...Papirna i elektronska izdanja.

SAMO STRIP... sadrži moje stripove i tekstove, uz povremeno gostovanje nekog domaćeg autora, što je osnovni koncept magazina. Sveska je B5 formata (16x23cm), štampana u crno-beloj tehnici, na voluminiziranoj hartiji, 24 strane, plus korice u boji na kunstdrucku sa mat lakom.

Napokon, nakon dve godine pauze… Šesta sveska Samo stripa… izašla je, zvanično, u dvanaestom mesecu prošle godine… Doduše, tada samo kao elektronsko online izdanje (Novinarnica), štampano izdanje je stiglo tek krajem januara ove godine… Malo sam spor bio kako sa distribucijom, tako i sa javljanjem da je šestica izašla. Sakupilo se u međuvremenu više informacija i verzija izdanja, pa sada barem imam potpunu informaciju. Dakle Samo strip… postoji u tri verzije… Papirno izdanje, elektronsko na srpsko-hrvatskom (Novinarnica) i englesko izdanje na Comixology/Amazonu…

Šesti broj Samo stripa donosi 12 strana Samo stripppa... Slabijeg je kvaliteta u odnosu na prethodne nastavke, ali sam ovaj broj zato popunio nekim kraćim stripovima, koji će valjda uspeti da izbalansiraju kvalitet izdanja... Pre svega, tu je kratka priča Razglednica iz Sarajeva, po scenariju Predraga Đurića. Crtež je uradio španski autor Francisco Maldonado, dok je moja malenkost bila zadužena za tuš i kolor. Razglednice su dobile treću nagradu na Međunarodnom strip-festivalu Veles 2013, koji se održava u istoimenom gradu u Makedoniji. Tu su i dve table Mumije (kao nijedne druge). Prva je rađena za sajt MojStrip, druga kao fan art za strip-album Olga & Filip: knjiški moljci dvojca Penevski–Pavlić... Naravno, da se lakše popuni broj, uvek pomognu i stariteti „Iz arhive”: Oči ludaka, rađene za fanzin ZinFan tripS, dok je Muzej XXXI veka, nakon dvadesetak godina ležanja u fioci, ovde premijerno... Tu su takođe standardni nastavci serijala Bacili i The Silly Bikers. Dok tekstualni deo krasi priča o ženskom stripu Ona se budi iz pera Jane Adamović. Da. Priredio sam uistinu šaren broj...

Papirno izdanje možete kupiti za sada u Alan Fordu… Naravno voljan sam da se distribucija poboljša… Ako želite da imate u svojim striparnicama, najbolje da to rešite preko Alan Forda, koji je u prodaji/distribuciji mnogo veštiji od mene…:)

---

Domaće elektronsko izdanje se može kupiti na sajtu Novinarnice, platformi koja se bavi prodajom elektronskih izdanja časopisa: https://www.novinarnica.net/novine/samo_strip

Cena je niža, jednom kupljeno izdanje je uvek dostupno za čitanje preko njihove aplikacije… Samo strip je tamo u visokoj rezoluciji, identičan kao štampano izdanje, uz izuzetak šetog broja koji zbog mogućnosti koje pruža sajt donosi "Razglednica iz sarajeva" u boji, za razliku od papirnog izdanje gde su sve unutrašnje strane u crno beloj tehnici.

Elektronsko izdanje na engleskom jeziku JUST A COMIC…, kompletan prevod je uradio Draško Roganović i prodaje se preko Comixology/Amazon sajta… Cena je niža takođe, može fajl da se preuzme na računar u više različitih formata. Kupovina je jednostavna a adrese je sledeća: https://www.comixology.com/Just-a-comic/comics-series/127731...

  ...Turneja obrazovno–umetničke
  izložbe.

   „Sat — slike i časovi Velikog rata“ — Valјevo otvara izložbu o srpskim junacima

   Turneja obrazovno–umetničke izložbe „Sat — slike i časovi Velikog rata“, nastale na osnovu nagrađenog grafičkog romana „Sat“, počinje na prostoru nekadašnje Valјevske bolnice 1914. i 1915, u Kulturnom centru Valјeva, u četvrtak 28. februara u 18 časova.

   Izložba „Sat — slike i časovi Velikog rata“, praćena predavanjima i promocijama, uz učešće umetnika i stručnjaka, održavaće se nadalјe u kulturnim centrima, obrazovnim ustanovama, na festivalima i sajmovima, u državnim ustanovama, u Srbiji i inostranstvu.

   O grafičkom romanu
   „Sat“ priča istinitu sudbinu srpskog vojnika Radomira Lazarevića i njegove porodice iz Roćevića kod Kralјeva u Velikom ratu. Radomir je kao vojnik Srpske kralјevske vojske 1915. godine prešao snežnu Albaniju a potom i Sredozemno more. Nije dočekao da barem još jednom vidi Porodicu, Zavičaj i Otadžbinu.
   „Sat“ je svedočanstvo o lјubavi, vernosti, hrabrosti i požrtvovanosti srpskih junaka i njihovih porodica, o brizi i posvećenosti francuskih vojnih i medicinskih radnika, ali i odanosti tuniskog naroda tokom Prvog svetskog rata i sve do danas. U pitanju je univerzalna priča o malim lјudima u velikim istorijskim događajima.
   *
   Poduhvat je umetnički stvaran od 2015. do 2018. godine. Scenario je po porodičnom predanju Lazarevića je napisao Dragan Lazarević — de Lazare. Prvu režijsku postavku je uradio Zoran Tucić, a stvaralački su u prvoj fazi doprineli i likovni umetnici Vladimir Krstić – Laci i Siniša Radović. Finalnih četiri stotine crteža je uradio Vujadin Radovanović, dok je strip obojio Rade Tovladijac.
   Grafički roman je u izvornom obliku objavlјen u izdanju „Pčelica izdavaštva“ iz Čačka, u oktobru 2018. kao album–monografija velikog formata, na kvalitetnoj hartiji, tvrdog uveza. Osim stripa, monografija ima i ilustrovani istorijsko–obrazovni dodatak na 16 velikih strana (oko 50 autorskih kartica) sa tekstovima o istoriji Prvog svetskog rata, današnjoj obnovi srpskih vojničkih grobalјa u Africi, ali i pregledom sto godina stripova na temu Velikog rata po istraživanjima Zorana Stefanovića. Knjiga je pravlјena kao opšteobrazovno sredstvo a trenutno je u proceduri za pomoćno nastavno sredstvo za istoriju u 8. razredu osnovne škole i u srednjim školama Srbije.
   Ovo izdanje je ovenčano Nagradom 63. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga za strip 2018. godine. Uz to, na rang listi magazina NIN, knjiga je zauzela prvo mesto najznačajnijih događaja u stripu Srbije u 2018. godini, praćena drugim stripovima o Prvom svetskom ratu: edicijom „Linije fronta“ i zbirkom Do pakla i nazad.
   Takođe je povodom stote godišnjice Dana primirja u Prvom svetskom ratu ovaj grafički roman objavlјen kao sveska na roto–hartiji i poklonjen čitaocima 12. novembra 2018. u listu Večernje novosti u 120.000 primeraka.
   Time je „Sat“ postao najtiražniji i najčitaniji srpski strip poslednjih 40 godina.
   *
   Na osnovu odziva i zahteva publike sa dosadašnjih predstavlјanja, naročito prosvetnih i kulturnih radnika, nastala je povodom „Sata“ putujuća izložba sa pratećim programima gde se predstavlјa i faktografija Prvog svetskog rata, sećanje o ratu sačuvano u istoriji umetnosti, kao i potreba za očuvanjem spomen obeležja vojnika i civila, žrtava rata koji je sa razlogom nazvan Veliki.

   Reč stručnjaka o „Satu“
   ZORAN MILEKIĆ, PROFESOR ISTORIJE, ČAČAK: „Strip kao umetnička forma ima u sebi zaista zrno genijalnosti. Ispričati priču kroz niz slika a sa minimalnom količinom reči, a koja je ipak u stanju da na čitaoca „gledača“ ostavi tako jak utisak, zaista je fenomen. (...) No, ono što je istoričara zanimalo čitajući „Sat“ to je istorijska tačnost podataka. Umetničko viđenje gigantskog sukoba koji se zvao Veliki rat, kao i učešća Srba u njemu, jedna je strana medalјe. Druga su činjenice kojima se barata i koje se ne bi smele previše žrtvovati umetničkoj slobodi kad se obrađuje jedna važna tema i to na ovaj način. Tim više što je strip namenjen mladim naraštajima koji nemaju previše znanja o svojoj prošlosti. Ili ih imaju, ali na netačan i iskrivlјen način, što je još poraznije. Ovaj strip je pokazao, po mom dubokom uverenju, da se uspešno mogu kombinovati umetnički talenat, i pisca i ilustratorâ, sa onim što su neophodne istorijske činjenice.“
   VASA PAVKOVIĆ, PISAC, BEOGRAD: „Scenario stripa „Sat“ jasno i upečatlјivo prati neke od najvažnijih momenata iz sudbine ratnika Radomira i sudbine njegove porodice. Crtež je majstorski stilizovan, ubedlјiv i kolorom dodatno oplemenjen. Strip „Sat“ svakako spada u najlepše primere srpskog stripa koji se bavi Velikim ratom, a verujem da je pogodan i za savremenu školsku lektiru.“
   PROF. DR MILOŠ KOVIĆ, ISTORIČAR, BEOGRAD: „Na stogodišnjicu Prvog svetskog rata upravo nas je srpski strip iznenadio kvalitetom i količinom produkcije posvećene ovoj temi. I, što je najvažnije, iskrenošću i svežinom izraza. To ponajbolјe potvrđuje strip „Sat“ scenariste Dragana Lazarevića i crtača Vujadina Radovanovića. Klјučne vrednosti ovog stripa nisu samo u superiornom crtežu i književnom pripovedanju. U njemu je, pre svega, reč o lјubavi prema porodici i otadžbini. Glavni junaci za porodicu su vezani neraskidivim nitima, koje premošćuju prostor i vreme. Porodica i potomstvo pobeđuju ograničenost čovekove pojedinačne, tragične egzistencije. Posebno je važan kontinuitet između generacija, oličen u sećanju na pradedinu žrtvu, opredmećen u satu koji se u porodici čuva. Rodolјublјe se, u ovom stripu, zasniva na lјubavi prema svojoj zemlјi i nema ni trunku isklјučivosti prema bilo kome. Zbog svega rečenog potrebno je da se razmisli o upotrebi ovog stripa kao nastavnog materijala u našim školama. On to zaslužuje, zbog dobrih poruka koje nosi i zbog svoje umetničke vrednosti. Potpisnik ovih redova ga najtoplije preporučuje, kako čitaocima doslovno svih uzrasta, tako i našim školama.“
   SLOBODAN IVKOV, ISTORIČAR PRIMENјENE UMETNOSTI, BEOGRAD: „Učešće Srbije i Srba u Prvom svetskom ratu je kroz stripove začuđujuće retko korišćeno u srpskoj likovnoj naraciji. Pred nama sada imamo nešto sasvim drugačije! I u formalnom i u suštinskom vidu. „Sat“ je produkciono najobimnija crtano–pisana priča ikada ovde nastala na temu Srbije u Prvom svetskom ratu. Nema spora o tome da je reč o ratu, no ne radi se o nekom neposrednom sukobu, a ponajmanje o stavlјanju na stranu samo jedne od strana u borbama. Svi su žrtve, protivnici skoro da i nisu prikazivani, a delo govori o sumornim i po porodice dugotrajnim posledicama, koje se prenose i traju vekovima. S obzirom na prethodna, malobrojna srpska stripska dela posvećena Prvom svetskom ratu, „Sat“ poseduje i ogroman pedagoški potencijal.“

Autori stripa i izložbe
Scenario:Dragan Lazarević — de Lazare
Likovni umetnici: Vujadin Radovanović, Rade Tovladijac, Zoran Tucić i Vladimir Krstić — Laci
Grafičko oblikovanje: Dragan Lazarević i Rade Tovladijac
Tekstovi: Dragan Lazarević, Zoran Stefanović,
Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Beograd, Vikipedija, slobodna enciklopedija i Međunarodna kulturna mreža „Projekat Rastko“
Koncept izložbe i kataloga: Zoran Stefanović

  ...veljača/februar 2019.

• DUKE: Ja sam sjena (2/2) • cenarij: Yves H. ·
  Crtež i kolor: Hermann
Nakon jednogodišnje stanke nastavljamo sagu o revolverašu Dukeu Morganu. Bogat Hermannov akvarel vodi nas u Colorado u vijeme kada je Zapad bio najdivljiji. Pojava Dukeova brata Clema na neočekivanome mjestu pokrenut će lavinu događanja. Svega tu ima — od krvne osvete, do razočaranja u ljubav, od novih prijateljstava, do novih leševa. Pravi hardcore western za ljubitelje pustinjske prašine i dima baruta
• ABRAHAM STONE: Radix malorum (1/2) •
  Autor: Joe Kubert
Abraham je na dobrome putu da postane zvijezda nijemog ratnog spektakla, no političke spletke, fatalne žene i jedna neobuzdana hollywoodska zabava natjerat će ga da preispita kakav život zaista želi živjeti. Priča o crnoj strani čovječanstva vrhunski je ispričana majstorskim perom Joea Kuberta.
• PETER KAMPF JE ZNAO (2/2) • cenarij: Carlos Trillo ·
  Crtež: Domingo R. Mandrafina
U orwellovskoj alternativnoj povijesti jedan strip postao je sredstvo širenja ekstremističke ideologije. Zanimljiv noir dvojca Mandrafina/Trillo propituje utjecaje medija, lažnih vijesti i povijesnog revizionizma na suvremeno globalizirano društvo.
• IZVANSERIJSKO: Sandy • Autor: Jordi Bernet
Kratak strip o patuljku Sandyju iz 1966. godine legendarnog Jordija Berneta podsjetit će nas na to koliko svojim riječima utječemo na živote ljudi oko sebe… i možda nas navesti na promjenu.

No, nije sve tako crno!
Izgleda da smo , sasvim nenamjerno, za ovaj broj odabrali stripove koji grebu duboko u ljudsku psihu, no nismo zaboravili niti na humor. I u ovom broju s nama su stari znanci:
• ŠIC-MIC • Autor: Walter Neugebauer
• TATICA • Autor: Nob
• ŠTEF I ŠTEFEK • Autor: Franjo Maixner

    Skrećem Vam pozornost i na naše Facebook stranice, na kojima možete pratiti vijesti vezane za Kuću stripa.
www.facebook.com/Stripforum

     Čitajte nas, pišite nam, posjetite na www.stripforum.hr i Facebooku.

  ...i podzemne lavirinte (do ljubavi);
  „Torgal, knjiga VIII“ Van Hama i
  Rosinskog; izdavač „Darkwood“ 2017.

Strip serijal „Torgal“ rezultat je saradnje pisca Van Hama i crtača Rosinskog. „Torgal“ je započet 1977. godine i zahvaljujući atraktivnoj mešavini naučne i epske fantastike zadobio simpatije brojnih ljubitelja „priča u slikama“. Torgal, „zvezdano dete“ koje su, krajem prvog milenijuma, našli i usvojili divlji Vikinzi, sasvim je netipičan junak koji ni malo ne mari za avanture već uporno (ali bezuspešno) pokušava da se skrasi i u miru živi sa svojom suprugom i decom. No, okolnosti ga nemilice bacaju u centar svakojakih dešavanja koja traže da snagom mišica, oštricom mača i precizno odapetim strelama spasava sebe i svoje bližnje; domišljatost, lukavost, oštroumni zaključci i precizni planovi Torgalove su dodatne prednosti mada ni njegovi neprijatelji nisu naivni i glupi bilo da je reč o „običnim“ ljudima bilo da se bori sa moćnim, bogolikim stvorenjima odnosno ljudima iz budućnosti čija je tehnologija superiorna.

Osmi tom Torgalovih sabranih avantura (izdanje agilnog „Darkwood“-a iz 2017.g.), u sjajnoj opremi sa reljefnom prednjom koricom, u punom koloru i u preciznoj štampi, očekivano donosi tri epizode (po internom rasporedu XXII, XXIII i XXIV) nastale 1996, 1997. i 1999. godine, dakle u vreme kada je serijal „napunio“ dve decenije kontinuiranog izlaženja što sveukupno donosi zaokruženi svet-pozornicu u kome se dešava te „razrađene“, definisane i dinamički razvijane likove (koji vidljivo odrastaju i stare) odnosno prepoznatljivi pripovedački i likovni stil i identitet stripa. Crtež, kadriranje i montaža tabli koje precizno prate i potpomažu dinamiku priče ubedljivi su, bez slabih mesta. Scenarija koja ispisuje Van Ham iznova započinju krugove sage sa znanim likovima ali izmeštenim-izokrenutim situacijama. Ova „promena mesta“ vrlo je korisna za serijal jer mu daje novi polet a zanimljiva je i autorima jer su u mogućnosti da „prodube“ dobrotu/zlobnost novih/starih junaka i, što je još izazovnije, da promene njihove profile i tabore. Naravno, ne treba zanemariti činjenicu da je za dve decenije stasala sledeća generacija mladih čitalaca kojoj treba pomoći da se uključi u sagu.

Upravo početna epizoda osmog toma, „Divovi“, zatvara jedan takav krug u kome je Torgal sopstvena mračna verzija pod imenom Šajgan Nemilosrdni; Torgal je, naime, izgubio pamćenje a zlobna Kris od Valnora ga je ubedila da je on gusar koji hara severnim morima i da mu je ona žena. Za tri godine oni su sakupili silno blago i postali strah i trepet za sve (i dobre i loše). Ipak, jedan zarobljenik će Šajgana osloviti pravim imenom i to pokreće nazaustavivi proces vraćanja pamćenja. Torgal na vrhu kule, used oluje, traži od bogova Asgarda da mu vrate život, grom udara i... Torgal je u vrtovima Asgarda gde mu Odinova supruga Friga poverava zadatak koji će, ako ga ispuni, umilostiviti Odina i omogućiti Torgalu da ponovo bude upisan u sećanje bogova. Torgal pristaje da ode u zemlju divova i tamo ukrade oteti Odinov prsten. Sledi avantura nalik Guliverovoj nakon koje se Torgalu vraća sećanje.

Pošto se telesno i duhovno oporavi Torgal se sprema na put kako bi se vratio svojoj porodici. Istovremeno, njegova supruga Arisija i sin Jolan kreću na put ostavljajući troje dece na ostrvu; Arisija želi da Vikinzima ponudi pomoć kako bi oteli Šajganovo blago pod uslovom da joj predaju Šajgana. No, vođa Vikinga je više zainteresovan za Arisiju kao ženu pa ona mora da beži zahvaljujući Jolanovim nadljudskim moćima. Kad se vrate kući zatiču Torgala zarobljenog u kavezu (zato se epizoda zove „Kavez“). Arisija odbija da prepozna muža jer pamti sve muke koje joj je naneo. Dramu prekidaju ljuti Vikinzi koji žele da se osvete Arisiji. Torgal mora da brani porodicu i povrati Arisijinu ljubav.

Ponovo ujedinjena porodica kreće na put jer previše zlonamernika zna gde žive. Njihova dva čamca upadaju u neobičnu maglu i razdvajaju se. Torgal i mala Luv otkrivaju da je u centru magle ostrvo. Tu živi zajednica bez svesti o okolnom svetu jer je u zabludi drži Drakon, kralj i prvosveštenik presvete Arahnee koja živi u Donjem svetu ispod ostrva. Arahnei se redovno žrtvuju mladoženje i Torgal se prijavljuje kako bi spasao malu Luv. U podzemnom lavirintu, između potoka lave, mreže koju je isplela džinovska Arahnea i mumija bivših mladoženja, Torgal i Luv saznaju tužnu priču o nesrećnoj ljubavi i prokletstvu ostrva. Nesmireni duh ubijenog ljubavnika spojiće se sa voljenom Arahneom tek kad ga oslobodi čista duša male Luv. Tako se veselo-tužno okončava mitološka priča o snazi velike ljubavi.

Scenario ovih epizoda vešto varira različite obrasce, od mitsko-fantastičnih do ljubavnih i porodičnih, donoseći uzbudljivo „strip štivo“ koje potvrđuje da je serijal „Torgal“ u kreativnom zenitu. Tandem Van Ham - Rosinski se bez većih problema kreće kroz raznorodne žanrovske i medijske prostore i stvara uverljive, zanimljive i zabavne avanture na radost brojnih i znatiželjnih čitalaca.

(„Dnevnik“, 2019)

  ...dve počitniški delavnici in dva sveža ponatisa!

DRUG DRUGEMU DRUG – RAZSTAVA

Matej Kocjan – Koco: DRUG DRUGEMU DRUG, razstava stripa
22. 2. – 15. 3. 2019, Stekleni atrij Mestne hiše, Ljubljana
Odprtje: petek, 22. 2. 2019, ob 19. uri
Gost večera bo rap izvajalec in avtor besedila v stripu Darko Nikolovski.

Spremljevalni dogodek:
13. 3. 2019, od 13.00 – 16.00 – javna vodstva z avtorjem po razstavi
Razstava Drug drugemu drug je večdimenzionalen poskus vpogleda v nastanek prve slovenske rap pripovedi v stripu na temo sodobnega begunstva. Matej Kocjan – Koco je najprej ustvaril strip in predlogo zgodbe, to pa je potem Nikolovski predelal v sodobno rapersko pesnitev.

Skozi razstavljena dela se nam razkrije begunska problematika kot združitev poetičnega besedila in ekspresivne risbe, ki gresta onkraj novičarskih fotografij in video posnetkov iz revij ali TV-ja. Namesto šokantnega in šabloniziranega moralizma gledalcu omogočita vživljanje v like in s tem vpogled v njihovo intimno življenje ter notranje spremembe, ki nastopijo skozi nize življenjskih preizkušenj, ki jih prinaša sodobno begunstvo.
Razstava bo na ogled do 15. marca 2019. Avtor stripa Matej Kocjan – Koco bo imel javno vodstvopo razstavi v sredo, 13. marca 2019, od 13. do 16. ure.

Več o stripu  …

O AVTORJIH:
Matej Kocjan – Koco • Slovenski strip avtor, pedagog, za nekoga tudi kulturni parazit. V svojih stripih se ne omejuje na vsakdanje teme. Prisega na zdravo pamet in je hudo alergičen na vsakršno enoumje.
DARKO Nikolovski • Slovenski raper, igralec, režiser in družbeni aktivist. V svojih delih se dotika socialnih, političnih in zgodovinskih tem.

---

ŽIVEL STRIP! ŽIVELA ANIMACIJA!: POČITNIŠKI DELAVNICI V MSUM

STRIPBURGERJEVA STRIPDELAVNICA (8+)
Mentorja: Andrej Štular in David Krančan
Delavnica: sobota, 2. marec 2019, 10.00−16.00
Odprtje razstave: sobota, 2. marec 2019, ob 16.00
Kje? MSUM (Muzej sodobne umetnosti), Maistrova 3, Ljubljana

Na drugo letošnjo delavnico zopet vabimo stripovske začetnike, starejše od 8 let, ki se bodo v družbi priznanih in uveljavljenih mentorjev spoznali z osnovami stripovskega ustvarjanja. Delavnica je namenjena vsestranski kreativni spodbudi mladim pri ustvarjanju stripov, predvsem pa tudi popularizaciji stripovske kulture. Na delavnici ustvarjeni stripi bodo tudi javno predstavljeni. Udeleženci se bodo spoznali tudi z načini koncipiranja in postavljanja razstav.
Delavnica je brezplačna. Število udeležencev je omejeno. Prijave obvezne.
Prijave in dodatne informacije: core@mail.ljudmila.org ali 031 401 556.

O MENTORJIH:
Andrej Štular vse od sredine osemdesetih let ustvarja na področju ilustracije, kiparstva, oblikovanja lutk in scenografije, stripa, slikarstva, fotografije in filma. Je član ljubljanskega kolektiva Strip Core in lutkovnega gledališča Nebo. Leta 2000 je izdal prvi samostojni stripovski album Lustri, kateremu so sledili še Kompost, Živa sem!, Bežimo, svet se podira!, Kronike, stripe pogosto objavlja tudi v reviji Stripburger. Poleg izvedbe mnogih odrskih in razstavnih projektov je v preteklih letih nastopil tudi na številnih mednarodnih festivalih stripa in neodvisnega filma. Za svoje delo je prejel več nagrad, v zadnjih letih 2 nagradi za likovno podobo in sicer v Kazahstanu za predstavo Zrcalce (LG Nebo) ter na Bienalu slovenskih lutkovnih ustvarjalec v Mariboru za Bežimo, svet se podira iz Zverinice v stripu! (Stripburger/Forum Ljubljana in Pripovedovalski Variete).
David Krančan je diplomiral iz stripa pri prof. Milanu Eriču na ALUO v Ljubljani. Zadnjih petnajst let je član uredništva revije Stripburger. Od leta 2011 ilustrira naslovnice Dnevnikovega Objektiva. Krančan je tako v teoriji kot v praksi raziskovalec razsežnosti stripa kot likovnega izraza. Njegove pripovedi so velikokrat brez besed in v likovni podobi skrivajo pripovedne ključe. Izdal je več samostojnih stripovskih publikacij, med njimi večkrat nagrajeni Grdina (2014) in Pijani zajec (2015). Oba stripa je navdihnilo ljudsko slovstvo, natančneje pripovedke iz znamenite zbirke Zverinice iz Rezije, ki jih je zbral in zapisal Milko Matičetov.
Razstava del nastalih na delavnici bo na ogled do konca meseca, v odpiralnem času muzeja: torek−nedelja: 10.00−18.00.

---

ZNOVA NA KNJIŽNIH POLICAH:
Juhej, izšla sta sveža ponatisa hitov iz naše zbirke Republika Strip, ki ne smeta umanjkati na domači knjižni polici!
Marijan Pušavec & Jakob Klemenčič: Alma M. Karlin, svetovljanka iz province
Stripovski poklon življenju in delu pisateljice, svetovne popotnice, poliglotke in znamenite Celjanke!
Blaž Vurnik & Zoran Smiljanić: Ivan Cankar: Podobe iz življenja
Poglobljena in poučna, a tudi nebrzdana in zabavna stripovska biografija velikana slovenske moderne!
Pa naj še kdo reče, da niso stripovske biografije zakon!

Vizualni material: Matej Kocjan - Koco, Giorgio Carpinteri, Grega Mastnak, Jakob Klemenčič, Zoran Smiljanić // Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij in recenzijske izvode pišite na: core@mail.ljudmila.org. // Za odjavo iz seznama prejemnikov elektronskih novic nam odgovorite na današnje elektronsko sporočilo z ODJAVA. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram.

  ...novi broj Samoniklog korov stripa!

     Postavljen je još jedan broj Samoniklog korov stripa, 546. broj - to jest, treći po našem neobičnom redu objavljivanja:
     www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/546

  ...u organizaciji www.stripovi.com!

Još uvek imate vremena da iskoristite svoje pravo glasa...;)
https://www.stripovi.com/oscar/2018

www.stripovi.com od 2007. godine tradicionalno organizira godišnji izbor najboljih stripova iz protekle godine u dvije kategorije: najbolji strip album i najbolja strip sveska!

Glasači mogu odabrati najviše 10 naslova sa popisa svih naslova (lijeva lista) koje zatim trebaju prebaciti među svoje odabrane naslove (tj. na desnu listu). Redoslijed izabranih naslova (na desnoj listi) je jako bitan jer se naslovi boduju prema redoslijedu (prvi naslov dobija 10 bodova, drugi 9, treći 8 itd...). Moguće je mijenjati redoslijed odabranih naslova koristeći odgovarajuće funkcije "gore" i "dolje". Svaki član stripovi.com ima pravo glasovati samo jednom!

Pripremili smo i bogat nagradni fond sa recentnim izdanjima domaćih izdavača (detalje ćemo objaviti na forumu, naknadno) kojima ćemo nagraditi najsretnije sudionike u izboru. Izbor traje od 1.2.2019 do 1.3.2019, kada će biti objavljeni rezultati glasovanja i dobitnici nagrada.

Hvala na sudjelovanju!

  Uvodnik

Dragi prijatelji,

četiri godine MojStrip mjesečnika prohujale su, a opet, kad virnem stare stripove, kad se sjetim svega što se izdogađalo u našem malom svijetu... ponešto se čini kao da je iz nekog prošlog života.

Puno vam hvala na svemu: i uredništvu koje se rasipalo, ali bez kojeg MojStripa nikad ne bi ni bilo; i autorima koji su neumorno radili, a ništa nisu očekivali zauzvrat; i novinarima i ostalim medijima koji su nas pogurali puno više nego smo se imali pravo nadati; i ponajviše čitateljima zbog kojih je sve to skupa imalo smisla. A imalo je smisla. Ja se osobno osjećam bogatije zbog stripova koje sam ovdje pročitao, a siguran sam da se bogatije osjećaju i ostali spomenuti u prethodnoj rečenici.

Do nekog novog stripovskog susreta, ostanite prije svega zdravi i radoznali, vaš

Jurica.

Adresa: www.mojstrip.com

  ...Doktora Misterije - „Doktor Misterija“
  Alfreda Kastelija i Liča Filipučija;
  izdavač „Čarobna knjiga“ 2018.

Mada dugo i produktivno piše scenarija za stripove (najčešće za italijanskog strip giganta „Bonelija“) Alfredo Kasteli (1947) je od 1980-tih, na prostorima Italije, bivše Jugoslavije  (pomalo i u ostatku Evrope) najpoznatiji kao kreator „Martija Misterije, detektiva nemogućeg“, istoričara, arheologa, antropologa, pisca i TV voditelja koji rešava svakojake zamršene tajne prošlosti. Serijal se dopao čitaocima kao strip verzija Indijane Džonsa ili kao racionalna verzija istraživača, nasuprot „Dilanu Dogu“ kao istraživaču natprirodnog. Među mnoštvom neobičnih ličnosti koje je sreo tokom svojih putešestvija Marti - u epizodama „Porodična posla“ i „Doktor Misterija“ iz 1996.g. - sreće i izvesnog Doktora Misteriju. Priča kaže da je Rama Randži, borac za nezavisnost Indije, tokom svojih skitnji Evropom odlučio da promeni prezime u Misterija. Takođe je posinio i siroče Sigala koji je preuzeo isto prezime - a Sigal je, tu je poenta, Martijev pradeda. No, iza ove konstrukcije postoji i druga - Doktor Misterija je junak istoimenog avanturistično-mističnog romana iz 1898.g. (objavljenog u ediciji „Ekscentrična putovanja“ koja je trebala biti paralela tada aktuelnim „Neobičnim putovanjima“ Žila Verna); autor „Doktora Misterije“ je Pol D'Ivo (što je preudonim Pola Deletra, 1856-1915). Avanture na granici verovatnog, bizarni likovi, tajna znanja i učenja, tehnološke novotarije (električna vozila, ubistveni električni zraci, svevideća televizija), kobne zavere, romansa – bili su recept za popularnost i prodaju i „Doktor Misterija“ je sve to, na preko 400 stranica, sadržao. Roman je imao nekoliko izdanja ali ne i nastavak mada će se Sigal pojaviti u romanu „Sigal u Kini“ (1901) a potom i u drugim D'Ivoovim delima. Neobični doktor netragom je nestao sa literarne scene (gotovo pun vek kasnije pojavio se u dva romana, iz 2006. i 2012.g, koji su baštinili staro eskapističko nasleđe).

Kasteli je, kao pravi postmodernista, „pravog“ Doktora Misteriju iskoristio za zakuvavanje intige u „Martiju Misteriji“ a onda je osmislio i nezavisni serijal „Doktor Misterija“ koji koristi ponešto od originalnog D'Ivoovog junaka ali ima i sasvim individualan profil. U Kastelijevoj drugoj inkarnaciji Doktor Misterija nije ni mračan ni fatalno ubistven jer je osnovni ton strip epizoda parodijski što podrazumeva karikiranje iskustva „palp“ (para)literature i popularne kulture – tako da se, mada se strip dešava krajem XIX veka, u njemu pojavljuju i poznati likovi iz dela nastalih u XX veku, od profesora Higinsa iz romana „Piglmalion“, Petra Pana ili Darta Vejdera iz „Ratova zvezda“ dok je na površini Meseca pored „Apolo“ lendera i raketa kojom je Tintin stigao na Mesec. Uz doktora koji stalno otkriva svoja bezbrojna znanja i veštine i evocira uspomene iz prošlih herojskih vremena i mladog Sigala koji, naravno, liči na Martija Misteriju, članovi neformalne družine su Kinez Čing Kvaj snalažljivi preduzetnik koji se ne libi da izrabljuje svoje radnike i dežurna dama u nevolji (gospođa koja traži muža, devojka koja traži izgubljenog verenika ili svoga oca) koja redovno, od šokova, pada u nesvest u Sigalovo naručje (što njemu ne pada ni malo teško). Arhineprijatelj doktora je maršal Radecki koji kuje planove i zavere da ovlada Milanom, Mesecom ili Indijom i da obnovi/popravi svoje mecima izbušeno telo; njemu u mračnim rabotama pomaže pacov koji prisluškuje neprijatelja i izvršava podla naređenja.

I tako Doktor Misterija i Sigal u svom „električnom hotelu“ (koji liči na oklopljeni autobus) stižu u Milano i šokiraju stanovnike. Odmah po izlasku iz vozila prilazi im lažni prosjak sa štakama od sandalovog drveta koje drži negovanim rukama. Doktor to otkriva dedukcijom kojom je hteo da nauči „priglupu individuu“ detektiva iz Bejker strita. Prosjak napada a doktor se bori kao pravi kung-fu borac, pobeđuje pa prosjak ispija retki otrov o kome doktor, naravno, sve zna... Dalje se nižu avanture koje upliću gradnju vazdušnog metroa, kineske trijade, grbavog zvonara crkve, mehaničke lutke i školu za dečake-džeparoše, protestante marksiste, fantoma iz opere, zemlju ispod površine zemlje, Fu Mančua, probuđenog Zmaja haosa... i sve to (uz učestalo padanje dame u Sigalovo naručje) samo u prvoj epizodi „Misterije Milana“! U drugoj avanturi „Rat svetova“ Doktor i Sigal lete na Mesec u topovskom zrnu iz Melijesovog filma, Radecki je mitski „veliki ratnik iz proročanstva“ Salrasa, ratnika sa tamne strane Meseca koji spremaju invaziju na Zemlju, dok na vidljivoj žive miroljubivi Mesečari zbog kojih je Čing „ido koji sve zna“ tu preselio pogone za proizvodnju kravata, kaiševa i upaljača koji sviraju. U „Užasima crne džungle“ koja je u Indiji doktor i reinkarnirani Radecki postaju privremeni saveznici jer su pacovu Radeckog, koji je proglašen za novog avatara Sujodana, slava i moć udarili u glavu; značajnu ulogu u avanturama (na zemlji i pod njom) ima i strašni pirat (inače inženjer i kantautor) Sandokan, za koga će se ispostaviti da je nežna duša, koji od lorda Bruga zatražiti njegovo najveće blago - ruku ćerke a otac će ga zamoliti da uzme i sve ostalo na šta su doktoru potekle suze koje nikad ne može da zadrži na venčanjima. I tako se sve (ili skoro sve) razrešava osim dileme zašto Čing čas govori kao Kinez iz viceva a čas sasvim normalno?

Paradoje su izuzetno zahtevne jer traže izoštren osećaj za ravnotežu između ozbiljnosti i nekontrolisanog humora; previše jednog i drugog uništava zavodljivost parodije. Kasteli se dobro nosio sa izazovom i tek ponekad gubio kontrolu nad pričom. Filipuči je crtežima čistih linija zdušno pomogao da gegovi uspeju, da grimase budu adekvatne a enterijeti i eksterijeri uverljivi. Rečju,  album „Doktor Misterija“ (izdanje „Čarobna knjiga“, 2018) razgaljujuće je štivo za ljubitelje humora (uz zrno ironije i groteske) koje traži i malo opšte kulturne potkovanosti; takvima, posle mnogo smeha, ostaje žal što serijal nije bio dugovečniji.

(„Dnevnik“, 2019)

  ...pokušaj da odgovorim na pitanje, čime
  su se bavili strip autori sa našeg podneblja?

Svašta sam želeo da napišem na početku ovog teksta, ali ostaviću za drugi put, za kolumnu… Naravno biće kritikovani autori, jer se baš nisu ubili da pošalju info o svojim aktivnostima, a ja sam kasnio (kasnio, kasnio i kas…) pa su imali više nego dovoljno vremena. Dobro, dogodine ću ranije slati poziv ali ću i tokom cele godine pratiti pažljivije šta je ko radio i popisivati. Sada nešto skromniji izveštaj, uz malo moje interevencije i nešto autorske saradnje… Ovo je ipak prvi pokušaj da uradim "autorsku" rekapitulaciju pa je ovo prilika i da uskladimo "priču", da autori vide šta sam od njih tražio od informacija, da ja vidim kako to može da funkcioniše. Sada je jasno da nisam tražio previše. Izvinjavam se ako sam nekome zakinuo koju informaciju, nisam uspeo možda iz svega da isplivam kako treba… Po ažurnosti Strip vesti, i mom kašnjenju sa ovim prilogom, može se zaključiti da su me obaveze odvukle na drugu stranu, pa su me svakojake sitnice znale zbuniti… Nadam se da nisam napravio puno grešaka, da ću dogodine ovo uraditi poštenije i kvalitetnije. Da će se javiti mnogo više autora.

Voleo bih da autori shvate da su danas drugačija vremena, da svi treba da radimo na sopstvenim promocijama, i da isticanje urađenog nije samohvaljenje, već deo naših profesionalnih i autorskih aktivnosti. Prošlo je vreme kada su autori mogli živeti u senci dok su se izdavači bavili promocijom njihovih radova. Vreme je da autori budu gazde svojih dela, koliko god je moguće više… Da ne budu podčinjeni izdavačima, urednicima, prevodiocima, lektorima… Da ne budu zadnja rupa na svirali…;) Eto, i ovaj tekst koji treba da se bavi glorifikacijom autorstva i uspeha, započeh kuknjavom. Što mi to radite…:)

No, da ne dužim, idemo sa popisom autorskih aktivnosti, abecednim redom, po prezimenu, za prvi put ovako. Kada budem radio rekapitulaciju za 2019. godinu, videću da li je recept ispravan ili ću moći da idem hronološki.

Krećemo.

Jana Adamović YANA je objavila kratke stripove Put vina (Veseli četvrtak - Zlatna serija broj 5. scenario i crtež: Jana Adamović i Igor Kordej), Susret (Strip Pressing br 18, scenario: Luka Kurjački) i Nirvana (WHOA COMICS No14, Plem Plem Productions, Nemačka). Takođe je autor velike izložbe Ona se budi / BD Égalité (o tome više u drugom delu teksta) i bila stručni saradnik na izdanju""Buđenje".

Ivana Armanini nekako uvek ide u paketu sa Komikaze, dugovečnim, ažurnim i dinamičnim strip fanzinom koji egzistira na internetu, a koji paralelno radi i svoje papirno izdanje. Strip Mangelos koji je serijalizovala u Komikaze je objavila u posebnom izdanju Mangelos Vol.1 (scenario: Marko Golub, Izdavač: MSU & Komikaze). Zatim su tu "Iza linije" (I. Armanini, I. Hofbuer, M. Milić), "The hole" (How to survive dictatorship?, CBK Comics, Švedska); Fanzinsko izdanje i samostalna izložba "She must be mad" (Tinta strip festival, Komikaze, Dobra Vaga & Matrijaršija) te strip fanzin Gorgonzola #24. Sve aktivnosti Ivane Armanini su ispraćene izložbama, katalozima i učešćima na strip festivalima.

Darko Bogdanov je objavio stripove "What A Wonderfull World" (Devetka 1, 2018) po scenariju Jordana Kocevskog; "Nada je stvorenje pernato" (Ras komik 5, i Linije fronta 7.) po scenariju Aleksandra Stevanova; "Sećanje" (Parabelum 8, Banja Luka) po scenariju Ivana Veljkovića. Uz Aleksandra Stevanova i Sašo Gačeva autor je knjige o stripu "Makedonski strip u izdanju novosadskog Dnevnika" (Македонскиот стрип во изданијата на новосадски „Дневник“ - Štip Makedonija)

Tihomir Čelanović je radio strip kaiševe "Bugs" i mogu se naći diljem interneta, ali im je glavna stranica www.tiho.rs, biće ga i na hartiji, kada bude više informacija, SVesti će preneti.

Marko Dješka autor je stripova 'Annete la sorcière' (Freakshow comix #5, Atelier Turut, Francuska) i '99' (Komikaze #17, Komikaze, Hrvatska). "Vještica Anita" je doživela i domaće izdanje (Endem #38, Crtani Romani Šou, Zagreb).

Predrag Đurić, nam se otuđio mestom življenja, ali je i dalje je aktivan te je uradio scenario za nekoliko stripova: Emigracija u 48 slika,crtež: Vlado Nikolovski (Devetka 2, 2018); "Sva lica slobode", crtež: Vlado Nikolovski (antologija How to survive a dictatorship, AltCom, 2018); "Razglednica iz Sarajeva", crtež: Javier Francisco Maldonado Franco i Zlatko Milenković (Samo strip 2018); Love is in the air crtež: Francesco Conte.

Branislav Kerac je završio svoju drugu epizodu Zagora "Il Mistero Del Pueblo", ovog puta poprilično obimniju, te ide u Italiji u tri nastavka januar-mart ove godine, da ne kažem, ovih dana. U osmoj knjizi Tarzana jugoslovenske produkcije su mu objavljeni stariji radovi na tom licencnom serijalu.

Helena Klakočar je ove godine završila strip "Zid Mediterana", te je u dvanaestom mesecu objavljen od strane zagrebačkog izdavača Vedis, na 150 strana u dve boje. Bila je gošća i na ljubljanskom festivalu "Tinta" dok je ove godine, po svemu sudeći, čeka nekoliko francuskih festivala.

Igor Kordej je standardno bio hiperaktivan. U Francuskoj su mu objavljena dva albuma Marshal Bass t03: Son nom est Personne (Maršal Bas, tom 3, – Ime mu je Niko) Editions Delcourt (scenario - Darko Macan, kolor – Nikola Vitković) te L’Histoire secrete t00: Les Ivoires de Thot (Tajna Istorija, tom 0 - Slonovače Tota) takođe Delcourt (scenario – Jean-Pierre Pécau, kolor – Jerôme Maffre). U Mađarskoj je objavljen Texas Kid, testvérem (Teksas kid – moj brat) koji je crtao po scenariju Darka Macana. U Nemačkoj su mu kod izdavača Splitter objavljena prva dva albuma serijala Marshal Bass dok su mu u Americi objavljeni stripovi u marvelovim kolektivnim izdanjima: Marvel Knights: Black Widow, the complete edition i Cable: Soldier X. Na domaćem terenu je bio zastupljen u petom broju Zlatne serije, u zajedničkom stripu sa Janom Adamović.

Dražen Kovačević radi na dva projekta koja će biti objavljena ove godine: "Le Croix sanglante" - priča o 4. krstaškom pohodu u dva toma (scenario Marko Stojanović, Dražen storyboardove/layoute, Dan Ianos olovku i tuš, Desko kolor – Delcourt) te "Le Lys rouge" (Scenarista je Richard Marazano, Dargaud)

Darko Macan je napisao dvadesetak nastavaka kolumne o Cak-u, nacrtao je 113 stranica stripa od kojih 63 za MojStrip.com (druga polovica "Ahernauta" (48), te kratke priče "Next" (7) i "Abraham" (8)), 8 za sajt Helly Cherry ("Uzorita novela") i 42 tjedna stripića za Fejsbuk. Uradio je scenario za četvrti album "Maršala Bassa" koji je prošle godine objavljen, crtež Igor Kordej. Uradio je i mnoge druge scenarije, samo crtači kilave… Valjda će biti na popisu za ovu godinu. Redovno, u mesečnom ritmu, piše svoj "radni izveštaj" ali je napravio baš ovog meseca pauzu uz pretnju da ne kreće dalje dok se ne prijavi još dvestotinjak novih pretplatnika. Dakle, znate šta vam je činiti (https://tinyletter.com/mcn).

Zlatko Milenković dvadeset prvu godinu vodi Strip vesti, radi lettering za mnogobrojna domaća izdanja, i ponešto nacrta. Ove godine svega nekoliko strana stripa, ali ga to nije sprečilo da objavi šesti broj magazina Samo strip… gde je objavio preko dvadeset strana stripa, sakupljenih iz različitih perioda svog rada na stripu.

Đorđe Milović je ove godine dospeo i na francusku strip scenu. Uradio je strip album, na 142 strane u boji, "Cavalerie rouge" - scenarista je nama već znani Jean-Pierre Pécau dok je izdavač Soleil.

Vlado Nikolovski je po scenariju Predraga Đurića nacrtao dva stripa “All The Faces of Freedom” / Sva lica slobode (How to survive a dictatorship, - CBK & Tusen Serier, Sweden) i “Emigracija u 48 slika” (Strip Magazin Devetka broj-2, Makedonija). Ovaj autorski tim je uradio još nekoliko kratkih stripova koji su predstavljeni na izložbama i u izradi su jednog obimnijeg projekta.

Vladimir Popov je umešao svoje prste u čitavom nizu strip izdanja, pa idemo redom: Fearscape 1-4. (Vault Comics, 2018 - Andrea Mutti crtež i Ryan O Sullivan scenario); Port of Earth 3-8. TBP Vol 1&2 (Top Cow, 2018 - Andrea Mutti crtež i Zack Kaplan scenario); Where we live anthology (Image Comics, 2018, preko 50 autora); WWE The Undertaker Original Graphic novel (Boom Studios, 2018 - nekoliko autora) i Vlad #1 (Feltrinelli comics, 2019 - Andrea Mutti crtež i Matteo Strukul scenario).

Irena Jukić Pranjić za Modru lastu radi pasice "Gejmeri" od devetog meseca 2018. Uradila je i pilot epizodu serijala "Goga Blesača" naručenog početkom 2018. za novi hrvatski rock-časopis koji i pored velikih najava još nije izašao. Irena je uredila i dva broja strip-fanzina "Škola hodanja" u izdanju Akademije likovnih umjetnosti, Sveučilišta u Zagrebu.

Sibin Slavković je za francuskog izdavača Soleil nacrtao prvi album serijala Rouletabille "Le mystère de la chambre jaune" (Scenario: GAUDIN Jean-Charles)

Ivica Sretenović – U protekloj godini objavljen mu je album "Duge noći i crne zastave" (System Comics) po scenariju Dejana Stojiljkovića i uz crtačku saradnju Alekse Gajića i Ivana Stojkovića te kolor Tiberiu Beka.

Aleksandar Stevanov kao scenarista sarađuje Bogdanovim na stripu "Nada je stvorenje pernato" (Ras komik 5, i Linije fronta 7.) i kao koautor knjige "Makedonski strip u izdanju novosadskog Dnevnika" (Македонскиот стрип во изданијата на новосадски „Дневник“ - Štip Makedonija). Napisao je scenario i za "Mačor koji je želeo da postane kralj sveta" (Мачорот кој сакаше да стане крал на светот, Kreator #27) koji je osvojio nagrade u Valjevu i Velesu.

Stevan Subić je uradio prvi album serijala M.O.R.I.A.R.T.Y za francuskog izdavača Delcourt, te mu je u Italiji kod Sergio Bonelli editore objavljena sveska "Il terzo giorno" u ediciji Le Storie. Ove godine očekujemo od njega drugi album M.O.R.I.A.R.T.Y-a i Konana u izdanju francuskog Glenata.

Marko Stojanović - Objavljeni su mu prethodne godine dva strip albuma: Beskrvni 3 (samostalno izdanje, Srbija - urednik i Scenarista) i Do pakla i nazad (izdavač: Narodno pozorište Timočke krajine - Centar za kulturu "Zoran Radmilovic", Srbija - priređivač, urednik i scenarista). Radovi su mu objavljivani u sledećim edicijama: antologija Shock (Aftershock, USA -scenarista); Parabellum 8 (Deveta Dimenzija, BiH - scenarista, strip teorija); AARGH! 17, (izdavač Tomaž Prokupek, Česka -scenarista); 9evetka 1 i 2 (Strip Kvadrat, Makedonija - scenarista); GAS3K 7 (GAS3K, Urugvaj - scenarista); Hajduci: Gorske priče (izdavač: Moebius, Srbija -dijalozi, ilustracija); Eon 17 (Udruženje likovnih stvaralaca Šapca, Srbija - scenarista); Mort Sinder (Darkwood, Srbija - ilustracija); Radi na serijalu "Croic Sanglante" za Delcourt sa Draženom Kovačevićem, Danom Ianosom i Desimirom Miljićem - Francuska (scenarista). Zatim se bavio i uredničkim poslom na sledećim izdanjima: Strip Pressing 18 (SIIC Nis, Srbija - urednik, scenarista, intevjui); Katalog 21. Balkanske smotre mladih strip autora (Udruženje ljubitelja stripa i pisane reči "Nikola Mitrović Kokan", Srbija - urednik) i Skečbuk Vekovnika 11 (Udruženje ljubitelja stripa i pisane reči "Nikola Mitrović Kokan", Srbija - urednik, pisac teksta).

Vedad Šabanadžović objavio je strip “Maza“ 2 table (zasebne epizode) u časopisu EUkids br.31 (ep.„Maza u školi“), EUkids br.32 (ep.„Maza u lavirintu“) te Ilustraciju (Hram) u fanzinu TRAGOVIMA. U Valjevu je dobio nagrada za pripovedanje za strip „Život je bajka“. Izlagao je u Valjevu i u okviru godišnje izložbe USUSa.

Romeo Štrakl je sakupio svoje stripove u album pod nazivom "Prekletstvo tretjega albuma". Album je u dvanaestom mesecu objavio mariborski izdavač Frontier, uvodnik za album je napisao Max Modic.

Nikola Temkov je uradio strip "Liga Vodenih Superheroja" ("Devetka" br.1) te mu je prošle godine objavljen strip album "Alif i Zen-Patot za Mardan" (Алиф и Зен – Патот до Мардан, Стрип квадрат).

---

Pre nego li se okrenemo drugim autorskim aktivnostima, moramo spomenuti da nas je 8. maja/svibnja u 93. godini života napustila domaća strip legenda Miki Muster (1925-2018) - pionir slovenačkog stripa.

---

Osim samog rada na stripu, autori su svoj doprinos dali i učestvovanjem na izložbama i drugim aktivnostima, pa da i to spomenemo.

IZLOŽBE stripova su, već par decenija vrlo bitan segment autorskog delovanja, kada je već malo "papirnih" izdanja. Osim standardne, sedme po redu, godišnje izložbe Udruženja stripskih umetnika Srbije (Otvorena 27.12.2018), najveći i najzanimljiviji događaj sezone je svakako izložba ženskog stripa Ona se budi / BD Égalité. Autorka izložbe i pratećeg vizuelnog identiteta je Jana Adamović, a sve je organizovano na više lokacija (12. Novosadski strip vikend, Francuski institut u Beogradu, Francuski institut u Zagrebu, Francuski institut u Ljubljani, Francuski institut u Novom Sadu). Izlagale su sledeće autorke: Iva Atoski, Nina Bunjevac, Manja Ćirić, Mina Davić, Bojana Dimitrovski, Marija Đeranović, Jelena Đorđević, Ivana Filipović, Jelena Kević Đurđević, Dragana Kuprešanin, Milica Mastelica, Ana Milojković Omi, Ana Petrović, Sanja Stepanović, Jelena Vasiljević, Maja Veselinović, Jelena Vučić, Kaja Avberšek, Nina Belingar – Strawberry Goose, Alja Grofelnik Pelzel – Puffyko, Katja Kovše, Sanja Pocrnjič,  Ivana Armanini, Valentina Briški, Maja Duvnjak, Mihaela Erceg, Sonja Gašperov, Helena Janečić, Dunja Janković, Irena Jukić Pranjić, Tea Jurišić, Helena Klakoćar, Rea Kordej, Lea Kralj Jager, Lisa Mandel, Johanna Schipper, Danica Radović, Magda Dulčić, Ana Ljubov, Ljubica Cuca Sokić, Desa Glišić, Aude Picault, Catherine Meurisse, Florence Cestac, Jeanne Puchol, Marguerite Abouet, Marion Montaigne, Marjane Satrapi, Pénélope Bagieu.

TEKSTOVI o stripu! Svakako ste se ovde u strip vestima načitali tekstova ilije Bakića koji je najrevnosniji i čiji tekstvi se uglavnom prvo objave u novosadaskom Dnevniku, tu je i Darko Macan sa svojom kolumnom o Cak-u, te Zoran Đukanović i mnogi drugi čije testove prenosim sa drugih adresa, medija… Među tekstovima koje vam nisu prenele Strip vesti se nalazi „Šta je rat u bosanskom stripu“ (What is War in the Bosnian Graphic Novel) Emira Pašanovića koji je napravio uporednu analizu stripova koji su objavljeni a koji govore o opsadi Sarajeva (1992-1995) kako od domaćih, tako i stranih autora, te u taj kontekst stavio album Senada Mavrića „Mama, šta je to rat?“ koji je 17 godina nakon prvog izdanja doživio reizdanje 2018. godine na bosanskom, engleskom i njemačkom jeziku za epublikaciju  "Cultures of War in Graphic Novels: Violence, Trauma, and Memory" (Kulture rata u crtanim romanima: nasilje, trauma i sjećanje).

FESTIVALI su izuzetno bitan segment strip kulture kod nas. Manifestacije na kojima se strip promoviše, prodaje, gde se fanovi, izdavači i autori sreću. Većina festivala, atraktivnosti radi, dovodi strane goste, ali su tu redovno među gostima i domaći autori… Nisu mi se po tom pitanju javili organizatori za ovaj tekst, nisam ih se ni setio, da se ne lažemo, pa postoji mogućnost da dobar deo njih i ne spomenem, jer ih ima puno, ali neka bude nauk da ubuduće pripremimo te informacije za naredni ovakakav tekst. Idemo… Na 11. Mafestu su domaće boje branili Filip Andronik, Toni Fejzula, Dejan Nenadov i Dalibor Talajić. Na 21. međunarodni festivalu stripa CRŠ su to bili Julio Radilović Jules, Nenad Barinić i Tomislav Košta. Beogradski festival stripa TRAS! #2 je ugostio/predstavio Roberta Solanovića, Stevana Subića, Milana Jovanovića i Dražena Kovačevića. XX Balkanska smotra mladih strip autora je svakako imala najviše domaćih autora pa ćete taj poduži spisak ovog puta potražiti među vestima na vašem omiljenom sajtu – Strip vestima. Od festivala i festivalskih gradova treba svakako spomenuti 12. Novosadski strip vikend gde je gostovao Esad Ribić, te Kragujevac Komik Kon 2018, Pirot, Niš, Valjevo, Banja Luka, Mostar, Maribor… dalje više neću nabrajati, da ne napravim neku grešku… svi ovi festivali su promovisali i domaće autore…

IZDANJA. Da, najveća boljka strip scene su malobrojna izdanja sa svežim radovima domaćih autora i svakako njihova vidljivost na rafovima naših knjižara. Nemam sada mogućnosti da pošteno pobrojim sva takva izdanja, većina su spomenuta prilikom nabrajanja radova autora… Svakako, najbolja referenca za upoznavanje sa našim izdavaštvom je Beskonačni itinerer kroz svet Strip albuma Vladimira Topolovačkog. Prošle godine su izašle 3. i 4. knjiga.

3D art… Naravno, u ovoj oblasti je kod nas najpoznatiji Milivoj Kostić – Kole. Sada već redovan gost domaćih strip festivala, ali i ponekog u pravom inostranstvu. Nisu svi njegovi radovi sa tematkom stripa, ali jeste dobar deo i ovde ih sve nabrajamo: Izložba stripa "Olimpijatori", 1. Strip festival Valjevo; Garfield Will Eat You - 2. Greven malT bunt, Greven, Nemačka; 3D G&O - 3. Wine Street Art Fest, Gönnheim, Nemačka; Superman 80 - 7. StreetArt Festival, Blumberg, Nemačka; In the Loop - 8. Street Art Fest Wilhelmshaven, Nemačka; Musicista di strada - Manifestacija Kulturno leto, Zlatibor; Superman Rock Star - 8. Komikon, Svet stripa, Kragujevac; Čuvarknjiga - 8. Street Art festival, Kraljevo; 3D Dylan Dog - 12. NS Strip vikend, Novi Sad; SuperMerk - 2. Dani stripa, Merkator, Novi Sad; Drugari - Street Art, Kulturni centar, Bačka palanka; Blackball - 2. Waldkirch Black Forest Fest, Freiburg iB, Nemačka. Tu su još Divlji zapad trilogija, povodom jubileja Talični Tom 70 godina. Te je u pripremi za ovu godinu izlozba slika 50 godina Alan Forda (50 slika, ulje na platnu, sa motivima prvih pedeset naslovnih strana Alan Forda) i Batman u 3DStreetArt izdanju.

---

Ovde ću da završim rekapitulaciju za 2018. godinu. Upoznali smo se kako ovo treba da izgleda, promena će sigurno biti, ali ovo je "recept" za ubuduće. Čitamo se dogodine, nadajući se da će autori dobiti zasluženu pažnju, jer koliko god budalasto zvučalo da moram podsećati, oni rade stripove koje volite…;)

  ...srpske vojske u Velikom ratu - „Do
  pakla i nazad“ - scenarista Marka
  Stojanovića, više crtača;
  Izdavač: Narodno pozorište Timočke
  krajine, Centar za kulturu „Zoran
  Radmilović“, Zaječar i Udruženje ljubitelja
  stripa i pisane reči „Nikola Mitrović
  Kokan“, Leskovac, 2018.

U obeležavanju veka od Prvog svetskog rata, između raznih državnih manifestacija (onih održanih i onih zaboravljenih - kakva je izostalo obeležavanje dana proboja Solunskog fronta) odnosno oficijelnih kulturno-umetničkih, zapaženo mesto imaju i autori 9. umetnosti - stripa. Mada je strip u široj kulturnoj javnosti i dalje prezren ili uzdržano priznavan sa visokom dozom rezervisanosti, to strip umetnike nije sprečilo da u svom mediju ispričaju (manje ili više nadahnuto i uspelo ali u svakom slučaju poletno) priče koje se tiču Velikog rata, na primer u omnibus seriji (do sada čak 7 albuma) „Linije fronta – Prvi svetski rat (1914–1918)„ grupe autora (u izdanju „System Comics“-a) ili grafičkim romanima „Atentat“ Borisa Stanića (u izdanju „Besne kobile“) i „Sat“ autora Dragana Lazarevića i Vujadina Radovanovića (u izdanju „Pčelica“ Čačak; novinsku verziju albuma objavile su „Večernje novosti“). Na zalasku ove godine pojavljuje se album „Do pakla i nazad - epopeja srpske vojske u Prvom svetskom ratu“ u zajedničkom izdanju Narodnog pozorišta Timočke krajine, Centra za kulturu „Zoran Radmilović“, Zaječar i Udruženje ljubitelja stripa i pisane reči „Nikola Mitrović Kokan“, Leskovac. Reč je o nizu od deset priča koje je napisao Marko Stojanović a iscrtali strip crtači različitih generacija (svaka priča ima i naslovnu-uvodnu ilustraciju drugog autora). Album na početku i kraju ima par eseja i kritičkih tekstova koji su takođe ilustrovani tako da broj „likovnih“ saradnika ovog projekta prelazi cifru od 30 umetnika; naravno, svako ko je upoznat sa radom Marka Stojanovića neće biti iznenađen ovakvom brojnošću učesnika jer ovaj svestrani strip autor, istoričar i promoter već godinama uspeva da uspešno organizuje masovna strip dešavanja - od albuma iz serijala „Vekovnici“ i „Beskrvni“, brojnih izložbi do Balkanske strip smotre mladih autora.

Naslov albuma nije slučajan - velikan srpskog i jugoslovenskog stripa Nikola Mitrović Kokan (1933-1997) započeo je i više godina radio na istoimenom stripu koji je, na žalost, ostao nezavršen (kao i stripovi „1914“ i „Cer“) o čemu u pogovoru analitički i nadahnuto piše teoretičar Slobodan Ivkov. Bili su to retki strip radovi sa temom Prvog svetskog rata posle pretvaranja edicije „Nikad robom“ (koja je objavljivala stripove iz istorije „naroda i narodnosti“ socijalističke Jugoslavije) u ediciju „Mirko i Slavko“ (koja se isključivo bavila Narodnooslobodilačkom borbom). Stojanovićeva strip slika Velikog rata prati velike, prelomne događaje i bitke ali uvek iz vizure običnog vojnika, mobilisanog seljaka ili onog koji se dobrovoljno javio da brani svoju državu, svoje selo, imanje i porodicu. A rame uz rame sa vojskom je nejač izbegla pred surovošću neprijatelja. Album otvara priča „Okidač“ (crtež Milan Drča) koja prikazuje različite političke grupe koje su planirale Sarajevski atentat procenjujući njegove posledice u svetlu sopstvenih interesa. Sledi priča „Polje“ (crtež Leonid Pilipović) o veštom strelcu koga prate priče o strašnom stradanju njegove porodice i osveti kao opravdanom motivu za izuzetnost; istina je, naravno, drugačija ali u ratnom kontekstu ona nije (uvek) primarna. „Marš na Drinu“ (crtež Milan Drča) nominalno prati početne vojne operacije srpske vojske, napredovanja i povlačenja iz ugla dve generacije vojnika – oca i sina. Humorna (ili groteskna?) „Odbrana“ (crtež Srđan Todorović) slika predah grupe branitelja Beograda, koja je tu stigla iz svih krajeva Srbije osim iz - Beograda, pred odlučujući juriš. „Grob“ (crtež Milorad Vicanović Maza) i „Čojstvo“ (crtež Dušan Božić) jesu crtice iz vojničkog života u kojima se trivijalije i etički principi, sećanja i obične sitnice mešaju u nerazmrsivo klupko života i sveprisutne smrti. „Drugi“ je gorka vinjeta iz stradalništva izgnanih porodica  koju je „maurovićevski“ nacrtao Sabahudin Muranović Muran. „Cokule i potkovice“ i „Milutinov dnevnik“ (crtež Dragan Stokić Rajački) prate dobrovoljca Milutina i njegovog konja Šaru kroz opasnosti, muke i iskušenja u bojevima, albanskoj golgoti i vraćanju kući izgladneloj, iznemogloj porodici. Ima u svoj toj patnji i čistog humora i gorke mudrosti ali i spoznaje sopstvene sudbine (koja nema miljenika). Milutin je nevoljni ratnik, prostodušni paćenik, pobednik koga čekaju nove, jednako teške odluke kad se vrati na kućni prag. Isto takav (ali bez humornog otklona) je i vojnik-pripovedač u priči „Eh, da sam mrtav...“ (dokumentaristički crtež Nebojša Remeljej) koji fatalistički zaključuje: „Mogao sam da umrem na hiljadu načina... Al' pošto nisam, mogu da živim samo na jedan... Kako znam i umem“ i time podseća čitaoce na antologijsku priču „Sve će to narod pozlatiti“ Laze Lazarevića.

Stojanović je pomno istražio istorijske izvore i ta znanja ugradio u uverljive životne priče sa mnoštvom majstorskih detalja, od seljačke zdravorazumske logike do vrcavog lokalnog govora. Stilistička raznolikost crteža i ilustracija pojačala je vizuelnu atraktivnost albuma i potcrtala različitost uglova iz kojih se sagledava Veliki rat. Dokumentarnoj utemeljenosti čitavog projekta doprineli su i tekstovi dr Aleksandra Uzelca i dr Perice Hadži-Jovanovića. U svetlu svega rečenog, album „Do pakla i nazad“ respektabilno je umetničko delo koje zaslužuje punu i posvećenu čitalačku pažnju.

(„Dnevnik“, 2018)

  ...rok do 15. maja.

Poštovani, obraćamo Vam se sa pozivom da učenici Vaše škole uzmu učešća u Sedmom konkursu za strip kaiš, organizovanom u sklopu najstarijeg i najmasovnijeg strip festivala na prostoru bivše SFRJ, Balkanskih smotri mladih strip autora. Balkanska smotra mladih strip autora 2019. godine obeležava dvadeset i prvo izdanje, i u sklopu festivala Leskovačka škola stripa „Nikola Mitro- vić Kokan“ u saradnji sa Sindikatom obrazovanja Jablaničkog okruga, Uči-telјskim društvom Leskovac i „Novom našom reči“ raspisuje Sedmi konkurs za Najbolјi strip kaiš. Strip kaiš je strip od dva, tri ili četiri kadra koji se nalaze u istom redu i pričaju jednu priču. Ispod prilažemo jedan primer toga šta strip kaiš jeste i kako bi približno trebalo da izgleda.

Radove treba poslati najkasnije do 15. maja na adresu: Sindikat obrazovanja Srbije – Regionalni centar Leskovac, ul. Janka Veselinovića 2, lokal 6, 16000 Leskovac,  uz podatke o starosti učesnika, škole iz koje dolazi i kontakt informacijama učenika. Radove treba slati sa naznakom: „Za strip konkurs“.

Pristigle radove žiriraće žiri u sastavu: Nikola Milićević (urednik Nove naše reči i strip teoretičar), Marko Stojanović (predavač u Leskovačkoj školi stripa) i Miloš Cvetković (predavač u Leskovačkoj školi stripa), i dodeliće tri nagrade i to:
1) Nagrada za uzrast do 10 godina
2) Nagrada za uzrast od 11 - 15 godina
3) Nagrada za uzrast od 16 - 19 godina.

Pomenute tri nagrade sastojaće se u priboru za crtanje kakav koriste profesionalni strip crtači i izdanja edicije Leskovački strip, kao i objavlјivanju nagrađenih stripova u listu „Nova naša reč“. Pribor za crtanje obezbeđuje Regionalni centar Leskovac Sindikata obrazovanja Srbije i Učitelјsko društvo Leskovac. Svi učesnici konkursa dobiće zahvalnice i (ili) kataloge 21. Balkanske smotre, a  isto važi i za škole iz kojih su pristigli radovi, kao i za učitelјe škola iz kojih su radovi došli. Najuspeliji radovi biće izloženi na otvaranju 21. Balkanske smotre mladih strip autora 28. juna 2018. godine u 20 časova u Galeriji Leskovačkog kulturnog centra.

  ...novi broj Samoniklog korov stripa!

     Postavljen je još jedan broj Samoniklog korov stripa, 547. broj - to jest, treći po našem neobičnom redu objavljivanja:
     www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/547

  ...ili velika bitka za Ričmond - „Ken
  Parker knjiga 2“ Berardija i Milaca;
  izdavač „Darkwood“, 2018.

Strip serijal „Ken Parker“ nastao je u saradnji drugova sa studija, Đankarla Berardija (1947), koji je pisao scenarija i oštre olovke Ivo Milaca (1949); „Ken Parker“ je javni život započeo u magazinskom formatu 1974.g. a u knjiškom 1977.g. Početna, klasična vestern ideja korigovana je pod snažnim uticajem filma „Džeremaja Džonson“ Sidnija Polaka iz 1972.g. u kome glavnu ulogu - usamljenog, pravdoljubivog trapera - igra Robert Retford (pa Ken pomalo liči na njega) ali i sa jasnim uticajem tih godina aktuelnih filmskih proizvoda „špageti vesterna“ i američkog „antivesterna“. Serijal započinje tri dana pre kraja 1868. godine dakle posle Građanskog rata a na početku poslednjih velikih ratova vojske SAD i Indijanaca. Parker po svom oblačenju, naoružanju (duga puška kremenjača koju je nasledio od dede) i rezonima kasni bar tri decenije za svojim vremenom i kao da živi u dobu Dejvija Kroketa, otvorenih, neistraženih prostora, časti, pravdoljubivosti i solidarnosti prvih pionira-graničara. On je navikao na teškoće i odricanja, na to da pažljivo nišani i mirno puca jer je pitanje da li će, ako promaši, imati vremena da napuni pušku. Njegovi protivnici su skloni hedonizmu koji brzo prelazi u bahato rasipanje, nepromišljenost i laka rešenja odnosno, zahvaljujući revolverima i puškama repetirkama, u nekontrolisano pucanje. Zbog ovako velikih razlika neminovno je da Ken stalno dolazi u sukob sa novim vremenom i ljudima koji prljaju sve kutke nekada čiste, nevine zemlje.

„Ken Parker“ je vrlo brzo stekao ugled valjanog vesterna „sa dušom“ i postao štivo na kome su odrastale generacije. Četiri decenije od originalnog pojavljivanja u Italiji i posle nekoliko edicija koje su ovaj strip objavljivale na prostorima SFRJ i njenih naslednica (počev od legendarnog Dnevnikovog „Lunov magnus stripa“), agilni „Darkwood“ je započeo objavljivanje celog serijala u knjigama koje sadrže po dve epizode (svaka je duga oko 100 strana). Drugi tom otvara epizoda (ciničnog naslova imajući u vidu dešavanja u njoj) „Džentlmeni“ a započenje košmarom o velikoj bici za Ričmond, 1865.g. koja je značila početak kraja konfederacijske vojske. Zvanični završetak rata nije smirio duhove mnogih poraženih: jedni se nisu odrekli ideja za koje su se borili, drugi traže načine opstajanja u novoj situaciji, od težih, koji znače mnogo rada, do onih lakših, pljački i otimačina. Mutna vremena umela su da spoje idealiste i pljačkaše na istom zadatku - u ovom slučaju ubistvu severnjačkog generala i otimanju velike sume novca. Među putnicima napadnutog voza nalazi se i Ken Parker koji će krenuti u poteru za pljačkašima koji se, shvativši da im je plan propao, daju u bekstvo a kao taoca odvode mladu devojku. Razlike između običnih bandita i bivših vojnika tinjaju dok ne kulminiraju u obračunu u koji se umeša i potera.

Parker će na cilj svog putovanja (iz prošle epizode) stići u epizodi „Ubistvo u Vašingtonu“. Njegova pojava u traperskom odelu, sa dugom puškom i sedlom izaziva kulturološki šok kod prefinjenih metropolskih dama i gospode pa on jedva stiže do svog domaćina - komesara za indijanske poslove Elija Donehogave, koji je i sam Indijanac iz plemena Irokeza. Parker želi da komesara obavesti o teškom položaju plemena Dakota u rezervatu: iako su se, posle pobune, mirno vratili u rezervat Indijanci su na meti provokacija koje bi trebale da nateraju vojsku da se umeša i „smiri“ Indijance; koren problema su interesi kompanija da eksploatišu bogate naslage srebra i cinka koje su nađene u rezervatu. Donehogava namerava da pokrene borbu za prava Indijanaca u Kongresu a Parker je pozvan da govori kao svedok nemilih događaja. Uspeh svedočenja nateraće one koji imaju interese da Indijanci budu oterani iz rezervata na drastične akcije: Donehogava biva ubijen u fingiranoj pljački a Parker je jedini osumnjičeni za ubistvo. Zahvaljujući poznanstvu sa Pinkertonovim agentom Oukom Barnamom (s kojim se sreo u prethodnoj epizodi) Parker uspeva da dokaže svoju nevinost ali su stvari u Montani počele da izmiču kontroli jer neko ubija mlade Indijance pa je pitanje trena u kom će se Indijanci pobuniti. Parker odlazi na lice mesta, pokušava da smiri strasti i nađe plaćenog ubicu što mu i uspeva ali - ubica poteže skriveni revolver i pogađa Parkera u glavu. Dok ubica odlazi pogođeni Parker leži na zemlji... Znatiželjni čitaoci šokirani su neočekivanim krajem epizode koji svakako iskače iz svih žanrovskih standarda.

Berardi nastavlja da varira vestern obrasce i izgrađuje Parkerovu ličnost pokazujući kako je itekako sposoban da znane situacije predstavi u novom svetlu i daruje im svežinu i atraktivnost uz precizni razvoj tenzija i efektne humorne pauze. Uverljivosti doprinosi i Milacov crtež koji, od početne tvrdoće i krutosti, polako ali sigurno klizi prema relaksiranoj, slobodnoj liniji koja je njegov „zaštitni znak“.

Drugi tom „Kena Parkera“ potvrđuje kvalitete serijala koji visoko odskaču od rutinirane, konfekcijske korporativne strip ponude i primetno, iz epizode u epizodu, kreću se u smeru usložnjavanja i višeznačnosti po čemu će postati poznat, popularan i uvažavan. Rečju, „Ken Parker“ je, nesporno, obavezno štivo svih strip sladokusaca.

(„Dnevnik“, 2019)