Prvo digitalo izdanje Bučnih stripova:
PET MINUTA.

Strip album Zorana Žmirića (scenario) i Ivana Svaguše (crtež) "Pet minuta" možete pročitati na issuu - servisu elektronskih izdanja. Ivana Svagušu poznajemo po stripovima "Nevidljive priče", "Pogrde", "Sexualni odgoj" i "Corpseman čovjek / leš" dok scenaristu Zorana Žmirića poznajemo kroz literarna dela "Blockbuster", "Vrijeme koje nam je pojeo Pac-Man"... i kao autora antologije "Riječke rock himne".

Tri priče, jedna tačka koja ih spaja u nesretnom spletu okolnosti i životnih sudbina. Brz i dinamičan strip sa sjajnim rezovim, a i odlično dočaranom atmosferom. Ubedljive situacije i dijalozi (kad je nisam na pola stripa izbacio iz kola, ništa nisam uradio).
Dakle, apsolutna preporuka...;)

Besplatna digitalna verzija i print verzija ograničenog tiraža.

Stripnjak Comics (BiH) u ediciji Mini-Comics & Zines predstavlja i svoju novu publikaciju u vidu fanzina na bosanskom/srpskom/hrvatskom jeziku sa stripovima domaćih i stranih autora. Fanzin je osmislio, uredio i dizajnirao Kostja Ribnik koji je uz nekoliko kratkih kolumni i autor kratke stripovane uvodničke riječi i novinarskog stripa gdje predstavlja jednog od sudionika ovoga izdanja.

Stripnjak #1 autori: Nicola Vinciguerra (Italija), Aleksander Ćurić (Srbija), Svaig (Hrvatska), Ella Gall (BiH), Paul Jeter (SAD), Robert Clemmons jr. (SAD), Aaron Norhanian (SAD)

Jedna od zanimljivosti ovoga fanzina je da su autori stripova koji su originalno bili na stranom jeziku sami (uglavnom ručno) unosili prevedeni tekst a dva su (u dogovoru sa autorima) adaptirana na neke od domaćih lokalizama. Tako je jedna suluda mornarska priča "The Black Death" dobila svoju dalmatinsku adaptaciju a priča o jednoj pričljivoj teti iz njujorškog autobusa "Q44" čaršijizirana na neki lagano krkanski sarajevski.

Stripnjak Fanzin #1 u PDF formatu možete besplatno skinuti ovdje

Dom omladine Beograda, Klub, 4. maj 2015. godine, 19h
Tribina "Među oblačićima - strip i književnost"

Gosti: Đorđe Milosavljević, filmski i strip scenarista
           Aleksa Gajić, strip autor i  reditelj

Često osporavan, tretiran kao klinačka razbibriga ili palp, strip  je godinama mukotrpno krčio put do konačnog imeno-vanja u "devetu umetnost". Od svojih početaka, strip je nosio oreol vizuelne knnjiževnosti. Danas, neki od najznačajnijih književnih i filmskih stvaralaca i muzičara crpe inspiraciju i energiju upravo iz stripa, koji se legitimno izučava na umetničkim školama.

Tribina "Među oblačićima - strip i književnost" je zamišljena, pre svega, kao debatni klub uz aktivno učešće publike.

Da li strip ima književnu vrednost? Kada "oblačići" postaju književnost? Na koji način se književno delo adaptira u strip? Kako su književni junaci i čuveni pisci postali strip junaci u "Ligi izuzetnih džentlmena" i "Družini Dardaneli"? Koja je razlika između američkog stripa, francuske grafičke novele i japanske mange i gde smo tu mi? Gde je veza stripa, filma i književnosti? Koji su stripovi inspirisali književna dela i obratno? Da li su Alan Ford, Zagor i Korto Malteze podizali čitalačku svest? Zašto je Umberto Eko strip zaluđenik? Da li je lakše probiti se u inostranstvu kao strip scenarista ili romanopisac?

Kultna strip figura, ne samo kod nas, već i u svetskim okvirima, autor prvog srpskog dugometražnog animiranog filma, Aleksa Gajić, govori o svojim počecima, uzorima i prenosi svoja iskustva o prožimanju teksta i crteža.

Filmski i strip scenarista i nagrađivani književnik, profesor Đorđe Milosavljević, već duže od četvrt veka se aktivno bavi stripom. Prvi je kod nas na predavanjima koje drži na Fakultetu dramskih umetnosti uveo seminar na kojem se izučava dramaturgija stripa.

U FOKUSU

Dino Batalja (1923-1983) jedan je od cenjenih strip umetnika XX veka koji je za nepune četiri decenije aktivnog rada stvorio obiman i raznorodan opus. Svoju je strip avanturu započeo po okončanju II svetskog rata kao član „Venecijanske grupe“ uz Huga Prata i Alberta Ongara. Ipak, i pored početnih uspeha, on nije hteo da se 1948.g., kao njegove kolege, preseli u Argentinu kako bi sarađivao sa izdavačem Cezarom Civitom. Batalja se preselio u Milano i nastavio da crta stripove za različite naručioce i publikacije, sa vrlo promenjivim uspehom. Bitnu promenu ovog stanja donelo je prihvatanje ponuda da crta stripove po delima Šekspira, Poa, Lavkrafta, Hofmana, Mopasana. Ovi radovi su pročistili i profilisali njegov grafizam odnosno doneli mu široku popularnost i uvažavanje kritike.  Na najprestižnijem evropskom (i svetskom) strip festivalu u Angulemu, 1975. godine, nagrađen  je priznanjem „Najbolji strani umetnik“. Godinu dana pred iznenadnu smrt Batalja se vratio svojim strip korenima stvorivši novog junaka, netipičnog detektiva Kuka iz Skotland jarda koji početkom XX veka rešava bizarne krimi slučaje.

REČ KRITIKE

Kako samo ime nagoveštava ovaj se strip bavi Legijom stranaca odnosno epizodom iz njene istorije. Priča se dešava 1921.g. u Alžiru, odnosno Saharskoj pustinji i prati rivalstvo kapetana Dezea i legionara Moroa. Iako je pravilo da se ulaskom u Legiju stranaca prošlost ni jednog njenog pripadnika ne pominje, Moro podseća kapetana da je, tokom I svetskog rata, u bici kod Verdena, zbog njegovog kukavičluka on, Moro, sa nekolicinom vojnika, bio osuđen na strogi zatvor. Moro odbija da prihvati ponuđeno izmirenje pa se sukob oficira i vojnika zaoštrava ali biva prekinut kada jedinica dobija zadatak da proveri stanje u udaljenoj pustinjskoj tvrđavi. Četa uspeva da stigne na cilj ali biva opkoljena pobunjenicima. U nemilosrdnoj borbi legionari se bore do poslednjeg. Pokušaj kapetana Dezea da se preda potvrđuje Moroovu tezu da zec nikada neće postati lav ali mu osveta ne donosi nikakvo zadovoljenje tik pre nego će alžirski patrioti ući u tvrđavu. Priča o vojničkoj časti, hrabrosti i kukavičluku imponuje ali nije, ipak, nimalo sjajna jer ako su se rivali prethodno, u Velikom ratu, borili protiv agresora sada su upravo oni agresori koji su porobili i uništavaju druge narode; u takvoj raboti svakako nema nikakve časti pa ni vojničke. Otuda ova vinjeta pored sve muke i surovosti profesionalne službe u oružanim snagama i plaćeničkog ratovanja, nosi u sebi gorčinu učestvovanja u jednom nehumanom, nemoralnom činu.

Bataljin dokumentaristički crtež, mutnih linija i obrisa, oplemenjen tananim akvarelom, ponovo se, potpomognut i efektnom montažom tabli, pokazuje kao idealno sredstvo za dočaravanje atmosfere, te prikazivanje gotovo fantazmagorijskih pejzaža pustinje i nemilosrdnih scena bitaka i pogibija. „Legionar“ je još jedan biser koji je čitaocima podario vrhunski strip umetnik.

15.04.2015. Novi proljetni broj Komikaze webzina#38 / je zaplovio u međunarodnim vodama!/
15th April 2015 New spring Komikaze webzine#38 / started floating in the international waters!

~ komikaze.hr/issue/38

Premijerno u Komikazama Vam predstavljamo nove autore/ice: Đontra, Marko Malk, Vittorino Curci i kreativni dvojac Tibor Bolha – Alenka Pirman. Samo za Vas smo digitalizirali i dva tiskana izdanja koja su obilježila scenu nezavisnog stripa regije protekle godine. Riječ je o Wostokovom klasiku “Luna” koji objavljujemo u punoj verziji (na 97 stranica!) i 5 epizoda slovenskog strip albuma “V liftu” koji je nacrtao Tibor Bolha po hiperrealističnim dijalozima iz lifta multimedijalne autorice Alenke Pirman.
Premiered in Komikaze we present new authors: Đontra, Marko Malk, Vittorino Curci and creative duo Tibor Bolha – Alenka Pirman. Just for you we’ve digitized and translated two printed editions which marked the independent comics scene of the region for the last year. This is a classic Wostok’s “Luna” which has been published in the full version (97 pages!) and five episodes of Slovenian comic album “In the lift”: drawn by Tibor Bolha on the hyperrealistic dialogues from the elevator written by multimedia artist Alenka Pirman.

Autori/ce ovog broja su/ Author of this issue are:
– Hrvatska/Croatia: Đontra, Domagoj Krip, Dunja Janković, Lina Rica, Vančo Rebac
– Srbija/Serbia: Wostok, Grabowski, Sanja S
– Slovenija/Slovenia: Tibor Bolha/Alenka Pirman
– Portugal/Portugal: Amanda Baeza
– Italija/Italia: Vittorino Curci
– Engleska/GB: Marko Malk
– Francuska/France: Nils Bertho
– Belgija/Belgium: Valfret Asperatus

Prevod/Translation: Sanja S., Tibor Bolha, Đontra, Domagoj Krip

Program je podržan od Zaklade Kultura Nova, Ministarstva kulture RH i Gradskog ureda za kulturu, obrazovanje i šport – Zagreb/Program is support by Kultura Nova Foundation, Ministry of Culture of the Republic of Croatia and City of Zagreb

   Strip.art.nica Buch in Zavod Strip art vas vabita na
   Noč stripov v četrtek 23. aprila 2015.

   Kraj dogodka: Murgle center,
   Cesta v mestni log 55, Ljubljana

   Program:
18:00 – 20:00 bazar rabljenih stripov (udeležbo so potrdili Najdič Iztok, BuDi, Corto, Pureber Samo, Lavrič David…)
20:00 – 21:00 podpisujejo in rišejo vam Miki Muster, Tomaž Lavrič, Zoran Smiljanić, Iztok Sitar, Marko Kociper, Jakob Klemenčič, Matej De Cecco, David Kranjčan, Gašper Rus, Bernard Kolle…
21:00 – 22:00 koncert skupine Garo in Byx
19:00 – 22:00 piknik Strip.art.nice Buch
22:00 – 01:00 druženje in prepevanje domoljubnih pesmi

   Spodbude k nakupu:
– ob nakupu knjige Uputstvo za pripremanje – kuvanje hrane i izradu suvih improvizovanih obroka u ratu (10 €) – darilo: porcija JLA pasulja
– ob nakupu knjige založnika Buch (razen knjig Mikija Mustra) – darilo: porcija JLA pasulja + pivo
– ob nakupu stripov ostalih založnikov v znesku nad 50 € – darilo: porcija JLA pasulja + pivo

   Pravila pri podpisovanju – risanju:
– prednost imajo kupci, ki bojo kupili stripe ta dan v trgovini – v primeru vrste, so vedno prvi na vrsti
– avtor vsakemu nariše eno sliko, vse ostalo podpisuje
– Miki Muster ne riše, samo podpisuje

Koncepcija koju smo do sada negovali nastavlja se. Ovaj broj donosi mnogo novih nepublikovanih stripova na ovim prostorima… Pomenućemo samo neka od imena koja participiraju. Eleonor Devis, dobitnica mnogih nagrada za svoj rad na stripu od kojih su najvažnijeone one od Društva američkih ilustratora, magazina Print i nagrada Ras Maning. Vilijem En, Belgijanac koji se svojim ekspresivnim crtežom predstavlja sa strip storijom pod nazivom „Saopštavač“. Soni Liev, crtač Marvela i Vertigo komiksa objavljuje strip pod nazivom „ Bezlični robot“. Uz njih tu su i Leoni Bishof, AkaB, Santiago Bou, Rade Marković, Đorđo Karpintieri, Mark Lizano, Filip Marsel... Naravno tu su i intervju sa domaćim autorom (ovaj put gost je Džimi Stepanof) kao i autorski teks koji je napisao Benoa Peters o „Obskurnim gradovima” koji je nazvao „Male mračne mitologije”.

Nadamo se da našu vernu publiku, koje je sve više, i ovaj put nismo razočarali i da ćemo iz broja u broj sticati nove poklonike ovog časopisa.

O detaljima kao što su broj stranica, cena i kako i gde ga kupiti, saznaćete u sledećim "STRIP VESTIMA".

Za sada samo toliko.

          ČETVRTAK - 23. april
11:00 - 21:00 SAJAM STRIPSKIH IZDAVAČA
          mesto dešavanja: Niško sajmište
13:00 PRES-KONFERENCIJA POVODOM POČETKA 
          NIFESTA 2015
16:00 OTVARNjE GODIŠNjE IZLOŽBE UDRUŽENjA STRIPSKIH
          UMETNIKA SRBIJE I IZLOŽBE DIKAN ILI ZLATNO DOBA
          SRPSKOG STRIPA
          mesto dešavanja: Paviljon u tvrđavi
18:00 SVEČANO OTBAPANjE NIFESTA 2015
          mesto dešavanja: Niško sajmište
20:00 DIKAN ILI PRIČA O SRPSKOM ASTERIKSU
          učesnici: Lazo Sredanović, Zdravko Zupan,
          Zoran Stefanović
          mesto dešavanja: Niško sajmište

          PETAK - 24. april
10:00 - 21:00 SAJAM STRIPSKIH IZDAVAČA
          mesto dešavanja: Niško sajmište
11:00 ŠKOLSKE STRIPSKE RADIONICE
          mesto dešavanja: Osnovne škole u GO Pantelej
          i Niško sajmište
13:00 TRIBINA: 23 GODINE PRVE SRPSKE ŠKOLE STRIPA
          „ĐORĐE LOBAČEV"
          učesnik: Vladimir Vesović
          mesto dešavanja: Niško sajmište
17:00 OTVARANjE IZLOŽBE ZLATNI JUBILEJ ZDRAVKA ZUPANA
          mesto dešavanja: Galerija NKC-a
18:00 TRIBINA: KAPETAN NITRAT - SUPERHEROJ NA SRPSKI NAČIN
          učesnici: Aleksandar Sotirovski, Borislav Stanojević
          mesto dešavanja: Niško sajmište
20:00 STRIPOVANjE: ADAM VAJLD - NOVI BONELIJEV JUNAK I NjEGOVI AUTORI
          učesnici: Alesandro Nespolino, Darko Perović, Vladimir Krstić Laci, Zoran Tucić, Siniša Radović
          mesto dešavanja: Niško sajmište
22:30 NIFESTOVA ROKENROL ŽURKA
          učesnici: Kramer, Language. 5eh. Violence, Treptači svemira, Gospodin Pinokio
          mesto dešavanja: Klub „Scena"

          SUBOTA - 25. april
10:00 - 21:00 SAJAM STRIPSKIH IZDAVAČA
          mesto dešavanja: Niško sajmište
11:00 OTBAPANjE IZLOŽBE MLADA LAVICA
          mesto dešavanja: Niško sajmište
11:30 OTVORENA STRIPSKA RADIONICA
          mesto dešavanja: Niško sajmište
16:00 STRIPOVANjE (prezentacije stripskih izdanja, edicija i izdavačkih kuća)
          mesto dešavanja: Niško sajmište
17:00 POTPISIVANjE KATALOGA NIFESTA 2015 OD STRANE AUTORA I DODELA FESTIVALSKIH PRIZNANjA
          mesto dešavanja: Niško sajmište
18:00 TRIBINA: VELIKI RAT U SRPSKOM STRIPU
          mesto dešavanja: Niško sajmište
20:00 VEČE S VALTEROM VENTURIJEM I MARČELOM MANđANTINOM: ZAGOR NA OBALAMA VILINSKE REKE
          mesto dešavanja: Niško sajmište

U FOKUSU

Drugi tom sabranih epizoda - avantura Ripa Kirbija, „prvog savremenog detektiva“, kako piše na prvoj strani reprezentativnog albuma, čini sedam epizoda objavljenih u periodu od polovine 1948. do polovine 1950. godine. Prva epizoda ovog stripa pojavila se 4. marta 1946.g. a „priče u slikama“ kontinurano su se nastavljale u dnevnim novinskim kaiševima. Crtež je bio delo Aleksa Rejmonda (1900-1956), proslavljenog autora „Flaša Gordona“ i „Džima iz džungle“ - oba stripa imala su premijeru 7. januara 1934.g. odnosno „Tajnog agenta X-9“ koji je svoje avanture započeo dve nedelje kasnije, 22. januara 1934. (zbog nemogućnosti da uporedo radi na tri serijala Rejmond je naredne godine odustao od „Tajnog agenta“). Uprkos velikoj popularnosti Gordona i Džima, Rejmond se 1944.g. prijavio za službu u mornarici (crtao je ilustracije uglavnom za vojne časopise) iz koje je izašao posle nepune dve godine i suočio se sa situacijom mnogih demobilisanih vojnika - nemogućnošću da nađe posao; u njegovom slučaju izdavač „King Fičers“ je za tekuće serijale angažovao druge crtače. Rejmond je morao da osmisli novog strip junaka a kako je rat od njega stvorio realistu (umesto ranijeg fantaste) izbor je bio kriminalistički strip sa privatnim detektivom u glavnoj ulozi. Rip Kirbi se trebao razlikovati od dotadašnjih obrazaca - da ne bude ni prefinjeni, prevashodno dedukciji sklon detektiv ali ni robusni, „tvrdo kuvani“ detektiv spreman da probleme rešava pesnicama, revolverom i ne uvek zakonskim metodama. Kirbi je preuzeo po malo iz obe tradicije nadograđujući ih netipičnim izgledom kojim dominiraju naočare i specifičnim temama koje su zajedno kreirali Rejmond i scenarista Vord Grin. Tako je Rejmond priču „spustio na zemlju“, dodao joj bleštavošt velegrada i visokih društvenih krugova, precizan crtež i - pustio Kirbija u svet. Čitaoci su ga odmah prihvatili što je Rejmonda ponovo uzdiglo među najpopularnije strip stvaraoce svog vremena.

REČ KRITIKE

U trećoj godini izlaženja „Ripa Kirbija“ osnovne postavke priče iskristalisale su se i počele da nadograđuju. Duga epizoda (objavljivana gotovo 6 meseci) „Užas na Temzi“ ponovo zapliće svetove manekenki, glamura, bogatstva, snobizma i kapricioznosti sa smrtonosnim krugovima kriminala. Kirbi problem rešava i „sivim ćelijama“ i „običnom“ tučom.
„Bandarski rubini“ su igra nadmudrivanja i skrivanja na luksuznom brodu iz koje će, osim slave, Kirbiju ostati i bernandinac Major, statista u sledećim avanturama.
Epizoda „Kao muve na med“ baca Kirbijevu devojku, manekenku Hani, u naručje bogatog plejboja koji želi da se oženi njome. Kirbi uviđavno ostavlja Hani da sama odluči koga više voli ali ne uspeva da ostane hladnokrvan, posebno kad se ona nađe u smrtnoj opasnosti koju izaziva pohlepa prema velikom nasledstvu.
„Veselo leto s Pagan“ vraća na scenu staru poznanicu, Pagan Li, prestupnicu kojoj je Kirbi pomogao da izađe na „pravi put“ i postane holivudska zvezda Medlon. U ambicioznoj priči sa nekoliko paralelnih zapleta, kompromitujuća prošlost ponovo preti Pagan u liku bezočnog ucenjivača.
U „Maloj begunici“ sudaraju se bogatstvo i ljubavni gresi; ovog puta dete ljubavi pokušava da se odupre diktatu, pravilima i interesima (čuvanja) novca.
„Opasnost na snegu“ meša visoku modu, sjajne dragulje i dovitljive lopove dok u „Ljubavnoj tragediji“ Dezmond upada u zamku prevejanih prevaranata koji zloupotrebljavaju normalnu čovekovu želju da voli i bude voljen.
Rejmondov foto-realistični, detaljima bogat crtež besprekoran je kao i majstorsko senčenje prilagođeno crno-beloj novinskoj štampi. Montaža i kadriranje, iako ograničeni skromnim mogućnostima kaiševa, precizno prate tenzije priče. I ova knjiga potvrđuje da je „Rip Kirbi“ nesporno jedan od najboljih detektivskih stripova XX veka.

striptokok / noć stripa / noć knjige
Sudjeluju: Goran Sudžuka, Davor Schunk, Silvija Šesto, Robert Mlinarec.
Izložba stripova: Marko Dješka, Nenad Barinić, Igor Kordej, Zlatko Milenković, Roko Idžojtić, Iztok Sitar, Margareta Peršić, Bob Živković, Goran Sudžuka, Mislav Rotim, Saša Perić, Davor Schunk.
Moderatorica: Davorka Semenić Premec
Powered by Schunk

Odvajkada sam izbjegavao uvode. Pogotovo one u strip magazinima. Priznajem, pokušavao sam više puta pročitati neki uvod, tu uvodnu urednikovu riječ. I bilo je dobrih, smiješnih, zanimljivih.

Ali, iako uglavnom kratki, jedva sam čekao završiti s čitanjem uvoda pa napokon prijeći napravu stvar - strip! I tako... velim, nisam za uvode, uvodničke riječi urednika, a evo upravo vam pišem kakav takav uvod. Sve u želji da ćete ga ipak pročitati i s nestrpljenjem listati dalje. Bilo bi krajnje glupo da vam sada, u uvodu objašnjavam što je to Striptokok, jer ćete i sami shvatiti. Ipak, činjenice su prava pljuska, valjda pedagoška. Činjenice da je strip nepravedno zanemaren na ovim prostorima koliko god strip izdanja izlazilo bilo tiskano ili digitalno. Da, da, slijedi pitanje čemu onda još jedno, pa k tome fanzin? Ne samo zato jer je to dobro nego i zato što su fanzini jednako nepravedno zanemareni. Mogućnost objavljivanja više autora raznih profila, od amatera do vrsnih profesionalaca na jednom mjestu može biti dobar pokazatelj stanja stripa u nekom okružju.

Uostalom, u toj silnoj muci kreiranja fanzina, bez love samo s potporom dragih prijatelja autora, zabava je zagarantirana. Tješim se što je ovo prvi, rekao bih probni broj pa nije važno ako se potkrade grešKa. Zapravo volim greške, podsjećaju na ljudskost. A tek gnjavež kakav sam bio!? Te zovi ovog, te zovi onog... tko bi to istrpio? Ali moji dragi prijatelji jesu, štoviše s radošću su mi poslali sjajne table stripova. neću ih nabrajati jer ih čitate nadalje listajući ovaj fenomen par exellence. Spominjem uvodno tek samozatajnu a sjajnu personu, Želju Gašića, majstora, hobotnicu stripa. Ne crta taj nego piše svakojake riječi o stripu, uređuje, spaja i tješi.

Dakle, Striptokok, napoželjnija i najblagotvornija bakterijska kultura ikada!

Davor Schunk samohrani umjetnik

Vabimo vas na predstavitev knjige s podpisovanjem (risanjem),
ki bo v četrtek, 16. aprila, ob 19:00 uri.
Gosta bosta avtorja dr. Blaž Vurnik in Zoran Smiljanić.
Več o stripu: www.stripi.si/category/drobtinice/

Spomini in sanje Kristine B. Ljubljana 1941–1945

Skriti otroci 2. svetovne vojne Izmišljena zgodba dr. Blaža Vurnika v stripu Zorana Smiljanića govori o odraščanju v okupirani Ljubljani
Vojne ne prizanašajo nikomur, niti najmlajšim ne. Kakšna so bila najstniška leta Kristine B. v okupirani Ljubljani med drugo svetovno vojno, ta sedemdeset let po njej v stripu dr. Blaža Vurnika in znanega ustvarjalca stripov Zorana Smiljanića pripoveduje svojemu vnuku, ki mora za domačo nalogo napisati, kako so mladi njegovih let v mestu živeli nekoč.

Saša Bojc Ilustracije Zoran Smiljanić/Arhiv MGML

»Zgodba Kristine B. je popolnoma izmišljena. Junakinja, ki ji je vojna vzela štiri najstniška leta, ni nikoli obstajala, se pa njena zgodba ves čas prepleta z znanimi zgodovinskimi dogodki in dejstvi, tako s pomembnejšimi kot bolj postranskimi. Kristina med drugim opazuje, kako podirajo spomenik kralju Aleksandru, kako italijanska vojska prihaja v Ljubljano, priča je aretaciji ženske, ki jo odpeljejo v zapor, pripoveduje, kako so njenega očeta odpeljali v koncentracijsko taborišče Gonars ...« na kratko pojasnjuje soavtor stripa dr. Blaž Vurnik, kustos za novejšo zgodovino v Muzeju in galerijah mesta Ljubljane (MGML). Poudarja, da je Kristina neobremenjen pripovedovalec, ki ne deli sodb ne o »enih« ne o »drugih«, v pogovoru z vnukom na nekatera vprašanja sama išče odgovore, na druga pa niti noče odgovoriti. Njeno preteklost in sedanjost povezuje Šmarna gora, ki so jo Ljubljančani med vojno lahko le opazovali, saj je bil to že svet na drugi strani bodeče žice, ki je mesto, predvsem pa njene prebivalce držala pod strogim nadzorom med 23. februarjem 1942 in 9. majem 1945.
Strip Spomini in sanje Kristine B. Ljubljana 1941–1945 ni namenjen samo otrokom, četudi avtorja v ciljno skupino bralcev uvrščata najširšo javnost, na razstavi v Galeriji Vžigalica, ki bo na ogled do 17. maja, pa se dopolnjuje še z muzejskimi predmeti tistega časa: čevljem z lesenim podplatom, propagandnimi plakati, ki jih je Kristina B. »lahko videla na ulici«, kipom glave italijanskega kralja Viktorja Emanuela III., ki je stal v današnji predsedniški palači ... Nekaj od razstavljenih predmetov je Smiljanić vključil tudi v stripovsko pripoved, vsi pa so predstavljeni v katalogu na zadnjih straneh njene tiskane izdaje.

Več dogodkov
Vurnik je scenarij za strip zasnoval že pred leti, potem pa je v predalu čakal na pravo priložnost. Ta se je ponudila po tem, ko je zavod MGML predlani prijavil evropski projekt Skriti otroci 2. svetovne vojne. Projekt je delno financiran iz programa Evropa za državljane, Evropski spomin, osredotočenega na raziskovanje totalitarnih režimov med drugo svetovno vojno in po njej. Do zaključka 31. julija letos – torej v letu, ko mineva 70 let od konca druge svetovne vojne – se bo poleg aktualne razstave in stripa, ki je preveden tudi v angleščino, zvrstilo še nekaj dogodkov. Namen projekta je namreč zbrati dokumente, fotografije, pričevanja in drugo gradivo, povezano z usodami skritih otrok.
Jutri se začne dvodnevna mednarodna konferenca, na kateri bo 17 strokovnjakov, med njimi tudi šest slovenskih (poleg dr. Blaža Vurnika še dr. Kornelija Ajlec, dr. Deborah Rogoznica, Katarina Jurjavčič, dr. Jože Dežman in dr. Tomaž Erzar), predstavilo različne vidike otroštva med drugo svetovno vojno in po njej, pred kratkim pa je začela delovati tudi spletna stran www.skritiotroci.si, na kateri so objavljene zgodbe tako imenovanih ilegalčkov, o katerih v sodelovanju s Televizijo Slovenija nastaja tudi dokumentarni film.
Leta 2004 je pri Založbi Sophia v dveh delih izšla knjiga Ilegalčki, Vojna Ljubljana 1941–1945 (uredili sta jo Milena Štrajnar in Tanja Velagić), v kateri so zbrane pripovedi 124 otrok partizanov in aktivistov Osvobodilne fronte. Ko so ti zaradi nevarnosti morali zapustiti Ljubljano, so jih poslali v taborišča ali jih celo ubili, za njihove otroke, ki niso imeli sorodnikov ali pa ti niso mogli poskrbeti zanje in so zato ostali sami, pa je poskrbela Slovenska narodna pomoč (SNP), organizacija OF, katere nosilka je bila najprej Ada Krivic, po njeni aretaciji pa Ana Ziherl, ki ji je pri delu pomagalo več aktivistk OF. »Na seznamih je bilo 184 otrok partizanov, ilegalcev, taboriščnikov, ustreljenih talcev ..., za katere je poskrbela SNP. Zgodbe večine so bile objavljene v knjigi, še približno petdeset zgodb, ki jih je Ada Krivic prav tako zbrala v začetku 80. let, pa iz različnih razlogov v njej niso objavili. Ko smo začeli projekt Skriti otroci, sem s pomočjo Tanje Velagić navezal stik z nekdanjimi ilegalčki, katerih zgodbe so sicer popisane v knjigi, vendar so jih predstavili njihovi skrbniki ali starši. Stik smo navezali s približno 25 sogovorniki, za zdaj pa smo na spletni strani objavili enajst njihovih zgodb,« pojasnjuje sogovornik.
Zgodba o ilegalčkih, za katere je poskrbela organizacija odporniškega gibanja, slovi kot edinstvena v okupirani Evropi. Kot dodaja zgodovinar dr. Blaž Vurnik, je iskal podobne oblike pomoči po Evropi, a je (res) naletel le na podatke o organizacijah, ki so skrbele za namestitev in oskrbo judovskih otrok po okupirani Evropi: v Franciji, Belgiji … »Glede na to, da so se odporu večinoma pridruževali mladi ljudje, tudi tisti, ki so že imeli otroke, je bilo logično, da je nekdo moral poskrbeti zanje. Toda o tem, kako so ta problem reševali drugod po okupirani Evropi, kjer so se pojavila različna odporniška gibanja, nisem našel podatkov. Je pa res, da je bilo verjetno laže skriti, denimo, otroka iz Lyona kje na podeželju kot otroka iz Ljubljane, ki je bila veliko manjša in obdana z bodečo žico ter tako precej laže obvladljiva za nadzor na mikroravni.«

Šele v zadnjem času v ospredju tudi otroci
Opomnil je, da je šele v zadnjem času izšlo več knjig, bilo izdanih več raziskav o otrocih med vojno in po njej ter so bili posneti dokumentarni filmi, tudi pri nas, med drugim filma Otroci s Petrička inBanditen-kinder: Slovenskemu narodu ukradeni otroci, izšla pa je tudi knjiga Metke in Borisa GombačaTrpljenje otrok v vojni: Sedemdeset let po zaprtju italijanskih taborišč. Del aktualnega raziskovanja med- in povojnega otroštva je po mnenju dr. Blaža Vurnika tudi jutrišnja konferenca Otroci in druga svetovna vojna v Mestnem muzeju Ljubljana. Na njej bo svojo življenjsko zgodbo predstavil Arne Øland iz Danske, sin pripadnika nemškega SS in domačinke, ki je v 90. letih iskal očeta, potem pa ugotovil, da je bil ta tedaj že dve leti pokojni. Øland se je zelo zavzel za otroke (nekdanjih) nemških vojakov, ustanovil društvo ter dosegel celo zakonodajne spremembe v njihovo prid. Evropa se namreč 10. maja 1945 še zdaleč ni zbudila v povsem nov svet.

Spremljevalni dogodki
Prihodnjo sredo, 15. aprila, in v četrtek, 14. maja, ob 17. uri, bo po razstavi vodil dr. Blaž Vurnik, projektu pa se pridružuje tudi Slovenska kinoteka s filmskim programom, začenši 14. aprila s filmomLjubezen (Rajko Ranfl, 1984). Sledil bo pogovor z obema avtorjema stripa. V času spremljevalnega filmskega programa bodo razstavljeni tudi medvojni filmski plakati.

U prodaji je treći broj “Priča Broja Jedan”!

Čuvena Homerova epopeja o "Ilijadi" i "Odiseji" je na svim kioscima od srede 15. aprila!

Ko je i zašto vodio Trojanski rat, ko je Jelena Trojanska (u narodu znana kao Lepa Jelena), odakle potiče izraz Ahilova peta i zašto ne treba verovati Grcima ni kada darove nose, saznajte u trećem broju "Priča Broja Jedan"!

Napisao: Max Bunker
Nacrtao: Magnus

Cena na kioscima:
250 dinara
Cena u knjižari "Alan Ford":
225 dinara

U štampi se pojavio strip album "Metanoja" koji je objavila izdavačka kuća "Bratstvo Duša" iz Zagreba iza koje stoji kultna pojava umetničke scene Zdenko Franjić. Autor strip albuma je Onirik, pod svetovnim imenom poznatiji kao Vanja Urukalo. Svi koji su zainteresovani za više informacija povodom izlaska ovog izdanja i nabavke istog mogu se obratiti na e-mail adresu franticz@gmail.com, a zainteresovani iz Srbije na
onirik.metanoja@gmail.com.

U nastavku sledi razgovor sa autorom ovih stripova koji otkriva motive i razloge koji su ga nagnali da se upusti u stvaralačku groznicu koja je iznedrila ova dela objedinjena u strip albumu "Metanoja".

Tvoji stari, već poznati stripovi kao što su AstraLevel, Omaž, Vapaj izgubljene Anime i Pačvork Poglavlja koje smo do sada mogli videti u raznim časopisima i revijama autorskog stripa su najzad osvanuli kompletirani u štampanom obliku, i to u strip albumu Metanoja?
- Ovo je najbolje rešenje, jer umućkani sa stripovima drugih autora, kako to već biva u strip revijama, nisu proizvodili efekte koje mogu da pruže kao kada sakupljeni hronološkim redom na jednom mestu, u jednom albumu, upravo to čine i mnogo snažnije dejstvuju vibrirajući na frekvenciji zaokruženog izdanja.

Za tebe se slobodno može reći da si rodonačelnik novog pravca u stripu koji bi se mogao nazvati Psihobijentalni strip?
- Jeste, ovaj izraz ili čak pojam nije postojao do sada kad je strip u pitanju.
Psihobijental nije samo u tematskom smislu, već prevashodno u načinu pripovedanja.
Ovo je narativnost toka svesti ili toka stanja, ali u jednom smislu rolerkostovanja arhipelazima sopstvene psihe, gde se doživljene vizije ostavljaju u sirovom obliku i tako materijalizuju na papir, naravno, sa manjim ili većim odstupanjima ili distorzijama karakterističnim za transponovanje ovakvih sadržaja.
Nisam želeo da obrađujem i pripitomljavam intenzivna stanja u neke prihvaćene forme narativnosti. Mislim da je dovoljno što sam već crtao poprilično jasno, bez neke naročite likovnosti koja bi koketirala sa apstrakcijom i maglovitošću, a posebno što te jasne konture nevinog stila crtanja bolje dočaravaju personifikacije stanja i emocija koje predstavljaju likove u ovim stripovima.
Da je crtež bio čudan kao i naracija, ne bi bilo dobro, jer bi previše odudaralo od prihvaćenog načina čovekove percepcije stvari, pa bi mu na svim nivoima ovo delovalo kao isuviše udaljeno i hladno, a ja ne želim po svaku cenu da budem originalni toplovodni proka pronalazač, nego da, ipak, kroz vlastitu introspektivnu iskrenost korespondiram sa arhetipovima koji se odnose na sve nas; u ovom slučaju reč je arhetipskim impulsima dublje zakopanim u psihi, pa samim tim i izazovnijim i mističnijim.
Obično se naracija u stripu tretira kroz formu književne vrste romana, a postoje i oni koji gaje poetski stil pripovedanja. U alternativnom stripu (posebno andergraund) imamo uz ovo i začine psihodeličnog, rastrzanog pripovedačkog mucanja, ali to su uglavnom neke kraće forme, dok se najviše insistira na dekonstrukciji crteža i akcentovanju, uglavnom u vizuelnom smislu,  vrste razlika u odnosu na glavnotokovski, klasičan strip.
U ovim mojim delima najviše postoji tendencija obraćanja desnoj hemisferi recipijentovog mozga, manje kroz način i stil crtanja, a više kroz narativnost koja najpre nalikuje muzici - i to pogotovo onim progresiv - psihodelik - kosmik rok albumima kakve su nekad stvarali Steve Hackett, Yes, Popol Vuh, Goblin, Mike Oldfield, Jean Michel Jarre, Gong, Tangerine Dream i Pink Floyd, pa se tako i kod mene mešaju nežnost i brutalnost, sa nepredvidivim ritmičkim prelazima. To je naročito vidljivo u najdužem delu ovog albuma - Pačvork Poglavljima, gde ta poglavlja kao da predstavljaju pesme koje ostaju nedovršene, naglo se prekidaju, ukidaju neke događaje sklanjajući ih od očiju čitalaca; kao da delovi stripa bivaju oteti od vanzemaljaca ili pak isečeni makazama kakvog pomahnitalog montažera inficiranog manijom dugih rezova,pa ostaju temporalne rupe u iluzornoj linearnosti vremena, ipak čineći deo jedne kompaktne, zaokružene celine, makar bile one spojene delikatnim, eteričnim,jedva primetnim sponama.
Pa eto, možda je zato izdavač "Bratstvo Duša" iza koje stoji poznata i kultna muzička faca Zdenko Franjić; vizionar i intuitivac čije predikcije su se neretko odlikovale izuzetnom uspešnošću. Ovog puta je izdavač prvog čistog psihobijentalnog stripa koji uporno i vredno promoviše (uz svoja druga izdanja) na stalnim putešestvijama i gostovanjima raznim festivalima i kulturnim manifestacijama.

Teme kojima se baviš u svojim stripovima su smrt, teška psihička stanja, snažni emocionalni izlivi, ali sa druge strane je i trascendiranje svega ovoga kroz transformaciju ličnosti usled nedaća koje su je zadesile, a potom i njeno oduhovljenje?
- Bavim se onim što savremena umetnost prezire i smatra pretencioznim, pa i zastarelim,a to su večne i esencijalne teme.
Ja nisam odabarao ove teme kojima se bavim, već su to one učinile sa mnom,odvukavši me u dubine htonskog, istinskog užasa kao dvadeset i kusur godišnjaka kada je i nastao prvi strip iz ovog ciklusa - AstraLevel.
Rečenica koja odzvanja AstraLevelom je - "Opasnost je duboko ukorenjena u najudaljenijim delovima moga bića... odakle li dolazi?" - pita se glavni lik bivajući preplavljen pretećom, plutonovskom energijom koja ga mrvi u kovitlacu kardinalne agonije... anksioznosti koja potresa svaki delić njegovih neurona, intenzivirajući strah do tog stepena, da čak smrt samoubistvom nije nikakvo rešenje, jer se agonija ludila nastavlja i nakon ovozemaljskog života - kroz večnost... potpuna bezizlaznost ophrvana nepodnošljivim bolom monstruoznog približavanja psihoze u poslednjem vapaju gašenja vrišteće i zapomagajuće lucidnosti.
Ipak, nakon ovoga dolaze stripovi koji donose nadu ranjenom biću u isceljenje i oporavak, ali kroz duhovna čišćenja koja takođe nisu uvek prijatna i ponovo suočavaju sa demonima, post-traumatskim deponijama sećanja, talozima lične istorije. Ovaj ciklus stripova ne prati samo kroz tematsku prizmu genezu stanja likova, nego i načinom pristupanja, onim KAKO, pa imamo autorov put od preozbiljnog fatalizma i tragičnosti do (kako odmiču stranice) pojačavanja humorne i autoironične komponente. Ne treba isključiti činjenicu da tokom celog albuma postoji koktel ambivalencije čiji sastojci su tragična preozbiljnost  pomešana sa humorom uz blage primese kempa.

U tvojim stripovima likovi su čudno odeveni i neobično izgledaju, kao da dolaze ili su zalutali iz daleke prošlosti, a tumaraju nekim seoskim, ravničarskim predelima sa trošnim kućama, ogradama. U sve to proplivavaju neke snoviđajne, mistične i fantazmagorične slike. Otkuda dolazi inspiracija za takvu ubeđenost u plastifikaciju ovakvog unutrašnjeg sveta?
- Ja se ne služim maštom bez pokrića ili nekom psihodeličarskom pozom, jer mi tada sve ovo ne bi imalo smisla. Sav moj rad ima debelo pokriće u doživljenim emocijama, vizijama, a idejna domaštavanja svrhovito služe samo u definisanju vizuelnih rešenja. Što se tiče otmenih odeždi, ovde imamo kao neke viktorijanski odevene likove sa dugim plaštevima i čipkastim kragnama, a što se tiče pop-kulturalnog stila, najviše im se može pripisati gotika. Mislim da nije u pitanju istorijski period ili određeni pravac koji bih ja, navodno, simpatisao - već je to jasnija ilustracija tj. direktniji simbolički prikaz stanja u kojima se ovi likovi nalaze.
Dakle, ja njihov stil ne vezujem za istoričnost određene epohe ili bavljenje time, već više za neki romantičarski fatalizam, neki grubošću i prozaičnošću ukinuti svet koji postoji samo još u dušama preosetljivih, istančanih osoba, izolovanih aristokrata u metafizičkom i emotivnom smislu, koji su usinkretizovani sa soc-realističnim predelima ravničarske polu-seoske arhitekture, koja kao da predstavlja paučinu unutar kolektivne duše, naročito onih generacija koje su odrastale sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Naravno, ove kuće i dvorišta se i danas mogu videti u našem okruženju, jos starije i trošnije nego onda, što pojačava auru psiholoških, arhivskih albuma uspomena smeštenih u kolektivnom sećanju celih generacija. Ovo je dovedeno do paroksizma u ostvarenju "Omaž" gde se ranjeno biće sklanja u nostalgične izvore svoga postojanja, regresira se u ikonografiju sentimenta detinjstva; koliko prijatnu, toliko i depresivnu retrogradnost.

Na kraju, kako ovaj proces stvaranja utiče na tebe, koliko te iscrpljuje, a koliko poboljšava?
-Ako su prvi stripovi iz ovog ciklusa bili autopatografski manifesti, osvešćivanje pretećeg, potisnutog materijala iz paklene podsvesti - beleženje procesa katarze usled upliva metafizičkih, duhovnih snaga u medijumski, nikad ranjivije i osetljivije biće, otpuštanje gustih, mračnih energija straha, gde se čak tuga, žalost i bes doživljavaju kao blagoslov u odnosu na blokirajuću, nemilosrdnu teskobu, onda je onaj kreativniji i lepši impuls procesa stvaranja neponovljivi osećaj vanvremenskog, šestočulnog iskustva koje uvodi u još nedovoljno opevane avanture mističnih stanja, čiji promplasaji nagoveštavaju bezobalnost istinske renesanse dodira sa jedinstvom celokupne kreacije; krajnjom integracijom pojedinca i kosmičke svesti.
Metanoja je potpuni preobražaj ličnosti, posle koga nema povratka na staro - jer svaki pokušaj biva kratkog daha, žigosan kao glup i nezreo.
U mom kreativnom procesu svaki pokušaj intelektualne metafore je nadglasan snagom nesvesnog dela psihe, koji kanališući više Ja šalje poruku koju tek nakon nekog vremena mogu da razumem i kodiram, pripremajući me za lekcije i pojave koje tek treba osvestiti.
Naravno, i drugi mogu da se nađu u ovim stripovima, jer simboli kolektivno nesvesnog podcrtani arhetipskim impulsima poseduju energetski potencijal, koji racio ne može možda odmah da uvidi, ali tajanstveni deo ličnosti neumitno prepoznaje ovu energiju.

www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip/

Živel strip! Živela Animacija! je letni nagradni natečaj za strip in animacijo za učence in dijake iz Slovenije in Furlanije-Julijske krajine. Organizirata ga italijansko združenje Viva Comix in uredništvo revije Stripburger, ki jo izdaja Forum Ljubljana. Natečaj, katerega namen je spodbujanje stripovske ustvarjalnosti in branja, je v zadnjih letih posegel tudi na polje animiranega filma ter se za letošnjo edicijo preimenoval iz Živel strip! v Živel strip! Živela Animacija! Skozi natečaj vsako leto predstavimo slovenskega in italijanskega avtorja s področja stripa in/ali animacije. Letos ob deseti izdaji v Sloveniji, pa smo v navdih ponudili dela kar štirih avtorjev: stripavtorja mlajše generacije Davida Krančana in mednarodno priznane avtorice animiranih filmov Špele Čadež, italijanske animatorke Magde Guidi ter eminence italijanskega avtorskega stripa in karikature Renata Calligara. Njihova dela so bila predstavljena tudi na razstavah v Pordenonu in Celju. 

Na natečaj je letos prispelo rekordno število del: 564 stripovskih del je ustvarilo 608 učencev in dijakov iz Slovenije, sodelovalo pa je 42 osnovnih in 8 srednjih šol ter 8 posameznikov. 85 avtorjev je ustvarilo 25 animacij, sodelovalo je 5 osnovnih šol in 1 srednja šola, prejeli pa smo tudi 3 prijave posameznikov. Na natečaju je sodelovalo tudi 200 učencev in dijakov iz Furlanije-Julijske krajine.

Žirija v sestavi: David Krančan (avtor), Katerina Mirović (Stripburger), Igor Prassel (Animateka) in  Paola Bristot (predsednica združenja Vivacomix) se je sestala 29. marca 2015 in izbrala nagrajence ter se zopet odločila, da bo podelila tudi (posebna) priznanja.

NAGRAJENCI

STRIP
GLAVNE NAGRADE - knjižni kupon za 200 eur in delavnica izdelave stripovske majice
1. Ana Štular: Bojevnica, OŠ Simona Jenka, Kranj, 2. r, mentor: Andrej Štular
2. Ožbej Šilc: Pekel, OŠ Simona Jenka, Kranj, 7. r, mentor: Zmago Puhar, 14 str.
3. Julija Meško: Pilotka in njeno letalo – preoblikovalo, SŠOM, Maribor, 3 l., mentor: Denis Fras
4. Pietro Terenzani, Samuel Lahey: Teke teke, Scuole Media Valussi, 1. a, mentorica: Fulvia Spizzo
5. Alessio Rizzo: Il fu King Kong, Liceo artistico E. Galvani, 5 e, Pordenone, mentor: Edi Zanet

PRIZNANJE – delavnica izdelave stripovske majice (9.9.2015) in 3 knjižice Zverinice iz Rezije v stripu
1. Uršula Krkoč: Premalo prstov, OŠ Danila Lokarja, Ajdovščina, 2. r., mentorica: Anuša Blaško
2. Stela Balut: Pri kosilu, OŠ Danila Lokarja, Ajdovščina, 1. r., mentorica: Anuša Blaško
3. Nika Škrlj: Grdina in snežakov nos, OŠ Antona Žnideršiča, Ilirska Bistrica, 6. r., mentorica: Helena Pirih Rosa

Nagrajenci, prosim, javite velikosti svojih majic.

POSEBNO Priznanje – stripovske izdaje iz Stripburgerjevega programa
1. Barbara Švigelj: Če bi …, srednja šola, 3. letnik – celoletna naročnina na Stripburgerjeve izdaje
2. Samo Fučka: Na jug, OŠ Dobravlje, 9. R., mentorica: Sonja Makuc - izbor 5 izdaj Stripburgerja

ANIMACIJE
NAGRAJENCI in Nagrade
1. Nik Potočnik: Riba, SŠ, 2. letnik, prod.: Ciril Murnik, JSKD & KUD Marnie film
Prva nagrada je udeležba na delavnici animacije Slon in akreditacija za celoten program mednarodnega festivala animiranega filma Animateka.
2. OŠ Danile Kumar (Karin Barašin & Voranc Bricelj & Julija Cerar & Terra Ferro Seliškar & Krištof David Komelj & Hana Marc & Filip Merzel & Mija Štupica & Neža Zamuda), 3. r., Ljubljana: Kvaršarček,   mentorica: Tanja Jankovič
Druga nagrada je DVD z animacijami Slon in akreditacija za program Slon na mednarodnem festivalu animiranega filma Animateka, ki bo potekal decembra 2015 v Ljubljani.
3. OŠ Vodice (Tina Debevc & Eva Rozman & Klavdija Podgoršek & Urška Gubanec & Urša Lončar & Alenka Letnar): Opica, 9. r., mentorja: Darinka Klopčič & Peter Gaber
Tretja nagrada je DVD z animacijami Slon in akreditacija za program Slon na mednarodnem festivalu animiranega filma Animateka, ki bo potekal decembra 2015 v Ljubljani.

Zaključni del projekta je razstava del udeležencev in podelitev nagrad, ki bo potekala v petek, 24. aprila 2015, ob 17. uri v Trubarjevi hiša literature v Ljubljani. Odprtju razstave se bo s pripovedovalskim performansom s pripovedko Grdina pridružil Pripovedovalski Variete. Razstava bo na ogled do 15. maja

Vsak udeleženec natečaja prejme čisto sveži mini prvenec Skrivnost stare trdnjave Lovra Smrekarja, lanskoletnega nagrajenca natečaja, in listanko japonskega mojstra likov Akinorija Oishija ali drugo publikacijo iz založniškega  programa revije Stripburger. Rog Lab šestim udeležencem natečaja omogoča izdelavo lastne stripovske majice na brezplačni delavnici, ki bo potekala v soboto, 9. maja 2015. Ostale nagrade prispevajo revije Ciciban, Cicido, Pil, Stripburger, Društvo za oživljanje zgodbe 2 koluta in RogLab.

Vizualni material za novinarje je na www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip/press/

   Poziv na press konferenciju
   Najava STRIPITI comiXconnection 2015,
   trećeg festivala stripa u Sarajevu

Udruženje “Drugi ugao” iz Sarajeva, u saradnji s Umjetničkom galerijom BiH i Goethe Institutom iz Sarajeva, vas poziva na press konferenciju koja će se održati u Umjetničkoj galeriji BiH 10. aprila u 12.00 sati.

Na press konferenciji ćete dobiti više informacija o manifestaciji STRIPITI comiXconnection 2015, koju će svi građani i posjetitelji Sarajeva moći posjetiti u julu ove godine na više lokacija u gradu uključujući Umjetničku galeriju BiH, prostorije Goethe instituta BiH te Art kina Kriterion.

STRIPITI festival je festival strip umjetnosti koji se ove godine treći put održava Sarajevu. U sklopu istog održati će se i izložba regionalnih strip autora pod nazivom comiXconnection www.comixconnection.eu.

Govornici na konferenciji će posebno istaći značaj izložbe za bh. i regionalni razvoj devete umjetnosti, kao i predstaviti glavne goste ovogodišnjeg STRIPITI Festa Ulija Oesterlea (Njemačka) i Ivanu Pipal (Hrvatska).

Govornici će biti:
Jelena Vukmanović, referentkinja projekta comiXconnection za Srbiju;
Maja Abdomerović, kustosica za programe i PR Umjetničke galerije BiH;
Emir Pašanović, potpredsjednik udruženja „Drugi ugao“.

Više informacija o aktivnostima za vrijeme festivala zainteresirani će moći pronaći na web stranici Udruženja www.drugiugao.org, na Facebook stranici www.facebook.com/2ugao ili putem e-maila na drugiugao@gmail.com.

Molimo vas da potvrdite svoj dolazak na press konferenciju na našu email adresu ili na kontakt brojeve ispod.

Ovo je poziv sve ljubitelje mašte, snova, umetnosti, pop kulture, spiritualnosti i humora da dana 10.aprila u 20 h dođu u "Crnu Ovcu" na promociju strip albuma "Metanoja".

Stripovi koji sačinjavaju ovaj album su "AstraLevel", "Omaž", "Vapaj izgubljene Anime" i "Pačvork Poglavlja". Izdavač je "Bratstvo Duša" iz Zagreba, a autor stripova je Onirik - Vanja Urukalo.

Pored predstavljanja samog izdanja, događaj će biti začinjen pričom o temama koje se pojavljuju u ovim delima - simbolima kolektivno nesvesnog, arhetipskim slikama koje iz nesvesnog dela ličnosti na-viru u svesni i dovode do preobražaja celokupnosti bića, sublimirajući psihodeliju u čistije oblike spiritualnosti. Takođe, osim spomenutog, ovo će biti i osvrt na stripove, kultne filmove, umetnička dela i sve one stvari koje su uticale na odrastanje mnogih generacija i njihovih snažnih uticaja na formiranje i sazrevanje osetljivijih pojedinaca.

Drugi po redu Međunarodni Festival Stripa NiFest, počinje  23. aprila u Nišu i trajaće do 26. Aprila.

Organizator ovog festivala, udruženje ljubitelja stripa Branko Plavšić, obezbedilo je gostovanje nekih od najpopularnijih kako italijanskih strip autora: Alesandra Nespolina, Valtera Venturija, Marčela Manđatinia, tako i desetak najvećih imena domaćeg stripa, među kojima su: Lazo Sredanović, Darko Perović, Vladimir  Krstić – Laci, Zdravko Zupan, Mikica Ivanović, Zoran Tucić, Zoran Stefanovič, Vlada Vesović, Siniša Radović, kao i Aleksandar Sotirovski iz makedoniije...

Četvorodnevno trajanje festivala biće obeleženo obiljem kvalitetnih programa, predavanja, tribina, izložbi, zatim sajmom stripa, strip prezentacijama, a za najmlađe je organizovana škola stripa.

U okviru pratećeg programa u klubu scena nastupiće neki od najpopularnijih niških rock bendova.

www.nifest.org.rs

U Platonovoj GOZBI kaže se da su reči tek senka ideje,dok je crtež senka senke same ideje. S obzirom na to kao i na sve ono što se potom i povodom toga dogodilo nije i ne bi trebalo da bude čudno što je pomenuti citat zadobio toliko zapaženo mesto u životu čoveka i kulture iz koje je ponikao. U tom ključu čitano, strip je , kako izgleda, dobio taman ono mesto koje su mu još stari grci dodelili, nametnuli.

Jer reč je tu o nametanju, proizvoljnosti-da je tako,dovoljno je ponovo pročitati taj gorepomenuti odlomak iz GOZBE, pa da se uvidi da se to gledište nigde dalje ne obrazlaže ili pojašnjava ili dokazuje.

Gozba se nastavlja.

Do dana današnjeg.

Postavivši tako nekritički stvari i ne sumnjajući u njih (na početku beše reč...), nije ni čudo što su danas svi (ili gotovo svi) mahom vizuelno nepismeni. A da je CRTEŽ KOREN SVETA, nikom od tih na ili po rečima, umnim, obrazovanim, kulturnim dušebrižnicima, poslanicima, prosvetiteljima, izgleda nije ni na kraj pameti. Jer ako smo svi vizuelno nepismeni, onda smo primarno nepismeni-apsolutno.

Ali gozba se nastavlja. u novom svetu, potpuno tehnološkom.

Kada bismo znali da gledamo, sve bi bilo baš onako kao što vidimo.

Suprotno Kopernikanskom modelu tumačenja sveta, pa time i istine.Videli bismo, na primer, na šta nam liče gradovi,pa bi smo ih pre zvali tamnicama, ili kavezima ili kaznionicama ili ludnicama. Videli bi smo na šta nam liče ulice, pa bismo ih zvali bespućima, ili lavirintima; videli bismo kako nam se oblače deca, posebno devojčice i devojke, pa bismo pomislili da rade u javnim kućama (zbog „Pokradenog pamćenja“,* zaboravilo se da su, sve do juče, tako mogle da se oblače samo “izvesne žene“...); videli bi smo na šta nam liče tv kanali i šta kroz njih protiče; videli bi smo sveopštu krađu prostora sveprisutnom najezdom motorizovanih građana; videli bi smo da kultura nije „dom“ a ni puka informacija o njoj, nije čak ni knjižara a ni pozorište...; videli bi smo da je kultura postala supermarket preko puta; ili informativno-zabavna predstava na vašoj internet stranici ili sajtu; videli bi smo da su škole tu da nam pomognu da postanemo dobro obrazovani zupčanik. Podoban. Poslušan. Jer novac se uvek dobija za poslušnost; videli bismo našta nam liči zastava ili grb; videli bi smo kako se hranimo ili šta pijemo; videli bi smo mnogo toga čak i kako je vreme slobode ostalo za nama. Kako svi postaju (postadoše?) najamnici.

Pošto je strip oduvek pre bio posledica svega, nije ni malo čudno što je istorija stripa, uglavnom, pretežno, istorija dobro plaćenih crtača - najamnika. Posebno onih američkih. U medjuvremenu, mnogim se srpskim i hrvatskim autorima želja sanjana jos od detinjstva ostvarila - postadoše vešte ruke za gazde. Najamnici.

Kako je čudno, zar ne, što se o svemu ovome mora pisati, to jest – ostavljati, sastavljati slovo po slovo na papiru ili monitoru, da bi uopste neko sve ovo koliko-toliko pojmio, registrovao bar.

MOŽDA ZATO ŠTO SE GOZBA NASTAVLJA