14. MEĐUNARODNI SALON STRIPA

29. 09 – 02. 10. 2016. Srećna Galerija, SKC BEOGRAD
KONKURS MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2016.

ROK ZA SLANJE RADOVA: DO 15. AVGUSTA 2016.

Adresa za slanje radova: 
SKC, Srećna Galerija
SALON STRIPA                                               
Kralja Milana 48
11000 Beograd, Srbija

Propozicije za učesnike:
• Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
• Kandidat šalje rad na konkurs poštom (rad će biti prihvaćen i u slučaju da ga kandidat lično donese)
• Rad treba da bude u dobroj kopiji (ili originalu), obima od 1 do 4 table, A3 ili A4 formata.
• Rad može biti delo više autora (crtač, scenarista, kolorista), s tim da crtač ne može podneti na konkurs više od jednog rada.
• Rad može biti prethodno objavljivan.
• Tema, žanr i autorski pristup nisu zadati konkursom.
• Ne isključuje se mogućnost prihvatanja rada sa strip tematikom u drugim medijima (reljef, skulptura, instalacija, objekat...)
• Tekst u stripu može biti na srpskom ili engleskom jeziku kao i na jezicima sa bivšeg srpskohrvatskog odnosno hrvatskosrpskog govornog područja.
• Uz rad je obavezno poslati (na računaru ili čitko, štampanim slovima, popunjenu) PRIJAVU NA KONKURS MEĐU-NARODNOG SALONA STRIPA 2016. koja se može preuzeti OVDE (na sajtu Strip vesti OVDE) ili dobiti u SKC-u pri predavanju radova na konkurs. 
• Svaku tablu rada na poleđini označiti rednim brojem (primer: 1/4, 2/4, 3/4, 4/4)
• Radovi će biti žirirani za zvanične nagrade, nagrade prijatelja Salona i izložbu najuspelijih radova.
(radovi koji propagiraju rasnu, versku, nacionalnu, ličnu, kao i druge vidove netrpeljivosti; imaju za cilj propagandu delatnosti pravnih lica, organizacija, udruženja i pokreta; kao i radovi pornografske sadržine, neće se uzimati u razmatranje)

 Nagrade:
• GRAND PRIX SALONA (uključuje novčani iznos od 1000 evra)
• Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika
• Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika
• Nagrada za najbolji scenario (ideju) 
• Nagrada za najbolji  crtež 
• Specijalna nagrada žirija za inovaciju 
Takmičari do 15 godina starosti:
• MLADI LAV (najbolji rad u kategoriji)
• Specijalna nagrada žirija za najbolju ideju
• Specijalna nagrada žirija za zreo i maštovit izraz
• Specijalna nagrada žirija za najmlađeg autora 

   Nagrade prijatelja Salona

Dodatne informacije:
www.salonstripaskc.rs
www.facebook.com/comicsfest
e-mail: salonstripaskc@gmail.com
tel: 011/ 360 20 44

  ...za Internacionalni strip salon
  VELES 2016!

   Propozicije
- Pravo ucesca imaju svi autori iz celog sveta,nezavisno od pola i uzrasta;
- Duzina stripova treba da bude od 1 do 6 tabli, na A4 formatu (min 300 dpi ukoliko se salje elektronskim putem).Ukoliko je strip od 1 strane treba da bude s a najmanje 5 slicica
Ukoliko je strip u koloru, preporucujemo da ga saljete regularnom postom ili dostaviti licno
- Pristigli stripovi nece biti vraceni. Samim prijemom od strane organizatora, oni daju pravo organizatoru da ih objavljuje i prezentira, zajedno sa autorima u sklopu promocije svojih aktivnosti
Autori poslatih stripova ulaze u kombinaciju za obezbedjivanje puta, smestaja i ishrane tokom 14 og Internacionalnog salona stripa VELES 2016 (sredinom oktobra)
- Tema je slobodna. Svaki autor (crtac, tus, kolor) moze ucestvovati samo sa jednim stripom. Izuzetak postoji samo za scenariste koji mogu da urade scenarija za vise stripova
Svaki autor I deo deo autorskog tima treba da bude potpisan na stripu sa naznakom ko je sta uradio
- Zajedno sa stripovima treba poslati i licnu biografiju, fotografiju, kontakt podaci i godina kada je strip nacrtan. Na svim stripovima trebaju biti navedeni svi autori kao i naslov stripa. Bez ovih informacija nece biti uzeti u obzir za nagrade

- Svi pristigli stripovi bice uzeti u konkurenciju za nagrade-
• Prva nagrada ZLATAN STRIP 200 EU, diploma.
• Druga nagrada, diploma.
• Treca nagrada, diploma.
• Nagrada za najbolje scenario, diploma.
• Nagrada za najboljeg autora do 18 g, diploma
• Nagrada za najmlagjeg ucesnika, diploma
• Ostale specijalne nagrade

Rok za slanje radova je 20-og septembra 2016.godine. Oni mogu da se salju na
a) Adresu Strip centar Makedonije-Veles (za konkurs)
Ul VASIL GJORGOV br 78, 1400 Veles
б) Ili na emailu: stripkonkurs@gmail.com

Gringova Macumba

  Frivolni razgovori o apsurdnosti
  (Eseji o Prattu – 7)

Ako smo u potrazi šta je to unutar Prattovog opusa izuzetno vredno pažnje pored Corta Malesea, možemo se kretati u najrazličitijim pravcima – istraživati fascinantne početke u Naredniku Kirku (1953) i Ticonderogi (1957) koji su doveli do Prattovog remek-dela Fort Wheeling (1962); pozabaviti se Anom iz Džungle (1959) da bi smo uputili ka njegovom bogatom korpusu afričkih avantura. Sledeći je, pak, rukavac koji vodi ratnim avanturama, počevši s Erniejem Pikeom (1957). Naravno da se afričke i ratne teme delimično preklapaju. Zanimljivi su i sporedniji rukavci, Ostrvo s blagom (1965), Kidnapovani (1967) i Sandokan (1971), sva tri rađena po nešto slabijim scenarijima Mina Milanija. Naravno, čitav niz ovih rukavaca počinje s Héctorom Oesterheldom (Narednik Kirk, Ticonderoga i Ernie Pike), velikim Prattovim učiteljem u pogledu scenarija, i postavlja se logično pitanje zašto ga Pratt tako naglašeno gotovo ne pominje u knjizi sećanja i razmišljanja Želja da se bude beskoristan. Za potpisnika ovih redova nema nikakve sumnje, Oesterheld kolikogod da bio veliki, Pratt je tokom vremena postao još veći scenarista. Takođe, nema nikakve sumnje da se Pratt izgradio u velikog scenaristu i pripovedača upravo pekući zanat na Oesterheldovim scenarijima. Očigledno je takođe da, ma koliko uživali u istraživanjima poetskih stilizacija lika Corta Maltesea, treba imati više odmaka i kritičkog opreza prema Prattovoj autostilizaciji vlastitog života i ne prepuštati se s punim poverenjem baš svakoj njegovoj interpretaciji sebe i ljudi koji su ga okruživali. Fikcioni junaci i fakti nečijeg života podležu različitim kriterijumima vrednovanja i verifikacije. Otud sam skloniji i nalazim nesputanije zadovoljstvo da se pre bavim delom nego životom autora, o čemu sam već pisao u eseju Prijateljstvo i priča, šestom po redu eseju o Prattovom delu. Ovo je sedmi.

Ipak, pored svih navedenih rukavaca, u ovom trenutku najviše me zanimaju trilogija Gringova Macumba (1977), Zapadno od raja (1978) i Jezuita Joe (1980). Ova dela spadaju u najneobičnija, dela najbizarnije poetike, a koreni im se svakako nalaze u Laguni lepih snova (1970) jednoj od najboljih kraćih pripovesti unutar Corta Maltesea. Iako naizgled po strani, ova dela smatram ključnim za razumevanje najviših, krajnjih dometa Prattove poetike, njenih najrazvijenijih oblika koje doseže u Cortu Malteseu i srednjoj, centralnoj fazi Pustinjskih Škorpija. O kojim epizodama Škorpija je reč? Epizodama s poručnikom Stellom i Cushom (A u našoj maloj kući i Anđeo smrti, 1977), zatim sa suludim i operetski raspevanim kapetanom Mariom Panchettijem i narcisoidnom crnkinjom Kismet (epizoda iz 1980. godine, pod nazivom Advokati u Danakilu, a još više mi se dopada njen alternativni naslov u nekim izdanjima - Nada je žena, muškarac je očajanje). Centralni, najplodniji period stvaranja Pustinjskih Škorpija završava se s Frivolnim razgovorima u Mulileu (1982).

Sabinova revolucionarna mistika

Već u Laguni lepih snova Pratt se poetski poigrao s izmicanjem realnosti ne samo poručniku Robinu Stuartu, dezerteru i proneveritelju, nego i čitaocu. Sveprisutne oči urođenika, Guarauno Indijanaca svedoci su delirične priče - poručnikovog razgovora s mrtvima i njegovom umiranju dok pokušava da zaokruži, učini smislenom svoju dotadašnju priču bežanja kroz život. Prattov opus pamti ovaj poetički iskorak u poljuljanu realnost. Upravo taj iskorak će otvoriti vrata za snene priče u grafičkim romanima Bajka o Veneciji (1976) i Zlatna kuća Samarkanda (1980). Gringova Macumba, Zapadno od raja i Jezuita Joe imaju privilegiju da budu kraći albumi, neka vrsta poetičkih stilskih vežbi, ispitivanja do koje mere Prattova imaginacija može da ode u začudno. Ovo su tri naizgled nepovezane priče koje se dešavaju na tri kontinenta, u Brazilu, Africi i Kanadi.

Gringova Macumba je pripovest o ljubavi, izdaji, politici, kriminalu i žrtvovanju u kojoj okultno, vudu i magija igraju centralnu ulogu. Prattova ljubav za mistično i ezoterično, koju je razvio na svojim putovanjima po Brazilu šezdesetih godina, ovde dolazi do punog izražaja. Makumba je vrsta crne magije koja budi duše mrtvih i transformiše ih u oruđa osvete i nasilja. Kangaserosi ratnici-banditi progonjeni su od strane vojnika makakosa. Obe strane su nemilosrdne u obračunu. O Cangaceiro (1953), crno-beli film koji je režirao Lima Barreto, prvi brazilski film koji je doživeo međunarodni uspeh, takođe obrađuje ovu temu.  Stripska priča o avanturi, ljubavi i smrti prožeta je natprirodnim događanjima. Pratt grafički savršeno gospodari integralnim pripovedanjem u kome su akvarel, chiaroscuro efekti, redukcija i apstrakcija moćna sredstva da nas tema prožme još za nijansu jače nego što su to već uspeli grafički romani iz kultnog serijala Corto Maltese,  u kome su Corto i Pratt uvek malo dalje pomerali granice izražajnosti stripskog jezika. Gringova Macumba istovremeno je varijacija univerzalnog mita o Judinoj izdaji, ali ovoga puta interpretirana na revolucionarno-mističan način. Sabino, brat Gringove ljubavnice, odlučuje da svojom izdajom kapetana Kuriska i Gringa Varge stvori od kapetana Kuriska ličnost poput Isusa Hrista, što će obezbediti da se revolucija nastavi, a sebe doživljava kao neku vrstu revolucionarnog Jude Iskariotskog. Time se svesno žrtvuje znajući da će njegov čin biti neshvaćen. Međutim, za njega je samo krajnji učinak ovog žrtvovanja važan. Sataniah, njegova sestra, oprhrvana ljubavlju i žudnjom prema Gringu, smatra svoga brata imbecilom i ubija ga. I taj njen čin samo nastavlja da pokreće lanac tragičnih nesporazuma... Gringova Macumba se isprva pojavila u nastavcima u francuskoj reviji Pilote 1977, a godinu kasnije Dargaud je ovaj izuzetni strip objavio kao album.

Previše je radosti na grani

Zapadno od raja je takođe izlazio u nastavcima u magazinu Pilote, počevši od broja 52, septembra 1978. U Italiji se iste godine pojavio u okviru serije albuma Jedan čovek, jedna avantura, tu pod naslovom Čovek iz Somalije. Ovo nije jedini Prattov strip koji je izlazilo pod različitim naslovima. Priča je varijacija arhetipske teme o Kainu i Avelju. U crtežu, Pratt je ovde možda najdalje otišao u redukciji, a da nema nikakvih tragova slabljenja ili trošenja poetičkog naboja koje ćemo ipak sresti u završnom ciklusu Pustinjskih škorpija koji nosi naslov Povetarac. I u Zapadno od raja srećemo temu razgovora sa mrtvima koja se pojavila još u Laguni lepih snova. Halucinacije junaka su ravnopravne sa realnošću. Bizarnost situacija i postupanja junaka kao ne dozvoljava objašnjenje. Snaga utiska je upravo u tome što se sve što je apsurdno podrazumeva kao da je najnormalnije.

Jezuita Joe verovatno jeste najbizajrniji i najapsurdniji Prattov lik. Istovremeno, priča pokazuje Prattovu završnu zrelost u grafičkom pripovedanju. Ekonomija izražavanja je zaista dovedena do krajnje tačke - minimumom linija Pratt postiže punoću priče. Ko je Jezuita Joe? Saznajemo minimum o njegovoj prošlosti. On je potomak Louisa Riela, kanadskog pobunjenika i političara kome je Chester Brown posvetio grafički roman. Joe je još zagonetniji lik od Raspućina. Gotovo da ne govori, ne zadržava se objašnjavanjem  svojih postupaka. Raspućin je spreman da sebe objašnjava. Naravno da pri tome lupeta i zapliće se u vlastitu iracionalnost. Cush, makar okrutan, daje sagovornicima razloge zašto nešto čini. Joe je toga gotovo u potpunosti pošteđen. Jezuita Joe je čovek bez prošlosti, živi za sadašnji trenutak i kao da nema ni budućnosti.

On je misterija koja nije u potrazi za svojim objašnjenjem. Nasilan je, kreće se kroz samorazumljivu bezvremenost, a sekvence kroz koje ga Pratt vodi nemaju jasan vremenski tok. Mi ne znamo koliko je vremena proteklo dok pratimo njegove bizarne akcije. Izostanak vremena je praćen izostankom etičnosti. Etika postoji da bi se komuniciralo s ljudskim jedinkama koje dele isti etički kod. Joe nema tu potrebu. Samorazumljivost akcija Jezuite Joea je sociopatska. Narativ u Jezuiti Joeu je ironičan, ali ta ironija ne dolazi od Joea nego od bizarnosti njegovih brutalnosti. Sam Joe je potpuno neironično biće. Propovedniku kaže, učio si me da treba patiti da bi se zaslužio raj. Probao sam. Ne ide. Ne umem da patim. Međutim, interesuje me da li si ti kao propovednik patnje dovoljno patio u životu? Dete će spasiti od kidnapovanja, ali detetovom ocu neće osetiti potrebu da kaže da zna gde mu je dete. A previše je radosti na grani na koju naiđe. Zato će ubiti pticu. On unosi neku simetriju i poredak u svet koji sociopatski posmatra.

Savršeno gospodarenje pripovedanjem akvarelom, chiaroscuro efektima, redukcijom i apstrakcijom

Prattov cilj je da portretiše čudnost i apsurd ovog karaktera. Majstorska pripovedačka ekonomija nikada nije bila kod Pratta efikasnija. Ovo remek-delo bizarnosti isprva je naslovio Čovek dalekog severa, da bi ga kasnije promenio u Jezuita Joe, što je mnogo bolji naslov. Ne poseduje neutralnost originalnog naslova nego samo imenom amblematski opisuje jedinstvenu apsurdnost egzistencije koja gotovo ne komunicira sa ostatkom ljudskog roda, srećući ga u kanadskim snežnim belinama i pustošima.

Negde u nekoj od zabiti sveta između Aseba i Džibutija tri lica posmatraju Mesec. Mi čitaoci posmatramo njih i Mesec. Lica vidimo iz profila. Dvojica od njih puše. Jedan ima beduinsku maramu obavijenu oko glave. Od te dvojice koji puše jedan je poručnik Koinsky. I tako se strmoglavljujemo u jednu od Prattovih frivolnijih fantazija. Frivolan u Prattovom ironičnom kontekstu daleko je od toga da samo znači isprazan, površan, bez važnosti, lakomislen. Naprotiv, reč je o metanarativnoj igri. Prattove priče sve više zalaze u domen metastripovnosti, a to je posebno slučaj u Frivolnim razgovorima u Mulileu, albumu Pustinjskih škorpija. Metanarativne priče su priče o žanrovima kao takvim, priče izrazito svesne sebe. Ironično svesne onog emocionalnog tona koji su, u skladu s žanrovskim očekivanjima, dužne da dočaraju. Poigravaju se same sa sobom. Koinsky, pak, pokušava da se odupre, obračuna s atmosferom priče u kojoj je i sam tek jedan od likova. Ironična samosvest priče je način da se pripovedačka igra postupno prenese sa događaja na doživljaje aktera, a zatim sa konkretnih aktera na igru samorefleksije, meditaciju likova o vlastitim osobinama u priči. I, na kraju, sama priča postaje glavni akter u igri ispitivanja sopstvene prirode. Onog trenutka kad počne da ispituje sebe, priča, naravno, počinje da menja svoju prirodu.

U trilogiji Gringova Macumba, Zapadno od raja i Jezuita Joe i u najzrelijoj fazi evolucije Pustinjskih škorpija Pratt je kreirao niz fascinantnih karaktera egzistencije apsurda. Kao da mu je prisustvo Corta Maltesea u njegovom najvažnijem serijalu pomalo smetalo da to tamo uradi. U Cortu Malteseu mogao je da se pozabavi psihologijom Raspućina pošto Raspućin želi prijateljstvo sa Cortom, štaviše insistira na tome, na bizaran način, naravno. Jezuita Joe, likovi iz Gringove Macumbe, poručnik Stella, narcisoidna Kismet i pomahnitali kapetan Mario Panchetti kao da nisu trebali Corta da im se meša u životne priče. A Cush? Upravo Cush, a ne Raspućin je most između dva serijala koja su promenila način na koji čitamo stripove.

Zapadno od raja

(Kvadrat br. 31-32, Bizovac, novembar/studeni 2015)

  ...Per Aspera ad Astra.

Upravo je izašao strip album Eppur si muove: Per Aspera ad Astra autora Matjaža Bertoncelja u slovenačkom jeziku. To je četvrti album u seriji koja izlazi od 1997. godine, autorovo 15. samostalno i 13. štampano izdanje.

Tehnički podaci:
Format B5,
120 strana od toga 114 stripa,
CB, meke korice,
izdavač KUD Apokalipsa,
Cena 12 EUR.

Matjaž Bertoncelj ima internetnu stranu na adresi:
www.maconcomics.com

Na toj strani se pored ostalih stripova nalazi i više epizoda iz serije Eppur si muove na engleskom i slovenačkom jeziku.

 

  ...Kako je Helena Klakočar
  „pobjedila“ Franka Millera.

Angouleme, gradić s četrdesetak tisuća stanovnika, udaljen od Pariza nešto manje od tri sata vožnje vlakom.

Kraj siječnja 2000. godine.

Festival International de la Bande Dessinee (kako glasi njegov službeni naziv), uz onaj u talijanskom mjestašcu Lucca, najvažnija je i najuglednija manifestacija stripa na Starom kontinentu, a i na širim prostorima.

Prvo izdanje Angoulemea u novom tisućljeću.

Festival koji kontinuirano, od osnutka 1974. godine, nagrađuje najveće autore umjetnosti stripa i vizualne naracije Grand Prixom (spomenimo tek neke od dotadašnjih laureata: Franquin, Will Eisner, Jije, Pellos, Reiser, Moebius, Forest, Gillon, Tardi, Bilal, Gotlib, Druillet, Juillard, Robert Crumb...), a istovremeno vrednuje i ono najbolje na francusko-belgijskom tržištu, odnosno na tamošnjem frankofonskom jezičnom području napravljeno u razdoblju između dva Angoulemea.

Na tom 27. po redu angoulemskom festivalu u kategoriji za najbolji album stranog autora (Best foreign album) objavljenog u 1999. godini nominirani su bili: „300" Franka Millera i Lynna Varleya (nakladnik Rackham), „L'Art invisible" Scotta McClouda (nakladnik Vertige Graphic), „Passage en douce" Helene Klakočar V. (nakladnik Freon), „Comme un gant de velours pris dans la fonte" Daniela Clowesa (nakladnik Cornelius), „Vieilles Canailles: L'esprit de famille" Carlosa Trilloa i Cachoa Mandrafina (nakladnik Albin Michel) i „Tabou" Rubena Pellejeroa i Jorge Zentnera (nakladnik Casterman).

Jedno ime uglednije od drugog u međunarodnim razmjerima, uz jedan „izuzetak", odnosno „dodatak" - strip dotad „anonimnog" autora, odnosno autorice.

Žiri, kojeg je činilo troje respektabilnih novinara i kritičara stripa Rebecca Manzoni, Gilles Medioni i Thierry Bellefroid, zatim Christophe Le Bel te Yves Poinot (predsjedavajući samog festivala) i Georges Wolinski (kultni autor i strip scenarist), donio je „neočekivanu, ali hrabru" odluku kako najbolji album godine stranog autora nije onaj kojeg potpisuju Miller, Clowes, McCloud, Trillo ni Pellejero, nego „Passage en douce" 42-godišnje Helene Klakočar, naše umjetnice s tada nizozemskom adresom.

'Nemirno more', naslovnicaPrije „Passage en douce" Helena Klakočar nije imala objavljenu niti jednu tablu stripa na francuskom jeziku (bila je apsolutno nepoznata), a njezin nakladnik, Freon iz Bruxellesa (Belgija), bio je ponajprije poznat u alternativnim krugovima, a u stripaškim je imao tek marginalni status.

Mali podsjetnik: „Passage en douce" – strip autobiografskog karaktera, emocionalna obiteljska priča na fonu povijesnih događanja - je tiskan u travnju 1999., u položenom, vodoravnom formatu, na 288 strana, u broširanom uvezu s klapnom.

Uz prvu nagradu za strip Nedeljku Dragiću za „Tupka" na „Eight International Salon of Cartoons" u Montrealu (Kanada) 1971. godine, angoulemska nagrada „Alph-Art" za najbolji album godine stranog autora Heleni Klakočar tridesetak godina kasnije najveća je oficijelna, autorska potvrda za kvalitetu koju je dosad neki od hrvatskih strip umjetnika (ili u ovom slučaju umjetnica) dobio u svijetu!

Osim toga, na istom tom festivalu Helena Klakočar se te prohladne angoulemske večeri još jednom popela na službenu pozornicu te za „Passage en douce" dobila i France Info Awards koju je dodjelio Radio Info iz Parisa – za „angažirani" strip.

Sad je prošlo već petnaest godina.

„Nemirno more", kako je sama Helena Klakočar „prevela" francusku sintagmu „Passage en douce", je doživjelo u međuvremenu nekoliko stranih izdanja, dok prvo cjelovito objavljivanje, ujedno i svoju definitivnu „autorsku" verziju, u Hrvatskoj doživljava tek ovim izdanjem.

Povodom prvog izdanja "Nemirnog mora" u Hrvatskoj, autorica Helena Klakočar je izjavila:
"Ova knjiga, uprkos svom interesu u inozemstvu, dvjema nagradama u Francuskoj na festivalu u Angoulemeu, dodatnim prijevodima na slovenski i talijanski jezik (autor pogovora talijanskog izdanja bio je Predrag Matvejević), nikako nije mogla naći izdavača u Hrvatskoj. Imala sam dojam da "Nemirno more" doživljava sudbinu koju je doživljavala literatura koja je namjerno bila uklanjana s polica knjižnica i knjižara u razdoblju nacionalističke i kapitalističke restauracije tijekom 1990-ih i 2000-ih godina. Pripremajući 2008. izdavanje u Srbiji u "Fabrici knjiga" kod urednika Dejana Ilića inzistirala sam da se knjiga tiska na hrvatskom jeziku upravo radi toga što sam se nadala da će tako lakše stići do čitatelja u Hrvatskoj. No, knjiga je tek na kapaljku dolazila u svega dvije zagrebačke knjižare, Booksa i Super knjižaru."

Zanimanje za možebitno izdavanje "Nemirnog mora" pokazali su, nastavila je gdja Klakočar, urednici i vlasnici nekoliko zagrebačkih nakladničkih kuća, kojima je dostavila traženi primjerak svoje knjige, ali na kraju od izdavačkog ugovora i samog tiskanja nije bilo ništa.
Ni sadašnje izdavanje knjige "Nemirno more" nije prošlo bez problema.

Helena KlakočarNa pozivu za potporu izdavanja knjiga u 2014. godini, Kulturno vijeće za knjižnu, nakladničku i knjižarsku djelatnost Ministarstva kulture RH u sastavu Gordana Crnković, Nadežda Čačinović, Neven Jovanović, Jasna Kovačević i Lara Holbling Matković odobrilo je sufinanciranje 569 knjiga.

"Nemirno more" nije bilo među tih 569 odobrenih projekata.

Na pozivu za potporu izdavanja knjiga u 2015. godini isto kulturno vijeće (u istom sastavu) odobrilo je za sufinanciranje 479 knjiga - knjizi "Nemirno more" opet je odbijeno sufinanciranje.

Te 2014. i 2015. ministrica kulture RH bila je prof. dr. sc. Andrea Zlatar Violić.

Financijski je knjigu konačno potpomogao Grad Zagreb.

Kao kuriozitet spomenimo da u dokumentarnoj seriji HRT-a "Strip u Hrvatskoj" (autorica serijala Irena Jukić Pranjić) u trideset epizoda, emitiranom 2015. godine, strip "Nemirno more" nije ni spomenut. O tempora, o mores!

Neovisno od navedenog, Helena Klakočar (r. 1958. u Tuzli, formativne godine provela u Mariboru, diplomirala grafiku u Zagrebu) je samo koncizno zaključila:
"Ova knjiga je pismo poslano prije 25 godina koja je sve ove godine lutalo od adrese do adrese i konačno našla onog kome je namjenjeno."

Veljko Krulčić

[Objavljeno: Mediantrop, Beograd 2016]

  ...Rif Rebs – Morski vuk!

Rif Rebs je slobodnom adaptacijom čuvenog romana Džeka Londona svoj stil doveo do savršenstva pa, iako je Morski vuk obrađen bezbroj puta, čini se da je nemoguće, barem što se stripa tiče, nadmašiti grafički izraz ovog francuskog autora. U suštini filozofsko delo o mogućnostima čoveka i njegovom opstanku u nemogućim uslovima, grafički roman Morski vuk je pre svega vizuelna avantura koju će svako ko je doživi još dugo nositi u sebi.

O autoru:
Rif Rebs (Riff Reb's, pravim imenom Dominik Dipre) rođen je 1960. godine u Alžiru. Bio je učenik jedne od najuglednijih škola za grafički dizajn i vizuelne komunikacije – Goblen, koja je iznedrila pozamašan broj francuskih, pa i stranih, strip autora. Godine 1984, sa nekoliko kolega, osnovao je grafički studio Asylum, a od te godine i počinje da se profesionalno bavi stripom. Autor je većeg broja stripova, od kojih su neki i serijali, ali je nepodeljeni uspeh i kod publike i kod kritike postigao višestruko nagrađivanim grafičkim romanom Morski vuk, po prvi put objavljenim u Francuskoj 2012. godine.

Rif Rebs Morski vuk
slobodna adaptacija romana Džeka Londona
preveo s francuskog Goran Kostrović
Edicija STRIPČINE, broj 6
136 strana, kolor, format B5, tvrdi povez
Izlazak iz štampe – kraj maja 2016.

Ogledni odlomak ovde:
www.scribd.com/doc/313156766/Rif-Rebs-Morski-vuk...

  ...balkanskoga stripa!

Udruženje Makedonaca Moravičkog okruga "Dame Gruev" i Kulturni centar Gornji Milanovac predstaviće u četvrtak, 26. maja u Svečanoj sali Svečanoj sali opštine Gornji Milanovac (zgrada Okružnog načelstva) knjigu Vane Trajkova "Makedonski strip u ediciji "Nikad robom"".

Vane Trajkov je izvrsni direktor Strip centra Makedonije sa sedistem u Velesu. Publikovanje ove knjige je deo programa za kulturu Ministarstva za kulturu Republike Makedonije.

Ova knjiga obuhvata sva izdanja od 1963 do kraja edicije NIKAD ROBOM gde mogu da se procitaju razne teme i scenarija iz makedonske istorije. Edicija NIKAD ROBOM koja je imala jednu od bitnijih uloga u razvoju jugoslavenskog stripa, svakako je imala još veći značaj za afirmaciju stripa u Makedoniji. Za ovu ediciju crtali su makedonski strip doajeni Mile Topuz i pokojni Ljupčo Filipov.

Knjigu će predstaviti: Stojanka Knežević, Slobodan Lukić, Dragan Milovanović i Vane Trajkov - autor knjige.

Početak promocije je u 19 sati.

  ...Diosamanta i Pogrebnik, Šerlok i Tesla!

Pored važnih francuskih stripova, „Makondo“ je objavio završni tom Šerloka Holmsa, te započeo edicija za decu o srpskim naučnicima.

Izdavačka kuća „Makondo“ iz Zemuna, specijalizovana za remek-dela svetskog stripa i književnosti, objavila je važno delo epske fantastike „Stradanje Diosamante“ Alehandra Hodorovskog i Žan-Kloda Gala, i prvi tom novog vestern serijala „Pogrebnik“ Gzavijea Dorisona i Ralfa Mejera, u Evropi ocenjenog kao „najveći vestern nakon Bluberija“.

Naporedo sa ovim, u saradnji sa Centrom za razvojem nauke i Srpskim legatom, „Makondo“ objavljuje ediciju o srpskim naučnicima, čiji su prvi tomovi posvećeni Mihailu Petroviću Alasu i Nikoli Tesli, sa tekstovima Nikole Veselinovića i ilustracijama Alekse Gajića i Davida Vartabedijana.

U partnerstvu sa kućom „Beli put“, završeno je i objavljivanje ilustrovanog bestselera: trotomnih sabranih dela Konana Dojla o Šerloku Holmsu, sa pogovorima Davida Albaharija, Vase Pavkovića i Zorana Stefanovića, a nastavlja se sa klasičnim stripovima „Mandrak“ i „Fantom“.

Misticizam i tvrdi vestern

U prevodu sa francuskog Gorana Kostrovića stiže nam „Stradanje Diosamante“, višestruko zanimljiv rad u istoriji devete umetnosti. Dvojica umetnika sreću se na vrhuncu stvaralaštva — jedan od najuticajnijih stripskih scenarista i jedan od velikih multimedijalnih umetnika uopšte, Alehandro Hodorovski (r. 1929), i Žan-Klod Gal (1942-1994), crtač koji je radio posvećeno i dugotrajno, te stoga za života nacrtao samo četiri stripa, ali takva koja su ga upisala u bitne stvaraoce epske fantastike francusko-belgijskog stripa. Luksuzno srpsko izdanje sadrži integralni prvi album, kao i sve table koje je Gal pre svoje prerane smrti uspeo da nacrta za drugi album, i galeriju njegovih skica i nacrta.

„Pogrebnik“ je serijal koji je za samo godinu dana doživeo neviđen uspeh u celoj Evropi. 150 000 prodatih primeraka prvog i drugog albuma za manje od godinu dana je velika retkost danas, a uz veliki komercijalni uspeh „Pogrebnik“ je doživeo i velika priznanja od strane kritike, i već je ovenčan sa nekoliko najprestižnijih evropskih stripskih nagrada. Serijal je na srpskom objavljen u prevodu Branislava Glumca.

Kuća velikih stripova i romana

„Makondo“ je osnovan 2012. godine sa usmerenjem da objavljuje velika dela svetskog stripa — „Mali Nemo u Zemlji snova“, „Lens“, „Liga izuzetnih džentlmena“, „Ranks“, „Orlovi Rima“, „Bleksad“, „Divlji mač Atlantide“, radovi Serđa Topija, Dina Batalje, Brajana Bolanda, Matijasa Šultajsa i Čarlsa Bukovskog... — kao i romane klasične literature iz pera Verna, Velsa, Stivensona, Hagarda, Dojla i drugih.

Na međunarodnim manifestacijama „Makondo“ je nagrađivan zbog izdavačkog programa, kvalitetnih prevoda, kao i sadržinske i tehničke opreme izdanja.

KONTAKT
Bojan Bosnić
bbojan@live.com * 064 844 1551
www.makondo.rs

  ...konkurs za kratki strip!

Svet stripa šestu godinu zaredom raspisuje konkurs za kratki strip “KRAGUJEVAČKI POBEDNIK“. Konkurs je potpuno otvoren po pitanju teme i žanra, kao i tehnike i stilskog izraza. Pravo učešća imaju autori svih uzrasta. Rad može biti delo jednog autora ili više njih, a jedan autor može predati više radova u obimu od jedne do osam tabli (strana).

Uz radove, autori obavezno treba da pošalju i svoju biografiju ili, ako je više autora radilo na stripu (crtež, scenario, kolor…), biografiju svih autora pojedinačno, po sledećim stavkama: funkcija autora (crtež, scenario, kolor…), ime i prezime, datum i mesto rođenja, adresa stalnog boravka, broj mobilnog ili fiksnog telefona, adresa elektronske pošte, naziv rada, tehnika i godina nastanka dela.

Pobedniku konkursa darivaće se plaketa „Branko Plavšić“, diploma “KRAGUJEVAČKI POBEDNIK” i nagrade sponzora, a odluka o pobedniku biće saopštena u nedelju 3. jula na Međunarodnoj strip konferenciji #KragujevacComicCon u kragujevačkom Domu omladine u 12.00 kada će biti organizovana izložba odabranih radova. Po okončanju konkursa, najbolje ocenjeni radovi biće objavljeni u strip reviji Kiša.

Radovi takmičara mlađih od 15 godina biće žirirani nezavisno od starijih učesnika, i to u dve kategorije. Nagradu za najbolji rad u kategoriji MUNJA (ime nagrade je u čast nedavno preminulog Zdravka Zupana) učesnika do 15 godina, tradicionalno će dodeliti beogradska edicija Veseli četvrtak, a ove godine, u cilju popularizacije stripa među najmlađima, biće nagrađeni i najbolji radovi u kategoriji Mali umetnik / Mala umetnica za najbolji strip, strip kaiš ili ilustraciju takmičara do 10 godina. To je ujedno i zadatak za starije da animiraju decu da učestvuju na konkursu jer će svaki učesnik u ovoj kategoriji dobiti nagradu u vidu stripova i propratnog materijala za Međunarodnu strip konferenciju. Nagrade će se deliti isključivo u nedelju 3. jula 2016. godine u kragujevačkom Domu omladine od 12.00 časova na Međunarodnoj strip konferenciji #KragujevacComicCon.

Zainteresovani autori svoje radove mogu poslati do ponedeljka 27. juna 2016. godine.

Nagrađeni autori za 2015. godinu: Igor Krstić (odsutan Nenad Pejčić, scenarista nagrađenog stripa "Čudesni dar gospodina Arsentijevića") i Nemanja Tanović (kategorija do 15 godina)

Radove slati u digitalnom formatu, u rezoluciji od 300 dpi i većoj, na adresu svetstripa@gmail.com ili poštom na adresu Svet stripa, Branka Paraća 1a, 34000 Kragujevac. Poslati radovi se ne vraćaju.

Sve o konkursu, dosadašnjim nagrađenim radovima, njihovim autorma i dodelama priznanja pročitajte na portalu Svet stripa:
svetstripa.org.rs/stripomanija/89-kragujevacki-pobednik

  ...-strip album;

Domaća ljetna ljubavna drama sa senzibilitetom nadrealnog i poetskog realizma

"Re-adaptik" je novi duži autorski strip Kostje Ribnika gdje pratimo pomalo čudan i intiman isječak iz života glavnog junaka koji se nakon uspješne karijere strip-crtača vraća u svoj rodni idilični gradić gdje po danu crta na ulici portrete turistima a po noći se alkoholizira lutajući ulicama i parkovima. Socijalno nespretan i na neki način "nijem" u povratku stvarnom životu on pokušava da u svoja usamljena i beskonačna ispijanja vina unese neki smisao. U poetičnom razmišljanju, koje je pisano u formi obraćanja "čitateljstvu" otkrivamo njegovo nesigurno psihičko stanje, fleš-bekove iz djetinjstva i razne frustracije zbog nedostatka komunikacije i ostvarivanja romantične ljubavi. Spontano ta lutanja gradom i razmišljanja se pretvaraju u praćenje nasumičnih ljubavnih parova/turista u kojima on pronalazi neko instant romantično-erotsko zadovoljstvo.

U jednom momentu on počinje da prati jednu posebnu djevojku i čitav "ravnolinijski" plot postaje rascijepan i pogubljen. Mijenja se forma i narativno-grafička struktura u specifičnu komunikaciju samog autora stripa s glavnim likom, s čitateljstvom i smislom čitave priče.

Sama grafičko-narativna atmosfera je često u "laganini" poziciji i tu je koncentracija na mnoštvo detalja i sitnih svakodnevnih situacija koje pomalo nose estetiku autorovog prethodnog strip albuma "The Healing Island" (Modesty Comics 2014.) koji je samom pričom više "razumljiviji" i klasičnije struktuiran ali u osnovi je izgradio jedan Ribnikov strip-univerzum. U predgovoru za tu knjigu Pavle Zelić je napisao "Od kostura-putokaza, preko halucinogenog likera višnjoreza i kofe sudbine, do larvi koje se uvlače pod kožu, sve je ovde sugestivno i u svrsi kreiranja jedinstvene atmosfere koja opčinjava..." i taj isti, nazovimo - recept se provlači kroz male paralelne priče i u "Re-adaptiku" samo na jedan više "treš" način koji spaja neku vrstu "jeftine" ljetne ljubavne drame sa intelekualizirajućim filozofiranjima i seksualnim opsesijama.

"Re-adaptik" distribuira Stripnjak Comics i izdanje je nastalo u saradnji sa Hymenoptera Editore, nezavisnom produkcijom Kostje Ribnika i nabavljiv je preko oficijelne stranice i to u: štampanom džepnom izdanju limitiranog tiraža, digitalnom izdanju visoke rezolucije kao i besplatnom digitalnom izdanju manje rezolucije koje je autor odlučio da podijeli u želji da strip ovakvog žanrovskog sadržaja dopre do većeg broja domaćeg čitateljstva.

NAPOMENA: Ovaj strip bavi se temama za odrasle te sadrži grafičko/literarne elemente
koji osjetljivim osobama mogu djelovati odbojno i zbunjujuće.
RE-ADAPTIK strip i više detalja o nabavci možete pronaći na re-adaptik.kostjaribnik.com/
Hymenoptera Editore i Stripnjak Comics, Sarajevo 2016.

www.stripnjak.com

  Pozornica čudesa;

Nisu u pitanju stripovi, ali su autori iz sveta stripa. David Rubin, www.lambiek.net/artists/r/rubin_david.htm je ilustrator, animator i crtač stripova, a Prado je poznati i cenjeni stripski autor, www.lambiek.net/artists/p/prado.htm. Izdavačka kuća Modesty stripovi (ex Omnibus) je objavila 3 albuma ovog autora – Maniel Montano, Tangente i Trag kredom.

Izložba

Izložba „Migel u Servantesu. Pozornica čudesa“ spaja dve španske umetničke discipline sa najvećim potencijalom: književnost i grafički dizajn. I sve to povodom obeležavanja četiri veka od objavljivanja drugog dela „Don Kihota“ 2015. i četiri veka od smrti Migela de Servantesa 2016. godine. Takođe, ovo je prilika da se Španija pohvali brojnim ilustratorima koji su svoju zemlju nedavno stavili na čelo svetske umetničke scene.

Ovaj projekat predstavlja grafičko oživljavanje „Pozornice čudesa“, jedne od osam Servantesovih međuigri objavljenih 1615, putem kojih nam pisac predstavlja svoju verziju orijentalne priče u kojoj društveni status zavisi od nečije spoljašnosti, čak i kada je ona odraz najvećeg neznanja.

Zadatak da ilustruju ove tekstove dobili su David Rubin, koji je oživeo likove iz „Pozornice čudesa“ i Migelanćo Prado, koji je ilustrovao samog pisca i njegov životni put prikazujući retke dostupne podatke iz njegove biografije.

Izložba „Migel u Servantesu. Pozornica čudesa“ biće postavljena u galeriji Instituta Servantes u aprilu i maju 2016. godine.

Dentro de
400 godina od smrti Migela de Servantesa. Nedelja kulture

Tehnicke karakteristike
Delo: Adaptación de cómic en 16 dobles páginas y 36 ilustraciones, con gráfica y textos
Autor/i: David Rubín y Miguelanxo Prado
Hronologija: 2015
Técnica: Dibujo e ilustración.
Tamaño: Varios
Procedencia: Producción propia

  ...za domaće strip autore;

Tokom maja će se u Startit centru u Beogradu (Savska 5) odražati dva događaja posvećena devetoj umetnosti i domaćim strip autorima, u organizaciji mladog brenda Imagine Incredible. Cilj jeste okupljanje strip umetnika – crtača, pisaca i kolorista – sa idejom da se kreiraju naslovi koji će uspešno biti plasirani globalno.

Prvi događaj – Imagine Incredible: Prezentacija domaćeg strip brenda održaće se u četvrtak, 19. maja, od 17h do 20h, u Startit centru. Imagine Incredible je ambiciozni projekat strip produkcije i digitalnog izdavaštva, pokrenut sa namerom da radove domaćih strip autora plasira na svetsko tržište.

Posetiocima će se obratiti Mišo Živanov, glavni urednik izdanja iz Imagine Incredible produkcije, kao i Mirko Topalski, CEO kompanije Eipix Entertainment, koja je svim snagama podržala ovaj poduhvat kao pionirski ne samo u našoj zemlji, već i u regionu. Oni će objasniti u čemu je jedinstvenost brenda Imagine Incredible, predstaviće planove i načine na koje svi zainteresovani mogu da se uključe.

Na događaju će u formi izložbe biti prikazani radovi iz stripova koji su trenutno u produkciji. Biće prisutan i celokupan tim crtača, pisaca i kolorista uključenih u projekat, koji će na licu mesta kreirati stripove na kojima su trenutno angažovani i odgovarati na pitanja posetilaca.

Izložba će trajati do 24. maja, kada će, sa početkom u 11h, biti održan i drugi događaj – Comic Artists Meet Up and Portfolio Review. Domaćini će biti Imagine Incredible i predstavnici škole stripa „Đorđe Lobačev“.

Meet up će otvoriti osnivač beogradske škole stripa, Vladimir Vesović, sa predavanjem na temu „Domaći strip u digitalnom dobu“. Nakon predavanja, predstavnik projekta Imagine Incredible, Mišo Živanov, provešće posetioce kroz izložbu, pri čemu će govoriti o procesu razvoja stripova u njihovoj produkciji od koncepta do finalnih proizvoda.

Uslediće tzv. portfolio review, koncept koji podrazumeva stručno diskutovanje o radovima iz portfolia koje posetioci prilože na licu mesta. Portfolio review je jedinstvena prilika za otkrivanje talenata i ostvarivanje profesionalnih kontakata.

Događajima se može prisustvovati besplatno.

Kontakt:
Mišo Živanov, Lead comics editor: miso.zivanov@imagineincredible.com
Jasmina Bošković, Communications manager: jasmina.boskovic@imagineincredible.com

  Razotkrivene misterije CRŠ-a;

Razne crtice, misterije i dogodovštine na najvažnijem stripovskom eventu u Hrvata, godine Gospodnje 2016.! Nek se zna kako je bilo. Nasmijana lica sve govore.

Draga braćo i sestre striperi! Nadam se da ste uspjeli ostvariti sve svoje stripovske zahtjeve i želje u ova tri CRŠ-ovska dana. Ovaj predjubilarni 19. CRŠ još jednom je pokazao koliko je stripovska kultura jaka u Hrvata. Izgleda da smo mi stripaši složniji i čvršće vezani od naše političke vrhuške. Ko bi to rekao, a ? Kako bilo, onaj tko je CRŠ pohodio, stripa i stripovskih sadržaja se nagledao.

Moram li spomenuti što je sve CRŠ nudio? Tribine s našim dragim gostima iz Italije, Francuske, BiH, pa čak i iz Hrvatske! Čak četiri velike izložbe – Misteriji Giancarla Alessandrinija, Made in Cro, Stripovi za djecu i Hermann. Najbogatija burza stripa općenito ove godine (naravno, sve do novog Interlibera) gdje niste samo mogli kupiti strip, nego ga čak i ponijeti sa sobom da vam ga njegovi autori i potpišu! Rukovati se sa autorima stripovima, potapšavati ti ih po leđima, slikavati se s njima i tepati kako obožavate njihove uratke. Što je uglavnom istina, zar ne? Ne samo zato jer tražite njihov crtež... ;)

Kompletan izveštaj sa CRŠ-a možete pročitati na sledećoj adresi:
www.stripovi.com/magazin/razotkrivene-misterije-crs-a...

  ...u susret 1. Somborskom strip-festu;

Izložba novinskog stripa kao uvertira u 1. Somborski strip fest nudi pogled u svet crtanih junaka, koji su se svakodnevno pojavljivali u jugoslovenskim dnevnim listovima i nedeljnicima, a sve to je uporno prikupljao Antun Beretić, jedan od stubova Kluba ljubitelja stripa.

Antun Beretić aktivno je počeo da sakuplja stripove 1968. godine. Ubrzo je kolekciju u nastajanju počeo da obogaćuje i novinskim stripovima, tako da danas ima prilično veliku i vrednu zbirku. Novinske stripove objavljivali su brojni listovi, od dnevnih, preko nedeljnika do magazina, pa je jugoslovensko čitalaštvo pred sobom imalo mnoštvo crtanih junaka koji su ih svakodnevno vodili u neku avanturu.

Na izložbi, koja je u organizaciji Kluba ljubitelja stripa i UG „Centar za prevenciju, edukaciju i bezbednost” otvorena u utorak u sali Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke, predstavljeni su su stripovi objavljivani u raznim jugoslovenskim listovima, sa manje i dobro poznatim junacima. Prvi strip u Večernjim novostima objavljen je 1954. godine. Bila je to Porodica Tarana. Dnevni list Politika objavljivao je avanture Popaja, Mikija, Hogara, Paje, a Politika ekspres Ljube Trube, Denisa. Za jugoslovenski strip je karakteristično da su kao kaiševi u novinama objavljivani stripovi, koje su strani izdavači štampali isključivo kao posebna izdanja, na primer Asteriks.

Izložba „Retrospektiva novinskog stripa kod nas” biće postavljena u sali Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki” do 21. maja.

[Objavljeno: SOinfo.org, Sombor, triletrip @ 18.05.2016.]

Od 17. maja do 11. juna
Otvaranje: 17. maj u 19h
Beograd, Francuski institut u Srbiji, Knez Mihailova 31

Mi volimo strip i crtež u Francuskom institutu… Nakon izložbi "Crteži na slobodi" i "Milan Jovanović, nacrtani svetovi", Francuski institut se udružuje sa izdavačkom kućom Turbo Comix, kolektivom Novo Doba i autonomnim kulturnim centrom Matrijaršija u projektu koji sadrži elemente nezavisnog stripa, zidnog crtanja, serigrafija na tekstilu i plakatima… Donesite majicu i dobićete originalno odštampanu aplikaciju stvorenu pred vašim očima. Ne propustite da posetite jedinstveni i provokativni svet Novog Doba!

Žoana Markade-Mot, strip autorka i izdavač (Turbo Comix) boravi u Srbiji već desetak godina. Ona je kustos brojnih izložbi stripa u Francuskoj i Srbiji.

Za više informacija o kolektivu (i festivalu) Novo Doba:
facebook.com/NOVODOBAFESTIVAL

„1. somborski strip fest" je manifestacija koju organizuje UG (udruženje građana) "Centar PEB" Sombor, odnosno Klub ljubitelja stripova Sombor kao deo ovog udruženja, u saradnji sa Gradskom bibliotekom "Karlo Bijelicki" Sombor, Kancelarijom za mlade Grada Sombora i Turističkom organizacijom Grada Sombora.

Festival će se održati 21. i 22. maja 2016 godine, ne nekoliko lokacija u Somboru. Pre samog održavanja festivala, kao predfestivalska aktivnosti i najava festivala, u utorak 17. maja 2016. godine, sa početkom u 18,00 sati otvorićemo izložbu "Novinski strip" čiji je autor Antun Beretić iz Sombora, a koja će se održati u sali Dečijeg odeljenja Biblioteke. Ova izložba će biti prvo izlaganje novinskog stripa na ovaj način, na teritoriji bivše Jugoslavije.

Prvoga dana festivala gosti će nam biti stip autori i crtači Branilav Bane Kerac, Miodrag Mikica Ivanović, mr Branko Đukić i Stevan Brajdić. Prvog festivalskog dana imaćemo "Ulično crtanje" u bašti kafea "Des Arts", u samom centru Sombora, gde će Kerac, Ivanović i Bradić na ulici crtati strip junake, kadrove iz stripova i slično, a svaki posetilac ili prolaznik će na licu mesta moći da vidi ove strip autore na delu, da im se pridruži, porazgovara sa njima... U dvorištu kafića će biti postavljen video bim gde će se prikazivati projekcije posvećene stripu i strip autorima.

Mr Branko Đukić, akademski slikar, će održati "Malu školu stripa" u Omladniskom klubu (bivši Dom omladine), nakon čega ćemo u sali Dečijeg odeljenja Biblioteke svečano otvoriti Festival, kao i izložbu njegovih radova i predstaviti časopis "Stripolis", čiji je on urednik.

Od 19,00 sati, na istom mestu održaće se tribina "Veče sa Banetom Kercem" gde će svi posetioci moći da porazgovaraju sa njim, kupe njegove strip albume ili donesu svoje, koje će Kerac potpisivati...

Drugog dana festivala predviđen je "Sajam stripa" na kome će učestovati svi značajnini domaći strip izdavači, a koji će se održati u sali Dečijeg odeljenja Biblioteke. Na sajmu će svi posetioci moći da se upoznaju sa najnovijim izdanjima domaćih izdavača, kupe stripove po sajamskim cenama, porazgovaraju sa izdavačima o budućim izdanjima i slično. Svoje stripove će moći da prodaju i razmenjuju kolekcionari. Za njih će takođe biti obezbeđen jedan deo prostora na Sajmu stripa.

Nakon Sajma, u istom prostoru otvorićemo izložbu radova somborskih neafirmisanih strip crtača, posle koje će biti održana tribina sa izdavačima i strip autorom Miodragom Ivanovićem Mikicom, nakon čega sledi svečano zatvaranje sajma.

Povodom festivala biće izdata knjižica u kojoj će biti sve informacije o festivalu, kao i strip Kelly Brando, Klopka za izvidnika, čiji su autori Bane Kerac i Branko Plavšić. To je inače prvo zvanično strip izdanje somborske biblioteke. Nadamo se ne i poslednje.
Biće štampan i izvestan broj majica sa strip motivima...

   1. SOMBORSKI STRIP FEST • 21-22. maja 2016.

   Program festivala

         Sreda, 18.05.2016. god. Predfestivalske aktivnosti
18,00 h - Otvaranje izložbe "Istorija novinskog stripa kod nas“ (sala Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" Sombor).
          Izložba će trajati od 18. 05. do 21.05. 2016. godine i biće otvorena za sve posetioce.

          Subota, 21.05. 2016. god.
14,00 - 18,00 h - Ulično crtanje sa Banetom Kercem, Mikicom Ivanovićem i Stevanom Brajdićem
          (Glavna ulica, bašta kafića "Des Arts" Sombor).
15,30 - 17,00 h - Mala škola stripa - Branko Đukić (Omladinski klub KZM Grada Sombora).
17,15 - 18,45 h - Svečano otvaranje Somborskog Strip festa, Izložba radova akademskog slikara mr Branka Đukića i
          predstavljanje časopisa "Stripolis" (sala Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" Sombor).
19,00 - 21,00 h - Tribina: sa Branislavom Banetom Kercem, predstavljanje njegovih izdanja, razgovor, potpisivanje njegovih stripova...
          (sala Dečjeg odeljenja Gradske Biblioteke "Karlo Bijelicki" Sombor).

          Nedelja, 22. 05. 2016. god.
09,00 - 16,00 h - Sajam stripa (Izdavačke kuće, Klub Ijubitelja stripova, Klub Ijubitelja knjige, "StripOs" Osijek, i kolekcionari...
          (sala Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" Sombor).
16,30 - 17,30 h - Izložba radova domaćih strip crtača (sala Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" Sombor).
18,00 - 19,00 h- Tribina: Mikica Ivanović i izdavači... (sala Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" Sombor).
19,00 h - Zatvaranje Somborskog Strip festa i koktel.

  „Rabinov mačak“ Žoana Sfara;
  izdavač Darkwood“, Beograd 2015;

Žoan Sfar (1971) je francuski stvaralac koji se ogledao u više umetničkih formi. Autor je stripova, ilustrator, pisac romana, filmski reditelj i glumac. Na svim poljima svog delovanja skrenuo je pažnju publike i kritike te bio nagrađivan. Ipak, čini se da je rad u 9. umetnosti težište Sfarovog stvaranja: sam ili u koautorstvu realizovao je gotovo stotinu stripova od kojih je svakako najpoznatiji serijal „Rabinov mačak“ za koga je 2005.g. dobio američku nagradu „Ajzner“. Godine 2004. Sfar je nagrađen Gran prijem strip festivala u Angulemu. Strip „Rabinov mačak“ Sfar je pretvorio i u dugometražni crtani film snimljen 2011. godine za koji je dobio prestižnu francusku filmsku nagradu „Cezar“.

Na ovdašnjim prostorima Sfar je slabo predstavljen, samo dva njegova stripa su objavljena: „Mali princ“ (izdanje „Veselog četvrtka“) i „Merlin i Deda Mraz“ (u nastavcima u „Malom zabavniku“). Ovakva se situacija bitno popravlja objavljivanjem strip albuma „Rabinov mačak“, u „Darkwood“-ovoj ediciji „Integrali“, koji je na 280 stranica u boji sabrao pet albuma „Bar micva“ (2002), „Malka od Lavova“ (2002), „Egzodus“ (2003), „Raj na zemlji“ (2005) i „Afrički Jerusalim“ (2006). Serijal nije okončan i prošle godine pojavio se u Francuskoj šesti album pod naslovom „Nemoj imati drugog boga uz mene“.

Priča „Rabinovog mačka“ preispituje korene i praksu jevrejstva, odnose tradicionalnog i novog sveta odnosno multikulturalnost kao način opstajanja religijskih i nacionalnih razlika. Osnovna postavka priče dosta duguje Sfarovom poreklu: on je, po ocu, dete alžirskog Sefarda i po majke, ukrajinskog Aškenazija. U prvom albumu upoznajemo alžirskog rabina Sfara duboko vezanog za tradiciju, njegovu ćerku Zlabiju i mačka koji će, nakon što pojede papagaja - progovoriti. Kao da to nije dovoljno čudo mačak će zaželeti, pošto je jevrejski mačak, da proslavi Bar micvu kao čin njegovog ulaska u svet odraslih. Šokirani rabin traži savet od svog učitelja koji ovu želju smatra svetogrđem. Mačak, međutim, ne prestaje da postavlja provokativna pitanja koja dovode u sumnju sveta pravila. U drugom albumu nastavljaju se doživljaji glavnih junaka kojima se pridružuje neobična, živahna ličnost Malka od Lavova, lutalice kome društvo pravi stari lav i koji ima vrlo neortodoksne stavove o religiji i životu. Kao kaznu zbog bespotrebnog zazivanja gospodovog imena mačak će izgubiti moć govora a Zlabija upoznaje svog muža, mladog rabina iz Francuske. Stavovi starog rabina stavljeni su na iskušenje ne samo u susretu sa tumačenjem istih događaja od strane muslimana već i zbog drugačijeg praktikovanja judaizma u Francuskoj. Ovaj će sudar koncepata kulminirati u albumu „Egzodus“ u kome rabin, mačak, Zlabija i njen muž odlaze u Pariz da posete mladoženjinu porodicu. Stari se rabin drži svojih stavova, mladenci upoznaju prva međusobna neslaganja a mačak otkriva nove prijatelje. Po povratku u Alžir svi su, ipak, priznavali ili ne, promenjeni.

Album „Raj na zemlji“ vraća na scenu Malka od Lavova i zavodljive priče o njegovim doživljajima prepunim čudnih događaja (u kojima on ponekad, po sopstvenim rečima, i umire). Bajke, basne, fantazmi i neuobičajeni Malkovi rezoni spleteni su u sjajnu celinu. „Afrički Jerusalim“ je mitsko mesto u kome žive crni Jevreji koji nikada nisu napustili svoju zemlju; o njemu govori slikar koji je, bežeći od boljševičke revolucije, u sanduku sa svetim jevrejskim knjigama stigao u Alžir. Stari rabin, njegov zet i mačak (koji će konačno ponovo progovoriti), slikar i jedan stari šeik, polaze u potragu za afričkim Jerusalimom; put organizuje bogati Rus sklon hedonizmu, alkoholu i avanturama. Posle svakavih nezgoda slikar upoznaje tamnoputu devojku s kojom se ženi. Njih dvoje jedini će imati snage da stignu do cilja puta i upoznaju ljude-divove koji strogo drže do svojih pravila ponašanja i ne veruju da postoje beli Jevreji. Par se vraća saputnicima ali odlučuje da tajnu o postojanju Jerusalima zadrži za sebe.

Osnovne teme serijala „Rabinov mačak“: religija, njeno poštovanje i svakodnevno upražnjavanje, dileme vernika u iskušenjima, susreti sa drugim religijama, sukobi i tolerancija te, konačno, stalne promene poznatog i ustaljenog načina života, zahtevaju suptilnost u postavci i pripovedanju uz puno podataka koji se moraju „obznaniti“ čitaocu u formi prilagođenoj stripu. Sfar se očigledno trudio da serijal, u kome nema mnogo (fizičke) akcije, ne preoptereti tekstom i u toj je nameru najčešće uspevao pa su u stripu retka tzv „mrtva mesta“ na kojima se samo iznose bitni podaci dok sama radnja „stoji“. Lelujavi, karikaturalni crtež serijala na tragu je namerno „primitivnog“ crtanja; povremeni odmak od ovog manira nije donosio zadovoljavajuće rezultate, posebno u „sporim“ scenama.

Sveukupno „Rabinov mačak“ je zanimljivo i ambiciozno zamišljeno delo koje, i pored sitnijih nesigurnosti, svakako zaslužuje punu čitalačku pažnju i uvažavanje.

(„Dnevnik“, 2016)

  ...Po vedrom danu možete videti večnost.

Nedavno je objavljeno novo izdanje vanrednog broja 7 revije "Pegaz" iz 1998. godine, ali sada u tvrdom platnenom povezu i na boljoj hartiji.
Žika Bogdanović u svom predgovoru pravi kritičku analizu doprinosa Ruskih imigranata srpskom stripu tokom 1930-tih godina. Ona je ilustrovana kadrovima, tablama i naslovnim stranama Đorđa Lobačeva, Sergeja Solovjeva, Nikole Navojeva,  Konstantina Kuznjecova, Aleksija Ranhnera i Ivana Šenšina.
Osnovni sadržaj čine kompletni stripovi Konstantina Kuznjecova "Knjaz Miloš", "Stjenjka Razin" i "Pikova dama".

... a evo proširene verzije onoga što je Slobodan Ivkov, pod naslovom "Rusi su došli", o ovoj knjizi objavio u 21. po redu rubrici Stripologija, na str. 28 dnevnog lista "Blic" br. 6868 od 28. marta 2016. godine:  

Rusi su došli...

Žika Bogdanović:
"Rusi su došli ili Po vedrom danu možete videti večnost"
116 stranica
časopis Pegaz, specijal br. 7
Izdavač Ateneum/Realisaction,
Beograd, 1998-2016.

Rusi u srpskom stripu / stripovi Konstantina Kuznjecova,
Ateneum, Beograd, 1998-2016.

Utemeljivač srpske teorije stripa Žika Bogdanović (Beograd, 1932.) je, više od četiri decenije pošto je ukazao na uloge imigranata iz Rusije u razvoju modernog srpskog stripa, a nakon što je definisao relacije tih međuratnih stripara i nove sredine, te uveo u upotrebu sintagmu "Beogradski krug stripa", svoj posao, bar za sada i bar u vezi sa jednim striparom (Konstantinom Kuznjecovom) koji se uselio iz Rusije posle Oktobarske revolucije, zaokružio ovim, prvi put tvrdo ukoričenim izdanjem, ponajpre lakšim za čuvanje.

S jedne strane, u vreme nastajanja savremeno koncipiranog stripa ponikavši u ruskom feudalnom sistemu, koji je sporo i s velikim kašnjenjem, tek uoči i tokom Prvog svetskog rata ustupao mesto industrijalizaciji i pravom kapitalizmu, iako su mnogi, pored drugih ineteresovanja i poslova, bili skloni likovnim umetnostima, ti budući srpski stripari, sve dok nisu postali žitelji Srbije nisu poznavali takav, moderan strip. U talasima stižući, emigrirajući iz Rusije posle Oktobarske revolucije 1917. godine i spašavajući žive glave, mnogi u maloj Srbiji nisu imali dovoljno posla i prihoda.

S druge strane, ovde su se upoznali sa stripom kao novim izrazom kojim su bile preplavljene srpske novine. Na primer, još tokom dvadesetih je u Beogradu Brana Cvetković kreirao novinske dečje stripove, beogradski dnevni list "Politika" je objavljivao humorističke stripove domaćih autora, od 1932. časopis "Veseli četvrtak" je sa, od strane domaćih autora "pozajmljenim" Diznijevim likovima, publikovao originalne "Doživljaje Mike Miša", a od oktobra 1934. je redovno objavljivao "pravi" avanturistički strip realističke stilizacije, "Tajnog agenta X-9" scenariste Hemeta i crtača Aleksa Rejmonda. Posle toga je srpska produkcija časopisa i stripova procvetala. Publika je "poludela"! Kao i za filmom. Ali, stripovi su bili mnogo jeftiniji!

Da bi privukli konzumente, neki izdavači su crtano-pisane priče nazivali "crtanim filmovima". Javili su se konačno, stidljivo, pod pseudonimima ili nepotpisani, i prvi domaći crtači koji su bili spremni da stvaraju po zapadnim standardima novinskog stripa. No, srpski scenaristi avanturističkih sižea, već od ranije tvorci veoma popularnih palp-romana, plasiranih po sveskama na kioscima u nastavcima (Svetislav B. Lazić/Čika Sveta, Branko Vidić/Brandon Vid...), imali su problema, kao i samo stripski urednici i izdavači, da nađu crtače i zadovolje ogromnu tražnju. Naime, u Srbiji se "niko ozbiljan" nije bavio ovim "smeškama"!

Određeni svojim buntovnim temperamentom, svesnim opredeljenjem prema tome kakav odnos okoline će ih sačekati, tendenciozno nemarnom ambicijom za sticanje nekakvih "uglednih" karijera ili ulaženje u "čestiti građanski stalež", pored Branislava - Brane Cvetkovića izdvojili su se i svojevrsni boem i bonvivan Đorđe - Đuka Janković, potom Momčilo - Moma Marković, zatim budući posleratni filmski režiser Živojin - Žika Mitrović...

Generalno, likovni umetnici su ovde bili omalovažavani, čak ekskomunicirani iz profesionalnih udruženja, a studenti izbacivani sa likovnih akademija ako bi se saznalo da u "običnoj" štampi (novine, ilustrovani magazini...) objavljuju karikature ili stripove. Čak se ni na ilustrovanje, pa ni slikovnica nije gledalo blagonaklono. Sličan "elitistički" ili "akademski", u suštini palanački, malograđanski odnos prema "trivijalnim" delatnostima, zadržan i decenijama posle Drugog svetskog rata, vladao je i u drugim delovima sada bivše, a u to vreme zajedničke države, prvo Kraljevine, potom i Republike Jugoslavije.

I, tu su ruski imigranti, oni koji nisu bili arhitekti, vizantolozi, umetnici drugih vrsta (pozorište, balet...) ili etabliranih i poštovanih zanimanja, dakle ti naši novi sunarodnici koji se od dolaska u Srbiju nisu najbolje snašli tu su videli veliki prostor za rad i zaradu. Do tada su kod takvih preovladavali poslovi "kubikaša" (težak fizički rad, kopanje kubika zemlje...), sviranja u čuvenim ruskim orkestrima ili, u svakom slučaju, teži poslovi od crtanja...

Mnogi su se potpuno usredsredili na kreiranje stripova, a neki su u periodu 1935-1941. dostigli i najviše onovremene svetske standarde ove grafičke discipline primenjene umetnosti. Takav je, na primer, bio sin ruskog konzula Đorđe Lobačev, koji je napustio "kubikašenje" na kopanju pančevačkog kanala i posle bezbrojnih svirki sa sunarodnicima u Novom Sadu i Beogradu okačio balalajku na zid. Prvo se prvo dohvatio četkice, firnajsa, oslikavanja i ispisivanja na tablama naziva prodavnica i birtija, potom sasvim posvetio stripu, ilustraciji i karikaturi. Na najviše srpske stripske vrhove su se, na manje-više sličan način, ponajpre ispeli i Konstantin Kuznjecov, Sergej Solovjev i Nikola Navojev. A i neki drugi...

Ovo izdanje specijalnog broja 7 revije "Pegaz", namenjene za vizuelne medije koji se izražavaju grafičkim putem, naslovljeno sa "Rusi su došli ili Po vedrom danu možete videti večnost" i u celini posvećeno jednom od tih srpskih Rusa, Konstantinu Kuznjecovu, pojavilo se još 1998. Prošle godine je unekoliko inovirano i grafičko-tehnički poboljšano. Između korica ima 116 stranica.

Pre stripova je obimni i bogato ilustrovani uvodni tekst Žike Bogdanovića, čiji se naslov podudara sa nazivom izdanja. U tom predgovoru Bogdanović, na svoj delikatni, sofistikovan i pristojan način, detaljnije i sveobuhvatnije, piše o istoj pojavi i procesu integracije Rusa u srpsko društvo, pridošlica o kojima se potpisnik ovog prikaza malopre vehementno i prozaično "raspevao".

Na velikom formatu izdanja objavljena su tri ostvarenja, prvi put pre 75 godina (jedan i ranije!) štampana u beogradskom stripskom časopisu "Mika Miš" (period 1938 - 1940.), a koja je stripovao Konstantin Kuznjecov.

Prvi je biografski strip "Knjaz Miloš", crtan na 18 tabli po scenariju Svetislava B. Lazića  i premijerno publikovan u nastavcima od 26. aprila do 8. jula 1938. u "Miki Mišu", i to od broja 196 do 217.

Drugi, "Stjenjka Razin" ima 25 tabli i nastao je po sopstvenom scenariju. Prvi put je u nastavcima objavljen u "Miki Mišu" od broja 416 do 435, od 31. maja do 6. avgusta 1940.

Treći, "Pikova dama", po delu Aleksandra S. Puškina, u ovoj knjizi zauzima 28 stranica. Ona se izvorno u "Miki Mišu", u kojem je objavljivana u nastavcima, od broja 444 do 460 (6. septembar - 1. novembar 1940.), sastojala od 17 velikih horizontalnih tabli koje su se, bez pravilnog razdela kadrova, širile na dve srednje strane časopisa. Čak su unutar sebe sadržavale rastere i naknadno štamparski bojene tonove. Za ovu priliku, tih 17 velikih horizontalnih tabli je premontirano na 28 manjih vertikalnih i svedeno na crno-beli crtež.

Sva tri stripa Kuznjecova su nezaobilazna, jer imaju, ne samo nesumnjivo veliku istorijsku vrednost za razvoj srpskog, pa i evropskog stripa i primenjene grafike, već i visoke likovno-narativne domete, a nesporno najviše za standarde epohe u kojoj u nastajali.

Na kraju knjige je mali leksikon, od strane priređivača Žike Bogdanovića izabranih autora tog predratnog Beogradskog kruga: Đorđe Lobačev, Branko Vidić, Đorđe - Đuka Janković, Konstantin Kuznjecov, Sergej Solovjev, Nikola Navojev, Aleksije Ranhner, Ivan Šenšin, Sebastijan Lehner i Vladimir Žedrinski.

Rečju, ovo izdanje predstavlja kompetentan presek jedne epohe srpske, ne samo stripske i popularne kulture. Smatram da je zaista neophodno za njeno kompletno razumevanje.

NAPOMENA
Pored ostalih izvora podataka, pogotovo mnogobrojnih tekstova i knjiga Zdravka Zupana, više o ovim autorima i stripovima može da se sazna:
- na srpskom iz nedavno u "Strip vestima" takođe registrovane četvrte teorijske knjige Žike Bogdanovića Život u večnoj sadašnjosti, koja je u celini posvećena međuratnom srpskom stripu i striparima (izdavač "Ateneum/Realisaction", Beograd, 2016)
- na engleskom iz odrednica Slobodana Ivkova o srpskim striparima, objavljenim u Svetskoj enciklopediji stripa Morisa Horna (Maurice Horn: The World Encyclopedia of Comics, izdavač "Chelsea House Publishers", USA, 1999.), str./pg. 411-412, 464-465, 473, 488-489, 512, 715-716, 829-830 i 923-924.

Slobodan Ivkov

Koliko steklih lisic je videl v življenju, vam bo v četrtek, 12. maja ob 19:00 uri, povedal Marko Derganc.
Do takrat pa se veselo butajte… Butn, butn, butn!

Butnskala v stripu in na CD-ju
Strip, kultna radijska igra izpod peres Emila Filipčiča in Marka Derganca, ki jo je v sliko in besedo prevedel Marko Derganc:
»Razlog in edino vodilo, da se lotim dela, je bil preprost:  zapisati celotno besedilo radijske nadaljevanke v obliki stripa iz čistega veselja do eksperimenta. To bi bilo prvič in zelo verjetno tudi zadnjič, da nekdo, ki očitno ni čisto pri sebi, prenese dobesedno celoten avdio zapis neke radijske igre v stripovsko obliko. Brez priredbe ali kakršnihkoli okrajšav. Pa da vidimo.«

Emil Filipčič je pisatelj, dramatik in igralec, rojen leta 1951 v Beogradu. Kot predstavnik ludizma se je uveljavil z značilno groteskno-satirično, fantastično in črnohumorno prozo. V njegovem dosedanjem opusu najdemo romane, kratko prozo, drame in radijske igre, pa tudi lutkovno igro, scenarij za celovečerni film, slikanico in strip. Leta 2011 je prejel nagrado Prešernovega sklada. Kultno radijsko igro Butnskala je ustvaril skupaj z Markom Dergancem. Pričujoča izdaja Butnskale je veren in ilustriran zapis besedila, ki sta ga za radijsko igro ustvarjala bolj ali manj sproti leta 1979.

Marko Derganc je režiser, scenarist, igralec,  pisec in ilustrator, rojen leta 1950 v Ljubljani. Med drugim Dergi iz tandema z Andrejem Rozmanom Rozo v TV oglasih za 3x3, igralec v številnih celovečernih in kratkih filmih in TV nanizankah in v zadnjem času med najmlajšo generacijo znan kot profesor Pustolovec iz istoimenske nanizanke za otroke. Je tudi pisec in ilustrator pustolovskih zgodb za otroke in ilustrator knjižnih publikacij drugih avtorjev, pa tudi risar stripov Desovila in Wyatt Earp, po novem podpisan tudi kot avtor ilustracij za strip, ki ga držite v rokah.

»Vse mam… Tromblon, strojnice, dimne bombe mam, nože … Vse sm prpravla, tko, d glede tega smo brez skrbi … Edin ne vem pa, koko bomo ta napad zdržal, ker, če je pa tolk steklih lisic…«
Fanči

»Pred nami je izvrstno  ilustriran zapisnik cele epopeje, prava butn-inkunabula, Magna Carta Butnskalis, za kar gre večna slava avtorju in založniku, ki sta iz Slovenskega arhiva Nezavednega potegnila celoten tonski zapis. Tako oni filmski stvor izpred treh desetletji in tista trajna gosja konzerva radijske nadaljevanke ne bosta ostala edina pričevalca slave naših dni!«
Iz spremne besede Igorja Vidmarja

  13.-15. svibnja 2016.

      PROGRAM:

         13. svibnja / petak
         KLUB HDLU
17:00 - 17:45 Stripologija: SAMIR SAMIMI - Razvoj stripa
                      na Bliskom istoku
18:00 - 18:30 Promocija stripa: SIKIRA I STINA
                      Autori: Franjo Paraga i Hrvoje Bronić
                      Moderator: Danijel Deecay Kuzmić
18:45 - 19:45 OKRUGLI STOL: 33 GODINE MARTINA MYSTEREA U
                      HRVATSKOJ
                      Sudjeluju: ALFREDO CASTELLI, GIANCARLO
                      ALESSANDRINI, RUŽICA BABIĆ
                      Moderator: Danijel Deecay Kuzmić
         GALERIJA PRSTEN
20:00 - 20:30 SVEČANO OTVORENJE festivala i izložbi "Hrvatski
                       strip za djecu", "Made in CRO", "Giancarlo
                       Alessandrini"
         GALERIJA BAČVA
15:00 - 21:00 SAJAM STRIPOVA
17:00 - 19:00 Potpisivanje za publiku: HERMANN HUPPEN
17:00 - 19:00 Crtanje za publiku: SENAD MAVRIĆ i FILIP ANDRONIK

         14. svibnja / subota
         KLUB HDLU
13:00 - 13:45 Razgovor s publikom - GIANCARLO ALESSANDRINI i ALFREDO CASTELLI
14:00 - 14:45 Stripologija: ALESSANDRO MUNARI - Svjetsko tržište stripova - usporedbe i iskustva
15:00 - 15:45 Stripologija: DIDIER PASAMONIK - Povijest i univerzum japanskih mangi – francusko iskustvo
16:00 - 16:45 Stripologija: OLIVIER LE BELLEC - Prikaz policije u stripovima
17:00 - 17:45 Razgovor s publikom: HERMANN HUPPEN
18:00 - 18:45 Stripologija: DIDIER PASAMONIK - Jasna linija, od Hansa Holbeina do Chrisa Warea
19:00 - 19:45 Stripologija: ALESSANDRO MUNARI - Webcomics
20:00 - 20:45 Stripologija: ROBERTO RECCHIONI - Gramatika talijanskih strip serijala
         GALERIJA PRSTEN
11:00 - 13:00 Crtanje i potpisivanje za publiku: ROBERTO RECCHIONI, GIOVANNI FREGHIERI, HERMANN HUPPEN
11:00 - 13:00 Pregled portfolija: ALESSANDRO MUNARI (Glénat), DIDIER PASAMONIKModerator: Borna Buinac
11:00 - 13:00 ERSTE Škola crtanja stripa za djecu
12:00 - 20:00 CRŠ dječja igraonica
12:00 - 15:00 Crtanje i potpisivanje za publiku: GORAN SUDŽUKA, KREŠIMIR BIUK, SENAD MAVRIĆ i FILIP ANDRONIK
14:00 - 14:45 Razgovor s publikom: ROBERTO RECCHIONI i GIOVANNI FREGHIERI
15:00 - 17:00 Crtanje i potpisivanje za publiku: ALFREDO CASTELLI, GIANCARLO ALESSANDRINI, ROBERTO RECCHIONI,
                      GIOVANNI FREGHIERI
16:00 - 17:30 COMBIS COMIC BOOK QUIZ
16:00 - 18:00 B.net Škola crtanja stripa za djecu
18:00 - 20:00 Crtanje za publiku: GORAN PARLOV, GORAN SUDŽUKA, KREŠIMIR BIUK
         GALERIJA BAČVA
10:00 - 21:00 SAJAM STRIPOVA
12:00 - 20:00 CRŠ šminkeraj
17:00 - 18:00 Potpisivanje za publiku: JULIO RADILOVIĆ JULES i IGOR VILAGOŠ

        15. svibnja / nedjelja
         KLUB HDLU
11:00 - 11:45 Stripologija: SAMIR SAMIMI - Razlog snazne politiliziranosti stripa te podvojenih mišljenja
                       od strane kreatora i citatelja
12:00 - 12:45 Razgovor s publikom: SENAD MAVRIĆ i FILIP ANDRONIK
13:00 - 13:45 Promocija stripa: DOGODOVŠTINE BAROKNOG ČOVJEKAAutor: VINKO BARIĆModerator: Tino Ćurin
14:00 - 14:45 Promocija stripa: BIUKOVOAutor: KREŠIMIR BIUKModerator: Slaven Gorički
         GALERIJA PRSTEN
10:00 - 12:00 Crtanje i potpisivanje za publiku: HERMANN HUPPEN
11:00 - 13:00 Škola crtanja stripa za djecu
11:00 - 13:00 Crtanje i potpisivanje za publiku: ALFREDO CASTELLI, GIANCARLO ALESSANDRINI
12:00 - 17:00 CRŠ dječja igraonica
13:00 - 15:00 Crtanje za publiku: SENAD MAVRIĆ i FILIP ANDRONIK
         GALERIJA BAČVA
10:00 - 17:00 SAJAM STRIPOVA
12:00 - 12:30 Dodjela nagrada MLADI LAV
12:00 - 17:00 CRŠ šminkeraj
15:00 - 17:00 Crtanje za publiku: DALIBOR TALAJIĆ, ROBERT SOLANOVIĆ, STIPE KALAJDŽIĆ, JOSIP SRŠEN, IVE SVORCINA,
                      MATEJ STIĆ, FRAN STRUKAN, MISLAV TOMAŠINJAK, GORAN SUDŽUKA, KREŠIMIR BIUK

                       * program podliježe izmjenama i dopunama od strane organizatora.

www.crsfestival.com

  Zoran Savković - Jerry
  19.10.1950 – 08.05.2016

Još jedan strip-entuzijasta je otišao da se pridruži plejadi slavnih. Naš Džeri.

Što se tiče stripa njegov umetnički repertoar nije bio poznat široj čitalačkoj publici. Rođen i umro u Kraljevu stvaralačko umeće nije usmeravao samo na edukaciju učenika u školama, već je nesebično upućivao ljubav mlađeg naraštaja ka pozorišnom repertoaru.Bio je i pozorišni reditelj, i glumac , scenograf...

U stripu biće upamćen po objavljivanju strip izdanja „za svoju dušu i za drugare“ u tiražima od po 2 primerka: Ogi zabavnik, Pinokio strip revija Džermom (želja mu je bila da objavi 200-ti broj).

Samostalno je objavio svoj prvi i jedini strip album „U carstvu trol – patuljaka“, čiju promociju je sticajem okolnosti Zoki Stefanović odradio pre 2 dana na Nifestu.

Interesantan životni put ovog stripadžije je ovekovečen i u emisiji „Kraljevčani nekad i sad“ koju možete pogledati na ovom linku: www.katv.rs/index.php/2015-05-04-22-27-28/2015-05-11-06-31-51ako pogledate datum 05.01.2014.

Umrla je Magda. Astralno biće koje se spustilo na Zemlju. Gledalo je ovaj svijet svojim sitnim, začuđenim očima, pokušavalo ga svojom maštom shvatiti i maštom ga učiniti ljepšim i boljim, po vlastitoj zvjezdanoj mjeri. Na kraju je odustalo i vratilo se u međuzvjezdani prostor gdje stvarno pripada. Umrla je Magda.

Ovo je njena zemaljska biografija:
Magda Dulčić rođena je 1965. godine u Starom Gradu na Hvaru, Školu primijenjene umjetnosti završila je u Splitu. Bavi se ilustriranjem knjiga, udžbenika te knjiga za djecu i slikovnica za mnoge manje i veće izdavačke kuće u Hrvatskoj. Stripove i ilustracije objavljuje u Patku, Poletu, Večernjem listu, Studentskom listu, Comiconu i Arkzinu, te časopisima za djecu Oblutak i Prvi izbor. Sudjelovala je na svim važnijim izložbama stripa u Hrvatskoj te na brojnim samostalnim izložbama.
Animirane filmove radila je za Luna film i Zagreb film. Za film »Leptiri« Krešimira Zimonića gdje je bila glavni crtač, dobila je nagradu za crtež na Festivalu animiranih filmova u Zagrebu 1987. godine, a za film »Mladić s ružama« na festivalu u Kairu nagrađena je »Zlatnom ružom Kaira«. Godine 1996. za Animafest u Zagrebu napravila je zapaženu festivalsku špicu, a na Danu hrvatske animacije 2005. godine za »Perpetuum stabile« dobila je drugu nagradu žirija.
Za filmove »Ruža«, »Zemlja snova«, »Mladić s ružama« i »Samotnikov vrt« radila je režiju i glavnu animaciju; u filmu »Kamov« sudjeluje kao animator i crtač s grupom autora. Godine 2004. u suradnji sa scenaristom Zvonkom Todorovskim završava i ciklus od tri kratka, jednominutna animirana filma »Perpetuum stabile« za Zagreb film i autorski dio za film »Oko« multimedijalne grupe »Divlje oko«. U 2007. godini radi jednominutni animirani film za manju djecu »Kako je nastala kiša«, nakon toga dovršava petominutnu »Čežnju«, a u 2008. godini sedmominutnu »Mjesečevu korablju« te špicu za Animafest.

Stari Grad, Rudina, Vala Starogrojska i Žukova, maslinici i vinogradi, naš otok, naš mali svijet bio je dovoljan da ga crtajući stvori univerzum. U taj univerzum uvukla je i svog životnog i umjetničkog partnera Zvonka, pisca i strip crtača, još jedno biće koje je pokušavalo biti s ovoga svijeta, a pripadalo je onome drugom. Zajedničke godine bile su za njih godine grozničave ljepote zajedničkog stvaranja. Zvonko je pobjegao prije 5 godina (u 50-oj godini života), a Magda ga sada sustiže u svojoj pedesetoj. Lijepo plovite plavetnilom uz pratnju galebova.

Prof. Aldo Čavić, 4. svibnja 2016.

[Preuzeto sa www.stari-grad.hr]

  • MEĐUNARODNI FESTIVAL STRIPA „NIFEST“ 2016
    (5-8. maj 2016., Niško sajmište)

      PROGRAM FESTIVALA „NIFEST“ 2016.

          SREDA 04.05.2016.
17:00 TRIBINA: 15. GODINA STRIP PRESINGA; Mesto dešavanja: Narodna biblioteka „Stevan Sremac“
          Učestvuju: Dejan Kostić, Marko Stojanović, Vladimir Krstić – Laci, Velibor Petković. Moderator: Zoran Nikolić

          ČETVRTAK 05.05.2016.
10-21:00 SAJAM STRIPSKIH IZDAVAČA; Mesto dešavanja: Niško sajmište
11:00 OTVARANjE ŠKOLSKIH STRIP RADIONICA; Mesto dešavanja: osnovne škole u GO Pantelej i Niško sajmište
14:00 OTVARANjE IZLOŽBE: „ŽELjKO PAHEK ILI ZVUK SIMFONIJE BUDUĆEG DOBA...“; Mesto dešavanja: Galerija NKC-a
18:00 SVEČANO OTVARANjE NIFESTA 2016; Mesto dešavanja: Niško sajmište
19:00 STRIPOVANjE: MORGAN LOST – NOVI BONELIJEV JUNAK NA STRIP TRŽIŠTU SRBIJE.; Mesto dešavanja: Niško sajmište
20:00 RAZGOVOR SA ŽELjKOM PAHEKOM: ŽELjKO PAHEK ILI ZVUK SIMFONIJE BUDUĆEG DOBA...
          Učesnici: Željko Pahek, Zoran Stefanović, Zoran Nikolić; Mesto dešavanja: Niško sajmište

          PETAK 06.05.2016.
10-21:00 SAJAM STRIPSKIH IZDAVAČA; Mesto dešavanja: Niško sajmište
13:00 STRIPOVANjE (prezentacije stripskih izdanja, edicija i izdavačkih kuća); Mesto dešavanja: Niško sajmište
14:00 LEGENDE NIŠKOG STRIPA – DRAGOŠ JOVANOVIĆ FERA
          Učesnici: Dragoš Jovanović – Fera, Branislav Miltojević; Mesto dešavanja: Niško sajmište
15:00 STRIPOVANjE (prezentacije stripskih izdanja, edicija i izdavačkih kuća); Mesto dešavanja: Niško sajmište
17:00 TRIBINA: TRI DECENIJE DILAN DOGA U SRBIJI;
          Učesnici: Pavle Zelić, Dejan Stojiljković; Mesto dešavanja: Narodna biblioteka Stevan Sremac
18:00 OTVARANjE IZLOŽBE: „LAUREAT ZLATNE MUZE – DRAGAN LAZAREVIĆ – DE LAZARE“; Mesto dešavanja: Salon 77
20:00 TRIBINA: FRANCUSKO-SRPSKE STRIP PARALELE
          Učesnici: Loran Katr, Elizabet Goj, Dragan Lazarević, Vladimir Krstić-Laci, Zoran Stefanović, Zoran Nikolić
          Mesto dešavanja: Niško sajmište

          SUBOTA 07.05.2016.
10-21:00 SAJAM STRIPSKIH IZDAVAČA; Mesto dešavanja: Niško sajmište
11:00 OTVORENA STRIPSKA RADIONICA; Moderator: Vladimir Vesović; Mesto dešavanja: Niško sajmište
13:00 STRIPOVANjE (prezentacije stripskih izdanja, edicija i izdavačkih kuća); Mesto dešavanja: Niško sajmište
18:00 TRIBINA: STRIP IZDAVAŠTVO NOVOSADSKOG SKC-a;
          Učesnici: Jovan Gvero, Zoran Nikolić; Mesto dešavanja: Niško sajmište
19:00 OMAŽ VELIKANIMA: ZDRAVKO ZUPAN (1950-2015);
          Učesnici: Zoran Stefanović, Zoran Nikolić; Mesto dešavanja: Niško sajmište
20:00 OMAŽ VELIKANIMA: GALIJENO FERI (1950-2015);
          Učesnici: Aleksandar Đukanović,Zoran Stefanović, Zoran Nikolić.; Mesto dešavanja: Niško sajmište

          NEDELjA 08.05.2016.
10-15:00 SAJAM STRIPSKIH IZDAVAČA; Mesto dešavanja: Niško sajmište
11:00 DODELA DIPLOMA POLAZNICIMA ŠKOLE STRIPA; Mesto dešavanja: Niško sajmište
13:00 STRIPOVANjE (prezentacije stripskih izdanja, edicija i izdavačkih kuća); Mesto dešavanja: Niško sajmište
21:00 NIFESTOVA ROKENROL ŽURKA
          Učesnici: Polarni Fazani, Kramer, Language, Sex.Violence, Gospodin Pinokio.
          Mesto dešavanja: Black Stage Caffe Club

          nifest.blogspot.rs
          www.nifest.org.rs

  • MAJSKA ŠKOLA VIZUELNOG PRIPOVEDANJA
    – STRIP I ILUSTRACIJA

7, 14, 21, 28. maj 2016. od 14 do 18 časova
Dom omladine Beograda, Tribinska sala
Predavač: Borivoje Grbić
www.domomladine.org

Ako imate od 15 do 25 godina, kreativni ste i radoznali, želite da steknete nova znanja i veštine i dobro se provedete – prijavite se za besplatnu Školu vizuelnog pripovedanja! Prijave za radionice su OBAVEZNE, putem mejla radionice@domomladine.org. U naslovu mejla je potrebno napisati "Škola vizuelnog pripovedanja – strip i ilustracija ". U prijavi je potrebno navesti ime i prezime, uzrast i ako ste maloletni telefon roditelja/staratelja. Prijave su otvorene do popune kapaciteta predviđenih za radionice. Svi prijavljeni biće putem mejla obavešteni o učešću u radionici i ostalim detaljima.

Ukoliko volite crtanje i stripove a želite da naučite nešto o devetoj umetnosti, prijavite se za "Školu vizuelnog pripovedanja" na kojoj će vas vrsni profesionalci upoznati sa tajnama stripskog stvaralaštva.

Tokom maja u Domu omladine Beograda, srednjoškolci i studenti mogu učestvovati u novom serijalu besplatnih programa u okviru projekta "Škola vizuelnog pripovedanja – strip i ilustracija". Pod pokroviteljstvom Sekretarijata za sport i omladinu Grada Beograda, pripremili smo besplatne radionice stripa i ilustracije. Želimo mladima da omogućimo da svoje slobodno vreme provedu na zabavan i kreativan način, da se druže sa vršnjacima i kroz zanimljive besplatne radionice razviju svoje talente.

Škola stripa i ilustracije je otvoreni način pedagoškog rada, primenjiv kao uvodni stepen za više umetničkih i profesionalnih oblasti, kao što su strip, film, video, animacija, ilustracija, video-igre i primenjena umetnost.

Program daje zanatsku osnovu talentovanoj deci i omladini, od kojih jedan deo sigurno može naći svoju buduću profesiju u ovim oblastima, kao što je to iskustvo pokazalo na desetinama nekadašnjih učenika Škole stripa i ilustracije „Đorđe Lobačev“, koji su danas međunarodno priznati profesionalci.  

  • TRIBINA „POD OKRILJEM NEMAČKOG ORLA“
    (CIKLUS SRED ČETKICA, BAJONETA... 4)

Dom omladine Beograda, utorak, 10. maj 2016. u 19:00
Ciklus okruglih stolova o zabranjenim temama srpskog i jugoslovenskog stripa "SRED ČETKICA, BAJONETA..."
Gost: Kosta Nikolić, istoričar, autor knjige „Nemački ratni plakat u Srbiji 1941-1944“
Moderator i urednik ciklusa: Zoran Stefanović, istoričar pop-kulture i pisac
Organizacija: Dom omladine Beograda i Udruženje stripskih umetnika Srbije.

Tokom Drugog svetskog rata, u okupiranom Beogradu, neki ruski i srpski stripari radili su antikomunističku, antidemokratsku i antisemitsku propagandu. Delovali su u okviru „Propagandnog odeljenja Jugoistok“ nemačkog Vojnog zapovednika u Srbiji, ali i u odeljenjima Nedićeve vlade ili za listove kao što su „Novo vreme“, „Dom i svet“, „Obnova“ „Srpsko selo“, „Kolo“, „Bodljikavo prase“, „Mali zabavnik“ itd. Neki umetnici su to radili iz egzistencijalnih razloga, neki da sačuvaju živu glavu, neki iz ideoloških uverenja, a neki kao ilegalci. Svakom je to promenilo život, a u nekim slučajevima i zapečatilo sudbinu.

O ciklusu: Strip se najčešće tretira kao društveno bezazlen, ali su ova umetnost i njeni stvaraoci u Srbiji često bili deo važnih istorijskih događaja — ponekad i u samom središtu. Neki umetnici su i sudbinski platili zbog svog društvenog delovanja ili prosto sklopa okolnosti u kojem su se našli. Ovo su priče o političkim angažmanima stripara, cenzurama, ideološkim sukobima, opredeljivanjima u Drugom svetskom i građanskim ratovima, učešću u propagandi, o smrtnim kaznama, robijama i izgnanstvima, kao i o drugim, nekada zabranjenim temama i neprijatnim tajnama srpskog i jugoslovenskog stripa. Na okruglim stolovima govore istoričari, učesnici događaja, svedoci i članovi porodica.

www.domomladine.org

Ljubica Cuca Sokić (1914—2009)

  Ženski autori stripa
  - Revolucionarke s olovkom!

Na poziv časopisa BIZNIS & FINANSIJE Sonja Gašperov, Nina Bunjevac i ja govorili smo na temu ženski autori u mediju stripa. Razgovor je vodio i završno oblikovao Marko Miladinović.

Strip je bio zarobljen u dva stereotipa – o muškosti i avanturi. Kada su revolucionarnim promenama u ovom mediju te prerasude dovedene u pitanje, one su počele da se ruše kao kula od karata. Žene su aktivno učestvovale u toj emancipaciji i u poslednje dve decenije veoma su prisutne u autorskom stripu – svojim senzibilitetom, raznovrsnošću stilova i velikom spremnošću da otvoreno govore o veoma ličnim temama.

Sa mukom su se žene probijale kroz nepregledne kolone muških stvaralaca stripova u vreme najvećeg uspona ovog medija, u periodu pre Drugog svetskog rata, kada je svaka dnevna novina u Sjedinjenim Državama – a prateći taj trend, i veliki broj dnevnika i časopisa za decu sa ovih prostora – imala odvojenu barem jednu obaveznu stranu za priče u slikama. U to vreme postojalo je tek nekoliko sporadičnih izuzetaka od pravila da i svet stripova, zapravo, pripada muškarcima. Posle rata su stvari počele da se odvijaju nešto drugačijim tokom, a verovatno globalno najpoznatija autorka stripova iz tog perioda bila je Finkinja Tove Jansson, sa svojim legendarnim Muminom. Kroz humoristički geg-strip sa doživljajima istoimenog simpatičnog izmišljenog stvorenja i njegovog kruga porodice i prijatelja, Jansson je vešto uspevala da uplete važne društvene i edukativne poruke.

I mi smo imali čuvene pionirke u ovoj oblasti: slikarka Ljubica Cuca Sokić je još tridesetih objavljivala stripove za decu u Pravdi, a glumica Ljubinka Bobić je pisala scenarije za komične stripove Stojadin i Rista Sportista, koji su izlazili u predratnom Ošišanom ježu i Politikinom Zabavniku.

Nina Bunjevac - Otadžbina, System Comics, Beograd

U antologiji Ženski strip na Balkanu, koju je 2010. zagrebačka izdavačka kuća Fibra, objedinjeno je više od 30 autorki od „Vardara do Triglava”, sve autentičnih, školovanih umetnica, za koje priređivačica ovog izdanja, Irena Jukić-Pranjić, piše da „niti jedna od njih ne može živjeti isključivo od svog rada na stripu. U svojim privatnim životima one se izdržavaju kombinirajući grafički dizajn, ilustriranje, poučavanje i rad na animiranim filmovima, jedna od njih je arhitektica, jedna je softver-developer, jedna je koordinatorica strip-udruge i restauratorica, jedna je scenograf u kazalištu, jedna je radila kao foto-model, scenarist i režiser televizijskih emisija i jedna je profesionalni šetač pasa u NY”.

Razbijanje tabua

Naslovnu stranu ove antologije krasi crtež Nine Bunjevac, Kanađanke srpskog porekla, čiji je grafički roman Otadžbina (Zemlja otaca) osvojio kritiku širom sveta i našao se na Bestseler listi Njujork Tajmsa. U Kanadi je dobio nagradu Doug Wright, kao najbolji strip roman na engleskom govornom području, a u Francuskoj je nominovan za književnu nagradu Provence-Alpes-Côte d'Azur, koju dodeljuju učenici srednjih i zanatskih škola. Nina je Otadžbinom uzburkala mnoge duhove prošlosti sa ovih prostora, jer u njoj ispituje sopstvene poglede na svet i regionalnu istoriju, ubacujući neverovatne autobiografske detalje – kad je imala dve godine majka je sa njom pobegla iz Kanade u Jugoslaviju, od oca koji je učestvovao u bombaškim napadima na jugoslovenska predstavništva.

Naša sagovornica se pre stripa bavila slikarstvom i skulpturom, ali kaže da su joj se oba ta medija činila statičnim i nepristupačnim široj publici. “Strip je pristupačan ljudima i omogućava kompleksni metod izražavanja. U stripu glavnog toka, kako u Evropi, tako i u SAD još uvek je prisutno veoma malo žena i rad na njemu podseća na rad u fabrici – jedna osoba radi olovkom, druga tušira, treća koloriše, četvrta ubacuje tekst. S druge strane, nezavisan ili autorski strip je relativno nova pojava i u njemu u Severnoj Americi ima podosta žena, možda čak u istom broju kao i muškaraca. Generacije se menjaju, žene su emancipovanije, imaju mogućnosti da odaberu ono što im se istinski dopada, a ne ono što im je nametnuto da vole. Čak i veći broj žena autorki je generacijska stvar”, naglašava Bunjevac.

Kada je reč o autorskoj slobodi, autorka iz Kanade ističe da može da piše o čemu god želi, ali da je rad na autorskom stripu istovremno i mukotrpan, i bio bi mnogo teži da ne postoji podrška porodice i prijatelja. „No, važno je imati čitaoce na umu tokom stvaranja i odraditi temu tako da oni osećaju mene i moju suštinu kao autora. Na primer, moj narativ je oduvek bio neutralan u političkom i emotivnom smislu – važno je izneti činjenice i dati čitatelju da sam stvori svoj utisak. A sentimentalnost ili višak emocije je nešto slično propagandi”, objašnjava Bunjevac.

Sonja Gašperov - Vučine, 2×2, Zagreb

Posle Otadžbine, ona se odlučila za novi preokret i novo kršenje tabua. “Svrha tog romana je bio da se pokaže uticaj destruktivne politike i radikalizma na privatne živote, ne želim da me on zauvek svede na ulogu kćeri teroriste, političke autorke sa burnog Balkana. Moj idući projekat je pornografska priča, zasnovana na noar filmu Ljudi Mačke iz 1942. godine, a u kojoj će se glavna junakinja zvati Zorka Petrović.”

Potraga za mirnim kutkom

Splićanka Sonja Gašperov kaže da je strip u njenom životu prisutan od detinjstva, i da je u njoj godinama rasla želja da se bavi ovom umetnošću. U njenom dosadašnjem opusu izdvaja se već pet albuma Vučina, u kojima kroz čovekolike vukove na duhovit način prebira i komentariše sopstvenu svakodnevicu, na svojim Fejsbuk stranicama redovno objavljuje strip-dnevnik, a uskoro će privesti kraju i najnoviji projekat, koji će svetlo dana takođe ugledati na internetu. „Svaki medij kojeg dohvatim mora iz mene izmamiti neke emocije. Ako to uspije onda me i oslobađa. Strip je pokazao da kroz njega mogu najbolje doprijeti do sebe, ali i do publike. Naravno, ponekad zaključim kako je neke ideje lakše uobličiti kroz neki drugi medij i zato se ne želim ograničavati”, kaže ova mlada autorka za Biznis & Finansije.

Gašperov ističe da ne beži od novih iskustava i saradnje na tuđim projektima, ali da ipak pre bira da bude samostalan autor jer, kako kaže, još uvek ima veliku potrebu da drži sve konce, istražuje, uči, greši i veseli se...

Prema njenim rečima, takvu autorsku slobodu prigrlili su mnogi mladi ljudi kojima je internet pružio brži put do čitaoca, i njihovih reakcija. „Loša strana interneta je što strip autorice i autori rade to bez uredničkog reza, pa se tako stvara rijeka lošeg ili stilski presličnog ‘tumblr’ strip sadržaja. Dio strip publike je sit internetskog ‘fast food’ šarenila, a gladan nečeg drugačijeg, osobnijeg... Javlja se jaka potreba za traženjem mirnog kutka u kojem vrijeme usporava, u kojem se na likovno poetičan način ispovijedaju tajne, propituje seksualnost i u kojem se čitatelj, zbog iskrenosti autora, može vrlo brzo poistovjetiti s likovima i pričom. Takvo emotivno i otvoreno pripovijedanje je donekle prisutnije kod autorica i to je, možda, jedan od razloga zašto su one u današnje vrijeme zapaženije i zašto im interes za stripom raste”, smatra naša sagovornica.

Kreativnost nema pol

„Strip je, u stvari, bio zarobljen u dva stereotipa – o muškosti i avanturi. Kada su revolucionarnim promenama u ovom mediju te prerasude dovedene u pitanje, one su počele da se ruše kao kula od karata“, napominje Zoran Đukanović, kulturolog i strip teoretičar. „Isto tako, zaokret stripa ka autobiografiji i kompleksnoj višeznačnosti ljudske duše umesto ’stripskih’ stereotipa nije ’otvorio vrata’ ženama jer one nisu ’damski čekale’ da im to neko učini, nego su aktivno učestvovale u ovoj emancipaciji stripa kao umetničke forme. Pitanje je da li pristajemo na relevantnu razliku između ženskog i muškog iskustva na polju umetnosti. Šta je, međutim, relevantna razlika? To ne zna niko.

1896 The Old Subscribers Call by Rose O'Neill (1874–1944)

Samosvest emancijapcije žena, srećom, je prošla fazu političke korektnosti koja ju je ograničavala na pozitivne stereotipe. Uvredljivo je misliti za žene da će slediti, na primer, političkog kandidata samo zato što je žena, pa se ni stripovi ne kreiraju polnim organom“, zaključuje Đukanović, a stvaralaštvo u književnosti i stripu vidi kao posebnu vrstu polnosti polnosti za koju su ženski i muški pol manje relevantni naboji. Posmatra i razlikuje snažne kreativne individue.

Manjina koja doprinosi

„Mada su žene bile dugo vremena manjina u svetu stripa, od samih početaka imale su značajaniji uticaj no što se na površini vidi. Samo godinu dana nakon što se pojavio ’oficijelno prvi strip na svetu’, Žuti deran Richarda F. Outcaulta, dvadesetogodišnja Rose O'Neill objavljuje 1896. godine svoj strip, Pozivi starog pretplatnika (The Old Subscriber Calls). To je prvi pronađeni strip koji je kreirala žena. Trina Robbins, i sama autorka andergraund stripova počev od šezdesetih prošlog veka, napisala je niz knjiga o autorkama stripova i ženskim karakterima u stripu. Edwina Dumm kreirala je strip o psu Tipiju (Cap Stubbs and Tippie), dnevne kaiševe već 1918, dodavši im nedeljnu verziju 1934. Prva žena zvanični sindikatski crtač bila je Dale Messick (1906-2005), kreirala je 1940. godine sindikatski hit Brenda Starr. Tu su i Tove Jansson s meditativnim remek-delom o toleranciji i otvorenosti, Mumin; dve majstorice socijalne satire, Francuskinja Claire Bretécher i Engleskinja Posy Simmonds; zatim genijalna pripovedačica o nesigurnostima odrastanja, Amerikanka Lynda Barry; sjajna scenaristkinja pesimističnog vesterna Jonathan Cartland bila je Laurence Harlé (1949-2005); harizmatska urednica edicije Vertigo (DC Comics) Karen Berger bitno je doprinela revoluciji u američkom glavnotokovskom stripu, Iranka Marjane Satrapi stvorila je prevratnički strip Persepolis, anatomiju totalitarne svakodnevice i odrastanja u njoj...“, Zoran Đukanović izdvaja, kako kaže, samo neka od važnih imena iz čitavog bogatstva njihove geografske, stilske i profesionalne raznovrsnosti.

(Biznis & Finansije #125, Beograd, mart 2016)