Press: DNV

Novi Sad, Vojvođanskih brigada 17/III PONEDELJAK, 29. decembar 2014., u 18.00

ZAVRŠNA GODIŠNJA IZLOŽBA DNV

foto - Borivoj Mirosavljević, Geza Lennert, Darko Dozet, Nikola Stojanović, Otoš Andraš, Vladimir Zubac, Branko Vujkov, Miroslav Vajdle, Čedomir Keco, Biljana Popadić, Aleksandra Čubranović, Željko Savić, Biljana Diković, Stefan Keco, Branislav Sančanin, Stevan Cane Sekulić, Miladin Mareš, Jovan Čiča, Dušan Domović Bulut, Radomir Čubranović, Jovana Ristić i Mladen Bulut,

karikature - Ilija Marković, Milan Migo Samardžić, Ljubomir Sopka i Mladen Oljača,

strip - Predrag Đurić, Zlatko Milenković, Predrag Ivanović, Stevan Subić, VVostok & Canja Stepanović, Biljana Malešević, Mladen Oljača i Franja Straka.

DOBRO DOŠLI!

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: email

     Moje ime je Stefan Bačvanin. Studiram u NS i bavim se pisanjem scenaria za stripove.
     Već dugo vremena tražim crtače za saradnju na tom polju.
     Pozivam sve strip crtače koji su zainteresovani za rad (dogovorićemo se i ako i oko cena). Nije bitno kojim stilom se radi mada se uglavnom traži zapadni stil crtanja, pružiću šansu svima.
     Priče koje ja pišem su uglavnom mešavina "epske" i "naučne" fantastike, ali uz mnoge druge motive i naravno priča o životu i ljudskim osobinama u određenim situacijama.

     Kontakt: 064/249-19-64 ili
     bacvaninstefan2@gmail.com
     (Mada bi više voleo da se čujemo preko telefona)

Press: Veseli četvrtak

Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak.
Sva pitanja i sugestije na:redakcija@veselicetvrtak.com

Press: Vedis

     Nova knjiga

     RANI RADOVI KREŠE ZIMONIĆA

     Nakon knjiga posvećenih Vladimiru Delaču (“Viki i Niki”), Željku Lordaniću (“Branka”), Frani Gotovcu (“Anđeo sjevera”), Nedeljku Dragiću (“Tupko”) i Borivoju Dovnikoviću (nogometna trilogija), šesta knjiga edicije "Klasici hrvatskog stripa" zagrebačke nakladničke kuće Vedis posvećena je Krešimiru Zimoniću (1956).

     Knjiga “Album i drugi stripovi” zapravo predstavlja izbor iz opusa te perjanice "Novog kvadrata" od njegovih prvih objavljenih stripova iz 1975. zaključno s opusom iz 1988. godine, kada je među ostalima uređivao strip-časopis “Patak”.

     U predgovoru urednik Veljko Krulčić napominje kako Krešimir Zimonić po estetskim dosezima svojih "autohtonih" stripova iz razdoblja 70-ih i 80-ih godina nije zaostajao za kremom europske autorske produkcije tog vremena, te dodaje kako je Zimonić u tim svojim "ranim radovima" u biti cijelo vrijeme radio jedan te isti (ili barem sličan) strip, istina u najrazličitijim varijantama, te dodaje kako o tome zorno svjedoči preostalih 160-ak stranica knjige.

     Knjiga “Album i drugi stripovi” na jednom mjestu donosi Preludium, Drama, Katastrofe, Kako je nastao soc-realizam, Epitaf, Album, Ciklus, Zid, Zlatna ribica, Balada, Tabula rasa, Spore…, kao i tekstualne priloge Pere Kvesića, Mirka Ilića i Žike Bogdanovića, plus memorabiliju.

     www.vedis.hr

Press: Komikaze

new e-issue # 37 is out.
take a look. welcome! It’s free and always will be :)
www.komikaze.hr/issue/37
komikaze.hr - international platform for contemporary comic, based in croatia
new e-issue # 37 is out. take a look. welcome! It’s free and always will be :)
#alternative, #anticonsumerism, #antinationalism, #art
press: www.culturenet.hr/default.aspx?id=62053

#komikaze authors:

Petra Varl komikaze.hr/comic/petra-varl/37 Born: 1965 From: Slovenia/ Ljubljana – Maribor Graduated: Academy of Fine Arts and Design Ljubljana Focus: drawing, graphic arts, painting, illustration, installations Web: www.petravarl.com Contact: www.facebook.com/petravarl Milan Pavlovic komikaze.hr/comic/milan-pavlovic/37 Born: 1969 From: Born in Serbia/ Lives in Toronto, Canada Graduated: Faculty of Applied Arts in Belgrade Focus: illustration, graphic design, comic Web: milanpavlovic.net Ivan Tudek komikaze.hr/comic/ivan-tudek/37 Born: 1983 From: Zagreb, Croatia Graduated: Academy of Fine Arts Zagreb Focus: painting, sculpturing, objects, comic, installations Contact: www.facebook.com/ivan.tudek.5 Thierry Clary komikaze.hr/comic/thierry-clary/37 Born: 1973 From: Bordeaux, France Focus: graphic art Katie Woznicki komikaze.hr/comic/katie-woznicki/37 Born: 1984 From: Born in America/ Lives in Belgrade, Serbia Focus: comic, hip-hop Web: www.bittersweetpotatoes.blogspot.com Amanda Baeza komikaze.hr/comic/amanda-baeza/37 Born: 1990 From: Chile/ Portugal, Lisboa Graduated: Lisbon Fine Arts Faculty Focus: comic art Web: amanda-baeza.tumblr.com

Amandine Meyer komikaze.hr/comic/amandine-meyer/37 Born: 1980 From: Lives and works in Montreuil, France Graduated: National Superior School of Arts of Nancy Focus: drawing, cheramics Web: amendin.free.fr Bojana Bogavac komikaze.hr/comic/bojana-bogavac/37 Born: 1986 From: Podgorica, Monte Negro Graduated: Cetinje Fine Arts Faculty Focus: drawing, painting, illustration, digital collage Web: www.behance.net/252248_ Davor Gromilović komikaze.hr/comic/davor-gromilovic/37 Born: 1985 From: Belgrade, Serbia Graduated: Novi Sad Academy of Arts Focus: drawing, painting, video Web: gromilovic.com Harukichi komikaze.hr/comic/harukichi/37 Born: 1973 From: Hokaido, Japan Focus: comics, composing, writting Web: gosshie.blogspot.jp Chiu Kwong Man komikaze.hr/comic/chiu-kwong-man/37 Born: 1966 From: Born in Hong Kong, lives Birmingham Focus: subversivly interpretations of classic fairy tales through comics Web: www.myeyeisonfire.net David Peter Kerr komikaze.hr/comic/david-peter-kerr/37 Born: 1982 From: Glasgow, Scotland Focus:  illustration, graphic design, comic art Web: www.davidpeterkerr.com www.komikaze.hr

    VESELI ČETVRTAK NEWS

Press: Veseli četvrtak

Zagor #90: Beskrajna noć piše: Mirko Perniola crta: Marcello Mangiantini 230 dinara Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Strip vesti

     Centar za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine i Marketprint već 28. godinu zaredom organizuju veliki konkurs "Autorskog stripa učenika osnonih škola i predškolaca republike Srbije". Ovaj konkurs, osim što podstiče decu da crtaju stipove i radi na njegovom promovisanju, strip uvodi u osnovne škole na časove likovne kulture.

     Strip vesti su se zvanično priključile ovom strip konkursu, za sada jednom nagradom: za originalnog strip junaka. Nagrada ima za cilj da pospeši učenike da prilikom izrade stripova kreiraju sopstvene, originalne, karaktere, da što je manje moguće precrtavaju poznate junaka stripova i crtanih filmova. Nagrada koju učenik dobija je originalni crtež njegovog strip junaka viđen, i urađen, od strane profesionalnog strip autora. Ovog puta je to originalni crtež Baneta Kerca koji je Nikoli Višekrunić pokazao da je njegov trud da osmisli sopstvenog junaka zaslužio nagradu.

     Ubuduće će, prilikom objave konkursa i rezultata, biti manje priče o tome šta su tu uradile Strip vesti. Morali smo malo da se pohvalimo...:) U nastavku priloga, spisak svih nagrađenih učesnika konkursa.

     Otvaranje izložbe i dodela nagrada je bila u subotu 20. decembra u 11 časova u holu OŠ ''Đorđe Natošević'' u Novom Sadu (Maksima Gorkog 54.)

     28. IZLOŽBA AUTORSKOG STRIPA
     UČENIKA OSNOVNIH ŠKOLA SRBIJE

     1. NAGRADA
Kristina Đorđević, 7. raz.; OŠ ''Petar Kočić'', Temerin • likovni pedagog: Valerija Kasa
Renata Pece, 8. raz.; OŠ ''Kokai Imre'', Temerin • likovni pedagog: Oršolja Farago
Marina Anastasov, 8. raz.; OŠ ''B. P. Pinki'', Stara Pazova • likovni pedagog: Milenko Hadžić

     2. NAGRADA
Marko Nićetin, 7. raz.; OŠ ''Sever Đurkić'', Bečej • likovni pedagog: Ksenija Pašić
Marina Stefanović, 8. raz.; OŠ ''Sveti Sava'', Kikinda • likovni pedagog: Zorica Rofa
Anastasija Đurić, 12 god.; OŠ ''Vuk Karadžić'', Vlasenica, Republika Srpska • likovni pedagog: Njegoš Arnaut

     3. NAGRADA
Valentina Šite, 1. raz.; OŠ ''J.J. Zmaj'', Subotica • likovni pedagog: Emilija Grubanov Martinek
Sonja Hrnjaković, 8. raz.; OŠ ''Nikola Tesla'', Novi Sad • likovni pedagog: Dušanka Tucakov
Njerš B. Alen, 2. raz.; OŠ ''Petefi Šandor'', Hajdukovo • likovni pedagog: Ester Salai
NAGRADA STRIP VESTI - ZA ORIGINALNOG STRIP JUNAKA
Nikola Višekrunić, 7. raz.; OŠ ''Sever Đurkić'', Bečej • likovni pedagog: Ksenija Pašić

NAGRADA ČASOPISA MAŠTALICA
Vuk Ristanović, 6 god.; PU ''Radosno detinjstvo'', Vrtić ''Novosađanče'' • vaspitač: Olivera Labavić, Mirjana Gavrilović

NAGRADA LIKOVNOM PEDAGOGU ZA KOLEKCIJU RADOVA
Dušanka Tucakov, OŠ ''Nikola Tesla'', Novi Sad

Piše: Ilija Bakić

     Prikaz strip albuma
     „Propuzilište“ Franje Strake;
     izdavač Bratstvo duša, 2014.

     STRAKIN DIJALOG SA DRUGIMA

     U FOKUSU

     U širokom rasponu stripovskih poetika (nezavisno od kvaliteta dela) najprepoznatljivija je ona „glavnotokovska“ koja se drži istorijskog nasleđa i ustrajno ga razvija. Izvan ovog koliko-toliko konstituisanog zabrana, stvari su mnogo manje određene pa ni terminologija nije dovoljno jasna; postoji nešto što se naziva „andergraund“ strip, ali i „alternativni“ i/ili „autorski“ strip. Ove kategorije nisu nužno različite i odeljene već se prepliću obzirom da je njihovo težište ličnost stvaraoca, njegovi afiniteti, želje i mogućnosti. Odmak od tradicionalno stripovskih tema i tehnika veći je ili manji, kao što su i eksperimenti hrabriji ili uzdržaniji. Naravno, niti su sva glavnotokovska strip dela „a priori“ dobra ili loša niti su takvi, vredni ili ne, andergraund/alternativni/autorski stripovi. Pripadanje određenim usmerenjima i „upražnjavanje“ njihovih tehnika nije garancija da će konačno strip-delo biti kvalitetno i umetnički relevantno. Ipak, autori koji slede utabane staze mogu da računaju na olakšani pristup izdavačima i njihovo veće razumevanje odnosno na podršku kritike i publike; ostali će sasvim izvesno imati probleme da štampaju svoje radove i dobiju adekvatnu pažnju inertnih medija odnosno uglavnom lenjih i na šablonima sklonih čitalaca.

     Franja Straka (1952) jedan je od večitih opozicionara naše strip scene koji je bio „andergrauder“ mnogo pre nego što se talas tog stripa uopšte izdigao na ovim prostorima i koji je i dalje autorski alternativac na sopstvenom putu kojim korača (sa dozom sudbinske fatalnosti) ustrajno i osmehnuto. Sva njegova (retka) papirna izdanja kao i dugogodišnji elektronski fanzin „Samonikli korov“ beleške su sa stvaralačke avanture koja se, neopterećena bilo kakvim spoljnim zahtevima, kreće u mnoštvu raznorodnih interesovanja uvek propuštenih kroz slatko-gorki, veselo-cinično-mudrijaški intelekt.

     REČ KRITIKE

     Pod duhovitim i višeznačnim naslovom „Propuzilište“ krije se 240 strip kaiševa u kojima Straka vodi dijalog za preko 200 filozofa, literata, glumaca i slikara iz čitave svetske (i ovdašnje) istorije kulture. Nakon portreta umetnika i godina rođenja i smrti (ali ima u knjizi i onih još uvek živih) te označenja dela iz koga se citira odlomak sledi par sličica kojima se te misli ilustruju ali i suprotstavljaju Strakinim duhovitim komentarima. U nizu slučaja komentari se nastavljaju i u par sledećih kaiševa tvoreći mini celinu u ovoj velikoj istoriji promišljanja ljudskog postojanja i ponašanja, društvenih zakonitosti i anomalija. Ne manjka ni „sukobljavanja“ ličnosti iz različitih istorijskih epoha što daje širi uvid u neku dilemi i novi zamah tumačenjima koja se kreću u rasponu od dubokog uvažavanja do karikiranja i ciničnih intonacija. Kao i uvek Straka nema dlake na jeziku niti mari za (samo)cenzuru već otvorenog duha, kroz misli drugih, govori o sebi i drugima, svima nama u njegovoj blizini (ali i daljini) jer, naravno, odabir citata svedoči ne samo o onima koji su ih napisali već (još više) o onima kojima se te misli čine bitnim. Ovo ne znači da je u „Propuzilištu“ sve mračno i beznadežno jer Straka zna da neke istine „jače udaraju“ ako su izrečene kroz dosetku, ovog puta kroz crtački kalambur, na prvi pogled smešnu scenu iza koje, na drugi pogled, buja gorčina.
     Tehnički gledano svi crteži su karikaturalni mada su portreti umetnika „ozbiljniji“; tek je poneki izvitiperen kao što je slučaj sa nekoliko likova Andre Žida, čiji je „Dnevnik 1889-1949“ Strakino omiljeno štivo. Ostali crteži u kaišu, oni koji su Strakini odgovori, ilustracije i komentari razigrani su, slobodnih zamisli i linija koje se ih izvode. Iz njih izbija crtačka radost i zrelost lišena potreba da se dokazuje (mada ne beži od ciničnog samoposmatranja). U konačnom sagledavanju „Propuzilište“ je zgusnuto seriozno i razbarušeno delo kome će se čitaoci često i rado vraćati kako bi se od srca nasmejali, makar i samima sebi.

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Piše: Strip vesti

     Od ove godine i STRIP VESTI se priključuju velikom strip konkursu za učenike osnovnih škola i dodeljuju posebnu nagradu za najoriginalnijeg strip junaka. Nagrada je u vidu originalnog crteža, gde profesionalni autor stripa, ovog puta Branislav Kerac, crta odabranog junaka.

     CENTAR ZA LIKOVNO VASPITANJE DECE I OMLADINE
     VOJVODINE, DRUŠTVO LIKOVNIH PEDAGOGA
     VOJVODINE, MARKETPRINT I STRIP VESTI

     pozivaju Vas

     na otvaranje
     60. Izložbe radova dece i omladine Srbije
           "Crveno, volim te crveno"
     28. Izložbe autorskog stripa učenika osnovnih škola Srbije
           i Izložbe "Primeri dobre prakse"

     Izložbe se otvaraju 20. decembra 2014. (subota)
     u holu OŠ "Đorđe Natošević" u Novom Sadu
     (Maksima Gorkog 54)

     10.00 časova - otvaranje izložbe "Primeri dobre prakse",
     11.00 časova - 60. Izložba "Crveno, volim te crveno" i 28. izložba autorskog stripa,
     12.00 časova - "Čarolijom do otiska"- javni čas grafike,
     13.00 časova - Stručni skup

Piše: Zlatko Krstevski

     Kultura
     15. IZLOŽBA NA STRIP I KARIKATURA

     Denes vo galerijata vo gradskata biblioteka "Borka Taleski" vo 18.30h. će bide otvoren 15. međunaroden salon na avtorski strip i sovremena karikatura. Selektirani 300 avtori od Češka, Polska, Francija, SAD, Egipet, Italija, kako i makedonski so originalni dela od rabotilnicite vo Papradište Postavkata e vo čest na 100 godišninata na gradot Prilep. Organizator e Centarot za vizuelni umetnosti "Vizant".
     www.gallery-museum.mk

Press: Color Press Group

Priče Broja Jedan #1 su specijalna edicija stripa "Alan Ford" koja će izlaziti svakog drugog 15. u mesecu. Od 15. 12. 2014. na kioscima istinite priče o Kolumbu, Piru, Vergiliju, Besnom Orlandu, Juliju Cezaru, Leonidi, Nelsonu, Kasteru. Izdavač: Color Press Group Cena: 250 dinara

Piše: Žika Strip

     FASCINANTNA STRIPSKA UMETNOST

     Uvod

     Kada sam počeo da čitam stripove kao dete, pre 50 godina, oni su bili u očima većine roditelja, pa i vršnjaka, nešto infantilno i izvan umetnosti i kulture. U to vreme čitao sam „Nikad robom“ i „Crtane romane“, sveske sa stripovima zadivljujuće dramaturgije i lepote crteža. Uglavnom su to bili avanturistički stripovi, sa pozitivnim glavnim junacima, ali bilo je i ozbiljnih zadiranja u psihologiju likova i socilogiju društava u kojima su se oni kretali. Vrlo brzo sam shvatio da se radi o umetničkim delima ravnim knjigama i filmovima koje sam tada čitao i gledao.

     Godine su prolazile i dolazilo je polako do poboljšane valorizacije stripa. Začetnici toga su bili pioniri stripske kritike koji su se pojavili tokom sedamdesetih godina prošlog veka u tadašnjoj Jugoslaviji, na primer Žika Boganović, Ranko Munitić i  Vera Horvat-Pintarić. Došlo je do prepoznavanja kvaliteta u stripovskim ostvarenjima i bilo je sve ozbiljnijih analiza pojedinih autora i dela, pa je strip, bar od strane ljubitelja, proguran u kulturu i nazvan Devetom umetnošću.

Izražajnost porteta i psihologije likova (Revolveraš, Alberto Breccia, „Crtani romani“, 1963)

     Ipak, put do potpunog uključivanja i priznavanja stripa kao umetnosti na prostorima Balkana je i dalje pred nama. To primećujemo po još uvek omalovažavajućem odnosu medija i 'velikih' umetnosti prema stripu i po tome što je izuzetno retko da neki ministar kulture otvori stripski festival (što je u Francuskoj, na primer, redovna pojava).
Sa aspekta mog dugog čitalačkog staža, praćenja stripske literature i učestvovanja u diskusijama, pokušaću da rezimiram zašto su mnogi od nas još uvek oduševljeni ovim oblikom ljudskog stvaranja i doživljavaju stripsku umetnost fascinantnom.

     Argumentacija  

     Čitalačka angažovanost

     Stripovi imaju očaravajuću moć da relativno jednostavnim sredstvima (papir/kompjuter, olovka, tuš, boje), kombinacijom kadrova i teksta i našom intuicijom da razumemo ono što se između kadrova dešava, budu ispričane neke od najlepših priča na koje se može naići u ljudskom stvaralaštvu.    

     Međutim, ova stripovska jednostavnost u alatima i relativna statičnost kadrova je, po nekim teoretičarima kulture, nedostatak stripova. Za razliku od savremenih umetnosti koje pokušavaju da donesu sve bržu informaciju, pa čak aktiviraju i samog čitaoca/gledaoca, stripovi po njima deluju malo usporeno i staromodno. Moderni ljubitelji umetnosti mogu da dodirnu, pokrenu, prate kroz pomagala, umetnička dela  i da time budu 'aktivni' učesnici.

     Ono što se u ovakvim analizama zaboravlja je da su čitaoci stripova i te kako aktivni, pre svega zbog potrebe da intelektualnim naporom prate skokove medju kadrovima (emotivne, vremenske, prostorne), što ih čini angažovanim sudionicima stripovske naracije.

Strip u formi grafičkog romana (Asterios Polyp,   David Mazzucchelli, 2009)

     Dinamika percepcije

     Strip se može čitati brzinom kojom želimo i koja nam odgovara. Štaviše, možemo da započnemo čitanje od bilo koje stranice i da se vraćamo ili zadržavamo na bilo kojoj od njih. Ovo je bitno drugačije od filma gde pasivno pratimo nametnutu dinamiku od strane filmskog režisera.

     Interesantno je da danas imamo sve više akcionih filmova, koji ne zahtevaju dublje mentalno angažovanje, a sve više kontemplativnih stripova, gde moramo da zastanemo, razmislimo o utiscima i emocijama i nastavimo sa čitanjem kada smo za to spremni. Tako se formirao naziv grafički roman za stripove sa dubljim i promišljenijim sadržajima.

     Uporedjenje sa drugim umetnostima

     Za razliku od literature, stripovi imaju i vizuelne elemente, a za razliku od slikarstva gde postoji samo jedan grafički kadar da nam prenese poruku, kod stripova uživamo u velikom broju kadrova, od kojh su mnogi vredni da se urame i okače na zid. Dakle, u oba slučaja može se uočiti veće bogatstvo datog materijala kod stripova u odnosu na ove umetnosti.

     Kod baleta i muzike nedostaje bogatstvo reči, a kod filma smeta nametnuta brzina dešavanja. Međutim, ove umetnosti imaju zvuk koji nedostaje stripovima i možda je to oblast u kojoj će se stripovi dalje razvijati. Ovo takođe ukazuje da, sa dolaskom elektronskih formi, konačne mogućnosti stripa nisu još uvek istražene i moguće je da nisu ni naslućene.

     Strip kao biznis

     Strip je još uvek jedna ne tako izrazito komercijalna umetnost, kojom se autori bave iz velike unutrašnje potrebe, a ne zato što je to nešto popularno na čemu bi moglo da se zaradi. Ovo je jedna veoma pozitivna karakteristika koja ukazuje da se ljudi još uvek bave stripovima iz naklonosti a ne rukovođeni tržišnim principima, što se teško može reći za veliki deo tvorevina etabliranih umetnosti.

     Obzirom na malu zaradu, olakšavajuća okolnost za produkciju stripa je to da se on relativno jeftino proizvodi. Nisu potrebna velika materijalna ulaganja, niti veliki broj pregalaca. Obično se radi samo o jednom čoveku i njegovoj imaginaciji da bude scenarista, pripovedač, kostimograf, glumac, koreograf, kamerman i režiser svoga ostvarenja. To čini strip otvorenim za proizvodnju od strane svakoga ko veruje u svoj talenat.  

Remek delo o tužnom karakteru i socijalnoj otuđenosti (Jimmy Corrigan, Chris Ware, 2000)

     Remek dela

     Ono što nas vezuje za neku umetnost su remek dela. Njihov snažan i dugotrajan uticaj čini nas drugačijim, bogatijim pa čak i prosvetljenim. U savremenom stripu, kao i u stripskoj istoriji, možemo lako identifikovati ovakva dela. Ona pomeraju granice  u narativnom i/ili crtačkom smislu i ostaju trajno u kolektivnoj svesti generacija. Pomenuću samo neke knjige koje su pomerale granice u nekoliko zadnjih dekada.

     Knjige Povratak crnog viteza (The Dark Night Returns, Frank Miller, 1986) i Nadzirači (Watchmen, Alan Moore & Dave Gibbons, 1987) smatraju se delima koja su revitalizovala žanr superheroja, dodavši političke i psihološke elemente. Autobiografski grafički romani Miš (Maus, Art Spiegelman, 1991), koji je osvojio Pulitzer-ovu književnu nagradu 1992, i Persepolis (Persepolis, Marjane Satrapi, 2000) otvorili su put autobiografskim knjigama koje su danas veoma zastupljene u stripskoj umetnosti. Knjiga Džimi Korigan (Jimmy Corrigan, Chris Ware, 2000) dobila je Gardian-ovu književnu nagradu 2001. godine  zahvaljući uspešnom postupku umetnika da grafičkim sredstvima prikaže socijalnu izolovanost i emotivnu degradaciju svojih karaktera. Joe Sacco je predstavnik žanra novinarstva u stripovima, jer govori o sopstvenim životnim iskustvima koja je imao na nekim od najdramatičnijih mesta naše savremene istorije (Palestine, 1996, Safe Area Goražde, 2000).

Novinarski strip (Safe Area Goražde, Joe Sacco, 2000)

     Osim ovih proslavljenih stvaralaca, postoje brojni primeri inovativnosti kod nekih još skorijih knjiga. Mazzucchelli se u svom grafičkom romanu poigrava arhitektonskim oblicima da bi pojasnio psihologiju karaktera (Asterios Polyp, 2009). Mattoti se koristi slikarskim tehnikama pri bojenju svojih panela (The Crackle of the Frost, 2012), Joost Swarte, osim što crta stripove tradicionalnom „čistom linijom“, veliki je inovator u pogledu dizajna i arhitekture. Glyn Dillon u knjizi The Nao of Brown (2012), kombinuje sociološke, fantastičke i psihološke elemente da prikaže emotivna stanja svojih likova. Woodrow Phoenix crta stripove bez ljudi (Rumble Strip, 2008), a Jon McNaught stripove bez teksta (Dockwood, 2012).

     Demokratičnost

     Ljudi različitih zanimanja, iz svih krajeva sveta, oba pola, koriste ista, jednostavna sredstva da nam prenesu svoje poruke. Porast žena stvaralaca u 21. veku u stripskoj umetnosti nije slučajan, upravo zbog činjenice da nema uslovljavanja, osim neophodnog talenta, ko može da bude autor. Mnoge, takozvane male zemlje, bez ustezanja stvaraju sjajne stripove koje onda objavljuju veliki svetski izdavači.

     Demokratičnost stripa ogleda se konačno i u tome što čitaoci sami biraju šta će da čitaju, za razliku od literature gde postoji obavezna lektira ili filmova gde mediji, nagrade i medijske kampanje usmeravaju prema konzumiranju određenih dela. Ovim čitalačkim slobodama treba dodati i ranije pomenutu karakteristiku da su čitaoci aktivni učesnici u pojašnjavanju radnje, naročito onih nevidljivih dešavanja između kadrova. Ove osobine stripskih čitalaca su, od strane nekih političkih teoretičara, procenjene kao davanje moći ljudima da misle svojom glavom, što mnogi politički sistemi upravo pokušavaju da spreče davanjem brze, pojednostavljene i dirigovane informacije.

Strip sa produbljenim prikazom emotivnih stanja protagonosta (Nao of Brown, Glyn Dillon, 2012)

     U današnje vreme digitalizacije, stripovi postaju još dostupniji, jer osim u skupoj papirnoj formi mogu da budu dostavljani i čitani kao elektronske knjige. Time se takođe omogućava da neke manje poznate, ali kvalitetne stripske scene, budu efikasno predstavljene svetskoj javnosti.

     Društvena interakcija

     Svaka umetnost, pa i stripovska, postoji u zadatom društvenom okruženju i neohodno je da umetnost ostvari određeni stepen relevantnosti i uticaja u socijalnom miljeu. Mora se priznati da su stripovi dugo bili vidjeni samo u domenu ljudske zabave. Međutim, moderni stripovi zadiru u mnoge društvene oblasti.

     Pokazalo se da su stripovi skoro idelani da slikom i reči pomažu u obrazovanju. Ogroman broj školskih knjige je oduvek imao kombinaciju reči i slike, ali sada se javljaju baš stripovi kao knjige kojima se adresira neka edukativna potreba – u medicini, kod kućnih popravki, u rukovanju kompjuterima, kod tretmana starijih osoba, razrešavanju konflikata itd.

     Takođe, stripovi su odlična platforma da se adresiraju neki psihološki i socijalni problemi, kako kod mladih tako i kod starijih generacija. Dijapazon obrađenih tema je zadivljujući. Pomenućemo samo neke, potkrepljene sa nekoliko primera – opasnost od nuklearnog rata (When the Wind Blows, Briggs, 1983), društvene promene (Ukrainian Notebooks, Igort, 2010, A Chinese Life, Kunwu, 2012, Nova vremena, Lavrič, 2011, Deogratias - A Tale of Rwanda, Stassen, 2006), odnosi medju društvenim klasama (Bhimayana, Durgabai & Subhash Vyam, 2011, Gentleman Jim, Briggs, 1980), ratne posledice (Notes for a War Story, Gipi, 2007, Barefoot Gen, Nakazawa, 1982), nasilje u porodici (The Tale of One Bad Rat, Talbot, 1995), homoseksualnost (Why I Killed Peter, Alfred, 2008, Fun Home, Bechdel, 2006, Skim, Tamaki, 2008), medicinski problemi (Epileptic, David B, 2005, Stitches, Small, 2009), droga (Blue Pills, Peeters, 2008, Dnevnik Ane Tank, Sitar, 2008), naučne nedoumice (Science Tales, Canningham, 2012), odnosi u porodici (S., Gipi, 2013, Aya, Abouet & Oubrerie, 2008) savremene anksioznosti (Get a Life, Dupuy & Berberian, 2006, My Troubles With Women, Crumb, 2000, Ordinary Victories, Larcenet, 2005), filozofija (Logicomix, Doxiadis, Papadimitrou, Papadatos & Di Dona, 2009), odnosi medju mladima (Ghost World, Clowes, 1997, Love and Rockets, Jaime & Gilbert Hernandez, 1982, Blankets, Thompson, 2005, Shortcommings, Tomine, 2007), smrt u porodici (When David Lost His Voice, Vanisteandez, 2012) itd.

Strip iz Indije sa folklornim elementima o kasti Nedodirljivih (Bhimayana, Durgabai & Subhash Vyam, 2011).

     Popularnost i postojanost tokom vremena

     Zaista zadivljuje vitalnost i entuzijazam zaljubljenika u stripove, počevši od stvaralaca i urednika do kritičara i sledbenika, koji opstaju i održavaju strip scene bez obzira na ekonomske, medijske i političke nepodobnosti. Posebno treba istaći stripske sledbenike koji prepoznaju strip kao svoju umetnost, kao nešto što im donosi neophodnu emotivnu i kulturnu nadogradnju. U isto vreme, ova grupa podnosi  pritiske medija i državne kulturne politike koje često stavljaju strip fanove u geto 'neodraslih' osoba. Smatra se da, upravo zbog ovog podcenjivanja stripova od strane zvanične kulture, nije lako pridobiti nove čitaoce, ali se isto tako smatra da svako ko uđe u svet stripova, prepoznaje kvalitet i više ne izlazi.

Strip o filozofiji XX veka (Logicomix, Alecos Papadatos and all, 2009)

     Problemi

     Postoje i neke zbunjujuće stvari kod stripova. Pre svega, samo ime ukazuje na kadrove u kaiševima, što već odavno nije dominantno kod stripova. Još gore je sa engleskim izrazom 'comics', koji je nastao da označi komične stripove, a oni to odavno, u najvećem broju, više nisu.

     Zbunjuje i to što se stripovima „glavnog toka“ nazivaju stripovi u kojima protagonisti obučeni u šarene trikoe lete po vazduhu, a stripovi o stvarnim ljudskim odnosima i osećanjima nazivaju se 'underground' stripovima.

     Dalje, stripovska umetnost još uvek traga za definicijom sopstvenog fenomena. Možda ustaljeno pojašnjenje da su stripovi sekvencijalna kombinacija reči i slike, treba zameniti leksičkom definicijom da su stripovi „pocepani obični govor“ zato što postoje samo fragmenti naracije i konverzacije u kombinaciji sa vizuelnim elementima. Ili možda treba usvojiti pojašnjenje da su stripovi „kombinacija grafičkog izraza i poezije“, po rečima Seth-a, stripskog autora iz Kanade.

     Zaključak

     Bez obzira na nedostatak konačne definicije stripske umetnosti, stripovi ostaju i dalje jedinstvena kombinacija narativnog i vizuelnog, obogaćena talentom i vrednim radom autora. Kao takvi, stripovi  su bili i ostali fascinanti umetnički oblik i možemo da očekujemo njihov dalji napredak, pomeranje granica u žanrovima, grafizmu, digitalnim alatima i društvenom angažmanu.

     Za kraj ću se poslužiti rečima stripskog autora Chris-a Ware-a (intervju u Gardian-u, 2013. godine): „Ima nešto magično kada čitate slike koje se kreću u vašoj glavi“.

     Živojin Tamburić
     Beograd/London, jun 2014

     [Objavljeno na hrvatskom u Kvadratu #29, jesen 2014]

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: Institut français

     Jedna od manifestacija koje Francuski institut organizuje u okviru obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog jeste i predstavljanje albuma „Linije fronta“, kolektivnog francusko-srpskog strip izdanja, objavljenog u saradnji sa izdavačkom kućom System Comics. Učesnici: System Comics, izdavač albuma „Linije fronta“ i Darkwood, izdavač srpskog izdanja albuma “Prokleti rat!“ Žaka Tardija.

     Utorak 16. decembar – 19h30
     Kulturni centar Novi Sad, Katolička porta 5
     ALBUM „LINIJE FRONTA“

     Kolektivno francusko-srpsko strip izdanje koje se bavi svakodnevnim životom ljudi i životom na frontu tokom Velikog rata.

     Francuski institut objavljuje, u saradnji sa izdavačkom kućom System Comicsalbum „Linije fronta“ koji se bavi svakodnevnim životom ljudi i životom na frontu tokom Velikog rata. Album se sastoji od 10 kratkih priča, koje je napisalo 5 francuskih i 5 srpskih scenarista (Rodolphe, Bruno Falba, Dobbs, Miloš Petrik, Dragana Stojiljković…), dok je album ilustrovalo 10 čuvenih crtača iz Srbije, među kojima Zoran Janjetov, Aleksa Gajić, Zograf, Dražen Kovačević. Izdanje je obogaćeno predgovorom Žan-Pjer Vernea, francuskog istoričara i scenariste Tardijevog stripa “Prokleti rat!”.

     Album „Linije fronta“ prikazuje viđenje nekolicine srpskih i francuskih autora na Veliki rat, na ulogu koju je imao u kolektivnom pamćenju Francuza i Srba koji su ostvarili bratstvo po oružju. System Comics objavljuje ovo izdanje na srpskom i francuskom, uz podršku Misije stogodišnjice i Ministarstva kulture Republike Srbije.

Priredio: Strip vesti

     JERGOVIĆ: OVO JE ČISTO REMEK DJELO

     "Bio je to vrlo zahtjevan fizički i psihički posao, godinu i pol dana radila sam 16-17 sati na dan, poštujući uvjete velikog izdavača Random House. Bila sam izolirana. Po pet dana nisam izlazila iz pidžame. Sin mi sada ima 16 godina, a njega bi kada bi došao iz škole samo kratko pitala kako ide i on bi se povukao u svoju sobu. Kad sam predala knjigu, onda sam pala - boljela su me leđa, depresija, ponovno su se pojavile migrene. A kad je to prošlo, nikad se nisam bolje osjećala u životu. Izbacila sam sve iz sebe, kazala je preksinoć kanadska autorica srpskog porijekla Nina Bunjevac u prepunom Crvenom salonu pulskog Doma Hrvatskih branitelja na hrvatskoj premijeri njene iznimno hvaljene strip knjige "Fatherland" ("Zemlja otaca").


     Knjiga nad kojom čitatelj zaplače

      Promocija je počela svježom viješću da je britanski Guardian uvrstio ovu grafičku novelu u najbolje strip knjige u ovoj godini, a kolumnistica Guardiana Rachel Cook opisala ju je kao "divan memoarski zapis o razornom utjecaju nacionalizma na cijelu obitelj". Knjiga je pod naslovom "Zemlja otaca" objavljena u izdanju kuće "2x2", a s autoricom, školovanom slikaricom, razgovarali su Vladimir Šagadin u ime izdavača i književnik Miljenko Jergović.

     Šagadin je priznao da je plakao čitajući ovu knjigu, a to nam je uoči početka promocije priznao i jedan stariji pulski vojni umirovljenik.

     - Mene je najviše zanimalo kako će moja majka i sestre primiti knjigu. Mama je jako ponosna. Čak je kupovala knjigu kao poklon za neke ljude, a nije od mene uzela, a jedanput je stala u red da joj potpišem knjigu, kazala je autorica, dirnuvši publiku iskrenošću.

     Prije "Fatherlanda", s prtljagom oca nacionalista i terorista suočila se u priči "August 1976." (u kojoj je iscrtala posljednje minute očeva života) te u strip albumu "Hladna kao led".

     - "Hladna kao led" je simboličan način odbijanja ideologije mojeg oca. Mnogi su na forumima dočekali to kao antisrpski letak. No, bilo je i puno dobrih recenzija, a zaplakala sam na recenziju Miljenka Jergovića; nisam tada ni znala tko je on, a onda sam pročitala njegovu knjigu "Otac" i onda si rekla: 'Ima nas još'. Neki nas zovu jugonostalgičari. Mi smo biljke izvađene iz korijena, između neba i zemlje. Ova je knjiga namijenjena svoj publici bivše Jugoslavije, rekla je Nina Bunjevac. Rođena u Torontu, ona je odrastala u Jugoslaviji do 1990. kada kao 16-godišnjakinja ponovno s majkom i sestrama odlazi u Kanadu. "Tada nisam znala što je nacionalizam. Ova knjiga otvara dijalog", dodaje.

     Individualni izraz autoričina morala

      Hvaleći njeno autorstvo mimo teksta i naracije, Miljenko Jergović veli da je knjiga, pored političke pozadine, usamljenički, individualni izraz autoričina morala.

     - To je čisti moralitet. Ovo je knjiga kakvih je bilo jako malo od 1945. do danas, jer se ljudi plaše za svoju čast ili guzicu, a često im je čast tamo gdje i guzica. Najdragocjenije je o ovoj knjizi razgovarati kao o čistom i nepatvorenom umjetničkom djelu i umjetničkom činu. Ovo je čisto estetsko remek djelo, istaknuo je Jergović. (Zoran ANGELESKI)

     [Objavljeno: Glas Istre, Pula, 10.12.2014]

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: Veseli četvrtak

Zagor Odabrane priče #28: Kandraksova osveta 380 dinara Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com

Piše: Strip.art.nici Buch

Press: KCNS

     Izložba “Prokleti rat!” koja nosi naslov mitskog albuma francuskog strip autora Žaka Tardija biće otvorena u četvrtak, 11. decembra u Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada, a uz table iz ovog strip albuma biće predstavljene i table iz strip albuma “Linije fronta”.

     Strip album “Prokleti rat!” objavila je 2009. godine izdavačka kuća Kasterman i doživeo je veliki uspeh u Francuskoj i Evropi. Plod je saradnje između crtača Žaka Tardija i scenariste Žan-Pjer Vernea, istoričara stručnjaka za Prvi svetski rat. Album se bavi običnim ljudima koji su učestvovali u Velikom ratu. Tardijeva ambicija nije da predstavi taj rat kao veličanstveni trenutak istorije. Naprotiv, njegovo delo posmatra rat kao apsurdnu klanicu viđenu očima običnog mladića koji u njemu učestvuje. Za razliku od stereotipnih heroja koji se inače sreću u stripovima, Tardijevi junaci se plaše, hladno im je i nemaju ratobornih osećanja. Tardijevo delo izazvalo je brojne rasprave u Francuskoj i Evropi zbog pomenutog načina gledanja na svetski konflikt. Radi se o pravom remek-delu devete umetnosti, navode iz Francuskog instituta.

     Žak Tardi (Jacques Tardi) (1946), strip autor i crtač, proslavio se serijalima “Adela Blansek”, “Krik naroda”, “Nestor Burma”, kao i po svom radu okrenutom ka Prvom svetskom ratu. 1985. godine dobio je veliku nagradu na Festivalu u Angulemu, a 2011. godine dve američke Ajzner nagrade. Serija o Adeli poslužila je 2010. godine kao podloga za istoimeni film Lika Besona. Predstavio se ove godine velikom izložbom na Festivalu stripa u Angulemu. Bavi se takođe ilustracijama knjiga. Izdavačka kuća Darkwood prevela je i objavila album “Prokleti rat!”.

     Izložba će biti otvorena u Novom Sadu do 31.decembra a zatim će biti predstavljena u Nišu.

Press: Strip vesti

     Spiritus movens, urednik, pokrovitelj, kritičar, istoričar, kolekcionar,... Žika Tamburić je pokrenuo novu izdavačku kuću “Modesty stripovi”, www.modestystripovi.com, gde će nastaviti svoj rad na afirmaciji stripske umetnosti u Srbiji, počevši od dalje promocije i prodaje dosadašnjih knjiga objavljenih preko ”Omnibus”-a, do nastavka rada na pokrenutim projektima.

     Osim toga, biće to i svojevrsno povezivanje sa njegovim postojećim izdavaštvom “Modesty Comics”, www.modestycomics.com, čiji je cilj promocija i prodaja stripova sa ovih područja u elektronskom obliku na engleskom jeziku.

     Dosadašnji rad na stripu Žike Tamburića je već ostavio trag na ovim prostorima, pre svega kroz njegovu knjigu sa koautorima ”Stripovi koje smo voleli”. Ovaj leksikon stripova i stvaralaca sa prostora bivše Jugoslavije u XX veku, nagrađen je kao izdavački poduhvat godine na Sajmu knjiga u Beogradu 2011. godine, što je prva knjiga o stripu koja je dobila tu najveću nagradu.

     Kao urednik, prikazao je knjige stripova sa obaveznim predgovorima renomiranih stripskih kritičara i biografijama autora. U njegovim edicijama na srpskom jeziku dati su neki značajni svetski autori (Prado, Talbot, Brigs,...), autori iz regiona (Lavrič, Bunjevac, Milović,...), kao i autori iz stripske istorije (Bogičević, Jovanović). U njegovom izdavaštvu na engleskom jeziku dati su mnogi autori iz regiona (Sitar, Lunaček, Rus, Wostok, Zupan, Nikolić, Sotirovski, Ružić, Ribnik,...). Okupivši oko svojih izdanja eminentna imena iz Srbije, regiona, pa i šire, doprineo je tretiranju ovdašnjeg stripa i strip izdavaštva kao svetskog fenomena. Sve ove aktvnosti sada imaju zajedničku platformu u nazivu Modesty (stripovi/comics).

     Dosadašnje Žikine knjige, papirne i elektronske, pozitivno su prihvaćene od kritičara i profesionalaca iz sveta stripa, ali i od publike koja je prepoznala njegove edicije kao svoje, čak i od strane onih koji nisu bili u stripu ili su se vratili njemu, nalazeći u ovim delima umetnost u njenom univerzalnom obliku. To su pokazali kupci i ove godine na Salonu stripa i na Sajmu knjiga odličnim prihvatanjem novih i starih izdanja.

Žikina misija se nastavlja kroz „Modesty stripovi“ i „Modesty Comics“, pa se ljubitelji stripske umetnosti mogu o dosadašnjim i daljim aktivnostima upoznati na ovim sajtovima.

Piše: Franja Straka

Press: Besna kobila

Piše: Zoran Đukanović

     Strip u svetu realne ekonomije:
     CRNO I BELO O LEVOM I DESNOM

     (Lazar Džamić i ja govorimo za časopis „Biznis & Finansije“)

     Iako većina čitalaca strip najčešće povezuje sa jednostavnim žanrovskim štivom, osvrti na svakodnevne političke i ekonomske probleme i te kako su prisutni u devetoj umetnosti. Spoj maštovitosti i kritičkog stava autora stvorili su svetove u kojima superheroji predstavljaju blještave simbole kapitalizma, grupa siromašnih tajnih agenata izvrgava ruglu gotovo sve osobine ljudskog društva, i u kojima su najoštriji kritičari ekonomskog globalizma jedan prgavi šestogodišnjak i njegov plišani tigar...

     Razgovor vodio: Marko Miladinović

     U prvim stripovima koji su izlazili na stranicama američkih novina početkom dvadesetog veka, društveni i ekonomski događaji bili su neka vrsta dekora – dovoljno prisutni da stvore atmosferu ili ukažu na motive akcija glavnog junaka, ali ne i više od toga. Pažljiviji čitaoci stripa „Siroče Eni“ iz 1924. godine, mogli su doduše da pronađu i pokoji prikriveni komentar autora na društvene prilike, ali je na pisce i crtače koji su hteli ozbiljnije da se posvete ovoj temi trebalo sačekati.

Giuseppe Pellizza da Volpedo (1868 –1907) - Il quarto stato

     „U domenu popularno-obrazovnog, didaktičkog stripa to su svakako bili “Komunistički manifest u stripu” Rodolfa Mancenara, kod nas preveden krajem sedamdesetih godina prošlog veka, i “Marks za početnike” meksičkog crtača M. Riusa (pseudonim Eduarda del Ria). To je prva i kultna knjiga iz serije početnica u stripu, kod nas objavljena 1980. godine", objašnjava Zoran Đukanović, jedan od najpoznatijih teoretičara i kritičara stripa sa prostora bivše Jugoslavije, koji već dvadesetak godina živi u Amsterdamu. „Remek-delo Bila Votersona „Kalvin i Hobs“, idealan je primer spoja visoke artističke vrednosti i ogromne popularnosti. Doživljaji šestogodišnjeg dečaka Kalvina i njegovog plišanog tigra Hobsa, oštrih kritičara ekonomskog globalizma, objavljivani su u pedeset zemalja uz neverovatnih četrdeset pet miliona prodatih zbirki.

'Ken Parker' - parafraza početka Bertolučijevog filma 'Dvadeseti vek'

     Uspeh „Kalvina i Hobsa“ bio je labudova pesma stripa u dnevnim i nedeljnim novinama. Tokom devedesetih kulminira kriza sindikatskog stripa koji više ne povećava značajno tiraže novina, a medij stripa se seli u sveske, zatim u strip revije, a sada u grafičke romane i knjige stripa, koje su, razumljivo, manjih tiraža i obraćaju se drugoj vrsti publike.

     Ipak, stripova najviše umetničke vrednosti i angažmana i kritičkog pogleda na kapitalizam ne manjka. U njih svakako spadaju dela Hozea Munjoza i Karlosa Sampaja, “Bar kod Džoa” i “Bili Holidej” (u izdanju beogradskog „Darkwood“-a) i „Alek Siner” (u izdanju zagrebačke „Fibre“). Njihova publika se po broju čitalaca ne može porediti sa “Kalvinom i Hobsom”, ali oni uživaju kultno poštovanje vernih čitalaca u preko dvedeset pet zemalja, kao i među kolegama i kod kritike. To je možda najporaznija kritika kapitalizma koju je proizveo medij stripa, a da delo nije umanjilo svoju artističku vrednost. Tome treba svakako dodati stripove Alana Mura “V kao vendeta” i “Nadzirače” (“Beli put”, Beograd) koji to rade iz nešto drugačijeg, antiutopijskog ugla.

     Strip svoju kritiku društva i socijalnog stanja neretko zaodeva u žanrovsko ruho detektivske priče, horora, melodrame, superherojskog stripa... U čuvenom vesternu „Ken Parker“ dvojice Italijana, Đankarla Berardija i Iva Milaca, u epizodi „Štrajk“, mi u stvari čitamo grafički roman na devedeset šest stranica. On iscrpno portretiše razloge radničkog bunta koji prerasta u štrajk, kao i snage represije i policijske manipulacije upotrebljene da se štrajk uguši”, navodi Đukanović.

     Postoje stripovi koji su stvarani s levičarskog i desničarskog stanovišta, „iako to nije tema koja dominira, za razliku od vrlo politizovanog Holivuda“ kaže Đukanović i navodi najpoznatije primere: „Strip “Korto Malteze” Huga Prata obožavan je od levičara diljem planete, mada se sam Prat nije deklarisao kao levičar, što je objasnio i u svojim sećanjima („Želja da se bude beskoristan“, “Službeni glasnik”, Beograd) nego pre kao libertinac. Čuveni argentinski strip scenarista Hektor Esterheld ubijen je od strane hunte tako što je bačen iz helikoptera u džunglu gde mu se gubi svaki trag, a zatim su ubijene i njegove tri kćeri. Autentični levičari su pomenuti Munjoz i Sampajo, takođe Argentinci, emigranti u Evropi. Autor desničarskih javnih nastupa je Frenk Miler, autor inače sjajnog i prekretničkog grafičkog romana “Betmen: povratak mračnog viteza”. Tu, naravno, nikako ne treba brkati delo i autora.

"Alan Ford"

     „Tko izgubi dobitak, dobije gubitak“

     Ova i još desetak jednako duhovitih rečenica-aforizama („Ako kaniš pobjediti, ne smeš izgubiti“, „Bolje živeti sto godina kao milijunaš nego sedam dana u bijedi“, i druge) iz italijanskog stripa „Alan Ford“, autora Magnusa i Bunkera, postale su svojevrsni simboli društvene satire na našim prostorima, pa često mogu da se nađu odštampane na šoljama za kafu, posterima ili majicama. "Alan Ford" je jedan od retkih primera uspešnog “primanja” nekog stranog kulturnog artefakta u novoj sredini", kaže za B&F Lazar Džamić, poznati stručnjak za digitalni marketing u Velikoj Britaniji, ali i autor nedavno objavljene knjige “Cvjećarnica u kući cveća” ("Heliks", Smederevo) u kojoj istražuje fenomen masovne popularnosti "Alana Forda” u bivšoj Jugoslaviji.

     “Prvi i najveći razlog za takav uspeh je to što je naš prirodni oblik mentalnog i društvenog funkcionisanja nadrealna farsa. Ni kapitalizam, ni socijalizam, nego nadrealizam. Zato je strip odjeknuo tako jako. Pored toga, „Alan Ford“ je modernizovana verzija commedia dell’arte, stare i arhetipske umetničke forme koja je u mnogome oblikovala modernu kulturu masovnih medija. Pomoglo je i nekoliko drugih razloga, od društvene satire, kao jake umetničke forme nekadašnjih komunističkih zemalja, preko načina na koji je hrvatski jezik percipiran u ostatku bivše zemlje, do preovlađujućeg kulta amaterizma u našim društvima.

     Sve je kod nas rezonovalo sa „Alanom Fordom”: naš politički sistem, ponašanje ljudi na vlasti, čak i u malim sredinama (posebno u malim sredinama), ružnoća i groteska naših buvljaka i raspadnutih autobusa u vreme Miloševića, način na koji naše porodice funkcionišu i naš permanentno konfliktni odnos prema svemu - i svetu i nama samima. Takođe, spremnost da poverujemo u sve i da ne verujemo ni u šta“, ističe Džamić.

Šala autora 'Kena Parkera', Berardija i Milaca

     „Alan Ford“ je unikum, nešto što nikada pre ni posle nije postojalo u stripu. U prvim godinama serijala (1969-1975) na genijalan način su objedinjeni humor, ironija i persiflaža, dekonstruisanje gluposti tako što se ona performira, tako što se u nju besomučno uživljava - duboko radikalna pojava,  potpuna novost za osećanje šta jeste humor u sedamdesetima, duhovni brat „Montiju Pajtonu“ (1969-1974). To, dakle s jedne strane, a s druge strane kritika i izrugivanje kapitalizma, american way of life i rasizma, uključujući izrugivanje finansijskog rasizma prema najsiromašnijima. Ovo je fenomen metastripskog karaktera, pošto je reč o epohalnoj promeni karaktera humora. Bio je, za razliku od „Montija Pajtona“, strogo lokalizovan na Jugoslaviju (i potom zemlje nastale raspadom) i Italiju, a nije imao odjeka u ostatku Evrope, naglašava Zoran Đukanović. Čitalačka publika u SFRJ je veoma dobro prihvatila ovaj serijal, koji je u izdanju zagrebačkog „Vjesnika“ izlazio dvonedeljno i imao po nekoliko reprinta prvih stotinak epizoda. Tiraži su premašivali 55.000 primeraka ali tome je, osim ekonomski bezbrižijih vremena, u dobroj meri doprineo i nadahnuti prevod „Vjesnikovog“ urednika Nenada Briksija.

     Džamić veruje da bi „Alan Ford“ bio uspešan na našim prostorima i da se danas prvi put pojavio, ali ipak ne u tolikoj meri kao pre četiri decenije. „Danas nema te sveprisutne dinamike između zvanične iluzije, reflektovane u realnom životu kroz osećaj komfora, i skrivene realnosti bazirane na propagandi i pozajmljenim parama. Sada znamo u kakvom društvu živimo, zavesa je podignuta i to je na mnoge načine uklonilo tu specifičnu suptilnu farsičnu energiju koja je postojala u bivšoj Jugoslaviji. Međutim, mislim da problem nije samo u tome šta se dešavalo kod nas u poslednjih dvadesetak godina, već ono što se desilo u svetu. Strip u vreme objavljivanja „Alana Forda” nije imao mnogo konkurencije - film i sport su bili jedina, jer je sve ostalo oko nas bili sivo i čemerno. Sada imamo internet, kompjuterske igre i sveprisutnu pornografiju, što je konkurencija sa kojom se strip, kao ni knjiga, ne mogu nositi. Ništa ne može. To je po meni glavni razlog što „Alan Ford” – ni strip u principu - u našim životima nema onu ulogu koju je nekada imao. Sada stripove čitaju više odrasli nego deca!”, zaključuje Džamić.

Socijalno beznađe - 'Bar kod Džoa', Munjoz i Sampajo

     Vrli novi svet

     U savremenom domaćem stripu postoji nekoliko pokušaja ozbiljnog interpretiranja tmurne svakodnevice. „Nina Bunjevac savršeno je portretisala tragično stanje ekonomske emigracije u nekim od priča zbirke “Hladna kao led” (“Omnibus”, Beograd), što je srodno poetici filmskih dostignuća crnog talasa (Makavejev, Pavlović, Žilnik). U Sloveniji se temama društvene regresije bavio Iztok Sitar u četiri albuma izrazito društveno-kritičkog sadržaja, pod zajedničkim nazivom “Slobodna Slovenija”. Ali autorski strip možda tek čeka plimu takvih kreativnih opredeljenja“, kaže Zoran Đukanović.


     (“Biznis & Finansije” br. 100, Beograd, septembar 2013)

Priredio: Strip vesti

Vladimir Šagadin, selektor sajamskog strip programa / Foto: Tomislav SPORIŠ

     SANJAM STRIP

     Vladimir Šagadin:
     STRIPAŠI SU POSLJEDNJI
     ROMANTIČARI KNJIGA

     Autor: Zoran Angeleski 

     Stripovi ovise isključivo o ljubavi, jer tu ima jako malo novaca. Velika je čast što će se autori stripa naći na istom mjestu s ostalim uglednim piscima na Sajmu jer strip autori i spadaju u to društvo, a često završavaju u getima, kaže Šagadin

     Premda će jubilarni 20. Sa(n)jam knjige u Istri, koji će se u Puli održati od 4. do 14. prosinca, u ovoj godini obilježavanja stote obljetnice početka Prvoga svjetskog rata biti posvećen nemiloj 1914., poseban žanrovski fokus bit će usmjeren i devetoj umjetnosti – stripu. No, i strip će, posebno kroz program »Jučerašnji svijet u stripu«, biti usko povezan s glavnom sajamskom temom jer će u Puli gostovati značajni domaći i inozemni strip crtači i autori grafičkih novela koji obrađuju temu Prvog svjetskog rata. To nam potvrđuje i glavni selektor ovog sajamskog programa Vladimir Šagadin, dizajner, novinar i osnivač izdavačke strip kuće 2x2, široj javnosti poznat kao voditelj HTV-ove glazbene razgovorne emisije »Šlep šou«, u kojoj u malom crvenom kombiju razgovara s domaćim bendovima i autorima.

     Divni stripovi i izložbe

     Pitamo ga kojim se kriterijima vodio kao selektor strip programa, koliko osobnim estetskim, a koliko je izbor nametala tema 1914.
     – Nastojao sam se prilagoditi temi sajma. Prvi svjetski rat na njegovu stogodišnjicu puno je bolje obrađen kod srpskih nego hrvatskih autora. Srpski su autori naprosto zainteresiraniji za tu temu, više ih se osobno tiče, skloniji su prošlosti. Pratim izdanja u Hrvatskoj i Srbiji jer ta strip scena, unatoč ratu, nije prekinula suradnju i jako ovise jedna o drugoj. Zato je u programu Aleksa Gajić koji u Pulu dolazi s divnim stripovima i izložbom. S druge strane, ovo je prilika da se strip pokaže na jednom mjestu koje je stvarno establišment, i to na 20. godišnjicu Sajma knjige, kaže Šagadin.
     – Misao vodilja mi je da su strip autori u Hrvatskoj posljednji romantičari knjiga. Stripovi ovise isključivo o ljubavi, jer tu ima jako malo novaca. Velika nam je čast što će se autori stripa naći na istom mjestu s ostalim uglednim autorima i piscima na Sajmu jer strip autori i spadaju u to društvo, a često završavaju u getima. Strip nikad nije dobio Nobelovu nagradu. Želimo proći tu membranu. Želimo ponuditi i politički strip, kao i komercijalni strip, na ovom sajmu onaj koji se radi za Francuze. U tom smislu u Pulu dolaze dva vrlo jaka francuska autora, Kris i Maël, ali i dva naša autora, Darko Macan i Igor Kordej koji su, kad je o čitanost riječ, prodavaniji u Francuskoj od ova dva istaknuta Francuza.
     – Željeli bismo prikazati strip kao medij pričanja svojstven čovjeku i da je strip trenutno, i domaćih i stranih autora, puno uzbudljiviji od, neka mi ne zamjere, aktualne domaće produkcije knjige. Predstavit ćemo ukupno 200 albuma, moći će se na jednom mjestu vidjeti jedna djelatnost koja se zaobilazi, a za to nema nikakvog razloga. Možemo biti ponosni na naše strip autore, i to u svim vidovima – od humora do ozbiljnih priča, sve do animiranih projekata u DVD formi. Strip je interdisciplinarna djelatnost. Mislim da ćemo napraviti dobar tulum – raspoloženo će Vladimir Šagadin.

     Nepravedno zapostavljen

     Njegova će izdavačka kuća 2X2 uoči samog početka pulskog sajma objaviti strip kanadske slikarice i strip umjetnice srpskog porijekla Nine Bunjevac »Otadžbina« (Fatherland) u kojoj se autorica suočava s terorističkim backgroundom vlastitog oca.
      – Knjiga Nine Bunjevac izravno iz tiskare dolazi u Pulu. Ta priča na 160 stranica, to je »lom«, to je tako uzbudljivo – kaže Šagadin.
     Strip je nepravedno i neopravdano zapostavljen medij, no s druge strane, Aleksandar Zoograf je govoreći u jednom intervjuu o novom stripu o Krleži, a koji će se također promovirati na pulskom sajmu, kazao da je »strip izvanredan medij, između ostalog i zbog vlastite nepretencioznosti i autsajderske uloge koja mu daje krila«. S tom tezom da strip omogućuje slobodu, apsolutno se slaže i Šagadin.
      – Strip možemo usporediti s jazzom u svijetu. Svojevremeno su ljudi masovno odlazili na jazz. Tamo su plesali, veselili se i znojili, kao što to sada čine na techno partyjima. Kasnije je jazz otišao na akademije, katedre i elitističke klubove. Ja volim jazz, ali to je jedna mala aktivnost u Zagrebu, s tek dva mjesta, ako ne računamo festivale. No, ti možeš nešto kvalitetno raditi u stripu, iako službenu kulturu to ne zanima, možeš kreirati »ubitačno« djelo, djelo koje je za razliku od obične knjige, nacrtano – pojašnjava on, dodajući da je velika stvar što su organizatori sajma omogućili veći prostor stripu. Bit će vrlo zanimljivo, a nepretenciozno.

     »Deveta umjetnost« ili zanat

     Razgovarat će se o stripu iz scenarističkog, ali i crtačkog kuta, a koliko je strip »deveta umjetnost«, a koliko zanat, vidjet će se na izložbama i čuti od vrsnih domaćih i inozemnih strip autora te nakladnika.

     U Pulu dolazi sjajna gošća iz Kanade Nina Bunjevac, uvijek zabavan Aleksa Gajić iz Beograda, Francuzi Kris i Maël te jake domaće snage Igor Kordej i Darko Macan. Potonja će četvorka na zasebnom okruglom stolu razgovarati o položaju stripa u Francuskoj i Hrvatskoj, kao i tretmanu strip autora od strane »službene« kulture.

     [Objavljeno: Novi list, Rijeka, 19.12.2014]

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Piše: Ilija Bakić

     TEŠKA TRAGANJA ZA SMISLOM
     ili VERA I SUMNJA U SVET
     „Sveti duh i voda“ Đorđe Milović;
     izdavač Komiko, Novi Sad, 2014.

     U FOKUSU

     Mada ne postoji opšteprihvaćena definicija stripa kao umetničke forme jer se mišljenja teoretičara u mnogome ne slažu, čitaoci svakako imaju svoju „svakodnevnu“ formulaciju i po njoj se ravnaju kada „konzumiraju“ stripove; ovu „formulu“ koriste i stvaraoci prilikom „izrade“ novih „proizvoda“. Mnoštvo elemenata-činilaca te formule iskustveno je određeno i funkcioniše kroz manipulisanje tematskim i zanatskim ikonografijama. Snaga ovih odrednica najveća je u „proizvodima“ korporativnih strip industrija a slabi kako se strip primiče alterantivnom i autorskom pogledu na sam medijum 9. umetnosti. I stvaralačka sloboda zavisi od opredeljenja umetnika-zanatlije da poštuje postojeće „stripovske“ granice. U svemu ovome strip se ne razlikuje od drugih grana umetnosti ali je pritisak na njega znatno veći jer je komercijalnost stripa veća pa su jači i zahtevi da ona bude dostignuta.

     Na ovdašnjim strip prostorima imperativi velike prodaje odavno ne postoje ali to ipak ne znači da su autori slobodniji u stvaralaštvu jer ih, paradoksalno, pritiska teret borbe za bilo kakvo objavljivanje što nameće određenu „samocenzuru“ u odnosu na izneveravanje strip kanona. Među retkim strip stvaraocima koji su izdržali iskušenja retkog objavljivanja, ostajući verni sopstvenom umetničkom profilu, eksperimentu i traganju u mediju, zapaženo mesto pripada Đorđu Miloviću (1960) koji ustrajava u svom doživljaju stripa i, ostajući u granicama takozvanog „glavnog toka“, insistira kako na specifičnom tematskom okviru tako i prepoznatljivom vizuelnom rukopisu što ga, sveukupno, čini zaokruženom umetničkom pojavom koja stvara intrigantna i umetnički relevantna dela.

     REČ KRITIKE

     „Sveti duh i voda“ po mnogo čemu je jedinstvena strip tvorevina. Mada je knjiga podeljena u dva segmenta „Sveti duh i voda“ i „Dodaci“, koje čini sedam odnosno šest kraćih celina-priča, u pitanju je zaokružena priča koja se bavi odnosom senzibilnog pojedinca visokih ideala i etičkih načela i društvenog okruženja koje funkcioniše po sasvim drugačijim, prilagodljivim principima zbog čega je takva osoba prinuđena da neprestano luta kroz vreme, od postanka sveta do danas, i prostor, kome je težište u Lažigradu, tražeći način ispunjenja sopstvene svrhe u rasponu od mesijanske pomoći jadnima i nemoćnima do potpune posvećenosti stvaranju Umetnosti. Naravno, definitivnih odgovora na pitanja o društvenim sistemima vrednosti, moralnosti ili osećajnosti nema. S druge strane su izazovi samospoznaje kao uslova za izrastanje u celovitu ličnost, stalna žudnja za drugim bićem, usamljenost kao teret ali i podsticaj...
     Baveći se za strip sasvim neobičnim temama Milović, koji u pogovoru konstatuje da je ovo ispovedno intonirana zbirka priča, neprestano iskušava same granice strip medija. Umesto intenzivne fizičke akcije tablama dominiraju intelektualni metafizički monolozi na momente hermetični, gotovo ezoterijski. Ali, prividna usporenost i statičnost otvara prostor za dijalog reči i crteža u akvarelu, od dogradnje i dopunjavanja atmosfere do kontrapunktiranja onoga što je izgovoreno/mišljeno i onoga što se vidi (kao što se suprotstavljaju realnost i umetnička refleksija). Realno i fantastično, žudnja i usamljenost, vera i sumnja u svet i sebe u njemu, slavljenje čoveka kao uzvišenog bića i spoznaja njegove bede, otuđenosti i mentalnog siromaštva ključne su tačke ove intelektualno uzbudljive knjige koja potvrđuje talenat svog autora odnosno neslućene mogućnosti stripa koje otkrivaju samo pravi umetnici.

     („Dnevnik“, 2014)

Pres: Marketprint

Press: Veseli četvrtak

Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak.
Sva pitanja i sugestije na:redakcija@veselicetvrtak.com

Press: USUS

     Poštovane kolege, prijatelji i svi poštovaoci stripa,

     Treća godišnja izložba Udruženja stripskih umetnika Srbije biće otvorena u Galeriji Dom omladine Beograda u četvrtak, 4. decembra, u 19 časova.
     Tom prilikom će biti promovisane i dve kolorne monografije-kataloga na po 64 strane, za 2013. i 2014. godinu. Osim stotina likovnih radova, monografije donose po desetak stručnih tekstova i vesti, uključujući i premijerna istraživanja o Prvom svetskom ratu u srpskom i jugoslovenskom stripu.


     TREĆA GODIŠNJA IZLOŽBA
     UDRUŽENJA STRIPSKIH UMETNIKA SRBIJE
     U DOMU OMLADINE BEOGRADA

     Glavni događaj za profesionalni strip u Srbiji održaće se od 4. do 14. decembra, a prikazaće radove 173 likovna umetnika i pedesetak scenarista, uključujući i poznata međunarodna imena evropskog i svetskog stripa
Fejsbuk strana događaja www.facebook.com/events...

     Manifestaciju će otvoriti predsednik Udruženja Zoran Tucić u četvrtak, 4. decembra, u 19 časova.

     Redovna godišnja izložba Udruženja je glavni nacionalni događaj u srpskom stripu. Izložba prikazuje pun raspon tekuće umetničke produkcije, od realističkog i karikaturalnog stripa glavnog toka, do avangardnog i eksperimentalnog. Izlažu se radovi više od 250 crtača, scenarista, ilustratora, kolorista i dizajnera koji su članovi USUS-a.

     Sve generacije, svi žanrovi, svi meridijani

     Izložba pokazuje i radove umetnika koji su saradnici najvećih svetskih izdavačkih kuća u Evropi i Americi („Boneli“, „Lombar“, „Glena“, „Delkur“, „DC“, „Marvel“, „Dizni“ itd), ali i ostvarenja lokalnih scena iz mnogih gradova Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i drugih zemalja u kojima Udruženje ima članove.

     Ovogodišnji izbor počinje radovima doajena Dragoljuba Nedeljkovića (r. 1920), Novice Kruljevića (1927), Jovana Stojanovića (1936), Brane Nikolića (1936), Laze Sredanovića (1939) i Radivoja Bogičevića (1940), a završava se najmlađim naraštajem stvaralaca stripa u Srbiji, među kojima su Milica Mastelica (1995), Jelena Vučić (1993), Marijana Kostić (1996), Mina Davić (1997), Julija Sradik (1999) i Anastasija Aleksić (2000).

     U spomen Velikog rata

     U saradnji sa beogradskom izdavačkom kućom "Everest Media", svaka godišnja izložba USUS-a praćena je kolornom knjigom na 64 strane, koja osim kataloga izloženih radova donosi i tematske članke, studije i bibliografije vezane za naš strip i popularnu kulturu. U monografiji-katalogu za 2013. posebnim tematom o Petru II Petroviću Njegošu u stripu obeležena je godišnjica pesnikovog rođenja.

     U monografiji koja prati ovogodišnju izložbu na 15 strana objavljen je temat iz pera Zorana Stefanovića "Užasi, junaštva, opstanci i nadanja: Prvi svetski rat u srpskom i jugoslovenskom stripu", koji po prvi put u regionalnoj pop-kulturi donosi istoriografski pregled, bibliografiju i stripografiju dela na temu Velikog rata.

     Drugim tematom je obeležen završetak prvog ciklusa serijala "Vekovnici", scenariste Marka Stojanovića i oko 70 crtača Jugoistočne Evrope, značajnog događaja za srpski i regionalni strip. Osim ovoga monografija donosi i 11 drugih tekstova: izveštaja, vesti, prikaza, kao i in memoriam uglednom piscu i likovnom umetniku iz Niša, Miodragu Krstiću — Profketu (1959–2014).

     Ilustraciju na omotu monografije uradio je Siniša Banović. Likovno oblikovanje knjige i pratećih materijala delo je Borivoja Grbića i Predraga Ivanovića.

     USUS u 2014. godini

     Udruženje stripskih umetnika Srbije postoji već šest godina, a svoje projekte radi u saradnji sa Ministarstvom kulture Republike Srbije, Francuskim institutom u Srbiji i drugim ustanovama u zemlji i svetu.

     I tokom 2014. godine udruženje je imalo brojne aktivnosti. Od izložbi, osim velike godišnje, izdvajaju se i "Svi u Kosmos!: 12 svemirskih trenutaka u stripu 1964-2014" na fasadi Doma omladine Beograda; "Velika izložba savremenog srpskog stripa" u Paviljonu u Nišu i Galeriji Zavičajnog muzeja u Velikoj Plani, kao i izložba "Udruženje stripskih umetnika Srbije 2014" u Galeriji Centra za kulturu „Gradac“ u Raškoj.

     Pedagoški program se sprovodi u redovnoj Školi i Radionici stripa i ilustracije „Đorđe Lobačev“ u okviru Studentskog kulturnog centra u Beogradu, pod vođstvom profesora Vladimira Vesovića. Takođe se organizuju i specijalizovane škole i radionice, poput vrlo posećenih programa koje je koordinirao Borivoje Grbić u Domu omladine Beograda — „Mini raspust za Dž: Radionica stripa i ilustracije“ i „Radionica za Dž: Strip i ilustracija“, pod pokroviteljstvom Grada Beograda.

     U 2014. USUS je bio i suizdavač novog grafičkog romana Srboljuba Nikića Srce nije meso, u biblioteci „Deveti korak“.

     Zvanični sajtovi
     Udruženje stripskih umetnika Srbije www.usus.org.rs
     Dom omladine Beograda www.domomladine.org

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh