Ono šta je karakteristično za prvi broj strip revije Bosona su klasici ex-yu i inostranog stripa i vrlo zanimljivi propratni tekstovi o njima

Već neko vreme vam pišem o stripovima, ali još nijednom se nisam dotakao strip revija – postoji razlog za to, a to je da su strip revije vrsta koja izumire. No u vremenu u kom jedna Stripoteka jedva preživljava, našao se i tim ljudi dovoljno hrabar da pokrene novu strip reviju u susednoj nam državi, pod imenom Bosona. Pitali smo glavnog urednika revije Aliju Baltu za ciljeve i dostignuća kojima streme, evo šta nam je rekao…

Želja nam je da napravimo prepoznatljivu strip reviju, koja će biti najkvalitetnija u regionu i šire. Ono što smo, za sada, postigli je pokriveno tržište Srbije, Hrvatske i BiH te nešto malo Slovenije, ali uskoro očekujemo da to budu cele i kompletne teritorije na kojim će Bosona biti dostupna i čitana – što još ne ispunjava naše ambicije o pokrivenosti celog prostora bivše Jugoslavije. Želimo da čitaocima ponudimo ono najbolje iz sveta stripa, bili to novi ili stari i već provereni naslovi u novijem ruhu tj. restaurirane boljim skeniranjem i kvalitetnijom pripremom. Takođe, želimo da nam se mreža saradnika i dopisnika ne zadrži samo na Balkanu, proširili smo se na Evropu, a želimo i na celi svet. I za kraj, nadamo se da će sve ovo dovoljno uzeti maha, da bismo mogli da pokrenemo sopstvenu strip produkciju, koju možete očekivati već od šestog broja u kom će dati znatan doprinos sadržaju. Tu ćemo se osloniti na autore iz regiona, mnogi od njih ne zaostaju ni korak za svetskim standardima, neki autori već pišu/crtaju, ali imena vam neću otkriti, neka to bude iznenađenje.

A sad, pošto smo čuli glavnog krivca za pokretanje revije, možemo i da bacimo pogled na sadržaj prvog broja.

Prvo na šta nailazimo je intervju sa autorom naslovnice Branislavom Perkovićem, gde priča o svojim godinama u Stripoteci, saradnicima, životu i stripu u Sarajevu, kao i odlasku i uspesima u inostranstvu.

Alija Balta nam potom piše uvod u rano remek delo devete umetnosti i avanturističke fantastike, kog je tvorac svima dobro poznati Edgar Rajs Berouz autor serije romana o gospodaru džungle i Harold Foster velikan stripa i tvorac Princa Valijanta, a nakon toga prelazimo i na sam strip…

Tarzan među majmunima – Početak jedne od najvećih avantura svih vremena, što ilustruje i ogroman broj ekranizacija. A pošto vam neću otkriti toplu vodu, mogu malo odustati od svojih opisa bez spojlovanja. Na putu za Afriku se dešava pobuna na brodu i lord i ledi Grejstok bivaju ostavljeni u džungli, gde i stradaju. A o njihovom malom sinčiću brigu počinje da vodi majmunica Kala, slede neke stvari koje će u mnogome odrediti njegov put, kao što je pronalazak noža i učenje čitanja koje iz ove sada perspektive deluje neuverljivo i apsurdno. I da, naravno, biće vam potreban period navikavanja na Fosterov način crtanja bez oblačića.

Hal Foster u dubinama afričke džungle – Jedan izuzetno interesantan tekst Sergeja Karova o karijerama i životima Berouza i Fostera, i o stvaranju jednog lika koga danas svi znano kao gospodara džungle.

Andrija Maurović je autor  često nazivan ocem hrvatskog stripa i neko ko je svoj život živeo neumereno, rasipnički i u društvu flaše i lakih žena, pravi boem. Što ga nije sprečilo da stvori mnoge izuzetne stripove, doduše sa prilično crno belim pogledom na dobro i loše. Navedimo samo neke od njih Zlatarevo zlato, Knez Radoslav, Sablast zelenih močvara, Ognjem i mačem, Jahači rumene kadulje, Rankov odred, Grička vještica, Čuvaj se Senjske ruke i mnogi drugi.

Kišova zagonetka – Upravo je strip gore pomenutog autora, adaptacija romana Džeka Londona i govori o… Teškom životu Eskima i dečaka Kiša posebno, te o važnosti lova. A Kiš mudrošću postaje veliki lovac. Naravno, tu su propratni tekstovi pokojnog Zdravka Zupana i Alije Balte o životu Maurovića karijeri i tehnici kojom je slikao.

Zvonimir Furtinger jedan od rodonačelnika hrvatskog SF-a, a do trenutka kad objavljuje svoj prvi roman bio je od grobara do direktora bioskopa. Prvi roman Crveni dusi je plod saradnje sa Stankom Radovanovićem, baš kao i naredni Majstor Omega osvaja svijet. Potom je objavio niz detektivskih romana, uglavnom pod pseudonimom Ben Hunter, sledi rad na scenarijima za stripove Kroz minula stoljeća i Herlock Sholmes, majstor maske. Usledila je dugogodišnja saradnja sa Mladenom Bjažićem i romani Osvajač 2 se ne javlja, Zagonetni stroj profesora Kružića, Svemirska nevjesta, Tajna stare opeke, Mrtvi se vraćaju i Ništa bez Božene. Priče mu izlaze na eminentnim mestima kao što je Andromeda. Udruženje SFera je objavilo njegove sabrane SF novele u knjizi Psihophor, pod uredničkom palicom Aleksandra Žiljka.

Žarko Beker, izniman crtač i legenda hrvatskog stripa, autor je brojnih dela, među kojim su Pavel Biri, Tajna mini aviona, Bint-el-Hadra, Demonja i Mak Makić.

Zaviša – Hrvatski velikaši su dali Zaviši zadatak da provede kralja Ričarda kroz njihove zemlje, ali krstaš je izgubio manire i divlje je naravi. Pored toga ga jure ljudi vojvode Leopolda i eto nam avanture.

Marcel Čukli – u mnogome karijera ovog velikana hrvatskog stripa je posvećena uredništvu i uređivanju, bio je  urednik brojnih listova što kao član uredništva, što kao glavni urednik, sigurno će te prepoznati one najpoznatije kao što su Super strip, Alan Ford i Laso. No, bio je i vrstan scenarista sa delima poput Grob u prašumi, Mrtvački brod, Iščezli svet, Trojica u mraku, Partizani i Marina. I tu nije kraj pošto je izišao i van okvira stripa i bio scenarista prvog jugoslovenskog animiranog filma u boji Crvenkapica. Pričalo se da kod njega u stanu niste imali gde da sednete od knjiga, stripova i časopisa.

Mak Makić, vitez i četvrt – Avanture malog viteza protkane satirom i karikaturom nikog neće ostaviti ozbiljnog lica. Mak je veliki vitez malog rasta i u dve dogodovštine koje imamo priliku čitati, pokušaće osloboditi sužnje drumskog razbojnika i dokopati se ukradenog zlatnog mača.

Utisak o Bosoni mi je prilično povoljan, neke od stripova prvi put imam priliku da čitam, propratni tekstovi su jako dobri, kvalitet papira odličan. No, imam i neke zamerke, ima propusta u prevodu, u jednom trenutku je Black Majkl u drugom je već Crni Majkl, u Zaviši Geturda svog pratioca čas oslovljava sa brate, a čas sa oče, a da ne govorim da ima izbledelog teksta koji se mogao vrlo lako nanovo uneti u Fotošopu. Ipak moja najveća zamerka je da je font preterano kitnjast i otežava čitanje. Ove mane nisu toliko drastične da bih napustio čitanje Bosone, tako da ekipi koja je radi želim mnogo sreće u nastavku i da me dugo godina snabdevaju kvalitetnim štivom.

Najstariji strip festival bivše Jugoslavije, Balkanska smotra mladih strip autora, održaće se i ove godine u periodu od 30. juna do 2. jula, standardno u prostorijama Leskovačkog kulturnog centra, odnosno škole stripa „Nikola Mitrović Kokan“, i standardno sa još jednim svetskim rekordom po broju učesnika, tačnije njih 2761 iz 54 zemlje sa svih šest stalno naseljenih kontinenata. Program smotre uključuje 23 dešavanja u vidu promocija, predavanja, tribina, otvaranja izložbi i projekcija dokumentarnih filmova o stripu. Manifestaciju je i ove godine pomogao grad Leskovac, sa podjednako standardnim izostajanjem podrške Ministarstva kulture. Smotra se odigrava uz učešće Francuskog instituta, pa će tako Balkansku smotru svečano otvoriti gradonačelnik Leskovca, dr Goran Cvetković, i ataše za kulturu i izvršna direktorka Francuskog institut, An-Loren Viguru, uz prisustvo Marion Vio, rukovodioca Francuskog instituta u Nišu.

Balkanske smotre su jedini strip festival u regionu koji ima pedagoški karakter. Mladi strip autori u Leskovcu dobijaju nagrade sa ciljem da se ohrabre i istraju u daljen angažmanu na polju devete umetnosti. Kategorije za ove nagrade su najbolji mladi strip crtač, ilustrator, scenarista i strip teoretičar Balkana. Pored toga, Smotre su takođe usmerene i ka boljem povezivanju nacionalnih kulturnih scena zemalja Balkana i razvoju saradnje između istih, po čemu jetakođe jedinstvena manifestacija na Balkanu. Plaketa „Nikola Mitrović Kokan“ za doprinos srpskom stripu, najstarija nagrada tog tipa u zemlji, dodeljivaće se i ove godine, a dobitnici su Radivoj Bogićević i Vasa Pavković. Uz nju biće dodeljena i internacionalna nagrada „Miodrag Veličković Mivel“ za satiričan strip, čiji je dobitnik hrvatski strip autor Josip Sršen.

Zvanično otvaranje Smotre biće 30. juna, paralelno sa otvaranjem takmičarske izložbe u galeriji Kulturnog centra. Pola sata nakon toga će u holu Kulturnog centra biti otvorena izložba „Slučajni partneri“ Igora Kordeja i Jane Adamović u suorganizaciji sa Francuskim institutom, a 1. jula u galeriji Narodnog muzeja izložba „Danski strip danas“ u 20h, inače prva izložba danskog stripa na prostoru Istočne Evrope.

Na ovogodišnjoj, Devetnaestoj Balkanskoj smotri, među tribinama odigraće se master klas danskog autora internacionalne karijere Pitera Snejbjerga i hrvatskog crtača Igora Kordeja, koji je nosilac francuskog ordena Viteza kulture, gde će prisutni iz prve ruke ovih moći da se upoznaju sa procesom nastanka stripa. S obzirom da će Smotri, uz pedesetak domaćih autora među kojima se izdvajaju Dražen Kovačević, Leonid Pilipović, Vladimir Aleksić, Bojan Vukić, Sabahudin Muranović Muran,  prisustvovati i četrdesetak gostiju iz  Belgije, Danske, Rusije, Turske, Slovenije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Rumunije, Hrvatske, Crne Gore, Grčke i Bugarske, biće predstavljeni danski, turski, hrvatski, slovenački, bugarski, rumunski, crnogorski i bosanskohercegovački strip. Među stranim gostima izdvajamo Pitera Snejbjerga, Devrima Kuntera, Aise Irem Aktas, Igora Kordeja, Bernarda Kolea, Daniela Atanasova, Tasosa Zaferiadisa, Dana Ianosa, Dianu Nanevu, Viktora Druđinijua, te izdavače i organizatore festivala Pitera Bolena, Mišela Kolmana i Kristijana Matoula iz Belgije i strip crtača Dimitrija Narožnog iz Rusije. Sve vreme trajanja festivala biće otvorena strip radionica u potkrovlju Kulturnog centra, uz većinu ostalih manifestacija, a u holu Kulturnog centra strip berza, dok će u Klubu knjižare „Stošić“ biti festivalski popust na sva strip izdanja.

Balkanski karakter ove Smotre se, sem po broju učesnika i saradnika sa Balkana, može oslikati i strip projektom „Vekovnici“, čiji će deveti album „Zemlja čuda“, sa preko 76 autora autora iz regiona koji su sarađivali na njemu, biti premijerno promovisan upravo na ovogodišnjem festivalu, a koji je kao ideja upravo potekao iz Leskovačke škole stripa, poput samog festivala. Autori na ovom projektu su eminentna imena evropskog, pa i svetskog stripa, sa stalnim ili čestim, a prominentnim angažmanom na američkom, frankobelgijskom i italijanskom stripu.

Organizatori Balkanske smotre mladih strip autora su Marko Stojanović, Miloš Cvetković i Ivan Stojanović Fiki, inače predavači i autori iz Leskovačke škole stripa „Nikola Mitrović Kokan“, a suorganizator je Leskovački kulturni centar.

Ivan Veljković

PROGRAM MANIFESTACIJE XIX BALKANSKA SMOTRA MLADIH STRIP AUTORA

       30.06.2017.
16h Promocija izdanja makedonskog izdavača „Strip Kvadrat”
17h Promocija monografija „Zaječarski strip" i „20 godina Leskovačke škole stripa"
18h Predavanje Pitera Snejbjerga „Istorija stripa u Danskoj“
19h Tribina „Američki i francuski strip, sličnosti i razlike“
19:30h Otvaranje strip berze u holu Leskovačkog kulturnog centra
20h Otvaranje izložbe mladih strip crtača Balkana u galeriji Leskovačkog kulturnog centra i dodela nagrade za doprinos srpskom stripu i dodela nagrade Miodrag Veličković Mivel za satiričan strip
20:30h Otvaranje izložbe Igora Kordeja i Jane Adamović „Slučajni partneri“ u holu Leskovačkog kulturnog centra
21h Predavanje Mišela Kolmana „Ugovor sa francusko-belgijskim izdavačem od A do Š”
22h Projekcija dokumentarnog filma o srpsko-bugarskom crtaču Metodiju Petrovu „Istinite za čoveka i života”

       01.07.2017.
12h Tribina „Prošlost i budućnost stripa u Bugarskoj i Rumuniji” i promocija bugarskih i rumunskih izdanja „Dragon Last” i „TDB”
13h Master klas Pitera Snejbjerga i Igora Kordeja „Od krokija do gotove table”
14h Fenomen stripa „Propovednik” i  predstavljanje izdavača „Darkwood”
17h Predavanje Kristijana Matula „Strip festivali u Belgiji u slici i reči”
18h Promocija devetog albuma serijala „Vekovnici”
19h Okrugli sto „Balkanski strip: Most među narodima”
20h Otvaranje izložbe „Danski strip danas“ u galeriji Narodnog muzeja i dodela memorijalnih nagrada „Nikola Mitrović Kokan“ nagrađenim autorima
21h Premijera dokumentarnog filma o Balkanskoj smotri „Strip gradi Leskovac“

       02.07.2017.
12h Predstavljanje Nacionalne strategije za strip i Strip Centra Srbija
13h Predavanje Ivana Šivaka i Bernarda Kollea „Savremeni tokovi stripa u Hrvatskoj i Sloveniji“
14h Predstavljanje strip scene Turske
15h Predstavljanje crnogorskog festivala Hercegnovski strip festival, bosankohercegovačkog festivala Salon stripa u Laktašima i kragujevačkog festivala Kreativni genijalci
18h Svečano zatvaranje manifestacije, dodela zahvalnica učesnicima i dodela nagrade „Mlade velike nade“ za najboljeg mladog učesnika smotre u galeriji Leskovačkog kulturnog centra

Sve vreme trajanja manifestacije u prostorijama Leskovačke škole stripa „Nikola Mitrović Kokan“ u potkrovlju Leskovačkog kulturnog centra radiće strip radionica, u holu Kulturnog centra trajaće berza stripa a u Klubu knižare Stošić festivalski popust na sva strip izdanja. Svi programi, ukoliko nije drugačije navedeno, odigravaće se u potkrovlju Leskovačkog kulturnog centra.

SADRŽAJ PROGRAMA I NAJAVA:

   UTORAK, 27. JUN
• 18:00 "Dečje novine – gigant jugoslovenskog izdavaštva", izložba (Narodna biblioteka Srbije, Beograd)

   UTORAK, 27. JUN (Narodna biblioteka Srbije, Beograd)

UTORAK 27. 6. 2017. u 18.00 časova
27. jun – 15. jul 2017. godine

DEČJE NOVINE – GIGANT JUGOSLOVENSKOG IZDAVAŠTVA
– IZLOŽBA MUZEJA RUDNIČKO-TAKOVSKOG KRAJA

Atrijum Narodne biblioteke Srbije, Beograd

www.nb.rs/events/...

Narodna biblioteka Srbije i Muzej rudničko-takovskog kraja pozivaju vas 27. juna 2017. godine, u 18 sati, u Atrijum Narodne biblioteke Srbije na otvaranje izložbe „Dečje novine – gigant jugoslovenskog izdavaštva“.

O značaju Dečjih novina govoriće: Vladan Trijić, zamenik upravnika i rukovodilac Sektora za bibliotečko-informacionu delatnost Narodne biblioteke Srbije, Momčilo Rajin, istoričar umetnosti i nekadašnji urednik u Dečjim novinama i Ana Cicović, jedan od autora izložbe.

Izložba je posvećena jednom od najvećih jugoslovenskih izdavača listova, časopisa, knjiga i stripova za decu i odrasle, zastuplјenog na svim kontinentima. Kroz saradnju sa italijanskom firmom „Panini“, Dečje novine osvajaju publiku plasiranjem albuma sa samoleplјivim sličicama. Potpisivanjem ekskluzivnog ugovora sa kompanijom Volta Diznija, proizvode čitavu industriju artikala sa Diznijevim likovima i postaju najveći (i najomilјeniji) distributer školskog pribora na ovim prostorima.

Izložbu potpisuje autorski tim Muzeja rudničko-takovskog kraja: Ana Cicović, Tanja Gačić, Ana Bolović i Aleksandar Marušić.

Malo drveta i gvožđa, grafički roman proslavljenog francuskog strip autora Kristofa Šabutea, upravo je izašao iz štampe. Do kraja meseca juna biće dostavljen striparnicama Alan Ford i Darkwood, kao i knjižari Beopolis. Do sredine jula i svim ostalim knjižarama.

Šabute, miljenik i naše čitalačke publike, u svom grafičkom romanu Malo drveta i gvožđa slika svakodnevni život ljudi koje povezuje jedna jedina stvar – klupa u parku. Na suptilan način, ali moćnim izrazom, strip bez dijaloga pretvara u poemu o ljudskim sudbinama, trajanju i prolaznosti.

Kristof Šabute
MALO DRVETA I GVOŽDA
Edicija STRIPČINE
336 strana, crno-belo,
format B5,
tvrdi povez

Osmi tom sabranih epizoda Ripa Kirbija, “prvog savremenog detektiva” (kako piše na početku  svake knjige serije koju objavljuje “King Features Syndicate” a kod nas “Čarobna knjiga”), sadrži priče originalno objavljivane u dnevnim novinama u periodu od 21. novembra 1960.g. do 11. novembra 1962. godine isljučivo u crno-belim kaiševima, kako je to započeo prvi Kirbijev otac Aleks Rejmond (1909-1956) a nastavio drugi Džon Prentis (1920-1999). Tada su prošle već četiri godine od Rejmondove pogibije u saobraćajnoj nesreći i brzog preuzimanja popularnog serijala pa je Prentisova pozicija dovoljno utvrđena da on više nije morao da precizno kopira prethodnika i njegov stil što je vidljivo i u Kirbijevoj unekoliko promenjenoj, muževnijoj fizionomiji, slobodnijem nestandardnom kadriranju ali i ne uvek fotografski perfektnom crtežu. Osnovne postavke serijala-franšize ostale su, naravno, nepromenjene: privatni detektiv-altruista iz Njujorka, sa naočarima, pijanista, džentlmen sa besprekornim manirima spreman i na “grube igre”, okružen bogatašima i lepoticama otkriva zločince i spasava nevine žrtve. Osnovne karakteristike stripa istaknute su u propagandnoj brošuri-ponudi koja je dostavljana novinama-potencijalnim kupcima a u kojoj se kaže da su ključevi za čitalačko oduševljenje Ripom Kirbijem: akcija, romansa, avantura, glamur, napetost, uzbuđenje - zbog toga je Kirbi pobednik!

I u epizodama sabranim u osmom tomu ima svega navedenog; reč je o šest epizoda nejednake dužine koje je Prentis iscrtavao po scenarijima Freda Dikensona. Elem, najpre će Kirbi, potaknut zlonamernom opkladom, rešavati misteriju nestanka slavne glumice u bespućima pustinje (“Za Elizu, koje nema”); u “Pakerovoj ekspediciji” šarmantnog Kirbija će, od dobrotvorne priredbe do džungli Južne Amerike, pratiti dve sestre s namerom da ga osvoje i tako ugode sebi ali i napakoste onoj drugoj. Ponovo u Njujorku, srećno sam (njegova ranija devojka više se ne pominje), Kirbi dobija poziv da otkrije ko preti glavnoj glumici pozorišno-vodviljskog hita (“Uhvati zvezdu padalicu”); sledeća tajna koja se plete, opet oko lepe žene, vodi detektiva najpre na krstarenje luksuznim brodom a potom i u Monte Karlo a sve da bi raskrinkao veštog prevaranta koji još pride - piše stihove - tako da se ova priča, simptomatično nazvana “Strofe katastrofe” završava filozofskom konstatacijom o pesmama nesretnog prevaranta (koji gine): “Recimo da je pisao kao što je pucao… nije pogađao metu, ali nije je ni potpuno promašivao.”

Dve epizode iz ove knjige odskaču od visokih standarda serijala. “Opasnost u raju” dovodi Dezmonda “gospodinovog gospodina” u neobičnu situaciju: posećuje ga advokat koji tvrdi da je Dezmond nasledio basnoslovno bogatstvo i titulu lorda. Šokirani čovečuljak odbija da se povinuje zahtevima novostečenog položaja ali ga Kirbi ubeđuje da mora da igra ulogu u društvu koja mu je pripala što potvrđuje i debeljuškasti, ćelavi Vigers, dojučerašnji Dezmondov drug iz udruženja batlera a sada - lordov batler. Ipak, posle malo bilijara i piva novopečeni lord počne da uživa u svom bogatstvu i veselo odlazi da poseti svoje imanje u Dezmodvilu. Tamo ga dočekuje verna posluga, u stvari banda koja je smislila čitavu prevaru sa Dezmondovim nasledstvom kako bi preotela veliko imanja i novac. Dezmond, ništa ne sluteći i ne gledajući, potpisuje testament kojim sve ostavlja posluzi pa njima ostaje samo da upokoje gazdu-lorda! Priča se kreće “u vodama” komedije zabune i komedije situacije  oplemenjenim finim humorom koji “proizvodi” simpatični mršavko Dezmond.

Zaplet epizode “Život u Harmoniji” krajnje je neobičan za krimić - Kirbi od bogataša na samrti dobija zadatak da pronađe mestašce Harmonija iz koga je davno otišao. Problem je što Harmonije nema na kartama a u imenicima se poslednji put pojavljuje 1899.g. Posle opasne potrage Kirbi i Dezmond ipak pronalaze izolovano mesto u kome je sve funkcioniše kao na kraju XIX veka. Pridošlice uživaju u smirenom životu male zajednice, ukusnoj hrani i lepim, dobrosusedskim manirima. Kirbi gradskim ocima priča o čudima novih vremena ali oni nisu uvereni da im je taj napredak potreban. Konačno, ljudi XX veka vraćaju se u svoje doba ostavljajući Harmoniju u svom malom raju. Priče o “zemljama koje je vreme zaboravilo” i o “iščezlim svetovima” deo su ikonografije naučne fantastike ali i alegorijskih društvenih kritika (kao u “Guliverovim putovanjima”); zbog toga ova epizoda potpuno odstupa od dotadašnjih Kirbijevih avantura (mada je u njima već bilo i nekih horor elemenata - epizoda “Susret sa sudbinom”  iz sedmog toma). Slavljenje “dobrih, starih vremena” odstupa i od Rejmondove fascinacije savremenošću sa svim dobrim i lošim elementima koje donosi. Scenarista Dikenson i crtač Prentis po tom pitanju su, čini se, bili potpuno drugačijeg mišljenja. Kako god bilo da bilo ova epizoda ostaje bizarni kuriozum strip serijala koji i danas može da privuče punu pažnju ljubitelja stripa.

Na međunarodni festival dolaze ugledni umetnici i stručnjaci za strip i popularnu kulturu iz Italije i Srbije • Bogat program se od 22. do 25. juna održava u tri grada: Kragujevcu, Novom Sadu i Beogradu • Publici se nude tribine, promocije, crtanje posveta, izložbe, stvaranje ulične umetnosti, aktuelna izdanja, koncerti i nagradni konkursi za strip i umetničku fotografiju. • Predstavljanje Centra za umetnost stripa i nacionalne strategije za strip u Srbiji • Godišnja skupština Udruženja stripskih umetnika Srbije.

Međunarodni festival stripa, ali i popularne kulture "Kragujevac Comic Con" se širi prostorno i vremenski, i ove godine će svoju „sedmu rundu“ — kako piše na plakatu sa junakinjom Modesti Blejz, čiji je autor kragujevački umetnik Milan Jovanović — imati osim matičnog grada, i u drugim centrima u Srbiji. Ove godine se Komikon održava naporedo sa kragujevačkim muzičkim festivalom Arsenal fest, što obogaćuje mogućnosti i za ljubitelje muzike i za ljubitelje stripa.

Glavni deo programa je i ove godine posvećen gostovanju uglednih autora iz Italije kao što su Kristijano Spadevekija, Valter Venturi i Klaudio Kjaveroti, kao i Srbije među kojima su Bob Živković, Marko Somborac, Miodrag Ivanović, Leonid Pilipović, Sabahudin Muranović, Leo Pilipović, Milivoj Kostić, Velibor Stanojević i Stefan Katanić. Uz njih gostuju i stručnjaci za strip Zoran Stefanović, Nikola Dragomirović, Milan Jovanović, Vladimir Milošević i Andrija Mihajlović.

Prvi program Kragujevac Komikona biće održan u Novom Sadu, u četvrtak 22. juna, gde će klub „Crna ovca“ ugostiti umetnike, stručnjake i publiku (17.00–20.00).

Glavni deo programa će zatim biti u Kragujevcu na Đačkom trgu, od petka 23. juna u 17:00 časova, do nedelje 25. juna u 12.00 časova. U programu su, osim kulturno važnih tribina, promocija izdanja i crtanja posveta, uključene i mnoge druge delatnosti — izložbe, stvaranje ulične umetnosti, prodaja izdanja i konkursi. Tako će se ovde godine održati i konkurs za strip „Kragujevački pobednik“, konkurs za najbolju fotografiju Kragujevac Comic Cona 2017, ali i konkurs za najbolju ilustraciju Zagora.

U subotu će u Kragujevcu biti održana i godišnja skupština Udruženja stripskih umetnika Srbije. Biće predstavljena nacionalna strategija za strip u Srbiji, kao i Centar za umetnost stripa, programska jedinica koju je „Svet stripa“ utemeljio u aprilu ove godine zajedno sa Domom omladine Beograda i Udruženjem stripskih umetnika Srbije.

O svom dokumentarnom filmu "Kongres zaborava" u podnaslovu "Kako je stradao strip u staroj Jugoslaviji" govoriće autor Vlada Paunović.

Uličnu umetnost posvećenu Taličnom Tomu uradiće akademski umetnik specijalizovan za polje prostorne vizuelizacije Milivoj Kostić.

Svoja izdanja i predmete izlagaće poznate izdavačke kuće: Veseli četvrtak, Alan Ford, Darkvud, Komiko, Makondo, Forma B, Čarobna knjiga, Besna kobila, Everest media, Modesti stripovi, Spoter Sova i Svet stripa.

Festival se u nedelju 25. juna, premešta u Beograd, gde će se u Domu omladine Beograda, u okviru programa Centra za umetnost stripa, strani i domaći umetnici predstaviti publici i poznavaocima glavnog grada (15.00–19.00 časova).

        Program:

        Četvrtak
Novi Sad, klub Crna Ovca
od 17.00 do 19.00
17.00 - predstavljanje Međunarodne strip konferencije "Kragujevac Comic Con", Nebojša Vesović, Zoran Stefanović
17.30 - o stripskoj produkciji u 2017. govori Nikola Dragomirović 
18.00 - predstavljanje Centra za umetnost stripa, Zoran Stefanović

        Petak
Kragujevac, Đački trg
berza stripa od 17.00 do 20.00
17.00 - 19.00 - crtanje i potpisivanje za posetioce, učestvuju: Claudio Chiaverotti, Cristiano Spadavecchia, Walter Venturi, Bob Živković, Marko Somborac, Miodrag Ivanović Mikica, Sabahudin Muranović Muran, Leo Pilipović, Velibor Stanojević i Stefan Katanić
17.30 - predstavljanje Centra za umetnost stripa, Zoran Stefanović, Nebojša Vesović
18.00 - svečano otvaranje konferencije, Milan Bjeletić, član kragujevačkog gradskog veća za kulturu
18.10 - javni intervju: Bob Živković, vodi Nikola Dragomirović 
19.00 - o stripskoj produkciji u 2017. i posebnim osvrtom na strip Legenda o Isu i serijalu Pogrebnik, Vuk Marković, Vladimir Milošević
19.30 - o saradnji na novom albumu Orthodox Celtsa govore strip autor Walter Venturi i frontmen benda Aca Seltik, moderator Zoran Stefanović

        Subota
Kragujevac, Đački trg
berza stripa od 10.00 do 20.00
12.00 skupština Udruženja stripskih autora Srbije
16.00 - 16.00 - crtanje i potpisivanje za posetioce, učestvuju: Claudio Chiaverotti, Cristiano Spadavecchia, Walter Venturi, Marko Somborac, Miodrag Ivanović Mikica, Sabahudin Muranović Muran, Leo Pilipović, Velibor Stanojević i Stefan Katanić
17.00 - predstavljanje grafičkog romana Prozor, autor Srboljub Nikić
17.30 - o strip-serijalu Korto Malteze i strip produkciji izdavačke kuće Darkwood, Milan Jovanović i Emina Ignjatović 
18.00 - o dokumentarnom filmu "Kongres zaborava", ili kako je stradao strip u staroj Jugoslaviji, Vlada Paunović, Zoran Stefanović 
18.30 - javni intervju: Marko Somborac, vodi Nikola Dragomirović 
19.00 - javni intervju: Claudio Chiaverotti i Cristiano Spadavecchia govore o serijalima Morgan Lost i Brendon

Romansko-latinski svet v zadnjem času izkazuje izredno zanimanje za sodobni avtorski strip, zato se je tričlanska Stripburgerjeva ekipa nujno morala odpraviti tudi v večno mesto.

Festival CRACK!, ki tradicionalno poteka v slikoviti rimski trdnjavi Forte Prenestino, je namrec največji italijanski festival alternativnega in neodvisnega stripa, grafike in tiskane umetnosti. Letos bo med 22. in 25. junijem gostil množico sejemskih razstavljalcev iz domala vseh koncev sveta, vse skupaj pa bo spremljal bogat spremljevalni program, v okviru katerega bosta prikazana tudi dva animirana filma, ustvarjena po Stripburgerjevih stripih (Stripburger in motion ter Wanted v režiji Borisa Dolenca) ter kratek eksperimentalni animirani film Andreja Štularja (Blu).

Naša ekipa bo skupaj z grafičnim mojstrom Alkbazzom iz Francije izvajala delavnico linoreza, s portugalskim kolektivom Arara pa ustvarila stripovski mural. Najživahnejši del festivala pa bo zagotovo štiridnevni sejem stripov, zinov, plakatov in drugih umetniških tiskovin, kjer bomo Rimljanom predstavili naše izdaje ter druge tiskane dobrote.

Stripburgerjevo legijo, ki se je podala v večno mesto, sestavljajo Andrej Štular (stripar), David Krančan(stripar in urednik) in Bojan Albahari (urednik in publicist).

Čisto resno: veni, vidi, brez vicev.

Nikola Maslovara rođen je u Odžacima 22. decembra 1946. godine. U rodnom mestu završio je osnovnu školu  i gimnaziju. U Novi Sad se doselio 1967. godine, gde je završio Višu pedagošku školu – likovni smer. Još kao student bavio se karikaturom. Prvi strip objavljuje 1971. godine u Kuririma. Od 1979. godine živi u Gornjem Milanovcu, gde do 1999. godine radi u redakciji Dečjih novina. Zatim sa kolegama M. Stevanovićem i M. Petkovićem osniva izdavačku kuću Den art i izdaje autorske časopise za decu Veliki odmor i Zvrk. Od 2002. godine radi kao nastavnik likovne kulture u Osnovnoj školi Desanka Maksimović u G. Milanovcu, sve do 2011. godine, kada odlazi u penziju. Od 2007. godine u Kraljevu vodi Malu školu animacije. Oženjen je Mirom i otac sina Milana i kćerke Nade. Tokom sedamdesetih godina 20. veka bavio se karikaturom i animacijom, kao i realističkim stripom. Nakon što je 1976. godine u Politikinom zabavniku objavio strip Marko Kraljević i družina u potpunosti se okreće karikaturalnom stripu. Tokom osamdesetih godina radio je veoma produktivno kao scenarista i crtač. Stvara čitav niz junaka – Tupavzana, Fijukse,  Homoquovadis, Debli Krkojeta, Detektiva Lakonogića, Barba Plimu, Ungl Gungla, Zlatka, Plavušu, Kvadratka, Darka, Boleta i Đoleta... Intenzivno je radio i na licencnim stripovima Veliki Blek, Pink Panter, Mapet bebe,  Mačak Feliks, Tom i Džeri, Miki Mau. Album Detektiv Lakonogić objavljen je 2013. godine. Godine 1979. sa Milanom Bukovcem i humoristom Vojislavom Ratkovićem osnovao je  grupu FONS. Godine 1988. postao je član autorske grupe Slaviša Ćirović, Brana Nikolić i Zdravko Zupan, sa kojima je radio na domaćem serijalu Yupi-stars.

Ko je Nikola Maslovara?
Nasmejani brka!

Rođeni ste u Odžacima 1946. godine. Koliko dugo ste živeli u ovom vojvođanskom gradiću?
Živeo sam do 21. godine. Onda sam prešao u Novi Sad, gde sam prvo studirao, a zatim i živeo do svoje 33. godine, kada sam se oselio u Gornji Milanovac.

Kakvo je bilo vaše detinjstvo u Odžacima?
Sećam se velike prašine pošto tada nije bilo asfalta na ulicama, već su trotoari bili popločani ciglama. U jednoj ulici je bila kocka, a u ostalima prava vojvođanska prašina, koja bi se posle kiše pretvarala u blato, pa smo se često igrali u tom blatu. Voleli smo da se penjemo na drveće, oponašajući Tarzana. Petrolejke su uvek bile oko nas. Bilo je struje, ali je često nestajala. Međutim, stalno se osećao neki napredak...

U vreme vašeg detinjstva strip još uvek nije bio česta pojava. Kakoje  u jednim malim Odžacima u to vreme neko mogao da dođe u  kontakt sa stripom?
Rano sam došao u kontakt sa stripom i to zahvaljujući komšijama koji su imali stripove objavljivane pre rata, ali i novosadsku posleratnu Panoramu. Sećam se Ali Babe, Dobrog vojnika Švejka... Međutim, list koji je obeležio moje detinjstvo bio je Kekec. Bio je to časopis koji je objavljivao i stripove u boji. I Plavi vjesnik isto, ali je on veoma retko dolazio u Odžake. Nekoliko brojeva Kekeca, koje sam od nekoga dobio, danima sam listao, gledao, čitao po sto puta. Stripovi su uglavnom bili u nastavcima i bio je praznik kad bi se negde našao kompletan strip!
Nisam bio neki talenat za crtanje i nisam ni sanjao da ću se jednom time baviti. Jesam stalno nešto žvrljuckao... U Novom Sadu je radila moja sestra od tetke Olivera Petrović Šiljački. Radila je u književnom časopisu Polja i ona me je, kad sam se preselio u Novi Sad, nagovorila da počnem da se bavim karikaturom. Tako sam počeo da objavljujem za novosadske listove. I dan-danas volim kad mi se nešto objavi! Imam taj neki nagon za objavljivanje, tako da je malo onoga što sam nacrtao, a što mi nije objavljeno.

Išli ste u srednju školu u Odžacima?
Da, u gimnaziju, a onda sam prešao u Višu pedagošku školu, likovni smer u Novom Sadu. Tri puta sam polagao prijemni ispit. Volim da crtam, ali eto trebalo mi je tri godine da uspem. U međuvremenu sam pohađao neke druge fakultete, „da ne gubim vreme“.

U to vreme počinjete da objavljujete i stripove?
Da, u svet stripa sam prešao iz sveta karikature. Bio sam na drugoj godini studija, kada sam objavio svoj prvi strip u Kuririma. Nisam sebe smatrao nekim izuzetnim crtačem. Najzaslužniji čovek što sam počeo da crtam bio je Leo Korelc. Kad sam video kako on crta, rekao sam sebi da onda mogu i ja! Nadam se da je to isto rekao neko i za mene i postao strip- crtač.

Dok ste pohađali Višu pedaagošku školu, koliko se među vašim vršnjacima pričalo o stripu?
Malo, vrlo malo. Strip je još uvek smatran šundom, čak je bio i izašao Zakon o  šundu. Bilo je drugara koji su mogli da strip crtaju na osnovu talenta, dara. Međutim, nisu bili zainteresovani za to. Čak ni za ilustraciju. Svi su sanjali da budu slikari, a neki, posebno ženski deo, bar većina, imala je jedinu ambiciju da budu nastavnici likovnog. Od mladića čak nije niko ni čitao stripove.

Kako je tekla Vaša karijera nakon završetka studija?
U to vreme sam se družio sa slikarom Milanom Kešeljom, inače i mojim kumom. Bavili smo se raznim poslovima. Iscrtavali nazive firmi, postavljali izložbe, crtali dijafilmove... Živeli smo od onoga što zaradimo.

U to vreme javio se i Zlatni kliker, koji je počeo da objavljuje i  domaće stripove...
Da, od početka sam to pratio, s obzirom da sam sarađivao sa Osmehom, humorističkim časopisom koji je uređivao Ivan Balenović. On je sedeo u istoj kancelariji sa Sretenom Draškovićem. Kad je počeo da izlazi Zlatni kliker nacrtao sam jedan partizanski strip o jednom dečaku, u stilu Velikog Bleka, ali on nikad nije objavljen. Video sam tad i originale stripa Poručnik Tara. Bile su to velike table. Kadriranje je bilo odlično, ali potezi četkice su mi delovali grubo i nisu mi se na prvi pogled dopali. Međutim, kad je to objavljeno, shvatio sam da je Bane Kerac pogodio pravi odnos između originalnih tabli i formata na kojem će strip  biti objavljen, tako da su linije u štampi delovale korektno. Onda je kvalitet rastao iz epizode u epizodu, što nije redovna pojava u stripu. Neko od autora uopšte vremenom ne napreduje, a neki čak crtaju sve lošije i lošije. Bane danas predstavlja za mene jednog od najboljih strip-crtača. On je i presudno doprineo razvoju domaćeg, posebno novosadskog stripa. Bilo je u Novom Sadu crtača i pre Baneta – profesor Miša Nedeljković, koji je objavljivao u Panorami, Ozren Bačić, pa Slavka Bošnjaković, nekoliko crtača za koje nikad nisam saznao imena, a koji su crtali za Panoramu. Ali Bane je to najbolje radio.
Međutim, nisam tad još uvek poznavao Baneta. Upoznali smo se tek u Gornjem Milanovcu, kada smo obojica prešli u Dečje novine.

Kako je došlo do saradnje sa Dečjim novinama?
Počeo sam u novosadskoj Osnovnoj školi Đorđe Natošević da radim crtane filmove. Tu je jedan nastavnik Bašić napravio improvizovani studio, pa smo Kešelj i ja uradili nekoliko crtanih filmova. U to vreme su Dečje novine doživele nagli napredak, napravili su novu zgradu i imali ambiciju da postanu neka varijanta Diznija, odnosno planirali su da proizvode i crtane filmove, što je mene tada više privlačilo od stripa. Stupio sam u kontakt sa Marjanketom – Draganom Marjanovićem. On me odveo na neki plac, rekao mi da će tu biti studio. Od tog studija nije bilo ništa, ali sam ja prešao u Gornji Milanovac. Jedini crtani filmovi koje sam radio bile su TV  reklame. Od 2007. godine u Kraljevu pri narodnoj biblioteci Stefan Prvovenčani držim Malu školu animacije, prilično uspešnu, a deca koja pohađaju školu, dobila su i brojne nagrade za svoje animacije.

Šta se dešavalo nakon prelaska u Dečje novine?
To je bio jedan lep rad, period kojeg volim da se sećam. Bila je opuštena atmosfera. Kad sam ja prešao, strip-redakcija još nije formirana, već je funkcionisala u okviru Redakcije zabavnih izdanja. Imali smo slobodu da crtamo po sopstvenom izboru i da kupimo serijale za koje smo pretpostavljali da će proći dobro na tržištu. Kad je formirana Strip-redakcija, to je zapravo bila redakcija stripa i albuma sa sličicama. Albumi su donosili značajno više novca od stripova, ali se taj novac delom prelivao i u strip. Neki stripovi su jako lepo išli. Ako preskočimo Biblioteku lale i Mirka i Slavka, kasnija izdanja su išla u tiražima 20−40.000 primeraka, što su tiraži o kojima danas može samo da se sanja. Za to vreme to je bio mali tiraž, u odnosu na izdanja Dnevnika. Ipak, išli smo sa malo ozbiljnijim stripom. Jasno se znalo šta je išlo u Gigantu, šta u Superu, Eksu. Naravno, pojavio se onda i legendarni YU strip.
Urednik stripa je bio Slaviša Ćirović, on je na to mesto došao posle Sibina Slavkovića, koji je prešao u Marketprint. Slaviša je bio taj koji je birao stripove i njemu možemo da zahvalimo za takav izbor u izdanjima. Jedno vreme glavni urednik je bio Moma Rajin, posebno orijentisan na domaći strip. Moma Rajin je okupio značajan broj mladih autora, koji su imali neki novi odnos i prema stripu i prema životu, a koji su kasnije doživeli afirmaciju u inostranstvu. Momin YU strip magazin je doneo novi kvalitet odabirom dobrih tekstova i stripova. Po mom mišljenju, bio je u rangu najboljih evropskih magazina tog vremena. Nažalost štampan je na lošem papiru, a to je znatno uticalo na njegov izgled, što je verovatno bio jedan od razloga što se nije dobro prodavao, a verovatno ni čitaoci, a ni pojedini članovi redakcije nisu bili spremni za ovaj iskorak. Moma  je ubrzo napustio redakciju, a uredništvo je preuzeo Slobodan Lukić. To je sad već neka druga priča... Ipak, Lukić se nije mnogo mešao u strip, pa je i dalje glavnu reč imao Slaviša Ćirović.
Sa mnom u Redakciji su radili crtači Zdravko Popović iz Čačka i Milorad Žarić. Milorad je odličan crtač, ali je uglavnom bio posvećen ilustraciji. Njegov najpoznatiji strip su Šušumige, a sem nekoliko autorskih stripova objavio je i par epizoda Velikog Bleka. Zdravko Popović je došao u Redakciju pre mene. Bio je veoma koristan saradnik, ali mu je nedostajala upornost i samopouzdanje. Za Dnevnik je nacrtao dve epizode Bleka. Mislim da nije uopšte ni pratio taj strip, pa je nacrtao Konolija, ali kao nekog sasvim drugog lika, ne onog na koga smo navikli!

Kakav je bio rad u Redakciji?
Radili smo studiozno, pa smo tako imali niz novih projekata, koji su imali cilj da strip podignu na jedan viši nivo i što se tiče štampe, a i sadržaja. Matično izdanje je bio Eks almanah, koji je u početku bio lepo koncipiran, štampan u koloru, objavio je niz premijernih stripova, Eržeovog Ten Tena, Fort Viling Huga Prata, Palaciusovog Mek Koja itd. Nažalost, ovo izdanje se vremenom našlo na margini i ugasilo se  posle nekih 500 brojeva.
Izdavali smo ediciju Nostalgija, u kojoj su objavljivani klasici američkog stripa u formi knjiga. U ediciji „Majstori jugoslovenskog stripa“ izlazila su dela Navojeva, Solovljeva, Kuznjecova... Objavljivali smo i Profil sa novijim domaćim stripom, uključujući i Banetove stripove. Imali smo u planu i neke druge stripove. Prvi smo objavili Ten Tena, zatim Bilala, mada nisam bio sasvim zadovoljan tim izdanjem. Objavili smo zavidan broj strip-albuma u jednom relativno kratkom periodu, a poslednji je objavljen album Kuznjecova Tri života. Veliki uticaj na izdavačku politiku imao je Duda Milosavljević. Ne samo kod nas, već i u drugim redakcijama, jer je on bio taj koji je nabavljao stripove. Moja ideja je bila objavljivanje Ten Tena, ali smo sa njim na tržištu loše prošli, za razliku od Drune ili Duranga, te Kapetan Sabra, koji su premijerno obljavljeni u našim albumima.
Bilo je mnogo autora, koji su prošli kroz redakciju Dečjih novina. Ona je bila uporište, a i izvor lepe zarade za mnoge stvaraoce. Neretko se dešavalo da nekoliko dana pre izlaska stripa se kaže da postoji „rupa“ u izdanju i da treba napraviti tri-četiri stranice i onda se stvarno radilo na brzinu. Tako sam i prve epizode Lakonogića za Biser strip crtao „na brzaka“, dok sam za epizode u Gigantu imao dosta vremena  i priliku da pokažem šta mogu.
Dragan Lazarević je odigrao značajnu ulogu u nastanku Lakonogića. Naime, bilo je planirano da se u Biser stripu objavi njegov Rokatanski, ali se zahtevalo od Dragana da strip od 32 strane produži na 48 strana. On na to nije pristao i onda sam ja morao da pripremim Lakonogića.

Prelaskom u Dečje novine kreće Vaša produktivna karijera, nakon sedamdesetih godina, kada ste malo objavljivali...
Da, imao sam tada punu slobodu da radim šta hoću i kad hoću!

U to vreme ste se opredelili za karikaturalni strip...
Volim humoristički strip. Posebno mi se dopadao Žil Žurdan. Mene je privlačilo iskazivanje ideje kroz jednostavniji crtež, koji je bio u funkciji gega. Negde sam se našao između francuskog humorističkog stripa i američke škole geg-tabli. Crtao sam razne stilove, čak i alternativni, ali sam se ipak najbolje snalazim u geg-stripu. Mnogi stripovi danas su preterano dobro nacrtani, pazi se na svaki detalj, često se tu nema mere, pa crtež deluje pretrpano, ponekad imam utisak da takvi stripovi nemaju dušu. Jeste sve to lepo i efektno, ali nisam siguran da to baš privlači čitaoca. Hogar je nacrtan jednostavno, ali ga ljudi čitaju. Strip mora da bude spoj crteža i scenarija, kao kod Huga Prata, Mila Manare... I kod Baneta Kerca je taj spoj uvek dobar. Nekad preteruje sa dijalozima, ali je taj spoj uvek interesantan.

Vi ste jedan od retkih domaćih kompletnih autora – scenarista i crtač. Ipak, nekad ste radili i po tuđim scenarijima...
Da, radio sam Barba Plimu po Milanovićevim scenarijima. Ipak, morao sam da prerađujem njegova scenarija, jer su nam se čitaoci žalili. Stoga sam morao da preradim scenario. Srećom, Milanović se nije mnogo bunio.

Da li ste imali neke uzore?
Ne, bio sam potpuno samouk! Međutim, tokom studiranja sam naučio dosta, posebno o proporcijama, crtanju likova... Svi smo mi u to vreme bili prilično samouki. Tu i tamo smo se dočepali neke knjige, uglavnom od Zdravka Zupana, onda bismo to kopirali i razmenjivali. Današnjim crtačima je lakše, sve je dostupno na internetu, samo što sad nema dovoljno domaćih izdavača zainteresovanih za njihov rad. Oni kvalitetniji objavljuju u inostranstvu, a ostali se snalaze pokrećući fanzine...

Koji od Vaših likova Vam je danas najdraži?
Događa mi se da vidim neki moj strip, a da se uopšte ne sećam kad sam ga uradio! Posebno mi se to događa sa karikaturama! Najdraži mi je, ipak, Marko Kraljević, koga sam pravio kao spoj junaka iz narodnih pesama i stripskog junaka. Želeo sam da ga dočaram onako kako je prikazan u narodnim pesmama, pomalo kavgadžija i ljubitelj dobrog vina, ali zato beskrajno plemenite duše. No, bilo je onih kojima se to nije dopalo. Ispalo je da sam se rugao nacionalnoj istoriji... Tada je Žika Stojanović bio glavni urednik Politikonog zabavnika, on mi je rekao da nikad pre toga na njega nije vršen takav pritisak da ukine jedan strip. To se ipak i desilo posle 16 brojeva. Kasnije sam ga  objavljivao u Dečjim novinama i drugim našim izdanjima. Tada nije naišao ni na kakvu reakciju, što je opet neki pokazatelj... Sad se spremam da uradim jednu novu epizodu Marka Kraljevića u boji.

U to vreme radili ste i na Velikom Bleku. Zanimljivo je da ste napravili jedan potpuni otklon od redovne serije, kroz Rodijeve doživljaje...
Uradio sam jednu epizodu Rodijevih doživljaja. Sreten Drašković mi je rekao da bih mogao da uradim celu seriju tih kratkih epizoda za Strip zabavnik. Međutim, nakon što sam uradio drugu epizodu, iskrsao je posao na Pink Panteru, koji je bio neuporedivo bolje plaćen, a zahtevao je da se radi i po 40 tabli mesečno, tako da jednostavno više nije bilo vremena za nešto drugo. Jedno godinu i po dana crtao sam samo Pink Pantera.

Kako se u to vreme dolazilo do posla za strane izdavače?
U to vreme u Dečjim novinama osnovali smo Deno agenciju, preko koje smo počeli da nudimo stripove u inostranstvu. Posebno smo radili preko Dude Milosavljevića. Prodati su neki Banetovi stripovi, pa Muminovićevi stripovi, koji su izlazili u kineskim strip- sveščicama. Međutim, nije to bilo nešto dobro plaćeno, jer su menadžeri uzimali lavovski deo. Do Pink Pantera smo došli preko Jovice Milenkovića, menadžera iz Beograda. To je ponuđeno Dnevniku, koji je angažovao Milana Bukovca i mene, a kasnije nam se pridružio i Zdravko Zupan. Za Semik je rađen i Bufalo Bil. Međutim, posle godinu i po dana to je stalo.
Radio sam dosta i na Mapet bebama zajedno sa Zdravkom Zupanom. Naše slikovnice morale su da idu na verifikaciju u Hensonov studio. Od 23 slikovnice imali su samo dve primedbe. Na jednom mestu sam zaboravio da Mis Pigi nacrtam narukvicu, a na drugom sam nacrtao dete kako pušta vodu, a nedaleko do toga se vidi sijalica. Rekli su da ne sme da bude sijalica tamo gde dete pušta vodu. To su bile jedine dve primedbe. Morali smo da se strogo držimo pravila, ali smo dodavali nove gegove. Za neke slikovnice, koje su išle u formi stripa, sa jednom slikom po strani, pisao sam i scenarija. Božidar Timotijević je crteže u ovim slikovnicama komentarisao  u formi stiha.
Mačka Feliksa sam uradio jednu epizodu, prema nemačkom scenariju, a Milorad Žarić je tuširao.
Za Pink Pantera scenario sam dobijao od Šveđana.

Uradili ste dve epizode Hajduka Radana, koji nekako iskače iz Vašeg opusa...
Voleo sam tu hajdučiju! Svojevremeno je hajduke crtao Nikola Mitrović Kokan, a onda sam i ja došao na ideju da crtam nešto slično. U to vreme je Romero radio Modesti Blejz, strip koji mi se jako dopao i ja sam pokušao da imitiram taj crtež. Druga epizoda je nacrtana u sasvim drugom stilu, koji meni više leži. Ipak sam ubrzo napustio realistički crtež.
Obožavam kad strip crtam i smejem se. Svojevremeno sam čitao Alana Forda u prevodu Nenada Briksija. Znao sam da ga čitam u šinobusu od Novog Sada do Odžaka i da se grohotom smejem, a putnici oko mene su bili u čudu i pitali šta mi je!

Uradili ste scenario i za jednu epizodu Mirka i Slavka?
Da, napisao sam scenario za jednu epizodu Mirka i Slavka, koja je objavljena u Tik-taku. To je jedina epizoda koju je Buin slikao. Zanimljivo je da je to bila epizoda u kojoj nisam „ubio“ nijednog Nemca. Prva epizoda gde Mirko i Slavko nisu nikog ubili! Hteo sam da pokažem da se Mirko i Slavko mogu raditi i na drugačiji način. Onaj ko malo bolje poznaje strip mogao je da prepozna moj stil pisanja, iako je u zaglavlju pisalo „Crta i piše Buin“. Urednik  mi je rekao: „Znaš šta, mislili smo da se ti stidiš da tu piše tvoje ime!“.

Vi se tokom osamdesetih godina dobili nagradu za strip u Francuskoj...
Da, dobio sam treću nagradu za strip iz serije Homoquovadis. Međutim, dobio sam i puno nagrada za karikaturu, od prve nagrade Ikar 1973. godine, do Zlatne kacige 2010. godine.

Fijuksi su objavljeni u Finskoj...
Da, objavljeno je u nekim finskim dnevnim novinama. Jedna devojka je te stripove stavila pod mišku, odnela u Finsku, prevela i ponudila izdavaču i oni su bili objavljeni!

Uradili ste scenario za strip Miki Maus i Baš Čelik, koji je nacrtao Zdravko Zupan...
Mislim da je to najbolji scenario koji sam uradio. Dešavalo se i da mi Zdravko vraća scenario, da kaže kako to jeste dobro, ali kako to mora ipak drugačije, tako da je to dobrim delom i njegova zasluga.
Zdravko je radio tada za francuski Mikijev žurnal, po scenarijima Korteđanija. Zeferino Grasi je objavio par tih stripova u Mikijevom zabavniku. Pozvao je Zdravka i predložio da bi mogla da se obradi neka narodna bajka u stripu. Zdravko je predložio mene. Planirano je da se objavi u četiri broja. Moja ideja je bila da to budu četiri zasebne epizode, ali povezane jedna s drugom. Razradio sam četiri epizode na  po 12 strana. U trećoj epizodu sam ubacio neku vešticu. Zdravku se to nije svidelo i vratio me je, pa sam ponovo napisao scenario, gde su se sad pojavljivali divovi. To je objavljeno u Mikijevom zabavniku.

Šta se dešavalo početkom devedesetih godina prošlog veka?
Redakcija se jednostavno raspala... Ja sam sa  kolegama Miloradom Stevanovićem i Milovanom Petkovićem osnovao privatnu izdavačku kuću Den art. Preuzeli smo Eureku šampionku, za koju sam crtao karikature i strip Đole i Bole. Pokrenili smo dva lista za decu, najpre Dečji odmor, a par godina kasnije i Zvrk. Tu sam crtao uglavnom bojanke i enigmatske zadatke i poneki strip. Međutim, nije bio problem prodati, problem je bio naplatiti. Vremenom sve teže i teže, pa smo na kraju odustali u ugasili oba izdanja. 
Eureku smo, ipak, izdavali dugo. Nije se radilo o strip časopisu, ali se strip povremeno objavljivao.
I to se sve raspalo i ja prelazim u Osnovnu školu Desanka Maksimović da radim kao nastavnik likovnog 2002. godine. Povremeno sam crtao ilustracije za  knjige i udžbenike. Od kada sam otišao u penziju, ponovo sam počeo da se bavim stripom.

Koliko danas pratite strip?
Volim da pratim domaći strip. Inače, čitam dosta. Kolekcionar sam i volim i da imam strip. Sad je teško i pratiti sve. Ima toliko toga, pa se ponekad i izgubim. Puno je stripova dostupno i na internetu. Jedan strip koji je na mene ostavio poseban utisak u poslednje vreme je Trgovina, koju je izdala Fibra.
Marvel recimo ne pratim, ne čitam ni horore, gde se krv bezrazložno prisipa na sve strane...

Koliko je danas strip blizak mladima?
Kad sam pre desetak godina počeo da radim u prosveti, bilo je dece koja su donosila stripove u školu – Alan Ford, Dilan Dog... Međutim, u poslednjih pet-šest godina u školi nisam video nijedan strip. Čak sam rekao deci da ću onome koji donese neki strip dati peticu. Ni to nije pomoglo! Onda je jasno koliko je sati!
Sad i u čitanci za sedmi razred imamo par strana stripa Đorđa Lobačeva, ali ni to ne pomaže. Deca ne samo što ne čitaju stripove, nego ne čitaju opšte. Ne verujem da su razlog video-igre, jer bi trebalo da one podstaknu decu na čitanje. Čini mi se da im je dosadno. Svojevremeno mi je jedan učenik rekao da mu nije jasno zašto uopšte imaju likovno i muzičko, jer to njemu ne treba u životu. Kad sam ga pitao da li je nešto pročitao i on mi je rekao da nije, pitao sam ga što je onda uopšte učio slova, kada ništa ne čita, znači li to da mu ni ona trebaju? Nije mi odgovorio.

Kako u kontekstu toga vidite budućnost domaćeg stripa?
U principu ja nisam pesimista. Mislim da postoje neki ciklusi – kad se izgubi interesovanje za nešto, pa se onda posle ponovo pojavi. Isto kao i kod nas – kad nas jednom napusti interes za filmove, vratimo se knjizi.
Za sada mislim da nema neke velike nade. Za strip je potreban i novac. Sećam se da bih nekad, odlazeći na kiosk da kupim novine, kupio i po desetak stripova i da to nisam ni osetio. Drugačiji je tad bio i odnos prema stripu – pročita se i baci. Malo nas je to skupljalo. Danas je to drugačije – strip je skupa roba. Oni koji bi hteli da ga kupe – ne mogu, a oni koji mogu – njih to ne interesuje.

Šta bi naša država mogla da učini za strip?
Nedavno smo imali Olimpijadu. Poslali smo te naše sportiste, sa velikim očekivanjima. Onda sam se ja zapitao koliko je država uložila u te sportiste. Isto je i sa stripom – koliko se uloži, toliko će se i vratiti. Ako ćemo da pustimo da to sve ide stihijski, ne verujem da će tu moći da se nešto uradi.
Ono što je karakteristično za nas je gomila festivala, a nema mogućnosti da ljudi objavljuju u nekom tiražnom izdanju. Država mora da stane iza toga, slično kao u Hrvatskoj, gde država otkupljuje deo tiraža.
Na internetu postoji gomila foruma, po kojima ljudi pišu, ali to ne daje pravu sliku. Neverovatno koliko ima zagorovaca!

Koliko se u Odžacima i Gornjem Milanovcu zna za Vas?
U Gornjem Milanovcu me znaju. Iz Odžaka sam se davno izgubio, tako da se malo zna. Znaju Mikica i Peka, koje znam još kao dečake. Mikice se sećam još kad je dolazio u Gornji Milanovac, pa smo mu objavljivali Nindžu. Stalno je spominjao Peku, govoreći „Moj buraz crta još bolje od mene!“.

Šta možemo da očekujemo od Vas u narednom periodu?
Ozbiljno spremam spomenutog Marka Kraljevića. Počeo sam da radim scenario, a slede skice... Spremam i strip-kaiševe – kad mi nešto padne napamet, napravim neki geg. To je ono što volim da radim. Dešavalo mi se i na času da zapisujem ideje, a deca su se plašila da njih upisujem! Spremam i jedan serijal kratkih crtanih filmova u trajanju do 20 sekundi.

Koliko danas u 21. veku ima mesta za humoristički strip? Koliko imamo prava da se smejemo onome što je 21. vek doneo?
Imamo prava. Treba da se smejemo, ovaj vek je neviđena parodija potpomognuta svim mogućim medijima, koji po sebičnim potrebama bogate manjine i političkog establišmenta formiraju takozvano javno mnjenje. Nikad nije bilo zrelije vreme za humor, za smeh i ismejavanje onoga što se dešava kod nas, a i u svetu. Provaljuju nam gluposti svakog dana, toliko da je to već očigledno potcenjivanje ljudske inteligencije!

Pozivamo vas da u četvrtak 22 juna sa početkom od 17 časova dođete u klub Crna Ovca na promociju Kragujevačkog strip festivala!

Kragujevac Comic Con 2017

Na međunarodni festival dolaze ugledni umetnici i stručnjaci za strip i popularnu kulturu iz Italije i Srbije • Bogat program se od 22. do 25. juna održava u tri grada: Kragujevcu, Novom Sadu i Beogradu • Publici se nude tribine, promocije, crtanje posveta, izložbe, stvaranje ulične umetnosti, aktuelna izdanja, koncerti i nagradni konkursi za strip i umetničku fotografiju.

Prvi program Kragujevac Komikona biće održan u Novom Sadu, u četvrtak 22. juna, gde će klub „Crna ovca“ ugostiti umetnike, stručnjake i publiku.

Tom prilikom će specijalni gosti biti Zoran Stefanović, Nikola Dragomirović i Ilija Bakić.

Dođite da se družimo i podržite domaći strip!

Svet stripa raspisuje konkurs za kratki strip
KRAGUJEVAČKI POBEDNIK 2017.

U želji da podstakne stripsko stvaralaštvo Svet stripa sedmu godinu zaredom raspisuje konkurs za kratki strip “KRAGUJEVAČKI POBEDNIK“.

Konkurs je potpuno otvoren po pitanju teme i žanra, kao i tehnike i stilskog izraza. Pravo učešća imaju autori svih uzrasta. Rad može biti delo jednog autora ili više njih, a jedan autor može predati više radova u obimu od jedne do šesnaest tabli (strana).

Uz radove, autori obavezno treba da pošalju i svoju biografiju ili, ako je više autora radilo na stripu (crtež, scenario, kolor…), biografiju svih autora pojedinačno, po sledećim stavkama: funkcija autora (crtež, scenario, kolor…), ime i prezime, datum i mesto rođenja, adresa stalnog boravka, broj mobilnog ili fiksnog telefona, adresa elektronske pošte, naziv rada, tehnika i godina nastanka dela.

Pobedniku konkursa darivaće se plaketa „Branko Plavšić“, diploma “KRAGUJEVAČKI POBEDNIK” i nagrade sponzora, a odluka o pobedniku biće saopštena u nedelju poslednjeg dana Međunarodne strip konferenciji #KragujevacComicCon u 12.00h kada će biti organizovana izložba odabranih radova. Po okončanju konkursa, najbolje ocenjeni radovi biće objavljeni u časopisu Kiša.

Radovi takmičara mlađih od 15 godina biće žirirani nezavisno od starijih učesnika, i to u dve kategorije. Nagradu za najbolji rad u kategoriji MUNJA (do 15 godina) tradicionalno će dodeliti beogradska edicija Veseli četvrtak, a ove godine, u cilju popularizacije stripa među najmlađima, biće nagrađeni i najbolji radovi u kategoriji Mali umetnik / Mala umetnica za najbolji strip, strip kaiš ili ilustraciju takmičara do 10 godina. To je ujedno i zadatak za starije da animiraju decu da učestvuju na konkursu jer će svaki učesnik u ovoj kategoriji dobiti nagradu u vidu stripova i propratnog materijala za Međunarodnu strip konferenciju. Nagrade će se deliti isključivo u nedelju od 12.00 časova na Međunarodnoj strip konferenciji #KragujevacComicCon.

Konkurs će biti otvoren punih pet meseci, a poslednji dan kada zainteresovani autori mogu predati svoje radove je utorak 20. jun 2017. godine.

Radove slati u digitalnom formatu, u rezoluciji od 300 dpi i većoj, na adresu svetstripa@gmail.com ili poštom na adresu Svet stripa, Branka Paraća 1a, 34000 Kragujevac. Poslati radovi se ne vraćaju.

Kragujevac Comic Con
raspisuje KONKURS
ZA NAJBOLJU ILUSTRACIJU ZAGORA
BLEJA UZ TE-NEJA
u organizaciji udruženja Svet stripa i
pokrovitelja konkursa izdavača Veseli četvrtak

Uspešno realizovan konkurs za najbolju ilustraciju Dilana Doga, izdavačkoj kući Veseli četvrtak i organizaciji Svet stripa, daje motiva da nastave druženje/takmičenje i ove godine, konkursom za najbolju ilustraciju Zagora. Za koncept art i slogan konkursa se pobrinuo Aleksandar Sretenović, muzičar, pesnik i frontmen benda Propaganda 117.

Poput samog serijala, konkurs je žanrovski neograničen, a mogućnosti beskrajne. Vašoj mašti i inspiraciji prepuštamo izbor između crno-belog i obojenog crteza, kao i stil i temu... Može to biti crtež inspirisan Zagorovim višedecenijskim avanturama, njegovim prijateljima ili neprijateljima, vaša vizija ili verzija neke od brojnih naslovnih strana...

Izdavačka kuća Veseli četvrtak će tri najbolja rada nagraditi paketima svojih izdanja, a u žiriranju pristiglih radova će učestvovati i gosti KragujevacComicCona – autori iz Italije. Pobednici će biti proglašeni, a radovi izloženi i nagrađeni, na samom kraju Kragujevac Comic Cona – u nedelju 25. 6. 2017. godine u Kragujevcu, tačno u podne.

Važno: autori ilustracije mogu biti iz bilo kog mesta zajedničke nam planete, bitno je da imaju mogućnost da nagradu preuzmu u Srbiji (bilo da će to oni učiniti lično ili će nekome dati ovlašćenje).

Autor može učestvovati na konkursu sa najviše tri prijavljena rada.

Radove primamo na dva načina i potpuno je svejedno koji ćete izabrati:
- Skenirane radove u rezoluciji 300dpi (i većoj) šaljite na: konkurs@svetstripa.org.rs
- Originale ili odštampane kopije šaljite na adresu Svet stripa, Branka Paraća 1a, 34000 Kragujevac.

Uz radove obavezno pošaljite i vaše lične podatke i broj telefona.

Primljene radove ne vraćamo.

Rok za slanje radova je četvrtak 22.6.2017. godine.

Dobru zabavu i uspeh na konkursu vam žele
Veseli četvrtak i Svet stripa.

copyright © Sergio Bonelli Editore
autori lika: Guido Nolitta, Gallieno Ferri
prava na objavljivanje serijala Zagor u Srbiji:
Veseli četvrtak
za potrebe konkursa korišćene ilustracije:
Gallieno Ferri, Alessandro Piccinelli
koncept art i slogan konkursa:
Aleksandar Sretenović

Dragi prijatelji,

Pozivamo Vas da se priključite akciji prikupljanja sredstava za kupovinu pribora za crtanje i slikanje za decu iz svratišta, simboličnim donacijama kroz kupovinu autorskih radova, nastalih u okviru Paralelovih fb radionica "Strip i ploče", 2012-2016.

Ova humanitarna prodajna izložba biće postavljena u holu Merkator centra, na Novom Beogradu, od petka do nedelje, a preporučena cena po radu iznosi 400 dinara.

Izložba se odvija u okviru manifestacije Dani muzike, koja će okupiti zaljubljenike u ploče, diskove i stripove, kroz otvorenu berzu, u holu, na prvom spratu centra.

Dani muzike počinju u petak, 16. juna, u 12 časova i trajaće do nedelje, 18. juna, do 22 sata.

Za sve dodatne informacije, slobodno nas kontaktirajte.

www.paralel.rs
web.facebook.com/Paralelfestival/
www.instagram.com/paralelfestival/
www.youtube.com/channel/...

„Čudesni su džinovski skok u pogledu crteža, scenarija i formata, te nas uvode u novo razdoblje evolucije ilustrovane literature.“ – Sten Li

Strip Čudesni predstavlja bogato ilustrovan istorijski pregled ranog Marvelovog univerzuma: od prvog pojavljivanja Čoveka-Baklje, 1939. godine, preko strašnog dolaska Galaktusa, proždirača svetova, do kulminacije šokantnom smrću Gven Stejsi, Spajdermenove prve ljubavi.

Ove priče, iako ih ljubitelji Marvela možda već znaju, nikad ranije nisu ispričane na ovaj način – ne iz ugla heroja, već očima običnog čoveka, hrabrog i znatiželjnog foto-reportera.

Zahvaljujući Rosovim virtuozno oslikanim scenama i Bjusijekovom sjajnom pripovedanju, Marvelov svet dobija novu dimenziju i postaje istovremeno i fantastičniji i stvarniji nego što je ikad bio!

Čudesni su Ajznerovu nagradu, najuglednije priznanje američkog stripa, dobili u tri kategorije:
-za najbolji mini-serijal,
-za najboljeg slikara (unutrašnje strane),
-za najbolji dizajn izdanja.

Na Letećem startu od 15. do 18. juna, na sajtu Čarobne knjige, u knjižari „Bulevar Books“ u Novom Sadu i u striparnicama „Darkwood“ i „Alan Ford“ u Beogradu!

www.carobnaknjiga.rs

U izdanju Strip centra Makedonije - Veles zahvajujući finansijskoj pomoći Ministarstva za kulturu Republike Makedonije izdat je 3. broj STRIP ALMANAHA, specijalno izdanje revije STRIP KREATOR - jedinog stalnog strip časopisa u Makedoniji.

STRIP ALMANAH je zamišljen kao revija gde, po radovima makedonskih scenarista, crtaju makedonski crtači (uključujući pojedine goste iz regiona). Konkretno, broj 3. STRIP ALMANAHA je autorski projekat Aleksandra Stevanova iz Shtipa (mladi ali već afirmisani scenarista, letere, hroničar i dizajner). Njegove scenarija crtaju: on sam, Darko Bogdanov, Vesna Nichevska, Mirko Bojadžievski, Katerina teri Nikolova, kao i Natasa Konjević - gost iz Bosne i hercegovine.

Strip centar Makedonije ističe da je izdavanje ove revije konkretan pokušaj stimulisanja i afirmisanja makedonske strip scene. Pri davanju ocene njene razvijenosti ne treba prenagljivati i treba uzeti konkretne indikatore kao što su: broj učešća na specijalizovanim strip festivalima u region pa i šire, broj autora sposobnih za veće poduhvate, broj izdanja, broj aktivnih strip subjekata, broj čitalačke i publike, broj strip događaja u zemlji itd.

Čast i zadovoljstvo nam je da vas pozovemo na poslednji Fijuk sajam u sezoni, pre letnje pauze. Taman da nabavite neko lako ili teško štivo za plažu. Staro vreme, staro mesto, ali dosta novih izlagača. Dođite da se družimo i razmenjujemo briljantne ideje uz laganu muziku 16.6.2017, u petak,od 5 PM CUK Imago, Dečanska 14. Glavna na meniju ovog puta je izložba Bojana Milojevića AKA Asterijana, koju vam bliže može objasniti Žarko Milićević: „Pecamo se na društvenim mrežama i čovečanstvo nam pada teže nego ikad” – Asterian se nekad valjuška u svemu ovome kao prasac u blatu, a nekad mu je muka od svega pa se samokažnjava i ritualno degausuje bekape. Nekad je racionalan, nekad je Žodorovski. Svakako nije neosetljiv i ravnodušan.

„Kupujte na Fijuku! Nema više tvoje moje! Kvalitet je naša šansa!”

Izlažu: Besna kobila # Komiko # Modesty # Undergrad # Krajnji program / Kombinat # Kabinet 913 # Bukefal # Samoobjavljen # Marko Malk # Belgrade Raw # Recollect Images # Studiostrip # Boris Stanić # Tonja & Nevena # Silesija # Centar za liberterske studije # Baraba – Književno-izdavačka zadruga # Anarhija / Blok 45 & Bubašvaba pres # Deve # Beogradski Graffitti # Kosmogina # Burevesnik # Miloš Petrović (Naša Kuća) # Aleksandar Denić # Dobra umetnička priča # Utopia # Crna Kuhinja # LOM # Midži koji žvrlja # Mubareć # Omča # Novo doba # Fijuk # Aparatčik poluproizvodi # Pazl svet Srbija #ToBiTiVolela printovi # Duja: keramičke lampe # Kreativna šapica – pomozimo životinjama sa ulice # Maca Lini # Dear Diary notebooks # Diannin nakit # Lavirint Art #
Ulaz Besplatan!!!, Petak, 16.6.2017. (17h-23h) Vidimo se!!

SADRŽAJ PROGRAMA I NAJAVA:

   SREDA, 14. JUN (DoB, hol)
• 17:00- 17:55 Linije fronta na Istoku i na Zapadu (zvanični deo, posle nezvanično druženje)
• 18:00- 18:45 Rade Marković, likovni umetnik i osnivač „Tuš grupe“ (In memoriam 1955-2017)

   ČETVRTAK, 15. JUN (DoB, hol)
• 17:00- 17:55 Zabavnik pre Zabavnika i Konferencija za štampu povodom "Kragujevac Komikona 2017"
• 18:00- 18:45 Dan Želјka Paheka i promocija novih svetskih izdanja — u okviru ciklusa grupe „Beogradski krug 2“

   SREDA, 14. JUN (Dom omladine Beograda, glavni hol)

17:00- 17:55: LINIJE FRONTA NA ISTOKU I NA ZAPADU

Druženje autora i publike, kao i potpisivanje i crtanje posveta povodom četiri knjige stripova o Prvom svetskom ratu u izdanju „Moro - Sistem komiks“ i knjige "Sarajevski atentat" Udruženja lјubitelјa stripa RS "Deveta dimenzija".

Projekat "Linije fronta" je nastao tako što su trojica urednika „Sistem Komiksa“, Igor Marković, Zoran Moro i Milan Rusalić — čiji su preci učestvovali u Velikom ratu, a neki od njih bili i odlikovani — zaklјučili da bi ovakav projekat kao izdavači morali da urade. Po rečima izdavača: „Ukrštanjem njihovih pogleda na sukob koji se dogodio vek ranije, Linije fronta istražuju ostatke kolektivnog nesvesnog i materijal i teme prenete sa kolena na koleno.“

Edicija se objavlјuje u okviru Programa obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata 1914-2014. u Srbiji i Misije za obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata 1914-2014. u Francuskoj. U serijalu su zastuplјena zvučna imena evropskog stripa, poput Rodolfa, Bruna Falbe, Filipa Zitke, Zorana Janjetova, Darka Perovića, Zografa, Alekse Gajića i Dražena Kovačevića, ali i desetine drugih autora srpskog stripa, od kojih su neki na početku karijere. Predgovor za prvi album serijala „Linije fronta“ pisao je istoričar Žan-Pjer Verne, ujedno i scenarista albuma „Prokleti rat!“ proslavlјenog francuskog strip autora Žaka Tardija. Edicija će imati osam knjiga.

Učesnici projekta su do sada bili Filip Banković, Tiberiu Beka, Radislav Vesić, Milorad Vicanović, Jelena Vučić, Aleksa Gajić, Predrag Ginevski, Mišel Difran, Olivije Dobs, Nenad Dodić, Milan Drča, Predrag Đurić, Pavle Zelić, Filip Zitka, Aleksandar Zograf, Aleksandar Zolotić, Miodrag Ivanović, Zoran Janjetov, Dragan Jovanović, Milan Jovanović /1/, Milan Jovanović /2/, Dražen Kovačević, Milan Konjević, Igor Krstić, Zoran Matović, Đorđe Milović, Ana Milojković, Mirjana Mislov, Milenko Mišić, Sabahudin Muranović, Želјko Obrenović, Vasa Pavković, Dragan Paunović, Nebojša Pejić, Nenad Pejčić, Darko Perović, Miloš Petrik, Aleksandar Petrikanović, Mihajlo Petrović, Vujadin Radovanović, Rodolf, Miroslav Slipčević, Ivica Sretenović, Velibor Stanojević, Darko Stojanović, Igor Stojanović, Dragana Stojilјković, Ivan Stojković, Dušan Stokić, Stevan Subić, Branko Tarabić, Rastko Ćirić, Bruno Falba, Danilo Šarenac i mnogi drugi — sa predgovorom Žana Pjera Vernea i prevodima Pjera-Iva Noela i Branislava Glumca.

Takođe značajan poduhvat je album „Sarajevski atentat“ koji ima 146 stranica crnobelih i kolor stripova, kao i nekoliko istorijskih tekstova. Prikazan je atentat na Franca Ferdinanda, sudbina članova “Mlade Bosne”, ratni put srpske vojske u periodu 1914-1918. godine, tragično povlačenje kroz Albaniju i borbe na Solunskom frontu, stradanje srpskih civila tokom okupacije i još mnogo toga u vezi sa istorijskim periodom Velikog rata. U izradi su učestvovali: Vladimir Aleksić, Jovan Bratić, Milorad Vicanović Maza, Danko Dikić, Milan Drča, Predrag Ikonić, dr Nele Karajlić, Daniel Kuzman, Spasoje Kulauzov, Vlastimir Mandić, Stevo Maslek, Nikola Matković, Mijat Mijatović, Miodrag Milanović, Desimir Milјić, Milan Mladić, Dragan Pavasović, Želјko Pahek, Zoran Pejić, Zlatibor Stanković, Marko Stojanović, Radovan Subić, Nenad Cvitičanin i Dejan Šijuk.

18:00- 18:45 „RADE MARKOVIĆ, LIKOVNI UMETNIK I
OSNIVAČ „TUŠ GRUPE“ (IN MEMORIAM 1955-2017)

Rade Marković (Beograd, 1955 — Beograd, 2017) bio je ilustrator, karikaturista, stripski crtač, dizajner, pisac tekstova iz istorije i teorije umetnosti. Ilustrovao je preko tri stotine knjiga, od toga 180 dečjih; objavio je preko 17.000 ilustracija u različitim medijima, a od toga oko 4.000 u dnevnoj novini „Politika“.

Biografija

Bavio se slikanjem, grafikom, ilustracijom, animacijom, karikaturom, stripom, dizajnom knjiga, teoretskim radom iz oblasti ilustracije i stripa, kao i drugih likovnih disciplina. Osnivač stripske i multimedijalne "Tuš grupe". Član ULUPUDS-a od 1977. godine u statusu samostalnog umetnika. Predsednik slikarsko grafičke sekcije ULUPUDS-a (2007—2010). Imao je status istaknutog umetnika od 1998. godine.

Radio je kao likovno-grafički urednik lista „Student“ /uredio koautorski strip dodatak "Treća generacija"/(1977—1980) i časopisa „Književna reč“ (1980) i „Savremenik“ (1984—1992). Za Ediciju „Plus“ Savremenika uradio je total dizajn. Ilustrator lista „Politika“ na rubrikama „Politika za decu“ (1996—2006), „Roman“ (1996—2008), „Među nama“ (1999—2003), „Da li znate?“ (1997—2014). Urednik likovnog programa u Art centru, Beograd (2008—2016). U raznim domaćim i stranim novinama, časopisima i nedelјnicima objavio preko 17.000 stripova, ilustracija i karikatura: „Svetlost“, „Mladi mašinac“, „Pravnik“, „Osmeh“, „Student“, „Jež“, „Mladost“, „Omladinske novine“/NON, „Faca“, „Polet“, „Studentski list“, „Komunist“, „Stripoteka“, „Spunk“, „Borba“, „Naša Borba“, „Večernje novosti“, „NIN“, „Ekspres Politika“, „Ilustrovana Politika“, „Beograd-Nјujork“, „Politika“, „Vidici“, „Ideje“, „Književna reč“, „Reč“, „Libération“ (Francuska), „Viper“ (Francuska), „Savremenik“, „Almanah estetičara Srbije“, „Stripolis“, „Prosvetni pregled“ i drugim.

Ilustrovao je preko 300 knjiga za decu i odrasle. Ilustrovao prvu knjigu (365 ilustracija) i izradio total dizajn za ediciju (7 knjiga) "Da li znate?" izdanje Fondacija Ribnikar. Izlagao na preko 100 grupnih izložbi i 30 samostalnih u zemlјi i inostranstvu. Objavio preko 100 tekstova iz oblasti primenjene i likovne umetnosti u listovima i časopisima: „Književna reč“, „Vidici“, „Reč“ i „Savremenik“.

U okviru izložbe „Zlatno pero Beograda“ učestvovao na simpozijumima „Ilustracija u svetu danas“ (1987), „Strip ekvilibristika u nekoliko ilustracija“ (1988), „Šta je lepše: slika ili slovo?“ (1990), „Stil i metodologija ilustracije i animiranog filma“ (1992). Tekst u katalogu izložbe „Tradicionalno–moderno“: „Slike koje pamte ili obožavanje materije“ (2012), Tekst u katalogu izložbe „Realno nadrealno“: „Zašto nagrada Ljubomir Micić?“ (2011)

Kritička recepcija

„Ali mi pitanje zašto? prepoznajemo sa modernih tabloa Radeta Markovića, što ga u najbolјim slikama podiže na ravan savremenog Hijeronimusa Boša. Nјegove mase jedinki nivelisanih buktećim koloritom, a sukoblјenih oštro izdiferenciranim grafizmom, i njihovo komešanje, okretanje u krug kao u presahlom dolapu fundamentalnog lјudskog smisla, njihovo valјanje sa jedne strane svemira na drugu, prodornim svojim kikotom i svojom razdirućom jekom opominju nas na trenutak u kome jesmo. (...) Ali on ne samo da uviđa nakaznost ovog vremena, on na nju reaguje u duhu vremena svim raspoloživim sredstvima, kombinujući ilustraciju sa filmom, strip sa slikom, taleći ih u retorti podsmešlјivog intelekta oplemenjenog ranjivom osećajnošću čiji proizvodi eksplodiraju od vihorne ekspresivnosti našeg doba u čijem žrvnju nestaju i dželati i žrtve...“ — Živojin Pavlović (filmski reditelј i književnik)

„Marković je uspeo da potpuno izbegne korišćenje strip-balona sa upisanim tekstom i dijalozima i da, istovremeno, ne proizvede efekat „nemog“ stripa. Ovaj efekat Marković postiže sredstvima vizuelne naracije. To je složen i težak postupak. Čista likovnost...Status i svojstva sveta, opus Radeta Markovića stekao je onda kada je, među nebrojeno mnogo drugih svetova i nebrojeno mnogo drugih univerzuma koji nastanjuju multiverzum umetnosti, ispunio onaj veoma zahtevni prethodni uslov, nesumnjivo jedan od najvažnijih. Onda kada je potvrdio svoju izuzetnost, neponovlјivost i jedinstvenost, kada je postao jedan, jedinstven i neponovlјiv svet. To je ona ideja koje se, zahvalјujući imaginaciji, talentu i crtačkoj veštini našeg autora, iz beskonačno malog objekta bez dužine i zapremine koji nazivamo tačkom, pred našim očima uspostavila i uspostavlјa, razgranala i grana, preoblikovala i preoblikuje, održala i održava kao jedno, jedinstveno i neponovlјivo prostor-vreme sa nemerlјivo mnogo oblikâ, kretanja, bojâ, odnosâ i zvuka, kao svet.“ — Ljubomir Klјakić

„Kao poznavalac te kreativne eksplozivne pariske družine, potvrđujem i ovom prilikom, da niko iz redakcije „Šarlija“ (Charlie Hebdo) i „Hara-Kirija“ (Hara-Kiri Hebdo), nije stilski bio ni nalik Radetovom kineski upornom crtežu, prebogatim detalјima i eksploziji boja, a u svemu nenametlјivom isijavanju beskrajne čovečnosti i dobrote iz njegovih radova. Voluminozni Srbin je zapravo bio šok za njih, jer je za jedan svoj kaiš stripa trošio više vremena nego većina redakcije „Šarlija“ zajedno. No, nije se Rajzer iznenadio kolegom pridošlicom iz Srbije, o kome sam mu govorio u ranijim prilikama, družeći se u njihovoj redakciji povremeno sa njim i ostalim članovima liberterske bande bez straha i mane, bez ikakvog suzdržavanja i zaziranja od ismevanja političkih budalaština i kretenizacija u Francuskoj, ali i po čitavom svetu. Pred Radetovim delima je Rajzer onda, svim pobrojanim slavnim prisutnima, neuobičajeno ozbilјno za njegov način izražavanja, rekao: „Ovo nije samo strip, ovo je nešto više, ovo je istinska umetnost!“  —  Zoran Petrović Piroćanac

Izvor i podrobniji podaci: Vikipedija, slobodna enciklopedija.
sr.wikipedia.org/sr-el/Раде_Марковић_(ликовни_уметник)

   ČETVRTAK, 15. JUN (Dom omladine Beograda, glavni hol)

17:00- 17:45: ZABAVNIK PRE ZABAVNIKA I KONFERENCIJA ZA ŠTAMPU POVODOM "KRAGUJEVAC KOMIKONA 2017"

Ekskluzivno predstavlјanje međunarodnog Festivala "Kragujevac Komikon", sedmog po redu. Festival će imati programe u Novom Sadu (22. jun), Kragujevcu (21-25) i Beogradu (25) sa gostovanjem čuvenih autora iz Italije — Kristijano Spadevekia, Valter Venturi i Klaudio Kjaveroti — kao i poznatih umetnika iz Srbije. U programu su osim tribina, promocija i crtanja posveta, uklјučene i četiri izložbe, stvaranje ulične umetnosti, prodaja izdanja i konkursi za strip i umetničku fotografiju.

Druženje Zabavnikovaca i ekskluzivno predstavlјanje broja „Politikinog Zabavnika“ od 19. maja — sa živim rubrikama, specijalnim gostima i uz nagradnu igru delјenja primeraka.

„Politikin Zabavnik“ je prva linija zabave i poslednja odbrana ulјuđenosti i kulture!

18:00- 18:45 DAN ŽELjKA PAHEKA I PROMOCIJA NOVIH
SVETSKIH IZDANјA — U OKVIRU CIKLUSA GRUPE
„BEOGRADSKI KRUG 2“

Povodom ciklusa programa obeležavanja 40 godina od osnivanja stripske grupe „Beogradski krug 2“ (1976), jedne od najvažnijih u Evropi, održava se dan Želјka Paheka, nagrađivanog i međunarodno objavlјivanog stripara, scenariste, ilustratora i karikaturiste. Poznat je od ranih osamdesetih po crnohumornim naučnofantastičnim stripovima („Astro-iđani”, „Legija napromočivih”...) i naslovnim ilustracijama za remek-dela svetske fantastike.

Rođen je 1954. i odrastao u Županji, u Slavoniji, Hrvatska, gde je završio osnovnu, a zatim i srednju školu. U Beograd se preselјava 1978, gde je 1980. završio Višu pedagošku školu, likovni smer.

Jedan je od osnivača i klјučnih autora umetničke grupe „Beogradski krug 2”, gde je delovao zajedno sa Bojanom M. Đukićem (inicijator), Vladimirom Vesovićem, Zdravkom Zupanom, Askanijem Popovićem, Rajkom Miloševićem — Gerom, Draganom Savićem, Dušanom Relјićem, Slobodanom Ivkovim, Draganom Bosnićem i drugima.

Pahek je i jedan od osnivača Društva lјubitelјa naučne fantastike „Lazar Komarčić“ 1981. godine.

Stripom se profesionalno bavi od 1979. godine, kada počinje objavlјivati u svim važnijim omladinskim i stripskim revijama u Jugoslaviji: „Student“, „Vidici“, „Politikin Zabavnik“, „Ju strip“, „Stripoteka“, „Spunk novosti“, „Naš strip“, „Strip mania“, „Sirijus“, „Futura“, „Naša krmača“...

Od 1986. objavlјuje stripove po svojim scenarijima u inostranim magazinima kao što su: „Schwermetall“ (Nemačka), „Fluide Glacial“ (Francuska), „L'Eternauta“ (Italija), „Zone 84“ (Španija), „Tintin“ (Belgija), „Elefterotipija“ (Grčka) i, naročito, „Heavy Metal Magazine“ (SAD) u kojem je prevođen od 1989. godine i zastuplјen u tri svečane kolekcije povodom godišnjica.

Nјegov strip „Crni ožilјak“ („Die Schwarze Narbe“), posvećen rušenju Berlinskog zida, u antologiji „Durch Bruch“ (1990) objavlјen je na trinaest jezika.

Pahek je pisao scenarija i za D. Bosnića i D. Savića, a radio je i kao kolorista za Ermana Ipena na poznatim stripskim serijalima „Džeremaja” i „Tornjevi Boa Morija”.

Od 1982. radi ilustracije za naslovne strane naučnofantastičnih i fantazijskih knjiga pisaca kao što su: Robert Hajnlajn, Filip K. Dik, Artur Klark, Daglas Adams (uklјučujući i Autostoperski vodič kroz galaksiju), Teri Pračet, Tim Pauers, Kejt Roberts, Frederik Pol, Robert Silverberg, Boris i Arkadij Strugacki, Dragan Orlović, Zoran Živković, Teodor Sterdžen, Ursula Legvin, Fred Hojl, Predrag Raos, Semjuel Dilejni, Zvonimir Kostić, Greg Ber, Stanislav Lem, Džejms Bliš, Kliford Simak, Leri Niven, Kristofer Prist, Dragoslav Andrić, Tiodor Rosić, Slobodan Škerović i drugih.

Izvor: Vikipedija, slobodna enciklopedija. Podrobnije:
https://sr.wikipedia.org/sr-el/Жељко_Пахек

Izveštaja sa prve promocije Strip mitologije

Mitovi u stripu — povratak izvorima kulture

Edicija „Strip mitologija“ kuće „Pčelica“ premijerno predstavlјena u beogradskom Centru za umetnost stripa

U Beogradu je, u okviru programa Centra za umetnost stripa, u glavnom holu Doma omladine 8. juna premijerno predstavlјeno dvanaest knjiga američkih stripova u boji iz edicije „Strip mitologija“, koju je na srpskom objavila „Pčelica“, izdavačka kuća obrazovne i zabavne literature iz Čačka.

Na početku je pesnik, novinar i scenarista Petar Petrović — Čika Peca, jedan od utemelјitelјa „Studija B“ sa Duškom Radovićem — poklonio gostima slogan "Samo rad i red daju med".

„Strip mitologiju“ su predstavili Tamara Lujak, književnica, kulturna aktivistkinja, specijalista za bajke, dečju literaturu i fantastiku, zatim Nevena Marković, koordinator odnosa sa javnošću „Pčelice“, kao i domaćin Zoran Stefanović, urednik Centra za umetnost stripa, scenarista i istoričar kulture.

Stefanović je kao razlog da se „Strip mitologija“ uvrsti u početni period rada Centra za umetnost stripa naglasio „važnost prenošenja evropske i planetarne mitologije u stripove za porodičnu publiku, naročito dečju i omladinsku, koja ne dobija adekvatno kulturno i socijalno obrazovanje u dobu globalizacije“. Drugi razlog je da je ova edicija inaugurisala „Pčelicu“ i na polјu stripskog izdavaštva, što može imati trajniji značaj za strip u Srbiji. Podsetio je i da isti izdavač sistematski angažuje domaću stripsku elitu za ilustrovanje knjiga i slikovnica.

Predstavnica izdavača, Nevena Marković, podsetila je na istorijat IK „Pčelica“ i stotine njenih izdanja, uređivačku politiku ove kuće, edicije i izdavačke sektore po uzrastima, tržišne niše, odnos prema srpskoj kulturi i tradiciji, jezičke i obrazovne standarde. Osvrnula se i posebno na rad sa brojnim domaćim autorima — piscima, likovnim umetnicima, pedagozima i prevodiocima.

Stefanović je zatim dao pregled istorijata Lerner pablišing od 1959. do danas, sa osvrtom na deset godina rada etikete „Grafik juniverz“, sa tri glavne edicije, uklјučujući i „Strip mitologiju“ koja je do sad na engleskom objavila 27 stripskih knjiga. Navedena su priznanja i nagrade ove etikete, komercijalni efekti na američkom tržištu i strategija odgajanja najmlađe stripske publike u dobu kada elektronski uređaji i azijski strip vladaju čak i u Americi.

Svaka knjiga „Strip mitologije“ je recenzirana od strane profesora univerziteta. Srpska izdanja su knjige u tvrdom povezu, u boji, sa 48 stranica (40 stranica stripa) i imaju korisne dodatke: pojmovnik, preporučeno štivo (knjige, filmove i internet izvore), belešku o nastanku stripa, indeks i biografije stvaralaca. Crtači i scenaristi edicije su solidne zanatlije koji imaju reference među najvećim kućama u SAD — Marvel, DC, Imidž i Dark hors.

Iz starobalkanske tradicije, kojoj smo i mi baštinici, objavlјeno je šest knjiga. Scenaristi Džastin i Ron Fontes i crtač Gordon Persel uradili su knjigu „Demetra i Persefona“; Pol D. Stori i Tomas Jits — „Persej: Lov na meduzinu glavu“;  Stori i Stiv Kurt — „Herakle, dvanaest podviga“; Džef Limke i Džon Mekri — „Tezej protiv Minotaura“; tandem Fontest sa Perselom — „Troja, pad drevnog grada“, a Den Džoli i Tomas Jits knjigu „Odisej: Posejdonova kletva“.

Iz skandinavske i britanske tradicije prevedene su četiri knjige. Scenarista Limke i crtač Ron Rendal uradili su knjigu „Tor i Loki, u zemlјi divova“;  Pol D. Stori i Rendal — „Beovulf, ubica čudovišta“; Limke i Jits — „Kralј Artur, oslobođeni Ekskalibur“, a Stori i Jits  knjigu „Robin Hud, odmetnik iz Šervudske šume“.  Iz dalekoistočnih kultura nam stižu dve knjige: scenarista Den Džoli i crtač Ron Rendal uradili su priču iz Kine „Guan Ju, braća zauvek“, a  Stori i Rendal iz Japana — „Amaterasu, povratak sunca“.

Povodom ove edicije, Stefanović je sa aspekta antropologije, psihologije i drugih nauka govorio o Kembelovoj teoriji monomita i njegovom značaju, ne samo za kulturu i industriju zabave, već i za psihičko-biološki razvoj pojedinca. Preporučio je prisutnima da decu i mlade što više snabdevaju klasičnim mitološkim štivom, bilo u izvorniku bilo u modernim obradama.

Tamara Lujak je sa aspekta pisca i stručnjaka za fantaziju, ali i kao školovani arheolog, ispričala profesionalna i lična iskustva o tome kako današnja deca reaguju na mitove, bilo klasične, bilo moderne i zašto su mitovi važni. Takođe je naglasila da je vitalno bitna sloboda za današnjeg stvaraoca da se daju savremene, lične obrade mitova, ali i da se stvaraju potpuno novi, kao buduća baština. Upravo su njeni projekti svetskih priča „Kako se plaše deca“, leksikon „Rečnik straha“ i autorske bajke u zbirci „Priče iznad oblaka“ bili dobra građa da se procene reakcije dece iz Srbije i regiona na mit, bajku, legendu i fantaziju.

Nevena Marković je na pitanje o dostupnosti ovako luksuznih knjiga kupcima naglasila da su cene zbog većih tiraža vrlo povolјne i da se sa prodajnim akcijama približavaju izdanjima sa kioska. Ako prva dva kola na srpskom budu isplativa, „Pčelica“ će objaviti svih 27 knjiga. Moderator je primetio da je edicija štampana latinicom, što je neuobičajeno za „Pčelicu“, ali i često onemogućava da se knjige kupuju za decu mlađih razreda.

Prisutni su obavešteni i o drugim aktuelnim izdanjima kuće, ali i o visokim ocenama koje državne komisije, škole i biblioteke daju izdanjima „Pčelice“.

Predstavlјanju je značaj dao i razgovor sa publikom, koju su, osim porodične, činili i umetnici i kulturni radnici. Međunarodni umetnik i poznavalac stripa Bojan M. Đukić, osnivač Beogradskog kruga 2, pričao je o doprinosu američkog stripa promovisanju klasične i nove mitologije, što se dešavalo prvenstveno preko stripskih svezaka, a ne preko novinskog stripa.

Takođe međunarodno ugledni umetnici Dušan Relјić i Vladimir Vesović pitali su da li će biti slovenske i srpske mitologije u stripu. U ovoj američkoj ediciji ih nema, ali je Zoran Stefanović podsetio da je prvi veliki svetski serijal slovenske mitologije u stripu „Prva rasa“ nedavno rađen upravo u Srbiji, ali za rusko tržište. On se, kao scenarista serijala, sa crtačima Sinišom Banovićem i Sinišom Radovićem, nada da će rad biti nastavlјen nakon poslovne pauze i da će serijal ipak jednom biti objavlјen.

Svoje iskustvo sa prisutnima je podelio i David Vartabedijan, likovni umetnik i muzički publicista, jedan od najpopularnijih autora „Pčelice“ sa knjigom „Ilustrovani rokenrol vodič“. Ova knjiga je na srpskom štampana već u četiri izdanja, a prodata su i prava u Polјsku.

Učesnici tribine su najavili nastavak druženja na jesen, zbog iskazanog interesovanja publike i prisutnih stvaralaca.

IK „Pčelica“ www.pcelica.rs/

Oko 850 dece iz tri škole istovremeno su crtala stripove (Foto I. Stojanović)

Leskovac – U tri leskovačke osnovne škole juče je održan javni čas crtanja stripa na otvorenom, najveći u Evropi. Nakon što je juna 2016. u dve ovdašnje škole održan do tada najveći javni čas crtanja na otvorenom pred oko 600 dece, Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan” juče je oborila taj rekord, održavši javni čas na otvorenom u školama „Josif Kostić”, „Svetozar Marković” i „Vožd Karađorđe”, u kome je učestvovalo oko 850 dece koja su istovremeno stvarala stripove.

Na konkursu Leskovačke škole stripa za najbolji strip-kaiš za učenike iz Jablaničkog okruga, raspisanog u okviru održavanja Balkanske smotre mladih strip-autora, u najvećem broju su se odazvale pomenute osnovne škole, pa je Leskovačka škola stripa odlučila da u znak zahvalnosti u te tri škole održi javni čas crtanja stripa, sa ciljem da se mladima otkriju tajne „devete umetnosti” i da se zainteresuju da krenu stopama brojnih prethodnika koji su ostvarili veliki uspeh u ovoj oblasti, ne samo u zemlji, nego i u inostranstvu, pre svega u Francuskoj i Belgiji.

Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan” postoji od 29. maja 1995. godine. Za 22 godine postojanja kroz nju je prošlo više od hiljadu dece, od kojih su danas mnogi svetski poznati strip-crtači, kao i animatori, ilustratori, restauratori, arhitekte, tatu-majstori, akademski slikari i grafičari. Škola stripa donela je u Leskovac preko stotinu međunarodnih priznanja i nagrada, a od 1998. godine organizuje Balkansku smotru mladih strip-autora, najstariji festival na prostoru bivše SFRJ, koji je takođe i najmasovnija strip-manifestacija na svetu.

M.M.

Vaš ljubljeni glavni urednik je pod strašnim stresom na poslu, pa nema energije smišljati bogznakakve uvodnike (kao što nije uspio ni nacrtati svoj strip).

Čitajte i uživajte. Vaš će si ljubljeni glavni urednik luksuz da čita stripove koje je objavio na povjerenje - priuštiti tek za vikend.

Siroti, siroti glavni urednik.

Adresa: www.mojstrip.com

Graffiti, Komiko i Berza Vinila Novi Sad organizuju veliku berzu vinila i stripova pred letnju pauzu. Uslovi ostaju isti - bez najave nema izlaganja/prodaje. Svi koji su zainteresovani za prodaju stripova, molimo vas pišite u KOMIKO inbox: info@komiko.rs.

Berza bi trebalo ad bude na preko 50 metara štandova, a učešće su (na stripskoj strani) potvrdili Besna kobila, Komiko, Makondo, Forma B, striparnica Alan Ford, Edge Art radionica, Klub ljubitelja stripa iz Sombora i drugi izdavači i kolekcionari.

STRIPBURGER NA FESTIVALU OSLO COMICS EXPO
9. – 10. junij 2017, Oslo, Norveška

Stripburgerjeva ekipa tokrat znova potuje na sever, natančneje v Oslo, kjer se bomo predstavili v okviru 11. edicije mednarodnega stripovskega festivala Oslo Comics Expo.

Dobro poučeni veste, da se je Stripburger že večkrat uspešno predstavil na skandinavskem polotoku in v zadnjih dveh letih gostoval na večini tamkajšnjih večjih in pomembnejših stripovskih festivalov (in sicer v Helsinkih, Stockholmu in Malmu), zdaj pa bosta urednica revije Tanja Skale in stripovski avtor Gašper Rus ponosno zastopala barve domače revije in slovenskega stripa na stripovskem festivalu Oslo Comics Expo, ki se bo med 9. in 10. junijem odvil v norveški prestolnici.

Gre za letni stripovski festival, ki ga od leta 2007 dalje organizira  mestna knjižnica v Oslu (Deichmanske bibliotek), pod okriljem katere deluje tudi stripovska knjižnica Serieteket. Festival se primarno posveča predstavljanju in promociji domače in skandinavske stripovske produkcije, z gostovanjem in predstavitvami priznanih tujih ustvarjalcev, kolektivov in založnikov pa se je uveljavil tudi kot pomembno mednarodno stripovsko prizorišče. Srčiko festivalskega dogajanja predstavlja dvodnevni stripovski sejem, ki se odvija na enem od osrednji trgov v Oslu in deluje kot platforma za povezovanje različnih akterjev tako skandinavske kot mednarodne stripovske scene in ljubiteljev stripa, v času festivala pa se odvije tudi več dogodkov, posvečenih stripu: predstavitve, pogovori, okrogle mize, razstave…

Stripburger se bo poleg sejemske stojnice predstavil še z razstavo sitotiskanih plakatov Pozor, delo!in projekcijo animiranih filmov Stripburger v gibanju in Wanted v režiji Borisa Dolenca v stripovski knjižnici Serieteket, naša predstavnika pa bosta sodelovala tudi na okrogli mizi o neodvisnih stripovskih antologijah.

Stripburger z Norveško povezujejo tudi dolgoletne in živahne ustvarjalne vezi s tamkajšnjimi stripovskimi avtorji,  kot so npr. Martin Erstnsten, Lars Fiske in Bendik Kaltenborn, ki so tudi redni gostje na straneh revije. Festival v Oslu tako ponuja odlično priložnost za poglabljanje stikov z že poznanimi in uveljavljenimi avtorji kot tudi odkrivanje novih talentov, pa tudi strateško izhodišče za prihodnja sodelovanja z založniki in organizatorji stripovskih dogodkov na dobro razviti skandinavski stripovski sceni.

PROGRAM:
• petek, 9. junij, ob 17:00, Serieteket/Deichmanske bibliotek, Oslo
  Odprtje festivala in razstave: Stripburger – Pozor, delo!
• petek , 9. junij, ob 18:00, Serieteket/Deichmanske bibliotek, Oslo
  Filmski program: Stripburger v gibanju in Wanted (režija: Boris Dolenc)
• petek, 9. junij, 18:00-21:00 in sobota, 10. junij, 11:00-19:00, Schous plass, Oslo
  Stripburgerjeva stojnica na stripovskem sejmu
• sobota, 10. junij, ob 13:00, Schous plass, Oslo
  Okrogla miza na temo neodvisnih stripovskih antologij (gostje: Stripburger, Sammy Harkham,
  BLOKK, moderator: Øyvind Holen)

NASLEDNJA POSTAJA:
Crack!, 22. - 25. 6. 2017, Rim, Italija

SADRŽAJ PROGRAMA I NAJAVA:

   SREDA, 7. JUN (DOB, KLUB)
• 17:00- 17:45 Sudija Dred: Dete pravde je među nama
• 18:00- 18:45 Iz Bojanove radionice — samostalna izložba Bojana M. Đukića

   ČETVRTAK, 8. JUN (DOB, HOL)
• 17:00- 17:45 Zabavnik pre Zabavnika
• 18:00- 18:45 Strip mitologija – predstavlјanje nove edicije IK „Pčelica“, Čačak

   SREDA, 7. JUN

17:00- 17:45: SUDIJA DRED: DETE PRAVDE JE MEĐU NAMA!

Treća knjige o Sudiji Dredu pod naslovom „Dete pravde“ donosi jednu od najpoznatijih priča iz klasičnog perioda kultnog britanskog stripskog serijala. Scenario su napisali Džon Vagner i Alan Grant, a crtež je poveren velikanima britanskog stripa - Brajanu Bolandu, Ronu Smitu i Majku Makmanu.

Najobimnija knjiga o Sudiji Dredu do sada na srpskom, u izdanju novosadskog „Komika“, nastavlјa ediciju otvorenu knjigama „Presuda je smrt!“ i „Dan kada je zakon umro“. Knjiga sadrži i epilog, dodatak u vidu epizode koju je nacrtao Brajan Boland, i koja je obično izostavlјana u ranijim izdanjima epopeje „Dete pravde“, kao i galeriju naslovnih strana i ilustracija. Knjigu je likovno oblikovao Ivica Stevanović, a preveo Kristijan Relić.

„Nјega ne zanimaju motivi koji stoje iza nečijih postupaka, on nema samilosti, i nikome ne pruža drugu šansu. Nјega, zapravo, ni ne interesuje pravda – njega interesuje isklјučivo zakon. Sudija Dred je jedan od najpopularnijih svetskih stripova i najverovatnije najpopularniji britanski strip još od svog nastanka 1977. godine, kada su ga stvorili Džon Vagner, Karlos Ezkuera i Pat Mils. Sudije su neka vrsta superpolicajaca. Oni su u isto vreme i tužilac, i porota, i sudija, i imaju pravo da presudu donose na licu mesta. Opremlјeni su oklopom, pištolјima sa šest različitih vrsta municije, i kompjuterizovanim motorciklima naoružanim topovima, kojima krstare gradom deleći instant pravdu. Najjači, najbrutalniji i najrevnosniji sudija je, naravno, Sudija Dred.“ — časopis Trablmejker, Srbija.

18:00- 18:45 „IZ BOJANOVE RADIONICE“ —
SAMOSTALNA IZLOŽBA BOJANA M. ĐUKIĆA 
(CIKLUS „40 GODINA GRUPE BEOGRADSKI KRUG 2“)

Povodom ciklusa programa obeležavanja 40 godina od osnivanja stripske grupe „Beogradski krug 2“ (1976), jedne od najvažnijih u Evropi, priređuje se izložba njenog osnivača Bojana M. Đukića, javna demonstracija crtanja i intervju 7. juna, u Domu omladine Beograda.

U vremenu kada tehnologija i informatika zamenjuju lјude u čitavim umetničkim veštinama, klasična zanatska osposoblјenost dobija na sve većoj ceni. Uprkos najezdi trodimenzionalnog konstruisanja slike računarskim programima, dvodimenzionalno crtanje i dalјe je osnova koja se da primeniti svuda, od smešnih životinja i dece, do blago komičnih superjunačkih ili hororičnih svetova.
Samostalna izložba Bojana M. Đukića — autora stripova, animatora, publiciste i pedagoga —  prikazuje sve faze likovnog stvaranja za izmaštane svetove koji donose lјupkost i šarm mnogim generacijama, upravo onako kako je postao standard sredinom 20. veka — u zlatnom dobu karikaturalne stilizacije, naročito diznijevske.

Na ovoj izložbi se po prvi put na jednom mestu ekskluzivno prikazuju Đukićevi autorski poduhvati Ela i Plišanci, Macani, Gargojlsi i Dedsans – od skice do završnog oblika, ali i Đukićeve verzije čuvenih junaka kao što su Betmen, Vini Pu, Lilo i Stič, razni Marvelovi junaci, Moćni Maks, Vonderboj ili Zagor.

   ČETVRTAK, 8. JUN

17:00- 17:45: ZABAVNIK PRE ZABAVNIKA

Druženje Zabavnikovaca i ekskluzivno predstavlјanje broja „Politikinog Zabavnika“ od 9. juna — sa živim rubrikama, specijalnim gostima i uz nagradnu igru delјenja primeraka.

„Politikin Zabavnik“ je prva linija zabave i poslednja odbrana ulјuđenosti i kulture!

18:00- 18:45 STRIP MITOLOGIJA – PREDSTAVLjANјE
NOVE EDICIJE IK „PČELICA“, ČAČAK

Interesovanje za stripsku kulturu ne jenjava, ali je ponekad ograničeno na uži krug stvaralaca i lјubitelјa devete umetnosti. S cilјem popularisanja stripa kao prelazne forme između likovne i književne umetnosti i širenja interesovanja za strip među mlađim generacijama, Izdavačka kuća „Pčelica“ je objavila ediciju „Strip mitologijaˮ, koja se pokazala podjednako zanimlјiva deci, mladima, ali i odraslim lјubitelјima stripa.

Serija od dvanaest stripova u boji donosi mitološke i legendarne priče starogrčke, japanske, nordijske, kineske i britanske kulture. Za crteže ovih izdanja zaduženi su vrhunski autori koji su se proslavili radeći za kuće Dark Horse, DC i Marvel. Vizuelnom stilskom raznolikošću putem ove edicije mlada publika u Srbiji ima priliku da se upozna sa svetskim trendovima stripske kulture i stekne uvid u njeno bogatstvo. S druge strane, ovo je dobra prilika i za upoznavanje sa različitim mitovima i legendama, ali i njihovim klјučnim junacima kao što su Persej, Tor i Loki, Amaterasu, Herakle, Robin Hud, kralј Artur, Tezej, Beovulf i Guan Ju.

Umetničkim kvalitetima, i na planu ilustracije i na planu scenarija, „Strip mitologijaˮ predstavlјa dobar početak za ulazak u svet stripa. Ni iskusnija publika neće biti razočarana i rado će se vraćati poznatim autorima i pričama u tehnički bogato opremlјenim stripovima.

Bojan Šlegl se je rodil leta 1931 v Kamniku v družini z devetimi otroki. Gimnazijo je obiskoval v Ljubljani in kasneje študiral na oddelku za arhitekturo Tehniške fakultete in leta 1968 diplomiral pri prof. Marjanu Mušiču. Kot mestni arhitekt, zaposlen na Občini Kamnik, se je lotil prenove kamniškega mestnega jedra z oblikovanjem dekorativnih kovinskih izveskov nad trgovinami ter obrtnimi in gostinskimi lokali.

Potem, ko se je zaposlil na Zavodu za spomeniško varstvo je svoje delo razširil na ohranjanje zgodovinskih jeder gorenjskih mest Kranja, Radovljice in Tržiča. V mladih letih se je ukvarjal z risanjem stripov. Sodi v obdobje med prvo in drugo generacijo slovenskih risarjev stripa.

Pri risanju se je zgledoval po Alexu Raymondu, avtorju stripov o Flashu Gordonu. Med njegovimi deli velja omeniti: Med kobrami Indrinega hrama, Skrivnost belega slona, Circ-I kliče zemljo, Zemeljska flota napada ter Ilegalec. Pri ustvarjanju stripov je največ sodeloval s scenaristom Markom Mihelčičem. Bil je tudi aktiven športnik in dolgoletni član kamniškega teniškega kluba, v katerem je deloval kot tekmovalec, trener in predsednik.

Na razstavi si bomo lahko ogledali originale iz stripa Ilegalec.

Otvoritev razstave in pogovorni večer z avtorjevima sinovoma, ki ga bo vodil Aleksander Buh, bo v četrtek 8. junija, ob 20.00 v Trubarjevi hiši literature.

Dogodek je del kulturnega programa knjigarne, ki ga sofinancira Javna agencija za knjigo Republike Slovenije.

Zanimljiv je način kako se manipuliše sa WIKIPEDIJOM. Donedavno, odrednica KEN PARKER bila je oskudna kao crkveni miš. A onda, iz marketinških potreba, 11. 5. 2017. odrenica je procvetala: https://sr.wikipedia.org/sr/Кен_Паркер. Ovo bi bilo ohrabrujuće da se neke opšte poznate i dostupne činjenice sistematski ne prećutkuju.

Prećutana je monografija o Kenu Parkeru koja je prva u svetu, a objavljena u Beogradu 1990. Slučajno znam jer sam njen autor-priređivač. Takođe, prećutan je moj tekst iz 2005. u Vremenu, koji je javno dostupan http://www.vreme.com/cms/view.php?id=408111. Intervju s Ivom Milacom, takođe u Vremenu iz 2013, čiji sam autor, se pominje u fusnotama dva puta, svaki put tendenciozno izostavljaući moje ime.

Prećutkuje se i druga neizostavna monografija o Kenu Parkeru koja je izašla krajem prošle godine kao specijalni dvobroj časopisa Kvadrat u kome su prilozi mnoštva autora iz Srbije. U njoj je najobimniji esej takođe moje autorstvo - na preko 35 kartica (9.500 reči). Citira se uvodna reč iz tog dvobroja, tako da se ne može zaključiti ništa o relevanciji te publikacije.

Sve u svemu, ne postoji nikakav trag mog imena niti rezultata mog bavljenja ovim fenomenom 27 godina. Nazdravlje enciklopedisti, kojima je samo do širenja informacija i činjenica. 

maj 2017, 96 strani, 3,5 € (v Sloveniji), letna naročnina: 33 € (9 izdaj)

V Španiji, kot tudi drugje, trenutno močno razsaja samozaložniški in zinaški virus, ki sprošča kreativnost mnogih mladih avtorjev. Ti, naveličani čakanja na vrsto pri uveljavljenih publikacijah, sami ustanavljajo svoje, se samoorganizirajo in samoizdajajo. V tem kreativnem kotlu se skrivajo mnogi priboljški, pardon, obetavni mladi stripovski risarji. Kopica teh se s svojimi stripi predstavlja tudi v novi, 69. številki Stripburgerja, v katero nas z ‘nemim tekstom’ popelje prekaljeni maček španske striparsko-zinovske scene Olaf Ladousse. Več o nenadzorovanem širjenju in novih mutacijah samozaložniškega virusa po večjih španskih mestih pa si lahko preberete v kratkem tekstu Martína Lópeza Lama, ki je tudi avtor tokratne barvito sočne naslovnice.

Nič manj barvita pa ni niti nazadka, pod katero se podpisujeta naša stara švicarska znanca M. S. Bastian in Isabelle L. Še en Švicar se je znašel v tokratni številki, in sicer David Schilter, ki pa ga prej kot s Švico povezujemo z latvijsko stripovsko revijo kuš!, katere soustanovitelj in sourednik je že okroglo desetletje. V intervjuju nam je pojasnil genezo in razvoj revije ter zaupal, kako se pri njih lotevajo uredniškega in založniškega dela. V drugem intervjuju smo se pogovarjali z enim izmed plodovitejših domačih striparjev ter dolgoletnim sodelavcem naše revije Gašperjem Rusom.

Tudi preostanek strani je nadvse raznolik, saj je strip medij širokega spektra in inventivnih pristopov, o čemer priča tudi tokratna številka Stripburgerja.
Pustite se okužiti!

NASLOVNICA: Martín López Lam (Peru)

UVODNIK: Olaf Ladousse (Španija)

INTERVJU: David Schilter / kuš! (Latvija), Gašper Rus (Slovenija)

STRIPI: Olaf Ladousse (Španija), Diego Gerlach (Brazilija), Eya Mordyakova (Rusija), Roberta Vázquez (Španija), Elías Taño (Španija), Andrés Magán (Španija), Derrengueta (Španija), Roberto Masso (Španija), Martín López Lam (Peru), Adrián A. Astorgano (Španija), Peter Kuper (ZDA), Clara Jetsmark (Danska), Gašper Rus (Slovenija), Javier Triviño Murillo (Španija/Nemčija), Simon Mackie (VB), Cecilia Valagussa (Italija), Lukas Weidinger (Nemčija), Cole Johnson (ZDA), Bruno Borges (Portugalska), Sanja Pocrnjić (Slovenija)

RECENZIJE: Jakob Klemenčič (Bill Griffith: Invisible Ink. My Mother’s Secret Love Affair with a Famous Cartoonist), Tanja Skale (Max Baitinger: Röhner), Tea Hvala (Kate Evans: Rdeča Rosa)

NAZADKA: M. S. Bastian & Isabelle L. (Švica)

KJE GA LAHKO KUPIM? Distribucija: Buča knjigotrštvo. Na voljo v vseh stripu prijaznih knjigarnah. Pošljemo pa ga vam tudi na dom! Naroči svoj izvod v naši spletni striparni ali piši na: burger@mail.ljudmila.org.

PODARI STRIP!  Ali še bolje: LETNO NAROČNINO NA STRIPBURGER! Ne bo ti žal! Letna naročnina na Stripburger 2017 vključuje 9 stripovskih izdaj za prijaznih 33 eur!  Še pa je tudi čas, da si priskrbite letošnji naročniški paket!
Za naročila ali dodatne infomacije pišite na: burger@mail.ljudmila.org.

Istorija jugoslovenskog odnosno srpskog stripa, kako onog pre II svetskog rata tako i onog posleratnog, nedovoljno je poznata. Istini za volju, osnovne tendencije i razvojne faze manje su ili više uočene i teorijski-dokumentarno opisane u retkim knjigama koje se bave istorijom stripa na ovim prostorima, proisteklim iz predanog rada pojedinaca, entuzijasta i zaljubljenika u 9. umetnost koji su delovali (a i danas je tako) izvan zvaničnih državnih kulturnih institucija koje strip još uvek pretežno ignorišu kao umetničku formu (ne)dostojnu njihove akademske pažnje. Činjenica da su kvalitativni dometi strip stvaralaca sa ovih prostora nesporno visoki i da je ovdašnji strip poznat i van granica matične države čini stav zvanične kulture po tom pitanju još paradoksalnijim ali i - srpskijim! Stoga je svaka nova knjiga o strip istoriji značajna i zaslužuje pažnju. Naravno, širina zahvata takvih dela različita je: od onih koja se bave celokupnom strip scenom do onih koje prate opus određenog autora ili grupe stvaralaca generacijski ili poetički povezanih. Negde na sredini između ova dva pola su knjige koje prate/proučavaju stripove nastale u nekom od mesta izvan administrativnih-državnih centara; takve su, recimo, knjige o niškom stripu Branislava Miltojevića, leskovačkom stripu Marka Stojanovića, o razvoju izdavačke kuće „Dečje novine“ iz Gornjeg Milanovca Srećka Jovanovića. U ovaj (sjajni) niz staje i knjiga „Zaječarski strip“ Marka Stojanovića, u izdanju „CEKIT“, Centra za kulturu i turizam iz Zaječara, 2016. Iako se Marko Stojanović (1978), strip praktičar (scenarista i izdavač), promoter, istoričar i istraživač, zarekao, kako piše u „Reči autora“, da se posle knjige „Leskovački strip 1950-2010“ neće baviti ovakvim projektima, pred čitaocima se ipak nalazi ova knjiga kao dokaz prekršenog obećanja ali i potvrda toga da je Stojanović „čovek sklon da radi ono što niko drugi neće, a neko mora“.

Kakva god muka mučila priređivača, knjiga „Zaječarski strip“ otkriće znatiželjnicima da je originalni domaći strip u ovom gradiću svoju posleratnu avanturu, uprkos partijskih zabrana i omalovažavanja, započeo već 1955.g. u listu „Timok“ kroz kaiševe humorističkih dogodovština horoja koji se zove „Raka iz Brestaka“ Jovana Stanojevića. Od tada do danas na obalama rečice Timok stasavaju zaljubljenici u „priče u slikama“ voljni da se otisnu u nesigurne prostore crtanja i pisanja scenarija za stripove. Stojanović „prepoznaje“ čak četiri generacije strip umetnika u Zaječaru. Prvu čine sad već legendarni Jovan Stanojević, Stanislav Spalajković i Miroslav Cvetković. Druga generacija koja je svoj stripovski zenit doživela 1970-tih i 1980-tih čine Dragan Stokić Rajački, Aleksandar Blatnik, Petar Pjer Spajajković, Slobodan Jović Eti, Dragana Vićanović. Treću generaciju uglavnom čine polaznici strip škole Dragana Stokića Rajačkog, Bojan Vukić, Srđan Todorović i drugi i oni su na strip scenu izašli 1990-tih odnosno u prvoj deceniji XXI veka. Od 2005. do danas pojavljuju se nova mlada strip imena ponikla u Zaječaru: Dragan D. Stojaković, Lozan Nikolić i drugi.

Zaječar je 1996.g. postao i centar celokupne tadašnje strip scene zahvaljujući prvom strip festivalu-salonu koji je organizovan u okviru Zaječarske gitarijade. Uz okupljanje brojne publike i strip umetnika sa prostora „nove“ i bivše, „stare“ Jugoslavije, sa mnogim triibnama i radionicama, na Salonu je, za doprinos srpskom stripu, nespornom velikanu Đorđu Lobačevu dodeljena nagrada „Maksim“. Naredne 1997. godine ova nagrada je dodeljena Nikoli Mitroviću Kokanu, još jednoj legendi stripa sa ovih prostora. Iako je Salon potom, zbog izostanka finansijske podrške nadležnih, ugašen postao je obrazac za druge manifestacije širom zemlje a u Zaječaru su ga, delimično, zamenili „Festival savremenih umetnosti Zalet“ i „Festival fantastike“.

Ono što se kroz ovaj pregled istoriju zaječarskog stripa prepoznaje kao pravilnost je kontinuiran odlazak talentovanih strip autora iz Zaječara u velike sredine (Beograd, Niš, Novi Sad, inostranstvo) koje su im mogle ponuditi veće mogućnosti za razvoj talenta i objavljivanje radova odnosno izgradnju respektabilnih umetničkih karijera, susrete sa istomišljenicima kao i zaštitu od lokalnog, „domaćeg“ nerazumevanja i podsmeha (koje neminovno odnosi danak u gubljenju mnogih talenata koji ne uspevaju da se otrgnu ovim pritiscima). Ovaj „rastur“ stvaralaca bio je toliki da između prve i druge generacije zaječarskih strip autora postoji svojevrsni vakuum zbog koga se desilo da njihovi akteri čak ne znaju jedni za druge! Na ovo se nadovezuje i, prolaskom godina uzrokovano, gubljenje podataka, sve slabija dostupnost štampanih materijala i, na žalost, odlazak sa životne scene pojedinih stvaralaca. Sve to čini dragocenijim Stojanovićev napor da sabere dostupne informacije i kontaktira sa strip „prvoborcima“ i tako od zaborava otrgne deo naše istorije prema kojoj se krajnje nehajno odnosimo.

Knjigu „Zaječarski strip“ čine pregledi i eseji Marka Stojanovića kojima su pridruženi tekstovi/prikazi Luke Vidosavljevića, Vase Pavkovića, Milutina Pavićevića, Zorana Stefanovića, Zorana Tucića, Pavla Zelića odnosno reprinti reprezentativnih stripova koji plene pažnju širokom i domišljatom tematskom lepezom i izgrađenim crtačkim stilovima. Veoma su korisne, posebno za potonje teoretičare, i kratke biografije svih aktera zaječarskih strip dešavanja.

Rečju, „Zaječarski strip“ je važna knjiga koja sadrži ne samo istoriografsku građu već uspeva da „uhvati“ i sačuva duh prošlih vremena odnosno elan ranijih generacija, te elemente koji bi, bez nje, potonuli u trajni, nezasluženi zaborav.

Službeno zatvaranje prvog kaštelanskog 'Kreativnog proljeća' održat će se u četvrtak, 1. lipnja, u 20,30 sati, u Muzejskom prostoru Podvorje (Nadbiskupski kaštel) u Kaštel Sućurcu uz predstavljanje strip knjige'Miljenko i Dobrila'scenarista Srećka Eterovića i crtača Žarka Bekera.

Ovo značajno djelo hrvatske stripovske baštine predstavit će Veljko Krulčić, dok će u sklopu programa nastupiti djeca KUD-a „Karol Wojtyla“, koja će izvesti kratku predstavu „Miljenko i Dobrila na kaštelanski način“.

Strip "Miljenko i Dobrila" izlazio je na stranicama „Vjesnika" tijekom travnja i svibnja 1968. godine, a izdanje Nakladničke kuće “Vedis” osim samog stripa donosi i kratki tekst Veljka Krulčića o njegovom nastanku, skicu za monografsku studiju o Žarku Bekeru iz pera Alije Balte i izbor iz bibliografije radova o Žarku Bekeru.

Izdanje predstavlja nezaobilaznu stanicu za sve istraživače kako povijesti hrvatskog stripa tako i odjeka romantizma u dvadesetom stoljeću.