...u zemaljskom paklu za indijance –
  „Skalpirani 1: Indijanska teritorija“
  Arona i Gere; izdavač „Darkwood“, 2017.

Za redovne strip čitaoce „Vertigo“ je ime za američke visoko kvalitetne stripove. Iako je faktički deo „DC“ giganta koji je poznat pre svega po svojoj ergeli super-heroja na čelu sa Supermenom, Betmenom i Čudesnom ženom, „Vertigo“ prvenstveno objavljuje dela namenjena odraslijoj i zahtevnijoj publici. Stoga se mesečnim sveskama ili knjigama sa ovim zaštitnim znakom pristupa sa posebnom pažnjom koja, najčešće, biva adekvatno nagrađena. Serijal „Skalpirani“ scenariste Džejsona Arona i crtača Rajka Miloševića Gere u potpunosti potvrđuje rečeno. Od 2007. kada se pojavio do 2012.g. kada je okončan, nakon 60 svezaka (svaka sa oko 24 stranice), serijal je privlačio veliku pažnju čitalaca i kritike (i pohvalne i negativne). Sama postavka priče je provokativna jer se dešava u jednom od indijanskih rezervata koji su autonomna geta (čitaj, koncentracioni logori) za ostatke starosedelaca koje su beli doseljenici masakrirali (čitaj, izvršili genocid) u ime civilizacije (čitaj otimanja resursa). Potomci nekadašnjih gospodara prerija, šuma i planina „humano“ su  saterani u rezervate gde, sistemski marginalizovani, žive od bonova za hranu i kriminala. Alkoholizam, narkomanija i prostitucija su svakodnevne pojave kontrolisane, barem formalno, od lokalnih policajaca (takođe Indijanca) kojima rukovode korumpirani političari-poglavice; svako od njih ima svoju računicu i ambicije da i dalje zarađuje na tuđoj muci, grbači i neznanju. Mlade generacije, dok još ima bunta u njima, pokušavaju da nešto promene (makar i nasilno); kasnije, kako im snaga kopni a telo se privikava na alkohol i droge oni tonu u bezvoljnost postajući nema (ugojena) masa kojom vladaju siledžije i njihovi nalogodavci. Rečju, rezervati, u ovom slučaju Oglala Sijuksa pod  nazivom „Prerijska ruža“ u južnoj Dakoti „gde je veliki narod Sijuksa došao da umre“ oličenje su bezmernog ljudskog jada, bede i zla, skup poniženih i uvređenih. Niko od mnoštva živopisnih strip likova nije ni potpuno dobar ni potpuno loš jer iza svakoga stoji životna priča koja ga istovremeno i opravda i optužuje: Dešajel Zli Konj, agresivni momak koji se vraća u rezervat da postane potrčko-policajac sin je buntovne majke Đine, Crvena Vrana, poglavica, buntovnik u mladosti a sada političar i biznismen diluje drogu, nemilosrdno uništava konkurenciju i želi da otvori veliki kasino koji će svojom zaradom, kako tvrdi, poboljšati život u rezervatu, njegova ćerka Kerol besomučno menja ljubavnike, Dizel je manijakalni ubica, FBI agent Nik opsednut je željom za osvetom dugom tri decenije, Kečer okajava svoje grehe u alkoholu i misticizmu, mladi Dino samo hoće da pobegne u Kaliforniju dok Lorens, u ime mladalačkih ideala, doživotno leži u zatvoru za ubistva koja nije počinio...

„Skalpirani“ su krimi priča (sa „aromom“ vesterna) u kojoj ne postoji razlika između Dobra i Zla jer se „dobri momci“ od loših razlikuju samo po policijskim značkama ali je zato jasna podela na Indijance i belce (i na njoj otvoreno rasistički insistiraju i belci i Indijanci). To je, barem u prvoj od ukupno pet knjiga „de luks izdanja“ („Darkwood“, 2017), povest o policajcu na tajnom zadatku u samom srcu kriminala, kojoj egzotičnost mesta dešavanja daje dodatnu atraktivnost i pojačanu socijalnu notu. „Indijansko pitanje“ bilo je jedan od glavnih argumenata negativnih kritika serijala: scenariju je oštro zamerano da podstiče predrasude o „lošim Indijancima“ što je, navodno, politički nekorektno. Ovakvo „čistunstvo“ ipak je preterano kao i optužbe da strip ponavlja oveštale krimi šablone. Nije sporno da žanrovska dela barataju određenom ikonografijom (što čine manje ili više vešto) i po tim karakteristikama bivaju prepoznata i čitana u određenom ključu. „Skalpirani“ nisu izuzetak po tom pitanju ali jesu po pripovedačko-scenarističkoj veštini i strategijama. Radnja se naizmenično dešava u sadašnjosti i prošlosti i ovo kretanje napred-nazad otkriva i razrešava neke tajne ali daje i uporedni uvid u razvoje ličnosti što je, pak, jedno od težišta priče: trošenje i propast mladalačkih ideja i zanosa čime se, pak, oštro potcrtava i bezizlaznost situacije u kojoj junaci opstaju.

Koliko god da je Aron uspešan scenarista R. M. Gera je još bolji crtač. Njegov prljavi grafizam briljira a bravurozne kjaroskuro slike montirane su u vratolomno brze table koje ostavljaju bez daha. Posmatračevo oko mahinalno se vraća na viđeno jer gustina detalja i bizarnost rakursa ne dozvoljavaju da se preko slika „olako“ pređe. Ukidanjem margina (posle par epizoda) čitava površina stranice postaje poprište crtačkog umeća pa slike urastaju jedna u drugu tvoreći monolitne celine guste atmosfere i vanredne likovnosti. Gera je u „Skalpiranima“ na vrhuncu svog impozantnog i višestruko dokazanog likovnog umeća ovog puta obogaćenog i sjajnim, sugestivnim kolorisanjem.

Rečju, „Skalpirani“ su vanredno zanimljiv strip serijal kome treba pokloniti punu pažnju. Nakon iščitavanja prvog toma svakako sledi željno iščekivanje sledećih.

(„Dnevnik“, 2018)

  ...U četvrtak počinje prvi Gašin sabor
  u Dečjem kulturnom centru Beograda.

Majstori srpskog humorističkog i
karikaturalnog stripa na jednom mestu
Snimlјenim zvukom drndafona, instrumenta Predraga Ristića iz grupe Medijala, kao realne verzije istoimenog instrumenta Gaše Šeprtlјe iz stripa, u četvrtak 24. aprila, u podne počinje „Gašin sabor“, jedinstven festival u Jugoistočnoj Evropi, specijalizovan za karikaturalno–humoristički i porodični strip.
Prve godine je tema opus franko–belgijskog genija humora Andrea Frankena, pa festival uz srpski ima za službeni jezik i francuski, i već je zastuplјen u kalendaru frankofonih festivala Evropske Unije, sa izvanrednim odzivima tamošnjih stručnjaka.
Na manifestaciji čiji je koncept „šeprtlјenje i sanjarenje“, a slogani „tri dana smeha“ i „smeh, zabava i čudesa za poneti“, publici će u Dečjem kulturnom centru Beograda biti ponuđene izložbe, tržnica, promocije, predavanja, projekcija, umetničke radionice, konkurs za geg–tablu, stručno–naučni skup i druženje sa čuvenim stvaraocima.
U pedesetak govornih programa i na tri okrugla stola biće predstavlјeno stotinak tomova raznih stripova, direktno uvodeći laike u polјe humorističkog i karikaturalnog stripa, i uopšte u ovu čarobnu umetnost. Biće podrobno predstavlјeno i desetak važnih umetničkih karijera i novi film „Gaša Šeprtlјa“, a publici svih generacija se nude i tri dana umetničkih radionica i master klasova.

Bogat program za tri dana
Oko osamdeset umetnika, stručnjaka za kulturu i pedagoga je najavilo svoje prisustvo i doprinos na festivalu. Više beogradskih osnovnih i srednjih škola kolektivno će učestvovati, a u ime dece i pedagoga u ceremoniji otvaranja će učestvovati i Aleksandra Lončar, direktor osnovne škole „Đuro Strugar“ sa Novog Beograda. Na otvaranju će učestvovati i predstavnici diplomatskog kora, ustanova Srbije, te organizatora festivala — Dečjeg kulturnog centra i Udruženja stripskih umetnika Srbije pri kojem deluje Centar za umetnost stripa, kao stručno jezgro Gašinog sabora.
Pod jednim krovom se po prvi put specijalizovano okuplјaju majstori srpskog i jugoslovenskog karikaturalnog stripa i humora, veliki crtači i pisci kao što su Lazo Sredanović, Laza Lazić, Radič Mijatović, Božidar Milojković BAM, Nikola Maslovara, Dušan Relјić, Zoran Kovačević, Lazar Odanović, Dragan Perić, Dragan Lazarević, Rade Tovladijac, Siniša Radović, Zoran Penevski, Saša Arsenić, Siniša Banović, Milisav Banković, Uroš Begović i desetine drugi...
Otvara se i osam izložbi i kolekcija otisaka iz stripova franko–belgijskih i srpskih umetnika – gde se posebno izdvajaju izložbe Andrea Frankena, retrospektivna glavnog ovogodišnjeg gosta festivala Radiča Mijatovića Miše i nove Dikanove avanture Laze Sredanovića. Sabahudin Muranović Muran je za jedan od plakata festivala ekskluzivno uradio prvi susret Nikole Tesle sa šašavim izumitelјem Gašom Šeprtlјom i šarmantnom živulјkom Marsupilamijem.
Učešćem u promocijama ili pisanjem članka za stručno–naučne skupove doprineće i ugledni poznavaoci i aktivista stripa kod nas — Vasa Pavković, Momčilo Rajin, Aleksandar Žikić, Vladimir Topolovački, Ljubiša Gvoić, Dragoslav Jovanović Dragon, Saša Rakezić, Srđan Savić, Zoran Nikolić, Marko Stojanović, Pavle Zelić, Ivan Velјković, Dejan Savić...
Predsednik festivala ove godine je značajno ime srpsko–francuskog stripa Dragan Lazarević (Dragan de Lazare), a u stručnom odboru su i Rade Tovladijac, Vladimir Vesović, Bojan M. Đukić, Lidija Seničar i Zoran Stefanović. Koordinatori za javnost su Pavle Zelić i Tamara Lujak, a stručno su doprineli i Nebojša Jovičić, Goce Balković, Nenad Petrović, Zlatko Milenković i mnogi drugi.
Grafički dizajner festivala je nagrađivani mladi umetnik Marko Šerer, student beogradskog Fakulteta primenjenih umetnosti, ustanove koja je svetskom stripu dala desetine umetnika.

Lepeza svetskih junaka i naših izdavača
Publika će na jednom mestu moći da se sretne s najvažnijim junacima i delima srpskog stripa, od temelјa kao što su šest bajki i slikovnica Čika Đorđa Lobačeva, Mike Miša Vlaste Belkića i drugih junaka predratnog Zlatnog doba našeg stripa, sve do modernih klasika kao što su junaci Ive Kušanića (koje je priredio Zdravko Zupan sa Vasom Pavkovićem), Mija Siledžija, Dikan i Stari Sloveni, Kiki Rot, Mivelovi stripovi, Mika Muštikla, Lijanko, Paceri, Kiseline crne boje, Iv Rokatanski, Filip i Olga, klasični i moderni stripovi Leskovca i Valјeva... Tu su i basne u stripu, srpski naučnici u slici i reči, ilustrovani vekovi srpske pismenosti za decu Slobodana Stanišića itd.
I izbor stranih junaka koji su na jednom mestu na dohvatu čitaocima je impresivan. Osim Frankenovih junaka kojima je posvećen festival — Gaše Šeprtlјe, Spirua i Fantazija (Spire i Ćire), Marsupilamija... — tu su i dalјe neprevaziđeni Mali Nemo u Zemlјi snova, ali i Popaj, Talični Tom, Iznogud, Hogar, Mumin, Redov Bili, Titef, Kalvin i Hobs, Bil i Bul, Rubina, svetska mitologija u stripu, ilustrovani večni klasici od Barona Minhauzena pa nadalјe...
Svoju ovdašnju premijeru imaće kapitalni projekat od dve nove monografije beogradskog istraživača Vladimira Topolovačkog Beskonačni itinerer kroz svet strip albuma, tom 3 i 4, u izdanju Strip agenta iz Zagreba, koji su upravo objavlјeni ovog meseca. U pitanju je anotirana bibliografija–leksikon skoro 10.000 stripskih izdanja sa područja nekadašnje Jugoslavije.
Biće predstavlјeni izdavači stripova iz Srbije kroz svoja najnovija izdanja, a naročito Beli put, Darkvud, Komiko, Sistem komiks, Everest medija, Makondo, Modesti komiks, Pčelica, Udruženje „Nikola Mitrović Kokan“, „Svet stripa“ , Besna kobila i mnogi drugi. Osim autora iz Srbije, biće izložena izdanja istaknutih autora sa prostora nekadašnje Jugoslavije.
Festival svaki dan organizuje i umetničke radionice za sve generacije prof. Vladimira Vesovića iz Škole „Đorđe Lobačev“, koja slavi četvrt veka, kao i master klase međunarodnog stripskog profesionalca i osnivača Beogradskog kruga 2, Bojana M. Đukića. •

     PROGRAM GAŠINOG SABORA 2018.
     (Dečji kulturni centar, Beograd)
Upozorenje posetiocima — Nisu svi događaji navedeni u programu, a naročito ne akcije iznenađenja i improvizacije. Organizator zadržava sebi pravo izmene, ukidanja ili ignorisanja ovog programa u slučaju viših sila ili pojave Gaše. Ko se meteora i promaje čuvao, nije se kajao.

     Četvrtak, 26. april 2018.
     Atrijum 
12–13 časova — početak rada i svečano otvaranje festivala zvukom Gašinog drndafona (instrument Predraga Ristića)
13–18 č. — vođene stručne ture po izložbama za prijavlјene škole
14–18 č. — promocije knjiga
12–18 č. — u Galeriji atrijuma: radionice Škole „Đorđe Lobačev“ pod vođstvom profesora Vladimira Vesovića
12–20 č. — Izdavački kutak – prodaja izdanja i suvenira
     Crvena sala
14–18 č. — Master klas – stvaranje i značaj stripova po Bojanu M. Đukiću, međunarodnom stripskom profesionalcu (do četiri seanse po 30 minuta)
     Program promocija u četvrtak 14–18 časova
-Izdavačka kuća „Beli put“: „Hogar“ i „Redov Bili“
-IK „Sistem komiks/Moro“: „Filip i Olga: Knjiški molјci“ – Dušana Pavlića i Zorana Penevskog, „Titef“, „Asteriks u skicama prijatelјa“, „Kalvin i Hobs“
-IK „Makondo“: edicije „Mali Nemo u Zemlјi snova“, „Srpski naučnici u slici i reči“ i „Večni klasici“
-IK „Rozenkranc“ „Detektiv Lakonogić“ – Nikola Maslovara i saradnici
-IK „Everest medija“: „Dikan i Stari Sloveni“ – gostovanje Laze Sredanovića i prijatelјa, potpisivanje knjiga
-„Beskonačni itinerer kroz svet stripa albuma“ 3 i 4, Vladimira Topolovačkog, Zagreb 2018, prva beogradska promocija!

     Petak
     Atrijum
12–18 č. — vođene ture po izložbama (do 30 minuta)
12–18 č. — promocije (prosek trajanja po jednom izdanju – 20 minuta)
12–18 č. — U Galeriji atrijuma: radionice Škole „Đorđe Lobačev“ pod vođstvom profesora Vladimira Vesovića
12–20 č. — Izdavački deo – prodaja izdanja
     Crvena sala
12–16 č. — master klas – stvaranje i značaj stripova po Bojanu M. Đukiću
18 č. — zatvorena projekcija filma „Gaša Šeprtlјa“ za diplomatski kor, istraživače, umetnike i novinare (Francuska, 2018)
     Program promocija u petak 12–18 časova
- IK „Darkvud“ i „Marketprint“: „Porodica Tarana“
- IK „Veseli četvrtak“: „Talični Tom“
- Izdavačka kuća „Komiko“: „Popaj“, „Doživlјaji Mike Miše“, „Zlatno doba Srpskog stripa“, „Mumin“...
- IK „Darkvud“, Beograd: „Iznogud“ i „Bil i Bul“
- IK „Pčelica“: Srpske basne u stripu, Mitologija u stripu, Vekovi srpske pismenosti...
- Udruženje „Nikola Mitrović Kokan“ i Milisav Banković predstavlјaju humor i karikaturu u leskovačkom stripu
- IK „Modesti komiks“ predstavlјa: „Stripske majstorije Ive Kušanića“, priredio Zdravko Zupan sa Vasom Pavkovićem i pregled humora i karikature u leksikonu „Stripovi koje smo volei: izbor stripova i stvaralaca sa područja bivše Jugoslavije u 20. veku“ Živojina Tamburića, Zdravka Zupana i Zorana Stefanovića
- Nova verzija „Mije Siledžija“ Brane Nikolića, modernog klasika srpskog stripa
- Božidar Milojković BAM, Dragan Lazarević i Lazar Odanović: „Kiseline crne boje“ „BAM – Blogografija“, „Iv Rokatanski: Doživlјaji u gradu svetlosti“, „Rubina“ i drugi radovi...

     Subota
     Atrijum
12–18 č. — stručni skup i promocije Frankenovih izdanja (sa pauzama između seansi)
12–18 č. — u Galeriji atrijuma: radionice Škole „Đorđe Lobačev“ pod vođstvom Vladimira Vesovića
12–18 č. — Izdavački deo – prodaja izdanja
     Promocije i teme stručnog skupa
- Promocije knjiga Andrea Frankena u izdanju „Darkvuda“ i „Belog puta“ i okrugli sto o ovom autoru
Sabrani „Gaša Šeprtlјa“; “Spiru i Fantazio“ („Spira i Ćira“); „Marsupilami“; „Crne misli“
- Đorđe Dimitrijević kao stripski prevodilac
- Radič Mijatović – Miša — okrugli sto o glavnom gostu prvog Gašinog sabora
- 18 časova: Svečano zatvaranje festivala zvukom Gašinog drndafona
(instrument Predraga Ristića za koji je komponovao Zoran Simjanović)

Kraj saopštenja
www.dkcb.rs • www.usus.org.rs

https://www.facebook.com/pg/...
https://www.facebook.com/events/1900509949967765/
https://twitter.com/Gasin_sabor
https://www.instagram.com/gasinsaborbgd/
http://opalebd.com/festivals/details/1858
http://opalebd.com/agenda/festivals
http://opalebd.com/auteurs/fiche/1354

  ...Doktor Misterija.

Doktor Misterija, tajnoviti Indijac pun čudnovatih talenata i mističnog znanja, sa svojim pomoćnikom i posvojčetom Sigalom, čukundedom Martija Misterije, upada u avanture koje se, blago rečeno, mogu opisati kao čudesne, a najčešće su, ako ćemo biti sasvim iskreni, potpuno neverovatne.

Odjeci žilvernovskih viktorijanskih avantura u ovim su epizodama obogaćeni raskošnim stimpankom, pa kroz uzbudljive priče provejavaju razne neobične naprave, kao što je famozni Električni hotel, za koji možemo reći da je kopnena verzija čuvenog Nautilusa. Tu su i osobeni, nesvakidašnji likovi: dobronamerni Kinez Čing Kvaj, opaki maršal Radecki i njegov gnusni ljubimac.

Pustolovni dvojac prvo će se naći u Milanu, suočen s pretnjom zlog azijskog kulta. Potom će se otisnuti na neverovatan put na Mesec, na kojem će zateći bizarne sukobljene rase vanzemaljaca, ali i razne ljude s raznim, više ili manje sebičnim namerama. Na kraju će posetiti i Misterijinu rodnu Indiju, gde će im muke zadavati kult boginje Kali.

Naučna fantastika, avantura, romansa (dame, nekim čudom, redovno završavaju u naručju zbunjenog Sigala), humor – sve to Doktora Misteriju čini primamljivim štivom. Ovaj tom sadrži epizode: Misterije Milana; Rat svetova; Užasi crne džungle.

Doktor Misterija će biti na Letećem startu od 25.4. do 28.4, po ceni od 1.340 dinara, u striparnici„Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu biće 1.500 dinara, a u ostalim knjižarama 1.999 dinara.

  ...Gašin sabor — tri dana smeha,
  radosti i druženja.

U Dečjem kulturnom centru Beograda, najuglednijoj ustanovi za mališane u Srbiji, od 26. do 28. aprila održava se prvi „Gašin sabor“, međunarodni festival humorističko-karikaturalnog i porodičnog stripa, prvi svoje vrste u Jugoistočnoj Evropi.
Naziv festivala ovekovečuje mitskog junaka srpske kulture — Lenjog Gašu iz pera pesnika i stripara Jovana Jovanovića Zmaja, a po kojem je vek kasnije krštena i srpska verzija „Gastona Lagafa“ iz pera Andrea Frankena (André Franquin, 1924-1997). Svake godine će festival biti posvećen drugom velikom svetskom autoru a najlogičnije je bilo da prve godine to bude Franken, autor koji je sa Žanom Žiroom Mebijusom otelotvorenje i glavni simbol franko-belgijskog stripa u srpskoj i jugoslovenskim kulturama.
Zvanični jezici festivala su stoga ove godine srpski i francuski, a manifestacija se oglašava i u zemljama Zapadne Evrope. Prve godine je predsednik festivala srpsko-francuski umetnik Dragan Lazarević (u svetu poznat kao Dragan de Lazare), a domaćini deci i drugim gostima biće Vladimir Vesović, Bojan M. Đukić, Lidija Seničar, Tamara Lujak, Zoran Stefanović i dvadesetak drugih umetnika, pedagoga i stručnjaka za strip. Identitet festivala je likovno oblikovao nagrađivani mladi umetnik Marko Šerer, student beogradskog Fakulteta primenjenih umetnosti.
Publici svih generacija se nudi osam izvanrednih izložbi: četiri od Frankena, zatim glavnog gosta Radiča Mijatovića – Miše, Laze Sredanovića i drugih srpskih i franko-belgijskih autora. Organizovane su specijalne vođene ture po izložbama za škole, ponuda najnovijih i klasičnih izdanja stripova, promocije knjiga i predavanja, projekcija novog filma „Gaša Šeprtlja“, kao i likovne radionice za decu i odrasle u organizaciji Škole „Đorđe Lobačev“.
Biće održan i stručno-naučni skup sa temama o Andreu Frankenu, Radiču Mijatoviću i Đorđu Dimitrijeviću, a Festival raspisuje i regionalni konkurs za humorističko-karikaturalni strip na jednoj strani, koji se završava 1. septembra.
Centar za umetnost stripa pri Udruženju stripskih umetnika Srbije predstaviće deo programa festivala— u saradnji sa Francuskim institutom u Srbiji, distributerskom kućom „2i film“, i udruženjima „Svet stripa“, „Branko Plavšić“  i „Nikola Mitrović Kokan“, „Strava“ ... — i u Nišu, Leskovcu, Kragujevcu, Novom Sadu, Valjevu i drugim gradovima zemlje i regiona.

O novom balkanskom festivalu stripa

Organizatori „Gašinog sabora“  — Udruženje stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd — navode da je glavni razlog osnivanje festivala afirmacija plemenitih, toplih i zabavnih štiva koja blagotvorno deluju na duhovne potrebe publike i njeno mentalno zdravlje, ali i na povezivanje svih generacija i društvenu integraciju. Festival je događaj interdisciplinarne i hibridne vrste, gde se istovremeno i pod istim krovom pruža lepeza događaja – od zabavno-poučnih zbivanja za mališane i njihove roditelje, do kulturno značajnih stručnih skupova.
„Gašin sabor“ donosi osam izložbi stripa posebnog kvaliteta i privlačnosti. Središnja izložba je „Mabreee“ posvećena samom Gaši Šeprtlji, gde se mnoge ilustracije i table premijerno pojavljuju kod nas, a koje je Andre Franken, genije evropskog stripa i humora, crtao po svojim i po scenarijima kolega kao što je to čuveni Ivan Delport. Biće izložene još tri postavke Frankena i prijatelja : „Franken njim samim“ (faksimili crno-belih crteža Gaše u izvornoj veličini), „Kad je Spira bio mlad“ (pregled istorije serijala Spira i Ćira / Spiru i Fantazio), i „Marsupilami celim svojim repom“...
Naporedo, Udruženje stripskih umetnika Srbije (USUS) predstavlja radove naših stripara koji su bili vezani za Frankenovo okruženje ili su dali svoju posvetu majstoru — Božidar Milojković BAM, Radič Mijatović, Nikola Maslovara, Milorad Žarić, Dragan Lazarević, Goran Trajković, Saša Arsenić, Uroš Begović, Siniša Banović... Izložbu prate eseji urednika edicije sabranog „Gaše“ Milana Vuletića, umetnika Nikole Maslovare, pisaca Vase Pavkovića, Pavla Zelića i Zorana Stefanovića, koji je i redaktor edicije i osnivač Gašinog sabora.
U susret velikom jubileju srpskog i jugoslovenskog stripa, pola stoleća serijala „Dikan“, izlaže se iz pera Laze Sredanovića najnovija epizoda „Đavolja varoš“, koja je nedavno zabavljala čitaoce Malog zabavnika. Odnedavno ovaj kultni serijal sabrano izlazi u kolornim knjigama beogradske kuće „Everest medija“.
Jedan od vrhunaca manifestacije je i samostalna izložba ovogodišnjeg glavnog gosta festivala Radiča Mijatovića, gde će se beogradskoj publici ekskluzivno prikazati najnoviji radovi ovog novosadskog majstora stripa, karikature i ilustracije, omiljenog na svim prostorima nekadašnje Jugoslavije još od 1970-ih.
Na zahtev publike se produžava i izložba Škole stripa, ilustracije i koncept arta „Đorđe Lobačev“, zajednice koja već četvrt veka osposobljava mlade umetnike pod mentorstvom prof. Vladimira Vesovića. Škola deluje u samom Dečjem kulturnom centru Beograda, zajedno sa drugim likovnim, muzičkim i dramskim kursevima.

Promocije smešnih i uzbudljivih stripova i stručni skup

Izdavači će na „Gašinom saboru“, preko promocija i štandova, publici predstaviti paletu brižljivo odabranih dečjih i porodičnih izdanja iz domena humora, karikature i mašte, koja će se prodavati sa znatnim popustima.
Kao osnovu za okrugli sto o odnosu dela Andrea Frankena i dramskih umetnosti u petak 27. aprila će biti posebna projekcija za stručnjake i novinare novog francuskog igranog filma „Gaša Šeprtlja“ u režiji Pjera-Fransoa Martina-Lavala, sa Teom Fernandezom u glavnoj ulozi.
U subotu 28. aprila će biti održan stručno-naučni skup čija je prva tema lik i delo Andrea Frankena kao i uticaj njegovih stripova na srpsku i jugoslovensku scenu („Gaša Šeprtlja“, „Spira i Ćira“, „Aca i Maca“, „Marsupilami“ i „Crne misli“), druga tema mesto istaknutog prevodioca Đorđa Dimitrijevića u našoj kulturi, a treća o značaju opusa Radiča Mijatovića Miše.
Posebne projekcije filma „Gaša Šeprtlja“ sa diskusijama za publiku biće na još jednoj lokaciji, u Domu omladine Beograda, u subotu i nedelju.
U skladu sa konceptom „šeprtljenja i sanjarenja“, festival će imati opušteniju formu čak i u organizaciji i imidžu, sa elementima blage razbarušenosti, dobroćudnosti i opšte kreativnosti, što podstiče opuštanje publike i stručnjaka — baš kao u Gašinoj redakciji. •

O Gaši Šeprtlji i sabranim gašolomijama na srpskom jeziku

Gaša Šeprtlja, na francuskom Gaston Lagaffe, humoristički je strip Andrea Frankena, koji se pojavio 28. februara 1957. u belgijskom magazinu Spiru. Po izboru francuske javnosti, Gaša je uvršćen u Mondov spisak „100 najboljih knjiga 20. veka“, zajedno sa još jednim stripom — Kortom Maltežaninom.
„Gaša Šeprtlja“ je jedan od najpopularnijih stripova i u Srbiji i Jugoslaviji još od premijernog prevoda 1965. u novosadskoj Panorami. Od tada je neprekidno objavljivan u brojnim časopisima, kao i u osam kolornih albuma „Dečjih novina“ tokom 1980-ih. Najpopularniji je u prevodima Đorđa Dimitrijevića, koji je prevodio i stripove „Talični Tom“, „Asteriks“ i „Porodica Tarana“. Strip prati dogodovštine Gaše, idealiste, emotivca,  „besposlenog junaka“ koji radi u redakciji stripskog magazina, a gegovi dolaze iz njegove lenjosti ili „korisnih“ izuma, što se često završava katastrofama: poplavom, požarom ili uništavanjem kancelarije.
Nedavno je pod uredništvom Milana Vuletića dovršeno objavljivanje celokupnog „Gaše Šeprtlje“ na srpskom jeziku u šest knjiga, sa prevodom Đorđa Dimitrijevića i redakturom Zorana Stefanovića, na osnovu francuskog kanonskog izdanja, uključujući i table koje do sada nisu objavljivane u Srbiji i regionu. Izdavač je beogradska izdavačka kuća „Beli put“, poznata po uvođenju koncepta integrala u naše izdavaštvo, u saradnji sa „Darkvudom“, izdavačem Frankenovih stripova „Spiru i Fantazio“ („Spira i Ćira“), „Marsupilami“ i „Crne misli“.

Kraj saopštenja
www.dkcb.rs • www.usus.org.rs

  ...“Flaš Gordon i Džim iz džungle 5,
  1941-1942” Aleksa Rejmonda;
  izdavač Čarobna knjiga, 2017.

Aleks Rejmond (1900-1956) započeo je strip karijeru sa čak dva serijala: „Flaš Gordon“ i „Džim iz džungle“ imali su premijeru 7. januara 1934.g; već 22. januara krenule su avanture i „Tajnog agenta X-9“, po scenariju proslavljenog pisca Dešijela Hemeta (zbog Rejmondove prezauzetosti, ovaj junak je sledeće godine predat drugim autorima). Rejmond je crtao „Flaša“ i „Džima“ u nedeljnom strip dodatku, na čitavoj stranici velikog formata, u koloru, najpre tri kaiša „Džima“ na vrhu strane i četiri kaiša „Flaša Gordona“ ispod; kasnije se broj kaiševa menjao (na štetu „Džima“) dok se nije ustalio na jedan kaiš „Džima“ i dva kaiša „Flaša“. Avanture plavokosog atlete, njegove devojke Dejl i profesora Zarkova bile su „adut“ za izdavača (Gordona je, u jednom periodu, redovno objavljivalo 150 novina!) tako i za autore, crtača Rejmonda i saradnika/scenaristu Dona Mura (još uvek nije jasno da li je Mur pomagao Rejmondu u stvaranju zapleta ili je bio kompletni scenarista). Iskušavanje Rejmondovih likovnih i montažerskih sposobnosti intenzivnije je u „Flašu“ mada se neka rešenja prenose i u „Džima“ tako da se neretko iste fizionomije pojavljuju na istoj strani, u gornjem i donjem stripu. Izgled originalnih stranica zadržan je u izdanju „Čarobne knjige“ koje u šest tomova prati Rejmondov rad na ovim stripovima od početaka do 1944.g. kada je Rejmond, zbog odlaska u rat, prekinuo da ih crta (po povratku u civilstvo nije mogao da se vrati ovim stripovima jer je izdavač u međuvremenu za njih angažovao druge autore).

Peti tom “Flaša Gordon i Džima iz džungle” sadrži stranice objavljene od 12.1.1941. do 8.11.1942.g. Najvažniji događaj u ovim stripovima desio se najpre van njih: II svetski rat zahuktao se i više nije bio daleko od SAD. Politika izolacionizma zamenjena je aktivnim pomaganjem saveznika a posle napada na Perl Harbor 7.12.1941.g. i objavama rata Nemačkoj, Japanu i njihovim saveznicima. Strip junaci (kako oni obični tako i oni sa super moćima) ovu promenu dočekali su potpuno spremni jer su već od 1940. vodili rat protiv raznih militantnih diktatora i njihovih vojnih avantura (moglo bi se reči da je strip “pripremao” javno mnjenje za ulazak u rat). Džim iz džungle iliti Džim Bredli, pustolov sa izrazito kolonijalističkim šmekom, postao je tako ponosni patriota koji izgovara zapaljive rečenice o slobodi i spremno prihvata tajne zadatke svoje vlade da spreči sabotaže na Panamskom kanalu. Sledeća misija ga vodi na tajanstveno ostrvo oko koga su primećene neprijateljske podmornice. Džim otkriva da se ispod ostrva krije luka za podmornice koje uništavaju američke konvoje za snabdevanje saveznika. Uz pomoć vernog Kolua, ponovo pronađene crnke Lil i plavokose Kiti (koja više smeta) Džim osujećuje podle planove. Potom će i sam doživeti torpedovanje od strane neprijateljskih podmornica ali i pomoći da se one eliminišu. Kruna njegovog angažovanja je oblačenje uniforme i dobijanje čina kapetana - to se dešava 8.3.1942.g. dakle kada je Amerika zvanično ušla u rat. Džim odlazi na Daleki istok i komanduje jedinicom koja se gerilski bori protiv Japanaca. Tako “Džim iz džungle” od avanturističkog postaje ratni strip sa jakim patriotskim nabojem.

U sasvim drugom svetu (a, ipak, na istoj novinskoj stranici) Flaš Gordon će, posle punih 7 godina borbe, hiljada opasnosti i nekoliko svojih (lažnih) smrti, konačno, 18.5.1941.g. uspeti da zbaci Minga Nemilosrdnog na trona planete Mong! Istini za volju Ming će biti drogiran a ne potučen na bojnom polju ali - pobedi se u zube ne gleda (mada je ovo vrlo zanimljivo izigravanje ustaljenih strip formi). Uspostavlja se legitimna vlada koja kreće da oporavlja planetu; to, međutim, neće proći bez trzavica jer Ming se ne miri sa porazom sve dok ne pogine. Flaš, tada, proklamuje: “Ovo je sada Republika Mongo, zasnovana na principima slobode i pravde za sve!” Koliko je ovakav rasplet na Mongu uzrokovan dešavanjima na Zemlji nije lako odrediti mada se može spekulisati kako je pad tiranije zbrzan (i zato nedovoljno impresivan). Na ovaj zaključak navodi i nastavak avantura: Zarkov hvata talase sa Zemlje i saznaje da je na pomolu svetski rat pa Flaš odlučuje da se vrate kući ali i da ponesu svakovrsna moćna oružja. Na žalost raketa pada u zemaljsko more a zapovednik američkog broda koji spasava svemirske putnike ne veruje u njihovu priču misleći da su u službi neprijatelja po imenu (ni manje ni više nego) “Crveni mač”. Ipak, on ih revnosno šalje u Vašington samo što brodolomnici tamo ne stižu jer bivaju oteti od neprijateljskih špijuna! Čak i kad uspeju da se oslobode, odu do vlasti SAD i dobiju mogućnost da dokažu svoje navode tako što će izgraditi raketu Flaš, Dejl i Zarkov nisu sigurni. Kad na probnom letu otkriju veliku flotu “Crvenog mača” i zametnu bitku - osujetiće ih špijun! Očito je da se neprijatelj infiltrirao u sve pore američkog društva i vojske (kako su na to upozoravali propagandni plakati 1941.g.). Flaš će, naravno, nadmudriti neprijatelja i pobediti zasluživši time čin pukovnika! Na žalost, za osiguranje trajne nadmoći potrebno je mnogo radijuma a da bi se on nabavio postoji samo jedno rešenje: povratak na planetu Mong. Rečeno - učinjeno (na radost malih čitalaca koju su “obične” ratne avanture već imali u gornjem kaišu na istoj stranici novina). Flaš, Zarkov i Dejl odleću na Mong i Flaš “slupa” još jedan svemirski brod koji pada na neistraženi, divlji kontinent Tropiku. I, sve se vraća na staro: na egzotične predele i čudne životinje, prelepu kraljicu Deziru kojoj Flaš zapada za oko, opasnog princa voljnog da otme tron zbog čega zatvara kraljicu i zemljane, bekstvo, poteru, borbe, nadmudrivanje, Dejlinu ljubomoru…

Posle više od 70 godina Džimove i Flašove dogodovštine i dalje mogu biti zabavne, uz dodatni začin istorijskog konteksta. Znatiželjni će čitalac, pored uživanja u avanturama i elegantnim crtežima, moći da analizira manje ili više suptilne modalitete korišćenja stripa u propagandne svrhe - a potom da ta saznanja primenjuje i na tekuću praksu savremenih zabavnih formi.

(„Dnevnik“, 2018)

  ...Udruženja stripskih umetnika Srbije.

Udruženja stripskih umetnika Srbije i Centar za umetnost stripa Beograd vas obaveštavaju

Sadržaj biltena Mali striponoša
 DOGAĐAJI
-Promocija knjige Sabahudina Muranovića Murana „Juče – danas – sutra“ (17. april)
-Petrovac na Mlavi: Izložba strip albuma Dragoslava Jovanovića Dragona (15–26. april)
-Gašin sabor — novi festival stripa u Beogradu i na Balkanu (26–28. april)
 U BEOGRADSKIM KNјIŽARAMA
-Vladimir Topolovački: „Beskonačni itinerer kroz svet strip albuma“ (leksikon), tom 3 i 4
-Jovan Bratić: „Ponori zla“ (dokumentarni crtani roman)
 VEB PREPORUKA
-Renesansa mladog stripa na Kolubari: STRAVA – Strip–animacija–Valјevo

DOGAĐAJI

Promocija knjige Sabahudina Muranovića Murana „Juče – danas – sutra“ (17. april)
Utorak, 17. april, 19.00, Klub Magistrala Sabahudin Muranović Muran: „Juče – danas – sutra“ — prezentacija stripske knjige dnevnih kaiševa iz beogradskog lista Danas.
Gosti: Strip teoretičar Zoran Stefanović, urednik izdanja Ilija Mirović i autor.
EKSKLUZIVNO: Sabahudin Muranović Muran će posle promocije potpisivati primerke sa prigodnim crtežom ili karikaturom kupca
ZVANIČNO OBAVEŠTENјE.

Trinaesta godišnja izložba radionice stripa, ilustracije i koncept arta „Đorđe Lobačev“ u Galeriji DKCB (14–26. april)
Radionica stripa ilustracije i koncept arta „Đorđe Lobačev“ osnovana je 1992. godine i za vreme svog postojanja promenila je mnogo prostora. Od pre četiri godine nalazi se u Dečjem kulturnom centru Beograd. Osnivač škole, izuzetan likovni pedagog je bio i ostao Vladimir Vesović. Trinaesta godišnja izložba otvorena je 14. aprila u 20 časova, u Galeriji Dečjeg kulturnog centra Beograd.
Planiran je bogat prateći program, sa radionicama i stručnim vođenjem kroz izložbu.
Izložba je otvorena do 26. aprila 2018. godine.
FOTO REPORTAŽA SA OTVARANјA
KATALOG

Petrovac na Mlavi: Izložba strip albuma Dragoslava Jovanovića Dragona (15–26. april)
U Zavičajnom muzeju Petrovac na Mlavi otvorena je izložba strip albuma i crteža Dragoslava Jovanovića Dragona, slobodnog strip crtača iz Beograda. Time su započeti „dani stripa“ u Petrovcu na Mlavi, koji se već petu godinu za redom održavaju u organizaciji Zavičajnog muzeja i Narodne biblioteke „Đura Jakšić“, u okviru manifestacije STRIP 9. TRIP. Manifestacija na temu stripa se svake godine održava u aprilu mesecu, u čast Božidara Bože Veselinovića, strip crtača i ilustratora, rodom iz Petrovca na Mlavi. Legat Radmile Veselinović koji se čuva i prezentuje u Zavičajnom muzeju u Petrovcu na Mlavi, sadrži upravo originalne ilustracije Bože Veselinovića koje su rađene za Politikin zabavnik, 70–ih i 80–ih godina prošlog veka. (...)
CELA VEST

Gašin sabor — novi festival stripa u Beogradu i na Balkanu (26–28. april)
U Dečjem kulturnom centru Beograda se od 26. do 28. aprila održava prvi „Gašin sabor“, međunarodni festival humorističko–karikaturalnog i porodičnog stripa. Festival je prve godine posvećen genijalnom belgijskom umetniku Andreu Frankenu i njegovim junacima Gaši Šeprtlјi, Marsupilamiju, Spiri i Ćiri... Publici svih generacija se na festivalu nude šest izložbi — Frankena, Laze Sredanovića, Radiča Mijatovića Miše i grupe srpskih autora — zatim izdavačka lepeza najbolјih izdanja karikaturalnog stripa, promocije knjiga, predavanja, projekcija novog francuskog filma o Gaši sa diskusijom, stručno–naučni skup o Frankenu, likovne radionice za decu i odrasle u organizaciji Škole „Đorđe Lobačev“ i drugo... Udruženje stripskih umetnika Srbije će deo programa festivala predstaviti i van Beograda, u saradnji sa distributerskom kućom „2I film“ i Francuskim institutom u Srbiji. Predviđeni su Niš, Leskovac, Kragujevac, Novi Sad, Valјevo i drugi gradovi zemlјe i regiona.

DOSTUPNO U BEOGRADSKIM KNJIŽARAMA

Vladimir Topolovački: „Beskonačni itinerer kroz svet strip albuma“ (leksikon), tom 3 i 4
Dugo očekivani treći i četvrti tom kapitalnog leksikona Beskonačni itinerer kroz svet strip album, projekta sa 10.000 popisanih jugoslovenskih i postjugoslovenskih izdanja (do sada pretežno srpsko–hrvatskih) konačno je u zagrebačkim i beogradskim prodavnicama.
Leksikon je sastavio beogradski istraživač, kolekcionar i publicista Vladimir Topolovački. Zagrebački izdavač „Strip agent“ je prva dva toma objavio 2011, a druga dva u aprilu 2018. godine.
LEKSIKON U KNјIŽARI „ALAN FORD“, BEOGRAD

Jovan Bratić: „Ponori zla“ (dokumentarni crtani roman)
Udruženje strip autora i obožavalaca stripa Republike Srpske „Deveta dimenzija“ iz Banja Luke objavilo je knjigu sa dokumentarnim crtanim romanom Ponori zla hercegovačkog stripara Jovana Bratića. Izdanje je inspirisano srpskom istorijom, ovog puta sa tematikom iz Drugog svjetskog rata. Bratić je po sjećanjima i predanjima svog kraja na 205 strana nacrtao 1050 kadrova koji čine uzbudlјivu priču o događajima i lјudima iz Hercegovine koji su upleteni u mrežu nacionalnih i ideoloških podjela i užasnih stradanja, kako tokom Drugog svjetskog rata tako i poslijeratnog perioda. Izdanje je obogaćeno stručnom recenzijom Nemanje Devića, intervjuom sa autorom, kao i ilustracijama Predraga Ikonića, Milana Mladića i Gorana Lojpura.
Istoričar Nemanja Dević: PONORI ZLA: STRIP U KOME JE OPISANA BURNA ISTORIJA HERCEGOVINE

VEB PREPORUKA

Renesansa mladog stripa na Kolubari: STRAVA – Strip–animacija–Valјevo
Subotom od 11 do 13 časova u Klubu Matične biblioteke ,,Ljubomir Nenadović" Valјevo.
ZVANIČNA STRANA
Odelјci: O NAMA FANZIN ANIMACIJA VEBSTRIPOVI IZLOŽBE AKTIVNOSTI PRILOZI O NAMA GOSTI I PROMOCIJE PROJEKCIJE KONTAKT FEJSBUK INSTAGRAM

  ...gostovanje u Klubu “Tribina mladih”.

Izložba Alekse Gajića

Izložba Alekse Gajića u Fabrici predstavlja njegove radove iz albuma "Drako" objavljenog u izdavačkoj kući System comics. Strip je rađen po scenariju Valeri Manzena i predstavlja prepoznatljiv rukopis ovog autora iz njegovog dosadašnjeg opusa.

Aleksa Gajić spada u red najeminentnijih strip autora koji godinama objavljuje za strane izdavače ali je i prisutan na domaćoj sceni. Njegov rad je podjednako fascinantan i u fantastici i u naučnoj fantastici ali i u objektima i ilustracijama. Pored stripa bavi se i ilustracijom i animiranim filmom kao i muzičkim spotovima. Animirani film "Edit i ja" uspostavio je nove standarde u našoj kinematografiji a Gajića predstavio i kao veštog naratora.

Aleksa Gajić gost ciklusa “Art ekskluziv” 19. aprila u Klubu “Tribina mladih”

Još jedan u nizu susreta u okviru ciklusa „Art Ekskluziv“ održaće se u četvrtak, 19. aprila u 18 časova u Klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Svoj rad će novosadskoj publici predstaviti Aleksa Gajić, multimedijalni umetnik, strip crtač, animator, grafički dizajner i ilustrator.

Medijator je grafičar i dizajner Doru Bosiok.

  ..."Rat beskraja" i "Jan Diks"!

U ovom uzbudljivom nastavku čuvenog serijala „Rukavica beskraja”, svemirska avantura čiji su akteri brojni Marvelovi heroji dobija nov zalet i vodi nas dublje u sukob koji će odrediti budućnost vaseljene... Pošto se Adam Veštac vratio u „Rukavici beskraja”, Magus, njegova mračna polovina, nije dugo čekao! Magusova želja da se osveti Vešcu i Tanosu velika je koliko i moć koju je prikupio, pa će bitka za apsolutnu vlast nad univerzumom dosegnuti nove visine u „Ratu beskraja” (Infinity War #1-6), kada čitava armija zlih blizanaca bude udarila na Fantastičnu četvorku, Osvetnike, X-mene, Nove ratnike, Alfa tim i druge junake. „Rat beskraja” je 23.izdanje u biblioteci The Best of Marvel i neka vas to ne zbuni – brojeve 21 i 22 smo sačuvali za tomove posvećene scenarističkom radu Frenka Milera na „Derdevilu”, a u tim izdanjima uživaćete u junu. Autori: Džim Starlin, Ron Lim; format: 23,5 x 16,5;br. str.: 272; kolor. „Rat beskraja” će biti na Letećem startu od 18. 4. do 22. 4, po ceni od 1.340 dinara, u striparnici „Čarobna knjiga” u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford” na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books” u Novom Sadu i na našem sajtu. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu biće 1.500 dinara, a u ostalim knjižarama 1.999 dinara. VAŽNO! Tokom Letećeg starta, popust od 33% važi i za „Rukavicu beskraja”1 i 2,pa će u tom periodu njihova cena biti 1.200 dinara po tomu. Popust važi za kupovinu svakog stripa jednako i nije neophodno da ih kupite sve da bi se ostvario. Takođe, uz bilo koji kupljeni strip („Rukavica beskraja” 1 i 2,„Rat beskraja”) dobijate i poster za film, a nakon Letećeg starta, sve do kraja maja, svako ko dođe u striparnicu može da kupi bilo koji od ta tri stripa uz popust od 33% ako donese ulaznicu s projekcije filma „Rat beskraja”.

Holandski istražitelj umetnina Jan Diks istovremeno je i likovni kritičar i konsultant Rajksmuseuma u Amsterdamu. Njegove istrage su sve samo ne obične i odvijaju se na rubu umetnosti i kriminala, stvarnog i fantastičnog. I njegov život je složen niz neobičnih susreta, pića i žena, i ljubavi prema Aniki, ženi bez koje ne može, ali s kojom mu ne ide. Karlo Ambrozini, tvorac ovog uzbudljivog serijala, poznat je po svom crtačkom radu na stripovima „Ken Parker“ i „Dilan Dog“ i naserijalu „Napoleon“. Čarobna knjiga će u okviru nove podbiblioteke „Riznica Boneli: omnibus“ – u kojoj ćemo objavljivati višetomne priče– do kraja leta objaviti ceo mini-serijal od četiri toma. Prvi tom – na 512 strana, crno-beli, formata B5 i tvrdo ukoričen – obuhvata epizode „Smrt jednog slikara“, „Jaguarova soba“, „Naša Gospa od Pčela“ i „Trijumf smrti“, s naslovnicama epizoda u koloru! „Jan Diks 1“ će biti na Letećem startu od 18.4. do 22.4, po ceni od 1.340 dinara, u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu biće 1.500 dinara, a u ostalim knjižarama 1.999 dinara.         www.carobnaknjiga.rs

  ...kroz svet strip albuma.

Vladimir Topolovački je nastavio svoj predani rad na prikupljanju informacija o strip izdanjima na našem podneblju, nakon dva odlična Itinerera priredio je nove, dopunjene i "popravljene"... Obavezna lektira za sve ljubitelje stripa, teoretičare stripa kao i za kolekcionare... Kako bi se bolje upoznali sa novim izdanjima, prenosimo vam uvodnike iz 3. i 4. toma... Gde ih možete kupiti? Pa znate sve svoje omiljene dobavljače stripova i striparnice... Pa, napred...;)

ZBOG ČEGA NASTAVCI ITINERERA ?

Zvuči neverovatno, ali 14 dana posle tragedije koja me je zadesila pozvali su me da držim predavanje u Francuskom kulturnom centru . Ni sam ne znam da li sam , koliko i o čemu pričao. A sve vreme ste Vi, stripadžije nastavljali da me zivkate, dajete podršku, pitate za po koje izdanje....održavali ste me sve vreme „u igri“. A onda je došlo jedno leto; klinac je otišao na more, a mene su moji s posla oterali na godišnji odmor. Ispostavilo se da sam saznao da je samoća toliko ubistvena da nisam znao ni šta, ni kako da činim sa samim sobom.....I onda mi je sinula ideja o nastavku Itinerera supruzi u spomen.

Osim moga rada, ovi Itinereri su Vaše delo, jer prva dva Itinerera sam uradio koristeći prvenstveno svoju kolekciju, dok su ovi novi bazirani na podacima koje ste mi Vi slali. I to ne samo neko, već svako od Vas koga sam zamolio za pomoć. Nisam se libio i tražio sam iste podatke od više Vas očekujući da će mi možda neko i pomoći. Ali dobrota Vaših duša je bila ogromna i svi, baš svi ste mi odgovorili i pomagali mi. Znači - prve 2 knjige su uglavnom iz moje kolekcije, a za sve nedostajuće informacije sam tačno navodio od koga sam dobio koji podatak. Knjige 3 i 4 su nastale zahvaljujući Vama koji ste mi izlazili u susret. Na žalost, neću Vas poimence navoditi ne zato što mi niste bili važni, već iz straha da bih nekoga od Vas preskočio i zaboravio,...a i svaka rubrika kurioziteta bi bila prepuna. Izuzetak ću napraviti samo u knjizi broj 4 u kojoj moram kao saradnike navesti 4 imena ne zato što ih volim, već stoga što su bili toliko ludi da mi dozvole da „ulećem“ u njihove kolekcije, rovarim po njima, pipam, listam...odnosim kod sebe kući da ih na miru skeniram,sortiram, uzimam podatke i....zadržavam duže od dogovorenog.....o tome više u predgovoru knjige 4.

Greške, da , greške postoje u prve 2 knjige. I to bih ih podelio na: tipfelere, greške/omaške i na gluposti.. Na tipfelere se ne obazirem, jer ja nisam profesionalni pisac, ni lingvinista, niti izdavač... ja sam jedan od Vas – kunzument stripa. Greške - desile su se i „muda sam pojeo“ zbog njih , jer sad mislim da su se i iz aviona mogle primetiti. Zbog grešaka koje sam imao u prošlim knjigama pokušaću da Vam se malo iskupim tako što ću dodavati i da li je plastifikacija sjaj, ili mat i dodajući mesec izlaženja prikazanih stripova. Nadam se da zbog postojećih grešaka nisam nikoga od Vas doveo u zabludu. Što se tiče gluposti - eh, tu sam se ponašao kao student na ispitu – ono što sam mislio da znam100% –uradio sam i više nisam proveravao – uzeo sam „zdravo za gotovo“. Srećom, do sada sam uočio samo 2 gluposti koje sada ispravljam. Znam da bi neko mogao da kaže zbog čega u sadržaju ispravljanje grešaka kad je glupost već urađena. Ali pogledajte debljinu ove nove knjige. Kad bih i slikovito ispravljao greške, gde bi bio kraj – moralo bi sve da se nadoveže i onda ne bi bile samo nove stvari u ovim knjigama, već bi to bila proširena izdanja sa već viđenim naslovima i sa ooogromnom debljinom.

Zbog nostalgije, daću Vam i neke serijale koji su predstavljali začetke strip - albuma na našim prostorima ( ali samo neke) i to će biti : stari Denis, Cak extra, Biblioteka Ara, Novosti za mlade i Novosti za decu ( i njihov hrvatski nastavak Ilustirani klasici )...i još po nešto da Vam zagolicam maštu. Opet sam stavljao neka izdanja koja su se prodavala isključivo na kioscima, jer sam mišljenja da su toliko dobro urađena da zaslužuju da se nađu u Itinererima. A Vi mi dajte svoje savete i želje šta bi ste voleli da vidite, da ako ikada priredim 5-tu knjigu ispoštujem Vaše želje. Da ne zaboravim - neće biti onih izdanja koja su predstavljena u prošlom, plavom Itinereru koja su bila istovremeno urađena i kao kiosk verzija, i u tvrdom povezu, jer je izdavač/nakladnik prestao da ih objavljuje u tvrdom povezu ( npr: Essegesse , Zagor, Dylan.....).Još jedna po meni jako bitna odrednica: kad jedan crtač nastavlja neki serijal nasledniku dajem zasebno poglavlje (npr Raymond sada Prentice); dok kada dva i više crtača nastavljaju jedan serijal, seriju vodim kod osnovnog crtača (npr.Riđobradi gusar – pod Hubinon).

Da se ne lažemo, smatram da i ova 2 nova Itinerera predstavljaju samo pokušaj pojedinca da glorifikuje strip crtače i da na jednom mestu prikaže raznovrsnost strip stvaralaštva. U razvijenijim državama ovakve poduhvate priređuju institucije. Ali kod nas na Balkanu čovek mora sve sam.Ta geografska odrednica zajedno sa mentalitetom čini nas endemskom vrstom. Zbog toga svako od nas i svojeglavo gura napred.....kroz zid. Ne bez razloga svi koristimo reč koja je neprevodiva na druge jezike, dok je istovremeno i nespojiva sa njihovim mentalitetom, a to je reč inat. I to smo mi.

Znam da sam pogrešio što sam u prošlom Itinereru stavio Biblioteku Nostalgiju kao zaseban odeljak, što nisam napravio odeljak Alan Ford, što nisam...... ali da jesam, kako bih znao da je moglo biti bolje ? A za pitanje razlike između prošlih i ovih Itinerera koristiću sledeće boje kod imena autora, a da bi ste se Vi bolje snašli : crvena boja u knjigama biće za one autore koji su već imala poglavlja u prošlim Itinererima, a žuta boja samo za nova imena koja dobijaju svoje sopstveno poglavlje. Kod dela sadržaj boje ostaju kao i u prvim Itinererima, a prikazani vremenski okvir biće zaključno sa 31.12.2014. ( period 01.01.2010 - 31.12.2014 + sve od ranije na šta sam naleteo, kao i podaci koje sam dobio od Vas ).

Napominjem ( ali ne u svoju odbranu, već kao činjenicu) da pre nekoliko godina sajtovi na mreži nisu bili ovako dobri i puni sadržaja. A moje znanje francuskog , italijanskog i drugih jezika je dovelo i do nekoliko omaški koje sam napravio; i njih ispravljam u ovoj knjizi. Sajtovi su znatno uznapredovali u poslednjih 6-7 godina; dok su prvi Itinereri bili 2011-te ( a i na njima je rađeno godinama). Primećujem da su neke odrednice iz Itinerera ( poput dimenzija, epizoda, poveza...) sad zastupljene i na mnogim sajtovima . Ukoliko su Itinereri zaslužni tome - prezadovoljan sam.

Još samo da objasnim prisutnost pirata. U prva dva Itinerera naveo sam koliko su piratska izdanja bila sastavni deo produkcije i koliko su popunjavala prazninu u izdavačkim kriznim godinama. Danas, kad se autorska prava svuda poštuju mislim da nije primereno zastupati i prikazivati široki dijapazon piratskih izdanja. Dozvoljavam sebi slobodu da ipak u knjige uvrstim nekoliko naslova za koje zasigurno znam da nikada neće biti objavljena u redovnoj produkciji. Kažem nekoliko, jer ih je u poslednjih pet godina bilo više od 250 različitih.

Opet sam se raspisao. A trebalo bi da (kako kaže Darko Macan) uzmete ove nove Itinerere „...i onda se danima zabavljate tražeći je li Vlada gdje omanuo...“. Nego, da ne zaboravim, moram da primetim kako se lako čovek „navuče“ na bolje. Eto, recimo, divna knjiga Mladena Viskića ne prolazi dobro, jer je većina Vas posle Itinerera poželela da vidi i sliku/sken! Eh, pa ko je onda ovde razmažen?

Još jednom svimaVamа hvala na pomoći

ZBOG ČEGA PONOVO UVOD ?

Dužan sam da pojasnim neke stvari. Već sam Vas obavestio da su prva 2 Itinerera su nastala korišćenjem prvenstveno moje kolekcije. Sve ono što nije bilo baš moje navodio sam odakle sam i od koga sam preuzimao podatke. Ova druga 2 Itinerera su baš „Vaših ruku delo“. Naime, svi Vi ste mi bez izuzetka izlazili u susret dajući mi ili stripove, ili podatke za upotrebu. Zbog činjenice da sam iste podatke tražio ( i dobijao ) sa više mesta, kao i konstatacije da bi rubrika kurioziteti bila prepuna, neću navoditi pojedinačna imena od koga sam dobijao koju informaciju. Ali i tu moram izdvojiti dvojicu „ludaka“ koji su mi davali potpunu slobodu da : ulećem u njihove kolekcije, kopam po njima ( neopranih ruku – ha,ha,ha), uzimam stripove na kutije ( ne popisujući sadržaj ), nosim ih kući ( tj. teram njih da me voze do kuće ) i vraćam ih sve sa neodređenim rokom....Verujte da sâm sebi to ne bih činio. Baš ludaci, ali u pozitivnom smislu te reči. Da, da ih predstavim : g-din Ilija Mirović i g-din Oliver Praštalo, obojica iz Beograda. Njih dvojicu sam i naveo kao saradnike. Treći saradnik je g-din Vedran Jelenić koji je iz Zagreba sve isto činio kao i njih dvojica - jedino što se zahvaljujući daljini izvukao jeste da nije morao da mi daje stripove u ruke .... ali je zato morao sve traženo da mi skenira i šalje internetom. Četvrti saradnik, eh, da, četvrti - naš Zdravko ..... koja je to ljudska veličina bila. Skroman, tih, a ogroman znalac koji je nesebično pristao da pomogne. On je bio taj kojem sam donosio gooomile Nikad robom ne bi li ih stranicu po stranicu listao, zagledao svaku liniju crteža i trudio se da posle 40 godina prepozna ko je bio crtač. Narode, iako nije bilo toplo graške znoja su mu se slivale niz čelo; garantujem da je psovao i ludog mene i još luđeg sebe što je dozvolio da ga nagovorim na taj poduhvat.

Sad malo i o sadržaju. Ukoliko su bile sive sličice u prošlim Itinererima , a uspeo sam da pronađem sken naslovnice , to će biti prikazano i označeno crvenom bojom kao kuriozitet. Ne krijem da je moja želja da glorifi-kujem naše crtače. Da ih predstavim u što je moguće većem broju . A da bi naveo ime nekog crtača bitno mi je da sam uspeo da pronađem objavljen: ili album (tj. nešto što na to liči), ili katalog samostalne izložbe, ili sketchbook, portfolio … – nešto sa čim bih ga mogao prezentovati. Mislim da je bitno i da prikažem različite opuse svakog autora ponaosob. Zato ću Vas ponovo zamarati sa svakojakim sitnicama. Za količinu lucidnosti koju na taj način ispoljavam nadam se da ćete imati bar malo razumevanja. Meni lično dragi su svi oni koji umeju da ispune belinu hartije nekakvim crtežom.

Znam da ćete me ponovo psovati zbog klasifikacije. Konstantna dilema za svaki pojedinačni naslov je: da li je to album ; da li treba staviti u poseban odeljak; da li je to katalog ili da ide u odeljak dva i više autora... Nadam se da nisam mnogo grešio. A Vi listajte Itinerere, i psujte me jer znam da sam bio nedosledan što nisam mogao da ispoštujem sve ono što sam navodio u prošlim uvodima. Ono što će svakom biti interesantno jeste broj naših autora ženskog pola. Niko i ne pretpostavlja da ih je toliko. U Itinereru su zastupljeni i alternativci, pa će verovatno i to biti nekome interesantno. I još nešto – ispoštovao sam neke Vaše želje šta biste još voleli da prikažem. Nisam mogao sve , jer nisam našao sve podatke.

Svakom je interesantna činjenica da je u periodu 01.01.2010 - 31.12.2014 samo na sajtu stripovi.com predstavljeno 2938 naslova. A ni tu nisu pobrojana sva izdanja. Pazite – to znači skoro dva izdanja dnevno! Ko još ima vremena da pročita dva stripa dnevno zavidim mu. Za opravdane kritike zbog čega ima toliko stavki kod kojih sam stavio – nije strip savetujem Vam da se obratite izdavačima/nakladnicima. Oni su ti koji na 50-tak objavljenih izdanja objave samo 1-2 naslova domaćih autora.

Još neka mala pojašnjenja. Odeljak osnovna škola predstavljaće objavljene radove dece koja su u tom momentu bila predškolci ili osnovci. Odeljak diplomski radovi - ovaj odeljak će sadržavati : seminarske, diplomske, master, magistarske radove i doktorske disertacije. Odeljak katalozi naših izdavača biće složeni prema abecednom nazivu izdavača. Odeljak katalozi – njih moram sortirati dvojako : prema abecednom mestu izdavanja (državu ponovo pogađajte sami) i prema naslovu. U crvenom Itinereru u odeljku Katalozi sve je bilo ispretumbano …mislim da je ovaj način pregledniji.

U odeljaku časopisi počastiću Vas pronađenim posleratnim izdanjima u kojima su bili zastupljeni isključivo domaći autori . Normalno da to nisu sva izdanja, već samo one kompletne edicije koje sam uspeo da nabavim. Čitav opus Nikad robom nalazi se na jednom mestu. Sva redovna i vanredna izdanja. U impresumu svakog broja Nove serije Nikad robom uvek je pisalo Žižović/Tomić. Ukoliko je Zdravko prepoznao da je postojalo više crtača, ili nije bio najsigurniji ko je crtao ostavljao sam prezime Žižović i označio crvenom bojom; a ukoliko je stvarno crtao Buin to sam označio crnom bojom. I tu moram nešto da Vam pojasnim : samo gde je Zdravko bio 100% siguran ko je crtao - prezime autora je označeno crnom bojom. Razlog leži u činjenici da je Zdravko prepoznavao ko je crtao konture, ko glavne, ko sporedne crteže, ali me je zamolio da ipak sve ostane kako jeste ; nadao se da će jednog dana moći na miru da sve isproverava. I da priredi knjigu o fenomenu „Nikad robom“. Ali i ova količina prikazanih podataka je impozantna. Slava mu.

...

  ...novo e-izdanje / new webzine.

komikaze#47: https://komikaze.hr/issue/47/ - info: https://komikaze.hr/komikaze-webzine-47/

>u novom broju 47 predstavljamo pregršt novih stripova i autora!
među njima, za komikaze webzine – rekordnih 12 strip autorica kao i prvi dio strip albuma mangelos, tiskanog u msu/komikaze produkciji.

autori/ce: agata lucić / sindy čolić / sunčana brkulj / katja kovše / rina malac / ena jurov / ivana armanini / stipan tadić / ivan stanišić / rui moura / rodger binyone / david peter kerr / dušan durman
+ 3 dvojca: spremna za pokret & smelly feet dog / mangelos strip (vizuali: ivana armanini, scenarij: marko golub) / wostok & zlata
• komikaze program 2018. je podržan od grada zagreba i ministarstva kulture republike hrvatske

info o autorima/cama:

agata lucić • https://komikaze.hr/issue_attachment/47-agata-lucic
r: 1995. • završila je srednju školu za primjenjenu umjetnost i dizajn i studira grafiku na akademiji likovnih umjetnosti u zagrebu, hr
fokus: crtež, strip • link: https://www.behance.net/agatalucic
sindy čolić • https://komikaze.hr/issue_attachment/47-sindy-colic • r: 1993. / živi u zagrebu, hr • fokus: politička znanost, crtež, mačke
link: https://www.instagram.com/peezdarije/
ivan stanišić • https://komikaze.hr/issue_attachment/47-ivan-stanisic • r: 1996. • student je akademije likovnih umjetnosti u zagrebu, hr
fokus: ilustracija • link: https://www.instagram.com/st.ivann
sunčana brkulj • https://komikaze.hr/issue_attachment/47-suncana-brkulj • r: 1997. u zadru / živi u zagrebu, hr • fokus: animacija, strip, ilustracija • studentica je animacije na akademiji likovnih umjetnosti u zagrebu • link: https://www.instagram.com/suncanabr/
katja kovše • https://komikaze.hr/issue_attachment/47-katja-kovse • r: 1993. / živi u celju, slo • završila je profesorski smjer za umjetnost na fakultetu u ljubljani, slo • fokus: strip, printanje, ilustracija • link: http://katjakovse.wixsite.com/katkat
rina malac aka barbarić • https://komikaze.hr/issue_attachment/47-rina-malac • r: 1991. u rijeci / živi u rijeci, zagrebu & ljubljani, hr-slo
završila je akademiju likovnih umjetnosti u ljubljani, slo • fokus: ilustracija, dizajn, vizualne umjetnosti
link: https://www.instagram.com/rina_malac/
rodger binyone 49 https://komikaze.hr/issue_attachment/47-rodger-binyone • fokus: strip, zini, print, ilustracija • živi u filadelfiji
link: http://www.nomanillustration.com/
rui moura • https://komikaze.hr/issue_attachment/47-rui-moura • r: 1994. / živi u portugalu • fokus: strip, ilustracija, plakat
link: instagram.com/ruicough
ena jurov • https://komikaze.hr/issue_attachment/47-enajurov/ • r: 1988 u zadru, hr / živi u zadru i zagrebu, hr • fokus: strip, dizajn, vizualne komunikacije, ilustracija • škole: 2015 ma scenarij/ swe; 2012 ba dizajn vk, fakultet dizajna/ zg, • 2011 iiustracija i vk na ljetnoj rezidenciji, škola vizualnih umjetnosti/ ny • link: http://www.enajurov.com
mangelos strip • https://komikaze.hr/issue_attachment/47-mangelos-strip • mangelos strip: 1. dio strip albuma mangelos vol 1. strip se nastavlja u 3 sljedeća komikaze broja! • crtež & dizajn: ivana armanini / scenarij: marko golub / tisak: msu zagreb & komikaze • link mangelos strip album: https://komikaze.hr/print_issue/mangelos-vol-1/#more-17299 • link msu zagreb: http://www.msu.hr/#/hr/21473/
spremna za pokret i smelly feet dog su se sreli u srednjoj glazbenoj školi i dijele ljubav za filmove
https://komikaze.hr/issue_attachment/47-spremnazapokret_i_smellyfeetdog
wostok & zlata • https://komikaze.hr/issue_attachment/47-wostok • danilo milošev – wostok i zlata žive i stvaraju zajedno u vršcu, rs
fokus: strip, film
ivana armanini • https://komikaze.hr/issue_attachment/47-ivana-armanini/ • fokus: strip, ilustracija / voditeljica komikaze projekta od 2002. • škola: srednja škola za primjenjenu umjetnost i dizajn, akademija likovnih umjetnosti u zagrebu • lives in zagreb & ljubljana, cro-slo • link: http://ivanaarmanini.net
stipan tadić • https://komikaze.hr/issue_attachment/47-stipan-tadic/ • fokus: strip, ilustracija, slikarstvo • r: 1986. / živi u zagrebu, hr •
završio je akademiju likovnih umjetnosti u zagrebu • link: http://stipantadic32.blogspot.com
david peter kerr • https://komikaze.hr/issue_attachment/47-david-peter-kerr • živi u glasgowu, škotska • fokus: strip, pisanja • škola: royal college • link: http://www.davidpeterkerr.com
dušan durman • https://komikaze.hr/issue_attachment/47-dusan-durman • r: 1985. / živi u novom sadu, rs • fokus: strip, ilustracija

  ...Sabahudina Muranovića Murana.

Sabahudin Muranović Muran - U utorak 17.4.2018. u Domu kulture Studentskog grada u 19 časova promocija strip knjige Juče DANAS Sutra našeg velikog karikaturiste i strip crtača Murana.

Osim autora Sabahudina Muranovića Murana promociji će prisustvovati istaknuti strip teoretičar Zoran Stefanović i urednik izdavačke kuće Forma B Ilija Mirović.

Pozivamo sve ljubitelje strip umetnosti da isprate ovaj događaj.

Autor će potpisivati i ukrašavati karikaturom svaki kupljeni primerak ovog albuma

 

  ...zaključek natečaja in odprtje razstave.

Odprtje razstave del udeležencev in podelitev nagrad
petek, 13. aprila 2018, ob 17. uri v Trubarjevi hiši literature v Ljubljani

Iztekel se je natečaj Živel strip! Živela animacija!

strip! Živela Animacija! je letni nagradni natečaj za strip in animacijo za učence in dijake iz Slovenije in Furlanije-Julijske krajine. Organizirata ga italijansko združenje Viva Comix in uredništvo revije Stripburger, ki jo izdaja Forum Ljubljana. Namen natečaja je spodbujanje stripovske ustvarjalnosti in branja ter ustvarjanja na področju animiranega filma in popularizacija tega medija. Skozi natečaj vsako leto predstavimo slovenskega in italijanskega avtorja s področja stripa in/ali animacije.

Za letošnjo edicijo smo v inspiracijo ponudili glavni lik iz stripa Intervju italijanskega avtorja Manueleja Fiorja Doro, enaindvajsetletno dekle, ki tudi bere misli. V navdih udeležencem pa je bila lahko tudi ljudska pripoved Vsem ljudem nikoli ne ustrežeš, ki jo je ustripil slovenski stripavtor miha ha, v kateri kot eden osrednjih likov nastopa osel. Udeleženci natečaja so lahko ustvarjali tudi po prosti temi.

Na natečaj je letos prispelo 517 stripovskih del, ki jih je ustvarilo 512 učencev in 33 dijakov iz Slovenije in Trsta, sodelovalo pa je 38 osnovnih in 4 srednje šole ter 13 posameznikov. 59 osnovnošolcev je ustvarilo 14 kratkih animiranih filmov.

Žirija v sestavi: miha ha (avtor), Katerina Mirović (Stripburger), Andreja Goetz (Animateka) in Paola Bristot (predsednica združenja Vivacomix) se je sestala 3. aprila 2018 in izbrala nagrajence ter se zopet odločila, da bo podelila tudi (posebna) priznanja.

Vsi udeleženci prejmejo mini strip Jezen, jezen škrat, prvenec Sanje Pocrnjić (1990), diplomantke likovne pedagogike, ki rada čečka in prekomerno uživa fiktivne vizualne medije.

NAGRADE:

STRIP
GLAVNE NAGRADE: KNJIŽNI KUPONI V VREDNOSTI 100 eur in udeležba na izdelavi stripovske majice
1. Matevž Bervar: Trmast kot osel, 16 let, Celje
2. Neža Štular: Mislica, 7 let, Kranj, mentor: Andrej Štular
3. Vanja Abraham: Dora, 14 let, Maribor
POSEBNA NAGRADA: POČITNICE – 6-dnevno taborjenje Mini Gorindol na Kolpi (www.taborjenje.info)
1. Dan Kariž Meško: Ogenj VS Led, 10 let, Ljubljana
PRIZNANJA in udeležba na delavnici izdelave stripovske majice + Stripburgerjeve publikacije
1. Lovro Smrekar: Spektakel pri Silver Rocku, Gimnazija Poljane, 1. f, Ljubljana
2. Ruj Kocjan: Bober na motorju, OŠ Srečka Kosovela, 7. a, Sežana, mentorica: Mateja Melan
3. Ožbej Šilc: Najboljša prijatelja, Gimnazija Kranj, 1. l., Kranj
4. Sebastjan Jeretina: Tanker, OŠ Mengeš, 7. raz., Mengeš, mentor: Lojze Kalinšek
5. Marcel Jereb: Anže najde zlato, OŠ Ivana Tavčarja, 3. r, Gorenja vas, mentorica: Marjeta Kavčič

RogLab zgoraj navedenim nagrajencem natečaja omogoča izdelavo lastne stripovske majice na brezplačni delavnici, ki bo potekala v soboto, 21. aprila 2018, med 10. in 15. uro. Prosimo, potrdite udeležbo in velikost želenih majic!

ANIMACIJE

GLAVNE NAGRADE:
- Kazimir Plesničar: Brain Food, 13 let, nagrada: 100 eur
- Neža Nanut in Philos Sofia Ferle Kneževič: Čuknjeni galebi, OŠ Vojke Šmuc, Izola, mentor: Vasja Nanut, nagrada: udeležba na delavnici animacije Slon in akreditacija za celoten program festivala Animateka
- Ambrož Gaber: Gaberček, OŠ Ig pri Ljubljani, 13 let, Ig, mentor: Jožefa Antolič, nagrada: DVD z animacijami Slon in akreditacija za program Slon na Animateki
- Jan Levstek, Tian Berdavs: North Pole Expedition, OŠ Zbora odposlancev, 4. in 5. r., Kočevje, mentorica: Nina Zver, nagrada: DVD z animacijami Slon in akreditacija za program Slon na Animateki

Nagrajence (in ostale udeležence) prosimo za potrditev udeležbe na zaključnem dogodku, odprtju razstave del udeležencev in podelitvi nagrad, ki bo v petek, 13. aprila 2018, ob 17. uri v Trubarjevi hiša literature v Ljubljani. Ob odprtju razstave si bomo poleg nagrajenih animacij ogledali tudi program animiranih filmov Lisička in druge zgodbe, ki ga pripravlja mednarodni festival animiranega filma Animateka oz. društvo za oživljanje zgodbe 2 koluta. Razstava bo na ogled do 26. aprila 2018.

Nagrade prispevajo: Klub Marindolus Kranj, revije Ciciban, Cicido, Pil, Stripburger, Društvo za oživljanje zgodbe 2 koluta in RogLab.

Rezultati link:
www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip/rezultati.html

Produkcija: Stripburger/Forum Ljubljana, Viva Comix, Društvo za oživljanje zgodbe 2 koluta, v sodelovanju z revijami: Ciciban, Cicido in PIL, Trubarjeva hiša literature, RogLab /
Projekt sofinancirata Ministrstvo za kulturo in MOL-Oddelek za kulturo. / Donator: Klub Marindolus Kranj, www.taborjenje.info

  ...u velikom rajhu -
  „Irmina“ Barbare Jelin;
  izdavači „Modesty stripovi“
  i „Komiko“, 2017.

Mada u svakodnevnom razmeravanju stripove „bije glas“ da su namenjeni pukoj zabavi i razbibrizi, iole zainteresovaniji čitaoci znaju da se „priče u slikama“ ne iscrpljuju samo u bezazlenim sveskama; naravno da takvih svezaka ima i da one čine ogromnu većinu svetske strip produkcije no, strip je odavno iskoračio u „ozbiljnije“ teme i o njima progovorio nadahnuto i relevantno. Ovo će biti prva asocijacija čitaoca koji uzme u ruke poveliku knjigu (na bezmalo 300 strana) „Irmina“ Barbare Jelin u zajedničkom izdanju „Modesty stripova“ i „Komika“. Ako ga ovlašni pogled na korice zavara i navede na pomisao da je reč o ljubavnoj priči već prve stranice će otkriti da je reč o mnogo široj i ambicioznijoj priči. Zato će, kad ponovo pogleda koricu, taj isti čitalac videti da se par na biciklu ne ogleda u vodi već da je u njoj sumorni gradski prizor. Priča počinje na brodu kojim mlada Irmina fon Behdinger putuje u Englesku gde u okviru đačke razmene treba da pohađa srednju školu za daktilografkinje. Mlada, zbunjena, poletna devojka nije mogla da studira u Nemačkoj jer porodica nema dovoljno novca (studiraće samo braća). Nepoznata, strana država, pak, nije samo drugačiji pejzaž i ljudi već i običaji. Vrlo brzo Irmina se susreće (i sukobljava) sa predrasudama (o nemačkoj disciplini, poslušnosti, vrednoći) i razmeravanju tekućih političkih dešavanja jer je godina 1934. i Hitler je na vlasti. Devojka biva, manje ili više otvoreno, napadana zbog onoga što se dešava u Nemačkoj iako ona u tome nema udela (ali je ljuti što Englezi ne gledaju svoja posla). Na jednoj zabavi upoznaje Hauarda, crnca sa Bardadosa, koji studira na Oksfordu. Oni, oboje obeleženi poreklom i bojom kože, postaju prijatelji, druže se, odlaze na izlete. Njihove dublje emocije, ipak, ne mogu da se ispolje zbog obaveza koje ih pritiskaju - Hauardovih ispita koje mora da redovno polaže kako ne bi izgubio stipendiju, Irmininih nevolja - zbog izostanka finansijske pomoći od kuće postaje pratilja starije grofice ali se i to prekida pa ona u proleće 1935.g. mora da se vrati u Nemačku. U Berlinu se Irmina zapošljava u Ratnom ministarstvu, trpi otvoreno nasrtanje šefa, nema dovoljno novca ni za hranu; ipak, nada se da će je premestiti u ambasadi u Londonu gde bi ponovo srela Hauarda. Njen šef stopira premeštaj a očajna Irmina daje otkaz i pozajmljuje novac da otputuje u Englesku. No, pred sam put stiže joj pismo poslato Hauardu sa naznakom da nije uručeno jer je adresa primaoca nepoznata. Slomljena, Irmina prihvata udvaranje a potom i bračnu ponudu Gregora, mladog arhitekte oduševljenog perspektivama razvoja u novoj Nemačkoj. Uprkos sjaju novog poretka ona ne može da ne vidi noćne racije (u kojima učestvuje i njen muž), uništavanje imovine Jevreja i njihova hapšenja ali su njene reakcije na sve to mlake. Rođenje sina donosi kratkotrajnu sreću jer Gregorovi građevinski poslovi su stali pošto je sve podređeno ratnoj industriji pa on biva poslat na Istočni front. Irminin život rastrnut je izmeđi nestašica hrane, briga o sinu, muževljevih pisama o užasima borbi, skrivanja od savezničkog bombardovanja. Konačno, ona sa sinom odlazi na selo gde je život mirniji; tu dobija telegram o muževljevoj pogibiji i dočekuje dolazak američke vojske.

Gotovo 40 godina kasnije, Irmini, sada sekretarici pred penzijom u školi u Študgartu, stiže pismo u kome je Hauard, guverner Barbadosa poziva u posetu. Irmina odlazi, susreće se sa Hauardom, upoznaje njegovu porodicu i njegovu energičnu ćerku koja se zove - Irmina. U razgovorima sa Hauardom koga stanovništvo ostrva obožava, susretima sa nepoznatim ljudima, šetnjama, Irmina se priseća svojih mladalačkih snova i shvata da ih nije ostvarila jer nije bila dovoljno hrabra. Konačno, ona se vraća u Nemačku, svojoj trivijalnoj svakodnevici.

Grafička novela „Irmina“ započinje kao „bildungs roman“ (roman o odrastanju) da bi prerasla u priču o životu zagubljenom i potrošenom u burnim istorijskim dešavanjima koja su obeležila XX veka. Od mladalačke ushićenosti i poleta, velikih očekivanja od sebe i sopstvenog života, koja imaju Irmina i Gregor, njihova životna linija iz uspona prelazi u stagnaciju. Realnost ih ne štedi i oni se predaju, svodeći postojanje na goli fizički opstanak. Popuna suprotnost je Hauard koji nije odustao od mladalačkih snova i, posle decenija teškog rada, ipak ih ostvario. Naravno, njegova pozicija bila je mnogo lakša od Irminine i Gregorove jer on nije morao da istrpi užase ratnih razaranja. Da li bi teška situacija smela biti izgovor za Irmininu apatičnost i konformizam? Istini za volju, mase Nemaca upravo su se (pravdajući sebe imperativom sopstvenog opstanka) tako ponašale - okretale glavu pred stradanjima Jevreja, sklanjale se s puta grubijanima, zatvarale u kuće, ćutale u strahu da će ih neko prijaviti kao bundžije. „Irmina“ daje jedinstven i potresan uvid u funkcionisanje društva običnih ljudi u Trećem Rajhu, teranih da trpe zbog navodnog opšteg dobra i planova za veličanstvenu budućnost, nesposobnih ili nevoljnih da se suprotstave nasilju države (a svojim su nečinjenjem Nemci davali „odrešene ruke“ nacistima). Rezultat tih godina su stravični zločini u ime nacije ali i uništavanje životne snage ogromne većine arijevskog naroda.

Irminina priča nije ni patetična ni napadno poučna. U njenom životopisu insistira se na neposrednosti u iskazu kao i na plemenitoj sirovosti crteža.  Strip „samo“ beleži dešavanja ostavljajući čitaocu da donese zaključke koji svakako neće biti kompaktni jer ovde niko nije samo „prav“ niti samo „kriv“. Irmina će pobrati i simpatije i osude, i (ne)razumevanje i sažaljenje - baš kao i „prava“ živa ličnost. U svakom slučaju, čitaocima će dugo ostati u sećanju.

(„Dnevnik“, 2018)

  Uvodnik

Oho! Jutros su neki dobro nam znani autori uskrsnuli na našem portalu nakon podužih pauza!

Lijepi, opsežni broj s lijepim, šarenim stripovima stvarno širokog raspona pristupa mediju.

Sigurno ćete uživati koliko smo i mi uživali kad smo otvarali priloge elektroničke pošte kojom su kapali jedan za drugim u želji da pronađu svoje čitatelje. I pronašli su nas/vas!

Uživajte!

Adresa: www.mojstrip.com

Franja Straka je rođen u Čereviću 13. decembra 1952. godine. Oženjen je i otac jedne kćerke. Najveći deo radnog veka proveo je kao fizički radnik u Beočinskoj fabrici cementa. Nakon toga radio je na poslovima noćnog čuvara. Već 1978. godine u Sremskim novinama objavio je strip Prvaci prema scenariju Ladislava Kuna. Iste godine u zagrebačkoj Mladosti objavljuje strip Ajk, koji kasnije objavljuje i u novosadskoj Stripoteci. Tokom 1980-ih u Val stripu objavljuje stripove Prijatelji (scenario Dragan Perić) i Vitez Vozier (scenario Saša Milutinović). Sa scenaristom Goranom Kovačevićem 2000. godine objavljuje strip-album Miris tišine, a sledi i objavljivanje stripa Oružje uvek pobeđuje prema scenariju Dušana Vukojeva. Strip je objavljen u Dugoj devetki, elektronskom strip-magazinu koji je Franja uređivao. Poslednjih godina putem elektronske pošte distribuira svoj Korov strip. Osim stripom, bavi se i ilustrovanjem knjiga.

  Intervju: Franja Straka

Ko je Franja Straka?
Ne znam da kažem – nije za štampu!... Čovek koji pokušava svoj život da stavi u strip. Svaki trenutak! Mene prvenstveno interesuje koliko malo je dovoljno da se ispriča priča, a da ona bude prihvatljiva. Samo minimum otvaranja, a posle ako neko hoće u tome da traži smisao… U prvom Korovu kažem: „Imam toliko stripova i dajem ih vama, pa se vi mučite da shvatite neshvatljivo“.

Rođeni ste u Čereviću?
Svi moji su iz Čerevića. Tamo sam živeo do tridesete godine. Čerević je divno mesto, ali mene Čerevićani jednostavno ne vole zbog stripa Veranda. Moj pokojni kum je znao da se opije, pa da me zove noću, u dva iza ponoći, da bi me pitao što sam nacrtao taj strip. U dvestotom Insertu, od 270 nacrtanih, ide priča o Čerevićanima – došao kod jednog Čerevićana popa, a ovaj tovari đubre. Pita ga popa kakvo je đubre, a ovaj odgovara da je „k’o bog!“. E onda sam ja dodao da u moje rodno mesto idem samo kad mi treba đubreta, jer je tamo garant ostalo najbolje!
Kad sam jednom pitao ko živi u Čereviću, kazali su mi de se Čerevićani dele na Čerevićane, Bosance i izbeglice i to me je šokiralo. Pojedini ljudi ne mogu da budu Čerevićani i ako žele, a mi koji smo jedino Čerevićani, nama ne daju da to budemo. Jer, Čerevićanin ne postaješ rođenjem u Čereviću, već rođenjem svoga tate. Kad odeš na sahrane ili na veselja, tačno vidiš ko je ko. Bosanci, koji su počeli da se doseljavaju 1966. godine, nakon poplave, druže se samo sa Bosancima i to je to…

Koliko je ta činjenica da ste rođeni u jednoj maloj sredine bila stimulativna da se razvijete u jednog osobitog individualca?
Pa, mislim da je bila stimulativna. Vid’ ovako: gomila mojih predaka jednostavno nije znala da živi ovaj život – pokušavala je da ga skrati alkoholom. Ja pokušavam da ga skratim stripom. Pripadam onim ljudima koji su genetski predodređeni da se ne bore, da se ne laktaju, da se ne grupišu, već da stoje sa strane i gledaju šta drugi ljudi rade. Ne da komentarišu, već jednostavno da zapaze i to je to. Ja živim život svojih predaka. Sve je to neka genetika. Ništa ja nisam ni bolji ni gori. Ja se ne prepuštam tome. Ne trudim se da budem ono što nisam.

Kako se o Čereviću razvila ljubav prema stripu i crtanju?
Slučajno. Prvo ja i kum Stevan Brajdić, onda mali Đorđe Milović, Radovan Popović… mi smo se uvek družili, učestvovali na konkursima za karikature, isecali stripove iz Večernjih novosti – Juliju Džons, Porodicu Taranu. Ovaj poslednji mi je bio neprevaziđen!

Koje stripove ste pratili u detinjstvu?
Panoramu, Crtane romane, Nikad robom… Nismo imali neki veliki izbor, ali to što jesmo  ‒ to je ostavilo trag.

U to vreme pojavile su se i popularne serije Lunov magnus strip i Zlatna serija. Koliko su one uticale na Vas?
Nikako! Jednostavno se nisam primio na ta Dnevnikova izdanja, kao ni na Alana Forda. Sve ono što sam do tada pročitao u Panorami i Crtanim romanima razvilo je kod mene jedan obruč odbojnosti. Sećam se onog velikog Teksa Vilera kada je izašao – ništa to kod mene nije izazvalo! Jednostavno nisam u tome mogao da se snađem. Recimo, kada je Bluberi izašao u Kekecu, nisam dugo shvatao da Bluberi nije onaj lepi sa brčićima, već onaj ružni… Jednostavno, odrastao sam na američkom stripu – Redov Bili i slično, to su za mene bili stirpovi! I sad kad se vidim, divim se Garfildu! Tri slike! Radi sto tabli – cvet u saksiji, a divan geg! I tako iz dana u dan! Nemam reči! Varijacije na varijaciju, iščašenje – to me je više interesovalo, nego sam priča. Više sam voleo kad naiđem na 5-6 tabli nazad, nego glavnu priču. Recimo, voleo sam mađarske stripove… Niko nije mogao da istera Stena Drejka iz mog srca!

Kada je došlo do prvih pokušaja da uradite strip?
Prvih dvadeset godina bavljenja stripom je nalaženje samog sebe, nekog svog specifičnog rukopisa. Kopiranje uzora do momenta kada shvatiš da si svoj i da imaš ti šta da kažeš. Da je ono što bi ti rekao sasvim drukčije od onog što te neko tera da kažeš. To je bila samo jednostavna škola – da li je bila uspešna ili ne, ali ja se ne stidim, kao pojedini autori, stripova koje sam nekad radio. Mada, danaske bih to sasvim drugačije uradio. Ja uvek imam šta da kažem. Čim završim nešto, ja o’ma’ imam ideju šta dalje. Trudim se da ne udavim ljude sa istim načinom razmišljanja. I da ne bude završeno, normalno. Jer, ukoliko je završeno, onda to nije to. To što radim je hrabar pokušaj da budem ono što nisam! Ja sam do 31. godine bio alkoholičar – trudio sam se da budem ono što nisam. I danas me interesuju ljudi koji su ispod crte – čerevićki proleteri, ljudi koji su spavali po štalama, u senu, koji se nisu kupali – to su za mene bili idoli. Kakav Tekst Viler, kada sam ja imao idole koji su od krvi i mesa, koji nisu od parira! To njihovo iskustvo, taj trenutak koji ih je naterao da budu to što jesu me je interesovalo! Uvek me je interesovala sadašnjost i ono gde živim. Nisam hteo da izmišljam priče o malim zelenim ili o Indijancima. To je bio jedan period. Drugi period, od nekih dvadesetak godina, kada sam radio težak fizički posao, ali sam iznalazio način da gutam knjige. Knjigu i po na dan! Od sedmog razreda, počevši od Tarzana i Bafa, vođe karavana. Mene interesuje emocija, koju taj lik može da ostavi na nekoga. Vidi se o’ma’ da nisam ni crtač, ni pisac, ali kad sve to spojiš, dobiješ nešto.

Kada ste osetili potrebu da se likovno izrazite?
Pa, ja sam to uvek pokušavao. Kad sam bio mlađi, crtao sam ljude. A onda, posle 20-30 godina su dolazili i govorili kako su ti crteži bili lekoviti za, na primer, ljude koji su bili fizički ili na neki drugi način oštećeni. Imao sam dva prijatelja koja su izvršila samoubistvo – jedan je bio slikar, a jedan književnik. Prvo je nastradao književnik. Posle dve godine, njegov otac je dao sinovu fotografiju onom slikaru, da uradi njegov portret. Ja sam odlazio kod tog čoveka i nakon što se on ubio – bilo je to za 1. januar, pa sam posle dve godine otišao da njegovoj mami čestitam. Našao sam onu fotografiju književnika na istom mestu, gde je i nekad stajala i zaključio sam da je ona dala snagu slikaru da se ubije. To je jako lepo opisano u strip-sećanju. Kad se nakupilo toga što sam shvatio u životu, pošto sam jako kasno naučio pravilno da čitam, kad sam shvatio da vidim drukčije i na neki način to zapišem sam za sebe – ne za druge, ali me nekad baš interesuje da li moji stripovi kod čitalaca izazivaju neku emociju…

Kad ste pomislili da to što radite može da bude i objavljeno?
Nikad! Veruješ mi, meni to nije bilo bitno. Recimo, pre par dana sam pronašao neke priče, za koje nisam ni znao da su nastale – zaboravio sam! Zahvaljujući mojim stripovima, ja mogu da se, kao nekim vremeplovom, vratim nazad. Tačno se mogu setiti šta me je omelo, kad sam upisao neko pogrešno slovo, šta me je dekoncentrisalo…
Prvo što sam objavio bilo je u Osmehu, magazinu koji je uređivao Ivan Balenović. Kad god bih mu ja donosio po 300-400 karikatura, on bi mi davao kritiku, koju smatram da je najbolja kritika koju sam ikada dobijao. Govorio bi da ja ne znam da karikiriram ljude, već da ih uništavam! Da ih masakriram! Kod njega (Ivana) u kancelariji je bio i Stabor, tako da je to bila jedna kreativna atmosfera. Prvi stripovi su bili objavljeni u zagrebačkoj Mladosti, a zatim i u Sremskim novinama. Bilo je to 1978. U početku nikad nisam imao vremena. Uvek sam žurio, radio po dva-tri posla u isto vreme. Kada bih dolazio kući, ne bih mogao da zaspim od umora, pa bih onda to vreme koristio za crtanje.

Kako je došlo do ideje za Ajka?
Pa, ne znam… Uvek za to moraš da imaš nekoga pored sebe. Da nije bilo Čuleta Brajdića i drugih ljudi oko stripa… Ja nisam sposoban da uhvatim čoveka na ulici i kažem mu: „Vidiš, ovo su moji stripovi, ovo ja radim!“. Moji stripovi su stajali dve godine u Dnevniku i na kraju su mi ih vratili, rekavši da ne znam da tuširam! Čak i stripovi koji su kasnije objavljeni – rečeno mi je da ne znam da tuširam… Dobro…
Nikad mi nije padalo napamet da crtam Velikog Bleka ili slično. Pokušavao sam da radim po nečijem scenariju, ali to nije bilo to! Nisam imao nikakvu arhivu… i onda bi trebalo sebe da nateram da to nešto nacrtam. Nije to bilo to…

Kako je došlo do kontakta s Mladošću?
Bio je konkurs za strip. Ja sam konkurisao i onda su oni to objavili… Pre završetka konkursa Ajk je počeo da izlazi u kaiševima!

Ajk je uskoro počeo da izlazi i u Stripoteci?
Da. Prosto – odneo sam im strip i Slavku Draginčiću se to svidelo. Međutim, ubrzo su ga prekinuli, uz obrazloženje da su deca počela da se bune zbog onog malog crnog đavolčića, koji ne liči ni na šta! Ja tu pravim paralelu sa Jovanom Grčićem Milenkom, kome su isto prekinuli Sremsku ružu zbog toga što se ništa ne dešava! Ljudima sa ovih prostora je suđeno da budu nerazumljivi, tako da se ja nisam bunio mnogo.

Šta se dalje sa Vašom karijerom dešavalo tokom 1980-ih?
Rad, rad i samo rad! Radio sam dosta, ali to ništa nije objavljeno. U kasnijim seobama sve je to izgubljeno. Tek 1989., kada sam počeo da objavljujem Cementka, ponovo sam to sakupljao… A onda, 1999. godine sam se nekako opet vratio stripu. Osećam da stripom imam šta da kažem i danas…

Kako je došlo do saradnje sa Draganom Perićem?
U Našem stripu je bio objavljen konkurs, na koji sam ja poslao strip. Odgovorili su mi da ako to nije nacrtao Miša Mijatović, onda se tu neko ozbiljno z…! Prvi sam ja dobio pozitivnu kritiku i to se počelo objavljivati. Ubrzo su počeli da mi se javljaju scenaristi. Dragan je živeo vrlo blizu mene. Odlazio sam kod njega, družili smo se i tako je počela saradnja… On je imao ambicija da napravi neke stripove. Posle je sa Žarićem radio Eliota Najsa.

Sa Sašom Milutinovićem ste počeli da radite Viteza Voziera…
Da, Saša je tada bio mlad dečko i pisao je neka scenarija. Nisam voleo nikog da odbijem, a on je bio dovoljno uporan! Radili smo još neke stripove, kojih se više ne sećam…

Sarađivali ste i s Dudom Vukojevim…
Da, on mi je pisao i scenario za Ajka, a kasnije smo uradili i strip Oružje uvek pobeđuje. Ja volim Dudu, on se raspoloži kad dođem kod njega. Dugo mi je odbijao da mi da stripove za Dugu devetku, a na kraju je ipak pristao…

Kako ste došli na ideju za Cementka?
Fabrički list Beočinske fabrike cementa je išao kao podlistak Sremskih novina. Ja sam nekoliko godina pokušavao da stupim u kontakt s njima, ali nisam uspeo. Onda je Ladislav Kun, Čerevićan isto, slučajno došao do nekoga i onda smo sa Nedeljkom Terzićem došli do toga da napravimo strip, koji je, s prekidima, izlazio 15 godina. Prvo sam ga radio po scenariju Ladislava Kuna, a i sam sam pokušavao da doradim neke njegove aforizme. Srećom smo imali direktore koji su Čerevićani, koji su nas puštali da se z… Nikad nisam imao problema, sve dok nisu došli Francuzi. Zapamtili su šta sam radio i završilo se na neki način normalno – izvukao sam deblji kraj… Za male stvari su se ljudi ljutili u tim malim sredinama.

Nakon toga dolazi saradnja sa Strip vestima…
Samonikli korov strip je počeo da izlazi 2004. godine. Onda je došao do 20 i nekog broja, kada je Ilija Bakić napisao neku priču o Korovu, pa su ljudi počeli da se interesuju za njega. Macan je u to vreme prestao da radi sličan strip za Strip vesti, pa su me pitali da li bih ja mogao da radim tako nešto. Kako ne bih mogao? Pa, ja ’ranim svinje sa stripovima! To mi je poslužilo da jednostavno upoznam gomilu stvari koje mogu da se rade na kompjuteru.

Učestvovali ste i u projektu Zagrcnuti u tranziciji?
Da… sa nekoliko „fabričkih“ stripova…

Sarađivali ste i sa Goranom Kovačevićem…
Da, radili smo zajedno u fabrici. On je bio mlađi čovek – imao je 24 godine, a ja 48. Njega je sve to zanimalo i napravili smo Miris tišine. Njegovi tekstovi nisu rađeni za strip, ali to mi se i svidelo. I ono što je ličilo na strip, ja nisam želeo da od toga napravim klasičan strip. Uz strip smo štampali i objašnjenje kako se čita, jer su nam pojedini ljudi porazbijali prozore… Ondak je taj strip proglašen kao najveći promašaj Beočinske fabrike cementa, pa su nas svi redom pljuvali, sve dok Ilija Bakić nije napisao tekst o stripu u Dnevniku. Dakle, bio je to strip koji je doživeo dosta kontroverzi…

Da li ste nekad imali problema zbog stripa?
Da, uvek! I u Čereviću i u Beočinu…

Da se vratimo Korovu… Da li ste planirali njegovu dugovečnost?
Ne! Planirao sam nekih trista brojeva, a evo stigli smo do 500.

Ko čita Vaše stripove? Da li poznajete Vaše čitaoce?
Ne. Jako retko se neko javi… Trenutno šaljem Korov na nekih 60 adresa… Ali, ja sam uvek bio otvoren za saradnju, za svaki projekat, nikada nikoga nisam odbio… Međutim, nekad prođe godinu dana da se niko ne javi… Nakon izložbe koju sam imao u Studentskom kulturnom stripu javilo se desetak, a onda zatišje…

Da li ste pokušavali da sarađujete sa nekim od stranih izdavača?
Ne, nikada! Danas je teško sarađivati i sa našim izdavačima!

Duga devetka je bila zanimljiv i značajan projekat – jedna od retkih revija koja je objavljivala premijerne stripove…
Ja već imam u planu Drugu devetku!  A Duga devetka je nastala iz moje saradnje sa Mazosom. Hteli smo da objavljujemo domaće stripove. Onda sam ja malo Tozu Obradovića ugnjavio za stripove. A onda sam otišao u Stripoteku, gde su mi vratili neke od mojih stripova, a dobio sam i stripove nekih autora, sa kojima nisam imao kontakt – kao što je Selena. Nikad se nije desilo da smo objavili nešto a da nismo pitali autore.

Šta mislite, kakvo mesto danas kod nas zauzima strip?
Pa, mislim da je strip jednostavno na margini. Jevtina šarena štampa ga je uništila – taj neki zapadnjački pristup novinarstvu, koji ne dozvoljava prisustvo autorskom izrazu. S druge strane, nikad nisam viđao više strip-autora nego danas! I nikad nisam video više optimizma nego kod strip-autora! Eto, na primer Wostok i entuzijazam sa kojim on radi!

Kako gledate na činjenicu da se mnogi strip-autori danas ne bave stripom iz prostog razloga što taj njihov strip onda neće imati ko da plati?
To su ljudi koji ne vole strip, koji ne veruju u to. A ja verujem u strip! Za mene je strip život! I mene ne interesuje da li ću ja to prodati… Od malih nogu sam zarobljen u te kvadratiće! To je ono što se vraća, neka vrsta bumeranga… Nikad ne znaš ko je tu gospodar – da li si ti gospodar ili strip gospodari tobom. Jednostavno je to nešto što se otelo kontroli.

Koliko pratite strip danas?
Malo. Nestašica novca je glavni razlog tome. Pre neki dan sam prvi put pročitao kompletnog Bluberija. Pa, onda obožavam Badi Longveja… Da nema elektronske forme, ja ne bih znao šta je to. Ne bih došao do tih emocija, tih suza… knedle u grlu kad pročitaš sve to!

Kako biste prokomentarisali stanje u domaćem stripu danas?
Pa, kroz moje neznanje! Ne znam šta se dešava, ali se divim ljudima koji imaju entuzijazma. Bitno je verovati u strip! Ako ništa drugo, onda sam svoj najredovniji čitalac!

Šta je potrebno za renesansu domaćeg stripa?
Pa, neka revija, koja bi štampala domaći strip. Znaš, mi nekako težimo francuskom stripu, ali ja mislim da je rešenje u približavanju američkom stripu. Sve to uz koncept Nikad robom – jevtina revija, jevtina štampa, jevtina boja…

Koliko ste zadovoljni XXI vekom?
Razočaran sam! Mnogo sam više očekivao od Evrope. Našao sam dlaku u Rusima – još kad sam čitao Kako se kalio čelik, a pročitao sam ga 28 puta. Radio sam dve godine u evropskoj firmi – Lafaržu… Samo mogu da prokomentarišem vreme koje dolazi kao vreme bez emocija, vreme bezdušnosti. Više nisi ime, samo si broj i to je to… Meni je žao kad znam da moje dete mora da živi sledećih ne znam ni ja koliko godina. Jer, ovo je totalni haos, totalni idiotizam, totalna glupost… Razočaran sam totalno!

Šta su razlozi za to?
Ljudima je uzeta duša. Ovo je jedna lavina, u kojoj nema promene. Znaš kako su rekli za nacionalizam – on je kao lavina. Najlakše ga je izazvati, ali nikada ne znaš gde će se zaustaviti i do čega će dovesti. Meni je žao ove generacije, koja ne zna da ceni priču. Ne znaju da cene ljude koji znaju da pričaju priču. Sve gledaju kroz novac. A nikakav novac ne može da stvori priču, Malog princa na primer. Možda su bajke izlaz iz toga?

Koliko se jedna takva dehumanizacija odrazila na Vaše stripove?
Ja to ne osetim. Ja sam duboko začauren. Kako da kažem – ekonomski krah bi me samo izvadio iz toga.

Spomenuli ste kako su neki od Vaših stripova uzburkali lokalnu javnost. Koliko strip danas može da bude opasan?
Pa, strip može da bude opasan – videli smo to na primeru onih islamista. Ali, za mene je uvek na prvom mestu autorska sloboda…

Koliko pratite rad mladih autora?
Sa scenaristom Vanjom Urukalom radim na jednom stripu po motivima dela Andre Žida. Zanimljiv mi je i mlađi Durman – njegov strip Moja devojka je lezbejka sa Marsa je genijalan! A onda i Krekzi Džo,, koji je monah u jednom manastiru, a crta seksi stripove! Postoji gomila ljudi koja ozbiljno pristupa stripu! Tek kad počneš da se družiš s njima, shvatiš kako oni ozbiljno razmišljaju o stripu. Međutim, dok nema novaca i nema štampe, neće biti stripa. Danas je teško i pokloniti dvesta stripova, a kamoli prodati pet stotina!

Kome bi strip trebao da bude namenjen? Do koga bi trebao da dopre?
Mislim do dece. Danas strip mladima nije blizak. Zatečeni su iz dana u dan životom koji ih šamara i gazi.

Ima li strip budućnost?
Porodica Tarana!

Ima li šanse da u budućnosti radite realistički strip?
Ne! Ne znam da crtam! Mnogi stripovi su mi vraćani jer ljudima nisam crtao oči. Morao sam da im objašnjavam da ja imam oči, ali bolje da nemam! Jer, kad vidim šta se oko mene dešava…

(Objavljeno: Zlatno doba vojvođanskog stripa, 2016. - intervju rađen 2012)

  ...predstavitev zbornika stripov.

    4. april od 19:00 do 20:30
Dnevna zapovést za sredo, 4. aprila 2018 • V Pritličju, Mestni trg 2, Ljubljana, ob 19.00, naj se zglasijo: scenarist Pušavec, risar Smiljanić in pisateljica Potočnjak! • Zaradi zbornika stripov Vojne zgodbe vsi na raport k psu čuvaju Šurcu! • Državljanke in državljani vabljeni!