...„70 godina gradske knjižice Vukovar“

U Gradskoj knjižnici Vukovar, 7. prosinca 2017. s početkom u 18 sati održat će se promocija strip-albuma „70 godina gradske knjižnice Vukovar“.

Ova velika godišnjica zahtijevala je i poseban način obilježavanja iste, a kako Gradska knjižnica Vukovar prednjači u inovativnim praksama ne treba odviše čuditi odabir forme strip-albuma kao adekvatnog medija.

Strip u Hrvatskoj, pa tako i u Slavoniji odavno je etabliran kao dio kulturne scene, manji ali žilavo postojeći – prije svega zahvaljujući predanom radu i velikom talentu domaćih autora.

Zbirka strip-naslova Gradske knjižnice Vukovar je odlična i čitana, no ova odluka, upustiti se u produkciju vlastitog strip-albuma je veliki presedan i odličan početak daljnje uspješne suradnje.

Možda je to i nekakav logičan slijed, po obnovi knjižnice, dakle stjecanju optimalnih uvjeta za rad i zatim uspostavljanjem devet programskih ciklusa: Kulturni četvrtak, Književna slagalica, Ususret trećoj životnoj dobi, Likebook - humanitarni sajam knjiga, Ljeto u Gradskoj knjižnici Vukovar, Novinarsko - književnički susret: Grad – to ste Vi, Advent u knjižnici, STEM revolucija – Robotika i Otok poezije, dolazimo i do ovog strip-albuma. 

Sve je počelo ljeta 2016-e na Vukovarskom filmskom festivala i posjeta grupe autora knjižnici gdje se jedan neobavezni razgovor pretvorio u projekt kojeg ćemo imati čast predstaviti u velikom finalu unutar programa Kulturni četvrtak.

Idejno, ovaj strip-album ima za svoj osnovni cilj – obilježiti 70 godina postojanja gradske knjižnice Vukovar, ali tu je i niz drugih ciljeva poput popularizacije čitanja i posuđivanja knjiga, predstavljanja velikog crtačkog umijeća naših autora (i to ne samo onih koji su ostvarili značajne uspjehe u stripu u Hrvatskoj, već i onih koji te uspjehe tek trebaju postići).

Ovaj strip-album čini 12 stripova koje je crtalo 12 strip-crtača, većinom iz Slavonije, a uz to imamo i odličan generacijski i stilski presjek poimanja medija stripa kao i same tematike Vukovara, knjižnice kao ustanove, života i rada u istoj i knjiga (u segmentu knjiga treba obratiti pozornost na naslove koji se pojavljuju u stripovima jer su prilično dobra preporuka što čitati i ujedno referenca za razumijevanje motiva koji su korišteni u strip- scenarijima).

Strip-album ima 78 stranica, tvrdi uvez, tiskan je na kunstdruk-mat papiru u osječkoj tiskari Graphic Shop, cijena je 120 kuna, motiv na naslovnoj stranci crtao je Domagoj Rapčak, dizajn naslovnice i korica potpisuje Marko Dješka, prijelom je radila Tatjana Ivegeš-Wilhelm, uvodnik je pisao autor ove najave (ujedno i urednik izdanja), a pogovor potpisuje ravnateljica knjižnice prof. mag. bibl. Jelena Miškić (bez čije vizije i prepoznavanja produkcijskog potencijala ekipe okupljene oko Inicijative Hrvatski autorski strip ovog projekta ne bi ni bilo).

No, ono najbitnije jesu sami stripovi. Strip-album otvara Nenad Barinić, kako i dolikuje prvom crtačkom peru Vukovara, stripom „Tri prijatelja“. Nenadova uspješna 30-godišnja karijera učinila ga je poznatim širom Hrvatske, a brojne djelatnosti kojim se bavi su uvelike pridonijele općoj kulturi života u Vukovaru. Njegov strip „Tri prijatelja“ posveta je kako navodi: „ljudima koju su istinski voljeli poznavali i razjašnjavali povijest Vukovara, ostavili trag svojim djelovanjem i zemaljskim postojanjem učinili čast svima koji su ih poznavali.“. Tko su tri prijatelja kojih se Nenad s radošću sjeća pročitajte u samom stripu, a valja još naglasiti da Nenadovim stripom dominiraju prikazi vukovarskih motiva koji svoju kulminaciju imaju u vještom crtežu-rekonstrukciji Vukovarske tvrđave.

Zatim, tu je Dubravko Mataković sa stripom „Knjiga koju nitko nije vratio“. Unatoč gustom rasporedu, Dubravko je pristao sudjelovati u projektu i svi koji prate njegov rad ostat će oduševljeni. Minucioznost crteža ovdje je na nevjerojatnoj razini, količina detalja zahtjeva dugotrajno zadržavanje na svakom kadru, a groteska, humor i poigravanje s slavonskim stereotipima – kao stilska obilježja Dubravkovog opusa su i odlična najava za njegov novi strip-album koji bi trebao izaći sljedeće godine.

Autorica tv-serijala Strip u Hrvatskoj, kojeg imamo priliku gledati svakog petka na HRT3, nagrađivana animatorica i strip-crtačica Irena Jukić-Pranjić svojim stripom „Zločin i kazna“ vodi nas u humoristično-fikcionalni prikaz rada i šašavih okolnosti u koje knjižničari mogu upasti kada odluče otići korak dalje u borbi protiv onih koji ne vraćaju knjige na vrijeme. Pored svih ovih poslova Irena također predaje na Akademiji likovnih umjetnosti  u Zagrebu – kolegij strip.

Majstorskim kadriranjem i crtežom u tehnici laviranog tuša strip Roka Idžojtića narativno se veže uz bolna sjećanja na ratna vremena. Sjećanja su prikazana kroz situaciju gdje otac i kćerka vraćaju knjigu naslova Vukovar, a kroz potresne kadrove saznajemo što se nalazi u knjizi. Priča, iako tužna, je istinit i potresan prikaz suočavanja s boli. Roko, kad ne crta strip, je i profesor likovne kulture u Osijeku, član legendarnog virovitičkog Strip Cluba 85 i nagrađivani karikaturist.

Iako nenamjerno, stripovi Helene Janečić i Roke Idžojtića imaju dosta dodirnih točaka. Počevši od same tehnike laviranog tuša, pa do bolnih reminiscencija na ratna vremena. Tehnika u oba stripa jest slična, no jasno se razlikuju autorski pristupi kako crtežu tako i scenariju. Usporedbe radi, Helena svoj narativ gradi kroz crtež koji obiluje detaljima i tekstom dok Roko impakt postiže razlikom u crtačkom prikazu sadašnjosti i prošlosti. Helena, kad ne crta strip, je i akademska slikarica, a njen novi komercijalni strip-junak nas gleda s mnogih plakata (ovu potonju informaciju ćemo ostaviti publici na volju da pogađa).

„Nebo iznad Vukovara“ vrlo je poetičan strip, sam naslov dakako upućuje na njemačko-francuski film iz 1987. Vima Wendersa „Der Himmel über Berlin“ djelomično inspiriran pjesništvom Rainera Marie Rilkea. Krešimir Pongrac u svom stripu kaže: „Anđeli žive u knjižnicama. Ali ponekad ih ljudi istjeraju“. Uvodna strip-tabla, nastala prema jednoj od rijetkih fotografija pogleda iz razrušene knjižnice za vrijeme rata, upotpunjena, zbog potreba scenarija, s perjem koje lebdi prostorijom. U ovom stripu svjedočimo povratku anđela u knjižnicu koji promatra što ljudi čitaju pa se kroz kadrove pojavljuju citati iz poznatih djela književnosti.

Zagrebački strip-crtač, uz Irenu Jukić-Pranjić, jedan od dvoje koji nisu iz Slavonije, Mislav Tomašinjak, svojim stripom vodi nas u budućnost. Prikaz Vukovara 2048-e godine jest sukus onih pozitivnih nadanja o modernom, pa čak i futurističkom dobu. Kroz figurativan crtež pratimo obitelj u posjeti knjižnici u budućnosti gdje se knjige mogu doživjeti i kroz hologramski prikaz, pa tako vidimo hologramske scene odabranih detalja iz „Winnetoua“ i „Priče o kralju Arthuru“. Mislav Tomašinjak je magistar animacije i strip-crtač, a prije koji dan mu je otvorena izložba radova u zagrebačkom MICRO-u.

„Ljubav za početnike“ strip Marka Dješke, donosi nam priču u kojoj je ljubav veća od života i gdje je samo jedan osmjeh dovoljan za nestati u radosti trenutka. Radnja, dakako smještena u knjižnicu, svojom ljubavnom tematikom upotpunjuje raznovrsnost  pristupa scenariju, a o crtačkoj vještini dovoljno govore nagrade kojim Marka doslovno gađaju što na polju stripa, što na polju animacije (pogotovo za vrijeme festivalske turneje animiranog filma Ghost Town, kad su padale na mjesečnoj razini). Kad ga ne gađaju nagradama Marko ima i dovoljno vremena za dizajn, pa tako potpisuje i dizajn ovitka ovog strip-albuma.

Domagoj Rapčak još jedan strip-crtač iz Vukovara (kako to dobro zvuči), u svom stripu „Boki i Ena idu u knjižnicu“ vodi nas u gotovo detektivsku priču u kojoj su sve knjige iz knjižnice nestale. Tinejdžeri Boki i Ena s knjižničarom Vedranom daju se u potragu za knjigama koja ih vodi u drugu dimenziju. Hoće li trio naći knjige i kako pročitajte u ovom odličnom stripu, autora koji potpisuje i naslovnu ilustraciju. Domagoj, kad ne crta strip, profesor je engleskog jezika i revno slijedi uspostavljeni obrazac svojih starijih kolega – voditelj je strip-radionica (dakako u Gradskoj knjižnici Vukovar).

„Utopija“ strip Ivana Hajeka je znanstvena fantastika i to tvrdo kuhana. Pratimo dva znanstvenika, naoko robota, koja pokušavaju pomoći čovječanstvu koje je zbog niza razloga, vidljivih i u sadašnjosti, u konačnici - propalo. Imena znanstvenika, dr. Hardin i Treviz, kao i spomen Seldonova plana, prisjetit će ljubitelje žanra na serijal Fondacija velikog Isaaca Asimova, a obrat u radnji stripa i na Clifforda Simaka, dok je rješenje za spas od propasti – izgraditi najveće knjižnice u galaksiji. Ivan, utopije izvan stripa gradi u svojim rodnim Našicama, u koje se vratio po završetku Akademije u Osijeku (smjer kiparstvo), gdje predaje likovni odgoj i organizira festivale.

Mnogi su imali taj problem. Posudiš knjigu i prođe onih 14 dana. Prvi dan nema problema, jer kasniš samo jedan dan, no to se ubrzo nagomila na tjedan pa mjesec, a onda agonija krivnje i proganjanja postaje sve veća i veća. Kroz ovakvu atmosferu strave vodi nas strip Mislava Rotima – „Uvjeti posudbe“. Naravno, knjižničari nisu nikakve babaroge, već je savjest ta koja proizvodi stravu. Od Mislava možemo očekivati velike rezultate i ovaj strip je svakako naznaka budućih uspjeha, kojim će svakako pridonijeti i činjenica da Mislav završava studij animacije na Akademiji u Zagrebu.

Dualizam je osnovna tema bon-ton uratka Stjepana Matića. U stripu „Knjižnica i ti“ Stjepan, u popularnoj tehnici laviranog tuša (u usporedbi s ostalim stripovima dosta minimalističkih  detalja), iznosi kako bi se mladež trebala ponašati u knjižnici i kako se ne bi trebala ponašati. Ovaj duhovit strip je kako navodi autor „službeni/neslužbeni pravilnik ponašanja u knjižnici“, pa bi ga možda bilo zgodno vidjeti i izvan ovog strip-albuma kao svojevrsnu brošuru. Stjepan, marljivi strip-crtač mlađe generacije iz Osijeka, upravo je upisao drugu godinu Akademije u Rijeci.

Na kraju ove najave, valja reći da su biografije i postignuća navedenih autorica i autora puno šire od ovih nekoliko redaka, ali mislim da je ovo dovoljno informacija za dolazak na promociju u četvrtak u Vukovaru pogotovo zato što će dobar dio ekipe biti i prisutan, a ostavili smo dovoljno prostora u strip-albumu za nezaobilazne crtačke posvete.

  ...Četvrtak 30. novembar u 18h;
  Francuski institut u Srbiji, Beograd;
  Knez Mihailova 31

Francuski institut vas poziva na veče ispunjeno oblačićima! Tri strip serijala, od klasika do savremenog preko vesterna, premijerno će biti objavljeni u Srbiji. Susret na temu Devete umetnosti kao i mnogi kojima ste prisustvovali u Francuskom institutu. Izdavači, kritičari, poznavaoci i prevodioci pričaće vam o novoizašlim albumima i podeliti sa vama svoju ljubav prema stripu.

Filimon 4 – Putovanje nevernika /
Fred (Oton Aristides)
Izdavači: Sirius Production / Komiko
„Ovo je fenomenalno!“, uzviknuo je Rene Gošini, tvorac Asteriksa i onovremeni urednik časopisa Pilote, nakon što mu je Fred ispričao prvu priču o Filimonu. Iz ovog susreta nastaće serijal koji će trajno obeležiti evropski strip. Mnogo kasnije – 2013. godine, Fred objavljuje poslednji album serijala posle duge pauza, a odmah zatim nas zauvek napušta. Te iste godine, kuća Sirius Production iz Beograda, u saradnji sa Francuskim institutom, pokreće objavljivanje ovog, na našim prostorima do tada nepoznatog dela.
Filimon je radoznali i dobronamerni momak sa sela, koji čudnim putevima dospeva na slova reči „Atlantski okean“ – fantazmagorični svet naseljen najneobičnijim bićima, gde caruje apsurd. U upravo objavljenoj četvrtoj knjizi, Putovanje nevernika, glavni junak pokušava staromodnog oca da izbavi iz sveta koji ovaj ne razume i za koji ne želi da zna. Sa sebi svojstvenom lakoćom i humorom, autor se ovde poigrava pitanjem vere i verovanja i punom snagom iskazuje svu virtuoznost svoje neobuzdane mašte.
Učestvuju: Slobodan Ivkov i Nikola Dragomirović, novinari i kritičari stripa.

Stare furune 3 i 4
Izdavač: Makondo
Serijal Stare furune je priča o tri sedamdesetogodišnjaka, prijatelja iz detinjstva: Antoan, Emil i Pjero. Svako je odabrao svoj put, načinio životne izbore, zasnovao (ili ne) svoju porodicu. U stripu se smenjuju sekvence iz njihovih burnih života. Međutim, ovoj grupi prijatelja uprkos poodmaklim godinama predstoji mnoštvo avantura.
Stare furune, putem smene flešbekova iz pedesetih godina i današnjice, u tragi-komičnom duhu opisuju našu epohu, društvena, politička i kulturna događanja i krizne periode.

Pogrebnik tom 4
Izdavač: Makondo
Pogrebnik Džonas Krou, čovek sumnjive prošlosti u potrazi za iskupljenjem, uprkos nastojanjima da vodi miran i povučen život, biva uvučen u niz avantura u najkvalitetnijem serijalu vestern žanra od Poručnika Bluberija…
Uz učešće Bojana Bosnića (izdavačka kuća Makondo) i Branislava Glumca, prevodioca.

  ...Voodoo Entartete Kunst

CAROLINE SURY: Voodoo Entartete Kunst
strip, risba, grafika, izrezanke, animacije, performans ...
razstavi, delavnica, serija performansov
RAZSTAVI
galerija Alkatraz, AKC Metelkova mesto, Ljubljana
ODPRTJE: petek, 1. dec. 2017, ob 20.00 [do 29. 12.]
festival animiranega filma Animateka, Kinodvor, Ljubljana
ODPRTJE: ponedeljek, 4. dec. 2017, ob 22.00 [do 10. 12.]

+ delavnica IZREZANKA S CAROLINE SURY
Slovenski etnografski muzej, nedelja, 3. dec. 2017, 11.00─14.00
+ performansi VOODOO REALITY
Galerija Alkratraz: nedelja, 3. in 5.-9. dec. ob 17. uri

Krstni samostojni nastop Caroline Sury v Sloveniji prinaša izbor izrazito raznovrstnega ustvarjanja te francoske umetnice: poleg izbora originalov iz njenih stripovskih del se v galeriji Alkatraz obeta še predstavitev avtoričinih risb, grafik, kot tudi ilustracij in animiranih filmov. Poseben poudarek razstave je namenjen prikazu avtoričinihizrezank.
Caroline Sury pri svojem delu črpa iz tradicije art bruta; njeno delo je neposredno, celo divje, a  hkrati vseskozi tudi skrajno osebno ter intimno, saj se pogosto lotevaavtobiografskih tem, ki jih obravnava nadvse iskreno. Pri svojem delu se Caroline Sury pogosto loteva obravnave ženskih vprašanj in njenega eroticizma, kar je tudi eden osrednjih naglasov razstave: temu bo v galeriji namenjen poseben damski budoar, kjer bodo prikazana predvsem dela z erotično tematiko.
Z večmedijsko postavitvijo, ki z avtoričinim performansom posega tudi na področje virtualne realnosti, se ljubljanski publiki na zaokrožen in celovit način predstavlja bogato ustvarjanje vsestranske underground umetnice, vsekakor dosledne v svoji neposrednosti in brezkompromisnosti. Hkrati bo Caroline Sury v Ljubljani sodelovala tudi s festivalom animiranega filma Animateka: v sklopu festivala, za katerega je prispevala grafično podobo, bo prikazan izbor njenih najljubših animacij, ob tem pa se v Kinodvoru obeta še manjša razstava njenih tiskov, nastalih po motivih izrezank.
Avtoričino gostovanje v Ljubljani bo okronal izid njenega flipbook-a, za posladek pa se v jubilejni, 70. številki revije Stripburger obeta še njen veliki intervju.
Pozor, pozor! Čisto sveža izdaja Stripburgerja, ki letos obeležuje 25 let,  bo premierno na voljo prav na petkovem odprtju razstave v Galeriji Alkatraz.

Prijazno vabljeni!

  ...new komikaze album is out / izasao je novi broj komikaza

NEW KOMIKAZE ALBUM #16 IS OUT / IZASAO JE NOVI ALBUM KOMIKAZE # 16
> nsk broj/ number: issn 1845-8041
> komikaze stripoteka/ library: komikaze.hr/stripotekalibrary
> jezik: hrvatsko – engleski/ language: croatian – english
> svi albumi su dostupni na mail i u etsy webshopu /
   all albums are available on mail and in the etsy webshop: komikaze5001@gmail.com
> cijena/ prize: 10 eurs + poštarina/ post costs
> dostupno – samo u najboljim prodavaonicama!/ available only in best shops!
> zagreb: kino europa shop, knjižara i antikvarijat što čitaš? /// ljubljana: azil knjigarna + pritličje striparna
> komikaze broj 16 predstavlja 27 strip autora iz 14 država / komikaze issue number 16 present 27 international authors from 14 states /// 45 stranica crnobijelo + 63 u boji / 45 pages black&white & 63 in color
> program komikaze 2017 je podržan od ministarstva kulture republike hrvatske i grada zagreba / supported by ministry of culture republic croatia and city of zagreb
> info: komikaze.hr/najava-album-komikaze16/

* 27 comic authors / 12 female authors/ 10 from croatia: ana kovačić / cro • hana tintor / cro • ivana armanini / cro • petra brnardić/ cro • benjamin beljan / cro • klara rusan – klarxy / cro • ivan tudek / cro • ena jurov/ cro • + kum stripa “lito a ti solo na plažu”/ godfather of the comic “it’s a summer and you are alone on the beach”: • nikola lakić / cro • stipan tadić / cro • juliette bensimon-marchina / belgium • evangelos androutsopoulos / greece – finland • stepanka jislova / czech republic • alessandro safespacecmx / italy • david peter kerr/ scotland • sofia serebriakova / russia • adrian a. astorgano / spain • könig lü. q. / switzerland • sonja vulpes / slovenia • kevin barry / california • marie vermont / austria • saša sallex perić / b&h • tor brandt / denmark • vittorino curci / italy • sander ettema / italy • victor arce/ spain • bloodworld / usa • 2017.

http://komikaze.hr

  ..."Priče o Dilanu Dogu"

Trideset godina objavljivanja “Dilana Doga” u Srbiji… Koliko je ovaj jubilej važan, videli smo na primeru Stripoteke i Politikinog zabavnika, dva bastiona stripa, ali u kojima se istraživač noćnih mora pojavio premijerno tek ovim povodom. Veseli četvrtak nas je obradovao knjigom “Majke i očevi”… A evo, sada je tu i doprinos Sveta stripa, u vidu takođe jubilarnog, desetog, tematskog broja, naslovljenog “Priče o Dilanu Dogu”.

Ovaj broj revije Kiša sadrži niz tekstova posvećenih kulturološkom fenomenu kakav je “Dilan Dog”, što je na ovim prostorima pošlo za rukom još samo “Alanu Fordu”… Pored afirmisanih strip-kritičara, tu su i analize, eseji i razmišljanja ljubitelja stripa koji nisu poznati široj stripskoj zajednici, ali čiji je doprinos podjednako kvalitetan. Da ostanemo u sadržajnim okvirima Kiše, u pogledu prezentacije radova naših autora, pobrinuli su se Zlatibor Stanković i Haris Varajić, s jednim kratkim stripom o Dilanu, u čijem naslovu, igrom slučaja, figuriše baš “kiša”… Kao i sjajna Mina Stefanović sa svojim ilustracijama, pored radova pet autora, koji su rezultat konkursa. A naslovna strana je delo jednog od vodećih SBE crtača nove generacije, Alesandra Binjaminija!

Svet stripa se zahvaljuje Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije i Everest Mediji, striparnicama i izdavačkim kućama Veseli četvrtak, Alan Ford i Darkwood, svim saradnicima, kao i Đanfilipu Zangli i Sergio Bonelli Editore-u.

Kiša 10 je bila dostupna na Sajmu knjiga, i to na štandovima Čudne knjižare, Alana Forda i Darkwood-a. Nakon Sajma ćemo reviju distribuirati na sva dosadašnja prodajna mesta. Možete je naručiti i preko mejla info@svetstripa.org.rs, cena iznosi 500 RSD + 100 RSD za preporučeno slanje na teritoriji Srbije.

  ...studeni/decembar 2017.

    NEŠTO OSOBNO!
    Uživali smo u čestitkama, pohvalama i dobrim željama poslije izlaska pedesetog broja Strip revije Večernjeg lista!
    Evo nas opet u uobičajenoj formi, nastavljamo dalje bogatiji za puno pozitivnih spoznaja i osvrta na naš rad, ali i nekoliko vrlo oštrih primjedbi. Svjesni smo da se ‘još nije rodio tko bi svima ugodio’, odnosno da se koncepcija Strip revije ili dio njenog sadržaja ponekim ljubiteljima stripa nimalo ne sviđa, ali ono što najviše iznenađuje jest nekoliko poruka kojima se kritizira favoriziranje domaćih autora, pa čak i legendi hrvatskog stripa:
    …Zašto ste cijeli jubilarni broj posvetili domaćim autorima uz toliko daleko boljih svjetskih stripova? Koga još zanimaju priče iz pedesetih i šezdesetih godina prošloga stoljeća?… …Ako već objavljujete vesterne zašto ne objavljujete najbolje npr. Blueberryja ili bar Texa Willera, odnosno, Zagora kojeg zagovara i glavni urednik Večernjeg lista?… …Kad već objavljujete domaće autore zašto nema predstavnika mlađih naraštaja? Zašto ne objavljujete autorske stripove, grafičke novele i avangardu?… …Možete li objaviti Marvelove ili DC junake ili koje druge stripove iz američke produkcije?… …U sljedećih pedeset brojeva objavite što više novih francusko-belgijskih stripova koji su najbolji na svijetu!… …Uvrstite Alana Forda u Strip reviju i udvostručit ćete prodaju!…
     O ukusima, posebno o ukusima u stripu, ne raspravlja se i neprimjereno je. Iako, svakoj citiranoj primjedbi moglo bi se štošta odgovoriti. No, moj je zavjet: o stripu samo lijepo. Ništa mi tu ljepotu ne može pokvariti. Što se događa u oku pojedinog čitatelja i reflektira u zamišljaju viđenog i pročitanog da bi se stvorila ugoda i radost pri čitanju stripa vjerojatno je nekakva subjektivna, posebna kemija ili još bolje, fizika.
    Ovdje mogu napisati samo nešto o tomu kako ja doživljavam strip. Dakle, meni je strip najprije sjajna zabava koja je polako prerasla u nekontroliranu, neuvjetovanu strast. Ne treba, valjda, više dokazivati kako je strip umjetnost. On ima sve elemente kao i bilo koja druga umjetnička forma i proizvodi u konzumentima jednako intenzivne doživljaje kao i druge forme. Naravno, ako ga uopće doživljavate kao potrebu. Imam svoje preferencije, koje se slabo odražavaju u uređivanju Strip revije, ali rado čitam i sakupljam sve stripovske žanrove i publikacije. Zanimaju me svi stilovi crtanja i naracije, ali mora postojati određena kakvoća svih sastavnica u stripu kako bi se proizvela potrebna kemija koja dovodi do užitka čitanja.
    Ja taj užitak najljepše osjećam kod naših legendi stripa (Jules ima posebno mjesto) od kojih je samo nekolicina predstavljena u jubilarnom broju. Oni su postavili temelje za današnje strip stvaralaštvo, očaravajući naše djedove i očeve, osvježavajući našu mladost, strast koju smo mi s manje ili više uspjeha prenijeli na naše nasljednike. Ti strip autori su svojom kvalitetom otvorili vrata poplavi svih vrsta stripova, od dječjih do grafičkih novela, u posljednjih pedeset godina do danas, iz mnogih produkcija: američke, francusko-belgijske, engleske, talijanske, španjolske, te raznolikim stilskim formama od klasičnih do alternativno-avangardnih.
    Ima u tom osobnom i uredničkom izboru začina patriotizma, nacionalnog ponosa na našu stripovsku baštinu. U svrhu promocije domaćeg stripa i stripa uopće, uistinu i držite ovu Strip reviju u rukama i vjerojatno ćete doći u Kuću stripa kad ju jednom izgradimo, što je zapravo i krajnji cilj.
    Mi ne težimo zaradi putem stripa (ali ni gubitku) i ne želimo istim naslovima ugrožavati naše izdavače stripa koji objavljuju ono što mi ne objavljujemo i obrnuto.
    Uz brojne druge stripove, stripove domaćih autora (posebno zanemarenih starih majstora) objavljujemo i objavljivat ćemo još i više, ne zato što su hrvatski, već prije svega zato što su kvalitetni hrvatski stripovi.

• HERLOCK SHOLMES: Citadel Express
  Scenarij: Ervin Rustemagić · Crtež:  Marko Dješka
  Slavni majstor maske pokušat će razriješiti tajnu čudnovatog stroja u hommageukultnog stripa.
  Pročitajte i članak Posveta junaku naših mladosti Ivice Ivaniševića.
• ROMEO BROWN: Tajna Crnog barbarstva
  Scenarij: Peter O’Donnell · Crtež: Jim Holdaway
  Tko je ukrao tajni recept oko kojeg se spore dvije obitelji u škotskom Visočju?
• COMANCHE: El Palomino; Autor: Hermann
  Kako uhvatiti najljepšeg pastuha? Pitajte Ten Gallonsa!
• PARRAL; Autor: Alfonso Font
  Građanski rat ne zaobilazi ni skromnu obitelj meksičkih seljaka.
• STRIP JUNACI NA KAUČU DR. PLIŠKA: Mike Kupina
  Autor: Dirick
  Današnji pacijent otkriva razloge svog srljanja u iz avanture u avanturu.
• PARIŠKA MODA; Autor: Paul Gillon
  Zavirite iza kulisa galmuroznog svijeta manekenki.
• KVARK I KRUNO; Scenarij: Darko Macan· Crtež: Darko Kreč
  Mislite li da je tableta protiv ljubavi dobar izum?
• FUNTAZIJE; Autor: Stanko Bešlić
  Od ovog broja objavljujemo stripove od jedne table Stanka Bešlića.
• TATICA; Autor: Nob
  Francuzi su odlični kuhari, no cijene li to njihova djeca?
• PEANUTS; Autor: Charles Schulz
  Francuzi su odlični kuhari, no cijene li to njihova djeca?

    Skrećem Vam pozornost i na naše Facebook stranice, na kojima možete pratiti vijesti vezane za Kuću stripa.
www.facebook.com/Stripforum

     Čitajte nas, pišite nam, posjetite na www.stripforum.hr i Facebooku.

     Mladen Novaković

  ...stojnica in predstavitve svežih izdaj
  22.–26. 11., Cankarjev dom (II. preddverje), Ljubljana

Spet je ta čas v letu, ko Cankarjev dom zasedejo stojnice, bogato obložene s takšnimi in drugačnimi knjižnimi poslasticami! Poiščite in obiščite nas na 33. Slovenskem knjižnem sejmu v podzemlju Cankarjevega doma in si priskrbite svojo dozo slastnega stripovja po nadvse prijaznih cenah!

Pozor, sveži stripi!
Na knjižnem sejmu premierno predstavljamo kar štiri odlične in čisto sveže stripovske izdaje!

TA LJUDSKE V STRIPU Tanja Komadina, Matej Lavrenčič in Miha Hančič
3 stripovske knjižice po motivih slovenskih ljudskih zgodb

Ta ljudske v stripu je zbirka treh knjižic, ki upodabljajo pisano slovensko ljudsko slovstvo v sodobni stripovski preobleki, še posebej veseli pa jih bodo najmlajši stripovski bralci. Pozor, primerno tudi za odrasle!

Zakaj se psi vohajo? boste izvedeli v stripu, ki ga je po istoimenski basni narisala Tanja Komadina. Na veliki gostiji, ki jo priredi srditi lev, umanjka poper, a izvrstno narisana zgodba o vohljajočih psih zato ni prav nič manj popoprana!
Tanja Komadina: Zakaj se psi vohajo?, Minimundus #15, nov. 2017, 36 barvnih str., 15 x 15 cm, trde platnice, 7 eur

Prevzetna opica je glavna in najlepša med vsemi stripovskimi junakinjami in junaki, navdušena nad sabo in nad dejstvom, da jo je Matej Lavrenčič izbral za upodobitev v svojem stripu po istoimenski basni. Zagotovo bo prevzela tudi vas!
Matej Lavrenčič: Prevzetna opica, Minimundus #16, nov. 2017, 36 barvnih str., 15 x 15 cm, trde platnice, 7 eur

Vsem ljudem nikoli ne ustrežeš je nauk slovenske ljudske pravljice o očetu in sinu, ki peljeta osla na semenj in ki jo je v stripu upodobil miha ha. Veliki vnemi, s katero oče in sin skušata ustreči mnenju drugih ljudi, bi se smejali še osli, če ne bi bili dovolj pametni, da so raje modro tiho.
miha ha: Vsem ljudem nikoli ne ustrežeš, Minimundus #17, nov. 2017, 24 barvnih str., 15 x 15 cm, trde platnice, 6 eur

O AVTORJIH:
Tanja Komadina je striparka in ilustratorka, ki sodeluje z več založbami in revijami. Njen stripovski prvenec Fino kolo je bil preveden v švedščino, kjer je že doživel ponatis, ter uvrščen v zbirko priporočene literature za mlade Bele vrane. Zanj je prejela tudi zlato hruško, isto priznanje pa je skupaj z Natašo Konc Lorenzutti dobila še za knjigo Kdo je danes glavni.
Miha Hančič očitno ne mara velikih začetnic, zato se pod svoje ilustracije in stripe podpisuje kot miha ha. Avtor stripov Obisk in Milda svoja dela objavlja v Cicibanu, Pilovi veseli šoli in še kje. Nedavno so v knjigi izšle dogodivščine kokoške KoKoKrišne, ki jih za revijo Galeb ustvarja skupaj z Mašo Ogrizek, za ilustracije v knjigi Moje ime je Skywalker pa je lansko leto prejel zlato hruško.
Matej Lavrenčič je stripar in avtor številnih animiranih filmov. Rad preizkuša različne animacijske tehnike in išče nove načine ustvarjanja, kot je na primer slikanje s peskom. V tej tehniki s skupino odličnih pripovedovalcev soustvarja tudi zanimive pripovedovalske nastope za otroke.

Izdajatelj: Forum Ljubljana / posebna izdaja revije Stripburger / november 2017 Zbirka Minimundus / gl. in odg. urednica zbirke Minimundus: Katerina Mirović Uredila: David Krančan in Tanja Skale Jezikovni pregled: Ana Bogataj Oblikovanje: David Krančan Tisk: Medium, d. o. o., Žirovnica Izdajo je sofinancirala Javna agencija za knjigo RS. Distribucija: Buča knjigotrštvo. Vabimo vas tudi k nakupu v naši spletni trgovini. Za naročila in recenzijske izvode pišite na: burger@mail.ljudmila.org

Gipi: DEŽELA POTOMCEV
Roman v stripu, prevedel Bojan Albahari, Forum Ljubljana, posebna izdaja revije Stripburger, zbirka Ambasada Strip #20, november 2017, 288 čb str., 17 eur

»O razlogih in vzrokih, ki so pripeljali do konca, bi lahko napisali cela poglavja zgodovinskih knjig. A po koncu ni bila napisana niti ena knjiga.«
Ob zastrupljenem jezeru, na obalo katerega naplavlja trupla, se razteza Dežela potomcev, ki jo je mojstrsko upodobil priznani italijanski stripovski avtor Gian Alfonso Pacinotti, bolj znan kot Gipi.
V neki postapokaliptični prihodnosti je človečnost tistih redkih ljudi, ki še poseljujejo opustošen in surov svet, v katerem ni prostora za nežnost, postavljena pred preizkušnjo. Z njo se soočita tudi fanta, ki z očetom živita odmaknjeno od domnevno nevarnih človeških skupnosti. Nasilen dogodek prekine njun vsakdan in ju spodbudi, da se odpravita v svet iskat nov smisel življenja kot tudi lastno identiteto.
Nezmotljivo artistična, gipijevsko dosledna in vizualno pismenemu bralcu zelo všečna črno-bela risba s spretnim kadriranjem in bogato ekspresivnostjo brezšivno podpira zanimivo zgodbo, ki načenja univerzalna vprašanja človeškosti, identitete posameznika in njegove vloge v svetu in nagovarja bralce iz vseh okolij in družb, ne da bi pri tem izgubila svojo pripovedno moč.

O AVTORJU:
Gipi (Gian Alfonso Pacinotti) je eden najbolj priznanih italijanskih stripovskih avtorjev vseh časov. Rodil se je leta 1963 v Pisi, zdaj pa živi in ustvarja v Rimu.
Njegov opus sestavlja dolg niz vizualnih pripovedi, v katerih se prepletajo zgodovinske kot tudi sodobne pričevanjske ter stvarne tematike, ki se jih loteva z izrazito slikarskim pristopom.
Njegovega risarskega in pripovedovalskega talenta ni prepoznalo le občinstvo, pri katerem je doživel velik uspeh, temveč tudi umetnostna srenja, ki mu je podelila številne mednarodne nagrade. Na mednarodnem stripovskem festivalu v Angoulêmu je za delo Appunti per una storia di guerra (Zapiski za vojno zgodbo) med drugim prejel nagradi Goscinny za najboljši scenarij in Fauve d'Or za najboljši album. Album unastoria (enazgodba) pa se je leta 2015 uvrstil med finaliste za najprestižnejšo italijansko literarno nagrado Strega. Vsa njegova stripovska dela so v Italiji izšla pri založbi Coconino Press.
Ustvaril je več kratkih filmov in neodvisnih videov, leta 2011 pa je v Fandangovi produkciji režiral celovečerni film L'ultimo terrestre (Poslednji Zemljan) in ga prikazal v tekmovalnem programu 68. beneškega filmskega festivala. Od nekdaj se navdušuje nad igrami in leta 2015 si je zamislil in ustvaril namizno igro s kartami Bruti v srednjeveškem domišljijskem slogu.

Izdajatelj: Forum Ljubljana / posebna izdaja revije Stripburger / zbirka Ambasada Strip #20 / gl. in odg. urednica zbirke: Katerina Mirović / Prevod: Bojan Albahari / Grafična oprema in črkopis: Katja Kastelic / Jezikovni pregled: Ana Bogataj / Uredili: Katerina Mirović in Tanja Skale / Dežela potomcev (orig. La terra dei figli) je prvič objavljena leta 2016 pri italijanski založbi Cococino Press. / Izdano v sodelovanju z AMBOOK. / Knjiga je izšla s finančno podporo italijanskega Ministrstva za zunanje zadeve in mednarodno sodelovanje in Javne agencije za knjigo RS. Distribucija: Buča knjigotrštvo. Vabimo vas tudi k nakupu v naši spletni trgovini. Za naročila in recenzijske izvode pišite na: burger@mail.ljudmila.org

  ...24.11.2017. u 18h, Galerija RADUL BEGOV KONAK, Zaječar

  ...„Stripovanje“ Marka Stojanovića

Izdavač Niški kulturni centar, u svojoj ediciji Eldorado, je objavio knjigu eseja i intervjua „Stripovanje“ leskovačkog autora Marka Stojanovića.

„Stripovanje“ sadrži 68 autorskih tekstova, uključujući 15 intervjua, napisanih i sakupljenih u periodu od 2001. godine pa do danas. Tekstovi su prethodno izlazili u sklopu kolumne „Južnjačka uteha“, prvobitno na sajtu „Strip Vesti“ pa na internet forumu „UPPS – Udruženje za promociju i produkciju stripa“, kao i u raznim štampanim i online publikacijama u zemlji i regionu, među kojima su „Književne novine“, „Beogradski književni časopis“, „Pressek“, „Pressing“ (i „Strip Pressing“), „Gradac“, „Gradina“, „Stripoteka“, „Think Tank“, „Politika“ (i „Politikin Zabavnik“), „Barske novine“ (Crna Gora), „Strip Revija“ (Hrvatska) i „Parabellum“ (Bosna i Hercegovina); pojedini od tekstova su takođe bili predgovori ili pogovori raznovrsnih strip albuma za nekoliko izdavača.

Tekstovi su propraćeni ilustracijama bilo vezanim za temu teksta, bilo iz Stojanovićeve lične kolekcije, i u tom svojstvu prisutno je čak 57 crtača. Mađu radovima spadaju nikada ranije objavljene studije likova, fragmenti iz stripova i ilustracije, među kojima i karikature i portreti strip autora. Svi tekstovi su podeljeni u četiri sekcije, podnaslovljene „Primus inter pares“, „Profiler“, „Columna, columnes“ i „Enter nous, inter view“. U sklopu poslednje, intervjuisani su Teri Džouns, Marko Somborac, Piter Snejbjerg, Marko Đurđević, Čarls Alverson, Dražen Kovačević, Endi Digl, Džejson Eron, Goran Sudžuka, Aleksa Gajić, Metju Holingsvort, Darko Perović, Rajko Milošević Gera, Mijat Mijatović i Stevan Subić.

Predgovor za izdanje je pisao Vasa Pavković, dok je naslovnu stranu radio Milan Antanasijević. Stojanović je prethodno pod istim izdavačem i u istoj ediciji objavio knjigu „Južnjačka uteha“ 2008. godine, a pritom je i urednik i priređivač nekoliko monografija o stripu, kao „Leskovački strip 1950-2010“, „20 godina leskovačke škole stripa“ i „Zaječarski strip“.

  ...četvrtak 23. nov. / 20h • klub Crna ovca, Kralja Aleksandra 10, 1. sprat, Novi Sad

Koncept: Postoje najrazličitiji vidovi ekrana, koji obitavaju svuda oko nas. Savremeni čovek je postao prikaza koji luta od ekrana do ekrana, ali ostaje zarobljen u praznini izmedju njih. Prostor u kome se meša virtuelno i realno i koji posmatrača magnetski privlači ka sledecem ekranu, nazivamo Nova mitologija ili Neo-univerzum.
Na izložbi će biti predstavljeni crteži koji su nastali "negde izmedju ekrana" - spoj klasičnog crteža i ilustracije (stripolike forme), na slikarskom natron papiru, u maniru starih majstora.
Dodjite da zajedno proslavimo Dan Fibonačijevih brojeva!

Više o autoru:
Milivoj Kostić - Kole • Diplomirao slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. • Član ULUS-a od 2001.
Predvodio art grupe Crni kreč i Vigled.
Radio kao profesor likovne kulture, organizator umetničkih aktivnosti osudjenih lica, psihosocijalni savetnik i art menadžer.
Autor i moderator umetničkih i psihosocijalnih radionica za mlade.
Autor više knjiga moderne i haiku poezije; strip serijala Čudovišta iz Groza, Srbi u svemiru, Olimpijatori...
Prvi 3D anamorfni (Street Art) umetnik u Srbiji.
Inicijator i selektor 3D Korzo Festa u Zrenjaninu.
Izlagao samostalno i grupno na više desetina izložbi u zemlji i inostranstvu.
Detaljna art biografija: kosticm.blogspot.rs
Dobitnik više nagrada i priznanja za slikarstvo, crtež, video, haiku, strip i ilustraciju.

  ...Susret škole stripa i ilustracija Kotor i Budve

U četvrtak, 16. 11. 2017. godine u organizaciji JU Kulturnog centra „Nikola Đurković“ Kotor održan je susret Škole crtanja stripa i ilustracije Kotora i Budve. Polaznici kotorske i budvanske škole učestvovali su u zajedničkoj radionici koja je održana u JU Narodnoj biblioteci Budve. U radnoj i pozitivnoj atmosferi crtači su kreirali svoje radove, upoređivali ih i razmjenili svoja kreativna iskustva. Nakon radionice, starija grupa polaznika obije škole posjetila je Modernu galeriju i postavku slika Mila Milunovića i Petra Lubarde. Djeci je predstavljen rad ovih autora, njihova značajna djela, tehnike koje su koristili u svojim radovima i međunarodni značaj naših umjetnika.

Podsjećamo da Školu stripa i ilustracije vodi Simon Vučković. Časovi se održavaju svake nedjelje od 16 – 17:30h u prostorijama Kulturnog centra „Nikola Đurković“ Kotor. Škola je namijenjena svim uzrastima i časovi su besplatni.

  ...u Kulturnom centru Baraka

RADIONICA STRIPA
Radionica je namenjena svim uzrastima. Program bi bio prilagođen uzrastu, specifičnostima i interesovanjima polaznika.

AKTIVNOSTI U OKVIRU RADIONICE
Razgovor i upoznavanje sa polaznicima (otkrivanje senzibiliteta i naklonosti određenim vrstama stripa svakog od njih)

Istorijat stripa
Od prvih tragova stripa – „protostriova“ (egipatski papirusi, frizovi na grčkim vazama, obelisci, tapiserija iz Bajea…), preko razvoja stripa posle pronalska Gutembergove štamparske mašine, pojave prvih humorističnih listova i rađanja  modernog novinskog stripa kroz borbu za čitaoce dvojice novinskih magnata Hersta i Pulicera do komunikacija preko različitih kompjuterskih formata, interneta i društvenih mreža.

Jezik stripa
Sloboda stila i tehnike • Interakcija reči i slike i formiranje prizor polja • Vizuelna razrada - izbor i razrađivanje teme koja će se uobličvati pomoću slika - sekvenci • Simboli i grafizmi • Kompozicija i okvir slike kao narativna jedinica u stripu • Stvaranje likova koji će nositi priču • Grafičko uobličavanje junaka (junaci iz stripa moraju biti autentični, jasni i karakteristični kako bi čitalac jasno mogao da ih prati iz kadra u kadar, sa stranice na stranicu. Čak i kada bi smo posmatrali njihove siluete morali bi smo ih jasno razlikovati) • Kadriranje i montaža • Scene kretanja, dinamika i razlaganje pokreta • Onomatopeje, oblačići, neartikulisani glasovi i zvuk u stripu

Prožimanje stripa i drugih umetničkih disciplina
Mogućnost snimanja filma ili video rada na osnovu urađenih strip-predložaka • Izvođenje pozorišnih predstava • Slikanje murala

U prostoru Kulturnog Centra Baraka održaće se izložba radova nastalih tokom radionice.

Profesor radionice stripa Branko Đukić wikipedia.org/sr-el/Бранко_Ђукић

Prijave možete poslati na mail: kulturnicentarbaraka@gmail.com sa naznakom STRIP

  ...u okviru PRVOG STRIP FESTA. - Valjevo

Propozicije za učesnike:
• Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
• Strip table možete slati i elektronskom poštom: stripva@gmail.com
• Rok za slanje je utorak, 21. novembar 2017. u 19 časova.
• Rad treba da bude obima od 1 do 4 table, A3 ili A4 formata.
• Rad može biti delo više autora (crtač, scenarista, kolorista), s tim da crtač ne može podneti na konkurs više od jednog rada.
• Rad može biti prethodno objavljivan.
• Tema, žanr i autorski pristup su slobodni.
• Tekst u stripu može biti na srpskom ili engleskom jeziku kao i na jezicima sa prostora nekadašnje Jugoslavije.
• Uz rad je obavezno poslati podatke: ime i prezime, kratku biografiju, naziv rada, mejl, tel, adresu.
• Radovi će biti žirirani za izložbu.
• Biće dodeljene 3 ravnopravne nagrade – povelje.
• Radovi koji propagiraju rasnu, versku, nacionalnu, ličnu, kao i druge vidove netrpeljivosti; imaju za cilj propagandu delatnosti pravnih lica, organizacija, udruženja i pokreta; kao i radovi pornografske sadržine, neće se uzimati u razmatranje.

Predsednik Udruženja “AKTERI”
Snežana Jakovljević Čkojić
“Akteri”; ul. Karađorđeva 175/12; 14000 Valjevo

  ...i ostrvo Mu;
  „Korto Malteze: U znaku Jarca“
  Huga Prata;
  izdavač „Darkwood“, 2016.

Posle uspeha stripa „Balada o slanom moru“ koji se najpre pojavio se u crno-beloj verziji na stranicama prvog broja italijanskog strip magazina “Narednik Kirk” (nazvanog tako po popularnom Pratovom stripu koji je crtao tokom svog boravka u Argentini) i posle pauze od tri godine, Hugo Prat (1927-1995) je nastavio da ispisuje i iscrtava doživljaje svog kapetana antijunaka. I dok je „Balada...“ bila duga kontinuirana priča (za tadašnje standarde potpuno netipične dužine - preko 160 strana) sledeća pojavljivanja Korta Maltezea dešavala su se u poglavljima-epizodama dužine-trajanja 20 tabli što je bila optimalna dužina za strip revije i magazine; prvo štampanje ovih epizoda bilo je u francuskom magazinu „Pif gadget“ sa kojim je Prat intenzivno sarađivao obzirom da se iz Italije preselio u Francusku. Odatle su se priče o Kortu širile dalje preko stranica belgijskog „Tintina“, italijanskog magazina koji se zvao „Korto Malteze“ i mnogih drugih među kojima su bili i beogradski časopis „Pegaz“ (koji je uređivao Žika Bogdanović; u ovom izdanju strip se zvao „Korto Maltežanin“) odnosno sarajevski magazin „Strip Art“ (urednik Ervin Rustemagić). Ove kratke epizode (bilo ih je preko 20) kasnije su sakupljene u više albuma različitih dužina i naslova.

Album „Korto Malteze: U znaku Jarca“ u izdanju „Darkwood“-a, u tvrdom povezu, štampan ćirilicom i u punom koloru (naknadno dodatom, originalno su epizode crno-bele), sa pripadajućim uvodnim tekstovima i reprodukcijama atraktivnih starih litografija i raskošnih Pratovih skica i akvarela čine poglavlja-epizode „Tajna Tristana Bantama“, „Sastanak u Baiji“, „Samba s Paljbom“, „Orao u džungli“, „...i opet ćemo o džentlmenima sreće“ i „Zbog jednog galeba“ koje znatiželjnog čitaoca vode od Kariba do Brazilske obale i nekadašnje Holandske Gvajane. Godine u kojima se avanture dešavaju otkriće se posredno kada se iz priča aktera saznaje da u Evropi besni rat. Ipak, u poglavlju „...i opet ćemo o džentlmenima sreće“, Raspućin saopštava Kortu da su „džentlmeni sreće“ 21. decembra 1916. osnovali „veselo bratstvo“ (Raspućin je potpisao pristupnicu u Kortovo ime); sama epizoda se dešava kasnije, januara 1917.g, dakle u vreme trajanja astrološko-horoskopskog znaka Jarac. Daleko od „svetskog rata“ topla mora, egzotična ostrva i obale Južne Amerike su svet za sebe, u njima ima magije, anđama i čarobnica koje mislima prenose poruke, sve vrvi od legendi; ali, od „Evropocentrizma“ se ne može pobeći - mučitelji domorodaca rade za gospodare u dalekoj „kolevci (zapadne) civilizacije“, kompanije pružaju svoje pipke i cede sirovine i životne snagu ovog još uvek nevinog i naivnog sveta; konačno, nemačke podmornice će stići i u ove vode da tu vode rat započet na drugom kontinentu.

Korto Malteze, dete Ninje, andaluzijske Ciganke bludnice i mornara čijim venama teče krv Kelta, iz Kornvola, postojbine gusara, veštica i vila, uživa u Paramaribu (Holandska Gvajana) naizgled nezainteresovan za sve oko sebe; on je pomalo gusar, pomalo pošteni moreplovac, pomalo boem, pomalo filozof. Susret sa dečakom Tristanom Bantanom, koji traži svoju sestru po ocu, i starim pijancem profesorom Jeremijom Štajnerom odvešće ga u Brazil, gde Tristan nalazi svoju polusestru Morganu (koja u kartama vidi da će joj brat stići) ali i usni san o nestalom ostrvu Mu (kome će, posle niza naznaka u raznim albumima, Prat posvetiti poslednji album o Kortu). Sledi susret sa čarobnicom Zlatoustom, koja je mlada-stara preko 200 godina od koje Korto dobija ponudu-zadatak da pobunjene domoroce snabde oružjem; Korto će u džungli morati da i sam potegne pesnice i oružje a među pobunjenim Kangasejrosima će naći novog vođu - mladog Kapitena Koriska (koji je istorijska ličnost, svojevrsni Robin Hud na tamošnjim prostorima). U poglavlju-epizodi „Orao u džungli“ evropski I svetski rat konačno stiže i u topla mora, sve do obala Brazila a Korto će osujetiti nemačke planove plativši veliku cenu - nemački ratni brod tone tačno na olupinu španskog galiona prepunog blaga. Sluteći da iza svega stoji plan Morgane i Zlatouste Korto zaključuje „kako bi žene bile divne kad bi mogao da im padneš u naručje, a ne dopadneš im šaka“.

Novi pokušaj da se domogne blaga („...i opet ćemo o džentlmenima sreće“) vodi Korta u savezništvo sa Raspućinom i gospođicom Dvoličnom de Poanci. Svako od njih ima kartu od kitove kosti sa delom naznaka o zlatu. Čitav poduhvat ne završava se kako su tragači hteli jer je zlato u topovima koje ispaljuje njihov poludeli čuvar! Na kraju priče Kortu stiže pismo od Zlatouste sa četvrtom kartom koja otkriva - prekasno - gde se nalazi zlato. Završno poglavlje „Zbog jednog galeba“ baca Korta u avanturu u kojoj, zbog ranjavanja u glavu, gubi sećanje a spasava ga lepa devojka oko koje se plete mreža zlih ljudi. Kavaljer Korto će, iako ranjen, gotovo instinktivno sprečiti zločin a onda otići dalje ostavljajući jedno slomljeno devojačko srce za sobom.

Prat je Korta smestio u egzotične prostore širokih mora, ostrva i džungli kojima vladaju surova realnost i zavodljiva mitologija. Sve je prepuno tajanstvenih znakova, mističkih učenja, starih znanja, spisa i predmeta koji spajaju svekoliku ljudsku istoriju (dajući joj drugi lik i značenje) i otvaraju puteve u druge stvarnosti. Korto je idealan junak za ovakve avanture - istovremeno romantik i cinik, sanjar i vrlo sposoban ratnik, poznavalac mnogih praktičnih ali i opskurnih veština. Ovaj serijal je specifičan „slučaj“ latinoameričkog magijskog realizma u stripu, jednako neodoljiv u svom tekstualnom i u visoko stilizovanom likovnom segmentu odnosno ingeniozan kao kompletno umetničko remek-delo.

(„Dnevnik“, 2017)

  ...18.11. u 12:30 - promocija albuma u Fibrinom izdanju - Emil i detektivi i Maršal Bass!

U čemu je stvar? Promocija strip-albuma u Fibrinom izdanju - "Emil i detektivi" i "Maršal Bass" ove subote u 12:30 u Knjižnici i čitaonici Bogdan Ogrizović u Preradovićevoj 5 u Zagrebu. Moderator je osvjedočeni strip kritičar Vladimir Šagadin, a na tapeti su nova izdanja autora Darka Macana, Igora Kordeja, Franje Anžlovara i cijenjenog izdavača Marka Šunjića...
Emil i detektivi preview! • Maršal Bass preview! • Ekipa samo takva!

  ...Petak 17.11. u 20 časova • Klub Crna Ovca Kralja Aleksandra 10, Novi Sad.

Pozivamo vas na promociju četvrtog integrala Veliki Blek.
Ovim završnim integralom vraćamo se na sam početak sage o YU Bleku i tim povodom ćemo i da ukažemo na značaj lika i dela jednog od najboljih tušera ikada Majstor Branka Plavšića. Integral sadrži dve epizode koje su bile razlog za dobijanje licence za kasniju celu jugoslovensku i novosadsku produkciju Velikog Bleka. Dodjite da čujete još neke zanimljivosti i da nabavite primerak po promotivnoj ceni.

  ...Osmo 24satno crtanje stripova.

Prijave: Osmo 24satno crtanje stripova

Otvorene su prijave.

Prijavite se putem online obrasca na:
goo.gl/forms/HlHNOROogyNVmGYX2

Stigao je i taj dan! Prijave na 24-satno crtanje stripa 18.11.-19.11.2017. su krenule, a prijaviti se možete na našoj internet stranici www.24satnocrtanjestripa.com.

Crta se u:
• Zagreb - Akademija likovnih umjetnosti - Jabukovac
• Osijek - Umjetnička Akademija
• Split - Srednja umjetnička škola

Prijave traju do 16.11.2017. stoga nemojte odgađati svoju prijavu, nego ju odmah popunite!

 

  ...natečaj za strip in animacijo.

Živel strip! Živela Animacija! 18
natečaj za strip in animacijo
za osnovnošolce in srednješolce
iz Furlanije - Julijske Krajine in Slovenije

Združenje Vivacomix in revija Stripburger iz Ljubljane v okviru projekta ŽIVEL STRIP! Živela animacija! 18 razpisujeta nagradni natečaj za strip in animacijo.
Natečaj v Sloveniji podpira MOL ─ Oddelek za kulturo, partnerji projekta pa so revije Ciciban, Cicido in Pil, Društvo za oživljanje zgodbe 2 koluta, ter Društvo za izvajanje filmske vzgoje SLON, RogLab, Klub Marindolus Kranj in Trubarjeva hiša literature.

   PRAVILNIK
   Na natečaj se lahko prijavijo šolarji in dijaki iz Furlanije - Julijske krajine in iz Slovenije.
   Natečaj je razdeljen v dve kategoriji:
   ‒ strip,
   ‒ animacija.
   V navdih ponujamo dva lika: osla slovenskega stripavtorja miha ha in Doro italijanskega stripavtorja Manuela Fiorja.

      1) TEMA RAZPISA:
a) Osel celo pot le nemo opazuje dogajanje. O čem zares razmišlja in kaj si o celotni situaciji misli on? Morda razmišlja o počitnicah na morju, svoji prijateljici, fantazira o prijateljstvih, ki jih bo sklenil na sejmu? Se noče ločiti od svojih skrbnikov, očeta in sina, ali željno pričakuje nova poznanstva?
b) Osel kot žival s posebnimi karakternimi značilnostmi večkrat nastopa v ljudskih pripovedkah in rekih. Izberite si eno od njegovih značilnosti in jo ponazorite v stripovski zgodbi.
c) Dora, dekle prihodnosti, bere misli. O čem razmišljajo ljudje, ki jih sreča na tržnici, v šoli, na pošti, na postaji, pred hišo, v parku?
d) prosta tema
      2) PRIJAVLJENA DELA SO LAHKO:
a) stripovske zgodbe, narisane v poljubni tehniki (vključno z računalnikom), formata A3, poljubnega števila strani.
b) animacije, izvedene v klasični ali računalniški tehniki.
      3) Učenci in dijaki se lahko na razpis prijavijo samostojno ali v skupini, z mentorjem ali brez.
      4) oddaja del: Dela morajo biti oddana po pošti skupaj z izpolnjeno prijavnico (za sloven-ske šolarje) na naslov: Stripburger/Forum Ljubljana, Metelkova 6, 1000 Ljubljana
      5) ROK ODDAJE: Dela morajo biti poslana po pošti do srede, 21. marca 2018.
      6) ŽIRIJA v sestavi: Manuele Fior (avtor), Katerina Mirović (Stripburger), Igor Prassel (Animateka), Paola Bristot (predsednica Združenja Vivacomix) bo izbrala nagrajence.
      7) NAGRADE:
STRIP: Podelili bomo 3 glavne nagrade – 3 knjižne bone v vrednosti 100 evrov. Poleg glavnih nagrajencev bo žirija izbrala še 4 avtorje, ki se bodo lahko v soboto, 21. aprila 2018, udeležili enodnevne delavnice izdelave stripovske majice v RogLabu v Ljubljani. Žirija bo podelila še posebno nagrado, 6 dnevno taborjenje Mini Gorindol na Kolpi v Gorenjcih pri Adlešičih (za eno osebo) julija ali avgusta. Točni termini bodo objavljeni spomladi 2018. Več o taborih je na: www.taborjenje.info. Nagrada je vredna 169€, to vrednost pa je možno upoštevati tudi kot popust pri daljših terminih (14 ali 10 dni). Nagrade se ne da zamenjati za denar.
ANIMACIJA: Zmagovalcem v kategoriji animacije bomo podelili 2 glavni nagradi. Prva nagrada je kupon v vrednosti 100 eur. Druga nagrada je udeležba na delavnici animacije Slon in akreditacija za celoten program mednarodnega festivala animiranega filma Animateka. Tretja in četrta nagrada sta DVD z animacijami Slon in akreditacija za program Slon na mednarodnem festivalu animiranega filma Animateka, ki bo potekal decembra 2018 v Ljubljani. Zmagovalna animacija bo na ogled tudi v programskem sklopu Animakids festivala Piccolo Festival dell’Animazione, ki poteka drugi teden v decembru v Pordenonu, Vidmu, Gorici in Trstu.
Vsi udeleženci natečaja bodo prejeli knjižno nagrado za sodelovanje. Vsa stripovska dela bomo tudi razstavili. Natečajniki v stripovski sekciji s prijavo dovoljujejo morebitno objavo svojih del. Avtorji vseh animacij dovoljujejo reprodukcijo svojih del na DVD-ju.
      8) RAZSTAVA del avtorjev likov natečaja:
LJUBLJANA in PORDENONE
Razstava ŽIVEL STRIP! Živela animacija! 18, ki bo prikazala originalne stripe in risbe Manuela Fiorja in miha ha, bo v Ljubljani na ogled med 17. januarjem in 17. februarjem 2018. Razstava v Pordenonu, v Studiu Viva Comix pa bo na ogled med 29. februarjem in 8. marcem.
      9) Odprtje RAZSTAVE stripov udeležencev natečaja in podelitev nagrad bo: LJUBLJANA
petek, 13. aprila 2018, ob 17. uri, v Trubarjevi hiši literature, Stritarjeva ul. 7.
Ob odprtju si boste lahko ogledali tudi Animatekin program animiranih filmov Lisička in druge zgodbe. Stripi bodo na ogled do 28. aprila 2018.

Za informacije se obrnite na: Stripburger / Forum Ljubljana • core@mail.ljudmila.org • 01 2319662, 031 401556
www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip/ • www.facebook.com/stripburger

O AVTORJIH:

Miha Hančič (1986, Ljubljana) oziroma miha ha je na stripovsko sceno vstopil v zadnjem desetletju. Po krajših občasnih stripovskih podvigih, se je v zadnjih letih v tandemu s scenaristko Mašo Ogrizek začel redno pojavljati v slovenski periodiki. Po 'animističnem' ministripu Milda, ki ga je objavila revija Stripburger, in nekaj krajših stripih v tej reviji, se je usmeril v otroški strip, kar, glede na njegovo 'prijazno' risbo zaobljenih oblik, ne preseneča. Po scenarijih Maše Ogrizek riše serijo Ko-ko-Krišna, ki jo lahko vsak mesec berete v zamejski reviji Galeb (izšla je že tudi prva knjižna zbirka). Z Mašo Ogrizek sta ustvarila tudi krajšo serijo Dobroduhci, ki je izhajala v reviji Ciciban. Za ilustracije v knjigi Ime mi je Skywalker je lansko leto prejel prvo zlato hruško, znak kakovosti otroških in mladinskih knjig.

Vsem ljudem nikoli ne ustrežeš je nauk slovenske ljudske pravljice o očetu in sinu, ki gresta prodat osla na semenj in ki jo je v stripu upodobil miha ha. Na poti oče in sin na pobudo drugih menjata vloge: najprej jezdi sin, potem oče, potem gresta peš, na koncu pa osla zajahata oba. Prvemu, ki se je oglasil, ni bilo všeč, da hodi oče, ki je starejši, potem drugemu ni bilo všeč, ker je sin tekel za očetom, ki je jezdil, tretjemu, ker sta šla peš ob 'praznem' oslu, četrtemu, ker sta ubogega osla jezdila oba …

Veliki vnemi, s katero oče in sin skušata ustreči mnenju drugih ljudi, ki jih srečata na svoji poti, bi se smejali še osli, če ne bi bili dovolj pametni, da so raje modro tiho.

Ljudsko pripovedko Vsem ljudem nikoli ne ustrežeš je miha hazrisal kot eno samo sliko, na kateri posamezni prizori brez presledka prehajajo eden v drugega. Ta je novembra 2017 izšla v seriji Ta ljudske v stripu, ki jo je izdalo uredništvo revije Stripburger pri Forumu Ljubljana.

MANUELE FIOR: »Rojen sem na dan osvoboditve leta 1975 v Ceseni, vendar je moja družina iz Furlanije. Iz Cervie sem se preselil v Galatino, nato v Videm, Berlin, Oslo in zdaj živim v Parizu. Risati sem pričel kot otrok, ko sem upodabljal junake iz televizijskih risank. Nadaljeval sem v dnevnikih sošolcev, na klopeh, na majčkah, za župnijski časopis, za ameriške založnike, od katerih še vedno pričakujem odgovor, za vsakogar, ki me je prosil. Risal sem s trikotnikom, s kotomerjem, z računalnikom, s temperami in z ogljem. Risal sem v puščavi, pod zemljo, na pokopališču, na vrhu rimskih ruševin, na koru trondheimske katedrale. V trenutkih navdušenja in potrtosti sem ustvaril šest knjig stripov: Intervju (2013), Pet tisoč kilometrov na sekundo, Gospodična Else (2009), Prekomorska rdečina (2006, Coconino Press edition); Les Gens le Dimanche (2004, Atrabile edition). Med njimiso nekateri prejeli nagrade, in kaže, da jih cenijo različni bralci, kar me vedno znova preseneča. Trenutno ustvarjam strip z naslovom Celestia.«

Dora je enaindvajsetletno dekle, ki živi v prihodnosti, oddaljeni, vendar ne preveč. Je radovedna, živahna in malo nora, vendar je njena glavna lastnost povsem druga: brez uporabe besed lahko bere misli drugih. To ji ne uspeva vedno, nasprotno – ko najmanj pričakuje, lahko sliši prijateljeve misli, čeprav tega ne počne hote. Si lahko predstavljate, kakšne težave ji lahko povzroča omenjena sposobnost? Menite, da je to prednost ali velika nevšečnost?

Prijavnica:
www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip/
zivel_strip_18_slo_web.pdf

  ...i njegovog srčanog sina;
  „Princ Valijant deseti tom
  1955-1956“ Hala Fostera;
  izdavač Čarobna knjiga, 2016.

Životno delo Harolda Fostera (1892-1982) gigantski strip ep „Princ Valijant“ je nesporno remek-delo svekolike Umetnosti a posebno 9. umetnosti. Svaki novi tom u seriji sabranih tabli „Princa Valijanta“ u visokokvalitetno kolorno odštampanim knjigama (koje u svetu objavljuje „King Fičers Sindikat“ a kod nas „Čarobna knjiga“) potvrđuje ovu činjenicu. Deseta knjiga reprintuje avanture štampane 1955. i 1956. godine, uz koje su dodati prateći tekstovi - pohvala Fosterovog rada iz pera Timotija Trumana i galerija znanih Fosterovih ilustracija sa temom kanadske konjičke policije.

I bezmalo dve pune decenije od pojave serijala „Princ Valijant“ (1937), koji je štampan svake nedelje u dnevnim novinama, u formatu kolorisane table, Foster i dalje plete i zapliće široku sagu smeštenu u rani srednji vek, u doba Kralja Artura i vitezova Okruglog stola. Dana 30.12.1956. godine objavljena je već 1038. tabla ovog stripa; ona je, kao i sve prethodne, sazdana od vrhunskih municioznih, realističnih crteža jednako superiornih u prikazivanju lica, mimika odnosno telesnih pokreta kao i pejzaža, arhitekture gradova i sela, odeždi, oružja i oruđa, uz njihovu nespornu istorijsku verodostojnost. Dovoljan je pogled samo na par tabli da svakom čitaocu bude kristalno jasno da pred sobom ima delo iza koga stoji vrhunska posvećenost, koncentracija i požrtvovanost. I svako sledeće prelistavanje ovih knjiga budi duboko poštovanje prema umetniku, njegovom talentu i celokupnoj ličnosti.

Nastavak Valijantovog životopisa koji čini deseti tom može se podeliti u dva dela: u prvom se Valijant i Aleta sa decom vraćaju kući (pošto je Aleta „uvela red“ na svojim rodnim Maglovitim ostrvima) a put koji su odabrali je krajnje neobičan: pošto ne mogu sigurno da putuju Sredozemnim morem koje vrvi od afričkih gusara, niti kopnom pošto divlja plemena haraju nekada sigurnim zemljama Rimskog carstva, oni odlučuju da putuju morem od Konstantinopolja do Krima a onda uzvodno rekom Dnjepar do Kijeva i kroz široke stepe sve do Velike prevlake, preko koje će prevući brodove da bi ih uronili u reku Dvinu koja će ih izvesti na Baltičko more. Ovaj herojski poduhvat prate svakojake nevolje, od sukoba sa divljim plemenima, oslobađanja Alete koju zarobljavaju lukavi i krvoločni Tatari i poklanjaju svom kanu, do nadljudskih napora prevlačenja brodova preko brda i kroz močvare. Uz sve napore Valijanta, Alete, ser Gavejna i drugih junaka jednako važan element priče je Priroda, veličanstvena, surova i neponovljiva. Fostera ruka nadahnuta je i razigrana u dočaravanju svih čudesa živopisnih pejzaža pa od pojedinih crteža znatiželjnim čitaocima i gledaocima zastaje dah. Naravno, i čitavo zamešateljstvo je dovoljno intrigantno da bi mamilo na dalje listanje i čitanje tekućih dogodovština kojima su pridodata i Valijantova sećanja na mladost i prve viteške avanture koje on, dok se oporavlja od rana, priča svojoj deci. Porodične veze tako su kao prirodni deo utkane u ovaj istorijsko-avanturistički strip; ova ravan nije bila ni tada (a ni danas) preterano prisutna u stripovima (ili literaturi sličnog profila) verovatno zato što su autori i njihovi urednici želeli da maksimalno vežu pažnju mladih čitalaca (čitaj dečaka) kojima, pretpostavljali su, bavljenje porodicom nikako nije u vrhu interesovanja. Foster je, međutim, od prvih tabli svog impozantnog dela potencirao tu liniju kao jedan od težišnih segmenata u odrastanju svakog čoveka.

Drugi deo desetog toma upravo protiče u odrastanju: pošto su konačno stigli Valijantovoj kući, u Tulu, Valijant, Aleta i deca uživaju u mirnom životu. Muškarci odlaze u lov i, dok se odmaraju, Arn ugleda visoki, snegom prekriveni planinski vrh pa glasno poželi da ga osvoji. Brižni otac tvrdi da dečak ne može da ide sam te da odabere sebi saputnika – nadajući se da će sin odabrati oca. Ali Arn bira prekaljenog lovca Garma za vodiča i njih dvojica kreću u avanturu. Od surove lepote prirode zastaje dah no za divljenje nema vremena jer se sprema snežna oluja! Zahvaljujući Garmovoj spretnosti i Arnovoj srčanosti i hrabrosti oni će, posle mnogo muka, stići u logor gde ih čeka nezainteresovani Valijant. Ali taj stav je samo privid jer brižni otac nije izdržao neizvesnost pa se potajno popeo na planinu kako bi se uverio da mu je sin živ, zdrav i nepovređen! Kad ponovo sretne svoju dragu Valijant se jada kako deca prebrzo odrastaju a Aleta može samo nevoljno da se složi. Kasnije, kada otac i sin ponovo krenu u avanture Valijant će iskusiti i trenutke velikog ponosa svojim sinom. Aleti, međutim, ostaje da se sa tugom priseća ranijih dana kada je njen sin još bio mali; ona, ipak, ne propušta da ga opomene da dečak ne postaje muškarac posle jednog valjanog dela i da će, sve dok je sin ne premaši svojom mudrošću, biti kako ona kaže a kada sin nadraste majku ona će se sama, dragovoljno, staviti pod njegovu zaštitu. Sa svoje strane Arn žarko i neutaživo žudi (kao i njegov otac) za avanturama i dokazivanjem jer je, popevši se na svoj prvi planinski vrh video da iza njega postoji drugi, još viši i - odmah je poželeo da i taj vrh osvoji.

Valijant nije heroj koji živi u večitoj sadašnjosti već junak koji odrasta i stari a na njegovo mesto dolaze drugi junaci – njegova deca. Foster spretno deli i usložnjava pripovedne linije serijala. On, takođe, nije sklon agresivnom insistiranju na emocijama pa izbegava i patetiku i melodramu što samo pojačava uverljivost ličnosti koje prati. Deseti tom „Princa Valijanta“ pored uzbudljivih avantura predstavljenih predivnim crtežima donosi i porodične događaje koji će imati delekosežne posledice na serijal ali i čitavo potonje stripovsko stvaralaštvo koje će koristiti Fosterove novotarije u žanru istorijsko-avanturističkog stripa.

(„Dnevnik“, 2017)

  ...Stripburger osvaja Madrid!

Revija Stripburger se med 10. in 12. novembrom predstavlja ne festivalu GRAF v španski prestolnici Madrid!

Letos spomladi smo se na Pirenejskem polotoku že uspešno predstavili na festivalu Gutterfest v katalonski prestolnici Barceloni, kjer je premiero doživela tudi 69. številka Stripburgerja, v kateri s svojimi stripi sodeluje tudi več predstavnikov brsteče španske striparsko-zinovske scene.

Cilj tokratne Stripburgerjeve ofenzive pa je samo središče Španije, Madrid, kjer se bo med 10. in 12. novembrom odvila 10. edicija festivala GRAF. Gre za mlajši in manjši španski festival, ki  prikazuje dinamičnost in avtorsko raznolikost stripovskega medija in neodvisnega založništva. Letno se odvijeta dve ediciji – spomladanska v Barceloni in jesenska v Madridu. Osrednji dogodek festivala je sejem neodvisnih založnikov, na katerem se predstavljajo avtorji, grafični kolektivi in mali založniki, program pa dopolnjujejo še razstave, okrogle mize in pogovori ter delavnice.  GRAF je tako v petih letih delovanja zaživel kot živahno srečališče mlade neodvisne stripovske in grafične scene v Španiji.

Stripburger se bo poleg sejemske stojnice predstavil še z razstavo sitotiskanih plakatov z naslovom Stripburger v tisku: 25 let, odprtje razstave pa bo pospremil še pogovor o 25. letnici izhajanja revije in poti, ki jo je Stripburger prehodil »od fan-zina do pro-zina«. Ta pot je bila vijugasta in ne povsem brez ovir, a prav zato toliko bolj poučna in zanimiva, zato lahko služi kot odličen študijski primer, kako se (so)ustvarja domačo stripovsko sceno.

Stripburgerjeve barve bodo v Madridu ponosno zastopali člani uredništva Bojan Albahari, Kaja Avberšek in Tanja Skale.

PROGRAM:
SEJEMSKA STOJNICA
pet, 10. nov., 16:00–21:00 / sob., 11. nov., 11:00–21:00 / ned., 12. nov., 11:00–18:00 / Nave de Terneras - Centro Cultural de la Casa del Reloj, Madrid, Španija
ODPRTJE RAZSTAVE STRIPBURGER V TISKU: 25 LET IN POGOVOR
pet, 10. nov. , ob 17:00 / La Lonja - Centro Cultural de la Casa del Reloj, Madrid, Španija

NASLEDNJA POSTAJA: Stripburgerjeva mednarodna ofenziva se bo nadaljevala decembra, ko se odpravljamo v Marseille na francoski neodvisni grafični in stripovski festival Vendetta, ki ga organizira kultni kolektiv Le Dernier Cri!

   STRIPBURGER DOMA!
   NAPOVEDUJEMO IN VABIMO:
• Stripburgerjeva nadaljevalna stripdelavnica; sob. in ned., 11. & 12. nov., 14.00─19.00, Vodnikova domačija
   Mentorja: David Krančan in Andrej Štular
• Stripburger na 33. Slovenskem knjižnem sejmu; stojnica in predstavitve svežih izdaj: Tanja Komadina, Matej Lavrenčič in miha
   ha: Ta ljudske v stripu, Gipi: Dežela potomcev; 22.–26. nov., Cankarjev dom (drugo preddverje)
• Caroline Sury: Voodoo Entartete Kunst; likovni razstavi in delavnica izrezank
   odprtje: 1. dec., ob 20.00, galerija Alkatraz, AKC Metelkova mesto / do 29.12.
   delavnica: 3. dec., 11.00─14.00, SEM
   odprtje: 4. dec., ob 22.00, Kinodvor

IN ŠE DECEMBRSKI STRIPOVSKI POSLADEK!
Več kot dober razlog za decembrsko veselje: v začetku meseca izide jubilejna, 70. številka Stripburgerja, s katero bomo obeležili srebrno, 25. obletnico rednega izhajanja naše in vaše omiljene stripovske revije! Več razkrijemo kmalu!

Program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo JAK.

  Morgan Lost, br. 13 Julijina tajna

Stigli smo do broja trinaest, jeste li sujeverni? Jeste? Onda sigurno zazirete od ovog broja i mislite da nosi lošu sreću, a znate li uopšte otkud ta verovanja za jedan običan broj? Ne, dobro pokušaću malo da vam približim razloge vaše strepnje od broja trinaest.

Triskadekafobija ili strah od broja trinaest postoji hiljadama godina, u ‘Hamurabijevom zakoniku’, najpoznatijoj i najbolje očuvanoj knjizi Mesopotamije koja je napisana oko 1772. godine pre nove ere, zakon broj trinaest je izostavljen. Mnogobošci su trinaest smatrali srećnim brojem i znakom Geje, majke zemlje. U Škotskoj broj nazivaju i ’đavolje tuce’. U nordijskoj mitologiji je nesrećan jer je Loki trinaesti bog, dok su ga Rimljani smatrali simbolom smrti, pa se prenelo na Firencu gde ni danas ne postoji zgrada sa tim brojem, već je zamenjen sa dvanaest i po. Dok je vešanje bilo način sprovođenja zakona i linča do vešala je vodilo trinaest stepenica, a na omči se nalazilo isto toliko čvorova.

Ipak verovatno je fama o broju počela kada je hrišćanstvo bilo mlado i pokrštavalo i gutalo druge vere i nasiljem ako treba. Prema jednoj takvoj legendi proterana nordijska boginja Frija, žena Odinova (po kojoj petak nosi ime, verovatno otud i frigatriskaidekafobija ili strah od petka 13.) koja je proglašena vešticom i proterana u brda, gde je kako priča kaže viđana u društvu jedanaest družbenica i đavolom, tako čineći trinaest. No, ono šta će pre biti istina je da je ovaj broj dobio zloban prizvuk zbog vitezova Templara i datuma na koji su svi skončali (da, ne verujem u teorije zavere), naime kada je kralj Filip izdao naredbu bio je petak, 13. oktobar 1307.

Danas se ipak manje podleže praznoverju sem u horor filmovima, pa ipak pedeset posto zgrada nema trinaesti sprat i mnogi hoteli i bolnice nemaju sobu sa tim brojem. Mada, možda je vreme da pozovem svog Quatrorzieme (gost kojeg Francuzi plate da prisustvom razbije nesreću, ako imaju trinaest gostiju na večeri).

Luka Raimondi, autor koji je radio na gotovo svim Bonelijevim serijalima. Red je i da ih navedem, Dilan Dog, Dampir, Bred Beron, Dragonero, Zagor i Teks.

Julijina priča – Kostimirana zabava može izroditi superheroje i superkrimose, i oboje je uzbudljivo, makar neki to samo zamišljali. Morgan u bioskopu gleda horor i upoznaje Juliju, koja je u nevolji i prihvata njegovu pomoć. Nakon prolazne nevolje u stanu našeg junaka čujemo neka poznata imena i neka koja ćemo tek čuti, možda. Devojka umorna tone u san, ali nemiran, i možda bismo se tu i zaustavili da nije te sitnice da je i lovca uznemirio isti san. No devojka neželeći da delit svoje tajne odlazi, dok je naš heroj kratko odsutan. A vani je već traže, jer nije jedina koja bi da čuva tajnu. Pošto je Julija  ostavila jak utisak, naš junak ne odustaje od nje i dešava se tako da mu je odvode pred očima. Tek tada mu motiv da je nađe raste i uz pomoć prijateljica uspeva da nađe neke tragove. Morgan je zbunjen šta se dešava, kakvi duhovi i magija su u pitanju. Nakon određenih prepreka ipak stiže na vreme, ali ne žele sve žrtve da busu spasene. Baš kao što i vi ne želite saznati kraj, pa ću ga ostaviti obavijenog velom tajne, barem dok ne dođete do svog primerka.

Scenario je pomalo neuverljiv za moj ukus, ali pošto se Kjaveroti počeo baviti teškim i mučnim temama i oprostiću mu nešto slabiji početak priče. Naravno, ni ovoga puta nije prošlo bez omaža, ovog puta su to bili Šarl Bodler, Žorž Melije i po radnji se da zaključiti H. Dž. Vels pošto nećete moći da ne pomislite na njegov Vremeplov. Čini se da ni naš scenarista ne može bez naučne fantastike i aluzija na njene velikane bilo sa filmskog platna, bilo književnih remek dela. Jasno da ovoj epizodi svoj šmek daje i Raimondi koji nije po mom ličnom ukusu, ali vidi se koliko je to veliki i značajan crtač. Za kraj, moram da vam kažem postoje divne duše koje blesnu, osvetle svet oko vas i brzo zgasnu, videćete i sami.

[Objavljeno: Autostoperski vodič kroz fantastiku, 03/10/2017]

  ...ponedeljak, 06.11.2017. u 19:00.

DOB//TRIBINSKA SALA

Tribina Društva lјubitelјa fantastike „Lazar Komarčić“
Emitor donosi: Žarko Milićević

Predstavlјamo novi Emitor: strip Franje Strake inspirisan romanom "Vi što maštate o sreći" Ljubomira Damnjanovića.

Crtač Franja Straka (1952) je jedan od najaktivnijih andergraund autora stripa u Srbiji, njegov "Samonikli korov" se distribuira email biltenom, a "Noćni sud" se objavlјuje na sajtu Strip vesti Zlatka Milenkovića. Ljubomir Ljuba Damnjanović (1959-1999) je srpski pisac fantastike (Malteški šišmiš, Vi što maštate o sreći), prevodilac i urednik Emitora.

U romanu "Vi što maštate o sreći" Damnjanović nam predstavlјa idiličnu sliku Beograda na početku dvadesetog veka, a onda je silovito izvrće uletom naučnofantastičnih elemenata koji potpuno menjaju percepciju čitaoca o ustrojstvu tog sveta.

Puna adaptacija ovog romana mogla bi ići jedino u dva ekstrema: bolivudska grafička raskoš, vatromet na hilјadu strana, ili ovako - svedeno, jezgrovito, u srž. Straka i Damnjanović predstavlјaju prirodan spoj pošto su sličnog fanzinaškog i andergraund mentaliteta, maštoviti i razmahani.

Sam strip je kratak ali vrtoglav niz slika koje naviru iz Ljubinog romana i Strakinog unutrašnjeg oka. Zgrade su živa bića koja se rađaju i umiru poput njihovih stanara, negde s one strane Dunava žive plemena Indijanaca, s juga preti rat sa trolovima, a iznutra grize nespokoj i sumnja u prirodu stvarnosti, jer matriks baguje, simulakrum puca.

  ...posvećen stripu na Balkanu.

Dvobroj književnog časopisa „Gradina“ 76-77 iz Niša, čija je promocija bila u septembru ove godine, po četvrti put donosi temat o stripu, ovaj put balkanskom.

Temat sadrži za sada rekordnih 67 strana, za deset strana više od prethodnog. Ukupno iznosi dvanaest tekstova o stripu, a autori dotičnih su Marko Stojanović (priređivač i sastavljač dva teksta), Aleksandar Vačkov, Simon Vučković, Iztok Sitar, Manos Ganas i Lefteris Tarlantezos (dva autora, jedan tekst), Boris Stapić, te grupa od četiri autora gde su Goran Dujaković Feniks, Dejan Šijuk, Predrag Ikonić i Milorad Vicanović Maza (takođe jedan tekst), potom Emre S.Taskiran, Nikola Temkov, Ivan Trenkl i Dragan Predić. Kao prevodioci i stručni saradnici prisutni su Marjan Milanov, Valia Kapadai, Ivan Veljković i Midhat Ajanović. Tekstovi se bave strip scenama i situacijama u gotovo svim balkanskim zemljama, a pokriveni su srpski, bugarski, crnogorski, slovenački, grčki, bosanskohercegovački, strip Republike Srpske, turski, makedonski, hrvatski-slavonski i rumunski strip. Prikazan je kratak pregled istorije stripa u svim zemljama, te trenutno stanje stvari, veća i aktivnija imena danas, festivali, serijali i saradnje unutar zemlje i regiona na polju devete umetnosti. Tekstovi su propraćeni ilustracijama i plakatima sa izložbi svih navedenih balkanskih strip scena.

Ovo je četvrti po redu broj „Gradine“ sa tematom o stripu. Prethodna tri su se bavila serijalom „Vekovnici“ (broj 42-43, 2011. godine), niškim autorom Vladimirom Krstićem Lacijem (broj 48-49, 2013. godine) i stripom u gradovima na jugu Srbije (broj 64-65, 2015. godine).

  ...„Rip Kirbi, deveti tom, 1962-1964”;
  izdavač Čarobna knjiga 2016.

Deveti tom sabranih epizoda “prvog savremenog detektiva” Ripa Kirbija, (koje originalno objavljuje “King Features Syndicate” a kod nas “Čarobna knjiga”), sadrži priče štampane u crno-belim kaiševima u dnevnim novinama u periodu od 12. novembra 1962. do 28. novembra 1964. godine. Strip je izlazio samo u dnevnim kaiševima bez, kako je to uobičajeno, kompletne table (u boji) u broju za nedelju; ovakav model rada (uprkos zahtevima izdavača da radi i kolor table) započeo je Kirbijev otac, Aleks Rejmond (1909-1956) a nastavio Džon Prentis (1920-1999). Prentis je, zahvaljujući uspehu kod publike, od početnog striktnog oponašanja Rejmondovog stila vrlo brzo prešao na svoju verziju foto-realističkog crteža što je vidljivo u promenjenoj, muževnijoj fizionomiji glavnog junaka ali i njegovog batlera “gospodinovog gospodina” Dezmonda kao i povremeno slobodnijem, ambicioznijem kadriranju. Naravno, osnovne postavke serijala-brenda zaštićenog imena, ostale su nepromenjene: privatni detektiv-altruista iz Njujorka, sa naočarima, pijanista, džentlmen sa besprekornim manirima spreman i na “grube igre”, okružen bogatašima i lepoticama otkriva zločince i spasava nevine žrtve. Osnovne karakteristike stripa su (kako ih je reklamirao distributer) akcija, romansa, avantura, glamur, napetost, uzbuđenje!

Na početku devetog toma mogu se pročitati i neke od Prentisovih izjava, koje su zanimljive, zabavne i na nivou kuriozuma - tako on kaže da je odugovlačio sa potpisivanjem stripa jer je bio usred razvoda pa nije želeo da njegova supruga sazna da crta Ripa Kirbija pošto bi onda tražila veću alimentaciju! Prentis je svakog dana crtao od pola deset do šest popodne, nedeljnu kvotu kaiševa bi nacrtao za pet dana, kašnjenja zbog odlaska u kupovinu ili istraživanja nadoknađivao je celonoćnim crtanjem. Scenarista Fred Dikenson (koji je radio i sa Rejmondom) uspešno je uklapao dijaloge i raspoređivao tekst; posle Dikensonove smrti 1986.g. Prentis je sam pisao priče što mu je donelo više kontrole nad pričom, uzbuđenjem i akcijom. Vremenom je Kirbiju menjao izgled zbog promene mode i frizura; dodao mu je i neke mane da ne bi bio suviše savršen u vremenu kad su popularni antiheroji. Prentisu je smetalo insistiranje novinskih urednika da strip bude “puritanski čist” dok su stripska izdanja bila prepuna unakaženih i golišavih tela.

Deveti tom započinje šokantnom scenom - Rip pokušava da obije sef bogate porodice, biva uhapšen ali uspeva da pobegne iz zatvora! Sve novine pišu o ovom slučaju i policijskoj potrazi za beguncem ali je on već preleteo okean i sakrio se u egzotičnom gradu Dalekog istoka. Tu ga angažuje Ming Nemilosrdni, krijumčar dijamanata koji želi da otkrije ko mu otima pošiljke. Rip pristaje ne sluteći da Ming namerava da ga pošto obavi zadatak - ubije. No, i lepa Fan, Mingova pomoćnica ima svoje planove… Naravno, Pravda će trijumfovati, nevaljalci će biti uhvaćeni jer je Rip sve vreme radio za svoju vladu a uplašeni Dezmond će jedva dočekati svog poslodavca. Egzotična putovanja nastavljaju se u epizodi “Škorpionova jazbina” u kojoj Rip hvata gusara koji pljačka bogataške jahte u južnim morima! “Najlepša dama maskenbala” izmamljuje od bogataša “nežna” pisma kojima ih potom ucenjuje; njen poslodavac Pen, pak, one koji mu smetaju ubija tako što ih ogrebe otrovnim mastilom - zbog čega Ripa na poslu hvatanja menjaju Dezmond i njegov kolega, debeljuškasti batler Vigers. Avantura “Detektiv protiv detektiva” bavi se pokušajem da se pronađe luckasti naučnik koji je stvorio novu leguru; dve kompanije žele tu formulu, jedna angažuje Ripa a druga detektiva Toledo Stila koji je - lepa devojka. Nadmudrujući se Rip i Toledo traže naučnika po Evropi ali se u potragu umeša i beskrupulozni zli plaćenik strane zemlje; dok se potera za formulom od strane dve američke kompanije očito smatra sasvim normalnom svako drugo mešanje se tretira kao nekorektno i kriminalno. Kako god bilo, dva detektiva će se strasno poljubiti na kraju epizode najavljujući da i Rip može da “posrne” pred ženskim čarima. Ovaj “peh” će mu se ponoviti i u epizodi “Divlje devojke” gde će Ripa opčiniti prelepa kradljivica nakita koju hipnozom na kriminal tera surova Mama Fegin, koja vodi “školu za kradljivice” (kao i Fegin iz Dikensonovog romana “Oliver Tvist”). Epizoda “Dvostruka prevara” svojevrsni je omaž Poovoj klasičnoj priči “Ukradeno pismo” u kojoj se dokazuje da su najskrivenije stvari one koje su stavljene na vidno mesto (ovog puta ukradene obveznice vise uramljene na zidu). Knjigu zaključuje “Pritipetalov pakleni plan” u kome se Dezmond (koga je Rip posle javne svađe otpustio - naravno samo prividno) zapošljava kod naučnika koji odgaja bizarne biljke (otrovne biljke, biljke mesožderke, biljke oktopode) kojima namerava da zaseje jedno ostrvo. Epizoda je netipična za serijal kako zbog naučnofantastičnog motiva ludog naučnika tako i zbog posezanja za vizuelnim elementima jeftinih filmova B klase.

Prentis i Dikenson vešto barataju znanim elementima serijala gradeći, u zadatim, vrlo rigidnim okvirima novinskog stripa, veoma korektne strip priče-epizode koje su, i posle pola veka od prvog pojavljivanja, svakako zanimljive i zabavne i današnjim čitaocima.

(„Dnevnik“, 2017)

  Uvodnik

Moramo se pohvaliti: imamo tiskano izdanje!

Moći ćete ga pribaviti u Zagrebu na Interliberu, a onda vjerojatno i još ponegdje... Obavijestit ćemo vas nekako. Kao Bonelli imamo 96 stranica i A5 format. Nemojte se ljutiti ako se mikro-naklada koju smo otisnuli (60) razgrabi prije nego dođete na red. Knjižica nije zamišljena kao komercijalno izdanje, nego više kao nekakav materijalni objekt za naše fanove i prijatelje, a krasi je i nenadmašna naslovnica našeg top tima Iko/Sonječka.

Od ostalih novosti, na brzinu: dobro nam došao Kostja Ribnik, novi autor!

Adresa: www.mojstrip.com