Plakat Međunarodne strip konferencije "Kragujevac, godine šeste" je rad Milana Jovanovića.

  Kragujevac, godine šeste

Gosti festivala:
• Paola Barbato gost KragujevacComicCona!
• BUM! Igor Kordej i Jana Adamović
• Prvi put u Srbiji: Klaudio Kjaveroti!
• Eleonora Lola Airagi
• Marko Somborac
• Čovek koji piše predgovore: Zoran Đukanović
• Dejan Stojiljković
• Iztok Sitar, glas iz Slovenije
• Pavle Zelić, drugi album Družine Dardaneli
• Izložba ilustracija i stripova Igora Krstića
• Izložba stripova Nebojše Vasilića
• Izložba fotografija ComicCon u Kragujevcu Miloša Ignjatovića

Petak 1. jul
17.00-20.00 Izložbeno-prodajna berza stripa
17.00-19.00 Crtanje za posetioce - Marko Somborac, Igor Kordej, Lola Airagi, Sabahudin Muranović, Jana Adamović, Haris Varajić, Goran Milenković
17.00-19.00 Radionica stripa - predavač Vlada Vesović
17.00 Strip scena u Hrvatskoj; govori Danijel Kuzmić
17.30 Novi naslovi Komika; govori izdavač i urednik Vuk Marković, moderator Nikola Dragomirović
17.55 Dobrodošlica i svečano otvaranje konferencije
18.00 Uvek aktuelan: Blic strip; Najčitaniji autor novinskog stripa u Srbiji, Marko Somborac
18.30 Čovek koji piše predgovore, Zoran Đukanović
Jedan od najpoznatijih i najcenjenijih strip kritičara ovog dela Evrope govori o svom radu
19.00 Premijerno u Srbiji Klaudio Kjaveroti, Lola Airagi i "Morgan Lost"!
Sve o serijalu koji u Srbiji objavljuje Forma B, izdavača i urednika Ilije Mirovića i Predraga Ročenovića

Subota 2. jul
11.00-20.00 Izložbeno-prodajna berza stripa
17.00-19.00 Crtanje za posetioce - Marko Somborac, Igor Kordej, Lola Airagi, Sabahudin Muranović, Jana Adamović, Haris Varajić, Vlada Vesović, Goran Milenković
18.00-19.00 Radionica portretne karikature - predavač Marko Somborac
16.30 Promocija Hercegnovskog strip festivala; govore organizatori Nikola Ćurčin, Jovan Subotić i Nebojša Mandić
17.00 Nove edicije izdavača Veseli Četvrtak; govori urednik Dušan Mladenović
17.30 O knjigama "Konstantinovo raskršće" i "Nemanjići"; Dejan Stojiljković
18.00 Sve o serijalu "Družina Dardaneli"; govore: autor scenarista Pavle Zelić, crtač Dragan Paunović i izdavač Igor Marković (System Comics)
18.30 Superstar devete umetnosti - Igor Kordej!
19.00 Rođendanska tribina - 30. rođendan Dylana Doga!
Govore: Paola Barbato, glavni urednik edicije DD za Srbiju Dušan Mladenović, moderator Pavle Zelić, prevodilac Sandra Knežević

Nedelja 3. jul
11.00-20.00 Izložbeno-prodajna berza stripa
11.00-12.00 Rezultati konkursa za najbolju ilustraciju i proglašenje pobednika
Free Comic Book Day - besplatni stripovi za najmlađe
11.00-13.00 Radionica stripa - predavač Sabahudin Muranović Muran
17.00-19.00 Crtanje za posetioce - Igor Kordej, Sabahudin Muranović, Jana Adamović, Haris Varajić, Vlada Vesović, Goran Milenković
16.30 Strip u savetodavnom radu sa decom; govore Zoran Stefanović, specijalni pedagog Boris Herman i strip autor Ivica Varjačić
17.00 Predstavljamo aktivnosti Udruženja stripskih umetnika Srbije; govore Vlada Vesović i Zoran Stefanović
17.30 Sve o stripu "Pisma iz Jugoslavije"; govori Sabahudin Muranović Muran
18.00 "Morski Vuk" Rifa Rebsa, u izdanju Besne kobile; govore: izdavač i urednik Goran Lakićević, moderator Nikola Dragomirović
18.30 Galijeno Feri, život i delo; govori Aleksandar Saša Đukanović
19.00 Spaljivanje knjiga - cenzura i sve u vezi nje; govori Zoran Stefanović
19.30 Horor i fantastika u američkom stripu; izdanja Darkwooda
Emina Ignjatović ispituje Milana Jovanovića o serijalima Sendmen, Lokot i ključ, Propovednik i Okružen mrtvima.

  ...“Družinu Dardaneli, Zločin na svetskoj
  izložbi” Pavla Zelića i Dragana Paunovića;
  izdavač System Comics, Beograd 2016;

Priče o grupama odabranih-izuzetnih ljudi koji izvršavaju junačka dela deo su istorije svih naroda, na svim zemaljskim prostorima i u svim vremenima. Njihov se spisak proteže od družine koja je tragala za zlatnim runom, vitezova okruglog stola ili 40 ronina sve do komandosa / specijalaca u ratovima ili hrabrih kosmonauta. Naravno, sva su ova dešavanja imala svoj odraz u svetovima umetnosti, bilo tako što se realnost kopirala ili izmišljala. U svetovima popularne kulture Zapadnog sveta s kraja XX veka i početka XXI, pored Marvelovih i DC-jevih superherojskih ekipa, najpoznatija tvorevina u ovom “fahu” je strip serijal Alana Mura “Liga izuzetnih džentlmena” (od 1999.g. naovamo) u kom su spojeni junaci klasičnih umetničkih dela, od Alana Kvotermejna i Kapetana Nema do Doktora Džekija i Nevidljivog čoveka. Ovakva postavka, koja je dosledno razvijanje ideja Filipa Hozea Farmera i njegovog ingenioznog “Vold Njutn Univerzuma”, uspostavila je obrazac koji nudi mnoge izazove.

Ovdašnji odgovor na taj izazov je “Družina Dardaneli” koju je osmislio Pavle Zelić a iscrtao Dragan Paunović. Prva epizoda-avantura “Poljubac leptirice” (“System comics”, 2011.) postavlja pozornicu događaja - Srbiju u alternativnoj istoriji s kraja XIX veka u kojoj postoje i mešaju se racionalno i fantastično. Jedina konstanta ove (i svih ostalih) istorija jesu interesi velikih sila za dominacijom nad malim narodima. Kao pokušaj odupiranja tim uticajima u Srbiji se sakuplja grupa izuzetnih junaka. Mesto njihovog susreta je legendarna kafana “Dardaneli” a organizator i koordinator družine je Vukašin Katić (ličnost iz romana “Vreme smrti” Dobrice Ćosića); družinu čine Koštana (iz istoimene drame Bore Stankovića), Hajduk Stanko (roman Janka Veselinovića), Karađoz (“Prokleta avlija” Ive Andrića), Sava Savanović (“Posle devedeset godina” Milovana Glišića) i - jazavac (“Jazavac na sudu” Petra Kočića) dok je predstavnik “majčice Rusije” grof Vronski (“Ana Karenjina” Lava Tolstoja). S druge, loše strane su Jozef K. (iz “Procesa” Franca Kafke), Dobri vojnik Švejk (iz romana Jaroslava Hašeka), Old Šeterhend i Omar Halef (iz romana Karla Maja) i Margerita Gotije (“Dama s kamelijama” Aleksandra Dime sina). Sukob Družine Dardaneli i “loših momaka” treba da onemogući ostvarenje mračnog plana za pokoravanje sveta.

Druga priča serijala delom se dešava u Parizu, na Svetskoj izložbi tehničkih novotarija a odatle se, posle klaustrofobične epizode u pariskim katakombama, premešta u vazdušni “Orijent ekspres” koji će aktere, preko evropskog neba, dovesti do Konstantinopolja. Spektakularna egzekucija Vukašina Katića obznaniće da je Esnaf ubica angažovao Rodiona Romanoviča Raskoljnikova (“Zločin i kazna” Fjodora Dostojevskog) da eliminiše Družinu Dardaneli. Raskoljnjikovu će pomagati Fantoma iz opere (iz romana Gastona Lerua) i Gregor Samsa (“Preobražaj” Franca Kafke). Na strani Družine Dardaneli, pak, ubijenog Katića zameniće Jovanča Micić (“Put oko sveta - Čudnovati događaji Jovanče Micića, Jagodinca u deset slika s pevanjem i igranjem” Branislava Nišića). U “Zločinu…” se, uporedo sa osnovnim zapletom, nastavljaju otkrivanja životnih priča “domaćih” junaka kao i njihove svađe, netrpeljivosti i trvenja. Zelić, ipak, zadržava zdravu distancu prema ovoj pripovednoj liniji pa u sceni sa ispovestima, na primedbu da jazavac nije ispričao svoju priču, Sava Savanović sasluša šta četvoronožac ima da mu odmumla i odreži a na pitanje šta je rekao odvrati da neće reći jer je “isuviše neverovatno”. I pored “humane” strane junaci imaju prevashodnu ulogu koja u svemu poštuje ikonografiju horor žanra pa priča teče brzo, sa mnoštvom akcionih scena “natopljenih” adrenalinom i jezom. Crtež Dragana Paunovića, kadriranje odnosno koncipiranje tabli, koristi tradiciju vizuelne horor ikonografije (stripovske i filmske) umešno vladajući linijom i rasporedom svetla, senki i potpuno crnih površina što je izuzetno ubedljivo u scenama u pariskom podzemlju.

Sveukupno, “Zločin na Svetskoj izložbi” uspešno nastavlja avanture Družine Dardaneli nudeći čitaocima zanimljivo štivo koje u sebi nosi veliki potencijal za valjan strip serijal.

(„Dnevnik“, 2016)

  14. MEĐUNARODNI SALON STRIPA

29. 09 – 02. 10. 2016. Srećna Galerija, SKC BEOGRAD
KONKURS MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2016.

ROK ZA SLANJE RADOVA: DO 15. AVGUSTA 2016.

Adresa za slanje radova: 
SKC, Srećna Galerija
SALON STRIPA                                               
Kralja Milana 48
11000 Beograd, Srbija

Propozicije za učesnike:
• Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
• Kandidat šalje rad na konkurs poštom (rad će biti prihvaćen i u slučaju da ga kandidat lično donese)
• Rad treba da bude u dobroj kopiji (ili originalu), obima od 1 do 4 table, A3 ili A4 formata.
• Rad može biti delo više autora (crtač, scenarista, kolorista), s tim da crtač ne može podneti na konkurs više od jednog rada.
• Rad može biti prethodno objavljivan.
• Tema, žanr i autorski pristup nisu zadati konkursom.
• Ne isključuje se mogućnost prihvatanja rada sa strip tematikom u drugim medijima (reljef, skulptura, instalacija, objekat...)
• Tekst u stripu može biti na srpskom ili engleskom jeziku kao i na jezicima sa bivšeg srpskohrvatskog odnosno hrvatskosrpskog govornog područja.
• Uz rad je obavezno poslati (na računaru ili čitko, štampanim slovima, popunjenu) PRIJAVU NA KONKURS MEĐU-NARODNOG SALONA STRIPA 2016. koja se može preuzeti OVDE (na sajtu Strip vesti OVDE) ili dobiti u SKC-u pri predavanju radova na konkurs. 
• Svaku tablu rada na poleđini označiti rednim brojem (primer: 1/4, 2/4, 3/4, 4/4)
• Radovi će biti žirirani za zvanične nagrade, nagrade prijatelja Salona i izložbu najuspelijih radova.
(radovi koji propagiraju rasnu, versku, nacionalnu, ličnu, kao i druge vidove netrpeljivosti; imaju za cilj propagandu delatnosti pravnih lica, organizacija, udruženja i pokreta; kao i radovi pornografske sadržine, neće se uzimati u razmatranje)

 Nagrade:
• GRAND PRIX SALONA (uključuje novčani iznos od 1000 evra)
• Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika
• Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika
• Nagrada za najbolji scenario (ideju) 
• Nagrada za najbolji  crtež 
• Specijalna nagrada žirija za inovaciju 
Takmičari do 15 godina starosti:
• MLADI LAV (najbolji rad u kategoriji)
• Specijalna nagrada žirija za najbolju ideju
• Specijalna nagrada žirija za zreo i maštovit izraz
• Specijalna nagrada žirija za najmlađeg autora 

   Nagrade prijatelja Salona

Dodatne informacije:
www.salonstripaskc.rs
www.facebook.com/comicsfest
e-mail: salonstripaskc@gmail.com
tel: 011/ 360 20 44

  ...za Internacionalni strip salon
  VELES 2016!

   Propozicije
- Pravo ucesca imaju svi autori iz celog sveta,nezavisno od pola i uzrasta;
- Duzina stripova treba da bude od 1 do 6 tabli, na A4 formatu (min 300 dpi ukoliko se salje elektronskim putem).Ukoliko je strip od 1 strane treba da bude s a najmanje 5 slicica
Ukoliko je strip u koloru, preporucujemo da ga saljete regularnom postom ili dostaviti licno
- Pristigli stripovi nece biti vraceni. Samim prijemom od strane organizatora, oni daju pravo organizatoru da ih objavljuje i prezentira, zajedno sa autorima u sklopu promocije svojih aktivnosti
Autori poslatih stripova ulaze u kombinaciju za obezbedjivanje puta, smestaja i ishrane tokom 14 og Internacionalnog salona stripa VELES 2016 (sredinom oktobra)
- Tema je slobodna. Svaki autor (crtac, tus, kolor) moze ucestvovati samo sa jednim stripom. Izuzetak postoji samo za scenariste koji mogu da urade scenarija za vise stripova
Svaki autor I deo deo autorskog tima treba da bude potpisan na stripu sa naznakom ko je sta uradio
- Zajedno sa stripovima treba poslati i licnu biografiju, fotografiju, kontakt podaci i godina kada je strip nacrtan. Na svim stripovima trebaju biti navedeni svi autori kao i naslov stripa. Bez ovih informacija nece biti uzeti u obzir za nagrade

- Svi pristigli stripovi bice uzeti u konkurenciju za nagrade-
• Prva nagrada ZLATAN STRIP 200 EU, diploma.
• Druga nagrada, diploma.
• Treca nagrada, diploma.
• Nagrada za najbolje scenario, diploma.
• Nagrada za najboljeg autora do 18 g, diploma
• Nagrada za najmlagjeg ucesnika, diploma
• Ostale specijalne nagrade

Rok za slanje radova je 20-og septembra 2016.godine. Oni mogu da se salju na
a) Adresu Strip centar Makedonije-Veles (za konkurs)
Ul VASIL GJORGOV br 78, 1400 Veles
б) Ili na emailu: stripkonkurs@gmail.com

Mora da se uči iz teorije književnosti, teorije filma, teorije vizuelnih umetnosti... Biblioteka je produžetak kritičarevog ja.

  Čovek koji piše predgovore - 3
  Interview (razgovor vodio: Saša Čobanov)

8. Dojma sam da danas, kad smo uhvaćeni u žrvanj internetske revolucije i kad nas sa bezbroj portala obasipaju recenzije svega i svačega, da si svatko dopušta nazivati se kritičarem. Koje po tebi kvalitete treba imati pravi kritičar, neovisno o temi o kojoj piše, odnosno, koji elementi moraju biti prisutni u tekstu da bi ga se s pravom moglo nazvati pravom kritikom? Kojim oružjem mora biti naoružan pravi kritičar kad se upusti u borbu s nekim djelom?

Prvo da ti odgovorim specifično za strip. Koliko god blesavo i preambiciouno zvučalo, kritičar i proučavalac stripa bi valjalo da bude šire obrazovan od književnog kritičara jer treba da obuhvati širi medijski raspon komponenata i uticaja nego što to najčešće (rekao sam najčešće) zbiva u književnosti. Bez razumevanja apstrakcije, bez Picassove „Guernice“ ne može se razumeti redukcija José Muñoza u „Alacku Sinneru“. Razumevanjem humora u apstrakcijama Paula Kleea bolje ćemo razumeti Huga Pratta. Bez razumevanja poetoloških mehanizama postmoderne ne možemo dobro razumeti metanarativne igre u genijalnom diptihu „Noć bez kraja“ i „Iguana“ Carlosa Trilla i Dominga Mandrafine.

Dakle, mora da se uči iz teorije književnosti, teorije filma, teorije vizuelnih umetnosti i uopšte percepcije (mnogo sam naučio recimo iz „Umetnosti i vizuelnog opažanja“ Rudolpha Arnheima...), psihologije, sociologije, teorije kulture, teorije politike, filozofije. Ne, ne zezam se. Kako se to praktično postiže? Od eseja  do eseja graditi fond svojih uvida, poznavanje različitih metoda. Univerzitetsko obrazovanje je užasno koristan i za većinu ljudi važna inicijacija, okidač. Ne pravim, međutim nikakvu fundamentalnu razliku između obrazovanja i samoobrazovanja. Pogledajte opus Teofila Pančića sakupljen u prvih petnaestak knjiga, to vam ponešto govori. Čitaćemo mi Pančića unazad, čak i ako ne napiše ijednu genijalnu rečenicu ikada više.

Salon stripa, Vinkovci, 1984. - skoro svi smo tu.

A sad da ti odgovorim u idealnom smislu i nespecifično za strip, dakle univerzalno važeće za kritiku unutar bilo kog medija i žanra. Modelu kritičarskog eseja uvek sam težio. On sadrži gotovo sve što je potrebno. Sve to što ću sad nabrojati to nam daje nam esej kao tvorevina ljudskih ruku, uma i duše. Hajde da krenem od kraja. Njegova završnica valja da bude snažnija, a poslednji pasus i završnu rečenicu inače smatram možda najvažnijim tačkama arhitekture svakog eseja. Kakvu to raskoš esej u sebi može da ima? Pre svega, da u sebi poseduje pripovest, u kojoj je odlično balansiran rast narativne napetosti. Za mene je kritika uvek priča. Ma kako, na prvi pogled, “strukturalno” ili “teorijski” izgedala, kritika treba u sebi da sadrži, ili čak da krije iznenađenje. Iznenađenje uvida u delo koje je pred nama. Kritika gotovo uvek teži eseju, čak i kada ga ne dosegne. Esej je puna forma kritike, prodirućeg pogleda u složenost stvari. Upravo zato esej treba da bude ironičan. Nedoslovan. Metaforizujući. Samo na taj način sačuvava kompleksnost stvari, ne pretvarajući ih u suvoću teza. Esej ima samosvest o metodu. Istovremeno, ležeran je, prigušuje i prikriva svoju teorijsku zasnovanost, jer ona mora da ostane daleko u pozadini, gotovo nevidljiva, tek povremeno da izroni. U suprotnom, postao bi teorija i prestao da bude esej. Esej ima smisla za humor. Šali se, ali ima samilost i dubinsko razumevanje za predmet i likove kojima se bavi, bilo da su imaginarni, bilo stvarni. To ne znači da je uloga eseja da bude „milosrdna Majka Tereza“. Samilost nikada nije jednaka (samo)sažaljenju, kao ni bolećivoj proračunasti nezameranja. Esej i kritika nisu milostinja nego milost dubinskog uvida u zagonetke i paradokse sa kojim se suočavamo čitajući dela i karaktere u njima. Čitajući i prepoznavajući autentičnost života u imaginaciji, u fikcionoj konstrukciji. Svega ovoga nalazio sam kod nemalo esejista. Kada god to sretnem, uživam opčinjen, pokušavam da učim čitajući takvu esejističku prozu.

Kritika je duboko kreativan posao, jednako kreativan kao biti umetnik bilo koje vrste, jednako kreativan kao biti kuvar, biti arhitekta, kao romanopisac koji je takodje arhitekta u svom mediju i žanru.

MaFest, Makarska 2012.

9. U izvrsnom filmu Walta Stillmana 'Metropolis', jedan od protagonista kroz cijeli film vodi sadržajne polemike o književnosti s djevojkom kojoj se sviđa, no pred kraj filma se otkrije da on zapravo u životu nikad u životu nije pročitao ni jednu knjigu. Da li smatraš da u današnjem vremenu, kad nam je putem interneta sve dostupno, da su kritike postale možda važnije i široj masi prihvatljivije od samih djela o kojima su napisane? Da je jednostavnije pročitati kritiku nekog djela, bilo da je riječ o filmu, knjizi ili stripu, nego se zaista uhvatit u koštac s tim?

Ne, ne smatram. Naravno da postoje slučajevi kada je prevod bolji od originala, postoje eseji koji su ravnopravni sa delom sa kojim vode ljubavni dijalog. Međutim, kome je jednostavnije da pročita kritiku umesto dela, taj je opasna budala jer se ponaša kao kad se u školi treba izvaditi za nepročitanu lektiru, pa se pabirči neka kritika da bi se isfolirala nastavnica. Dakle, u svrhe foliranja može. Koga sad treba isfolirati, curu, društvo, sebe? Prevari sebe dovoljan broj puta, počećeš da patiš od prividnosti sebe, stvari i vrednosti.

A sad ozbiljno, svi mi, autori, izdavači, kritičari, publika, učestvujemo u mapiranju i usvajanju kulturnih vrednosti u stalno menjajućem pejsažu kulture stripa. Ko hoće u toj međuigri, toj složenoj kulturnoj i socijalnoj interakciji da nalazi prečice, da se poštedi zasluženog učešća, može, ali na svoju štetu. A mi ostali, hajde da se hvatamo u koštac.

10. Bez obzira što više od 20 godina živiš u Amsterdamu sigurno ti nije promakla činjenica, i to ona notorna, da su i dalje sinonimi za strip na ovim prostorima Alan Ford i stripovi izdavačke kuće Bonelli, posebice Zagor. Kako to objašnjavaš? Zašto baš oni i zašto baš ovdje?

Svaka reciklaža zamara, a posebno reciklaža bezveznih epizoda „Alana Forda“ koje su nastupile nakon predesetak brojeva kreativnog procvata serijala. Neophodno je, međutim, da naglasim da je „Alan Ford“ kulturološki unikum, nešto što nikada pre ni posle nije postojalo u stripu. U prvim godinama serijala (1969-1975) na genijalan način objedinjeni su humor, ironija i persiflaža, to je dekonstruisanje gluposti tako što se ona performira, tako što se u nju ponire i besomučno uživljava, mi se gluposti ne podsmevamo od spolja i sa visine (kreiranje socijalne, staleške distance), potrebno nam je duhovno putovanje kroz kretenizam u vlastitom ja, da bi ga spoznali u punom intenzitetu. Roland Barthes je tvrdio, ako želite pisati o ludilu, morate delimično zahvatiti u samo ludilo. To isto važi i za glupost, moramo kroz tu performativnost iskusiti deo svojstava života o kome hoćemo da govorimo i to ne kao elitno nadobudni skorojevići koji samo preoblače odeću dok se glupost vraća upravo kroz tu nadobudnost, nego kao radikani antropolozi gluposti i zla u koje se ona kad-tad pretvara.

Druženja s Đorđem Lobačevim, Vinkovci, 1985.

Radikalna pojava, potpuna novost za osećanje šta humor jeste u sedamdesetima, „Alan Ford“ je vršnjak i legitimni duhovni brat “Monthy Pythonima” (MPFC, 1969-1974). Ovaj strip je bio kritika i izrugivanje kapitalizma, american way of life i rasizma, uključujući izrugivanje finansijskog rasizma prema najsiromašnijima. Misliš li da to nije aktuelno danas? Dakle, fenomen „Alan Ford“ je metastripskog karaktera, reč je o epohalnoj promeni karaktera humora. Bio je za razliku od “Monthy Pythona” strogo lokalizovan na Jugoslaviju (i potom zemlje nastale raspadom) i Italiju. Nije imao odjeka u ostatku Evrope. Bio sam svedok te revolucije in real time. Da nije bilo „Alana Forda“ i „Pythona“ moj smisao za humor ko zna kako bi se, ali sigurno drugačije formirao, čak i onda kada ga primenjujem u kontekstu političkih bizarnosti.

A Bonelli. Eh... on jeste važan kanal stripske kulture, Marija Jurić Zagorka stripskog izdavaštva. Pratim upravo kroz Bonelli produkciju mnoge neverovatno talentovane crtače, dosta ih je iz regiona. Kroz „Dylana Doga“ sam tek u drugoj polovini osamdesetih do kraja naučio da se opustim u tom žanru, shvatio šta je uživati u hororu kao metanarativnoj žanrovskoj meditaciji. „Ken Parker“? Kroz njega sam dobio dodatnu potvrdu da je u stripu moguće sve.

Strip zaista nije samo autorski izraz, on je isto tako žanrovska, solidna, kvalitetna i kontinuirana produkcija. Ne smemo nikad zaboraviti ta dva aspekta stripa kao medija. Strip je kao riba koju pokušavamo da uhvatimo rukama u potoku. I, hop, hop, nismo uspeli, strip se izmigoljio bilo kojoj definiciji. I to je dobro, jer govori o vitalnosti stripa.

11. Kad smo već kod Amsterdama, kakva je pozicija stripa u Nizozemskoj? I sa strane izdavaštva i sa strane autorstva. Da li u Nizozemskoj postoji nekakva vidljivija strip scena ili njihovi, baš kao i naši moraju vani ako misle od stripa živjeti?

Holanđani imaju pragmatično-puritanski, antimetafizički odnos prema žanrovskim podelama u medijima. Ono što je kod nas u nekadašnjoj Jugoslaviji bilo moguće, pa i sada je u nekim slučajevima moguće, u dnevnoj novini objavljivati vrlo kompleksne tekstove koji po svojoj prirodi pre pripadaju žanru časopisa za kulturu i književnost. Naravno da ima izuzetaka, i to se nekim javnim ličnostima oprašta. Meni kao strancu to nije bilo dozvoljeno. Pa sam migrirao ka časopisima. U dnevnim novinama su mi obično nudili da pišem političke analize, što sam nevoljno činio, pošto se politika bavi sa mnom, a ne po primarnoj vokaciji ja njome. Čak i tu su mi isecali ključne pasaže iz tekstova s najdobronamernijim objašnjenjem, da ne bude prekompleksno za čitaoce. U nedeljniku za politiku i kulturu, recimo, odbili su mi tekst o „Vatrama„ Lorenza Mattottija rekavši da bi to, s obzirom da se radi o stripu, bilo preteško za njihove čitaoce. Taj isti stil je pak dopušten ako je reč o nekom drugom obliku kulture. OK, poslao sam tekst specijalizovanom časopisu za tekstove o stripu, „Zozolali“. Jako im se dopao tekst. Pošto sam u to vreme dosta za potrebe posla putovao i ostajao po par nedelja, kad sam se vratio, imao sam šta da vidim. Tekst je objavljen tako što je doslovno isprepričan i potpisan imenima dva urednika „Zozolale“. To me je razljutilo. Kao da taj esej nisam prethodno višestruko objavljivao u Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori i lako mogu da dokažem autorstvo prepričanih ideja. Od tada nisam bio previše entuzijastičan da sarađujem s njima. To je baš pilićarenje.

SKC, 1985. - Bojan M. Đukić, Krešimir Zimonić, Moma Rajin, ja, Zdravko Zupan, Sibin Slavković, Ljuba Kljakić i Veljko Krulčić.

Imaju zanimljivih autora u rasponu od neoklasičnog pristupa kao Paul Teng, preko čiste linije kao što su Willem Vleeschouwer i Lode Devroe, do alternative kao Joost Swarte i Peter Pontiac, već klasici, pa Erik Kriek, Erik de Graaf, André Slob... Postoji u domenu karikature pomalo stripske stilizacije jedan veoma zanimljiv autor, Peter van Straaten. O njemu sam razmišljao da napišem esej, to više nego da zavređuje. Za razliku od Francuske i Belgije, Holandija ima fanove, ali nema razvijenu kulturu stripa u smislu kritičke samosvesti. Izdavaštvo postoji solidno razvijeno. Najčešće sledi trendove iz sveta, Francuske, Belgije, Amerike... Prevedeni stripovi su često skuplji nego originalni zbog manjih tiraža. Festivali su im OK, ali ne organizuju baš intelektualne debate o stripu. Ne možeš biti ljut na zemlju u kojoj živiš zato što nema baš taj oblik i intenzitet stripske kulture i svesti koji ti želiš. Niko mi nije branio da odem ponovo negde drugde, zar ne?

(nastaviće se)

(intervju se prvo u kraćem obliku pojavio u online magazinu Planb.hr, a potom u celini na Stripovi.com  4.12.2013)

  ...Žike Bogdanovića „Ateneum / Realisaction“.

Sva izdanja su u tvrdom povezu, čak i časopisi, a knjige imaju i zaštitne omote.
Plaćanje je u gotovom i unapred, a isporuka odmah, ako na zalihama postoje gotovi primerci, a do 15 dana posle plaćanja, ukoliko je promotivni tiraž rasprodan.
Obratiti se saradniku Slobodanu Ivkovu
na telefone 011 / 719 55 17 ili 064 / 165 92 05

- Vilhelm Buš „Smrtonosne vragolije“ („Plјas i Plјes“) — 1.200 dinara
Prastripovi iz druge polovine 19. veka; originalno „Max und Moritz: Eine Bubengeschichte in Sieben Streichen“ (tvrd povez, zaštitni omot štampan u boji, 150 stranica; crno-belo; format: širina 10,5 cm i visina 14 cm).

- Žika Bogdanović: „Život u večnoj sadašnjosti“ (tom 1,
teorijska knjiga) — 1.200 dinara
Prvi tom (tvrd povez, zaštitni omot štampan u boji, 312 stranica; crno-belo; format: širina 10,5 cm i visina 14 cm) od ukupno četiri uobličen je kao suma eseja o najvažnijim svetskim autorima avanturističkog stripa realističke stilizacije. Bogdanović se u knjizi bavi inostranim striparima, većinom doradivši od ranije nam poznate studije o nespornim velikanima ove discipline, premda ima i sasvim novih priloga. Naslovima poglavlјa ukazujući poimenično na umetnike (Harold Foster, Sten Li, Milton Kanif, Bern Hogart, Aleks Rejmond, Hugo Prat, Vilijem Rit, Klarens Grej, Li Fok, Rej Mur, Fil Dejvis...), autor maestralno analizira, te sinhronijski i dijahronijski kontekstualizuje njihove likove: Tarzana, Princa Valijanta, Fantoma, Mandraka, Korta Maltežanina, Ripa Kirbija, Marvelove superheroje, Brika Bradforda, Tajnog agenta Iks-9, Džima iz džungle, Stiva Kenjona...

- Žika Bogdanović: „Život u večnoj sadašnjosti“ (tom 2, teorijska knjiga) — 1.200 dinara
Drugi tom (tvrd povez, zaštitni omot štampan u boji, 382 stranice; crno-belo; format: širina 10,5 cm i visina 14 cm) posvećen je esejima o humorističkom i melodramskom stripu, manje ili više karikaturalno stilizovanom, uz izuzetak „Srca Julije Džons“, koji je „tvrde“ realističke stilizacije. Pored osvrta na opus stripara Stena Drejka, autora ovog remek-dela modernog stripa, u knjizi su i rasprave o Vilhelmu Bušu, Luju Fortonu, Rudolfu Derksu & Haroldu Kneru, Džordžu Herimenu, Džordžu Mak Manusu, Haroldu Greju, Brendonu Volšu, Darelu Mekluru, Niku Afonskom, Elzi Krisleru Segaru, Čiku Jangu, ekipi oko Volta Diznija (Ab Ajvers, Flojd Gotfredson, Al Talјafero, Karl Barks), Rejbernu Van Berenu, Eliotu Keplinu, Čarlsu Šulcu, Alberu Iderzou & Reneu Gosiniju, Diku Braunu, te o njihovim crtanim pričama.

- Žika Bogdanović: „Život u večnoj sadašnjosti“ (tom 3, teorijska knjiga) —  1.500 dinara
Treći tom (tvrd povez, zaštitni omot štampan u boji, 378 stranica, delimično u boji; format: širina 10,5 cm i visina 14 cm) je o crtanoj fantaziji u vizuelnoj naraciji, gotovo podjednako realistički i karikaturalno stilizovanoj. Tu su predstavlјeni opusi Vinzora Mek Keja, Ruba Goldberga, Bernija Rajtsona, Lajonela Fajningera, Gustava Verbeka, Palmera Koksa, Antonia Rubinoa, Rene Pelosa, Federika Pedrokija & Viktora Molinoa, Alberta Breće & Hektora Esterhelda, Dina Batalјe, Mebijusa, Ričarda Korbena, Barija Vindzor Smita, Filipa Drijea...

- Žika Bogdanović: „Život u večnoj sadašnjosti“ (tom 4, teorijska knjiga) — 1.800 dinara
Četvrti, najobimniji tom (tvrd povez, zaštitni omot štampan u boji, 428 stranica, delimično u boji; format: širina 10,5 cm i visina 14 cm) je uglavnom o međuratnom srpskom stripu i striparima Brani Cvetkoviću, Đorđu Lobačevu, Đuki Jankoviću, Nikoli Navojevu, Branku Vidiću, Sergeju Solovjevu, Konstantinu Kuznjecovu, Momi Markoviću, Aleksiju Ranhneru, Ivanu Šenšinu, Vladimiru Žedrinskom, Sebastijanu Lehneru, Velјku Kockaru, Vsevoldu Gulјeviču...

- Žika Bogdanović: „Brik Bradford ili Obnova viteškog ideala“ — 2.000 dinara
Ovo je novo tematsko izdanje vanrednog broja 6 revije „Pegaz“ iz 1998. godine (tvrd povez, 204 stranice; crno-belo; format: širina 21,5 cm i visina 30 cm), ali sada u tvrdom platnenom povezu i na bolјoj hartiji. U celini je posvećeno svetskom klasiku avanturističkog stripa, najčešće fantastičnih ili naučnofantastičnih sižea, „Briku Bradfordu“, scenariste Vilijema Rita i crtača Klarensa Greja. On je ovde u dvema velikim epizodama, obema u formi dnevnih kaiševa. Prva, trodelna priča „U zemlјi iza Ledenog brega“, sastoji se od njih 286, a druga, „Gospodar Zlatne horde“, od 258. Svetsku premijeru su imale u periodu 1935-1937. Knjiga sadrži ukupno 544 kaiša. Serija je uporedo kreirana i u obliku nedelјnih tabli. Da podsetimo, neke od ovako uobličenih epizoda već su ranije objavlјene u redovnom broju 8 „Pegaza“, još pre oko tri decenije.
Prvu, izvorno u SAD 1935-1936. štampanu epizodu „U zemlјi iza Ledenog brega“ objavio je predratni „Politikin zabavnik“ još 1939. godine, a, kako je Brik pilot, i nije previše čudno što je drugu priču „U zemlјi iza Ledenog brega“, u dve sveske 1940. u Beogradu premijerno izdao čuveni predratni mondenski „Aeroklub“. Vazdušne borbe flota bezbrojnih dirižabla i klipno-elisnih aviona! Otmene, stajliš pustolovine! Klasika koja verno odslikava duh te epohe! Sve ovo, uz 15 povećanih kadrova iz „Brika Bradforda“, koji služe kao ilustracije obimnom uvodnom eseju priređivača i izdavača Žike Bogdanovića.

- Žika Bogdanović: „Rusi su došli ili Po vedrom danu možete videti večnost“ — 1.800 dinara
Novo tematsko izdanje vanrednog broja 7 revije „Pegaz“ iz 1998. godine (tvrd povez, 116 stranica; crno-belo; format: širina 21,5 cm i visina 30 cm), ali sada u tvrdom platnenom povezu i na bolјoj hartiji. Priređivač u svom predgovoru pravi kritičku analizu doprinosa Ruskih imigranata srpskom stripu tokom tridesetih godina dvadesetog veka. Ona je ilustrovana kadrovima, tablama i naslovnim stranama Đorđa Lobačeva, Sergeja Solovjeva, Nikole Navojeva,  Konstantina Kuznjecova, Aleksija Ranhnera i Ivana Šenšina.
Osnovni sadržaj čine tri kompletna stripa Konstantina Kuznjecova: „Knjaz Miloš“, „Stjenjka Razin“ i „Pikova dama“.
Prvi je biografski strip „Knjaz Miloš“, crtan na 18 tabli po scenariju Svetislava B. Lazića  i premijerno publikovan u nastavcima od 26. aprila do 8. jula 1938. u beogradskom časopisu „Mika Miš“, i to od broja 196 do 217.
Drugi, „Stjenjka Razin“ ima 25 tabli i nastao je po sopstvenom scenariju. Prvi put je u nastavcima objavlјen u „Miki Mišu“ od broja 416 do 435, od 31. maja do 6. avgusta 1940.
Treći, „Pikova dama“, po delu Aleksandra S. Puškina, u ovoj knjizi zauzima 28 stranica. Ona se izvorno u „Miki Mišu“, u kojem je objavlјivana u nastavcima, od broja 444 do 460 (6. septembar - 1. novembar 1940.), sastojala od 17 velikih horizontalnih tabli koje su se, bez pravilnog razdela kadrova, širile na dve srednje strane časopisa. Čak su unutar sebe sadržavale rastere i naknadno štamparski bojene tonove. Za ovu priliku, tih 17 velikih horizontalnih tabli je očišćeno, premontirano na 28 manjih vertikalnih strana i svedeno na crno-beli crtež.
Sva tri stripa Kuznjecova su nezaobilazna, jer imaju, ne samo nesumnjivo veliku istorijsku vrednost za razvoj srpskog, pa i evropskog stripa i primenjene grafike, već i visoke likovno-narativne domete, a nesporno najviše za standarde epohe u kojoj u nastajali.
Na kraju knjige je mali leksikon, od strane priređivača Žike Bogdanovića izabranih autora tog predratnog Beogradskog kruga: Đorđe Lobačev, Branko Vidić, Đorđe - Đuka Janković, Konstantin Kuznjecov, Sergej Solovjev, Nikola Navojev, Aleksije Ranhner, Ivan Šenšin, Sebastijan Lehner i Vladimir Žedrinski.

- „PEGAZ“ br. 12-13 (april 1997 - 2015.) — 2.000 dinara
(tvrd povez, 294 stranice; crno-belo; format: širina 21,5 cm i visina 30 cm):
Sadržaj ovog broja revije za istoriju i teoriju stripa i vizuelnih medija koji se izražavaju grafičkim putem
- Žika Bogdanović: BRANKO VIDIĆ ILI VEŠTINA SERIJALNOG PRIPOVEDANјA
- Branko Vidić - Konstantin Kuznjecov: TRI ŽIVOTA (strip)
- J. L. Loher: EŠEROVE FUGE ILI ČUDESNI SVET VIZUELNIH METAMORFOZA
- Moric Kornelis Ešer: S ONE STRANE NEBA ILI U TRAGANјU ZA BESKONAČNIM
- Moris Horn: POSLE ČETVRT VEKA ILI JEDAN POGLED U 'PODZEMLjE
- Fransis Lakasen: OGLEDALO SVETA ILI UPOREDNA STUDIJA O ARHETIPOVIMA
- Žika Bogdanović: DUGE SENKE KRATKOG PAMĆENјA ILI ŽIVOT U VEČNOJ SADAŠNјOSTI
- Slobodan Ivkov: POVRATAK IZVORIMA ILI KAKO SMO POVEZALI DIKANA I HAZARE
- Žan-Klod Glaser: 'TETKIN ŠAMPION' ILI JEDNA AMERIČKA ROMANSA
- Al Kep - Rejbern van Beren: TETKIN ŠAMPION (strip)
- Slobodan Ivkov: BIOGRAFIJE I STRIP ILI VELIKANI U 'POČETNICAMA'

- „PEGAZ“ br. 14-15 (mart 2016.) — 2.200 dinara
Sadržaj ovog broja revije za istoriju i teoriju stripa i vizuelnih medija koji se izražavaju grafičkim putem
(tvrd povez, 224 stranice, delimično u boji; format: širina 21,5 cm i visina 30 cm):
- Slobodan Ivkov: STRIP ILI IZA LEĐA POLITIKE
- Roberto Đamanko: PISMO PRIJATELjU ILI IDEOLOGIJA I STRIP
- Lesli Montgomeri: NOĆNE STRAVE ILI FIZIOLOGIJA NA DELU
- Vinzor Mek Kej: SNOVI JEDNOG SIROŽDERCA  (strip)
- Pjer Fresno Derijel: SUMMA HISTORICA ARTIS ILI FENOMENOLOGIJA JEDNE UMETNOSTI
- Pjer Kupri: ZAMRZNUTI POKRET ILI RAPSODIJA U CRNOM I BELOM
- Kevin Morgenstern: GRANVIL ILI EVOLUCIONIZAM, KREACIONIZAM I ILUZIONIZAM
- Erik Kimbol: DžEF DžONS ILI IDIL U ŠUMI TAJANSTVENOJ KAO VREME
- Džef Džons: Strip IDIL  (strip)
- Karo Krego: PIT MONDRIJAN ILI SNEŽANA I DžEZ
- Žika Bogdanović: ANTINOMIJE I ALEGORIJE ĐORĐA LOBAČEVA I ANDRIJE MAUROVIĆA
- Andrija Maurović: Strip BAŠ-ČELIK  (strip)
- Moris Horn: OD ZABORAVLjENIH DO SLAVNIH ILI KRATKA ISTORIJA STRIPA

- „EŠER“ (monografije o najvećim svetskim ilustratorima) — 1.900 dinara
Priređivač: Vid Bogdanović, urednik: Žika Bogdanović
(mek povez sa dve klapne; 220 stranica; crno-belo; format: širina 20,5 cm i visina 21 cm)
Knjiga je posvećena Mauricu Kornelisu Ešeru (1898-19..). Pored toga što je između korica reprodukovano preko 100 većih, a uz tekstove i još mnogo više njegovih manjih ostvarenja, ona sadrži Ešerove obimne autorske, neretko lične, detalјne ispovedne tekstove o sopstvenom poimanju ilustracije i ilustrovanja, procesu kreiranja crteža, kao i osobene vizure sveta i stvarnosti, zatim eseje J. L. Lohera, S. M. Koksetera i C. H. A. Brosa o Ešerovom neeuklidskom kosmosu, čudnoj matematici kojom barata, relacije između fikcije, muzike i nauke, skrivenim porukama i simbolima...

- „REKAM“ (monografije o najvećim svetskim ilustratorima) — 1.900 dinara
Priređivač: Vid Bogdanović, urednik: Žika Bogdanović
(mek povez sa dve klapne; 200 stranica; pun kolor; format: širina 20,5 cm i visina 21 cm)
Knjiga je posvećena Arturu Rekamu (1867-1939). Pored toga što je između korica u boji reprodukovano mnoštvo većih, a uz tekstove i još mnogo više njegovih ostvarenja, ona sadrži eseje Žike Bogdanovića o Viktorijanskom dobu u kojem je formiran kao umetnik, Suzane Majers o toku života i radu, te o njegovom „realizmu fantastike“ i Adele Karpenter o nekoliko subjektivnih viđenja ovog, decenijama neprikosnovenog ilustratora ...

- „GRANVIL“ (monografije o najvećim svetskim ilustratorima) — 1.900 dinara
Priređivač: Vid Bogdanović, urednik: Žika Bogdanović
(mek povez sa dve klapne; 200 stranica; crno-belo; format: širina 20,5 cm i visina 21 cm)
Knjiga je posvećena jednom od najvećih svetskih klasičnih grafičara i gravera, klasiku Žanu Injasu Isidoru Žeraru „Granvilu“ (1803-1847). Pored toga što je između korica reprodukovano mnoštvo većih, još tada klasičnih crteža iz svetske baštine, a uz tekstove i još mnogo više njegovih ostvarenja, ona sadrži eseje Kevina Morgensterna o toku života i radu Granvila, Žan-Mari Bezansena i, što je najzanimlјivije, dva predsmrtna pisma Granvila iz 1847. Do poslednjeg trenutka se bavio ilustrovanjem i promišlјanjem ove grafičke discipline.

- „BIRDZLI“ (monografije o najvećim svetskim ilustratorima) — 1.900 dinara
Priređivač: Vid Bogdanović, urednik: Žika Bogdanović
(mek povez sa dve klapne; 200 stranica; crno-belo; format: širina 20,5 cm i visina 21 cm)
Knjiga je posvećena genijalnom Obriju Vinsentu Birdzliju (1827-1898), koji je prerano umro, doživevši tek svoju 26. godinu. Pored toga što je između korica reprodukovano mnoštvo nesporno klasičnih crteža, a ona sadrži eseje Henrija K. Marlijera i Džejmsa Margolisa o opusu ovog svevremenog umetnika.

- „BILIBIN“ (monografije o najvećim svetskim ilustratorima) — 1.900 dinara
Priređivač: Vid Bogdanović, urednik: Žika Bogdanović
(mek povez sa dve klapne; 200 stranica; pun kolor; format: širina 20,5 cm i visina 21 cm)
Knjiga je posvećena vanserijskom Ivanu Jakovlјeviču Bilibinu (1876-1942), jednom od nekoliko najvećih ruskih ilustratora. Pored toga što je između korica u boji reprodukovano mnoštvo za njega najreprezentativnijih crteža, ona sadrži i eseje Dženi Renton, Sergeja Golineca i Žike Bogdanovića o životu i radu ovog originalnog umetnika, ali i biografije njegovih ruskih „saputnika i sapatnika“, kako ih je okarakterisao Bogdanović (Vasilija Surikova, Viktora Vasnjecova, Borisa Zvorkina i Vladimira Žedrinskog).

  ...u susret Balkanskoj smotri.

Na prostoru bivše SFRJ danas postoji oko 25 strip festivala – samo ih Srbija danas ima desetak. Ipak, jedan je stariji od svih ostalih, a to je Balkanska smotra mladih strip autora, koja postoji od jula 1998. godine. Ipak, njena starost i dugovečnost nije jedini razlog po kome je ova strip manifestacija poznata. Naime, ona već godinama svake godine postavlja svetski rekord u masovnosti, samo da bi ga naredne godine sama oborila! Tako  je Sedamanesta balkanska smotra 2015. postavila svetski rekord time što je imala 1709 učesnika iz 36 zemalja sa svih šest stalno naseljenih kontinenata. Osamanesta smotra ga je nadmašila, i to ni manje ni više nego za trećinu – Osamnaesta balkanska smotra, koja će se održati u Leskovcu od 24 do 26. juna 2016. godine ima 2326 učesnika iz 42 zemlje sveta, iz Evrope, Afrike, Azije, Australije, Severne i Južne Amerike. To su cifre, koje je po svedočanstvu najeminentnijeg strip teoretičara na svetu, Britanca Pola Graveta,  čine rekorderom po masovnosti učešća izlagača na bilo kom strip festivalu na svetu! Takođe, na smotri će lično gostovati oko 90 strip autora iz Francuske, Italije, Velike Britanije, Francuske, Belgije, Makedonije, Crne Gore, Rumunije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Bugarske i Srbije, kao i po prvi put gosti iz Rusije i Turske. Broj gostiju koji lično posećuju festival takođe je nezabeležen u ovom delu Evrope, a treba dodati da su pitanju su strip autori koji objavljuju za najveće svetske strip izdavače, redom crtačke zvezde u zemljama iz kojih dolaze i na svetskoj strip sceni… Na žalost, izostanak podrške Ministarstva kulture I informisanja Republike Srbije ovoj rekordnoj manifetaciji već neko vreme nije vest, pa se ona održava uz pomoć grada Leskovca i kompanije Actavis, koji su je i ove godine podržali.

Balkanske smotre mladih autora su jedini strip festival u regionu koji ima pedagoški karakter. To znači da se u Leskovcu se mladim strip autorima dodeljuje nagrade s ciljem da se oni ohrabre da istraju u daljem bavljenju devetom umetnošću. Svake godine se, stoga, nagrađuje najbolji mladi strip crtač, ilustrator, strip scenarista i strip teoretičar Balkana. Oono što Balkanske smotre mladih strip autora još izdvaja od drugih festivala jeste i to što su usmerene ka boljem povezivanju nacionalnih kulturnih scena balkanskih zemalja i razvijanju saradnje među njima. Na festivalu se dodeljuje plaketa „Nikola Mitrović Kokan“, najstarija nagrada za doprinos srpskom stripu u zemlji, koju će ove godine dobiti Jovan Stojanović i Živojin Tamburić, naši stvaraoci iz dijaspore. Takođe, dodeljuje se i internacionalna nagrada „Miodrag Veličković Mivel“ za satiričan strip, a ovogodišnji dobitnik je naš internacionalni majstor karikature i stripa, Tošo Borković.

Klikom miša na program dobićete uvećani prikaz programa manifestacije.

Osamanesta balkanska smotra će za tri dana svog trajanja imati  3 dešavanja više nego prošle godine, dakle 22 dešavanje u vidu predavanja, promocija, tribina, otvaranja izložbi, a biće tu i concert grupe P.M.S. Squad za goste i posetioce smotre. Takođe, na Osamnestoj balkanskoj smotri odigraće se i 2 master klasa. U jednom će Belgijanac Didijer Svisen Alkante i Francuz Pjer Makajo, dvojica od najpoznatijih strip scenarista u Evropi, upoznati posetioce sa time kako nastaje strip scenario, a na drugom master kalsu će jedan od najpoznatijih strip crtača Italije, Eugenio Sikamoro, pokazati osnove strip crteža. Biće održana i predstavljanja ruskog, turskog, slovenačkog I rumunskog stripa. Specijalni gosti su renomirani  scenaristi i crtači, izdavači i organizatori festivala, Francuzi Pjer Makajo, Beona Prijer i Herve La Gal, Italijan Eugenio Sikamoro, Belgijanci Didijer Svisen Alkante, Piter Bolen i Mišel Kolman, onda crtači Dimitri Narožni iz Rusije i Devrim Kunter iz Turske, Bernard Kole iz Slovenije, Dan Ianos i Adrian Barbu iz Rumunije, Alksandar Vačkov iz Bugarske…

Uz takmičarsku izložbu mladih strip autora Balkana koja je će svečano biti otvorena u galeriji Leskovačkog kulturnog centra 24.6.2016. u 20h, što će ujedno biti i zvanično otvaranje manifestacije, u holu Kulturnog Centra biće otvorena i izložba „Titanik – Jedna grafička zavera“ Didijera Svisena Alakantea, Bernarda Kolea i Ivana Stojanovića Fikija, kao i izložba „Savremeni turski strip“ u Galeriji Narodnog muzeja 25.6. 2016.u 20h. Inače, treba napomenuti da je ovo prvi put da se strip Turske predstavlja u bilo kojoj državi Istočne Evrope.

Organizatori Balkanske smotre mladih strip autora su Marko Stojanović, Miloš Cvetković i Ivan Stojanović ispred Leskovačke škole stripa „Nikola Mitrović Kokan“, a suorganizator je Leskovački kulturni centar.

M.M.

  ... „Torgal, knjiga III“ Van Hama i Rosinskog;
  izdavač Darkwood i Čarobna knjiga,
  Beograd 2015;

Treća knjiga integralnog strip serijala „Torgal“ (u izdanju „Darkwood“-a i „Čarobne knjige“, 2015.g.) koji su stvorili scenarista Van Ham i crtač Rosinski donosi tri pojedinačna izdanja-albuma originalno objavljena 1988. godine. Ovako spojeni između jednih korica oni „pokrivaju“ tri linije na kojima serijal počiva: tajanstveno i čudesno Torgalovo poreklo, živote njegove porodice odnosno Torgalove avanture. Album „Dete zvezda“ (sedmi po redu) čine tri manje celine: „Izgubljeni drakar“ pripoveda kako su Vikinzi pronašli Torgala, „Metal koji nije postojao“ vodi malog Torgala u bajkovitu avanturu u kojoj će se hrabro žrtvovati za prijatelja dok u „Amajliji“ mudrac-božanstvo na vrhu planine otkriva mladom Torgalu istinu o njegovom poreklu u moćnom, tehnološki naprednom narodu, pred kataklizmom izbeglom sa Zemlje koji se vratio svojoj postojbini ali nije uspeo da na njoj preživi; u jednom trenutku Torgal u božanstvu prepoznaje svog dedu ali mu, potom, sećanje na sve što je čuo biva telepatski izbrisano. „Dete zvezda“ spaja mitološku i naučnu fantastiku, odnosno dva koncepta doživljavanja sveta - racionalni i iracionalni - u toplu, melanholijom obojenu priču oplemenjenu izuzetnim crtežom i svakako je jedan od najboljih albuma celokupnog serijala.

Sposobnosti koje je Torgal nasledio od svojih predaka i koje pomalo naslućuje ali ne ume da kontroliše prešle su na njegovog muškog naslednika Jolana. Album „Alinoe“ započinje tako što Torgal zatiče mališana kako po pesku ispisuje znakove za koje ne ume da objasni ni kako ih zna ni šta znače. Potom Torgal odlazi sa ostrva, na kome živi sa suprugom Arisijom i Jolanom, kako bi na kopnu, među drugim ljudima pribavio ono što je njegovoj porodici potrebno. Majka i sin žive sasvim obično dok Jolan ne prizna da mu je drug Alinoe dao narukvicu. Arisija je uplašena jer je ostrvo nenastanjeno a svaki stranac je potencijalna opasnost za dete i nju. Nakon neobičnog susreta sa zelenokosim dečakom čudnih očiju Arisija zaključuje da je Alinoe plod Jolanove mašte koji je otelotvoren zbog Jolanovih izuzetnih sposobnosti (za koje ona zna ali ih krije od Torgala). No, Alinoe ubrzo odbija da se pokorava naredbama svog tvorca i počinje da progoni najpre Arisiju a potom i Jolana, uništavajući kuću i staju te zaposedajući tela životinja i, konačno, Arisije koja napada svog sina! Fatalni kraj progona sprečiće Torgalov povratak i uništavanje Alinoeve narukvice. Hame i Rosinski stvorili su mračnu priču punu demonske jeze; prepoznatljivi elementi horor ikonografije izuzetno su ubedljivi u ruralnom primarno-primitivnom okruženju, dodatno potencirani filmskom „režijom“ i kadriranjem strip tabli.

Završna epizoda ove knjige, „Strelci“ samostalna je Torgalova avantura u kojoj on, da bi mogao da se vrati na ostrvo gde su Arisija i Jolan, upada iz jedne nevolje u drugu. Najpre će upoznati veselog vetropira Tjala Vatrenog i njegovog ujaka, vrsnog oružara Arguna Drvonogog a potom i lepu ali svojeglavu i sujetnu kradljivicu Kris od Valnora i njenog slugu Sigvalda Spaljenog. Uprkos razlikama i netrpeljivosti sticaj okolnosti će sve njih naterati da sarađuju kako u oslobađanju zarobljene Kris tako i na turniru za strelce koji nudi bogate nagrade; ipak, Kris od Valnora će, dosledna svojoj prevrtljivoj ličnosti, pokušati da ih sve prevari i nagradu na takmičenju prigrabi samo za sebe. Mada prepoznatljivih kontura zapleta i razrešenja ova priča nije ni rutinski ispričana niti preterano „zašećerena“ tako da u kranjem donosi jednu valjanu pseudoistorijsku avanturističku priču koja će zabaviti i povremeno nasmejati publiku. Tjal i Argun odnosno zloća Kris nastaviće da se povremeno pojavljuju u Torgalovim doživljajima donoseći tako još jednu nit kontinuiteta serijalu.

Sveukupno, treća knjiga „Torgala“ pokazuje kako su autori promišljeno i precizno gradili svoju sagu o crnokosom Vikingu vanzemaljcu, njegovoj porodici, prijateljima i neprijateljima, mešajući žanrove, njihove obrasce i ikonografije, uspevajući da stvore delo koje neće robovati konvencijama već će ih koristiti, nadogađivati i nadilaziti nudeći čitaocima kvalitetnu strip „lektiru“ a potonjim strip stvaraocima putokaze za nova dela.

(„Dnevnik“, 2016)

  ...Čas poletnih stripovskih kolin.

Forum Ljubljana, junij 2016, 96 strani, A4, jezik: slo. in ang., 3 eur (v Sloveniji), letna naročnina: 33 eur (8 izdaj)

Novo številko Stripburgerja, ki nosi kombinacijo šestice in sedmice (67), poganja uvodnik norveškega striparja Martina Ernstsena, ki se sprašuje, kako zajeti bežeče trenutke misli oziroma resničnosti, jih iztrgati minljivosti bivanja in zakaj za medij izbrati prav stripovsko formo. No, zakaj? Ker je strip medij s širokim in visokim dometom in z le malo omejitvami, »kjer lahko potuješ po vesolju od atoma do črne luknje, izkušaš življenje skozi oči insekta ali podoživljaš življenje nekega drugega človeka«. Je medij za pripovedovanje zgodb, doživljanje sveta, razumevanje življenja, in »vse to mu uspeva s skoraj ničelnimi stroški in praktično brez kompromisov.« Tako je to.

In Stripburger ne bi bil tak, kot je, če ne bi z eklektičnim naborom vrhunskih stripovskih stvaritev, raznovrstnih grafičnih stilov, tem in načinov pripovedovanja izzival bralcev k novim bralnim in vizualnim doživetjem. Na popotovanje po širjavah stripovske ustvarjalnosti tokrat vabi mednarodna zasedba 13. avtorjev od tu in tam. Nekaj je že starih znancev, mnoge izmed njih pa boste na straneh Stripburgerja srečali prvič. Z nami so: Bruno Borges (Portugalska), Nina Bunjevac (Srbija/Kanada), Marek Rubec (Češka), Javier Triviño Murillo (Španija/Nemčija), Martin Ernstsen (Norveška), Petra Lilla Marjai (Madžarska), Jorge Quien (Čile/Argentina), Javier Lozano (Španija), Ana Braga (Portugalska), Vinko Barić (Hrvaška), Matej Kocjan - Koco (Slovenija), Leon Zuodar - Lele (Slovenija) in Thijs Desmet (Belgija). Prepustite se doživetju.

V prvem intervjuju smo zaslišali srbsko-kanadsko striparko Nino Bunjevac, avtorico odmevnega, večkrat nagrajenega in tudi v slovenščino prevedenega grafičnega romana Očetnjava, v drugem pa Marijana Pušavca, scenarista najnovejšega domačega stripovskega bestsellerja, življenjepisa v stripu Alme M. Karlin, medtem ko je drugi avtor, Jakob Klemenčič, prispeval izvirno risarsko intervencijo na intervju. Pustite se presenetiti.

Za konec je tu še šopek svežih recenzij izpod peresa Ane Bogataj (Anna Ehrlemark: Winners), Mojce Kirbiš (Mawil: Kinderland), Larise Javernik (Emmanuel Guibert & Marc Boutavant: Ariol 1-2) in Jakoba Klemenčiča (Marcel Ruijters: Jheronimus). Preberite.

Svinjsko dobra ilustracija na platnici je delo mojstra Blexbolexa. Prava paša za oči. Le privoščite si.

Izdajo je sofinancirala Javna agencija za knjigo RS.
Distribucija: Buča knjigotrštvo.
Za naročila, recenzijske izvode ali dodatne infomacije
pišite na: burger@mail.ljudmila.org.
Spremljajte nas na: www.stripburger.org, www.facebook.com/stripburger

Skupljanje date i građenje arhivskih argumenata u preddigitalnoj epohi.

  Čovek koji piše predgovore - 2
  Interview (razgovor vodio: Saša Čobanov)

5. Znam da i danas pratiš aktualne stvari u svijetu devete umjetnosti, nove naslove i nove autore, no kaži kojim se stripovima uvijek rado, po tko zna koji put vraćaš, odnosno koji autori i koji stripovi su odredili tvoj poziv strip kritičara?

Kome se vraćam i koji su autori i stripovi odredili moj poziv kao kritičara nije isto pitanje. Na ovom mestu bih se fokusirao na ovo drugo piatnje. Definitivno Novi kvadrat, Mirko Ilić, kao jedan od ljudi koji nikada nije imao kompleks inferiornosti stripa. Čitav tada subverzivni talas „Treće generacije“. Časopis „Heavy Metal“. Pojava albuma. Sam sam cepao magazine i koričio dela i autore. „Pegaz“ kao okidač teorijskog mišljenja o stripu kod nas, gde sam na kraju i pisao. Umberto Eco, Vera Horvat Pinatarić, nekoliko napisa Ljubomira Kljakića, Žika Bogdanović... Zatim moja fascinacija visokim nivoom kulturnih rubrika u nedeljnicima pre devedesetih i ratova, pre svega tadašnjeg NIN-a i Starta. Moja duboka impresioniranost časopisnom kulturom to vreme. Moj glatki ulazak u mainstream kulturu i medije gde pišem o stripu od sredine osamdesetih.

Ljubav prema klasičnom stripu nimalo kod mene nije bila ugrožena navalom stripa sasvim drugačijeg senzibiliteta krajem sedamdesetih. Negde sam pre saznavanja koncepta postmoderne u sebi potpuno integrisao ljubav prema elitnoj i masovnoj kulturi. U mom ostrašćenom umu bilo je samo pitanje vremena kada će oštre granice između ova dva sveta početi da se ruše, u mojoj glavi su već bile srušene krajem sedamdesetih. Naslov moje knjige „Thomas Mann ili Philip K. Dick“ poetički izražava ovu paradigmu. U naslovu to „ili“ ne znači ili/ili nego i-i. Sam upravo jesam već trideset godina rušitelj te granice, ne da bi se stvari uravnile nego upravo da bi se iznijansirale i detektovao kič sa obe strane granice. Koncept transsupstancijacije kiča kod Stanislawa Lema, primenjen na vrednovanje kreativnog postupka Philipa K. Dicka je bio tu za mene ključan. Dvosmerni procesi trivijalizacije i detrivijalizacije u umetnosti i kulturi. Kada sam pročitao Ecov koncept „ni apokaliptičar ni intergrisani“ shvatio sam da je to maksima mog života: u stripu, kulturi uopšte, politici i u pogledu na život u eshatološkom smislu. Takvim svojim filozofiranjima najviše umem da iznerviram moju dugogodišnju prijateljicu Dubravku Ugrešić.

Čitajući Sendmena, Amsterdam, 2000.

6. Znam da je pitanje glupo i da pravog i točnog odgovora nema, ali baš me zanima koji ćeš odgovor dati. Dakle, koji je za tebe najbolji strip na svijetu, odnosno, da ti olakšam, hm, ili otežam stvar, da iz nekog razloga moraš spasiti samo jedan strip, koji bi to bio i zašto?

Ne odgovaram na navijačka pitanja tipa da li si za ili protiv Sigmunda Freuda, za Zvezdu ili Partizan, koga više voliš mamu ili tatu, gulag ili ekonomsku eksploataciju... Kada posmatramo književnost ili film, savršeno smo svesni da oni mogu biti infantilni, ali i duboki kao okean, a ponekad to oboje istovremeno. Zašto ovaj uvid nedovoljno primenjujemo na strip? Tvoje pitanje nije glupo, ali je jednako pitanju da li strip ima jednu ciljnu grupu, jednu stilizaciju i jedan žanr ili pak čitavo mnoštvo ciljnih grupa, žanrova i stilizacja? Od svega toga zavisi i odgovor na tvoje pitanje.

Dok slušaš muziku, i najlepšu pesmu moraš nekada ostaviti da odmori, da se ti odmoriš od nje i - ona od tebe. To isto važi i za najbolje stripove na svetu. Potrebno je da osvežimo naš susret s njima da bismo ponovo bili u stanju da ih doživimo kao da ih čitamo po prvi put, a svako zaljubljivanje, svako zaranjanje u strip je „po prvi put“ jer je u novom kontekstu. Deo tog promenljivog konteksta smo i mi sami. A to tvoje ostrvo koje pominješ je sanjanje jednog idealnog, utopijskog konteksta. Umesto ove utopije, mi u stvarnosti najčešće živimo ostvarenu utopiju obilja, obilja kojim smo zagušeni, čak ugroženi - imamo previše izbora pred sobom i, kao deca, nismo u stanju da izabremo. Potreba i neophodnost sužavanja izbora nije samo čin slobode nego i breme, to nas čini umornima, otupelim za nove čulne senzacije. Dakle, zavisno od toga u kom trenutku me pitaš, ja bih ti odgovorio uvek na različit način koji bih strip poneo na pusto ostrvo.

No, pošto u tvom pitanju čuči veliko dete, da pokušam da njemu ponudim makar utešnu nagradu. Odnosno, nagrade, pa ti biraj. Pošto upravo pišem o njemu, poneo bih najlepšu ljubavnu priču ispripovedanu u stripu – „Habibi“ Craiga Thompsona. Kada ga završim, biće mi potrebno jedno vreme pauziranja da bih ponovo bio u stanju da se na svež način suretnem s ovim delom. Jedan od stripova koji mi je najmanje dosađivao tokom dugih iščitavanja je „Talični Tom“ Goschinija i Morrisa. Najbolji grafički romani iz opusa „Ken Parker“ Giancarla Berardija i Iva Milazza su stripski ekvivalent prijateljstva, ne vraćam im se stalno niti prečesto, ali imam sigurnost da kada se vratim, čeka me toplina ljudskosti. „Sandman“, „Corto Maltese“, diptih „Noć bez kraja“ i „Iguana“ Carlosa Trilla i Dominga Mandrafine, prvih pet epizoda „Astera Blistoka“ Christiana Godarda i Julija Ribere, „Alien Justice“ iz opusa „Nexus“ Mikea Barona i Stevea Rudea, „Vatre“ Lorenza Mattottija, „Flaš Gordon“ Dana Barryja u periodu između 1951-1963... a neke druge stripove bih poneo samo da bih ih prelistavao, ne bih ih čitao... Hoćeš li da produžim da izbegavam jednoznačan odgovor na tvoje pitanje?

7. Neki tvoji tekstovi, poput eseja o stripovima 'Shakti' Mirka Ilića,  'Vam' Igora Kordeja, 'Persepolis' Marjane Satrapi te cijelog niza tekstova o Hugu Prattu  su remek djela kritičkog tumačenja umjetničkog djela. Kako i po kojim mjerilima ocjenjuješ kvalitetu nekog stripa? Kako pristupaš analizi nekog djela?

Ja sam proklet. Ako pišem o „Baladi o slanom moru“, uzmem pa iščitavam makar bazičnu relevantnu literaturu iz teorije književnosti o strukturi balade. Zvuči kao preambiciozan pristup? Ne bih se složio, na taj način krećući se od eseja do eseja obnavljam svoja krhka znanja i dalje se samoobrazujem iz teorije književnosti, filma, likovnih umetnosti, teorije percepcije. Inače sam na studijima sociologije bio poznat po sklonosti ka metodološkom uključivanju teorija iz srodnih oblasti, psihologije, filozofije. Metodologija kao takva me je uvek fascinirala. Pripreme su u mom procesu pisanja vrlo duge. Nekad podsećaju na prokrastinaciju. Nekad jesu prokrastinacija.

Kritika sreće Moebiusovu traku pod pokrovitreljstvom 'Prometeje' - kolaž Dragan Leleš.

Rekao sam da su dva procesa za mene postala jedno, čitanje i stvaranje. Kako čitam neki strip, stalno pravim beleške, to je postalo potpuni automatizam. Dakle, ne mogu da zamislim čitanje stripa bez tehničke olovke 0,5 i papira u krilu ispod koga je A4 formatna tabla, zelena poluelastična podloga originalno namenjena za sečenje hartije. Beležim na papiru formata B5, već iskorišćenom s jedne strane. Sedim u fotelji ili ležim na kauču. Sve ovo važi ako čitam papirni strip. Ako je skenirani, onda to činim na iPadu, na 10“ laptopu ili na 24“ ekranu. Tome se prilagođava i tehika zapisivanja.

Beležim prve asocijazije, bizarne delove rečenica, nedorečene pojmove, sintagme koje još ne znam šta i da li nešto znače, koje se formiraju sponatno u mojoj svesti pri čitanju. Beležim koliko „drugost“ toliko i „linkove“, dakle ono po čemu me taj strip iznenađuje, po čemu se razlikuje od drugih i ono u čemu prepoznajem veze sa drugim stripovima, drugim medijima, drugim sistemima ideja, psihološkim situacijama, beležim imena osoba iz fikcije ili iz stvarnog života na koje me podsećaju... Tokom čitanja, ove beleške se talože. Zatim ih smeštam u relevantan kontekst stipskog pejsaža sadašnjosti i prošlosti. Kontekst bilo kog uticaja iz drugih medija koji zaključim da je relevantan za to delo. Na kraju ostane samo par beležaka ili desetine stranica. To su sve skice. Možeš zamisliti koliko sam takvih beležaka proizveo za trideset godina ove vrste čitanja. To isto radim i kad čitam knjige. Tu je „postupak“ izvorno i nastao, a onda migrirao u čitanje stripova. Čitanje i pisanje, tako se zovu dva jedina poglavlja u Sartreovoj autobiografiji „Reči“.

Moebius, Ken Parker i kritičar.

Ljudi se boje osobnosti u esejima o stripu, neki beže od nje kao od žive vatre, ja ne. Možda zbog kratkog pamćenja i pogrešno shvaćene građanske distance prenebregavaju da je rodno mesto eseja u Montaigneovim "Ogledima", Pascalovim "Mislima", Augustinovim i Rousseauovim "Ispovestima", knjigama koje da nije u njima osobnosti nikada ne bi bile to što jesu. Govoriti o strahu od dubine/visine u eseju o "Opskurnim  gradovima“ je potrebno. Osobnosti u interpretaciji seksualnosti ima i u eseju o "Afričkim pustolovinama". U pogovoru za Maurovićev "Grob u prašumi" takođe, ili u esejima koje si ti naveo... To se zove ogoljavanje postupka.

(nastaviće se)

(intervju se prvo u kraćem obliku pojavio u online magazinu Planb.hr, a potom u celini na Stripovi.com  4.12.2013)

Od 15. juna na svim kioscima!

Svakog 15. dana parnog meseca u godini, potražite na kioscima "Kolorno izdanje" Alana Forda!

Tekst: Max Bunker
Crtež: Magnus

Cena na kioscima:
250 dinara
Cena u knjižari "Alan Ford":
225 dinara

  204 stranice časopis Pegaz,
  specijal br. 6 Izdavač Ateneum/Realisaction,
  Beograd, 1998-2016.

Nedavno je objavljeno novo izdanje vanrednog broja 6 revije "Pegaz", ali sada u tvrdom platnenom povezu i na boljoj hartiji.
Osnovni sadržaj čine dve kompletne epizode stripa "Brik Bradford", scenariste Vilijema Rita i crtača Klarensa Greja: "U zemlji iza Ledenog brega" i "Gospodar Zlatne horde", u SAD izvorno publikovane od 1935. do 1936., a u Srbiji od 1939. do 1940.
Žika Bogdanović u svom predgovoru "Brik Bradford ILI Obnavljanje viteškog ideala", u stvari, piše esej, ne samo o ovom liku, već o herojima pustolovnih stripova iz te epohe uopšte. Tekst je ilustrovan sa 11 izdvojenih i uvećanih kadrova.

...a evo oho-ho proširene verzije onoga što je Slobodan Ivkov, pod naslovom "BrikBradford", o ovoj knjizi objavio u njegovoj 24. po redu rubrici Stripologija, na str. 28 dnevnog lista "Blic" br. 6915 od 16. maja 2016. godine:

Jeste, fakat, Stameni Brik Bredford, Kao Od Stene Odvaljen tip koga niko nije smeo da zove Cigla, u strahu ne samo zbog njegovih jakih vilica, iako je u suštini reč o dobrici, nesporno je 1933. nastao po uzoru na prethodnika, Razmetljivog Baka Rodžersa, koji je, prema opštem mišljenju, kada se pojavio 1929. uspostavio konvencije savremenog SF-stripa, izazvavši opštu pomamu publike, ali je istina i to da je Brik prethodio takođe junaku-plavušanu, Naočitom, Munjevitom, Sjajnom Flešu Gordonu, predstavljenom 1934.

Po "difoltu", svaki od njih je morao da ima gromoglasni nadimak, lepojku pored sebe (Vilmu Diring, Dejl Arden, Džun, Rotu...), sveznajućeg naučnika iza sebe (dr Huer, Kala Kopak ili Hans Zarkov, volj' da ti pravi vremeplov u garaži ili međuplanetarnu raketu u šupi), a za pravo ime - ko te pita?!

U narednim decenijama čitaoci su, pored vizuelnog spektakla, novuma i senzacionalnih maštarija neminovno postavili i neka pitanja, pa je sve došlo na svoje... Da li baš uvek? Flaš je postao i Džordž, ali Bak i Brik su ostali...to što jesu. Možda je zato Džordž Gordon preživeo do danas, a prethodnici nisu.

Podsetimo se, Bak Rodžers (Buck Rogers) je prvi put objavljen u obliku svakodnevnih kaiševa 1929., dok su nedeljne table usledile od 1930. Tu oko priče vezane za dnevne i nedeljne verzije, a i njihove autore, postoje krajnje zanimljivi podaci, ali o Bak Rodžersu - tek kada neko u Srbiji konačno odluči da ga prevede i objavi posle toliko godina!

Brik Bredford (Brick Bradford) je u kaiševima nastao 1933., a u nedeljnim tablama 1934. godine. Inicijalni scenarista je bio Vilijem Rit (William Ritt), a crtač, bar tabli, sve do svoje smrti 1957. Klarens Grej (Clarence Gray). Naime, Rit je još 1949. napustio pisanje scenarija, pa je Grej i pisao i crtao - i dnevne i nedeljne nastavke. Ne izdržavši, 1952. je teška srca napustio kaiševe, jer fizički nije mogao da postigne ritam izlaženja obe verzije svog životnog dela, a i zdravlje je počelo da ga napušta zbog tako napornog rada.

Ovaj specijalni br. 6 revije "Pegaz", namenjene za medije koji se izražavaju grafičkim putem (tvrd povez, 204 str.), je, ionako u veoma, veoma malom broju umnoženih primeraka, u stvari, svojevrsni omaž stripu koji se više ne kreira još od 1987.

U celini je posvećen dvema velikim epizodama iz perioda 1935 - 1937.  godine: "U zemlji iza Ledenog brega" (u SAD izvorno publikovana 15. maj 1935 - 11. april 1936. - u Srbiji u časopisu "Politikin zabavnik" od prvog broja 28. februara 1939. do 6. oktobra 1939.) str. 15 - 113  i "Gospodar Zlatne horde" (u SAD izvorno publikovana 13. april 1936 - 6. februar 1937. - u Srbiji u 2 sveske "Aero-kluba" 1940.) str. 115 - 202.

Obe su nastale u formi dnevnih kaiševa. Prva, podeljena na tri dela, sastoji se od njih 286, a druga od 258. U knjizi ih ima ukupno 544.

Samo da se podsetimo, serija je uporedo kreirana i u obliku nedeljnih tabli. Neke od tako uobličenih epizoda već su ranije objavljene u redovnom, ali tematskom (naravno, u celini posvećenom "Briku Bradfordu") broju 8 "Pegaza", još pre oko tri decenije, 1988. godine, iniciranom pomenutim obustavljanjem stvaranja čuvenog stripa 1987. I jedan broj časopisa "Eks almanah" (Dečje novine, Gornji Milanovac) je bio posvećen klasiku.

U sada predočenom periodu svog postojanja, bar u ovim dvema crtanim storijama u kaiševima, za razliku od "gusarske priče" u tablama iz "Pegaza" 8/1988., još nema Hronosfere (The Time Top) i putovanja kroz vreme. Bradford unaokolo samo leti avionima.

Zapažamo i da ih je objavio "Politikin zabavnik" još 1939. a, kako je Brik pilot, i nije previše čudno što je drugu navedenu priču u dve sveske 1940. u Beogradu izdao čuveni predratni mondenski "Aeroklub", u kojem se okupljao ondašnji džet-set (da se razumemo, u to vreme nije bilo mlaznih aviona, pa se ovo "džet" odnosi na... itd.). Usput rečeno, ponešto o tom "Aeroklubu" je dočarano u filmu "Montevideo, bog te video", kao i u popularnoj istoimenoj TV seriji.

Elem, vazdušne borbe flota bezbrojnih dirižabla i klipno-elisnih aviona, putovanja u egzotične zemlje, sukobi sa osvajačima sveta, spašavanje čovečanstva...! Dežurni krivci su uglavnom Azijati, ali ima tu i nekakve verzije, recimo, Hiperborejaca, dočaranih kao smeša realnih Vikinga i njihovih božanstava, pozicioniranih na toponimima kao što su, na primer (str. 87 ili 97): Lokijeve planine, polje Ragnarok, put za Asgard...

Svetu jedna potpuno nepoznata privatna vojska, koja je iz Karakoruma (beše li to azijska pustinja?), pa sa Aljaske, u čiju se blizinu (ili baš na nju!) diskretno smestila napredna civilizacija, napala je balonistikom, cepelinima i avionima SAD u nameri da osvoji celu Ameriku, a sve preko teritorije Kanade.

Ima tu i krilatica koje mogu da ponesu čak hiljadu opremljenih vojnika, potom đuladi napunjenih eksplozivom, i danas čudesne radio-tanadi koja se, ako promaše cilj i time se ne potroše - valjda na radost štedljivih nišandžija, pozadinske administracije, intendanture i komore - punom brzinom vraćaju u cev topa iz kojeg su ispaljeni, zarad novih pokušaja i destruktivnih pregnuća zlih volšebnika (str. 128)...

Ukratko, sve je u saglasju sa sjajnim filmom "Nebeski kapetan i svet sutrašnjice", koji se maestralno pozabavio žanrovskim obrascima, karakterima likova, rešenjima i, uopšte, poimanjem filmske i stripske avanture tokom prve polovine 20. veka, pa i nešto kasnije. Lično, kao što sam njega gledao otvorenih usta (dobro - preterujem!) bezbroj puta (ovo ne preterujem - gledanje tog filma jednostavno ne može da se prekine, ako se negde na TV kanalima, tokom poigravanja sa daljinskim upravljačem, naiđe na njega!), isto tako sam uživao čitajući ove crtane priče! Ništa nisam morao da mislim! Jer, gledalac u ovom narativno-vizuelnom idiomu i nije tu da misli!

Ukratko, ove dve priče iz knjige su otmene, stajliš pustolovine!

Klasika koja verno odslikava duh te epohe!

Sve ono najmaštovitije smišljeno, što filmska tehnička sredstva tridesetih i četrdesetih godina 20. veka, pa bogme i sve do uvođenja CGI efekata devedesetih, nije moglo da se snimi i primeni u igranim verzijama, a da kraći ili duži filmovi filmovi ili čak potonje TV serije ne deluju beznadežno neubedljivo, katastrofalno naivno, jadno, pa i glupo - moglo je uvek da se nacrta!

I to se činilo.

Sve ubedljivije i ubedljivije.

Iako gotovo sami počeci stripa realističke grafičke stilizacije, dometi uopšte nisu beznačajni. Naprotiv!

Filmski teoretičari, kritičari i istoričari znaju da se vajkaju kako je tek neznatan broj onih filmova "koji lepo ostare".

Drugim rečima: onih dela koji izdrže probu vremena, neminovni razvoj poimanja medija, potom promene recepcije iz ugla, što estetike - što ukusa publike, te tehnička unapređivanja, proboje i svakojaka napredovanja u ovoj stvaralačkoj disciplini.

Isto važi i za stripove. I tako, pred sobom imamo seriju u kojoj crtež predstavlja jedan od viših dometa u tridesetima, pustolovne priče koje se, s jedne strane, istina, kreću u osnovnim okvirima žanrovskih stereotipa, ali i koje, s druge strane, uveliko i izlaze izvan njih, uspostavljajući nove standarde i narativne obrasce. U svakom slučaju, serija "Brik Bradford", uz sve mane koje može da joj zameri savremeni stripski čitalac, predstavlja pomak u avanturističkom stripu, te bez ikakve dileme zauzima apartno mesto i ima nezaobilaznu ulogu u istoriji svetskog stripa.

Prema rečima autora sjajnog i bogato ilustrovanog predgovora "Brik Bradford ILI Obnavljanje viteškog ideala" Žike Bogdanovića, Brik je bio moralno besprekorni "sejač dobrih dela". Bogdanović dalje detaljno obrazlaže opšti profil, pokretačke motive i karakterne crte, ne samo ovog akcionog heroja.

I zaista, ovaj visokomoralni radoznali avanturista bio je pravi stripski džetlmen!

Danas takvih više nema...

Slobodan Ivkov

NAPOMENA: Više o ovim autorima i stripu "Brik Bradford" može da se sazna iz nedavno u "Strip vestima" takođe registrovane prve teorijske knjige Žike Bogdanovića Život u večnoj sadašnjosti, koja je u celini posvećena avanturističkim stripovima i striparima koji su ga stvarali (str. 147-177, izdavač "Ateneum/Realisaction", Beograd, 2014)

  ...ili prizori iz antiutopije
  „Džeremaja, drugi tom“ Hermana;
  izdavač Čarobna knjiga, Beograd 2015;

Herman Ipen (1938) nesumljivo jedan od najboljih autora francusko-belgijskog stripa karijeru je započeo pre više od pola veka: debitovao je 1964. godine u magazinu „Spiru“ a aktivan je i danas. Njegov atraktivni crtež prvih epizoda serijala „Jugurta“ doneo mu je ponudu poznatog scenariste Grega za realizaciju pustolovnog stripa „Bernard Prins“; od 1966. do 1980. godine Herman je nacrtao ukupno 18 albuma ovog serijala. Po Gregovim scenarijima Herman od 1969. godine crta i vestern serijal „Komanča“; do 1983.g. sveukupno 14 albuma. Uprkos popularnosti oba serijala stvaralački tandem je postepeno usporavao saradnju (do konačnog raskida) što je Hermanu omogućilo da se pozabavi samostalnim projektima. Prvi je bio serijal „Džeremaja“ započet 1978.g. (koji do danas nije okončan). Godine 1983. Herman stvara novi serijal „Tornjevi Boa-Morija“, situiran u srednji vek u Evropi, koji će okončati posle 10 albuma ali i nastaviti u serijal „Boa-Mori“ (po scenarijima Hermanovog sina Iva). Pored ovih serijala Herman je uradio, samostalno ili po tuđim scenarijima, 30-tak nezavisnih („one shot“) albuma.

Drugi tom sabranih epizoda „Džeremaje“ nastavak je avantura dvojice prijatelja, Džeremaje i Kurdija; oni i dalje putuju prostranstvima bivših Sjedinjenih Američkih Država koje su uništene u rasnom ratu belaca i crnaca. Na ruševinama nekada moćne države nikle su male, samodovoljne zajednice manje-više neprijateljski nastrojene prema strancima; obični ljudi su prinuđeni da se teško bore za opstanak u neprijateljskom okruženju koje podrazumeva otvoreno nasilje i bedu ali i visoku tehnologiju i rasipnički luksuz. U kontradiktornom i konfuznom svetu koji je sjedinio Divlji zapad i vestern ikonografiju XIX veka sa moćima kapitalizma s kraja XX veka, ništa nije sveto, sigurno i nemoguće.

Mada su epizode serijala zaokružene one su labavo povezane opštom pričom koja prati  stasavanje mladog Džeremaje (koji ima koliko-toliko normalne životne prioritete i ciljeve) i njegovog vetropirastog druga Kurdija; neslaganja i čarke njih dvojice konstanta su svih doživljaja. Prva epizoda drugog toma (četvrta u seriji), „Oči od usijanog gvožđa“ iz 1980.g. vodi prijatelje na zabranjenu teritoriju države crvenog naroda jer Džeremaja pokušava da pronađe i spase svoju porodicu koja je tamo odvedena. Usput će sresti pompeznog putujućeg zabavljača i njegovog opasnog pratioca izuzetnih sposobnosti. U razrešenju priče Džeremaja će spasiti svoju tetka Martu a mala družina će se primiriti i uživati u običnom životu iz koga će ih otrgnuti sledeća epizoda „Zamorče za budućnost“ iz 1981.g. na prevaru odovodeći prijatelje u kliniku za produženje mladosti bogatih klijenata serumom koji se dobija iz tela onih koji u svom životu nemaju ništa sem zdravlja i mladosti. I posle 35 godina od objavljivanja ovog stripa njegova priča je provokativna i aktuelna. Tako je i sa temom postojanja i agresivnog delovanja verskih sekti; epizoda „Sekta“ iz 1982. inspirisana je tada senzacionalnim slučajem masovnog samoubistva sledbenika „propovednika“ Džima Džounsa u Gvajani.

Hermanovi scenariji uspevaju lako da uvuku čitaoca u intrigu koja se odvija u nekoliko pripovednih linija koje dozvoljavaju neočekivane obrte. Likovi su prepoznatljivi a takvi su i njihovi međusobni odnosi. No, Herman povremeno pravi intrigantne iskorake koji dodatno produbljuju priču i daju joj uverljivu notu „životnosti“ koja nadilazi strip standarde. Što se vizuelno-crtačkog dela stripa nesporno je da Hermanov, nazovimo ga tako, „ružnjikavi realizam“ filmski kadriran i montiran savršeno odgovara naučnofantastičkom, postapokaliptičnom miljeu. Kao vrhunci ovog manira nameću se, pored već prepoznatljivih slika ruševina (zgrada, fabrika), prizori fantazmagorično apstraktnih kamenih pejzaža u „Očima od usijanog gvožđa“ odnosno maglovite noći u „Sekti“. Hermanova poigravanja perspektivama kao i neodredivim oblicima svakako plane pažnju i donese posebnu vrstu čistog likovnog uživanja.

„Džermaja“ je u vreme svog pojavljivanja svakako bio atraktivno strip ostvarenje koje se nametalo dobro osmišljenim i razvijenim idejama te ambicijama da u spoju dva žanra (vesterna i naučnefantastike) donese nove kvalitete. I posle više od tri decenije od prvog pojavljivanja ovaj serijal deluje ubedljivo i sveže, nudeći uzbudljive ali seriozne avanture!

(„Dnevnik“, 2016)

  Strip na manifestaciji "Skopje kreativa"

Strip centar Makedonije (sa kancelarikom u Velesu) po drugi put se ukljucio u aktivnostima u okviru manifestacije “SKOPJE KREATIVA” -organizovanoj od strane Kongresnog centra “Aleksandar Makedonski “ i grada Skopja. Na osnovu iskustava i kontinuiteta od lane , i ove godine je organizovano strip takmicenje za ucenike skopskih skola.Ove godine je ucesce uzelo dosta vise ucenika nego lane , sto pokazuje da strip kao 9ta umetnost polako ali sigurno siri se i u makedonskoj metropoli,samo treba dosledno i stalno raditi.

Izlozba je bila postavljena od 9 og do 11 juna.
11. juna je bila dodela diploma, priznanja i zahvalnica po strip konkursu
1. Borce Dimovski-mentor nastavnik
2. Sonja Popovska Trajkovska -mentor nastavnik
3. Rozeta Dulevska-mentor nastavnik
4. MiroslavMarkovski -mentor nastavnik
5. Jordana Dance Todorovska -mentor nastavnik
6. Osnovna skola “Risto Krle” , Kadino, opstina Ilinden, Skopje
7. Osnovna skola Braca Miladininovci , opstina Ilinden, Skopje
8. Osnovna skola “Straso Pindzur”, opstina Gjorce Petrov, Skopje
9. Osnovna skola “Tihomir Milosevski “opstina Gjorce Petrov, Skopje
10. Osnovna skola “ Dimo Hadzi Dimov “ Skopje
11. Decji Kuklturni centar “ KARPOS” Skopje

1. Mesto Nikola Dimov
2. Mesto Evgenija Trajkovska
3. Mesto dele:
- Kalina Pehcevska
- Gabriela Zivkovska
- Andrijana Stanislavovska

• Najbolji crtez Sara Trgacevska
• Najbolji kolor Jana Buteska
• Najbolji scenarij Sofija Serafimovska
• Specijalno priznanje za masovnost za osnovnu skolu “Dimo Hadzi Dimov” (preko 20 radova)
Specijalno priznanje za saradanju i angazovanost dobija Martina Velickovska

Nas specijalni gost za ovu manifestaciju je bio Dime Ivanov-Dimano doajen makedonskog stripa.

  Sloboda je stigla u čizmama

Dom omladine Beograda i Udruženje stripskih umetnika Srbije predstavljaju Ciklus okruglih stolova o zabranjenim temama srpskog i jugoslovenskog stripa.

Tribinska sala DOB, utorak, 14. jun 2016, 19:00 časova

Poneseni oslobođenjem od fašizma u maju 1945, preostali autori stripa i izdavači u Srbiji odmah su spremali nove poduhvate. Ali je sloboda stigla u čizmama, pod kapom-titovkom — i podrazumevala je ideološku revoluciju. U decembru 1945. Okružni sud Beograda zabranjuje izlaženja edicije „Tri ugursuza za vreme okupacije" mladog debitanta Milorada Dobrića sa saradnicima, kao i stripovanih romana „Poštareva kći" Aleksandra Puškina i „Vaskrsenje" Lava Tolstoja. Obrazloženje: „strip knjige štetno deluju na našu omladinu".

Ugledni književnik i komunistički ideolog Jovan Popović na Božić 1946. u listu Centralnog komiteta KPJ "Borba" objavljuje tekst koji je objasnio zašto onakvog predratnog stripa u Novoj Jugoslaviji nadalje više neće biti. Usledile su godine zabrana, da bi tek posledice Titovog raskida sa Sovjetskim Savezom 1948. i tajnog pristupanja Jugoslavije NATO paktu 1952. dale priliku da se ideološke prepreke skinu i da strip bude obnovljen. Ali ovog puta od strane jedne nove generacije — većinom omladinaca.

Tribina je posvećena uspomeni na Milorada Dobrića (1924—1991) povodom 70 godina od izlaska "Tri ugursuza" i novog reprinta u izdanju novosadskog "Komika".

Učestvuju: Slobodan Ivkov, istoričar umetnosti, urednik i umetnik iz Beograda; Vuk Marković, prevodilac, istoričar stripa i urednik, IK "Komiko", Novi Sad; Zoran Stefanović, moderator i urednik ciklusa.

O ciklusu: Strip se najčešće tretira kao društveno bezazlen, ali su ova umetnost i njeni stvaraoci u Srbiji često bili deo važnih istorijskih događaja — ponekad i u samom središtu. Neki umetnici su i sudbinski platili zbog svog društvenog delovanja ili prosto sklopa okolnosti u kojem su se našli. Ovo su priče o političkim angažmanima stripara, cenzurama, ideološkim sukobima, opredeljivanjima u Drugom svetskom i građanskim ratovima, učešću u propagandi, o smrtnim kaznama, robijama i izgnanstvima, kao i o drugim, nekada zabranjenim temama i neprijatnim tajnama srpskog i jugoslovenskog stripa. Na okruglim stolovima govore istoričari, učesnici događaja, svedoci i članovi porodica.

www.domomladine.org
www.usus.org.rs

Kritičar s krpenim pajacom pre no što je video prvi film.

  Čovek koji piše predgovore - 1
 Interview (razgovor vodio: Saša Čobanov)

(Razgovor je bio dogovoren tokom susreta u Zagrebu, na CRŠ-u oktobra 2013. Saša je takođe strip kritičar, koji se poslednjih godina jednako uspešno bavi kritikom fudbala. S obzirom da kolega intervjuiše kolegu, znao sam da će razgovor biti dug i iscrpan, ali ne i koliko. Ovo je najduži intervju koji sam do sada dao. Zato ću ga ovde pustiti u nekoliko nastavaka.)

Intervju koji će demistificirati lik i djelo Zorana Đukanovića, kritičara čiji se tekstovi, kritike i eseji o stripu gutaju, iščitavaju, citiraju među stripašima. I tako već preko 30 godina. Ukratko, Lestera Bangsa devete umjetnosti. Jedan od najvećih paradoksa posljednjeg održanog Crtani romani šou je što najveća gostujuća zvijezda festivala nije bio ni neki slavni crtač, niti scenarist, a bogme ni izdavač. Najveća zvijezda bio je kritičar, strip kritičar. No kad kažemo da je riječ o Zoranu Đukanoviću onda će svima koji iole poznaju strip i sve ono što se veže uz njega biti sasvim jasno zbog čega je to tako.

1. Zorane, molim te, predstavi se. Tko si, što si i što želiš?

Esejista, kritičar i urednik sam. Zovu me čovek koji piše predgovore. U esejima pokušavam da proničem u vrednosti i specifičnosti dela koje je preda mnom, proniknem u zadatke koje delo postavlja samo sebi. Želim da pozovem ambicioznijeg čitaoca da traga za onome u stripu što smatram da je vredno, po čemu se razlikuje od drugih. Moj posao se ne razlikuje u potpunosti od posla filmskog kritičara Branimira Šutala, pišem i za medijski slepe i slabovidne koji hoće stripski da progledaju.  Umetnost služi tome da bi se pomerale granice percepcije i vrednosti. Rođen sam 1955. u Beogradu, gde sam živeo do odlaska u Amsterdam 1991.  Najčešće sarađujem s časopisima i novinama u zemljama nastalim raspadom Jugoslavije. Nisam jugonostalgičar. Godinama sam uređivao strip i kulturu u časopisu „Vidici“ i nakon toga bio glavni urednik „Novih Vidika“. Objavio sam 1988. knjigu eseja „Thomas Mann ili Philip K. Dick“, koja sada postoji online na www.stripovi.com/index.asp?page=column-view&ColumnID=6, monografiju „Ken Parker“ (1990) i priredio sam više knjiga, zbornika i temata, među kojima je i „Poetika stripa“ („Književna kritika“ br. 5, 1987). Organizovao sam niz izložbi posvećenih stripu. Imam stalnu kolumnu „Post Scriptum“ na www.stripvesti.com. Kontinuirano pišem za nedeljnik „Vreme“. Stotine eseja i kritika objavio sam (pored kritičarskih kolumni u „NIN-u“, „YU-stripu“, „Stripoteci“, „Vremenu“ i „Strip vestima“) u preko četrdeset dnevnih listova, nedeljnika, strip revija i časopisa za kulturu i književnost. Eseji su mi prevođeni na engleski, francuski, holandski i arapski jezik. Uređivao sam u Holandiji u časopisima „Beodam“, „De Horizon“, „De Krant“ i „Now Future!“ Bio sam jedan od osnivača mirovne organizacije u Holandiji MiZaMir, 1991. godine. Gotovo petnaest godina radio sam u Press Now, holandskoj fondaciji za razvoj nezavisnih medija u Evropi, Aziji i Africi; razvio sam stotine medijskih projekata za Bosnu i Hercegovinu, Srbiju, Hrvatsku, Makedoniju, Jermeniju, Irak, Iran i Ugandu, često boraveći u većini od tih zemalja.

2. Otkud ti Zorane u stripu, u strip kritici, posebice tako dugo i tako duboko da se gotovo svaka tvoja kritika, recenzija ili esej u strip krugovima tretira poput relikvije? Kad i kako je sve počelo?

Teraš me na tešku introspekciju, pa ćeš na kompleksno pitanje dobiti veoma kompleksan odgovor. Ovo će biti najduži odgovor na neko od tvojih pitanja. Putovaćeš sa mnom u magline prošlosti gde se krije „tajna početka“.

Susreo sam se sa sekvencijalnim medijem, magijom vizuelne naracije u punom intenzitetu.

Imao sam pet godina kad su me roditelji prvi put poveli u bioskop (zapamtimo, to je vreme pre epohe televizije, dakle film nikada do tada nisam video!). Film je bio crno-beli, za to vreme uobičajeno. Domaći film „Pet minuta raja“. Začudo, prilično sam ga razumeo, iako je namenjen odraslima, o zatvorenicima je koncentracionog logora koji uživaju nekoliko trenutaka slobode i u nju zaranjaju kao u snoviđenje. Tokom gledanja dobio sam visoku temperaturu. Zbunjeni roditelji su se pitali da nisam nešto pojeo? Nisu mogli znati da se zbila pozitivna trauma, inicijacija, nešto što ostavlja traga. Uzbuđenje koje sam osetio, bilo je nalik susretu kosmonauta iz „Odiseje 2001“ sa zvezdama. Susreo sam se s jednim medijem, magijom vizuelne naracije u punom intenzitetu. Nakon ovog inicijalnog trenutka bio sam u stanju da to isto prepoznam u stripovima u „Politikinom zabavniku“, „Plavom vjesniku“, „Kekecu“ i „Crtanim romanima“, na kojima sam odrastao.

A onda je počelo je u četvrtom osnovne. Odlučio sam da prestanem da igram šah. Okolina je mislila da imam talenta, a ja sam shvatio da sam mediokritet (tada nisam znao tu reč, kao što nisam znao reč kič, a osećao sam ga svim bićem do povraćanja u pionirskim recitacijama i horovima), da mogu samo da glumatam šahovsku igru, čime bih još uvek mogao da prevarim druge, ali ne i sebe. Trenutak kad sam uvideo da sam u stanju da nešto sagledam pre drugih ozario me je, ispunio me je postignućem, nimalo frustracijom. U tom trenutku se rađao kritičar u meni.

Portret vremenski tunel - Sabahudin Muranović Muran.

U Zemunu na spratu iznad moga stana živeo je dečak par godina stariji, Zoran Solujić. Mislim da je kasnije postao arhitekta. Imao je brojeve „Crtanog magazina“ (1953) i „Majinog stripa“ (1961), dakle stripove koji su izlazili pre no sam ja postao pasionirani hodočasnik na novinske kioske. Solujić je bio veoma talentovan za crtanje. Beskrajno sam ga opsedao da mi crta stripske scene, čak nalagao šta da crta. Seo bih pored njega i gledao kako TO nastaje, nekad satima. Vreme je nestajalo. Uopšte ne znam zašto je tolerisao dosađivanja mlađeg dečaka, valjda je primećivao moje duboko oduševljenje koje je zarazno prelazilo na njega? Njegova soba bila je za mene istovremeno hram čitanja i stvaralačke laboratorije stripa. Dva procesa su za mene postala jedno, čitanje i stvaranje. A to je jedna definicija kritike.

U trećem gimnazije odlučio sam da prestanem da crtam. Bio sam jedan od retkih koji nikada, nikada nije poželeo da crta stripove. Zbunjivao sam "entuzijaste ohrabrivače" odgovorom na njihovo - pa, ti znaš da crtaš... Odgovor je uvek i neopozivo glasio, da, ali neki drugi to rade mnogo zanimljivije, neki čak bogovski. Tako je progovarao kritičar iz mene. Bio sam, i ostao, rođeni kritičar, samo je trebalo sačekati i osluškivati buđenje, da se larva proleptiriše. Moja kći Irena, student likovne akademije,  nedavno mi je rekla, ti si jedini čovek za koga posigurno znam da je rođen za kritičara, a ne neko ko je hteo da postane umetnik, a da je naknadno našao pribežište u kritici. Živeti mogućnost ne samo jednog nego više stripskih života (ne kažem tuđih, jer na kraju smo svi čitaoci, to je čak i autor pred svojim završenim delom), ulaziti u poetike onih koji su uspeli da ih izgrade i, jednako, onih koji su joj bili na tragu ali nisu imali dovoljno daha. Za mene je to značilo neku vrstu zemaljske besmrtnosti. Otuda savet nerealizovanim autorima - ne tražite sklonište u kritici, jer ga tu nećete naći, iz vas će samo izbijati frustracija. Bavite se nečim drugim u čemu ste bolji, u čemu je vaša snaga. O nesporazumu sa sopstvenim talentom, o tragediji Salijerijevoj, napisao sam kratki esej: http://www.vreme.com/cms/view.php?id=442452. A svako je u nečemu jači od drugih, makar i u dremanju kao Oblomov.

Nemam jaku memoriju u celini, brojeve i godine ne držim u glavi. Imam patološki snažnu vizuelnu memoriju, zatim emocionalnu, pamtim emocije i stanja i, na moje iznenađenje, boju individualnog ljudskog glasa. U stanju sam bio da kao dečak hodam gradom (tada su stripovi bili masovni medij, prodavali se samo na kioscima, a stripske sveske na novinskom papiru godinama su sakupljane i razmenjivane među decom) i na zemlji vidim iscepano parče papira s nekim prizorom iz stripa i da se u flešu setim svega, kompletne epizode i kom crtaču pripadaju. Nisam im tada znao imena (nije pisalo), ali sam nepogrešivo pamtio i prepoznavao individualne crtačke rukopise. Tu sposobnost pomalo delim sa Zdravkom Zupanom i obojici nam je neobično kad iskusni profesionalni crtači nisu u stanju da učine to isto, detektuju rukopis nekog autora. I tu se moje „super moći“ završavaju. U vreme dok je Igor Kordej služio vojni rok u Beogradu, zajedno smo provodili beskrajne sate i dane druženja kod mene na Novom Beogradu i žlabrali o stripovima u rasponu od „Novog kvadrata“ do vesterna u „Crtanim romanima“. Zanimljivo, ja sam se bolje sećao crteža, a Igor dijaloga. Ja bih po sećanju opisao vizelni prizor, detalj, rakurs; Igor je češće bio sklon da iz sećanja prizove dijalog. Onda bismo otvarali te stripove, upoređivali s našim sećanjem i ozarivali se kao deca kako smo dobro zapamtili. 

Često sam odbijao da pišem eseje o književnosti, filmu, kulturi uopšte, postmoderni, politici, mada sam takvih ne malo napisao. Insistiram da pišem o mediju stripa u interakciji sa ostalim oblicima kulture i svesti. Pisao sam malo o TV serijama. Još uvek razmišljam o dve serije nestripskih esejističkih tekstova, jednoj o ilustratorima i slikarima (Henry Darger, Pieter Bruegel, Paul Klee, Vittore Carpaccio, Johanes Vermeer, Norman Rockwell, Maxfield Parrish, Lawrence Alma-Tadema, David Roberts, i dvoje medijskih upadača, Diane Arbus i starina Antoni Gaudi) i drugoj o TV serijama (Berlin Alexanderplatz, The Singing Detective, Lipstick on Your Collar, The X Files, Twin Peaks, Sopranove sam već napisao, The Wire, Lost i Breaking Bad). No, u ovakve dugoprugaške projekte bih se upustio samo ako bih imao naručioca, inače uvek prednost ima strip.

Promocija knjige 'Tomas Man ili Filip K. Dik', 1989. - Ješa Denegri, Vasa Pavković (V. Fumeti) i ja.

3. Jednom davno si napisao: ''U interpretacijama stripa sve više iščezava kompleks inferiornosti u odnosu na ostalu kulturu, ustupajući mjesto imanentnim pokušajima vrednovanja. Srećom, počinje da se izbjegava i tendencija zatvaranja u medijski geto gdje medijski djelatnici sami sebe zatvaraju da se mogu u potpunosti emancipirati od ostalih vrijednosti povijesti kulture, da bi samozadovoljno formirali svoje popuno samosvojne vrijednosne kriterije iz vakuuma geta. Dakle, povijest stripa se mora suočiti sa imanentnim istorijama filma, književnosti, grafike i svih ostalih oblasti koje su u poetološkom, senzibilitetskom i tehničkom dosluhu sa stripom.'' Da li i danas misliš da je strip kao medij izašao iz okova geta, bilo onog nametnutog ili onog samonametnutog te da li je zauzeo zasluženu poziciju među ostalim umjetnostima. Koja je po tebi danas stvarna pozicija stripa?

Ma da, izašao je iz geta. Nego ga neke stripske naivčine po inerciji vraćaju u njega. Reči zauzimanje, osvajanje zaslužene pozicije su adekvatne. Pošto je tako, onda moramo imati dovoljno adekvatne argumente za to. Argument u Hrvatskoj je Fibra s 260 izdanja od kojih su 90% remek-dela, argument je činjenica da večina izdavača u regiji sve više ozbiljno shvataju ulogu ambicioznog predgovora. Živojin Tamburić je među prvima to strateški postavio u izdanjima Omnibusa. Argument je viteški orden Igora Kordeja, nagrade za naučnu fantastiku i nagrade za književnost koje  su osvajali stripovi i pobeđivali u konkurenciji s naučnofantastičnim delima i visokom književnošću. Argument je Pulitzerova nagrada stripu („Maus“). Argument je da je knjiga „Stripovi koje smo voleli“ Žike Tamburića, Zdravka Zupana i Zorana Stefanovića na Sajmu knjiga u Beogradu 2011. dobila Nagradu za izdavački poduhvat godine, pobedivši književna izdanja. Pritom je predsednik žirija bio filozof.

Kritičar, autor i delo - montaža Nikole Ćurčina.

Argument je da je Vladimir Pištalo, sjajan književnik i dobitnik NIN-ove nagrade napisao novelu „Corto Maltese“ koja je doživela niz izdanja. Argument su strip scenaristi koji imaju književni talent u sebi: Darko Macan, Aleksandar Zograf, Miljenko Horvatić... Argument je Nina Bunjevac, slikarka i umetnica instalacija koja je izabrala strip kao medij svog primarnog izraza i koja je već za drugu svoju knjigu stripa „Fatherland“ potpisala ugovor s Random House koji pored književnosti izda svega desetak elitnih stripova godišnje. Nina, o kojoj ne pišemo eseje samo ja i Paul Gravett nego i Miljenko Jergović, a sva trojica saglasni o vrednosti njene prve knjige. Argument je Umberto Eco s knjigom „Apokaliptičari i integrisani“ iz 1964. Argument je Vera Horvat Pintarić. Argument su svi sjajni kritičari i esejisti koji su se posvetili proučavanju ovog medija. Argument nekakav sam valjda i ja s načinom na koji pišem o stripu od osamdesetih godina onog tamo veka i pisanjem jednako pokrivam elitne, mainstream kulturne medije i specijalizovane strip izdavače. Da stripu čak preti latentna opasnost od akademskog liča, napisao sam u parodiji „Strip u školi“ za nedeljnik Vreme u rubrici Vreme uživanja:
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=331972.

4. Možeš li dati dijagnozu pozicije stripa sad i nekad, onda kad si se ti počeo ozbiljnije baviti stripom?

Napustio je kiosk kao sveto mesto stripskog hodočašća  (što Predrag Lucić,  moj svojtan Alem Ćurin i ja ne možemo da prežalimo) i ušao u knjižare (taj deo mene raduje, da bih mogao da se hvalim: „ma, jel sam vam reko!“). Prestao je da bude masovni medij. Da li je to dobro ili loše? Eh... oboje. To je sada činjenica stripske kulture. Zato i poštujem stratešku inicijativu Strip Foruma sa „Strip Revijom“ u „Večernjem listu“, da se strip pokuša da vrati u taj deo tržišta i u te segmente čitalačke publike. Za strip, kao i za sve medije, važi pravilo da prolazi kroz decenije procvata i sušnijih sezona. U vreme kad sam počinjao da pišem, specijalizovane revije su cvetale, danas jedva da ih ima. Tada je sanjano o bolje odštampanim stripovima, albume smo iščekivali kao ozebli sunce. Koncept integrala bio je potpuno nezamisliv. Da je neko rekao da će „Ken Parker“ izlaziti u knjigama tvrdog poveza na domaćem tržištu, ljubitelji bi se tom ludom vizionaru nasmejali u lice. A „Tex“ i „Zagor“ da se tvrdo ukoriče, e takvog proroka bi smestili na psihijatrijsku kliniku.

Sedam napisanih eseja o Cortu Malteseu i Prattu.

Kada sam sredinom osamdesetih pisao o Prattu i Moebiusu, smatralo se da Pratt „ne ume da crta“, a da Moebius „bulazni“ i da je, mimo „Poručnika Blueberryja“ gde je dostigao stripske vrhunce, Moebius u stvari neozbiljnost, čak prevara. A ja kao advokat njihove vrednosti i advokat „Treće generacije“ i Novog kvadarta od umerenjaka sam doživljavan kao kritičar možda malo preradikalnog ukusa. Zbunjivalo je u to vreme mnoge što sam s jednakom energijom branio vrednosti klasičnog stripa. Danas su svi oni opšte prihvaćena mesta kulturnih vrednosti stripa i kulture uopšte. Svaki kulturni snob danas zna ko je Corto Maltese i gotovo bi se uvredio ako ga pitaš otkud to zna.

(nastaviće se)

(intervju se prvo u kraćem obliku pojavio u online magazinu Planb.hr,
a potom u celini na Stripovi.com  4.12.2013)

  Stripnjak Zine - broj 3.
  (digitalno izdanje, ljeto 2016.)

NOVI: Stripnjak Zine #3
Razni autori. 
(Naš jezik) 
  
Stripnjak Zine #3 LJETO 2016. 
www.facebook.com/stripnjakcomics/
44 stranice. 8 stripova + Intervju s Borisom Stapićem koji je napravio i redizajn/ilustrirao naslovnicu ovog broja.

Autori i autorica stripova u ovom broju:
Vladan Nikolić (Srbija)
Mladen Oljača (Srbija)
Emma von Skov (Njemačka)
Dušan Jelesijević (Srbija)
Svaig (Hrvatska)
Kostja Ribnik (BiH)

SKINITE besplatno digitalno izdanje (PDF format 16MB)
ili ČITAJTE ONLAJN  ☚

___________
Stripnjak is an independent small-press project dedicated to visual perversions; a merciless and brutal, yet honest presentation of empty truths easily swallowed by the sheer ignorance of modern life, the obvious surrealism embracing our daily surroundings, and various other general weirdness.

www.stripnjak.com

  Organizatori KragujevacComicCona 2016. imaju zadovoljstvo da najave:

ROĐENDANSKI KONKURS ZA NAJBOLJU ILUSTRACIJU DILANA DOGA
u organizaciji udruženja Svet stripa i pokrovitelja konkursa izdavača Veseli četvrtak

„Stotinu mi vampira, zar već imam toliko!?“

Ove godine strip-zajednica proslavlja 30. rođendan omiljenog nam istraživača noćnih mora, koji se „rodio“ na kioscima, sada već davne, 1986. godine.

Svet stripa vas poziva na rođendansku žurku! Tradicionalna manifestacija KragujevacComicCon će ove godine proteći u znaku Dilana Doga. Vaš poklon slavljeniku može biti – ilustracija. Upravo zato, Svet stripa organizuje konkurs za najbolju strip-ilustraciju inspirisanu Dilanom.

Poput samog serijala, konkurs je žanrovski neograničen, a mogućnosti beskrajne. Vašoj mašti prepuštamo izbor između crnobelog i obojenog crteza, kao i stil i temu... Može to biti crtež inspirisan tridesetogodišnjicom serijala, noćnim morama i čudovištima, ili čak (zašto da ne) vaša vizija ili verzija neke od brojnih naslovnih strana, uz uslov da se na njoj mora naći i slavljenik.

Izdavačka kuća Veseli četvrtak će tri najbolja rada nagraditi paketima svojih izdanja, a u žiriranju pristiglih radova će učestvovati i gosti KragujevacComicCona – autori iz Italije. Pobednici će biti proglašeni, a radovi izloženi i nagrađeni, na samom kraju Dilanove rođendanske žurke – 3. 7. u Kragujevcu.

Važno: autori ilustracije mogu biti iz bilo kog mesta zajedničke nam planete, bitno je da imaju mogućnost da nagradu preuzmu u Srbiji (bilo da će to oni učiniti lično ili će nekome dati ovlašćenje).

Autor može učestvovati na konkursu sa najviše tri prijavljena rada.

Radove primamo na dva načina i potpuno je svejedno koji ćete izabrati:
- Skenirane radove u rezoluciji 300dpi (i većoj) šaljite na: konkurs@svetstripa.org.rs
- Originale ili odštampane kopije šaljite na adresu Svet stripa, Branka Paraća 1a, 34000 Kragujevac.

Uz radove obavezno pošaljite i vaše lične podatke i broj telefona.
Primljene radove ne vraćamo.

Rok za dospeće radova je 30. 6. 2016. godine.

Dobru zabavu i uspeh na konkursu vam žele Veseli četvrtak i Svet stripa.

  ...makedonske strip scene!

Preko finansiske podrske OD  strane Ministarstva Za kulturu Republike Makedonije, izdat je drugi broj revije “STRIP ALMANAH”  ustvari specijalno izdanje permanentnog strip casopisa “KREATOR”. I ovog puta kao I do sada izdavac je Strip centar Makedonije sa sedistem u Velesu.

Radi se o autorskom scenaristickom projektu Vaneta Trajkova, po cijim scenarijima  su crtali makedonski autori: Nenad Stancev, Milan Milc, Aleksandar Cakoski, Dzoskun Alievski, Ilco Stojanovski i doajen Mile Topuz. I u ovom izdanju zastupljeni su autori sa strane Anja Tanovic iz Novog Sadai Sabahudin Muranovic-Muran iz Bosne i Hercegovine.

Po recima Vaneta Trajkova - direktora Strip centra Makedonije, izdanje “STRIP ALMANAH” po kozna koji put dokazuje da Makedonija ima talentovanu,ali nedovoljno motivisanu strip scenu. Svaki od autora je dobio mali, ali sustinski honorar sto salje simpolicnu poruku svima. Profesionalnost podrazumeva kako obaveze ali i prava autora.

Omasovljavanje makedonske strip scene, kao permaentni zadatak makedonskog strip centra, produzava se i preko vise od 130 novih talenata, koji su podneli svoje radove po objavljenom strip konkursu za ucenike iz Makedonije. Radovi sa ovog  konkursa su u sklopu Internacionalnog strip salona u Velesu, kao i Balkanske smotre mladih autora u Leskovcu. Ali svakako vredi istaci i drugo strip takmicenje ucenika iz Skopje, zavrsna manifestacija po ovom takmicenju odrzace se 11.06.2016 g u bazenu “PLAJA VISTA“ Skopje u okviru manifestacije “SKOPJE KREATIVA“.

  ...ili luksuz, glamur i lepe devojke
  „Rip Kirbi, šesti tom, 1956-1958”;
  izdavač Čarobna knjiga, Beograd 2015;

Šestog septembra 1956.g. u saobraćajnoj nesreći poginuo je Aleks Rejmond (rođen 1909.g.). Ljubav prema brzim i skupim automobilima, kao „logičan nastavak“ uživanja u svakovrsnom luksuzu okončala je Rejmondovu sjajnu stvaralačku karijeru koja mu je donela slavu, nagrade i bogatstvo. I dok su ljubitelji stripa žalili, ljudi iz strip biznisa imali su drugačije probleme. Za Rejmondovog izdavača „King fičers sindikat“ situacija je bila vrlo praktična i svodila se na pitanje: ko će nastaviti da radi na stripu Rip Kirbi, popularnom i profitabilnom. U novinama su upravo štampani kaiševi 36. epizode ovog serijala, pod nazivom „Eliksir mladosti“; Rejmond je, prema uobičajenom sistemu rada iscrtao kaiševe za par nedelja unapred ali priču nije završio a da se strip prekine nije dolazilo u obzir jer „šou mora da se nastavi“. Logičan zaključak je bio da se posao poveri nekim od Rejmondovih pomoćnika ali su direktori Sindikata imali drugačije ideje. U odluci su im pomogli i vlasnici suparničkih kompanija naprasnim angažovanjem crtača za koje su mislili da bi bili mogući Rejmondov naslednik. Ovo nimalo kolegijalno ponašanje suzilo je broj mogućih kandidata i izbor je pao na Džona Prentisa (rođen 1920.g.) koji čak nije ni poznavao Rejmonda mada je voleo njegov rad. Prentisov realistički crtački stil bio je dobra polazna osnova pa su mu, pošto je zaposlen, kao model i putokaz dali na uvid Rejmondove originalne crteže i skice. Prentis je dovršio epizodu „Eliksir mladosti“ i od 22.10.1956. započeo svoju verziju doživljaja Ripa Kirbija; ovaj posao okončan je čak 43 godine kasnije, Prentisovom smrću 1999.g. (poslednjih 15-tak godina Prentis je pisao i scenarije za Ripa), nakon koje je Rip Kirbi posle 197 epizoda otišao u istoriju!

Šesti tom sabranih avantura “prvog savremenog detektiva” Ripa Kirbija sadrži osam epizoda objavljenih od oktobra 1956. do novembra 1958. godine. Prva epizoda koju je Prentis u celosti nacrtao, “Slučaj Džonija Puce”, izazvala je ozbiljne zamerke čitalaca zbog neadekvatnih pojedinosti ali je publika generalno pozitivno reagovala na novog crtača. Prentis je zadržao standardnu formu - tri sličice u kaišu, preciznu tanku liniju (čak tanju neko kod Rejmonda), fotografsku faktografiju, luksuz, glamur i lepe devojke. U okrilju funkcionalnog kadriranja, Prentis je skloniji krupnim planovima - potretima, umesto pune crne boje za noćne scene rado koristi gusto senčenje; takođe voli da grubijane crta sa slomljenim, bokserskim nosevima. Takav je i Džoni Puca koji je smislio podli plan da se osveti Kirbiju ali će deblji kraj (optužbu za ubistvo) izvući Dezmond. “Devojčica koja je vikala “Vuk!”” je kapriciozna bogatašica koja “baca oko” na Kirbija i ne bira načine da bude u njegovoj blizini; ali, kao u staroj poslovici, posle dve lažne uzbune dama će upasti u ozbiljnu nevolju a u to, isprva, niko neće poverovati. Epizoda “Vi i vaša radioaktivnost” ponovo dovodi Dezmonda u nevolju: ovog puta on je žrtva prevare ali će, do kraja, i prevaranti biti nasamareni. “Sirenine vešte ruke” odvode Kirbija na Bliski Istok gde, uz pomoć vojske SAD, rešava slučaj krađe sa međunarodnim posledicama. U “Pozitivnom negativu” Kirbijeva (povremena) devojka Hani biva optužena za ubistvo modnog fotografa; kao Dezmond pre nje i ona je slučajna žrtva osvete. Epizoda “Princeza i biseri” vodi Kirbija na egzotična, topla mora u potragu za skrivenim bogatstvom siromašnih domorodaca; posle mnogo muka, sred erupcije vulkana i između ajkula, zadatak biva rešen pa detektiv odlazi kući ostavljajući princezu slomljenog srca (kao i, ranije, bogatu naslednicu). U sledećoj avanturi, pod nazivom “Kod kuće je najgore” Kirbi će raskrinkati gramzivi par koji ne može da čeka na nasledstvo. Konačno, u priči “Pročitaj me” Kirbi će, koristeći se bizarnom veštinom čitanja misli, otkriti ubicu koji je na “tradicionalni” način rešio problem svog ucenjivača.

Za punu deceniju izlaženje (od 1946.g.) Kirbi je izrastao u serijal sa izgrađenim profilom; scenarista Fred Dikenson, koji se “nastavio” na tandem Rejmond i Vord Grin, sklon pompeznijim zapletima, najubedljiviji je kad Kirbija vodi van urbanog Njujorka i SAD što, opet, daje priliku Prentisu da se dodatno razmaše i nametne kao originalan crtač koji se ne zaklanja iza velikog prethodnika, ne oponaša ga već gradi svoju verziju poznatog detektiva-srcolomca. U svakom slučaju Prentis je hrabro preuzeo težak zadatak i “odradio” ga za svaku pohvalu u, čak, 160 epizoda!

(„Dnevnik“, 2016)

  Revija Stripburger v gosteh
  na 12. festivalu Tenderete v Valenciji,
  7.-11. junij 2016

Uredništvo revije Stripburger se bo med 7. in 11. junijem 2016 udeležilo 12. edicije  festivala Tenderete v španski Valenciji.

Gre za festival neodvisne avtorske produkcije, na katerem se dvakrat letno zbere pisana druščina ustvarjalcev, aktivnih na področju stripa, grafičnein zvočneumetnosti. Festival je v petih letih delovanja z živahno, drzno in gostoljubno držo dodobra prevetril domačo umetniško sceno. Prirejajo razstave, delavnice, pogovore, koncerte in druge dogodke, sodelujejo s striparskimi in umetniškimi iniciativami po Evropi in svetu ter spodbujajo razvoj neodvisne stripovske scene in umetniške produkcije.

Srčiko festivalskega dogajanja predstavlja dvodnevni razstavni in prodajni sejem za stripe, zine, grafike in druge samozaložniške projekte, kjer se bo s svojimi izdajami predstavila tudi revija Stripburger. Slednjo bosta zastopala člana uredniške ekipe David Krančan in Tanja Skale.

Prvo gostovanje revije Stripburger v Valenciji bo dopolnila še razstava v knjigarni in galeriji Estudio 64, kjer bodo na ogled sitotiskani plakati iz projekta Pozor,delo!, v kulturnem in socialnem centru CSOA L’Horta, enem od središč alternativne kulture v Valenciji, pa bo se bo odvila projekcija animiranega filma Stripburger v gibanju v režiji Borisa Dolenca, ki ji bo sledila diskusija o fenomenu Stripburgerja in slovenski stripovski sceni.

URNIK:
7. - 9. junij: Stripburger: Pozor,delo ! (razstava)
Estudio 64, Valencija
9. junij: Stripburger v gibanju (projekcija animiranega filma); Stripburger: slovenska scena (pogovor)
CSOA L’Horta, Valencija
10. – 11. junij: ‘Small press’ sejem (sejem stripov, zinov, grafik in drugih samozaložniških projektov)
Espacio Periférico, Valencija

  Aljana Primožič Fridauer.

Ob izidu knjige karikatur, Narisane novice, vas vabimo na besedni dvoboj z Aljano Primožič Fridauer – gospo, ki nas z ošiljenim peresom špika že 23 let.

Mogoče vam bo tudi kaj lepega narisala.

Strip.art.nica Buch,
petek, 3. junija 2016, ob 18:00 uri.

Aljana Primožič Fridauer

Smisel za risanje je podedovala po starših (mama je bila akademska slikarka, oče akademski kipar), poleg tega je dobila po očetu še smisel za humor.

V Ljubljani je končala srednjo Šolo za oblikovanje in dva letnika Likovne akademije.Njene karikature so se pojavljale v številnih časopisih in revijah (Delavska enotnost, Gorenjski glas, Pavliha, Moj mali svet, Kmečki glas, Kaj, Primorske novice, Finance, Gospodarski vestnik, Moj mikro, Prijatelj, Ona, Delo, Delničar, Kranjčanka, Slovenec, razne pratike…), od leta 1993 je njena karikatura zaščitni znak Slovenskih novic, kjer je tudi redno zaposlena.

Leta 2002 je izšel izbor njenih karikatur v knjigi Heksenšusi, leta 2010 pa v knjigi Brez dlake na čopiču.  Ilustrirala je preko 55 knjig, njeno delo si je bilo možno ogledati v preko 38. samostojnih razstavah po Sloveniji, kakor tudi na več skupinskih v tujini, saj sodeluje tudi na mednarodnih karikaturističnih natečajih (Italija, Turčija, Brazilija, Nemčija, Avstrija, Francija, Romunija, Srbija, Hrvaška, Tajvan, Združeni arabski emirati, Češka, Makedonija, Grčija).

O odmevnosti njenega ustvarjanja priča tudi uvrstitev med kandidatke za Slovenko leta 2005.
Kolikor ji dopušča čas se prepusti edinemu hobiju, nabiranju gob.

Strip.art.nica Buch
www.stripi.si