...svibanj/maj 2019.

• LADY S.: Koža jedne žene (1/2) • Scenarij: Jean Van
  Hamme · Crtež: Philippe Aymond
CIRCAT, organizacija umirovljenih tajnih agenata, sakriva Shaniju u idiličnom selu u Engleskoj nakon što je sabotirala pokušaj ubojstva u Firenzi i pobjegla živome mrtvacu, Pukovniku. Istovremeno, mafijaški boss Darahin kuje osvetu zbog gubitka sina (ili možda svoje najbolje ubojice, Ljube) u suradnji s ruskim špijunima.
Tu su i francuske i britanske tajne službe, predsjednica SAD-a, pljačkaši banaka, policajci, penzioneri i grofovi…
Deveti nastavak serijala o djevojci s bezbroj imena veliko je finale koje je obilježilo kraj suradnje scenarista Van Hammea i crtača Aymonda. Novije nastavke Aymond crta po vlastitim scenarijima.
• TIFFANY JONES: Revija u New Yorku •
  Scenarij: Jenny Butterworth · Crtež: Pat Tourret
Nakon gotovo tri godine u našu se reviju vraća Tiffany Jones, mlada manekenka na početku karijere kojoj će se otvoriti prilika za prvo putovanje preko Velike bare. Tiffany je izlazila od 1964. do 1977. g. u konzervativnom tabloidu Daily Sketch, pa danas začuđuje njezino prilično slobodno ponašanje, u skladu sa seksualnom revolucijom šezdesetih i feminizmom.
Zanimljivo je i da je ovo jedan od rijetkih primjera stripa kojeg potpisuju dvije žene, Pat Tourret i Jenny Butterworth, koje su laganim pričama nacrtanim besprijekornim linijama odvodile čitatelje u svijet visoke mode.
Popularnost ovog stripa bila je tolika da je 1973. godine snimljena i komedija istog imena.
• MURDERVILLE 2 (2/2) • Autor: Vicente Cifuentes
Hoće li Sara uspjeti spasiti svoju kćer i supruga iz kandži vještice koja se hrani dušama?
• KURIR S PSUNJA • Scenarij: Norbert Neugebauer ·
  Crtež: Julio Radilović – Jules
Strip nastao po knjizi Gabre Vidovića, prvi puta objavljen 1960. godine u Mladom zadrugaru.

Ne propustite ni…
• ŠIC-MIC • Autor: Walter Neugebauer
• TATICA • Autor: Nob
• PEANUTS • Autor: Charles Schulz

• IZLET U PROŠLOST • Scenarij: Rudi A. · Crtež: Andrija Maurović
  Izvrsne reakcije na naslovnicu broja 67 potakle su nas na objavljivanje serijala povijesnih crtica iz Plavoga vjesnika.

     Čitajte nas, pišite nam, posjetite na www.stripforum.hr i Facebooku.

  ...„Pustinjske škorpije 1“ Huga Prata;
  izdavač Čarobna knjiga, 2019.

Agilna kuća „Čarobna knjiga“ prijatno je iznenadila ljubitelje Huga Prata (1927-1995) novim projektom – sabranim epizodama „Pustinjskih škorpija“ – svih 5 epizoda u tri knjige sa tvrdim koricama, u kvalitetnoj štampi i sa mnoštvo za Prata karakterističnih, raskošnih akvarela i skica. Kuriozum ovog izdanja je kolor koji je naknadno uradila Patricija Zanoti koja je kolorisala i druge značajne Pratove radove.

„Pustinjske škorpije“, stvarane sporadično od 1969. do 1992.g, pripadaju delu Pratovog opusa posvećenog II svetskom ratu; uz „Škorpije“ tu su avanture „Ernija Pajka“ (stvarane od 1957. do 1959) odnosno „Morgana“ (1995) te mnoštvo ratnih priča crtanih po različitim scenarijima i objavljenih u znamenitim edicijama „Biblioteka ratnih slika“ („War Picture Library“), „Rat na moru“, „Kanonada“.

Prat se u „Škorpijama“ delimično podsetio sopstvenog iskustva jer je u Abisiniji (Etiopiji), gde je živeo sa porodicom, po nagovoru oca, profesionalnog vojnika postao najmlađi član kolonijalne milicije u Adis Abebi i najmlađi Musolinijev vojnik. Po osvajanju Abisinije od strane Engleza Prat i njegova majka su odvedeni u logor a odatle, posredstvom Crvenog krsta, vraćeni u Italiju. U prvoj epizodi nazvanoj „Pustinjske škorpije“ (nastajala je od 1969. do 1973.) znatiželjni čitaoci upoznaju oficira poljske armije Koinskog (ponekad ga oslovljavaju kao poručnika) koji je član „Pustinjskih škorpija“ – u punom nazivu engleske jedinice „Pustinjska grupa za daleka dejstva“ – opisivanih i kao aristokrate među borcima. Ovi hrabri vojnici ne deluju previše uglađeno (zapušteni su i neobrijani) niti insistiraju na vojničkoj etikeciji ali obavljaju tajne, teške i prljave poslove na negostoljubivim teritorijama Libijske pustinje odnosno Sahare. Vreme dešavanja je 1940. i 1941. godina a ratna situacija krajnje konfuzna: s jedne strane su Italijani i njihovi lokalni saveznici a s druge Englezi i mnoštvo raznovrsnih jedinica sastavljenih od vojnika različitih naroda i plemena. Domoroci rat doživljavaju kao stvar koja nije njihova i pokušavaju da iskoriste priliku za ličnu zaradu i ostvarenje dugoročnih etničkih planova (pripadnica jevrejske grupe otvoreno kaže beduinu da će njihov sukob rešavati kada se završi rat). Sred takvog okruženja Koinski, posle lutanja pustinjom, sklanjanja od neprijateljskih oklopnih vozila i aviona, mora da razotkrije neprijateljskog špijuna.

Druga epizoda „Koliba na brdašcu...“ (po starom šlageru koji jedan od junaka često pevuši) nastavak je avantura markantnog Poljaka za čiji ožiljak na obrazu nisu krivi Nemci već jedna Ruskinja. Ovog puta on će se, u tvrđavi usred pustinje, nameriti na italijanskog poručnika Stela koji nudi podelu skrivenog zlata ako mu Koinski pomogne da dođe do lepe pevačice Brede koja je izbacila iz stroja više vojnika nego istoimeni mitraljez; Koinski se na to zapita „Kako li sam se ja upleo u ovu priču?“ ali rešava da okuša sreću. Međutim, Koinski i Stela bivaju zarobljeni i pred samo pogubljenje oslobađa ih bizarni ratnik Kuš koji, kako on tvrdi, hoda sa anđelom smrti, zna mnoštvo poučnih citata i rado jede škorpije. Kuš je bizarni spoj muslimana fanatika i borca koji čeka svetsku revoluciju između dobrih i loših, koji citira stare pesnike i poznavao je Korto Maltezea, nestalog u Španskom ratu; u nekoliko epizoda serijala „Korto Malteze“, sakupljenih u albumu „Etiopljani“ (1973) Korto i Kuš zaista su drugovali i ratovali po pustinjama pa je ovo primer Pratovog autocitiranje (ali i metatekstualnosti). Trojka Koinski, Stela i Kuš nastaviće put prema Bredi, uz već obavezan sukob sa avionom, da bi se na cilju ispostavilo da je dama pobegla sa drugim, posle čega slediti otkrivanje i podela blaga ali i neočekivani rasplet.

Pratova verzija II svetskog rata ni malo nije pompezna ali nije ni klasično antiratna. On se bavi netipičnim (anti)junacima a upravo taj iskošeni pogled, uz pozivanje na manje znane činjenice („Pustinjske škorpije“ baziraju se na stvarnim događajima), otkriva mnoštvo velikih i malih interesa kojima je rat dobrodošlo pokriće za delovanje. S druge strane, Prat u sva dešavanja unosi (kao i u slučaju Korto Maltezea) dozu romantične potrage za idealima i novim, plemenitijim senzacijama. Tako se, u krajnjem, sva događanja mogu svesti na neprestani sukob trivijalno-vulgarnog i kreativno umetničkog doživljavanja sveta. Ovaj sudar vidljiv je i u minimalističkom crtežu na kome od veličanstvene pozornice pustinje oštro odudaraju ružne ratne mašine pažljivo iscrtane do poslednjeg detalja.

U konačnom sabiranju utisaka prve epizode „Pustinjskih škorpija“ razotkrivaju se kao izuzetno uspelo delo koje ciničnom pričom i briljantnim crtežom razotkrivaju svu grotesknost svetskog rata.

(„Dnevnik“, 2019)

  Pola veka stripa Alan Ford!

   Program: Malo je stripova koji su nadmašili sve dosadašnje rekorde i uvukli se u pore pop-kulture osvojivši veći deo celog društva. Jedan od njih je, bez ikakve sumnje, Alan Ford, strip sa izvanrednim crnim humorom, društvenom, političkom ali i istorijskom satirom koji je doživeo rekordne tiraže i mnogobrojna reizdanja sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Tim povodom, u maju mesecu se obeležava tačno 50 godina od izlaska prve epizode u Italiji.

   15. 5. - 15. 6. 2019.
   POLA VEKA STRIPA ALAN FORD

   U holu Biblioteke, izložba brojnih izdanja stripa Alan Ford povodom 50-ogodišnjice izlaska prvog broja u Italiji. Strip je jedan od najčitanijih na ovim prostorima.
   Kuriozitet izložbe je izlaganje prve epizode „Grupa TNT“ u svim izdanjima iz celoga sveta. Izložbu će obogatiti i tekstualni prilozi iz istoimenog stripa. Pored izložbe, zainteresovani studenti će imati priliku da pročitaju pojedine epizode u biblioteci. Autor izložbe je Marjan Matić. Kontributor je Mario Reljanović.

   4. 6. – 6. 7. 2019, Velika galerija Otvaranje: utorak 4. 6. u 19:00h
   Izložba stripa Alan Ford
   ULAZ SLOBODAN, IZLAZ SE NAPLAĆUJE
   Na izložbi će biti prikazane skenirane i odštampane table sa kadrovima iz stripa koji će ukazati na razloge popularnosti Alan Forda na ex-Yu prostorima od prvog broja do danas. Biće predstavljeni karakteristični dijalozi, “štosovi” koji su zaživeli u svakodnevnoj komunikaciji, univerzalna i britka promišljanja osobina i karaktera ljudi kroz ironični odnos prema društvenom sistemu, praćena nadrealizmom, humorom i zlobnim referencama koji su vezani za realnost zapadnog društva. Ovom izložbom predstavljamo italijansku kulturu, koja je uticala na kulturu bivše Jugoslavije.
   Posle otvaranja izložbe, izdavačka kuća Color Media International, posetiocima će podeliti nekoliko epizoda Alan Forda.
   Izdavačka kuća „Politika“ će povodom godišnjice stripa podeliti različite primerke Politikinog zabavnika nakon otvaranja izložbe.

   Utorak, 4. 6. 20:00, Velika sala:
   SLOBA DRAGOVIĆ – koncert „ALAN FORD – SPY STORY“
   Izvođači: Sloba Dragović (klavijature i vokal)
   Članovi benda "Gis Maj Es": Mladen Dragović (bubanj), Branimir Marković (bas gitara), Dragan Hajnrih (gitara)
   Specijalni gosti: Nikola Demonja (saksofon), Luka Puletić (gitara), kao i gosti iznenađenja
   Sloba Dragović će uz pratnju benda premijerno izvesti svoje simfo-rok delo "Spy Story", komponovano kao omaž stripu Alan Ford.
   Prva epizoda stripa (Grupa TNT) biće projektovana na platnu i uz savršenu sinhronizaciju sa uživo izvedenom muzikom predstavljaće performans retko viđen na našim prostorima.
   U nastavku koncerta biće izvedena dela od ranije poznata publici iz autorskog opusa Slobe Dragovića i benda "Gis Maj Es".

   Četvrtak, 6. 6, 19:00, Mala sala
   ALAN FORD – PRVIH PEDESET GODINA
   Na tribini će biti reči o fenomenu Alana Forda na ex-Yu prostorima, ko je Alan Ford u životima svih nas? Prepoznajemo li se mi u njemu i društvu u kome živimo, šta je on nama i da li je izgubio svoj identitet posle 50. godina? Da li je prvobitna zamisao autora izgubila suštinu stripa u novom veku i može li se satira onog vremena projektovati na današnjicu... O tome i o drugim temama vezano za strip Alan Ford razgovaraće:
   Lazar Džamić, autor knjige „Cvećarnica u kući cveća“, Pavle Zelić, autor stripa „Lana Tafi“ – strip o falsifikovanim lekovima, Rok Galvan kolekcionar stripa iz Ljubljane, Jasen Kundalić, urednik Alan Forda iz izdavačke kuće Color Media International, Gani Sunduri, direktor i organizator međunarodnog stripa i karikature u Prizrenu, Mario Reljanović, kolekcionar i moderator, Marjan Matić, autor projekta „50 godina Alan Forda“, organizator i moderator.

  Međunarodni festival "Nifest",
  Niš 29. maj - 1. jun

Međunarodni festival stripa „Nifest“, stripska manifestacija koju je Udruženje lјubitelјa stripa „Branko Plavšić“ prvi put organizovalo u aprilu 2014. godine, nastao je sa cilјem da „devetu umetnost“ približi mladim generacijama i da im pruži priliku da upoznaju mogućnosti i dostignuća stripa kao stvaralačke forme. I ne samo da su nastankom ovog festivala klјučni cilјevi „Branka Plavšića“ direktno pretočeni u delo, nego je svojom razgranatom koncepcijom „Nifest“ obuhvatio sve važnije segmente stripske kulture − od edukacije mladih putem škole stripa, preko sajma (berze) stripskih izdanja (gde su zastuplјeni najznačajniji izdavači i najnovija izdanja u oblasti stripa) i organizovanja stručnih predavanja i tribina, okruglih stolova, prezentacija i samostalnih i grupnih izložbi, pa sve do predstavlјanja stripofilima najznačajnijih domaćih i inostranih autora iz sveta „devete umetnosti“.

I ove godine suorganizator „Nifesta“ je Niški kulturni centar, polivalentna ustanova koja tokom godine osmišlјava i organizuje veliki broj reprezentativnih manifestacija u oblasti kulture i umetnosti, što znači da niški festival stripa u organizaciono-tehničkom i operativno-logističkom smislu, i dalјe plovi mirnim vodama. Šesto izdanje „Nifesta“ počinje u sredu, 29. maja, i trajaće do subote, 1. juna 2019.godine. Izuzetno bogat i raznovrstan program odvijaće se na nekoliko lokacija u gradu, ali će festivalski centar biti smešten u Pavilјonu u Tvrđavi, prošle godine renoviranom multimedijalnom prostoru u kojem će biti upriličeno otvaranje festivala, dve grupne i dve samostalne izložbe, sajam stripa, kao i brojne tribine, predavanja, prezentacije najnovijih stripskih izdanja i druženje s vrhunskim stripskim autorima.

Sastavni deo „Nifesta“ je berza stripa, svojevrsni mini-sajam stripskih izdavača, događaj koji na jednom mestu okuplјa najrelevantnije izdavače iz Srbije u toj oblasti, kao i ponekog izdavača iz susednih zemalјa. Na svakom od dosadašnjih „Nifestovih“ sajmova kolekcionarima je svoja izdanja predstavlјalo petnaestak do dvadeset izdavačkih kuća, koje na svojim štandovima izlažu najnovija izdanja iz svoje produkcije, ali i starije, antikvarne albume i stripove. Da bi ovaj neizostavan segment „Nifesta“ bio što posećeniji i uspešniji, a susret izdavača i kolekcionara što rasterećeniji, prednost imaju stripofilski, a ne komercijalni aspekti mini-sajma – otud se izdavačima štandovi i prateće usluge ne naplaćuju, dok je ulaz za sve posetioce tokom čitave manifestacije besplatan. Svoje učešće na 6. Nifestu potvrdili su „Čarobna knjiga”, „Makondo“, „Sistem komiks“, „Komiko“, „Forma Be“, „Besna kobila“, SKC Novi Sad, Kulturni centar Zrenjanin, striparnica „ i drugi stripski izdavači. Tribinski programi podrazumevaju učešće istaknutih stripskih kritičara, teoretičara i istoričara koji na otvorenim tribinama i okruglim stolovima prezentuju malo poznate detalјe iz istorije i teorije domaćeg i stranog stripa, kritički promišlјaju fenomen „devete umetnosti“i sagledavaju ga iz različitih perspektiva, ali i polemišu o tokovima razvoja popularne kulture i odnosima stripa i drugih vrsta umetnosti. Tokom „Nifesta“ se, takođe, svakodnevno prezentuju i najnovija stripska izdanja i ostvaruje značajna interakcija sa brojnim festivalskim posetiocima. Od posebnog značaja je razmena iskustava i informacija sa uglednim gostima iz inostranstva, što je neizostavan deo festivala. Do sada su u tribinskim programima i okruglim stolovima „Nifesta“, osim domaćih autora, učestvovali i gosti iz Francuske, Italije, Makedonije i Bugarske. Ove godine će Nišlijama biti predstavlјeni izdavačka produkcija SKC-a Novi Sad i Novosadski strip vikend, zrenjaninski festival i stripski časopis Stripolis, izvanredna edicija Linije fronta u izdanju „Sistem komiksa“, kao i kapitalni „Makondov“ izdavački poduhvat Sabrana dela Đorđa Lobačeva .Tokom prethodnih izdanja „Nifesta“ u Nišu je otvoreno više od dvadeset samostalnih i kolektivnih izložbi stripa – od istraživačkih, tragalačkih i autorskih do retrospektivnih godišnjih izložbi Udruženja stripskih umetnika Srbije – čime su niškoj stripskoj publici predstavlјena sva najznačajnija dostignuća na polјu domaćeg stripskog stvaralaštva. Toliki broj kvalitetnih stripskih izložbi Niš, sticajem raznovrsnih okolnosti, nije imao nekoliko decenija unazad. Ove godine Nišlijama predstavlјamo klasika srpskog stripa Lazu Sredanovića i stripskog majstora u velikom uzletu Aleksu Gajića, odnosno godišnju izložbu Udruženja stripskih umetnika Srbije i izložbu „Srpska naučna fantastika u stripu“ (od 1935. godine pa do danas).

Ideja za stripski festival rodila se kao logičan rezultat potrebe da strip, koji je u Nišu dotad bio neadekvatno tretiran i redovno skrajnut na margine kulturnih dešavanja, napokon dobije tretman kakav zaslužuje. Niš, naime, ima velike kulturne manifestacije u sferi likovnih umetnosti (slikarstva, grafike i arhitekture), ozbilјne, duhovne i popularne muzike (festivali i praznični koncerti), igre (folklorni festivali, balovi), književnosti (kolonije, rezidencije, sajmovi, recitatorske smotre) i igranog i animiranog filma (festivali i kolonije), ali doskora nije imao manifestaciju posvećenu „devetoj umetnosti“. Sada je tu Međunarodni festival stripa „Nifest“, dešavanje koje nesumnjivo ima potencijala da jednoga dana i samo postane javna gradska manifestacija.

www.nifest.com

PROGRAM MEĐUNARODNOG FESTIVALA STRIPA NIFEST 2019

SREDA, 29. 05. 2019.
15.00 – 22.00 BERZA STRIPA (mesto dešavanja: Pavilјon u Tvrđavi)
19.00 Otvaranje izložbe ALEKSIKON BY GAJIĆ; učestvuje: Aleksa Gajić, stripski autor (mesto dešavanja: Salon 77 u Tvrđavi)

ČETVRTAK, 30. 05. 2019.
11.00 – 22.00 BERZA STRIPA (mesto dešavanja: Pavilјon u Tvrđavi)
17.00 Otvaranje izložbe NAUČNA FANTASTIKA U SRPSKOM STRIPU OD 1935. GODINE DO DANAS;
          (mesto dešavanja: Galerija NKC-a)
18.00 Stripovanje 01: DECENIJA STRIPOLISA;
          učestvuje: Branko Đukić, idejni tvorac Stripolisa (mesto dešavanja: Pavilјon u Tvrđavi)
19.00 Otvaranje GODIŠNјE IZLOŽBE UDRUŽENјA STRIPSKIH UMETNIKA SRBIJE i izložbe POLA VEKA DIKANA
          učestvuju: Lazo Sredanović, stripski autor, član Upravnog odbora USUS Zoran Stefanović, stripski teoretičar i kritičar,
          Centar za umetnost stripa, Beograd (mesto dešavanja: Pavilјon u Tvrđavi)
20.00 SVEČANO OTVARANјE NIFESTA SA DODELOM FESTIVALSKIH PRIZNANјA
          (mesto dešavanja: Pavilјon u Tvrđavi)

PETAK, 31. 05. 2019.
11.00 – 22.00 BERZA STRIPA (mesto dešavanja: Pavilјon u Tvrđavi)
17.00 Stripovanje 02: IZDAVAČKA PRODUKCIJA NOVOSADSKOG SKC-A; učestvuje: Jovan Gvero, urednik u SKC-u Novi Sad
          i programski direktor Novosadskog strip vikenda (mesto dešavanja: Pavilјon u Tvrđavi)
18.00 Stripovanje 03: „SISTEM KOMIKS” NA LINIJI FRONTA
          učestvuje: Igor Marković, urednik u „Sistem komiksu” (mesto dešavanja: Pavilјon u Tvrđavi)
19.00 Stripovanje 04: SVI SMO OD BIBERČETA NASTALI ILI ĐORĐE LOBAČEV U „MAKONDU”; učestvuje: Zoran Stefanović,
          urednik kapitalnog izdavačkog projekta Sabrana dela Đorđa Lobačeva (mesto dešavanja: Pavilјon u Tvrđavi)
19.00 MAJSTORI CRTAJU ZA VAS: DRUŽENјE SA STRIPSKIM AUTORIMA; (mesto dešavanja: Pavilјon u Tvrđavi)

SUBOTA, 01. 06. 2019.
11:00 – 22:00 BERZA STRIPA (mesto dešavanja: Pavilјon u Tvrđavi)
12.00 GODIŠNјA SKUPŠTINA UDRUŽENјASTRIPSKIH UMETNIKA SRBIJE (mesto dešavanja: Pavilјon u Tvrđavi)
13.00 SKUPŠTINA ZAJEDNICE STRIPSKIH FESTIVALA (mesto dešavanja: Pavilјon u Tvrđavi)
17:00 Stripovanje 05: MALI NEMO U ZEMLjI SNOVA (mesto dešavanja: Pavilјon u Tvrđavi)
18.00 Stripovanje 06: PRIČA O GRAFIČKOJ NOVELI SAT – TRAGOVI NEZABORAVLjENIH PREDAKA
          učestvuju: Dragan Lazarević De Lazare, stripski crtač i scenarista, Vujadin Radovanović, stripski crtač,
          Rade Tovladijac, kolorista izdanja i predsednik Udruženja stripskih umetnika Srbije, Zoran Tucić, stripski crtač
19.00 Stripovanje 07: ČETVRTI SVETSKI RAT UŽIVO ILI LEGIJA NEPROMOČIVIH ŽELjKA PAHEKA
          učestvuju: Želјko Pahek, stripski autor, Zoran Nikolić, urednik izdanja, Milan Ilić, dizajner i grafički urednik izdanja
20.00 Stripovanje 08: DUGE NOĆI I CRNE ZASTAVE; učestvuju: Dejan Stojilјković, pisac i stripski scenarista, Nenad Cvitičanin,
          stripski autor, Zoran Nikolić, umetnički direktor Nifesta, Igor Marković, urednik u „Sistem komiksu“

Poštovani umetnici i autori,

Obaveštavamo vas da smo zbog naknadno umanjenog budžeta za SALON STRIPA 2019. godine, u situaciji da nagradni fond festivala (novčana nagrada za Grand Prix Salona), shodno ravnomernom umanjenju i ostalih troškova, svedemo na novčani iznos u visini od 500 evra, da bi u potpunosti zadržali koncepcijske okvire, programski kvalitet manifestacije i izbor eminentnih gostiju na programu ovogodišnjeg festivala.

S tim u vezi, molimo vas da uvažite naše izvinjenje zbog novonastalih promena u ovoj propoziciji KONKURSA koja se odnosi na glavnu nagradu Salona, a koji smo vam već poslali na e-mail adresu ili ste o ovome bili obavešteni preko elektronskih ili pisanih medija.

Imajući u vidu, kako interes umetnika i autora, pre svega, tako i ljubitelja stripa i čitalačke publike, sve vas kao potencijalne kandidate ovogodišnjeg KONKURSA SALONA 2019, još jednom molimo za razumevanje.

Datum obaveštenja: 24.05.2019.

S poštovanjem,

Organizacioni Tim Salona stripa 2019.
MEĐUNARODNI SALON STRIPA, Studentski kulturni centar Beograd, Kralja Milana 48, Srbija

www.salonstripaskc.rs • www.facebook.com/comicsfest • www.instagram.com/salon_stripa_skc_belgrade
www.twitter.com/SalonSkc •salonstripaskc@gmail.com

  MaFest - Makarski festival stripa
  Redovne informacije:
  www.facebook.com/mafestmakarska

MaFest je daleko najveći i najpoznatiji međunarodni festival stripa u Hrvatskoj i cijeloj regiji, a ove godine u razdoblju od 23. do 26.5.2019. doživjet će svoje 12. izdanje.

Već godinama se održava u dva dijela i razdoblju dužem od 7 dana te smo tako i na ovogodišnjem, 12. po redu MaFestu, ponovno razdvojili termin održavanja radionica u osnovnim školama na području Makarske rivijere (od Brela do Gradca) od termina događanja koja su posvećena širokoj publici.

Prvi dio, koji je bio posvećen osnovnoškolcima s područja Makarske rivijere održali smo od 11. do 15.3.2019., a drugi dio, koji će biti otvoren za širu publiku te čija će događanja biti posvećena i otvorena svim stripofilima sa svih strana svijeta, održat će se od 23. do 26.5.2019.

MaFest je tijekom svoga postojanja dosad privukao u Makarsku više od 12.000 posjetitelja, a pored strip-radionica u dječjim vrtićima i osnovnim školama na području čitave Makarske rivijere, na 12. MaFestu bit će postavljene i dvije izložbe originalnih crteža, održat će se brojne tribine i potpisivanja, bit će tu i burza stripova te sjajni glazbeni koncerti.

Popis gostiju koji su dosad potvrdili svoj dolazak u Makarsku u ovom je trenutku na brojci 65 (stižu iz 11 zemalja širom svijeta), a 15 od tih 65 imat će status specijalnih gostiju i to su: Ivana Armanini (HRV), Alessio Avallone (ITA), Vanessa Belardo (ITA), Krešimir Biuk (HRV), Fernando Blanco (ŠPA), Serge Carrere (FRA), Matteo Cremona (ITA), Shawn Crystal (SAD), Fernando Dagnino (Špa), Maurizio Di Vincenzo (ITA), Michele Masiero (ITA), Francis Portela (ŠPA), Zoran Smiljanić (SLO), Marco Soldi (ITA) i Frederic Volante (ITA).

Osim tih 15 ovogodišnjih specijalnih gostiju, tu će još biti gotovo 50 autora koji bi na bilo kojoj drugoj svjetskoj strip-smotri privukli sva svjetla reflektora, a mi ćemo ovom prilikom, abecednim redom, spomenuti samo neke od njih:

Lola Airaghi, Štef Bartolić, Alfio Buscaglia, Fabio Celoni, Dany, Roberto Diso, Dobbs, Matt Hollingsworth, Keiko Ichiguchi, Bane Kerac, Emiliano Mammucari, Maza, Zlatko Milenković, Goran Parlov, Boro Pavlović, Darko Perović, Frano Petruša, Esad Ribić, Sibin Slavković, Bob Solanović, Stevan Subić, Goran Sudžuka, Tihomir Tikulin Tico, Andrea Venturi, Walter Venturi, Laura Zuccheri...

Tradiciju koju smo započeli daleke 2006. godine, s plakatima na kojima najpoznatiji strip-junaci “oživljavaju” u Makarskoj, nastavljamo naravno i ove godine, a 14 crtača s popisa specijalnih gostiju već ih je i nacrtalo.

MaFest 2019. bit će upamćen i po 3. dijelu izložbe originalnih crteža velikog Andrije Maurovića iz 1937. godine za koje su mnogi bili uvjereni da su trajno izgubljeni jer se desetljećima nije čulo za njih, a riječ je o pasicama iz stripova “Gospodar Zlatnih bregova” i “Sablast Zelenih močvara”, tj. samom početku serijala o Starom Mačku.

Baš kao i na 10. i 11. MaFestu, i 3. dio izložbe “Stari Mačak pod Biokovom” održat će se u Galeriji Gojak, a ovom prilikom još jednom ističemo kako je riječ o neprocjenjivoj nacionalnoj kulturnoj baštini te da ovaj treći kontingent originala (bit će postavljeno novih 70 pasica) koji će biti izloženi u Makarskoj hrvatska javnost dosad nikad nije imala prilike vidjeti.

Također, ove godine organizirat ćemo i izložbu originalnih tabli Igora Kordeja, jednog od najvećih hrvatskih strip-crtača, iz albuma “Colt & Pepper” za koji je scenarij napisao još jedan istinski hrvatski strip-velikan - Darko Macan, a koja će predstavljati svjetsku premijeru jer će navedeni album u Francuskoj biti objavljen tek u srpnju ove godine.

Ulaz na izložbe Andrije Maurovića i Igora Kordeja te na sva ostala zbivanja na MaFestu bit će, kao i uvijek dosad - besplatan!

Tema ovogodišnjega, inače našega tradicionalnoga nagradnog natječaja za osnovnoškolce s područja Makarske rivijere je “Izvanzemaljci u Makarskoj”, a glavna nagrada bit će prijenosno računalo!

Ove godine predstavit ćemo i novi logotip Makarska - Grad stripa! koji će zauvijek neraskidivo povezati Makarsku, strip i MaFest, a čiji dizajn potpisuje najbolja hrvatska dizajnerica Melina Mikulić!

U glazbenom dijelu programa ugostit ćemo dva sjajna hrvatska benda pred kojima je, po riječima i publike i kritike - najsvjetlija moguća budućnost: “Rezerve” i “Ischariotzcky”.

Partneri MaFesta bez kojih ništa od ovog ne bi bilo moguće su Grad Makarska, Ministarstvo kulture republike Hrvatske, Turistička zajednica grada Makarske, Turistička zajednica Splitsko-dalmatinske županije, Splitsko-dalmatinska županija, Mesna industrija Pivac, Aparthotel Miramare, Hotel Biokovo, Apfel, Julius Meinl, Premis te brojni drugi prijatelji i manji sponzori.

  ...novi broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima tako da je postavljen još jedan broj Samoniklog korov stripa, 553. broj:
     www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/553

  ...STRIPOTEKA: Enciklopedija
  svetskih stripova;

Jednog majskog jutra pre pola veka na kioscima je osvanuo prvi broj novog magazina posvećenog stripu. Nedugo potom taj časopis postao je omiljen „od Vardara do Triglava” i svojim sadržajem stekao je simpatije ljubitelja stripa i njihovu višedecenijsku vernost, te ima i takvih koji su jutrošnji, čak 1173. po redu, broj kupili na istom ćošku na kom su kupili i prvi. Taj ritual s vremenom je postao tradicija. I mada ima onih koji tvrde da su pedesete najbolje godine, one u kojima se beru plodovi kombinacije snage i iskustva, nećemo kriti da je Stripoteka, premda se s prolaskom mladosti dostojanstveno suočila, dama u ozbiljnim godinama. Ipak, ako se nekada i pojavila poneka bora, ona je samo naglasila njen diskretni šarm. U skladu s tim, cilj ovog osvrta na lepu i slavnu prošlost nije da izazove nostalgični sentiment, već da nam zagolica maštu pred decenijama koje tek dolaze.

Doba kad se rodila Stripoteka u mnogo čemu bilo je različito od našeg. Ponekad nam se može učiniti da je svega nekoliko valjanih stvari koje još traju (među kojima nesumnjivo i Stripoteka) jedina spona s tim danima. Prošlo je pedeset godina, mnogi čitaoci Stripoteke, iako možda u istim gradovima, danas žive u drugim i značajno drugačijim državama. Strip je još od tridesetih godina prošlog veka bio jedna od omiljenih zabava za mlade i taj status se učvrstio u narednim decenijama, dok je među odraslima sve češće vrednovan kao umetnički izraz. Tada nije bilo luksuzno opremljenih, albumskih izdanja, kakvih danas imamo u izobilju, ali čim se društvo oporavilo od posledica Drugog svetskog rata, pop-kultura je počela da cveta, a mnoštvo specijalizovanih revija gotovo svakodnevno je na naše kioske donosilo svakovrsne stripove. Krajem šezdesetih redovno su izlazili Politikin zabavnik (već tada magazin s višedecenijskom tradicijom), Plavi vjesnik i Superstrip biblioteka s nizom edicija različitih žanrova (ova iz izdavačke kuće Vjesnik), Kekec (Borba, Pionir i Novosti), Novosti za mlade (Novosti), Biblioteka Lale i Nikad robom s Mirkom i Slavkom u glavnim ulogama, Miki i Mikijev almanah s lepezom Diznijevih stripova, Zenit (Dečje novine), Crtani romani, rezervisani za dobre kaubojce, Zlatna serija i Lunov magnus strip s Bonelijevim herojima i, za našu priču najvažnija, Panorama (Forum). Kiosci su bili ispunjeni ovim kolažnim magazinima koji su čitaocima prezentovali stripove iz raznih delova sveta. Tiraži su bili, spram današnjih okolnosti, nepojmljivo veliki, a izdanja, iako skromno opremljena, jeftina i svima dostupna.

Strip-revija Panorama izlazila je od 1965. do 1971. i za tih šest-sedam godina izašlo je 318 brojeva. Bila je to revija velikog formata i izlazila je najpre svakog utorka, a kasnije četvrtkom – i u prvih stotinu brojeva imala svega 16 strana po broju. U prvom broju je na naslovnoj strani bio Umpah Pah, a urednik je bio Tomislav Ketig. Revija je bila kolažnog tipa i na tih šesnaest strana bilo je predstavljeno čak sedam-osam različitih stripova na po jednoj ili dve table. Panorama je predstavljala tada aktuelne stripove, kao što su Karl Viking, Džef Kob, Olak gladijator, Dan Kuper, Džoni Panter, Den Deri, Lik Orijent, Talični Tom, a nešto kasnije su to bili Koko Bil, Riđobradi, Gaston, Asteriks... Kao što znate, mnogi među pobrojanima stekli su reputaciju klasika. Međutim, uprkos tome, revije koje su se držale kolažnog koncepta krajem šezdesetih počinju da beleže pad prodaje.

Rođenje Stripoteke

U 174. broju Panorame (februar 1969) redakcija se obratila čitaocima i pozvala ih da joj pišu o svojim mišljenjima, utiscima, predlozima... U narednih nekoliko brojeva objavljivana su pisma čitalaca, afirmativna, ali i ona s kritikama, i odgovori redakcije. Jedan od najčešćih zahteva bio je da Panorama počne da povremeno izdaje vanredne brojeve u kojima bi bile objavljivane celovite epizode pojedinih junaka. Vrednost jedne redakcije ogleda se, između ostalog, i u tome koliko je spremna na promene i korake u skladu sa željama svojih čitalaca. Tako je 17. aprila 1969, u 183. broju Panorame, najavljeno je da će, na zahtev čitalaca, a u skladu s planovima redakcije, već sledećeg meseca, u maju 1969. godine, izaći prvi broj „Panoraminog mesečnika”, na „znatno povećanom broju strana, s koricama na finoj hartiji i u boji i po pristupačnoj ceni”, a u kom će biti u celosti objavljena jedna epizoda Umpah Paha. Ovo je pravi trenutak da se upotrebi, u tekstovima posvećenim jubilejima neizostavna, fraza „ostalo je istorija”. U maju 1969. godine na kioscima se pojavio prvi broj novog magazina. Na naslovnici je stajao Umpah Pah, unutra je bila jedna epizoda koja je već bila objavljena u nastavcima u Panorami (Dupli skalp; što je izazvalo malo negodovanje jednog broja čitalaca), a primerak je koštao dva i po tadašnja dinara (što je bilo dva i po puta skuplje od „redovne” Panorame).

U narednim mesecima i godinama nizali su se stripovi koji će postati zaštitni znak Stripoteke: Talični Tom, Asteriks, Krcko, Spiru, Gaston, Riđobradi, Poručnik Bluberi, Tarzan, Bim i Bum, Iznogud (kao Harun al Prašid), Tangi i Laverdir, Koko Bil, Rip Kirbi, Modesti Blejz, Flaš Gordon, Mandrak, Princ Valijant, Popaj, Hogar, Porodica Tarana, Konan, Tor, Srebrni Letač, Stiv Kenjon, Korto Malteze, Valerijan, Aster Blistok... To su samo oni najpoznatiji. Uporedo s njima objavljivani su i stripovi Branka Plavšića, Branislava Kerca, Svetozara Obradovića, Sibina Slavkovića, Dušana Vukojeva, Đorđa Milovića, Rajka Miloševića, Igora Kordeja, Željka Paheka, Dejana Nenadova, Petra Meseldžije, Leonida Pilipovića, Milana Jovanovića, Marka Stojanovića i brojnih, brojnih drugih srpskih i jugoslovenskih autora.

Format magazina je tokom celog postojanja ostao nepromenjen. U početku je pored naslova sa imenom glavnog junaka, u dnu naslovnice, diskretnim slovima stajalo ime ove vanredne serije: Stripoteka Panorama. Taj naslov se zadržao sve do 81. broja, kad je promenjen, zajedno s logotipom, u današnji naziv Stripoteka. Logotip je promenjen još samo jednom, u prvom dvobroju 150/151, u martu 1974. Jedina razlika između tadašnjeg logotipa i ovog koji se danas koristi jeste ta što je tada u podnaslovu pisalo „Jugoslovenska strip-revija”, dok je od #937, nakon osmogodišnje pauze u izlaženju, Stripoteka počela da se potpisuje kao „Revija svetskih stripova”. U početku su epizode pojedinačnih stripova objavljivane u celosti, ali se kasnije prešlo na kolažnu formu, koju je Stripoteka zadržala do danas.

Više od hiljadu ostvarenih snova

Ritam izlaženja se menjao tokom prethodnih 50 godina. Nakon što je Panorama ugašena u novembru 1971, Stripoteka, koja je u prvo vreme bila mesečnik, počela je da izlazi kao nedeljnik (od broja 37, jun 1972). Od marta 1974. Stripoteka izlazi u dvobrojima s dvostruko većim brojem strana, sve do broja 400 (jul 1976). Od broja 400 numeracija se vraća na pojedinačne brojeve. U prvoj polovini osamdesetih ritam izlaženja polako usporava. S nedeljnog ritma povremeno se prelazilo petnaestodnevni, da bi u junu 1985. Stripoteka ponovo postala mesečnik (#859). Neko vreme je ritam varirao, vraćao se na petnaestodnevnu dinamiku, ali se krajem osamdesetih i početkom devedesetih Stripoteka konačno ustalila u svom prvobitnom, mesečnom tempu, u kom i danas izlazi. Ovde treba zabeležiti i najteže dane Stripoteke. Kada je 1991. počeo novi rat, opšte propadanje društva nije poštedelo ni najdugovečniju strip-reviju. U julu 1992. godine objavljen je broj 936, a na naredni se čekalo više od osam godina (oktobar 1999). Od broja 937 do danas Stripoteka izlazi bez prestanka.

Redakcije i urednici

Glavni i odgovorni urednik u prvih 14 brojeva bio je Tomislav Ketig (rođen 1932), pisac, enciklopedista i esejista koji je šezdesetih radio kao urednik u Forumu. Bio je urednik Panorame i prvi urednik Stripoteke. Već od 15. broja tu dužnost je od njega preuzeo Svetozar Toza Tomić (1940–2005). Tomić je bio strip-teoretičar, esejista i urednik koji je svoj život posvetio stripu. Celu karijeru proveo je u novosadskom Forumu. Uz jednu kratku pauzu, on je stajao na čelu redakcije Stripoteke od 1970. do 1986. godine. Pedesetak brojeva, od aprila 1980. do aprila 1981, kao vršilac dužnosti urednika potpisivan je Đorđe Gros, da bi se potom Tomić vratio na svoje mesto. Čika Toza je Stripoteku uređivao do februara 1986. godine (#867). Od broja 868 (mart 1986) na kormilu redakcije Stripoteke kao glavni i odgovorni urednik je Slavko Draginčić. Draginčić (rođen 1947) istaknuti je istoričar i teoretičar stripa. Radio je kao urednik u Stripoteci još od broja 679 (decembar 1981). Nasledio ga je Sibin Slavković (rođen 1953), strip-autor i ilustrator. On je posao urednika u Stripoteci obavljao još od 946. broja (jul 2000), a glavni i odgovorni urednik bio je od #1055 (avgust 2009), pa sve do kraja 2015. godine. Od 1133. broja (januar 2016) Stripoteku uređuje redakcija Darkwooda, predvođena glavnim urednikom Slobodanom Jovićem (rođen 1972), osnivačem beogradske strip-knjižare Darkwood i istoimene izdavačke kuće, koja je u protekloj deceniji objavila oko 500 strip-izdanja.

Svi pomenuti urednici predvodili su redakcije koje su bile malobrojne, ali pažljivo selektovane. Promišljen odabir sadržaja potkrepljen znanjem i iskustvom ljudi koji svom poslu prilaze s velikim entuzijazmom ono je što Stripoteku čini svežom i aktuelnom već pola veka. Pored stripova, Stripoteka je redovno objavljivala kritičke eseje članova redakcije i saradnika: Zdravka Zupana, Veljka Krulčića, Zorana Đukanovića, Vase Pavkovića, Bojana Đukića, Aleksandara Manića, Miroslava Marića, Aleksandra Žikića, Ljubomira Kljakića, Momčila Rajina, Zorana Stefanovića, Vladimira Tadića, Dejana Savića, Nikole Dragomirovića i drugih.

Stripoteka danas

Stripoteka, sa svojom tradicijom od pola veka, danas predstavlja jedan od najstarijih strip-magazina na svetu. Ova revija svetskih stripova, kako joj stoji u podnaslovu, svojevrsna je enciklopedija na čijim stranicama čitaoci mogu naći gotovo sve relevantne stripove i dela svih značajnih autora kroz celu istoriju stripa. Gotovo da nema strip-škole ili klasičnog dela koje u njoj nije prezentovano u manjoj ili većoj meri. Stripovi iz Francuske i Belgije, stripovi iz Italije, SAD, južnoameričkih država, Kine i Japana. Naravno, i domaći stripovi. S obzirom na sve pomenuto, postaje jasno da Stripoteka predstavlja kulturno blago ove zemlje koje treba brižno čuvati. U vreme kada strip ponovo zauzima važno mesto u domaćem izdavaštvu, kada ponovo dolaze mladi naraštaji zainteresovani za čitanje, prosvetiteljska uloga koju Stripoteka ima možda je važnija nego ikad.

  ...ili maskirani pravednik u ludnici -
  “Betmen: Ludnica Arkam” Granta
  Morisona i Dejva Mekina;
  izdavač “Darkwood” 2014.

Betmen, (ne)običan momak koji deli pravdu skriven maskom, stigao je na svet pre 80 godina - 1939. u okrilju izdanja “Detective comic”-a po scenariju Bila Fingera crtao ga je Bob Kejn; njegova pojava poklapa se sa senzacionalnom strip novotarijom - super-herojima (Supermen se pojavio 1938. godine) pa je, hteo-ne hteo, Betmen ubrajan među njih. Dijapazon Betmenovih avantura određen je maskom koju nosi kao i niz maskiranih (ljudskih) heroja pre i posle njega (od npr. Zoroa do Dijabolika); autorska domišljatost proširila je zabran u kome se kretao pre svega uvođenjem ekstravagantnih neprijatelja (koji više priliče super-heroju) ali broj tipiziranih situacija ipak je bio konačan a njihovo ponavljanje vodilo je u sigurnu dosadu i zaborav. Ono što je Betmena izvuklo odatle bilo je upravo potenciranje njegovog atributa “lažnog super-heroja”; naime, Frenk Miler je u legendarnom “Povratku mračnog viteza” (1986) apostrofirao njegovu ljudskost, fizičku i mentalnu starost i istrošenost u večno mladom kriminalnom okruženju. Hrabar potez “očovečenja” (ili trivijalizacije?) junaka naišao je na većinsko dopadanje kod publike i bezrezervno odobravanje kritike i postao recept koji su drugi autori počeli primenjivati na ostale super momke i devojke. Ipak, upravo je Betmenov status “lažnog super-heroja” učinio da njegovo očovečenje deluje najubedljivije. Među grafičkim novelama koje su odmah nastavile Milerovim tragom svakako se izdvaja “Ludnica Arkam” - pun naslov je “Ludnica Arkam: ozbiljna kuća na ozbiljnoj zemlji” - iz 1989. godine (ovu grafičku novelu kod nas je objavio agilni “Darkwood”). “Ludnica Arkam” je spretni i sretni spoj ekstravagantnog scenarija Granta Morisona (znanog po radu na mnogim superherojskim serijalima) i eksperimentalnog crteža Dejva Mekina (zapaženog radom na serijalima “Sendmen” i “Helblejzer” odnosno grafičkim novelama kakva je „Od signala do šuma“ scenariste Nila Gejmena).

Priča započinje manje-više obično i predvidivo: pacijenti u Arkamu pobunili su se i preuzeli kontrolu a njihov vođa, Džoker, preti da će pobiti osoblje ako Betmen ne dođe u ludnicu. Naravno, Betmen herojski bira da spase zarobljenike i predaje se na milost i nemilost pacijentima. Usred sveopšteg haosa (kao u “pravoj” ludnici) Džoker mu velikodušno daje sat vremena da se sakrije pred tragačima. Ono što sledi je košmarni silazak u pakao umolnosti, izopačenosti i morbidnosti. Sve koprene morala i humanosti padaju a animalni nagon za pukim preživljavanjem poništava sve norme i obzire. Betmen tone u ludilo, njegova sećanja na smrt roditelja oživljavaju novom snagom i verljivošću, svi etički principi bivaju relativizovani do obesmišljavanja; Betmen čak dopušta da ga psihijatar ispituje što ga dodatno izbacuje iz uobičajene uloge koju je sebi dodelio. Prizore fizičkog nasilja i gušećeg straha dopunjuje i paralelna priča o tragičnim stradanjima Amadeusa Arkama, osnivača azila, i njegove porodice; tako se u priču uvodi i obrazac uklete kuće kao mesta koje je predodređeno za patnju svih koji se u njemu zadese.

Ma koliko se opirao Betmen ne uspeva da pobedi čak ni kada pribegne bezobzirnim metodima svojih protivnika i, konačno, pada u ruke progonitelja. Njegovu sudbinu, kao vrhunac apsurda, rešava bacanje novčića Dvolikog, paranoičara koga je Betmen uhvatio. Ovaj objavljuje da je slučaj-novčić odlučio da Betmen bude pušten. Džoker dovikuje odlazećem Betmenu: “Uživaj tamo napolju. U ludnici. Samo jedno ne zaboravi. Ako ikada sve postane preteško… Za tebe će ovde uvek biti mesta.” Kad ostane sam Dvoliki gleda novčić jer je, u stvari, u bacanju “pao” lik sa ožiljkom što je značilo Betmenovu smrt i, misleći na ostale pacijente, zaključuje: “Briga mene za vas. Vi ste samo običan špil karata.”

Priča o događajima u ludnici posle jasnog uvoda rasplinjava se u diskontinuitetne konfuzne epizode koje, sveukupno, grade mračnu atmosferu raspada svake racionalnosti. Otuda za mnoštvo utisaka koji zapljuskuju Betmena (i čitaoca) nema objašnjenja. Morison koristi obrazac ludila i ludnice kao opravdanje za razbijanje svih do tada znanih Betmenovih osobina i otkrivanje njegovih skrivenih slabosti. Ipak, i pored zavedenosti pričom teško je na momente odupreti se utisku “preterano režirane slučajnosti” koji, srećom, uspešno “pokrivaju” vanredna likovna rešenja Dejva Mekina. Mekin u potpunosti dekonstruiše tradicionalnu strip tablu slažući crteže (kolorne i crno-bele, realistične i krokije) i fotografije u nesimetrične celine, neretko umetnute u sliku koja zauzima čitavu stranicu. Otuda su poneke table, kao celine, pravi praznik za oči dok druge traže pomno posmatranje i zapažanje detalja. Sveukupno, Mekin je velemajstorski “odradio” svoj posao.

“Ludnica Arkam” i posle tri decenije od pojavljivanja deluje sveže i intrigantno i nesporno je uspeli eksperiment u vivisekciji skrivenih tajni maskiranog osvetnika-mračnog viteza koji je ikona popularne kulture XX i XXI veka.

(„Dnevnik“, 2019)

17. MEĐUNARODNI SALON STRIPA
SREĆNA GALERIJA SKC BEOGRAD, 26 - 29. 09. 2019.
KONKURS MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2019.
ROK ZA SLANJE RADOVA: DO 15. AVGUSTA 2019.

Adresa za slanje radova:
SKC, Srećna Galerija
SALON STRIPA                                               
Kralja Milana 48
11000 Beograd, Srbija

Propozicije za učesnike:
•  Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
•  Kandidat šalje rad na konkurs poštom – običnom pošiljkom (rad će biti prihvaćen i u slučaju da ga kandidat lično donese)
•  Rad treba da bude u dobroj kopiji (ili originalu), obima od 1 do 4 table, A3 ili A4 formata.
•  Rad može biti delo više autora (crtač, scenarista, kolorista), s tim da crtač ne može podneti na konkurs više od jednog rada.
•  Rad može biti prethodno objavljivan.
•  Tema, žanr i autorski pristup nisu zadati konkursom.
•  Ne isključuje se mogućnost prihvatanja rada sa strip tematikom u drugim medijima (reljef, skulptura, instalacija, objekat...)
•  Tekst u stripu može biti na srpskom ili engleskom jeziku kao i na jezicima sa bivšeg srpskohrvatskog odnosno hrvatskosrpskog govornog područja.
•  Uz rad je obavezno poslati (na računaru ili čitko, štampanim slovima, popunjenu) PRIJAVU NA KONKURS MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2019. koja se može preuzeti OVDE ili sa www.salonstripaskc.rs ili dobiti u SKC-u prilikom predavanja radova na konkurs.
•  Svaku tablu rada na poleđini označiti rednim brojem (primer: 1/4, 2/4, 3/4, 4/4)

• Radovi će biti žirirani za zvanične nagrade, nagrade prijatelja Salona i izložbu najuspelijih radova.
(radovi koji propagiraju rasnu, versku, nacionalnu, političku, ličnu, kao i druge vidove netrpeljivosti; izražavaju mržnju, vređanje, psovanjem ili na drugi način, omalovažavaju ličnosti, organizacije, stvari i pojmove;  imaju za cilj propagandu delatnosti i ideologija pravnih lica, organizacija, udruženja, pokreta, terorističkih i ekstremističkih organizacija; kao i radovi pornografske sadržine, neće se uzimati u razmatranje)

Nagrade:
•  GRAND PRIX SALONA (uključuje novčani iznos od 500 evra)
•  Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika
•  Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika
•  Nagrada za najbolji scenario (ideju) 
•  Nagrada za najbolji  crtež 
•  Specijalna nagrada žirija za inovaciju

Takmičari do 15 godina starosti:
•  MLADI LAV (najbolji rad u kategoriji)
•  Specijalna nagrada žirija za najbolju ideju
•  Specijalna nagrada žirija za zreo i maštovit izraz
•  Specijalna nagrada žirija za najmlađeg autora 

   Nagrade prijatelja Salona

Dodatne informacije:
www.salonstripaskc.rs
http://www.facebook.com/comicsfest
e-mail: salonstripaskc@gmail.com
tel: 011/ 360 20 44

link za preuzimanje prijave:
PRIJAVA NA KONKURS
MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2019

  ...za 17 Internacionalni
  strip konkurs VELES 2019!

Propozicije

- Pravo učešća imaju svi autori iz celog sveta, nezavisno od pola i uzrasta;

- Dužina stripova treba da bude od 1 do 6 tabli, na A4 formatu (min 300 dpi ukoliko se šalje elektronskim putem). Ukoliko je strip od 1 strane treba da bude sa najmanje 5 sličica.

- Pristigli stripovi neće biti vraćeni. Samim prijemom od strane organizatora, oni daju pravo organizatoru da ih objavljuje i prezentira, zajedno sa autorima u sklopu promocije svojih aktivnosti. Autori poslatih stripova ulaze u kombinaciju za obezbeđivanje puta, smeštaja i ishrane tokom 14. Internacionalnog salona stripa VELES 2018 (sredinom septembra).

- Tema je slobodna. Svaki autor (crtač, tuš, kolor) može učestvovati samo sa jednim stripom. Izuzetak postoji samo za scenariste koji mogu da urade scenarija za više stripova. Svaki autor i deo autorskog tima treba da bude potpisan na stripu sa naznakom ko je šta uradio.

- Zajedno sa stripovima treba poslati i ličnu biografiju, fotografiju, kontakt podaci i godina kada je strip nacrtan. Na svim stripovima trebaju biti navedeni svi autori kao i naslov stripa. Bez ovih informacija neće biti uzeti u obzir za nagrade

- Svi pristigli stripovi biće uzeti u konkurenciju za nagrade:
  · Prva nagrada ZLATAN STRIP 200 EU, diploma.
  · Druga nagrada, diploma.
  · Treća nagrada, diploma.
  · Nagrada za najbolje scenario, diploma.
  · Nagrada za najboljeg autora do 18 g, diploma
  · Nagrada za najmlađeg učesnika, diploma
  · Ostale specijalne nagrade

Rok za slanje radova je 20-og septembra 2019. godine. Oni mogu da se šalju na
a) Adresu Strip centar Makedonije-Veles (za konkurs) Ul VASIL GJORGOV br 78 1400 Veles
б) Ili na emailu: stripkonkurs@gmail.com

  Digitalizujmo se dok je vreme…

Kada mi je ovako važna tema napravim ovako veliku pauzu, šta se od mene tek može očekivati kod tema gde nemam lične koristi?... Aha!!!… Koristoljubiva digitalizacija je na tapetu…;)

Delom je šala a delom istina ovo napisano gore. Jeste, računam na korist od promovisanja digitalizacije stripova, ali želim takođe i da ubedim autore da krenu mojim putem. Pa da imamo svi koristi. Kao što sam napisao u jednoj od prethodnih kolumni, što je veći zbir naslovnica na kioscima prodaja je svima bolja. Digitalizacija je definitivno budućnost, a na budućnost treba misliti, budućnost treba planirati. Digitalni kiosk treba da učinimo bogatijim.

Danas to nije ekstra zarada, ali je tendencija rasta pouzdana. Radim jednom izdavaču pripremu za digitalnu platformu (ne strip) i znam da je za 7 godina postojanja Novinarnice, onima za koje radim, prodaja skočila dvadesetak puta!!! Pored činjenice da je izdavač na pola tog puta ostao bez izdanja koje je do tada činilo 50% digitalne prodaje. I sve to uprkos činjenici da Novinarnica sa svojim specifičnostima, kako plaćanja tako i "posedovanja" kupljenih izdanja, nije savršena platforma. Dakle, može se. Važna je upornost, reklama i velika paleta izdanja…

Na Novinarnici sam sa svojim izdanjem skoro usamljen, a na Comixology/Amazonu sam jedini od domaćih što se tiče stripa, koliko znam. Da bi to bilo finansijski isplativije, potrebno je napraviti šum, niz različitih izdanja, međusobna podrška, linkovanje prema izdanjima kako bi se mogla kupiti.

Obe ove platforme ništa ne koštaju autora. Novinarnica ni izdavača, dok kod Comixology/Amazona izdavači imaju neku "članarinu" ali zato su samizdati privilegovani – slobodni - čak ni isbn brojevi i slične zvanične forme nisu nužne. Dakle, raj za samostalne inicijative.

Koliko možemo očekivati da će ljudi prelaziti na digitalna izdanja? Pa beletristiku već skoro 10 godina čitam isključivo na Kindle uređaju. Čak i kada radi podrške kupim papirno izdanje čitam ga tek kada nabavim elektronsko. Stripove ću, čim tableti od 12,5 inča padnu na pristojnu cenu, verovatno većinom čitati elektronski. Nije to tako strašna i ružna stvar kako nam se čini pre nego li probamo. Naravno "velike" stripove ću verovatno još dugo čitati na papiru, ali amere i Boneli bez pardona na tabletu, kada već postoji adekvatan format čitača. Da se naviknem na Kindle (elektronske knjige) mi je bilo dovoljno nekoliko, do par desetina, stranica. Nema teške i "debele" knjige, lomljenja korica i savijanja rikne, nema presitnih slova ili lošeg proreda. Sve se namesti. A ostaje mi više mesta na policama za odabrane papirne stripove…;) Tako verovatno i drugi reaguju, a o novim klincima kojima je to prirodna platforma za čitanje da ne pričam…

I nemojte da padate na foru kako papirne knjige ipak pobeđuju, izdavačima ne odgovara mogućnost da budu preskočeni u procesu izdavanja knjiga, prirodno je da rade (anti)marketing koji njima odgovara, pogotovo ovde gde smo "malo zaostali" u digitalnom izdavaštvu. Istina je, nije usledio skok i potpuni prelazak na digitalu, kao što su se neki nadali. Ali tendencija rasta je sigurna. Ako nam se to danas ne isplati dovoljno, u penziji ćemo imati lep dodatak… Kao što naslov kaže: Digitalizujmo se dok je vreme…;)

Sve što jednom postaviš na digitalni "kiosk" trajno ostaje u ponudi, biće sporadičnih kupaca starijih izdanja. Mada je pojavljivanje novih stvari jako bitno za bolju prodaju. Meni je nakon pojavljivanja prodaja bila sjajna prvih nekoliko dana, posle je bez reklame i noviteta stala. Ali ima leka i za to, ono što serijalizujem u Samo stripu… biće izdvajano u posebne knjižice, više ću valjda raditi, pa će biti šira ponuda, poradiću na reklami, sopstvenom sajtu… A valjda će moje ubeđivanje podstaći i druge da krenu ovim putem. Vredi, sigurno - na engleskom jeziku nam je tržište cela planeta. Ne budite lenji i skeptični. Postoje i druge opcije za prodaju, pa i to da se digitalno odštampa u Amazonu i šalje, i još ponešto… Kako šta budem otkrivao/praktikovao prenosiću iskustva i vama, koristiću prednosti digitalnog doba.

Dakle, imate levo link ka Novinarnici, i strip izdanjima na toj platformi, već odavno… A od danas i Comixology/Amazon sa linkom prema mom Samo stripu… (Just a comic…). Biće i prema vašim izdanjima, samo se učlanite i krenite sa prodajom…

Sledi: Služe li čemu strip festivali?…

PS. Obavezna kupovina…;)
www.comixology.com/Just-a-comic/comics-series/127731
www.novinarnica.net/novine/samo_strip
I Pogledajte kako se i vi možete priključiti Comixology/Amazon prodaji:
submit.comixology.com/

  ...Izložba karikatura "Utisak" Laza Sredanovića

Sa velikim zadovoljstvom, Kafe-galerija "Šank bar" najavljuje Izložbu karikatura Laza Sredanovića, akademskog slikara grafičara i dobitnika mnogih nagrada u našoj zemlji i inostranstvu.

Gospodina Laza Sredanovića će posetioci, najpre, prepoznati po čuvenom "Dikanu" - najuticajnijem i, verovatno, najvažnijem junaku modernog srpskog stripa koji izlazi u "Politikinom zabavniku", a ove godine je proslavio pola veka postojanja.
No, gospodin Lazo Sredanović je podjednako poznat i po svojim karikaturama, za koje je, što nijednom karikaturisti nije pošlo za rukom, dve godine zaredom nagrađen najprestižnijom nagradom "Pjer".

Otvaranje Izložbe karikatura Laza Sredanovića će biti u utorak, 14. maja, sa početkom u 19h, u Kafe-galeriji "Šank bar", na adresi Bulevar Zorana Đinđića 87. Postavku će delom činiti karikature koje su već objavljene u "Politici", a koje vas, zajedno sa onima koje nisu, neće ostaviti bez Utiska!

  ...surova realnost i zavodljiva mitologija
  mora, ostrva i džungli -“Korto Malteze:
  Uvek malo dalje” Huga Prata;
  izdavač “Darkwood” 2018.

Pre više pola veka 1967.g. pojavio se strip “Balada o slanom moru” Huga Prata (1927-1995) u crno-beloj verziji na stranicama italijanskog strip magazina “Narednik Kirk”, nazvanog tako po popularnom Pratovom stripu koji je crtao tokom svog radnog boravka u Argentini. Na jednoj od prvih tabli „Balade...“ pojavljuje se kapetan Korto Malteze razapet na splavu i prepušten na milost Tihom okeanu. Njegov spasilac je Raspućin, agresivni bradati Rus poznatog prezimena i nepredvidivog ponašanja. Priča počinje 1913.g. u predvečerje I svetskog rata... Posle uspeha „Balade...“ i pauze od tri godine, Prat je nastavio da ispisuje i iscrtava Kortove doživljaje u poglavljima-epizodama dužine-trajanja 20 tabli što je optimalna dužina za strip revije; premijere ovih epizoda bile su u francuskom magazinu „Pif gadget“ sa kojim je Prat intenzivno sarađivao obzirom da se iz Italije preselio u Francusku. Odatle se Korto širio dalje preko stranica belgijskog „Tintina“, italijanskog magazina koji se zvao „Korto Malteze“ i mnogih drugih među kojima su bili i beogradski časopis „Pegaz“ (koji je uređivao Žika Bogdanović; u ovom izdanju strip se zvao „Korto Maltežanin“), sarajevski magazin „Strip Art“ (urednik Ervin Rustemagić) te legendarni „Politikin zabavnik“. Ove kratke epizode (bilo ih je preko 20) kasnije su sakupljene u više albuma; jedan od takvih albuma je i „Korto Malteze: uvek malo dalje“ koji, pored uvodnog teksta, kartama i raskošnih Pratovih skica, čine epizode „Glave od pečuraka“, „Konga banana“, „Vudu za gospodina predsednika“, „Laguna lepih snova“ i „Dede i bajke“. Priče vode znatiželjnog čitaoca po morima, ostrvima i džunglama Centralne i Južne Amerike kroz tajanstvene svetove izgubljenih zlatnih gradova, divljih plemena, autokratije suočene sa snagom magije ali u potragu dede i babe za unukom... Odjeci I svetkog rata koji besni u Evropi odraženi su u liku vojnika-dezertera na samrti ali i u zlokobnim špijunskim zaverama koje odnose živote krivaca i slučajnih prolaznika. Korto, koji se još oporavlja od rane na glavi zbog koje je izgubio pamćenje, najčešće nevoljno ali neumitno učestvuje u dešavanjima koja bude njegove emocije i osećaj za pravično. A svaki je njegov korak u realnosti istovremeno je i korak u istoriju koju je ponekad teško razlikovati od bajke. Plaže i palme kao i neprohodne džungle kroz koje vijugaju reke kolevka su fantastičnih pripovesti o svetovima nevidljivim za oko razuma. Sve je prepuno tajanstvenih znakova, mističkih učenja, starih znanja, spisa i predmeta koji spajaju svekoliku ljudsku istoriju (dajući joj drugi lik i značenje) i otvaraju puteve u druge realnosti. Korto je idealan junak za ovakve avanture - romantik i cinik, sanjar i ratnik, poznavalac mnogih praktičnih ali i opskurnih veština. Sveukupno, ovaj serijal je specifičan „slučaj“ latinoameričkog magijskog realizma u stripu, jednako neodoljiv u svom tekstualnom i u stilizovanom likovnom segmentu.

Priče o romantičnom i pravdoljubivom mornaru u surovom svetu jesu avanturističke ali  je u njima mnogo učenih dijaloga, netipičnih odnosa, pitanja bez odgovora. Sve to traži od čitalaca povećanu pažnju i prilagođavanje usporenom ritmu kazivanja; bez tog svesnog napora Korto će ostati neshvaćen ili će se prevideti suptilne, fine nijanse. Prat očekuje od čitalaca da prihvate upliv magijskog doživljaja sveta u realnost odnosno njegovo poigravanje faktima (od pogrešnih geografskih dužina i širine do bizarnih knjiga koje junaci čitaju). Umberto Eko je otkrio da se Prat namerno i svesno poigravao zapletima pletući zamke koje će samo vispreni čitaoci na svoje veliko zadovoljstvo otkriti. Po ovakvom stavu prema (umetničkoj) stvarnosti Prat je blizak Horheu Luisu Borhesu, autoru koji je istinu predstavljao kao fikciju, za razliku od mnoštva drugih pisaca koju su fikciju pokušavali da predstave kao istinu. Na ovako uzdrmane temelje realizma dodaju su spekulacije i mistifikacije i tako gradi začudni magijski svet koji je na korak od onog koji poznajemo (ili barem tako mislimo).

Ništa manji izazov za čitaoce nije ni vizuelni lik stripa - Prat je majstor minimalističkog crteža koji jednako predano iscrtava prizore plovidbe nepreglednim okeanom (bilo da je savršeno miran ili rasgoropađen olujama), probojanja kroz džungle ili egzotične fizionomije istetoviranih Indijanaca, grubijana ili učenjaka i egzotičnih lepotica. I kao što u pripovedanju čini iskorake tako i u crtežu Prat ide „uvek malo dalje“ od uobičajenog i očekivanog - na radost pravih ljubitelja „priča u slikama“.

“Darkwood”-ov album „Uvek malo dalje“ deo je serije od 12 albuma sa doživljajima Korto Maltezea, štampan je ćirilicom, u punom koloru sa tvrdim koricama i reprezentativno je izdanje ovog remek-dela iz umetničke baštine XX veka.

(„Dnevnik“, 2019)

  ...4. Somborskog internacionalnog festivala stripa i fantastike!

U okviru Sajma stripa i fantastike, koji je na progamu 4. Somborskog internacionalnog festivala stripa i fantastike u subotu i nedelju, 18. i 19. maja 2019. godine, obezbeđen je prostor za izlaganje, razmenu i prodaju polovnih stripova, ploča, audio kaseta, figurica, značaka i svih drugih kolekcionarskih predmeta. Pozivamo sve zainteresovane izlagače, koji žele mesto za izlaganje svojih kolekcija, da nam se, zbog velikog interesovanja, jave što pre kako bi na vreme rezervisali mesto. 

Broj mesta je ograničen, a štandovi su besplatni. Zainteresovani izlagači nam se mogu javiti porukom na FB stranicu "Klub ljubitelja stripova Sombor" ili putem mail-a stripovisombor@gmail.com. www.facebook.com/events/575896346226977/

  ...10. – 12. 5. 2019. HDLU, Trg žrtava fašizma 16, Zagreb!

Sve informacije o CRŠ-u možete naći na sledećem linku: www.zagrebcomiccon.com Iliti jednostavnim klikom na sličicu!!!

  ...Asteriks #3 i Pustinjske škorpije!

ASTERIKS – KNJIGA 3 - EPIZODE 7-9

NA LETEĆEM STARTU PO CENI OD 1.340 DINARA!

Ne propustite jedinstvenu priliku da nabavite ovaj strip s popustom od 33%!
„Asteriks 3“ biće na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga” u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford” na Novom Beogradu, Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books” u Novom Sadu i na našem sajtu po ceni od 1.340 dinara. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.500 dinara, a u ostalim knjižarama 1.999 dinara.

PORUČITE ODMAH!

U ovom tomu, čekaju vas tri nove, uzbudljive avanture Asteriksa i Obeliksa, glavnih junaka jednog od najpopularnijih i najvoljenijih serijala u istoriji devete umetnosti.

7. epizoda: BORBA STAREŠINA
Borba starešina stari je galski običaj, ali Rimljani žele da ga iskoriste kako bi uklonili jednog neposlušnog galskog vođu: Drmatoriksa. Međutim, da bi to postigli, najpre ga moraju lišiti čarobnog napitka. Stoga smišljaju plan, naizgled vrlo jednostavan: nema druida – nema napitka!
8. epizoda: ASTERIKS MEĐU BRITANCIMA
Julije Cezar je zauzeo celu Britaniju. Celu? Ne! Jedno selo i dalje pruža otpor osvajaču. Ali njegovim hrabrim stanovnicima ponestaje snage, pa će se obratiti za pomoć svojim rođacima, Galima, i to upravo onima iz malog, nama dobro znanog sela gde žive Asteriks i Obeliks...
9. epizoda: ASTERIKS I NORMANI
Normani su surovi ratnici koji ne znaju šta je strah. A hteli bi da znaju sve, pa i to! Zato kreću u potragu za nekim ko bi ih naučio šta je strah, za nekim ko se u to dobro razume. Iako ni sami ne znaju za strah, Asteriks i Obeliks naći će načina da Normanima daju odgovor na pitanje koje ih muči...

---

Novo izdanje u ediciji STARI KONTINET!

PUSTINJSKE ŠKORPIJE 1
Vrhunsko ostvarenje Huga Prata!

NA LETEĆEM STARTU OD 8. DO 11. MAJA PO CENI OD 1.000 DINARA!

PORUČITE ODMAH

Ne propustite da nabavite PRVI od TRI toma serijala „Pustinjske škorpije“ po sniženoj ceni! U prvom tomu čekaju vas DVE od ukupno PET epizoda stripa iz olovke i pera sjajnogHuga Prata!

Zahvaljujući trudu izdavačke kuće „Kasterman“, ovo izdanje Pratovog klasičnog ostvarenja majstorski je kolorisala njegova dugogodišnja saradnica Patricija Zanoti, čime je delo još više dobilo na izražajnosti. Bogat prateći materijal upotpunjen je autorovim izvanrednim akvarelima.

Ova priča, koju je autor napisao na vrhuncu stvaralačkih moći, zasnovana je na istinitim događajima kroz koje je prošla jedna borbena jedinica iz Drugog svetskog rata.

Radnja stripa odvija se u Libijskoj pustinji u periodu od 1940. do 1941. godine. Poljski oficir Koinski, pripadnik je Pustinjske grupe za daleka dejstva (Long Range Desert Group), nazvane Pustinjske škorpije. Ta mala engleska vojna jedinica u negostoljubivoj zoni Sahare dejstvuje u sukobu protiv Italijana. Odvažna grupa ljudi uleće u pustolovno putovanje jalovim dinama afričke pustinje, čija napuštena utvrđenja i izgubljene oaze nastanjuje šarolik svet: žene ratnice, krvožedni beduini, operski pevači i zaljubljeni oficiri, svi zarobljeni u sukobu, u kom više niko ne zna koju stranu da zauzme...

„Pustinjske škorpije 1“ biće na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga” u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford” na Novom Beogradu, Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books” u Novom Sadu i na našem sajtu po ceni od 1.000 dinara. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.100 dinara, dok će u ostalim knjižarama knjiga koštati 1.499 dinara.

  ...Ponovo se čuje „TRAS!“ - OD LJUBITELJA ZA LJUBITELJE!

Sledi još jedan Beogradski festival stripa...

Polako se ustalila tradicija da je prva polovina maja rezervisana za Beogradski festival stripa „Tras!“. Tako je i ove godine, po treći put. Mesto održavanja festivala je promenjeno. Iz Centra za kulturu „Vlada Divlјan“ prebacili smo se u Kulturni centar „Grad“. Adresa je Braće Krsmanović 4, u Savamali.

Na ovogodišnjem „Trasu“ promenjeno je još nešto. Umesto svečanog otvaranja i dva dana programa, ove godine će svi programi biti održani u subotu, 11. maja. Zato će taj dan biti više nego zgusnut. A za to će da se pobrinu gosti festivala.

Kako smo u prva dva izdanja festivala nekako uspeli da zanemarimo Dilana Doga, to smo se ove godine potrudili da grešku ispravimo. Za to će da se pobrine Đovani Fregijeri. On je jedan iz prve lige crtača „istraživača noćnih mora“. Zaslužan je za neke od kultnih epizoda, kao što su „Smrt, lјubav, smrt“, „Frankenštajn“, „Nekropolis“, „Dogodiće se sutra“. Pored toga, upriličio je prvi susret Dilana Doga i Martija Misterije, u epizodi „Poslednja stanica užas“. Bije ga glas da je jedan od najbržih crtača u Boneliju, što će svi posetioci „Trasa“ imati priliku lično da ispitaju. Tako što će da zatraže crtež.

Drugi gost iz Italije odavno nije gost na ovim prostorima. Toliko, da valјa da se razmisli da li da ide pod „gosti“ ili „domaći“. Pogađate, radi se o Valteru Venturiju, crtaču Zagora, Teksa Vilera, Belconija, Dragonera. Nedavno je u Italiji izašla njegova epizoda u kojoj se susreću Zagor i Bred Beron.  A kako neko reče, ko je video ovdašnji festival bez brata Valtera?

Treći gost je verovatno jedan od najpoznatijih crtača s ovih prostora. Igor Kordej od ranih osamdesetih godina prošlog veka radi punom parom i nema nameru da stane. Od „Vama“, preko „Mi mrtvi“, sve od Betmena, Tarzana i najnovijeg vesterna „Maršal Bas“, u svakoj liniji se vidi majstorstvo. A i do sada na „Trasu“ nismo imali nijednog zvaničnog viteza, a kamoli francuskog Viteza reda umetnosti  i književnosti.

Za njim u stopu nastupa Darko Perović. Ovaj crtač je u poslednjih tridesetak godina napravio velike stvari na stranim tržištima. Od saradnje sa Enrikeom Abulijem, scenaristom „Torpeda“ u Španiji, preko sopstvenog serijala „Duboko i hladno“, pa sve do Bonelijevog  „Magičnog vetra“, „Šangaj devila“ i „Adama Vajld“.

Vraća nam se i Štef Bartolić, najpoznatiji po stripu o Diku Longu, koji je radio za „Plejboj“.

Nadamo se da će većina posetilaca dobiti želјeni crtež ili posvetu.  Biće organizovana i uobičajena berza, potom razne tribine i svi ostali događaji koji prate „Tras“. Druženje autora i lјubitelјa se podrazumeva. Zato „Tras“ i postoji. Vidimo se u subotu, 11. maja.

Nemanja Baćković

Program:
11:00−19:00
Berza stripa renomiranih izdavača – celodnevna aktivnost
11:30−13:00
Autori za publiku - Posvete i crtanje za posetioce: Đovani Fregijeri, Valter Venturi, Igor Kordej, Darko Perović, Štef Bartolić
16:30−18:00
Autori za publiku - Đovani Fregijeri, Valter Venturi, Igor Kordej, Darko Perović, Štef Bartolić
18:30−19:30
Aukcija izloženih printova

Štef Bartolić (r. 1967, Zagreb) je animator, ilustrator i strip-autor prisutan na sceni od 1986. godine. Nakon studija na Školi za primjenjenu umjetnost, Štef je na polju animacije sarađivao na dugometražnim filmovima Čarobnjakov šešir, Šegrt Hlapić i Mali leteći medvedići, kao i na većem broju kratkometražnih animiranih filmova. Počeo je da se bavi stripom od 1986. godine. Bartolićevi akteri komuniciraju sa čitaocima jedinstvenom mimikom i gestom, žustro i eksplozivno, oslikano neverovatnim talentom jednog od najvećih talenata sa našeg područja.

Valter Venturi (r. 1969, Rim) stupio je na scenu putem izrazito antisuperherojskog mini serijala Kapetan Italija, čijih je 12 brojeva sam objavio. Saradnja sa Titom Faracijem na serijalu Bred Beron obeležava početak njegove saradnje sa izdavačkom kućom Boneli. Kao kompletan autor se oprobao na grafičkom romanu Veliki Belconi koji je u Srbiji objavio Phoenix Press. Autor je naslovne ilustracije na najnovijem albumu Ortodox Celtsa, Many Mouths Shut!, iz 2017. godine, na kojoj dominira deo lica koji asocira na Zagora. Venturi se sa lakoćom stilski uklapa u širok spektar žanrova, i pokazao se kao jedan od crtačkih favorita kod velikog broja fanova.

Darko Perović (r. 1965, Aranđelovac) započeo je karijeru strip autora u brojnim časopisima širom bivše Jugoslavije sredinom osamdesetih godina. Već prvom dugom pričom, Brek, pokupio je nagrade 1987. godine. Krajem devedesetih Perović započinje saradnju sa italijanskom izdavačkom kućom „Serđo Boneli“, gde po scenariju Đanfranka Manfredija sarađuje na uspešnom serijalu Magični Vetar. Potom je sa „Bonelijem“ sarađivao na Šangaj Devilu, a obnovio je saradnju sa Manfredijem i na Adamu Vajldu. Paralelno sarađuje sa francuskom izdavačkom kućom Soleil.

Đovani Fregijeri (r. 1950, Pjaćenca) započinje strip karijeru još kao tinejdžer u studiju Đankarla Tenentija. Nakon dugog niza godina rada na manje ili više uspešnim serijalima, poput Intrepido, Il Monello i Skorpio, presudan trenutak u Fregijerovoj karijeri nastupa 1986. godine, kada po scenariju Alberta Ongara crta Rols Rojs, i objavljuje ga u magazinu „Eternaut“. Fregijeri postaje prepoznatljivi deo Dilana Doga, i crta neke od najznačajnijih epizoda za serijal. Autor je najvećeg broja priča u redakciji Dilana Doga, uglavnom zahvaljujući izuzetnoj brzini i zavodljivom realističnom crtežu koji se lako pretapa u horor atmosferu. Osim stripa Fregijeri se aktivno bavi fotografijom i dizajnom.

Igor Kordej (r. 1957, Zagreb) je legenda domaće strip scene. Jedan od istaknutih članova Novog Kvadrata, međunarodno cenjen strip autor i ilustrator, Kordej je sarađivao sa velikim brojem svetskih izdavača. Ministarstvo kulture Francuske ga 2013. godine proglašava vitezom reda umetnosti i književnosti. Još pre Vama i 1985. godine, Kordej je bio majstor devete umetnosti. Ali ova priča ga je definitivno vinula u zvezde. Njegovo izvanredno oko za režiju stripa može se meriti samo sa lakoćom kojom plete linije na tablama. Gusti vitraži Kordejevog crteža oduzimaju dah, bilo da je reč o ljudskim likovima uhvaćenim u vrhunskim dinamičnim ili kontemplativnim trenucima, ili krajolicima rekonstruisanim do minucioznosti.

  ...u Noći muzeja!!!

   Izložba strip albuma „Do pakla i nazad“  - koji je na Ninovoj top listi za 2018. g. proglašen za događaj godine u srpskom stripu sa još druga dva naslova - govori o srpskom narodu i vojsci u Velikom ratu.

   Ova ozbilјna tema nije ozbilјna samo za istoriju, književnost. likovnu umetnost - već i za strip.

   Izložba će biti otvorena 10.5.2019. u 19h u Narodnoj biblioteci "Vuk Karadžić" u Kragujevcu, a učestvuju Marko Stojanović, scenarista i Miloš Petković, urednik mono-grafskog izdanja stripa.

IZLOŽBA ĆE U NOĆI MUZEJA
BITI DOSTUPNA POSETIOCIMA
BIBLIOTEKE.

 

  ...festivala karikaturalno–humorističkog i porodičnog stripa

Dečji kulturni centar Beograd
Takovska 8, Beograd

9–11. maj 2019.
Upozorenje posetiocima — Nisu svi događaji navedeni u programu, a naročito ne akcije iznenađenja i improvizacije. Organizator zadržava sebi pravo izmene, ukidanja ili ignorisanja ovog programa u slučaju viših sila ili pojave Gaše. Ko se meteora i promaje čuvao, nije se kajao.

Četvrtak, 9. maj 2019.
Atrijum 
12–13 časova — početak rada i svečano otvaranje Sabora zvukom Gašinog drndafona (instrument Predraga Ristića).
Glavni gost Sabora je Laza Sredanović! Pored njega učestvuju: urednica likovnog programa Dečjeg kulturnog centra Beograd Lidija Seničar, urednik „Politikinog Zabavnika“ Petar Milatović, direktorka OŠ „Đuro Strugar“ Aleksandra Lončar,  profesor radionice „Đorđe Lobačev“ Vladimir Vesović i  upravnik Centra za umetnost stripa Zoran Stefanović, sa gostima iznenađenja.
13–18 č. — vođene stručne ture po izložbama (do 30 minuta, za prijavlјene škole)
14–18 č. — promocije poduhvata i stvaralaca (po 20 minuta)
13–18 č. — u Galeriji atrijuma: radionice Škole „Đorđe Lobačev“ pod vođstvom profesora Vladimira Vesovića
Crvena sala
14 č. — „Čudotvorni mač“ (1950), dugometražni igrani film Vojislava Nanovića po srpskim narodnim bajkama, pod uticajem stripova Đorđa Lobačeva (100 minuta).
16–17:30 — Nagrađeni animirani filmovi studenata Fakulteta primenjenih umetnosti, po izboru prof. Rastka Ćirića (88 minuta ukupno, sa predasima)
17:30–18 č. — Master klas – stvaranje i značaj stripova po Bojanu M. Đukiću (do tri seanse po 30 minuta).
Program promocija u četvrtak 14–18 časova
- „Svi klasici Makonda: Mali Nemo u Zemlјi snova, Srpski naučnici u slici i reči, i Večni klasici“ — Bojan Bosnić i Zoran Stefanović (Makondo)
- „Valјevski strip, od Bendža Kosta do Strave“ — Filip Stanković (Strava) i Ilija Mirović (Forma B)
- „Šeret sa zelene reke“ — Zoran Mihailović (DKCB)
- „Karikatura, najstvarnija stvarnost“ — Mileta Miloradović (DKCB)
- „Večni sjaj Politikinog Zabavnika“ — Petar Milatović (Politikin Zabavnik)
- „Kroz svetove neograničene zabave“ — Bojan M. Đukić (USUS)
- „Čovek koji je nas odgajao do čoveka“— Miomir Tomić (Evro buks)
- „Dikan i Stari Sloveni: pola stoleća slovenske smešne slave“ – Lazo Sredanović (Everest medija)

Petak, 10. maj 2019.
Atrijum
12–18 č. — vođene stručne ture po izložbama (do 30 minuta, za prijavlјene škole)
12–18 č. — u Galeriji atrijuma: radionice Škole „Đorđe Lobačev“ pod vođstvom profesora Vladimira Vesovića
14–18 č. — promocije poduhvata i stvaralaca (po 20 minuta)
Crvena sala
12 č. — „Čudotvorni mač“ (1950), dugometražni igrani film Vojislava Nanovića po srpskim narodnim bajkama, pod uticajem stripova Đorđa Lobačeva.
14 č. — „Čudotvorni mač“ (1950), repriza.
16–17:30 — Nagrađeni animirani filmovi studenata Fakulteta primenjenih umetnosti, po izboru prof. Rastka Ćirića
17:30–18 č. — Master klas – stvaranje i značaj stripova po Bojanu M. Đukiću (do tri seanse po 30 minuta)
Program promocija u petak 12–18 časova
- „Tintin ponovo među Srbima“ — Aleksandar Nešić (Darkvud)
- „Lobačev: Čardak i na nebu i na zemlјi — monografija Zdravka Zupana“ — Živojin Tamburić, Snežana Zupan i Zoran Stefanović (Modesti Stripovi)
- „Sabrana dela Đorđa Lobačeva“ — Irina Antanasijević, Kristijan Relić i Zoran Stefanović
- „Serijal BG men“ — crtač Srđan Jerković i scenarista Miloš Simić (Stripblog) 
- „Strip za slepe i slabovide kao proširenje jednog medijuma i jedne umetnosti (na osnovu doktorskog rada)“ — Dragana Kuprešanin
- „Crne besmislice“ — Božidar Milojković BAM, Dragan Lazarević i Lazar Odanović
- Edicija „Karike i oblaci“ — Ilija Mirović, Kristijan Relić i Zoran Stefanović
- „Sat“ — grafički roman o Velikom ratu — Dragana Lazarevića, Vujadina Radovanovića i Radeta Tovladijca
- „Natacha & Rubine: Hommage collateral“ — najnoviji album ilustracija Fransoa Valterija, Dragana de Lazarea i Gilsona
- „Nikola Lekić: sećanje na neshvaćenog titana“ — Lazo Sredanović, Miomir Tomić,  Lidija Četić i Zoran Stefanović

Subota, 11. maj 2019.
Atrijum
12–15 č. — u Galeriji atrijuma: radionice Škole „Đorđe Lobačev“ pod vođstvom Vladimira Vesovića
12–14 č. — Predstavlјanja doajena stripa: Jovan Stojanović, Đorđe Dimitrijević, Vladana Likar-Smilјanić, Vasilije Afanasijev, Geza Šetet, Slaviša Ćirović, Zoltan Nađerđ i drugi (sa pauzama između seansi).
14-15 č. — Čas sećanja: Rade i Jelisaveta Ivanović, Dobrica Erić, Dragoš Jovanović – Fera i drugi.
15–16 č. — Svečana ceremonija: Dodela zvanja Vitez ili Dama od duha humora, i Velika povelјa Gašinog sabora
16–18 č. — Stručni skup autora i istraživača. Teme: Društveni značaj stripa u globalizaciji, a osobito karikaturalno-humorističkog. Evropsko nasleđe Đorđa Lobačeva. Đorđe Dimitrijević kao prevodilac i kulturotvorac. Lazo Sredanović — o glavnom gostu prvog Gašinog sabora. Smisao Gašinog sabora u savremenoj kulturi Srbije i regiona.
18 časova: Svečano zatvaranje festivala zvukom Gašinog drndafona
(instrument Predraga Ristića za koji je komponovao Zoran Simjanović)

  ...Ponovo festival Gašin sabor
  u Beogradu od 9. do 11. maja

   Tri dana smeha, radosti i druženja sa Dikanom, baronom Minhauzenom, Elicom i Malim Nemom

   Međunarodni festival humorističko-karikaturalnog i porodičnog stripa Gašin sabor — tematski jedinstven u Jugoistočnoj Evropi — svoje drugo redovno izdanje ponovo ima u Dečjem kulturnom centru Beograda, od četvrtka 9. maja, sa svečanim otvaranjem u 12 časova.
   Programi će trajati do subote 11. maja i biće krunisani završnom ceremonijom u 15 časova, sa dodelom priznanja Vitez i Dama od duha i humora, kao i Velikom povelјom Gašinog sabora za „izuzetan doprinos svetskoj umetnosti humora, karikature, šeprtlјenja i sanjarenja“.
   Tokom „tri dana smeha“, kako kaže zvanični slogan festivala, publici se na opušten način nude izložbe sa vođenim turama, besplatni časovi crtanja i pisanja za sve generacije, umetničke radionice, promocije, predavanja, projekcije, stručni skup, tržnica knjiga i svakodnevno druženje sa stvaraocima i stručnjacima, uvodeći laike u polјe humorističkog i karikaturalnog stripa.
    Zainteresovane obrazovne ustanove mogu da zakažu termine grupnih poseta izložbama, master klasama i radionicama prijavom Lidiji Seničar, urednici likovnog programa festivala „Radost Evrope“ (telefon 060 167 33 45 ili e-pošta
lidija.senicar@dkcb.rs)

   Glavne teme „Gašinog sabora 2019“

   Glavni gost sabora je doajen naše kulture, likovni umetnik Lazo Sredanović, a glavna domaća tema je obeležavanje 50 godina njegovog stripa „Dikan i Stari Sloveni“ kojeg je crtač sa scenaristom Nikolom Lekićem stvorio 1969. na stranicama „Politikinog Zabavnika“. Sredanović će se tri dana družiti sa svojim brojnim čitaocima, predstavlјajući izložbu kao i seriju knjiga „Dikan“, koja donosi sabrane stripove o najsmešnijem slovenskom pretku u izdanju „Everest medije“.
   Glavna međunarodna tema je delo jednog od očeva evropskog stripa, velikog srpsko-ruskog umetnika Đorđa Lobačeva (1909–2002), povodom 110 godina od rođenja, obeležena ekskluzivnom izložbom i promocijama sabranih dela ovog velikana u izdanju kuće „Makondo“, te najavom kapitalne monografije Zdravka Zupana „Lobačev: Čardak i na nebu i na zemlјi“ u izdanju londonsko-beogradske kuće „Modesti stripovi“. Ove godine će naše stripske veze sa ruskom kulturom biće istaknute i preko predstavlјanja doprinosa koji su dali i daju Vasilije Afanasijev, Irina Antanasijević i drugi.
   Takođe, ugledna imena evropskog stripa Slaviša Ćirović i Bojan M. Đukić predstaviće ekskluzivno svoje opuse za decu i mlade autorskim izložbama i ličnim prisustvom na master klasama.
   Biće održane i promocije, tribine i predavanja o opusima tridesetak autora, a tokom trajanja festivala moći će da se kupe stripovi i druga izdanja po povlašćenim cenama.
   Radionice sa decom, omladinom i svim drugim naraštajima koordiniraće prof. Vladimir Vesović iz Škole i radionice „Đorđe Lobačev“, a učestvovaće i drugi velikani karikaturalnog, humorističkog i porodičnog stripa.

   Rezultati 2018.

   Začet sa skromnijim očekivanjima, Sabor se već prve godine pokazao jednim od većih i značajnijih stripskih festivala Balkana. U pedesetak programa 2018. učestvovalo je osamdesetak umetnika, naučnika, pedagoga i drugih stručnjaka, kao i preko 500 učenika iz sedam beogradskih obrazovnih ustanova. Po zvaničnoj evidenciji izložbe je tada za dve nedelјe, kao prateći program, videlo ucelo ili delom preko 6.000 posetilaca Dečjeg kulturnog centra Beograda, pretežno dece i omladine.
   Naziv festivala ovekovečuje mitskog junaka srpske kulture — Lenjog Gašu iz pera pesnika i stripara Jovana Jovanovića Zmaja, a po kojem je vek kasnije kršten i Gaša Šeprtlјa kao srpska verzija „Gastona Lagafa“ iz pera Andrea Frankena (André Franquin, 1924-1997). Svake godine je festival posvećen drugom velikom svetskom autoru, a najlogičnije je bilo da prve godine to bude Franken, autor koji je sa Žanom Žiroom Mebijusom otelotvorenje i glavni simbol franko-belgijskog stripa u srpskoj i jugoslovenskim kulturama.
   Gašin sabor je u aprilu 2018. ušao u zajednicu frankofonih festivala stripa i imao je vidlјivu reklamnu kampanju na referentnim sajtovima za evropski strip.

   Oni stvaraju Gašin sabor

   Gašin sabor organizuju Centar za umetnost stripa pri Udruženju stripskih umetnika Srbije, Škola i radionica „Đorđe Lobačev“, Dečji kulturni centar Beograda, Udruženje „Svet stripa“ iz Kragujevca i njihovi brojni partneri. Zvanični jezici festivala su srpski kao glavni, a francuski i ruski kao pomoćni jezici. Manifestacija se oglašava i u zemlјama Zapadne i Istočne Evrope.
   Predsednik Gašinog sabora je srpsko–francuski autor Dragan Lazarević (Dragan de Lazare), a u stručnom odboru su i Vladimir Vesović (Škola „Đorđe Lobačev“), Bojan M. Đukić (osnivač „Beogradskog kruga 2“), Lidija Seničar (urednica likovnih programa DKCB i festivala „Radost Evrope“), Rade Tovladijac (predsednik USUS) i Zoran Stefanović (upravnik Centra za umetnost stripa).
   Likovno oblikovanje plakata i drugih materijala uradio je umetnički direktor festivala, student Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu Marko Šerer, a kaligrafi na priznanjima su dva studenta FPU Lazar Rakonjac i Petar Stošić. Sama priznanja nose crteže Božidara Milojkovića BAM-a, Dragana Lazarevića i Siniše Banovića. •

www.dkcb.rs • www.usus.org.rs
www.facebook.com/GasinSaborBGD/

  ...Razstava: Dušan Kastelic – V kaj je zrasel deček z žužki v glavi?

Prizorišče: Knjižnica Otona Župančiča, Ljubljana

Datum dogodka: torek, 7. maj 2019 ob 18:00, 3. nadstropje

Dušan Kastelic, letošnji nagrajenec Prešernovega sklada, je ilustrator, risar stripov, v zadnjih letih pa so mednarodno slavo dosegli njegovi animirani filmi kot je videospot Perkmandeljc za skupino Orlek, ki je bil prikazan na festivalu Sundance, film Čikorja an’ kafe, narejen po pesmi Iztoka Mlakarja, ki je prejel 20 mednarodnih nagrad ter njegov zadnji film The Box (Celica), ki je prejel celo več kot 50 mednarodnih nagrad.

Med drugim tudi nagrado na festivalu Cinequest (ZDA), zaradi katere ga je Ameriška filmska akademija umestila med kandidate za nagrado Oskar. Na razstavi bo na ogled presek njegovega ustvarjanja na področju ilustracije, stripov in animiranih filmov.
Pogovor z Dušanom Kastelicem bo vodil Aleksander Buh.

Dogodek Strip ob bok knjižnim klasikom, pripravljamo v sodelovanju s Strip.art.nico Buch.

  ...Veliki, mali, obnovljeni...
  Strip zabavnik!

Naš doživljaj proticanja vremena zavisi od više faktora, najviše, čini se, od uzrasta u kojem taj protok doživljavamo. Ali, ima nešto i u ispunjenosti proteklog vremena događajima, njihovim značajem, kao i u trajnom vezivanju za događaje koji nam se čini bliskim uprkos decenijama koje su nakon njih protekle. Nesumnjivo je da nas događaji u detinjstvu obeležavaju, da ih detaljno pamtimo, jer su impresije koje su izazivali bile jake i nemaskirane drugim, tekućim događajima, kao što je to slučaj u odraslom dobu. Stoga ne čudi što se čovek u četrdesetim ili pedesetim, šezdesetim godinama ne seća gde je pre pet godina bio na letovanju, ali se tačno može setiti kioska u kojem je prvi put ugledao Kekec, Crtane romane, Strip zabavnik...

...Da, Strip zabavnik, o njemu je ovde reč. Nekome ko je bukvalno uz njega odrastao i još uvek jasno pamti gotovo svaku naslovnu stranicu, deluje nestvarno da je od pojave ove strip-revije prošlo 40 godina. Šta se sve smestilo u te protekle četiri decenije, svi ti silni ratovi, neuspele revolucije, selidbe, mnogo lepih i poneki tužan događaj. Stotine poznanika, desetine prijatelja, hiljade pročitanih knjiga i stripova. I da, deluje još nestvarnije kad se protok vremena okrene u suprotnom smeru – da je manje godina prošlo od vremena kada su izlazili Mika Miš i svi ti predratni stripovi do pojave Strip zabavnika, nego od momenta kada se revija prvi put pojavila na kioscima do danas.

A Strip zabavnik – nije to bila ni najbolja, ni najčitanija strip-revija u Jugoslaviji, niti je bila najdugovečnija, niti najuticajnija. Čini se da se ni po čemu nije posebno izdvajala. Ipak, teško da će se pronaći i jedan ljubitelj stripa koji nije zavoleo barem neki od brojnih stripova koji su objavljivani u Strip zabavniku.

A kako je sve počelo?

Iako je tokom 19. veka štampa na srpskom jeziku u Vojvodini bila veoma razvijena (setimo se i da su prvi stripovi na srpskom jeziku objavljeni upravo u novosadskim satiričnim listovima), stvaranjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca izdavačka delatnost u Vojvodini gotovo da zamire, ustupajući mesto beogradskoj štampi (izuzetak čine listovi na mađarskom i nemačkom jeziku). No, već početkom Drugog svetskog rata u Novom Sadu Svetozar Marković Toza, Branko Bajić i Nikola Petrović pokreću list Slobodna Vojvodina. Krajem rata urednik lista biće i književnik Jovan Popović, koji će svega nekoliko meseci nakon napuštanja Slobodne Vojvodine u Borbi objaviti svoj čuveni (negativni) tekst o stripu. Nakon rata je Slobodna Vojvodina izlazila na srpskom i mađarskom jeziku, a srpska verzija promeniće 1953. ime u Dnevnik. Isto ime nosiće i izdavačka kuća koja će tokom narednih decenija, sem Dnevnika, objavljivati na desetine novina i časopisa na pet jezika, imati značajnu izdavačku delatnost knjiga, štampariju koja će raditi bez prestanka, snažnu distributersku mrežu, uključujući kioske širom Vojvodine. Već tokom pedesetih godina prošlog veka i u dnevnom listu, a i u specijalizovanim časopisima, Panorama, Panaroma strip, Mikijeve novine i Veseli svet objavljivani su stripovi. Paraleno sa ovim, pokreće se i edicija pisanih romana X-100, koju najviše pamtimo po romanima o Lunu kralju ponoći i njegovom autoru Frederiku Eštonu, odnosno Mitru Miloševiću, novosadskom književniku i novinaru Dnevnika. Stasavši u urednika, Milošević će 1968. godine pokrenuti dve najpopularnije edicije stripa u Jugoslaviji – Zlatnu seriju i Lunov magnus strip. Međutim, svega šest godina nakon toga Milošević odlazi u penziju, a nasleđuje ga Dušan Stanojev. No, posebno značajnu ulogu igra Sreten Drašković, prvo novinar Veselog sveta, a zatim urednik Zlatne serije i Lunovog magnus stripa. Sem njih dvojice, značajnu ulogu za strip u Dnevniku imao je i Vlada Dubravčić. Pod Draškovićevim uredništvom 1974. pojavljuje se još jedno Dnevnikovo izdanje – Zlatni kliker. Tokom te i naredne godine u ovom časopisu mozaičnog tipa, pored raznih priloga objavljuje se i strip, uz značajno mesto dodeljeno domaćem stripu. Koncepcija prisutna u Zlatnom klikeru biće nastavljena, u nešto izmenjenom obliku, četiri godine kasnije, u Strip zabavniku (u međuvremenu će još biti pokrenuta i kratkotrajna serija Pan strip).

Iako su okosnicu Dnevnikove izdavačke politike stripa činili stripovi izdavačke kuće Serđo Boneli, ipak se tokom prvih deset godina u Lunovom magnus stripu i Zlatnoj seriji pojavljuje čitav niz uglavnom kraćih stripova drugih izdavača kako iz Italije, tako i iz Francuske, Velike Britanije, SAD, Mađarske... U isto vreme, gotovo svaka od konkurentskih izdavačkih kuća objavljuje neku strip-reviju – Forum objavljuje Stripoteku, Dečje novine Eks almanah, a takođe i školske listove – Dečje novine, Kekec, Male novine... Dakle,dostupnost velikog broja stripova širokog spektra kroz razvijene poslovne odnose sa stranim izdavačima, gašenje Pan stripa, veliki finansijski uspeh postignut albumom sa sličicama Otpisani, koji je stvorio sigurnu finansijsku bazu, kao i pritisak konkurencije bili su verovatno neki od razloga za pokretanje Strip zabavnika, a iste godine i školskog lista Neven, u kojem će strip takođe imati značajno mesto.

Prvi broj Strip zabavnika pojaviće se na kioscima u sredu, drugog maja 1979. godine. Po koncepciji je ličio na srodne časopise koji su u to vreme izlazili u Francuskoj (npr. Pif gadget) i, kako je to već naznačeno u samom nazivu, bio je to časopis zabavnog karaktera, sa značajnom količinom stripa, ali ipak i sa brojnim drugim rubrikama za koje se pretpostavljalo da će privući pažnju mladih čitalaca. Edicija će potrajati nešto manje od šest godina i tokom tog perioda biće objavljeno ukupno 125 brojeva, koji su po pravilu izlazili svake druge srede, odnosno dva puta mesečno. Poslednji broj biće objavljen početkom 1985. godine, da bi, nakon nekoliko meseci – 15. maja, revija bila ponovo pokrenuta kao Novi strip zabavnik, koji će izlaziti do 1. avgusta 1988. godine (ukupno 74 broja). Osam godina kasnije pokušaće se sa obnovom revije (Strip zabavnik – nova serija), ali će izaći samo pet brojeva. Na taj način ukupno su izašla 203 broja Strip zabavnika, koji je, sa svoje dve obnove, pretekao i Stripoteku i Politikin zabavnik, koji su bili obnavljani jednom. U narednim nastavcima osvrnućemo se prvo na tri „generacije“ Strip zabavnika, a zatim i na stripove koji su u njima izlazili.

Prva „generacija“ Strip zabavnika, poznatog još i kao „veliki“ Strip zabavnik, izlazila je u formatu A4, prvo sa tankim, glatkim koricama, a od 64. broja sa tvrđim, mat koricama. Sve do 15. broja broj strana je iznosio 64, da bi od 16. broja bio povećan za četiri strane. Prvih 29 brojeva imali su cenu 12 dinara, da bi ona od broja 30 bila povećana na 15 dinara, od broja 45 do broja 96 cena je bila 25 dinara, zatim je do 112 broja bila 30 dinara, sa brojem 113 je poskupela na 45 dinara, a sa brojem 124 i na 80 dinara. Čitav period izlaženja Strip zabavnika poklopio se sa periodom „stabilitacije“ u Jugoslaviji, destimulisanja uvoza i posledične nestašice roto-hartije, ali i stalnog rasta cena kako hartije, tako i filmova i ostalog materijala potrebnog za štampu. Dva su upečatljiva indikatora značaja ovog problema: kontinuirani pad broja strana svesaka Lunovog magnus stripa i Zlatne serije tokom 1970-ih godina (sa oko 200 na ispod 100) i činjenica da je za objavljivanje 24 knjige Dnevnikove edicije Otkriće sveta u stripu bilo potrebno 11 godina!

U prvih 13 brojeva Strip zabavnika u impresumu su navedeni samo Dušan Stanojev (glavni i odgovorni urednik OOUR – osnovne organizacije udruženog rada, tj. Redakcije zabavnih izdanja) i Sreten Drašković (odgovorni urednik), uz Oskara Štefana kao tehničkog urednika (od 15. broja menja ga Dušan Dimitrov). Za uređivanje časopisa bio je zadužen „uređivački kolegijum“. Uskoro će se u impresumu naći i ime direktora NIŠRO Dnevnik Vitomira Sudarskog, a od 14. broja Miodrag Vujović je naveden kao urednik izdanja. Stanojeva će od 79. broja zameniti Vladimir Stevanov, a Dimitrova njegova supruga Borislavka od broja 115 (Dušan će ostati odgovoran za dizajn naslovne strane), od kada se kao sekretarica redakcije navodi Olgica Kulišić. Nešto ranije, od 95. broja, redakcija dobija i svog lektora – Radojku Popovski, koja od samo početka sarađuje sa listom kao novinar.

U prvom broju uredništvo se obraća čitaocima sledećim rečima:
„Dragi čitaoci, znamo da ste bili nestrpljivi, ali strpljenje se isplatilo, i evo, konačno, pred vama je prvi broj Strip zabavnika. Ljubitelji stripa će u svakom broju imati dva kompletna stripa, sa novim junacima. Jedan je Rahan, znatiželjni i neustrašivi mladić iz praistorije. Drugi je doktor Žistis, savremeni mladi lekar, koji u samoodbrani, bez oružja, koristi samo karate, džudo i svoju inteligenciju. Uzgred, žistis na francuskom znači pravda. Za starije čitaoce stripova možda je interesantno reći da je crtač Rahana Šere, jedan od najpoznatijih crtača Francuske, a Dr Žistisa Karlo Marčelo, takođe jedan od najboljih francuskih crtača. Uostalom, oba stripa su pred vama, pa procenite. Oni koji vole promene, uz pomoć veštih pera naših reportera, moći će da putuju po celom svetu, i to u koloru. Za čitaoce sa detektivskim nervom rezervisali smo prostor za priču. Umesto sposobnosti američkih ili francuskih detektiva, upoznaćete pronicljivost i reflekse jugoslovenskih obaveštajaca. Borilački sportovi su takođe dobili svoje mesto, posebno karate i džudo, za koje se mladi sve više interesuju. A za one koji i ležu i ustaju sa melodijama i ritmovima svojih omiljenih sastava i pevača rezervisali smo cele dve strane u koloru, i još, pride, mini poster u svakom broju. I, na kraju, Strip zabavnik će donositi i zanimljivosti i enigmu, a često će vas i zasmejavati svojim izborom humorističkih priloga. Ako nam budete pisali šta da izbacimo, a šta da ubacimo u naš novi list, onda ćete svake druge srede imati u rukama Strip zabavnik po svojoj želji. Zato ćemo za vašu poštu rezervisati poseban stubac i najbolje ideje koje se mogu ostvariti – objaviti u Strip zabavniku. Ne zaboravite: svake druge srede novi broj Strip zabavnika“.
A u jednom od narednih brojeva, u odgovoru jednom od čitalaca, navodi se da je „Strip zabavnik pokrenut na inicijativ čitalaca – ljubitelja stripova veliki formata“.

Dakle, već od prvog broja bilo je jasno kakva će biti koncepcija revije, ali i još jedna velika prednost u odnosu na konkurenciju – živa komunikacija redakcije sa čitaocima, koja će se ostvarivati tokom narednih godina kako kroz pisma čitalaca, sprovođenje anketa, podsticanje osnivanja klubova čitalaca, nagradne igre, postere koje čitaoci biraju, kutak za kolekcionare, savete za mlade strip-scenariste... Štaviše, Strip zabavnik je bio blisko povezan sa ostalim Dnevnikovim strip izdanjima – najviše, naravno, sa Lunovim magnus stripom i Zlatnom serijom, ali i sa njihovim vanrednim i specijalnim izdanjima i upravo komunikacija sa čitaocima određivala je u značajnoj meri sadržaj ovih, ali i specijalnih brojeva Strip zabavnika.

Tokom skoro šest godina na stranicama Strip zabavnika objavljeno je blizu 70 različitih stripova, najviše onih italijanskih i francuskih autora i izdavača, nešto manje američkih i britanskih i najmanje španskih. Značajno mesto zauzimao je domaći strip. Međutim, samo 15 stripova je objavljeno u više od 10 brojeva.

Strip zabavnik se najviše pamti po stripovima u Rahanu i doktoru Žistisu. Ipak, najčešće prisutan strip bio je Porodica Kremenko Hezeltona i Armstronga, zastupljen u 102 broja, ispred Rahana Lekuroa i Šerea, zastupljenog u 76 brojeva. Na trećem mestu je strip Rile i Gile (63) Ala Smita (i kasnije Brizakera), pa slede Doktor Žistis (58) Olivijea i Marčela, Kućno pozorište Marika i Šebija (35), Veliki Blek italijanskih autora, ali i Obradovića i Kerca (27),Ibanjezovi  Zriki Švargla i Šule Globus (19), Izvidnik Rod (16) Peternelja, Gart (najviše Elgara, Alarda i Ezburija), Svea (najviše Kamarote i Kvinta) i Sezarov Piki Pingo sa po 14, Doživljaji Roka i Rola Grekija i Fuska i Kamenko Ivice Mitrovića sa po 13, itd.

Tokom svog postojanja Strip zabavnik je prolazio kroz nekoliko faza. Početnu fazu, koja otprilike traje godinu dana, označava prevashodna vezanost za Doktora Žistisa i Rahana, koji čine okosnicu svakog broja, uz još poneki kraći strip i neizbežne Porodice Kremenko. Časopis je klasičnog zabavnog karaktera, sa značajnim mestom posvećenim putopisima (Vladimir Rakić, Radivoj Kovačević, Vera Vučkovački, Bruno Profaca), rubrikom Muzičke vibracije, koju uređuje Dragan Gojković, stripovanu rubriku Ahmeta Muminovića Moja domovina, redovne priloge o borilačkim sportovima, često iz pera tada poznatih sportista Bojane Šumonje i Dušana Dačića, priče o obaveštajcima (Đurica Labović), te redovnu rubriku Istinite priče, koja je donosila priče iz Narodnooslobodilačkog rata (Vladimir Smirnov Volođa, Predrag Pejčić, N. P. Mare i drugi). Tu su i prikazi filmova i televizijskih serija sa NOB tematikom, priče Dušana Durmana, karikature Borislava Stankovića Stabora, enigmatika, šale. Od ostalih stripova koji su češće pristupni možemo izdvojiti Ivena od Kanerika Marika i Fontona, Doživljaje Roka i Rola i Fantastične pustolovine viteza Erana Marika i Dimbertona. U 26. broju po prvi put izostaje Rahan, a u narednom broju Doktor Žistis, što nagoveštava nešto izmenjenu koncepciju, u kojoj će biti više mesta za druge stripove.

Naredna dva broja – 28 i 29, posvećena su smrti Josipa Broza Tita, pa uz prigodne stripove iz narodnooslobodilačke borbe (uključujući i veoma popularnog Poručnika Taru Svetozara Obradovića i Branislava Kerca) uvode se rubrike koje donose priče o Titu i anegdote o vrhovnom komandantu. U narednim brojevima pokreću se i neki novi serijali, koji će dugo biti prisutni na stranicama Dnevnikovih izdanja, uključujući Autostoperke Grekija i Lombardija i Taranisa More i Marčela, ali i neke koji će se pojavljivati neredovno i/ili kratkotrajno – Nasradin Hodža Lekuroa i Legvena, Džimi Veston Freda Holmsa, Petrijev Mini traži zaposlenje. Značajan momenat predstavlja pojava Garta u 40. broju i on će prilično redovno izlaziti u narednih tridesetak brojeva. Uz prvi nastavak Garta objavljen je i propratni tekst, prvi takve vrste u Strip zabavniku, i to iz pera ni manje ni više nego Branislava Kerca, koji će tokom narednih dve godine igrati veoma značajnu ulogu u časopisu, ne samo kao autor stripova, već i kao ilustrator, autor naslovnih stranica, pisac tekstova i intervjua (pod pseudonimom B. Zmajevac), pa i kao adapter dijaloga u pojedinim stripovima. Nešto ranije, u 34. broju, Strip zabavnik počinje da objavljuje i putopise Tibora Sekelja, autora poznatog i popularnog i u svetu stripa. Već u 45. broju dolazi do još jednog značajnog momenta – ogromna popularnost Velikog Bleka dovela je ovog junaka na stranice Strip zabavnika.

Svakako najznačajniji momenat u istoriji Strip zabavnika je pojava 64. broja. U njemu se po prvi put srećemo sa „modernim“ Velikim Blekom, kako ga naziva redakcija, delom Obradovića i Kerca i koji će doživeti ogromnu popularnost. U istom broju premijerno su objavljeni Mitonov Kosmo i Svea. Oba stripa su dobro primljena, posebno Kosmo, koji postaje omiljeni strip čitalaca Strip zabavnika. I zaista, sudeći po pismima čitalaca, Strip zabavnik je tokom 1982. i 1983. godine bio omiljen među čitaocima i mnogi ga stavljaju na prvo mesto među domaćim strip-časopisima tog vremena, ispred Stripoteke i Stripa 82. Uz pomenute stripove i već tradicionalno prisutne Doktora Žistisa i Rahana, uvode se i drugi stripovi – Cipresijev Van Adams, Jalek Dišatoa i Denejera, Bebi Bang Grekija, Restanija i Palotija, Pratov Kirk, Legenda o Kaburu Legranda i Bernaskonija, Roni Reporter Kanate, Kena i Bargade, Suzi Strajk Ređijanijeve i Terzina, Zriki Švargla i Šule Globus, S. Gordon Kanate i Aparićija... Štaviše, časopis postaje sve manje „zabavnik“, a sve više „strip“. Tako većina tekstualnih rubrika biva ukinuta, da bi se što više mesta oslobodilo za strip.

Od broja 94 redakcija Strip zabavnika uvodi još jednu značajnu novinu – po prvi put objavljuju se američki superherojski stripovi i to prvo Disijev (D.C. comics) Arion (Kupenberg, Menč, Dursema, Mendrejk) i Novi titani (Volfman, Perez, Tangal), a nešto kasnije Džonan Heks (Flejšer, Ejers, Dezunniga, Garsija Lopez) i Marvelov Indijana Džons raznih autora.

Još treba spomenuti i domaći strip koji je u Strip zabavniku dobio značajan prostor. Ispočetka je to bilo dosta skromno – prvi domaći strip pojavljuje se tek u 21. broju – radi se o stripu Ahmeta Muminovića Lovokradice. Isti autor objavljuje svoje kratke stripove i u brojevima 25, 28, 29 i 30, a u 31. broju pojavljuje se i prvi strip Jelka Peternelja Mućaća (ranije smo spomenuli da su tri epizode Poručnika Tare objavljene u brojevima 29 i 30). Zatim sledi pauza sve do objavljivanja Velikog Bleka u broju 64 (sa izutetkom nekoliko strip-kaiša čitalaca Miloja Mitrovića, Perice Strnića i Fuada Čičkušića). Međutim, prvi originalni domaći strip-serijal objavljen u nekom od Dnevnikovih izdanja, nakon stripova objavljenih u Zlatnom klikeru i Nevenu, predstavlja Izvidnik Rod Jelka Peternelja, koji debituje u 87. broju i biće redovan do gašenja velikog Strip zabavnika. U poslednjem, 125. broju, premijerno je objavljen strip Larami Milana Miletića, koji će obeležiti Novi strip zabavnik tokom narednih godina. A u međuvremenu objavljeni su još i strip Dušana Vukojeva i Miodraga Ivanovića Mikice Poslednji pucanj u broju 111, strip Nikole Maslovare Šampion u broju 114 i strip Spotakmen u broju 124, kao i stripovi od jedne strane Ungl Gungl. Kamenko Ivice Mitrovića izlazi od 111. broja.

Tokom ove, kasnije faze, u Strip zabavniku redovno izlaze i tekstovi o stripu. Radi se o prikazima domaći i stranih autora, intervjuima sa autorima, prikazima stripova koji se objavljuju u Strip zabavniku i drugim Dnevnikovim izdanjima, a u poslednjih 16 brojeva ide i feljton o istoriji američkog stripa. Svetozar Obradović vodi rubriku Saveti za mlade strip-scenariste, a pred samo gašenje izdanja Bojan Đukić uređuje rubriku strip-vesti. Iz italijanskih izdanja prenosi se i feljton  Teksov priručnik o Dalekom Zapadu.

Strip zabavnik nije u pravom smislu bio ugašen. No, suočen sa nepremostivim problemima vezanim za nabavku roto-papira izlazi sve neredovnije, što izaziva negodovanje čitalaca i, verovatno, i pad tiraža. U isto vreme drugi izdavači pokreću i brojne sopstvene strip-revije, što svakako ne pogoduje finansijskoj situaciji oko Strip zabavnika. Stoga, nakon kraće pauze kada Strip zabavnik nije izlazio, Dnevnik pokreće novo izdanje, na izmenjenom formatu, pod nazivom Novi strip zabavnik.

Evo kako je redakcija obrazložila prekid izlaženja časopisa:
„Naši čitaoci već duže nisu bili u prilici da čitaju redovno Strip zabavnik. Postojali su mnogi problemi koji su sprečavali redovan izlazak ovog izdanja, koje je steklo brojnu čitalačku publiku. Razna poskupljenja, od hartije do grafičkih usluga, dovela su u pitanje dalji izlazak i opstanak ovog strip-izdanja. Imajući u vidu sve probleme sa kojima se do sada sukobljavao Strip zabavnik, odlučeno je da on ubuduće izlazi na novom, manjem formatu istog obima i sa nižom cenom,dva puta mesečno – prvo i petnaestog. Na taj način smo postigli da čitaoci ne gube ni od kvaliteta ni od kvantiteta i da u određeno vreme nađu ovo izdanje na kioscima. Novi Strip zabavnik će osim formata, imati i neke novine koje ćemo postepeno uvoditi u izdanje. Biće povećan broj strana rubrike „Strip vibracije“, uvodi se rubrika „Neverovatno, ali istinito“, a i stare rubrike, kao što su enigma, humor, zanimljivi svet, redovno će se objavljivati na stranicama lista. Što se tiče stripova, mi ćemo i dalje nastaviti da objavljujemo stripove već poznate stripove, kao što su Indijana Džons, Džonan Heks, Izvidnik Rod, Dr Žistis, Krik, Suzi Strejk, Svea i drugi. Uvešćemo nove, naročito stripove domaćih autora, kao što su Larami, Nikolino, i neke humorističke. Posebnu novinu u Strip zabavniku predstavljaće rubrike koje ćete vi sami odabrati putem pisama u stilu jedne već dosta omiljene poruke: „Tražili ste – čitajte!“ U njoj ćemo objavljivati odgovore na mnoga vaša pitanja iz raznih oblasti – od stripa, filma, raznih zanimljivosti do kompjutera koji se sve više uvode čak i u savremenu nastavu. Zbog toga očekujemo da nam, pored već ustaljenih rubrika za „šaljem – šalješ“ i „odgovora na pitanja“ pišete i u ovoj novo koju ćete, nadamo se, prihvatiti kao što ste prihvatili i pomenute rubrike“.

Prvi broj Novog strip zabavnika pojavio se na kioscima 15. juna 1985. godine. Bio je A5 formata, na 68 strana. Cena je  bila nešto manja u odnosu na veliki Strip zabavnik i iznosila je 60 dinara. Poslednji broj se pojavio 1. avgusta 1988. godine. Izašlo sa ukupno 74 broja.

U impresumu možemo videti kadrovske promene koje su zadesile Dnevnik tokom nekoliko meseci nakon gašenja Strip zabavnika: Vitomira Sudarskog je na mestu direktora NIŠRO Dnevnik zamenio Jovan Smederevac, a Dušana Stanojeva na mestu glavnog i odgovornog urednika Ilija Vojnović.Dotadašnja saradnica Jovanka Stojičević od četvrtog broja se navodi i u impresumu kao deo redakcije, a Borislavku Dimitrov povremeno na mestu likovnog i tehničkog urednika menja Juliš Arvanitidis. Nove kradrovske promene su vide i u broju 18, kada Todor Đurić preuzima od Sretena Draškovića ulogu odgovornog urednika, Drašković postaje urednik redakcije, dok urednik izdanja umesto Miodraga Vujovića postaje nekadašnji glavni i odgovorni urednik redakcije Dušan Stanojev. Na tom mestu će ostati do 47. broja, kada će ga zameniti Mirjana Zamurović. Redakcija u 38. broju dobija i tehničkog saradnika Matildu Vavić.

Već u prvom broju Novog strip zabavnika može se videti vraćanje uređivačke koncepcije nekoliko godina unazad, uz značajno veći prostor za tekstualne priloge, nauštrb stripa. Među njima treba izdvojiti Školu stripa koju je vodio Svetozar Obradović  od 47. broja i koja je potrajala sve do gašenja izdanja, tekstove Zdravka Zupana vezane za istoriju jugoslovenskog stripa, nekoliko tekstova o stripovima i strip-autorima, kao i intervjue, izveštaje sa stripskih dešavanja, te kratkotrajnu (prvih devet brojeva) rubriku Bojana Đukića „Zanimljivi strip-svet“. Spomenimo još i feljton „Martijeve misterije“ i rubrike „Od Triglava do Vardara“ Ahmeta Muminovića,  „Sportske cik-cake“ Pavla Maleševa i „Pas, moj prijatelj“, kao i još jednu kratkotrajnnu rubriku koja je trebala da zameni „Muzičke vibracije“ – „Muzički klub“ Dušana Patića.

Kao i u velikom Strip zabavniku, i u Novom strip zabavniku strip koji se najčešće pojavljivao bio je Porodica Kremenko (u 55 brojeva). Slede Dr Žistis (37) i Rahan i Robinzonko, koji su se pojavili u 26 brojeva. Svega još devet stripova se pojavilo u više od 10 brojeva: Vili Vild Filipova (25), Svea (23), Indijana Džons (22), Suzi Strajk (18), Rile i Gile (17), Taranis i Gogo Milana Bukovca u po 16, Džonan Heks (14) i Larami (13). Posebno popularan bio je strip Ahmeta Muminovića Nikolino, a opredeljenost ka američkom stripu vidljiva je i objavljivanjem stripova Neustrašivi ronioci (Kanigen, Heni, Kit i Adler) i Zvezdane staze (Bar, Konstanza, Saton, Vilagran i Bareto). Presedan čini i objavljivanje celog albuma stripa Alen Ševalije Dišatoa i Denejera u 38. broju. Sa izutetkom Rodijevih priča kao „spin-off“-a Velikog Bleka i jedne epizode Zagora, stripovi koji su objavljivani u Zlatnoj seriji i Lunovom magnus stripu nisu objavljivani u Novom strip zabavniku. Ukupno 50 različitih stripova objavljeno je u Novom strip zabavniku.

Tokom nešto više od tri godine koliko je izlazio Novi strip zabavnik, časopis je prošao kroz nekoliko faza. Tokom prvih 18 brojeva, kada je urednik bio Miodrag Vujović, časopis sasvim liči na svog prethodnika, uz živu interakciju sa čitaocima i uz veliki broj tekstova o stripu i intervjua sa autorima. Dolaskom Stanojeva ne mesto urednika tekstovi o stripu i intervjui se više ne objavljuju (sem jednog ili dva izuzetka), rubrika „Pitanja i odgovori“ menja naziv u „Vaša pošta“, ali izlazi neredovno, da bi se i ugasila, dok rubrika „Šaljem-šalješ“ menja ime u „Kutak za kolekcionare“ i svodi se na faktografske podatke, bez ranijih živahnih komentara redakcije. Dolaskom Mirjane Zamurović na mesto urednika u 47. broju uvode se „Škola stripa“ i „Martijeve misterije“. Do značajnijih promena kada je strip u pitanju nije došlo, osim značajnijeg prisustva domaćeg stripa.

Domaći strip je od samog početka prisutan na stranicima Novog strip zabavnika i u kasnijoj fazi činiće njegovu okosnicu. Redakcija je najviše pažnje poklanjala stripu Larami Milana Miletića, koji je izašao u 13 nastavaka (scenarija za neke epizode su pisali Miodrag Milanović i Z. Božović), pa su organizovane promocije i izložbe ovog stripa, a i jedini strip-album koji je objavio Dnevnik bio je upravo Larami. Vili Vild Ljubomira Filipova bio je, ipak, najzastupljeniji, a sledi ga Gogo Milana Bukovca. Poseban kuriozitet čini objavljivanje stripova Dušana Dimitrova – radi se o stripovima Dženeral Mators – javni agent (7 nastavaka) i nekim drugim stripovima, prethodno objavljenim u Našem stripu. Objavljeno je i pet epizoda Nikolina, isto toliko epizoda El Vertiga Milanovića i Steve Masleka, četiri epizode Maslovarinog Tupavzana, isto toliko tabli Ungl Gugla, tri epizode Peterneljovog Izvidnika Roda (prema Obradovićevom scenariju), dva nastavka Antara Ivice i Željka Mitrovića i isto toliko epizoda Zara Lazara Odanovića i Dragana Lazarevića. Konačno, objavljen je i strip Nije se predala Nikole Maslovare, strip Mrka i kralj Trpimir istog aurora i jedna tabla Mitrovićevov Kamenka.

Novi strip zabavnik ugasio se krajem 1988. godine. Takav kraj mogao se i naslutiti. Sem Vili Vilda i repriznih stripova Dušana Dimitrova i jedne epizode Laramija u posednjih dvadesetak brojeva nije bilo domaćeg stripa. Uvođenjem Neustrašivih ronalica – stripa starog gotovo trideset godina, teško da su se mogli zadržati čitaoci. Iako je pred sam kraj uveden strip Zvezdane staze, baš u vreme kada je popularna televizijska serija išla u noćnom programu televizije, ovaj strip nije mogao privući značajniju pažnju. (Sličan potez desio se nekoliko godina ranije sa objavljivanjem stripa Marko Polo Alonsa i Bermeha, starog dvadeset godina, u vreme prikazikanja istoimene TV serije.) Sve u svremu, osrednjim stripovima u izdanju nezadovoljavajućeg tehničkog kvaliteta, uz odsustvo komunikacije sa čitaocima, po kojoj je Strip zabavnik nekad bio poznat, uz rezervisanje velikog broja strana za nagradne igre, njihove rezultate i reklame, teško da se drugi ishod mogao i očekivati. Sličnu sudbinu je godinu dana ranije doživeo i ambiciozan projekat Lun kralj ponoći. Serijal Otkriće sveta u stripu nekako će se ipak završiti do 1991. godine, tako da od brojne palete strip-izdanja Dnevnika ostaće samo neprevaziđene Zlatna serija i Lunov magnus strip i njihova vanredna i specijalna izdanja, uz Strip zabavnik almanah – još posebno izdanje, koje je prvenstveno objavljivalo Bonelijeve stripove, a u kasnijoj fazi Supermena i Betmena. No, i u ovim edicijama zapažen je pad kvaliteta. Već godinama najpoznatiji Dnevnikovi autori radili su za konkurentski Forum – Kerac, Plavšić, Slavković, a i ostali Dnevnikovi autori – Lebović, Pejak i honorarci Miodrag  Ivanović, Milan Miletić i Pavel Koza, kao i scenaristi Obradović, Petar Aladžić i Dušan Vukojev, biće angažovani na Forumovoj ediciji Tarzan. Prilika da rade na epizodama Velikog Bleka će biti data nekim drugim neafirmisanim autorima, koji često nisu bili dorasli zadatku. Posebno će se osećati nedostatak Baneta Kerca, koji je svojevremeno Strip zabavniku ulio značajnu dozu šarma, humora i profesionalnosti. I u Lunovom magnus stripu i Zlatnoj seriji ne uvode se novi junaci, već se repriziraju stripovi o Komandantu Marku, Kapetanu Mikiju, Malom rendežeru i Priče sa divljeg zapada. Ni epizode Kena Parkera se više ne objavljuju. Nema sumnje da su antidemokratske promene koje su zahvatile Novi Sad i Vojvodinu 1988. godine i koje su dovele do nasilne promene vlasti, vladavine klero-nacionalizma, a na kraju i bratoubilačkog rata, imale velikog udela u ovome. Na čelo Dnevnika su dovedeni režimski aparatčici od kojih se nije ni moglo očekivati da razumeju značaj stripa. Najznačajniji čovek Izdavačke delatnosti Sreten Drašković napušta Dnevnik, a to će tokom narednih godina učiniti i neki od crtača – Marinko Lebović, Radič Mijatović, Slavko Pejak... Najteži udarac Dnevniku je zadao gubitak plasmana – najveći broj stripova prodavao se u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, gde, uspostavljanjem novih granica, stripovi više nisu distribuirani.

Tokom prvih ratnih godina još su poneki Dnevnikovi stripovi i izlazili, a onda su i oni nestali sa kioska. Sve do 1996. godine, kada se pokušalo sa obnovom Strip zabavnika, ovaj put pod nazivom Strip zabavnik – nova serija. Kao v.d. direktora Dnevnika i glavni i odgovorni urednik potpisan je Dušan Stanojev, urednica izdanja bila je Mirjana Zamurović, novinarka-saradnica Dobrila Radak, a likovno-grafička urednica Borislavka Dimitrov. Strip zabavnik se vratio na format A4, ali sada sa duplo manjim brojem strana – 34. Objavljeno je ukupno pet brojeva, a u četiri samo jedan strip – Svemirska petorska Estebana Marota. Jedino u trećem broju objavljena je jedna epizoda Dr Žistisa, kao i strip Opasnost. Nova serija donosi i priče Gradimira Pašćanovića, putopise Radmile Gikić Petrović, kao i poznate rubrike enigmatike, šala, zanimljivosti. Treba napomenuti da se pokušalo i sa obnovom Almanaha – izašla su dva broja.

Po svom značaju Strip zabavnik nije se približio Stripoteci, Plavom vjesniku, Strip artu, YU stripu i nekim drugim strip-revijama u Jugoslaviji. Nije u njemu bilo ni prvorazrednih stripova koji magijskom snagom menjaju strip-umetnost i utiču na druge autore (ali, ne zaboravimo da su ipak objavljivani stripovi Huga Prata, Dina Batalje, Serđa Topija...!). Ipak, malo je strip-revija koje su, uprkos prekidima, trajale 17 godina (pa i 9 godina, ako se ne računa nova serija, prilično je dug period za jugoslovenski strip). Bila je to jedina strip-revija najvećeg izdavača stripa u Jugoslaviji – Dnevnika (uz, uslovno i Strip zabavnik almanah), u njoj je objavljivalo 19 domaćih autora stripa i bila je to revija koja je otvorila prostor domaćim autorskim serijalima – Izvidnik Rod, Larami, El Vertigo, Vili Vild, Antar, Gogo, Ungl Gungl, Kamenko, Tupavzan i Zar nastali su ciljano za Strip zabavnik. Uz to, objavljeni su i brojni tekstovi o stripu, autorima stripa i intervjui, dve škole stripa, kutak za kolekcionare i veoma intenzivna prepiska sa čitaocima. Sve to uz hroničan problem nedostatka papira i povećanja troškova.

Ostaje ipak žal za propuštenim prilikama. Čini se da su dve ključne greške vezane za Strip zabavnik i Dnevnikove stripove uopšte: veoma dobra finansijska situacija, mudra poslovna politika i politička podrška koja je postojala tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, kao i činjenica da je Dnevnik prvi otvorio vrata trećoj generaciji autora stripa, nisu iskorišteni da se zadrže kvalitetni autori (kao što je to bio slučaj u Forumu i Dečjim novinama), niti da se adekvatno motivišu zaposleni strip-autori da stvaraju više i bolje. S druge strane, uz sve uvažavanje Mitra Miloševića i Sretena Draškovića, ipak se kao presudan faktor ističe odsustvo kvalitetnih urednika koji razumeju strip, koji poznaju strip i koji strip vole. Većina Dnevnikovih urednika bili su dojučerašnji lektori. Da li samo zbog toga ili i zbog nekih drugih poslovnih ili političkih razloga, izbor stripova koje je objavljivao Dnevnik u većini svojih izdanja, pa i u Strip zabavniku, zaostajao je za kvalitetom i aktuelnošću stripova u Stripoteci i Strip artu. Neki dobri i kvalitetni stripovi, kao što su Dr Žistis i Rahan objavljeni su premijerno u Strip zabavniku sa više godina zakašnjenja. Drugi stripovi pojavljivali su se neredovno, razbacani po raznim izdanjima, nekad i ne po hronološkom redu). I kada je u pitanju domaći strip, opet je izostala uloga urednika – neki stripovi zamišljeni kao serijali (Zar, Antar, Ungl Gungl, Tupavzan, Gogo) bili su uglavnom kratkog daha, pre bivajući prilika da se autori predstave publici, nego što je to bio deo ozbiljne izdavačke politike. Drugi – na prvom mestu Larami i Izvidnik Rod, uglavnom svojim kvalitetom, shematičnošću i priličnom površnošću, nisu izazvali naročitu pažnju čitalaca. Treba li spomenuti da neki od najboljih novosadskih autora nisu nikada dobili priliku da objavljuju u Strip zabavniku – Dejan Nenadov, Zoran Janjetov, Petar Meseldžija, Pavel Koza, Petar Aladžić, Franja Straka, Goran Đukić... pa čak ni autori zaposleni u Dnevniku (Plavšić, Pejak, Lebović) nisu nikad objavili nijedan strip u Zabavniku, dok su Radič Mijatović i Dušan Vukojev objavili samo po jedan.

No, nesumnjivo je da je Strip zabavnik, naročito tokom 1982. i 1983. godine doživeo izuzetnu popularnost, posebno sa Velikim Blekom Baneta Kerca i Kosmoom i da je predstavljao odličnu sponu između čitalaca i urednika. Danas, 40 godina od objavljivanja prvog i 23 godine od poslednjeg broja Strip zabavnika, kada je i nekad veoma popularna Zlatna serija obnovljena, ostaje nada da će možda Strip zabavnik pokazati svoju vitalnost doživljavajući i svoju četvrtu inkarnaciju.