnu naraciju, producentsku narudžbu ili autorsku beskompromisnost, s produkcijskim mogućnostima od jeftinih samizdata do luksuznih albuma, strip se može shvatiti i doslovno kao materijalizacija pojma vizualne kulture.

Promatrajući strip ne samo kao vizualnu, nego i kao društvenu činjenicu, izložba želi proširiti pogled na moguće načine prezentacije i promocije povijesnih ili recentnih djela ujedno otvarajući prostor za raspravu o produkciji, ponajprije nekomercijalnog, autorskog stripa. Upravo se autorski strip pozicionirao kao sastavni dio vizualne kulture i kulturne produkcije općenito, stoga ga treba i dalje afirmirati te osvještavati njegove ne samo umjetničke nego i komunikacijske i edukativne potencijale. Osim neosporne formalne, likovne kvalitete crteža, kolaža ili fotografije, strip se promatra prije svega kao iznimno uvjerljiv sklop vizualnih i verbalnih znakova koji svoju magičnu privlačnost duguju načinu na koji pričaju priču. S druge strane, naglasak se želi dati upravo ostvarenjima i izdanjima koja prelaze granice medija ili koji krše neke medijske zadanosti i konvencije, smatrajući strip autonomnom umjetničkom disciplinom. Postav pokazuje strip u Hrvatskoj od tridesetih godina do današnjih dana, s projekcijom njegove budućnosti kroz modele produkcije i obrazovanja, razmjene, umrežavanja i međunarodne suradnje.

Autorice koncepcije: Jasna Jakšić, Irena Jukić Pranjić, Ivana Kancir
Kustosice izložbe: Jasna Jakšić, Ivana Kancir
Asistentice: Matea Bakotić, Dora Peternel
Vizualni identitet: Rafaela Dražić
Izložbena grafika: Rafaela Dražić, Nikola Križanac
Postav izložbe: Višnja Igrc, Dušan Stupar, Ivan Tudek, Filip Zima, Aleksandar Milošević, Zdenko Zavalić
Podrška: Ministarstvo kulture, Grad Zagreb, Francuski institut, Zagreb

Autorice i autori:
Mihajlo Arsovski, Ivana Armanini, Vinko Barić , Štef Bartolić , Niko Barun , Ivica Bednjanec , Žarko Beker , Edvin Biuković, Simon BogojeviĆ Narath, Boris Bućan, Krešimir Certić, Alem Ćurin, Radovan Domagoj Devlić, Sara Divjak, Marko Dješka, Borivoj Dovniković, Nedeljko Dragić, Magda Dulčić, Mihaela Erceg, Igor Eškinja, Ivan Fiolić, Dušan Gačić, Sonja Gašperov, Tomislav Gotovac, Ivana Guljašević Kuman, Ljubica Heidler, Igor Hofbauer, Korina Hunjak, Branka Hollingsworth, Mirko Ilić , Helena Janečić, Dunja Janković, Lea Kralj Jager, Irena Jukić Pranjić, Emil Jurcan, Tea Jurišić, Ena Jurov , Filip Kelava, Helena Klakočar Vukšić , Igor Kordej, Darko Kreč, Dario Kukić, Dinko Kumanović, Ninoslav Kunc, Darko Macan, Joško Marušić, Ivan Marušić, Dubravko Mataković, Andrija Maurović, Ivan Mišković, Ana Mušćet, Miroslav Nemeth, Walter Neugebauer, Zrinka Ostović, Boro Pavlović, Ratko Petrić, Frano Petruša, Ivana Pipal, Matija Pisačić, Ivan Prlić, Julio Radilović Jules, Vančo Rebac, Otto Reisinger, Esad Ribić, Klara Rusan, Miroslav Sekulić Struja, Robert Solanović , Damir Steinfl , Goran Sudžuka, Ivan Svaguša, Stipan Tadić, Dalibor Talajić, Tihomir Tikulin, Milan Trenc, Ivan Tudek, Ismet Ico Voljevica, Ante Zaninović, Krešimir Zimonić, Željko Zorica, Danijel Žeželj, Miro Župa

Više informacija:
• MSU - Muzej suvremene umjetnosti: www.msu.hr/dogadanja/izlozba-strip-i-vizualna-kultura-u-hrvatskoj/559.html
• Tportal.hr: www.tportal.hr/kultura/clanak/strip-u-hrvatskoj-od-maurovica-do-danas-provjerite-sto-donosi-velika-izlozba
• Večernji list: www.vecernji.hr/kultura/prvi-hrvatski-strip-je-vjerenica-maca-iz-1935-a-od-1945-strip

Graviranje Patagonije – 3
(Veliki Teks – Patagonija, Bozeli & Frizenda)

Banalnost zla i razgovor o slobodi

Čuvena je Ajhmanova izjava sa suđenja za ratne zločine: „Samo sam sledio naređenja...“ Banalnost zla nikada nije pasivna kao što se post festum prikazuje. Ne, ona je uvek aktivna. Rezervisana je za dva lika u Patagoniji, Belmontea i Rekabarena. Teksov bes suočen s ogoljenom banalnošću i cinizmom Rekabarenovog zla izražen je u jednom snažnom panoramskom prizoru u kome jače od samog udarca osećamo njegovu posledicu, pad kapetana Rekabarena, siloviti udarac tela o tlo dok se komadići zemlje razleću dižući prašinu. Kao što rekoh, vizuelnost u Patagoniji preuzela je vođstvo nad inače dobrom naracijom.

Jače od samog udarca osećamo siloviti pad tela dok se komadići zemlje razleću

Postoji tu i jedan važan razgovor o slobodi na 174. tabli (200. stranica VČ izdanja). Rikardo Mendoza (sada pukovnik) govori kako samo mislimo da držimo svoju sudbinu u vlastitim rukama: „Mislimo da smo gospodari svoje sudbine i svojih dela... ali zapravo sudbina donosi sama odluke! I nama ne preostaje ništa drugo nego da ih prihvatimo!“ U prizoru nakon toga mi ne vidimo Teksa dok Rikardo izgovara ove reči, samo Teksovu senku dok zraci sunca probijaju kroz gustu krošnju drveta ispod koga se nalaze, da bi ga dva prizora kasnije guste fleke senki lišća gotovo potpuno pokrile.

Pukovnička čast i patriotizam nisu isto i on mora da izabere između to dvoje. Njegova ljubav prema domovini ne uključuje Indiose već samo Argentince. Nacionalizam uvek blokira bar neke od naših čula za pravdu. Zaista savremena priča. Verovanje da nemamo izbora takođe prati polarnost koja nastaje kao zjapeća pukotina između Rikarda i Teksa. Ovo je tragedija njihovog prijateljstva. Čitamo jednu pravu vojničku priču. A vojničke priče nisu samo o ratovanju i akciji, nego i o časti, dostojanstvu, lojalnosti i teškim izborima koji nastaju u konfliktima lojalnosti.

Ekonomičnost pripovedanja – didaskalije i dijalozi

Berardi i Milaco bili su savršeno saglasni u Kenu Parkeru da su za filmični pristup stripu, koji su sve vreme obojica zagovarali, nepotrebne didaskalije. Zato ih gotovo i ne koriste, dok su dijalozi krajnje funkcionalni i ekonomični. Borili su se za to sve do poznijih knjiga Kena Parkera u kojima su bili u stanju da didaskalije u potpunosti odbace. Ova revolucija smanjivanjem didaskalija na minimum odrazila se i na ostale Bonelijeve stripove. Patagonija se svojim narativnim načinom tome priklanja, ali ne sasvim konsekventno. Ako je efektno sveo didaskalije na minimum (izuzev u voice over-u vojnog atašea kojim se završava prolog i u Teksovom čitanju dugog pisma Rikarda Mandoze – no, to se može smatrati osmišljenim stilskim postupkom), Bozeli, međutim, ima mnogo dijaloškog teksta. U tome bi svakako mogao biti ekonomičniji. Najduže su bile deonice razgovora s vojnim atašeom, prostiru se na neverovatnih četrnaest stranica, mada se Bozeli trudio da ih prekida zanimljivim isečcima sećanja na nekadašnje avanture u Meksiku. Upravo u tim prošlim avanturama začeto je prijateljstvo, koje će se pokazati kao zalog za buduću avanturu u koju nas Bozeli u tom strukturalnom momentu sprema da nas uvede. Ipak, bilo je to previše odlaganja.

Ne vidimo Teksa, samo njegovu senku dok zraci sunca probijaju kroz krošnju drveta

Možemo samo spekulisati kako bi stvari funkcionisale da je Bozeli u ovoj priči u Argentinu poveo i Tigera, Navaho Indijanca. On nije razgovorljiv, ali ono što kaže to zaseca kao što sečivo zaseca drvo. Tigerova jezgrovitost bi tekst dijaloga učinila efektnijim. Obilnost dijaloškog teksta nije neodvojivo svojstvo žanra, nego navika. Berardi i Milaco su pokazali koliko se može više reći s manje reči. Takođe, Bozelijev tekst je povremeno deklarativan u iznošenju etičkih vrednosti svojih junaka, što pojačava „humanizam“ stripa, ali i smanjuje njegovu pripovedačku vrednost. Manje deklarativnosti u govoru junaka bi dopustilo Frizendi da na još viši nivo podigne vizuelnu i psihološku upečatljivost.

Različiti narativni principi traže druga pravila ocenjivanja

U eseju Priča koja je morala biti ispričana – predgovoru za Serpijerijev album Junak i legenda (Veliki Teks u boji: кнјига 1, Veseli četvrtak, Beograd, 2016) – Feručio Điromini iznosi veoma dobar opis onoga što nazivamo večitim serijalima: „I veliki deo njegove harizme, dâ se primetiti, leži baš u staloženoj nepromenljivosti koja ga krasi. On je junak sa jasno definisanim karakteristikama, kako fizičkim, tako i psihološkim. Oni koji pomno prate njegove pustolovine godinama, to jest decenijama, to vrlo dobro znaju. I vole ga kada ga mesec za mesecom, epizodu za epizodom, sreću onakvog kakav je oduvek bio. To je draga navika, i u izvesnom smislu utešna. Jedna takva izvesnost u ovim nesigurnim vremenima, kakva su naša, postaje na neki način i malo sidro spasa, gotovo stabilna oaza u oluji sumnji koje nas opsedaju.“ Naravno da ovakvom narativnom principu odgovaraju njemu primereni principi vrednovanja. Ako, međutim, iskoračimo iz redovnog Teksa u Velikog Teksa, koga sam nazvao umereno revizionističkom serijom, pravila ocenjivanja počinju da se menjaju. To svakako važi i za Bozelijev scenario u Patagoniji. Originalnost se zahteva više nego što se traži skrupulozno oživljavanje arhetipa o Teksu Vileru, bazirano na paradigmi ponavljanja u redovnoj seriji. O Bozelijevoj scenarističkoj kompetenciji bespredmetno je govoriti. Pitanje je samo kuda on želi da se kreće sa pričama o Teksu. Autor je više od trideset hiljada stranica scenarija, a od 2012. godine je urednik i glavni scenarista ovog serijala. Bilo bi jako zanimljivo pročitati njegovu knjigu Teks Viler. Priča o mom životu (Tex Willer. Il romanzo della mia vita), koja se smatra Teksovom autobiografijom.

Chiaroscuro poigravanja sa sunčevim zracima i senkama

Čitati ponovo

Postoji jedna interesantna stvar. Kada čitate Patagoniju ponovo, znajući njene glavne pripovedačke zavijutke, možete da se koncentrišete na detalje. Čitate deonicu po deonicu i otkrivate koliko sjajnih režijskih prelaza Frizenda priređuje. Ali, ovi prelazi uopšte ne bi bili mogući da Bozeli ne vodi priču na taj način. Njegov scenario najmanje je vidljiv u tablama gde se najmanje govori, a njihova kaskadna narativna struktura upravo je ono što omogućuje Frizendi da filmski briljira. Naravoučenije? Ima ih više. Prvo je da se vrhunski stripovi moraju čitati više puta. Drugo je da se u simbiozi scenarija i crteža ponekad zanemari u kojoj meri oni omogućuju jedno drugo i onda kada je to najmanje vidljivo.

Dokumentacija, inspiracija i uticaji

Istraživanje, prikupljanje građe, bilo dokumentarne bilo fikcione, bilo je iscrpan, dugotrajan proces. Potraga za retkim filmovima, stripovima i ilustrovanim knjigama protegla se na tri godine, tokom čitavog rada na Patagoniji. Naravno, kada prikupljamo dokumentaciju, nije moguće unapred znati na koje sve načine će ona uticati na kreativni proces. Radovi Huana Manuela Blanesa, urugvajskog slikara iz XIX veka, nisu toliko vizuelnim stilom uticali na pristup, ali su do najsitnijih detalja dali uvid u ikonografiju, kostime tog vremena i kao „dokumentacija“ bili prekretnica u radu. Sa slika tog podneblja i vremena Frizenda je upečatljivo preneo ležernost nekih karakterističnih poza gaučosa. Stožer tog govora tela bio je, naravno, Hulio Morales, kome je majka Indioskinja iz plemena Teuelčesa, a čija uniforma i oružje „nisu baš po propisu“, iako je najbolji jahač u Južnoj diviziji.

Frizendina vinjeta iz 2012.

Samu ideju za avanturu u Patagoniji Bozeliju je dao Serđo Boneli, koji je 1984. proputovao argentinsku pampu u terenskom vozilu. Očigledno da je ovo bilo jedno od Bonelijevih nezaboravnih putovanja. Boneli je ušao u ovaj projekat s uverenjem, a o njegovom zadovoljstvu rezultatom dovoljno govore sledeće reči: „Uprkos nedostatku dokumentarne građe, scenarista ovog Velikog Teksa, Mauro Bozeli, uradio je sjajan posao i ponudio čitaocima fascinantnu priču o malo poznatom i već odavno nestalom svetu. Sažeti u jedan strip niz istorijskih događaja koji su trajali decenijama, uz umetanje nekih izmišljenih likova, zadatak je koji, verujte mi, zahteva veliko iskustvo i nesputanu kreativnost.“ A o Frizendinom postignuću: „Njegove panorame, sela domorodaca koja se toliko razlikuju od uobičajenih prikaza Divljeg zapada, njegovi ponosni ratnici u karakterističnoj odeći sa dugim kopljima, sasvim sigurno će ostaviti dubok trag u istoriji Velikog Teksa.“

(nastaviće se)

(Veliki Teks: „Patagonija“, scenario: Mauro Bozeli,
crtež: Paskvale Frizenda, Veseli četvrtak, Beograd, 2018)

  ...Međunarodna strip konferencija “Kragujevac, čista desetka”

Međunarodna strip konferencija “Kragujevac, čista desetka”, u organizaciji Udruženja ljubitelja devete umetnosti Svet stripa se održava u petak i subotu 11. i 12. decembra u Gradskoj biblioteci Vuk Karadžić i striparnici Svet stripa.

Pod pokroviteljstvom Skupštine grada ova tradicionalna manifestacija će još jednom Kragujevac učiniti centrom stripovskih dešavanja u Srbiji i regionu. Zbog višemesečne situacije u zemlji i svetu izazvane virusom kovid 19 autori neće biti u mogućnosti da crtaju za posetioce, neće biti posete vrtićima i crtanje sa najmlađim učesnicima festivala. Organizatori su se potrudili da brojnim aktivnostima nadomeste ovaj deo programa.

Jedna od tih aktivnosti je izrada zidnog 3D stripa ispred striparnice Svet stripa za koji je zadužen akademski slikar Milivoj Kostić, prvi 3D strit art umetnik u Srbiji. Ovaj svojevrsni performans nosi naziv “Stairway to comics”. Posetioci mogu pratiti oslikavanje zida uživo ispred striparnice u petak 11. decembra uz pridržavanje propisanih mera u borbi protiv virusa kovid 19.

Berza stripa, koja je uvek privlačila brojne posetioce, biće organizovana ovog puta samo u striparnici Svet stripa, u petak 11. decembra  i cele sledeće nedelje od 10 do 17 časova. Posetioce striparnice i kupce preko interneta očekuje akcija koja će trajati do kraja godine a to je popust od 10% na sve stripove koji se nalaze u striparnici (osim izdanja koja su remitenda).

Uz neizbežno razmatranje strip kulture na tribinama ovogodišnji program će ponuditi I tkz. onlajn razgovore za autorima i izdavačima stripova koji su bili gosti konferencije prethodnih godina. Iznuđeno rešenje koje će bar malo nadomestiti njihovu odsutnost za crtačkim stolovima i štandovima za stripove u Kragujevcu. Sa inostranim autorima razgovor će voditi Sandra Knežević a sa domaćim autorima i izdavačima Vladimir Paunović.

Važan deo Međunarodne strip konferencije su od početka bile izložbe i ovoga puta ljubitelji stripa moći će da uživaju u radovima jednog od najpoznatijih domaćih autora Branislava Kerca, akademskog slikara Milivoja Kostića koji nam se predstavlja izložbom “Slike za milijum dolara” I radovima naših polaznika iz Škole devete umetnosti Svet stripa. Akcenat te izložbe je na radovima dve talentovane mlade umetnice Minu Nikolić i Jelenu Pavlović koje već sada svojim radovima skrenule pažnju ljubitelja stripa. Tu su još i mlađi polaznici Mlađan Gajić i tri sestre Aleksić Lana, Mina i Dora.

U okviru ovogodišnje manifestacije biće po jubilarni deseti put raspisan konkurs za strip Kragujevački Pobednik u dve kategorije:
- konkurs za strip KRAGUJEVAČKI POBEDNIK – do 16 tabli, tema slobodna. Nagrada za najbolji rad je plaketa Branko Plavšić.
- konkurs za strip KRAGUJEVAČKI POBEDNIK kategorija MUNJA za uzrast do 15 godina – tema slobodna. Nagrada za najbolji rad je plaketa Munja u čast jednog od najboljih poznavalaca stripa na ovima prostorima, Zdravka Zupana.

Svet stripa i ove godine organizuje tradicionalni Dan Besplatnih Stripova (Free Comic Book Day).

Članovi Udruženja ljubitelja dvete umetnosti Svet stripa su prikupili blizu 200 žanrovski različitih strip izdanja, podeljenih u 15 paketa, kao i određeni broj plakata sa likovima popularnih junaka. Osnovna ideja je da se najmlađi čitaoci obraduju poklonom koji će dodatno podstaći i razviti njihovo interesovanje za strip. Uslov za dobijanje paketa besplatnih stripova i postera je da zainteresovani budu mlađi od 18 godina, a po svoj poklon moraju doći lično (sami ili u pratnji roditelja) u striparnicu Svet stripa u petak, 11. decembra u periodu od 10 do 17 časova.

Raspored programa koji se održavaju u Gradskoj biblioteci Vuk Karadžić:

Petak 11. decembar 2020. • 16.00 - 17.00 • Tribine:
- "Stripovska produkcija u 2020. godini"
Govore: Zoran Stefanović i Nebojša Vesović
- "3D strip - bez straha"
Govore: Katarina Stojanović Kostić, dipl. psiholog i Milivoj Kostić, akademski slikar, prvi 3D strit art umetnik u Srbiji.

Subota 12. decembar 2020. • 11.00 - 13.00 • Tribina:
- "Šta nas čeka u stripovskoj 2021. godini" 
Govore: Zoran Stefanović i Nebojša Vesović
- Razgovori preko interneta sa domaćim i inostranim autorima stripa. Moderator: Vladimir Paunović. Prevodilac: Sandra Knežević.

Sve događaje možete pratiti na društvenim mrežama, preko fejsbuk i instagram stranice Sveta stripa:
www.facebook.com/Svet-stripa-103205258180836 i www.instagram.com/svetstripa

Kao i na sajtu organizatora:
www.svetstripa.org.rs i www.comicon.rs.

Naglašavamo da će se sve aktivnosti u okviru Međunarodne strip konferencije odžavati uz poštovanje propisanih mera u borbi za sprečavanje i suzbijanje virusa kovid 19.

  ...ASTERIKS - knjiga 9
  na LETEĆEM STARTU!

ASTERIKS - knjiga 9 na LETEĆEM STARTU
po ceni od 1.340 dinara

Format 20,8 x 29,7 cm • Povez Tvrd • Broj strana 144 •
Štampa Kolor • Serijal ASTERIKS

Objavljivanjem devetog toma Asteriksa konačno smo kompletirali serijal od 12 knjiga (koji čine integerali sa po 3 epizode) i time je završen dvoipogodišnji projekat u kojem smo svi uživali. Naravno da ovo nije kraj – već za Novu godinu stiže nam epizoda broj 38, a za narednu godinu spremamo vam puno Asteriks iznenađenja!

PRELISTAJTE OVO IZDANJE:
https://carobnaknjiga.rs/chest/odlomak/_A9_prelist.pdf

Asteriks 9 - epizode 25-27:
XXV EPIZODA Podeljeno selo • Negde u Galiji nalazi se selo koje je sasvim nalik Asteriksovom, osim što su njegovi stanovnici razjedinjeni i posvađani. Kao takvi, oni su lak plen za svakog zlonamernog čoveka.
XXVI EPIZODA Asteriksova odiseja • Aspiriniksu nedostaje ključni sastojak za čarobni napitak. Asteriks i Obeliks kreću u veliku avanturu kako bi ga nabavili.
XXVII EPIZODA Asteriksov sin • Obeliks veruje da decu donose rode i da ih ponekad isporuče na pogrešnu adresu. Time objašnjava iznenadnu pojavu bebe na Asteriksovom pragu. Istina je, međutim, mnogo složenija i mračnija.

„Asteriks knjiga 9“ na Letećem je startu u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.340 dinara, od srede, 9. decembra, do subote, 12. decembra. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.500 dinara, a u ostalim knjižarama 1.999 dinara.

  ...Izložba otvorena za posetioce do 12.12.2020!

Nova festival 2020
1.12.2020.  – 12.12.2020.
Galeriji Milorada Bate Mihailovića (Žarka Zrenjanina 1, Pančevo)
Svakog dana, osim nedelje, od 12h do 18h

Šesto izdanje Nova festivala, koje je ove godine posvećeno saradnji Srbije i Francuske na polju stripa, počelo je u utorak 1. decembra i trajaće do 12. decembra u Galeriji Milorada Bate Mihailovića u Pančevu. Na festivalskom programu, koji čine četiri izložbena segmenta, biće predstavljeni radovi 47 umetnika i umetnica, a posetioci će moći da ih pogledaju svakog dana od 12 do 18 sati, osim nedelje. Među autorima i autorkama čiji će radovi biti izloženi, nalaze se i prve rezidentkinje programa Ukrštenih strip – rezidencija između Francuske i Srbije, Alize De Pen i Dragana Radanović.

Dragana Radanović se trenutno nalazi u Pančevu, nakon što je završila svoj dvomesečni boravak na umetničkoj rezidenciji u Angulemu. Opisujući svoj iskustva u Francuskoj, ona je rekla:
„Rezidencijalni boravak u Angulemu mi je bilo jedno od važnijih iskustava u poslednjih nekoliko godina, najviše jer sam dobila priliku da upoznam mnoge autore iz različitih delova sveta, čujem njihove životne i poslovne priče i povežem se sa njima. Pored toga, zahvalna sam na prilici da vreme posvetim samo razvijanju svog projekta, što bi bez rezidencijalnog boravka bilo nemoguće. Ovo je za mene bilo jedno jako pozitivno i neobično iskustvo, jer me čak ni lockdown u Francuskoj nije omeo da uživam u boravku i radu u Angulemu. Ostali rezidenti su bili izuzetno prijateljski raspoloženi prema meni, a sama organizacija mog dolaska i boravka je bila besprekorna. Sve vreme sam se osećala kao kod kuće, a planovi da ponovo dođem u Angulem se već prave.”

U prvom izložbenom segmentu pod nazivom „Srpski autori i francuski izdavači“ biće predstavljeni radovi najpoznatijih domaćih strip autora i autorke objavljivanih u Francuskoj. Ova postavka obuhvata radove 21 umetnika i umetnice čije je stvaralaštvo značajno obeležilo srpsku i francusku strip scenu. Autori čiji će radovi biti izloženi u okviru ove izložbene celine su Aleksa Gajić, Boban Savić Geto, Branislav Kerac, Gradimir Smuđa, Darko Perović, Dragan Lazarević de Lazare, Dražen Kovačević, Željko Pahek, Jana Adamović Yana, Jovan Ukropina, Leonid Pilipović Punkerstein, Milorad Vicanović Maza, Milan Drča Munch, Milan Jovanović, Miroljub Milutinović Brada, Rajko Milošević Gera, Saša Jovanović, Saša Rakezić alias Aleksandar Zograf, Stevan Subić, Tihomir Čelanović i Zoran Janjetov.

Drugi izložbeni segment čine radovi užeg kruga kandidata i kandidatkinja sa konkursa za prvi program Ukrštenih rezidencija u oblasti stripa između Francuske i Srbije. U ovoj segmentu festivalske izložbe, javnost će moći da se upozna s projektima šestoro finalista konkursa. Uz strip projekte odabranih rezidentkinja Alize De Pen i Dragane Radanović, biće izloženi radovi dve francuske kandidatkinje Moran Mazar i Mirej Njangono Eben, kao i kandidata iz Srbije -  Borisa Stanića i Ive Atoski.

Radovi Alize De Pen i Dragane Radanović, prvih rezidentkinja programa Ukrštenih strip - rezidencija između Francuske i Srbije, predstavljaju treći izložbeni segment. U ovoj postavci biće izloženo po deset radova obe autorke, iz njihovog stvaralačkog opusa nastalog pre rezidencijalnog boravka u Angulemu i Pančevu.

„Francuski strip kao inspiracija“ je četvrti izložbeni segment sa delima inspirisanim francuskim strip stvaralaštvom. Ova izložbena postavka obuhvata nove radove 20 umetnika i umetnica iz Srbije, Hrvatske, Francuske i Japana nastalih na ovu temu: Ane Petrović, Valentine Briški, Darka Dacovića, Dejvida Laskija, Fransis Lutes, Harukičija, Ivane Filipović, Jelene Vučić, Jelene Đorđević, Kejti Voznicki, Klare Rusan Klarxy, Larise Ackov, Lee Kralj Jager, Marije Đeranović, Marka Dješke, Milana Simića, Mirjane Mišlov i Tijerija Gitara, Mihaele Erceg, Rajka Čučaka i Sonje Gašperov.

Nova festival organizuje Agencija KomunikArt, uz podršku Francuskog instituta, Ministarstva kulture i informisanja, Grada Pančeva, i u partnerstvu sa Kulturnim centrom Pančeva.

Graviranje Patagonije – 2
(Veliki Teks – Patagonija, Bozeli & Frizenda)

Frizenda, majstor pejzaža i stripski klasici

Frizenda je u Velikom Teksu izronio kao fascinantni pejzažista. To smešta ovaj strip u same vrhove ove edicije, dajući mu nesravnjivo veću vizuelno pripovedačku uverljivost. Teksone i postoji  da bi vas iznenadio saznanjem o tome šta sve može da se nađe u pričama o Teksu. Briljantne akcione scene ne bi bile dovoljne da prizovu osećaj izvesne dokumentarnosti, a pored sve drame, mi stičemo osećaj da gledamo dobro dokumentovan film o tom vremenu i podneblju. U Patagoniji ima predivnih pejzaža koji se inače ne sreću toliko često u serijalu. Po minucioznosti pristupa, neki od ovih pejzaža počinju da podsećaju na dostignuća stripskih klasika u vreme kada nam je Hal Foster poklanjao grandiozne prizore prirode u Princu Valijantu. Frizendina „tehnika sepije“ je, naravno, drugačija, ali se minucioznost ponekad primiče veličanstvenosti Fosterovih pejzaža.

Frizenda je u 'Patagoniji' izronio kao fascinantni pejzažista

Poređenje s klasičnim stripskim majstorima je opravdano. Hose Luis Salinas je takođe moćni pejzažista, ali on to nikada nije razvio do punog intenziteta kao što je učino Foster. Kod Salinasa, pejzaži su stalno prisutni u pozadinama ali im on, pogotovo nakon preseljenja iz Argentine u Ameriku 1949. godine i početka rada na vesternu Cisko Kid za King fičers sindikejt - valjda iz samoograničavajuće discipline prema zahtevima dnevnog novinskog stripa u kaišu - nikada do kraja ne dopušta da zadominiraju prizorom. Sve je to nesravnjivo prigušenije nego u Princu Valijantu. Salinas ima, međutim, nešto drugo. Frizenda kao da je prihvatio najbolje lekcije iz Ciska Kida, čudesnu snagu akcionosti njegovog crteža „od sedla naniže“. Frizenda će u Patagoniji spojiti ova dva svojstva koja srećemo u Cisku i Valijantu stvarajući panoramske dinamičke prizore neverovatne snage, istovremeno im pridajući izvesnu dimenziju „klasičnosti“. To, recimo, jedan drugi majstor filmičnosti, Korado Mastantuono, u svojim stripovima o Teksu uopšte ne pokušava, i oslanja se pre na dinamičku energiju koju je više nego majstorski savladao u animaciji, primenivši je kasnije pojednako uspešno u karikaturalnom i realističkom stripu.

Klasicistička „arhaičnost“ crtačkog pristupa i egzotična pomerenost u Patagoniju zaista jesu postigli efekt da budemo uvučeni u avanturu čitanja jednog drugačijeg Teksa, drugačije priče u drugačijem svetu. Frizenda i Bozeli rekreiraju avanturu s novom energijom, svežinom neoklasičnog impulsa pustolovine.

Zanat i umetnost

Zanimljivo je, međutim, da se Frizenda prema vlastitom radu odnosi s izvesnom skromnošću kada ga razmatra u kategorijama umetnosti i zanata, između kojih postoji na prvi pogled „nevidljiva“, a opet granica koja se u konačnom rezultatu uvek oseti. Govoreći o današnjem statusu stripa, on potvrđuje da je medij u svojim najvišim dometima dosegao nivo umetnosti. On to posmatra iz perspektive Milacovog učenika, za koga pak postoji saglasnost da se, transcendirajući zanat, izrazio svojim osobenim stilom crtanja, te na krajnje lični način interpretirao i dograđivao stripsku priču. Frizenda kaže: “Svoju delatnost doživljavam kao zanat, bar za sada.” To je deo strogosti koju gaji prema sebi. No, nemojte se prevariti, skromnost ne znači nedostatak ambicije, jer za sebe rezerviše ulogu zanatlije u najplemenitijem smislu te reči. Patagonija je lavovski korak zrenja njegove vizuelne poetike. Ovako opisuje zanatsko majstorstvo: „Cilj mi je da kreiram atmosferu, da razvijem likove, koliko u psihološkom smislu, toliko i u pogledu njihove odeće i uopšte spoljašnjeg izgleda, da postanem dobar pripovedač slikama, zahvatim nešto preko onoga što tekst scenarija daje, a upravo to smatram oblikom poštovanja prema stripskom scenariju.“

Čudesna snaga akcionosti crteža 'od sedla naniže'

U pogledu radne discipline, Frizenda kaže za sebe da radi sa sličnom regularnošću kao ljudi koji rade u kancelariji, proizvodeći u proseku jednu stranicu dnevno. Pročitavši scenario, pripremi svu potrebnu dokumentaciju o okolini, odeći, predmetima od značaja za priču, oružju... Reč je o bogatoj kolekciji knjiga, filmova, časopisa (nije sklon pretragama po internetu, jedan je od retkih koji se još opiru). A onda kreće, uvek radi hronološki, bez preskakanja. Za smelije iskorake u crtežu konsultuje se sa scenaristom i urednikom serijala.

Integralna naracija, čitanje, aspekti priče

Za razliku od nekih crtača koji su prestali da čitaju stripove  i sveli svoj odnos prema mediju na razgledanje crteža kolega i vizuelne naracije u njima (neka im stripski bogovi oproste ovaj gest zaborava da je strip integralna naracija, hemija koja nastaje tek pri čitanju, kada scenario i crtež počinju da reaguju između sebe), Frizenda ih redovno čita, štaviše kaže: „Ne mogu započeti s pregledavanjem a da ponovo ne pročitam celu priču, makar to bilo po ko zna koji put“. Time je na tragu uverenja Horgea Luisa Borhesa da je postati dobar i zreo čitalac jedna od najvećih veština. Frizenda je takođe pasionirani gledalac filmova, što se i te kako primećuje u njegovom radu.

Ali ako je polazna tačka čitanja integralna naracija, da li to znači da ćemo se uvek podjednako zadržati na oba aspekta priče koja čine ovo jedinstvo? Ne, jer te dve komponente stripskog kazivanja uvek su u dinamičkom odnosu i nikad se ne zna kakvim će se ispostaviti njihov odnos u završnom rezultatu. No, to i ne možemo saznati ako strip ne pročitamo i ponovo ga iščitavamo dok razmišljamo i zaključujemo koliko nam se sviđa, zašto nam se sviđa i šta nam se najviše sviđa u njemu.

Impresivna vizuelnost koja vas zove da krenete po njenim lavirintima

U nekim stripovima koje sam analizirao, tokom čitanja i pisanja, brinuo sam se da ne zanemarim vizuelni aspekt priče, što inače smatram greškom, zanemarivanjem onoga najvažnijeg, jer kako onda posmatrati spajanje scenarija i crteža u neponovljivu stripsku celinu? Čitanje Patagonije me je, međutim, odmah zagnjurilo u impresivnu vizuelnost koja vas naprosto zove da krenete po njenim lavirintima.

Priča je dobra, čak odlična. Ipak, ne može se meriti do kraja s Frizendinim zamahom, s onim najboljim što nam je pružio u ovom delu. Da je Bozeli odlučio da samom Teksu podari radikalno veću dubinu karaktera, ovo je mogao postati nezaboravan strip. On će to iovako ostati, ali pre svega u crtačkom domenu zahvaljujući Frizendinom podvigu da nadraste sebe stvarajući „Teksa u sepiji“.

Svojstva karaktera i etika priče

„Ne postoji revolveraš koji se može nositi s Teksom Vilerom... No, Teks je i Noćni Orao, poglavica Navahoa. U svojem liku sjedinio je i pomirio mitski antagonizam kauboja i Indijanaca. Tako je i ona slavna dječja igra izgubila svoj prvotni smisao. Dječak koji je čitao Teksa neće se lako odlučiti za jednu ili drugu stranu. Bit će primoran da razmisli. Na sličan način Teks dokida i antagonizam Sjevera i Juga. On je Teksašanin ali i protivnik ropstva i pristaša rasne jednakosti. Iako je vičan revolveru, odbija učestvovati u secesionističkom ratu kao tragediji koja proždire živote. Njegova nasilnost uvijek je u službi pravde mada bi mu se moglo zamjeriti da nalikuje Hariju Kalahanu, liku iz drugog vremena i druge mitologije. Međutim, dok je Kalahan miljenik konzervativne Amerike (američka liberalna javnost ga je svojevremeno nazivala fašistom), Teks svoje negativce, korumpirane političare, rasiste i siledžije uvijek predaje sudu i zakonu (ako ih ne pobije u samoobrani ili okršajima koji krivičnom postupku ne ostavljaju ni vremena ni prostora).“ Ovo je citat Vuka Perišića  (Grom i pakao, Peščanik, 30. 9. 2011), stručnjaka za ekonomiju i politiku, a ne strip, no tim je zanimljivije njegovo zanimanje i poštovanje za Bonelijeve stripove.

'Patagonija' je lavovski korak zrenja Frizendine vizuelne poetike

U Patagoniji Teks je nešto bliži Zagorovom humanizmu. „Tvrda aroma“, inače karakteristična za stripove o Teksu, ovde je ublažena. Teks i dalje nikada ne okleva, uvek je čvrst i kategoričan u svojim izborima. Ova osobina može da bude ponekad i zamorna, jer se u nedogled ponavlja, u nekim od klasičnih epizoda nema ni trunke njegovih sumnji. U ovom slučaju, međutim, Bozeli radi jednu sjajnu stvar. Narativ koji se plete oko Vilera prepun je unutrašnjih konflikata u likovima koji ga okružuju. Ne govorim sada o negativcima koji takođe snažno boje ovu priču, Rakabarenu i Belmonteu. Kapetan Dijego Rakabaren je odlično portretisan. On je dašak negativne autentičnosti zla koji je nedostajao čitave 73 stranice da ublaži izvesnu deklarativnost socijalno poželjnih atributa likova ove pripovesti koja ima manevarski prostor da se razvije do kraja na 224 stranice. Ipak, budimo pravedni, uvod u njegovu ličnost bio je poručnik Belmonte. Hoće li ovu dvojicu Bozeli dovesti u vezu? U neku ruku, i to na najbolji mogući način, Belmonte je svojim stavovima dramski uvod u ono što će Rekabaren učiniti, a kada Rekabaren – „ne svojom voljom“ - siđe s pozornice, Belmonteu preostaje finale ove priče. U tom smislu, kao agensi neetičnosti u priči, njih dvojica se nadopunjuju, čine neku vrstu diptiha negativnosti.

Dva nezaobilazna lika u ovoj priči su izviđač, gaučo Solano (karakteristično, njemu saznajemo samo ime) i oficir Rikardo Mendoza, stari Teksov poznanik - u ime zajednički proživljenog iskustva u Meksiku, kamaraderije, solidarnosti s nekadašnjim saborcem i prepoznavanja srodnih problema zajedničkih za oba kontinenta Amerike, Teks će se upustiti u argentinsku avanturu. U Solanu i u Mendozi se zbijaju konflikti lojalnosti koje će svako od njih razrešiti na svoj način, u skladu sa složenošću vlastite ličnosti i uloge koju igraju vojnoj hijerarhiji. Što je čovek u toj hijerarhiji nadređeniji, izložen je većem riziku da se u ime viših ciljeva ogreši o one elementarno ljudske. Naravno, kvalitet karaktera Rikarda Mendoze takav je da on svakako nije nesvestan tragične rascepljenosti svoje pozicije i grešaka koje će počiniti zbog lojalnosti vojnom pozivu, grešaka koje će delimično, samo delimično, biti u stanju da ispravi i vrati se onome drugom, dugu humanosti i prijateljstva.

Teks - Jesenji pejzaž (akvarel po narudžbi, 2017)

Iz perspektive pobede populističke desnice u Americi i Britaniji i niza anti-imigracionih i izolacionističkih mera, dijalog Teksove družine sa argentinskim poručnikom Belmonteom, koji ih je dočekao u Buenos Ajresu, kad Teks govori o trojezičnosti svoga sina Kita Vilera koji je mešanac (polu-Indijanac), zvuči još aktuelnije  danas no u vreme kada je stariji Boneli koncipirao lik Teksovog sina. U stripovima kuće Boneli uvek ćete naći kosmopolitizam.

(nastaviće se)

(Veliki Teks: „Patagonija“, scenario: Mauro Bozeli,
crtež: Paskvale Frizenda, Veseli četvrtak, Beograd, 2018)

  ...čudesa ili poigravanje fantazijskim
  žanrovima – “Vekovnici - Život i smrt –
  Integral 1” Marka Stojanovića i drugih; 
  izdavač Udruženje ljubitelja stripa i pisane
  reči “Nikola Mitrović Kokan”,
  Leskovac 2020..

   Iza tvrdih korica sa prepoznatljivim logoom strip serijala “Vekovnici” i pod naslovom “Život i smrt” znatiželjni čitalac naći će reprint prva dva albuma ovog serijala a na hrbatu će otkriti i odrednicu “Integral 1”. Naravno, svi stripoljubci znaju za (belo)svetsku izdavačku praksu da se, pošto se u nekom uspešnom serijalu pojavi veći broj albuma, štampaju stare epizode u luksuznim izdanjima čime se zadovoljava potražnja za rasprodatim albumima a celokupnom serijalu priznaje status zapaženog dela 9. umetnosti; no, ovakva praksa na ovdašnjoj nam sceni nije nimalo uobičajena jer stripovi i dalje jedva sastavljaju kraj s krajem i po pitanju novih izdanja a kamoli po pitanju osvrtanja u prošlost. Ipak, kada je reč o Marku Stojanoviću, predanom strip autoru, agilnom organizatoru i promoteru ništa nije nemoguće niti izvan domašaja pa nije ni – integral. A, ako ćemo istini za volju, moglo bi se govoriti i o (u literaturi češće pominjanom) “izmenjenom i dopunjenom izdanju” jer, kako piše u pogovoru druge epizode, ovde je ona dopunjena sa šest ranije neobjavljenih tabli! Stojanović, koji je serijal smislio i preko “staza i bogaza” uveo u drugu deceniju postojanja, sa trenutnim skorom od 11 albuma, zamislio je “Vekovnike” kao serijal koji će izlaziti u “Politikinom zabavniku” (kao najstabilnijem nedeljniku koji objavljuje stripove) i tako započeo ovu avanturu 2007.g. da bi, zbog neprilika i nerazumevanja, projekat “premestio” u albumski format uz sporadična pojavljivanja u periodici u Srbiji ali i okolnih država učinivši ga Balkanskim strip događajem. Usput su se “Vekovnici” razgranali u “spin off” serijal “Beskrvni” i postali reperna kategorija na savremenoj nam strip sceni. Druga karakteristika serijala, po kojoj je prepoznatljiv, jeste timski crtački rad; naime, Stojanović je za svaki album angažovao više crtača koju su crtali pojedine segmente priče čime je oneobičio svaku epizodu drugačijim likovno-estetičkim  tonom a šire gledano predstavio široku lepezu aktivnih crtača sa ovih prostora.

   Prvi tom integrala sadrži, dakle, prve epizode, “Rekvijem” i “Pasji život”, koje, po prirodi stvari, uvode publiku u sasvim novu realnost – alternativnu Evropu XVIII veka u kojoj, u “civilizovanom” delu, manje ili više skriveno caruju vampiri dok u “divljim” delovima žive i druga bizarna bića iz legendi i mitova (kakvi su psoglavci). Na toj jarkoj i zavodljivoj sceni sreću se dva bizarna junaka: vampir Čen koji je u sukobu sa svojom sabraćom i prgavi, besmrtni Kraljević Marko koji već 400 godina vodi svoje ratove. Mada su im koreni slični ova dvojica su dve suprotnosti: vampiri su koliko-toliko kultivisani dok je Marko divlji varvarin koji se ne može kontrolisati. Prijateljstvo Čena i Marka zasnovano je na “bratstvu po oružju” i razvijaće se kroz ispomaganje ali i povremene zađevice. U “Rekvijemu” se njihov susret prepliće sa pričom o angažovanju genijalnog Mocarta da ispiše veličanstveni rekvijem, odnosno sa smrću Tila Ojlenšpigela i, konačno, sa dobijanjem mistične i moćne mape. Dalje putešestvije novopečeni dvojac, u epizodi “Pasji život”, vodi na more, plovidbu jedrenjakom, zarobljavanje od psoglavaca te dokono pripovedanje bajki sa drugim zarobljenicima. Naravno, bajke su koliko zanimljive toliko poučne ali i dobrodošli način da se saznaju delovi biografija junaka.

   Stojanović u prva dva segmenta serijala nedvosmisleno stavlja do znanja da je voljan i sposoban da se inteligentno i nadahnuto poigrava fantazijskim žanrovima (epska fantastika, horor), uz dobrodošlu dozu istoriografske spekulacije i mistifikacije, kako bi stvorio intrigantnu priču odnosno da ume i može da se razmaše u njenom prezentovanju. Tako se u prvom delu opredelio za paralelno vođenje više naizgled samostalnih zapleta koji će se tek u finalu spojiti, dok je u drugom delu koristio drugačiju strategiju višestrukog vraćanja u prošlost dok je osnovna linija statična (sa dodatkom rasprave o tehnikama pripovedanja). Kontrapunktiranje intenzivne akcije na eksplozivnom početku sa “pauziranjem” ili jakim usporavanjem u drugom delu (što oslobađa prostor za objašnjenja onoga što se desilo izvan linije stripa) stvara specifičnu dinamiku na nivou serijala i potvrđuje njegovu promišljenost. Pomenuta crtačka raznovrsnost u potpunosti se uklapa u dešavanja i atraktivnom vizuelnošću potpomaže čitavu zamisao. Prvi tom integrala, dopunjen analitičkim esejima o prvim epizodama iz pera Darka Mrgana i Ivana Veljkovića, potvrđuje da su “Vekovnici” ambiciozno zamišljeno i valjano realizovano delo 9. umetnosti na koje svakako treba obratiti punu pažnju.

(„Dnevnik“, 2020)

  ...Kada ti je do ljepote,
  čitaj Zimonićeve stripove!

Prije tridesetak godina – dok nije u svakoj prostoriji bio barem po jedan televizor, laptop, tablet i drugi ekrani koji nam zaokupljaju pažnju – časopisi za djecu i mlade kupovali su se i čitali u znatno većoj mjeri negoli danas. Broj čitatelja časopisa stalno opada kod tinejdžera, časopise revno kupuju i čitaju samo veći ljubitelji papirnatih izvora informacija, koji ne zaboravljuju kakvi se užici kriju među koricama i kojima nije mrsko provoditi vrijeme u društvu papira.

Velika je ponuda internetskih portala koji zamjenjuju časopise, stripove i ostale tiskovine – stalno nastaju novi portali, ali rijetki opstanu i zadrže kvalitetu (što se za Brickzine ne može reći – tu nema fušanja i ljenčarenja!). Kada ste zadnji put vidjeli dijete koje moljaka roditelje novog Zagora ili Garfielda, časopis ili knjigu? Ne tako skoro, zar ne?

Modra lasta

Meni je početak mjeseca tijekom školske godine prolazio u iščekivanju Modre laste. Doduše, brat je bio stariji pa je zato bio pretplaćen na taj časopis, a ja sam jedva čekao da dođe kući s novim brojem kako bih najprije pročitao strip stričeka Ivice (Bednjanca) na zadnjoj stranici. To mi je tada bila primarna literatura – strip. A uvijek mi je bila fascinantna i naslovnica Modre laste koju je redovno stvarao Krešimir Zimonić – poetična i nježna, katkad je odisala mističnom atmosferom. Prave umjetničke kreacije. Danas su rijetki časopisi koji se mogu pohvaliti tako originalnim naslovnicama.

Bilo je u tadašnjoj Modroj lasti i misaonih stripova u kojima se nalazilo lice s naslovnice – riječ je o serijalu Zlatka. Izdavačka kuća Fibra objavila je 2012. godine popriličan broj priča u kojima se govori o djevojci Zlatki, a ljubitelji tih priča o sazrijevanju, življenju i snatrenju nipošto ne bi smjeli propustiti strip album Godišnja doba (Mala zvona, 2020.) u kojima je Zlatka također glavna protagonistica, uz još neke stare likove koji se i ovdje pojavljuju.

U naslovu Godišnja doba redovno se spominje Zlatkin prisan odnos s prirodom i svijetom uopće. Zlatka dublje doživljava okolinu oko sebe, površnost joj nije osobina. Misaono je i iznadprosječno biće Zlatka, uvijek voljna provoditi unutarnja istraživanja, sklona aktivnom sanjarenju. Godine prolaze, ali ona se nije promijenila, ostala je svoja – autentična i atipična, borbena i bistra, čudesna i čudnovata, znatiželjna i zamišljena. Potrajalo bi kada bih krenuo nabrajati epitete što su joj svojstveni. Nisam u stanju njezine avanture predočiti u nekoliko riječi, njih naprosto morate osobno doživjeti. Neovisno o godišnjem dobu – bila ciča zima ili bablje ljeto – priče o Zlatki jednako dobro sjedaju na svoje mjesto.

Zimonićeva Zlatka primijećuje naoko beznačajne sitnice koje svi uzimaju zdravo za gotovo, pokazuje snažnu težnju prema skladu, slobodi i umovanju – meni ona predstavlja simbol života, štoviše, budi želju za životom i stvaranjem. Zlatkine minijaturne avanture su, ako mene pitate, duhovno štivo – odmor za umornu dušu. Dok pišem ove retke, nemam uz sebe Zimonićevu knjigu – dijeli nas stotinjak kilometara, a tako bi mi dobro došla. Ako vam je do pozitivnih i ispunjavajućih misli, neće biti zakinuti tijekom čitanja strip albuma Godišnja doba – izostala je svaka vrsta zlobe i negativnosti, nema šanse da ćete se natmuriti ili razočarati ako kanite pročitati vrhunsko ilustrirano i jednako vrhunsko napisano štivo.

Dvostruki pjesnik

Krešimir Zimonić je dvostruki pjesnik – stvara stihove i riječju i crtežom, posjeduje prepoznatljiv stil izražavanja, lepršav i sanjiv, kao stvoren za Zlatkinu snažnu osobnost koju nitko i ništa ne može pokoriti. Njegovi su radovi vizualna poezija, pružaju čarobnu ugodu. Kada Zimonićeva heroina jednom osvoji vašu pažnju i uđe u vaš svijet, ostane tamo zanavijek.

Nešto stariji čitatelji pomoću strip albuma Godišnja doba podsjetit će se nekadašnjih godina kada se intenzivno čitala Modra lasta (te ostali časopisi), a vratit će im se sjećanja na Zimonićeve radove, kada je lik Zlatke bio rašireniji i poznatiji među čitateljima – bila su to analogna vremena kada se čitalo više i pažljivije. Usporedite kolike su naklade knjiga bile prije trideset godine i danas pa će vam sve biti jasnije. Situacija se jako promijenila po pitanju naklade i kod časopisa.

Godišnja doba sigurno će stvoriti nove Zlatkine poklonike među mlađima, teško da će ih njezin svijet ostaviti ravnodušnima. Nastojte ne propustiti ovaj biser. Nakon što se uvjerite u kvalitetu Zimonićevih djela, pokušajte proširiti dobru riječ o njemu. Ne košta vas ništa, iziskuje samo malo dobre volje i vremena.

Miroslav Cmuk

[Objavljeno: Brickzine, Rijeka]

  ...studeni 2020!

• VELIKANI HRVATSKOG STRIPA:
  BORIVOJ DOVNIKOVIĆ-BORDO
• Emil i Detektivi • Crtež: Borivoj Dovniković – Bordo
· Scenarij: Marcel Čukli prema Erichu Kästneru
Ime Bordo poznato je posvuda gdje se stvara umjetnost filmske animacije, podjednako u Europi, Americi i Kanadi, Kini. Nadimak, koji je ujedno i pseudonim, sastavljen od početnih slogova imena i prezimena Borivoja Dovnikovića, označava jednog od najistaknutijih predstavnika Zagrebačke škole crtanog filma, autora koji je filmovima “Znatiželja”, “Krek”, “Ljubitelji cvijeća”, “Putnik drugog razreda”, “Škola hodanja”, “Jedan dan života” i još nekima (potpisujući ih kao scenarist, crtač, animator i redatelj) dosegnuo vrhunske standarde u domeni “sedme umjetnosti”.
Kad se na nekoj od autorovih retrospektiva pogleda te filmove koji su svojedobno osvajali nagrade i priznanja na festivalima u nas i u svijetu, vidi se da su do danas zadržali privlačnost i svježinu te kao istinski evergrini opravdavaju četiri nagrade za životno djelo dodijeljene Bordi na raznim stranama (jedna je državna “Vladimir Nazor”). Tu je i svjetski ugledna titula Mister Linea koja mu je dodijeljena 1995. u povodu stogodišnjice kinematografije.
Pridoda li se tomu da je poznat kao jedan od utemeljitelja zagrebačkog Animafesta, da je napisao i nacrtao instruktivnu “Školu crtanog filma” (prevedenu u Češkoj i Francuskoj), da ga kao gosta predavača često pozivaju na filmska učilišta i festivale u svijetu – ne treba se čuditi što dio javnosti doživljava Dovnikovića isključivo kao čovjeka od filma.
A to je nevolja! Nerijetko se zaboravlja da je Bordo svestrani likovnjak, profesionalac koji je značajan dio svog kreativnog potencijala usmjerio na suradnju s tiskovnim medijima.
Prije svega, vrhunski je karikaturist, sa stažom koji uz povremene prekide traje šezdesetak godina.
Kao ilustrator i grafički dizajner objavio je tisuće crteža u novinama i časopisima, što u realističkoj maniri, što u stiliziranoj izvedbi (preporuka: zaviriti u komplete legendarnog VUS-a!), ilustrirao je brojne knjige i slikovnice, dizajnirao naslovnice, plakate, reklame, kataloge, zaštitne znakove (napr. Podravke, Croatia osiguranja), likovno pratio razne manifestacije (sjetimo se simpatične maskote akcije “Više cvijeća – manje smeća”).
Tu je napokon i strip! S više od trideset crtanih priča raznih žanrova i tko zna koliko geg-pasica, pretežno objavljivanih tijekom pedesetih i šezdesetih godina prošlog stoljeća, Bordo se uvrstio u klasike hrvatskog stripa.
U Bordinom slučaju sve je zapravo i počelo sa stripom, ishodištem njegova kreativnog razvoja. Rođen 1930. u Osijeku, već od prvih razreda osnovne škole družio se s Princom Valiantom, Tarzanom, Flashom Gordonom i ostalim junacima iz Mike Miša, s Tri ugursuza iz Veselog zabavnika, s Cikom i Cakom iz Vandrokaša, s Mikijem, Popajem i Baš Čelikom iz Politikinog zabavnika. Podjednako su ga privlačile ilustracije na stranicama dječjih časopisa i karikature u Ošišanom ježu, uživao je kad bi se u predigri glavne predstave u kinu pojavili Disneyevi i Fleischerovi kratki crtići. Sve to, a ponajviše stripovi, poticali su ga na vlastito likovno izražavanje. Prve stripove crtao je po školskim bilježnicama i odbačenim pakpapirima. “Već od najranijeg djetinjstva olovka i papir bili su mi sve”, zapisao je jednom zgodom. “Kad sam upoznao strip, postao mi je ne samo obavezna i draga lektira (kao i svoj ostaloj djeci), nego i životni cilj: nadobudno sam smatrao da ću kad odrastem sasvim sigurno biti strip-crtač. Otac nije imao ništa protiv toga; naprotiv, podržavao je moj talenat, i ja sam mu zbog toga zahvalan.”
• Mali prijatelj • Crtež: Borivoj Dovniković – Bordo
Želju da se profesionalno bavi stripom zamalo je ostvario već kao petnaestogodišnji gimnazijalac: potkraj 1945, sedam mjeseci po završetku Drugoga svjetskog rata, u Glasu Slavonije počinje izlaziti njegov strip “Udarnik Ratko”, o podvizima zagrebačkih ilegalaca u vrijeme okupacije, ali nakon četvrtog nastavka objavljivanje biva naprasno prekinuto. Baš tada zahuktala se hajka na strip: Agitprop je cijelu likovnu vrstu proglasio kapitalističkom izmišljotinom, kojoj nema mjesta u novom društvu!
Neuspjeh ga nije obeshrabrio: i dalje je marljivo crtao (uglavnom plakate za omladinske i frontovske zabave, vinjete na zidnim novinama, rebuse u enigmatskim listovima). Kad je najesen 1949. s kartonskim koferom napustio rodni Osijek i u Zagrebu položio prijemni ispit na Akademiji likovne umjetnosti, ponudio je suradnju Kerempuhu – da bi ponekim honorarom olakšao svoju podstanarsku situaciju. S nekoliko karikatura nacrtanih za probu iskazao je svoje mogućnosti i ubrzo postao profesionalni karikaturist, najmlađi u redakcijskom sastavu toga tiražnog humorističko-satiričkog tjednika.
Zahvaljujući visokim prihodima koje je ostvarivao Kerempuh, upravo je tada u okviru redakcije sazrela odluka o stvaranju prvog domaćeg profesionalnog crtanog filma. Bordo se odmah priključio malobrojnoj ekipi koja je pod umjetničkim vodstvom Waltera Neugebauera i producentskom palicom glavnog i odgovornog urednika Fadila Hadžića krenula u za ono vrijeme veliku i krajnje neizvjesnu stvaralačku avanturu. Radeći na “Velikom mitingu”, satiričkoj priči o aktuelnoj temi Informbiroa, kao jedan od dvojice najbližih Walterovih crtačkih pomoćnika (drugi je bio Vladimir Delač, poslije im se još pridružio Ico Voljevica), otkrivajući kroz rad suštinu i zanatske tajne animacije, Bordo se trajno zagrijao za crtani film, kojemu će u budućnosti posvetiti svoje najbolje stvaralačke godine.
• Mendo Mendović • Crtež: Borivoj Dovniković – Bordo Scenarij: Mladen Bjažić
Oduševljenje uspjehom “Velikog mitinga” (premijera je održana uoči 1. maja 1951.) bilo je toliko, da je ubrzo osnovano poduzeće za proizvodnju crtanih filmova Duga film. Tu je Dovnikoviću povjeren film “Goool”, šaljivi crtić o nogometnoj utakmici majmuna i zečeva, kojemu je bio glavni crtač i animator. Tek što je ostvario projekt, položivši u neku ruku majstorski ispit iz animacije, Duga je iz razloga štednje likvidirana. Proizvodnja crtanih filmova prekinuta je za duže razdoblje – pa će se Bordo vratiti animaciji tek koncem pedesetih godina (u Zagreb fimu).
U međuvremenu je zatoplila društvena klima, nakon raskida s Informbiroom popustile su mnoge stege ideološke naravi, pa je ublažen i strogo negativan odnos spram stripa. Tako se 1951. strip počeo vraćati na stranice dječjih i omladinskih listova i časopisa. Bordo se među prvima autorski angažirao na obnovi domaćeg stripa.
Veliko iskustvo stečeno u radu na karikaturi, ilustraciji i crtanom filmu omogućilo mu je da na stranicama Pionira, Horizontovog zabavnika, Petka, Miki stripa, Vjesnika, Mladog zadrugara i napose legendarnog Plavog vjesnika, uz suradnju nekolicine scenarista,  ostvari velik broj stripova raznih žanrova, realističnih i grotesknih, kojima je privukao pozornost nekoliko generacija stripoljubaca. Većinom ih je crtao uz svakodnevne obveze u tisku ili na filmu, ali s istinskim stvaralačkim zadovoljstvom. U istom raspoloženju posljednjih godina nastaju i pričice o psu Čipku i djedu Filipu, koje neki novi klinci svakog mjeseca željno iščekuju u Bijeloj pčeli. Bordo je i scenarist tih anegdota!
R.A.

• VJEKOVNICI: Prah, 2. dio • Scenarij: Marko Stojanović · Crtež: Milorad Vicanović Maza · Boja: Dejan Sedlan
• ROMEO BROWN: Muljatori, 2. dio • Scenarij: Peter O’Donnel · Crtež :Jim Holdaway
• ŠIC-MIC • Autor: Walter Neugebauer
• TATICA: Obiteljske tajne • Autor: Nob
• PEANUTS • Autor: Charles Schulz

Čitajte nas, pišite nam, posjetite na www.stripforum.hr i Facebooku.